(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Biodiversity Heritage Library | Children's Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Razgovor ugodni naroda slovinskoga"

Google 



This is a digital copy of a book that was prcscrvod for gcncrations on library shclvcs bcforc it was carcfully scannod by Google as part of a projcct 

to make the world's books discoverablc onlinc. 

It has survived long enough for the copyright to cxpirc and thc book to cntcr thc public domain. A public domain book is one that was never subjcct 

to copyright or whose legal copyright term has expircd. Whcthcr a book is in thc public domain may vary country to country. Public domain books 

are our gateways to the past, representing a wealth of history, cultuie and knowledge that's often difficult to discovcr. 

Marks, notations and other maiginalia present in the original volume will appear in this flle - a reminder of this book's long journcy from thc 

publishcr to a library and rmally to you. 

Usage guidelines 

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the 
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to 
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automatcd querying. 
We also ask that you: 

+ Make non-commercial use ofthefiles We designed Google Book Scarch for use by individuals, and we request that you use these files for 
personal, non-commercial purposes. 

+ Refrainfrom automated querying Do nol send automatcd queries of any sort to Google's system: If you are conducting research on machine 
translation, optical character recognition or other areas where access to a laige amount of text is hclpful, please contact us. We encourage the 
use of public domain materials for these purposes and may be able to help. 

+ Maintain attributionTht Goog^s "watermark" you see on each flle is essential for informingpeopleabout this project andhelping them lind 
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it. 

+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are lesponsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just 
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other 
countrics. Whethcr a book is still in copyright varies from country to country, and wc can'l offcr guidancc on whelhcr any speciflc use of 
any speciflc book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Search means it can be used in any manner 
anywhere in the world. Copyright infringement liabili^ can be quite seveie. 

About Google Book Search 

Google's mission is to organize the world's information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps rcaders 
discovcr the world's books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full icxi of this book on the web 

at |http : //books . google . com/| 



Vr^ , /-j ' ^ 



I 



^cC Jrc^ ■ 



SAcu^ %1 ^'^■iS'.lO 



r 



Andrija Kafić- Miošid, 



rocljeii godine 1690, umro godine 1760. 



I 






jtA/VT.*«0>vU- • 






h $£m/^<^ J\€tUy^ » 




Andrija Kačić-Miošid, 

rodjen godine 1690, omro godine 1760. 



G> 



O. ANDRIJE KAČIĆA-MIOŠIĆA 



RAZGOVOR UGODNI 



NARODA SLOVINSKOfiA, 

U kome se ukazuje početak i svčrha kraljah slovinskih, koji puno vikovah 
vlad&hu svimi slovinskimi dčržavami, b različitimi pismami ođ kraljah, b&nah 

i slovinskih vitez6vab. 



Trojkom saklade za izdavanje pučkiH knjigah i pomoćjn Matice ilinkn. 



Ciena I for. a. vr. 



^ U ZAGREBU. 

RAZPOSILJA KNJIŽARA A. JAKIĆ. 



iGRtGR&FtRD.ĐATTtlj 



-ŽL7^;?5Vf^— 




Ce^^ sr/:2.Vi /6":;o 



HiRVARD COLLEGE LIBSAlflV 



'fCči'trĆ' ^-cCz-upC' 



Svaka ptica k svćmu jatu leti. 

Narodna poskffka. 



'S 



PREDGOVOR. 



l^godi S6 u čas, o čem čoy}ek i nesniva, — ili kako veli naš 
ovjenčani pjesnik Ivan Franjin GunduUć: 

gl a čas se sgođa Ugleda, od kć nebi pametara." 

Uprav tako bi i s ovom obćeobljubljenom narodnom knjigom, 
prozvanom „Pjesmarica", što sada ponajviše troškom rodoljubivih prine- 
sdkah, naime „zakladom puSkih knjigah" i pomoćju „Matice ilirske" na 
sviet izlazi. 

Narod, koi se je uzpeo do narodne samosviesti, ponosi se svojimi 
slavnimi , za rod i dom zaslužnimi sinovi , cieni lm djela i krieposti, 
smatra ih kao diku svoju , smatra ih kao milovidno plemenito cvietje, 
štono je niklo na domaćem zajedničkom stablu, — dobro znajući, da, — 
kako pjeva naš Pero Preradović: 

„Sto su zvieade nebeskoj pučini, 
S^etla lica to su domovini.^ 

Takov narod nezaboravlja na svoje dičn^ muževe, već im i kroz 
vjekave čuva uspomenu u harnome serdcu, a kada dodje do sgode, za- 
svjedočava im javnim! , svetčanimi činf: cieneć im dostojno zamjema 
djela, razglaštguć im zasluge , ,(Mžuć im spomenike , svetkujuć spomen- 
dane, slaveć stoljetoice, tisućnice. 

Tako je, da nespominjemo drugih, i naš narod godine 1838. na 
20. Prosinca u akademijskoj cerkvi sv. Katarine u Zagrebu proslavio 
đvjestćljetmi uspomenu slavnoga svoga pjesnika Ivana Franjina Gun- 
dulića. Tako se već sprema, da god. 1863. dostojno proslavi Usumicu 
svojih narodnih vjeroviestnikah sv. Čirila i Metoda. 

I u naše vrieme pomisliše i prosboriše verli rodoljubi: zar da 
mi neimamo nikoga^ od tolikih svojih proslavljenih pjesnikah i književni- 
kah, koga bi mogli u ovo doba, — gdje se ini narodi svćjimi slavnii^ 
muževi ponose i javno i svetčano ih proslavljaju — pred sviet s poaasom 



iznieti , koga bi mogli dostojno i sjajnim uspjehom proslaviti, da ponos 
narodni, po primjeru inih izobraženih narođah, i mi u svome narodu po- 
taknemo i na novi ga život probudimo; jer narod štujući svoje velike 
muževe, štuje u njih sama sebe i svoje verline. — Zar da kod tolikoga 
broja, rekoše rodoljubi, naših slavnih pjesnikah i književnikah neima nijed- 
noga, koi bi dostojan bio, da se u ovo doba proslavi? — Zar da toga neza- 
služuju: Marulić , Daržići (Gjore i Maroje) , Vetranić-ČavČić ^ Hekto- 
rovićj Lučići (Hanibal i Ivan), čubrmiović, Manjina, Mažibradic, Na- 
Iješković, Zlatar ić , Palmotići (Jon, Gjore i Jakov), Minčetici (Šiško i 
Vladislav), JBimić-BabuUnović , Lukarić, Kanavelić, Ivan Bunić, Ba- 
raković, Ivanišević^ Ivan Šiškov GunduUć , opat Ignat Gjorgjić — i 
mnogi ini slavni pjesnici, o kojih sada spomenuti opat Ignat Gjorgjić 
ovako pjeva: 

^Prie bih plame rajskieh dvara', 
•Voće u jesen, klasje ob liti; 
Prie bih mogć v&le od mora, 
ZrdJse od sunca prebrojiti: 

Neg' izbrojit* sve poreda 
Mndroznance i pjesnike, 
Kiem' slovinska cti be&jeda, 
I cavtjet' će slavno u vike." 

(Piesni razlike. U Zagrebu 1655. Piea. I.: 35 i 36). 

Kad ar pađž sudbinom, — da li bismo bolje rekli providnostju 
božjom, — kocka uprav na pučkoga, najobljubljeniega u svem narodu 
našem slovinskom (jugoslavenskom) pjesnika, našega 0. Andriju Kačića- 
Miošića^ kojemu se uprav godišta 1860 dne 14. Prosinca stogodišnjica 
njegova preminutja naveršiviše. 

Dakle da se proslavi 0. Andrija Kačic-Miošič! — rekoše nje- 
koji domo- i rodoljubi, — i ovaj radostni glas razlieg&še se od gore do 
gore, od grada do grada , i od ustah do ustah po svoj Dalmaciji, Hfer- 
vatskoj, Slavoniji, Bosni, Sriemu, Bačkoj, Banatu, Serbiji r Bugarskoj,— 
jednom riečju: puče i zaori glas niz svekolike slovinske pokrajine Po- 
sav\jem, Podravljem i Podunavljem, — od valovah sinjega padocemoga 
mora, — od uznositoga Velebita pa do prastaroga nehotičnoga Vitoša, 
— krune balkanskieh i starieh planfnah , — pod kojime njegda slavni 
starac Orfeo zipjeva, a Marica rieka od velja veselja i radosti u sedam 
udari vrielah. 

Na ovi radostni, velju, glas poskočiše svekolike vile slovinske i 
u kolo se uhvatiše — kličući tanko glasovito: „Slava^ vječna slava 0. 
Andriji Kačiću-Miošiću!^ 



Svuda po narodu slovinskome bude dostojno proslavljena siogo- 
đišnjiea našega ovjenčanoga narodnoga pjesnika 0. Andrije KačiSa- 
Miošića, naime pako u Beču, gdje biaše vele odličnih zastupnikah i 
gospode od svieh plemćnah naroda slavjanskoga , — zatim u Zadru, 
Rieci, Senju^ Karlovcu, Varaidinu,' Djakovu, itđ. — a ponajviše i naj- 
slavnije u našem glavnom gradu Zagrebu, dne 13. Prosinca 1860 to 
cferkvenom službom, to inimi narodnimi svetčanostmi (vidi „Nar. Novine^ 

god. 1860, br. 286 i 287). 

« 

Ovom prigodom tako u Zagi-ebu kao i po mnogih drugih gra- 
dovih i mjestih sabrano bude , osobito poticanjem si. družtva „m jugo- 
slavensku povjestnicu i starine^, više stotinah forintih za ovu svetčanost, 
a napose u ime jevtinoga izdanja ove pjesmarice od proslavljenoga na- 
rodnoga pjesnika. U ovu sv^rhu bude upotrebljena i zaklada za izda- 
vanje pučkih knjigah, a k tomu jošte pripomož^ i naša „Matica ilirska." 

I eto vrićlah, odakle poteče ovaj spomenik za stogodišnju uspo- 
menicu slavnoga narodnoga pjesnika! 

I zaista , tko bi mogao većji i znamenitiji' spomenik podignuti 

0. Andriji Kačiću-Miošiću , nego što si ga je on sam za sva vremena 

podignuo, izdavši na sviet za vječnu uspomenu svoj r— ^Razgovor ugodni 
naroda slovinskoga^ ? 

Punim dakle pravom , kao i slavni latinski pjesnik Horacije, 
mogaše on o sebi reći: „Exegi monumentum aere perennius!^ (Lib. III. 
Ode XXX.) ■ 

U „Razgovoru*^ ovGm^ sbori vfelji i prosvietjeni um narodu svo- 
jemu slovinskomu: „Narode,^ poznaj sebe!^ — U „Razgovoru" ovome 
govori sveudilj žarko, plemenito i rod svoj nada sve Ijubeće serdce, po- 
tičući svedjer narod svoj na hrabra, kriepostna, bogoljubna i slavna djela. 

„Ležao je, i ležat će svaki narod u robstvu, dok nespoznade, što 
je narodni ponos!" — reče iyegdje u svojih spisih s^rbski Anaharsis, 
Dositej Obradović; — taj pako ponos narodni u tolikoj mjeri probuditi, 
kao što ga je naš 0. Andrija Kačić'3Iiošić i kod prostoga naroda 
seljačkoga probudio, — nije dosele pošlo za rukom nijednomu od naših 
toli mnogih i slavnih književnikah slovinskih; jer je jedno i u njegovih 
žilah tekla junačka kirv , a drugo ; jer je i predmet svojih pjesamah 
ežrpio iz života narodnoga, pjevajući slavna i vitežka djela narodnih 
junakah, i to činio načinom prostonarodnim , — a jezikom, kojim sam 
narod sbori i pjeva. 

I premda rodom, od stare i plemenite kuće Kačićah (vidi str. 
281 — 186. ove knjige) biaše naš At^rija sasvim time veoma čedan, 



VI 



ponizan i uzorite k^rstjanske krotkosti, tražeći uprav Ijutav prostoga 
puka slovinskoga, kojemu je ponajviše ovu pjesmaricu i namjenio, kako 
se to iz njegovih vlastitih riečih na str. 186. ove knjige uvidjeti može, 
gdje očito veli: „Talijanski tko razumi, neka štije Sagređa, Barleda i 
Giammariu Bietni Brešanina , iz kojih sam u kratko ovo izvadio i u 
slovinski jezik složio m siromahe teidke i čobane^ koji latinski neznađu, 
— i svšršujem istim se priporučujući, da mi reku: 

,,Pokoj ti duši, Milovane!^' 
Kad k otomu pomislimo , kako nam je još malo poznata naša 
povjestnica, koje radi nedostatka dovoljna gradiva, koje radi pomanj- 
kanja starijih domaćih pisalacah : to nam se nemože na ino , nego da 
veoma zahvalni budemo 0. Andriji Kačiću-Miašiću radi mnogih junakah 
i stvarih, kojih je u ovoj da tako reknemo zlatnoj knjizi zabilježio, — 
sjetjajući se onih. vele unmih riečih našega jur gori spomenutoga ovjen- 
čanoga pjesnika Ivana Franjina Gunđulića: 



„Pelio i Osa — — - 
kojih se pripovieda, 
Da u nebo vd>rsim tiču, — 



Bitrđa priklona i nizoci 
Briezi su ovo svekoliko: 
Glasoviti na pis6ci 
Uzpćše ih na toliko. 

U pismieh uzrastiSe 
Male ovako stvari a sebi; 
A velike se izgubiše; 
Jer, tko će o njih pisat', nebt,^ 

(Osman pj. VE.: 51—53). 

ni kako sgodno kaže oštroumni lat. pjesnik Horacije: 
„Vixere fortes ante Agamemnona 
Multi: seđ omnes illacrimabiles 
Ui^entur ignotique longa 
♦ Nocte, carent quia vate sacro." 

(Horat. carm. lib. IV. Ode EL) 

Što se ima deržati ob ovoj knjizi, i na koju sverhu bi u bieii 
sviet poslapa, — reče ponajbolje sđm proslavljeni narodni pjesnik 0. 
Andrija u ,^ Pozdravu, kao predgovoru, pripoljubljenomu štiocu'^ ; zatim 
na str. 437 — 439 ove knjige: ^Najposlidnji razgovori starca Milovana 
s bratom štiocem,*^ 

Na sversi nepreostaje nam ino, nego da štovanim štiocem ka- 
žemo, kako smo s preštampljivanjem ovoga dragocjenoga <^la postupali. 



FU 

Odbor Matice ilirske znajući pouzdano, da je đoljepođpisani iz- 
vjestitelj ovih redakah iyekom osobitom sudbinom bio odabran, te je 
koncem godišta 1834. priredio rukopis ove narodu našemu toli omiJJele 
Pjefimariee organičnim pravopisom (sada jur obćenito u nas primijenim) 
u iriie V. J. Dunđer-a, poslovodje J. Venediktove slavenske knjigarnice 
u Beču, koi je god, 1835. i 1836. istu Pjesmaricu u dvie knjige u Lip- 
skom (Lipisjci, Leipzig) na svoje, ili na troškove Venediktove izdao, -^ po- 
vjeri lim štamparsku korrekturu na temelju izdai^a Đunder-ova; s toga 
dčržimo d za dužnost, da kažemo, kako smo u tome poslu postupali. 

Obskerbljujući doljepodpisani tiskarsku korrekturu prispodabljao 
je ovo novo izdanje od rieči do rieči i sasvime savjestno sa primjerkom 
izdanja Fra, Ante Ptmrića^ misnika reda sv. Frane, a deržave presve* 
toga odkupitelja u Dalmaciji. U Mletcih na 1801. po Adolfu Cesaru, — 
i scieni, da je izpravnost tiskarska ovoga djela pomoćju včrstnih slagarab 
i tiskarah do najvišjega stupnja dotjerana, koliko se to po slabosti čo- 
vječjoj postići moglo. 

I to će, po našem umu , ne malo poslužiti na slavu stogodišnje 
uspomenice našega starca Milovana, — kojemu i u tome obziru mirnom 
sviešlju uzkliknuti možemo: ' 

,,Pokoj ti duSI, Milovane!'' 



Napokon scienimo, da će biti zanimivo, napomenuvši ovdje, kako 
ova pjesmarica od svojega postanka već evo u petnaestome (XV.) izdanju 

— na koliko je nama poznato — na sviet izlazi. — Kako nas „Bihlio- 
grafia hrvatska** (uredio Iv, KuJculjević SaJccinski u Zagrebu, brzotiskom 
Dragutina Albrechta 1860) Dio I. br. 706 uči, izdana je I. put u Bu- 
dimu (za godište se nezna); — II. put u Mletcih kod Dom. Lovisa 1756. 
u 12. str. 396.; — III. put ondje kod istoga 1759.; — IV. put ondje 
kod Adolfa Cesara 1801. u 4. str. 263. (izdatelj Fra. Ante Puarić, po 
kojem je i ovo naše izdanje udešeno); — V. put ondje, kod istoga 1811.; 

— VI. put u Dubrovniku 1826.; — VII. put opet ondje 1832.; —VIII. 
put u Beču kod Venedikta 1836. u 8. I. knjiga str. 416., IL knjiga str. 
382.; — IX. i X. put u Zadru kod bratje Battara 1838. i 1846. dvic 
knjige u 8.; — XI. put u Dubrovniku g. 1850.; - XII. put u Zagrebu 
kod Franje Župana 1851. u 16. I. knjiga str. 325., II. knjiga str. 257. 
(perva i druga knjiga sadferžaje samo pjesme); — XIII. put u Zadru 
kod bratje Battara 1851. 8. I. dio str. 420., II. dio 384. (ovo je izdanje 
uredjeno po Venediktovu u Beču., Vidi gori br. VIII.); — XIV. put u 



rm 



Dubrovniku po Pet Franu Martecchini-u 1861. sa slikom: „Oiorge Ka- 
striotich Skenđerbeg. Czar Arhanacki^ u 4. str. 347. — Od str. 330 — 
347. ima njekojih pjesdmtlh, koje su u novije vrieme sačinjene i dodane 
i to: na str. 330.' od Napolemia; — na str. 333. od hratje Ivanovića i 
Sambeka turskoga pod Atenom; — na str. 340. Camogorci pod Dubrov- 
nikom; 7- na str. 342. Konavljani u C. Gori; — na str. 343. Simo 
Blago jević iz Krivošije. — Ovo je izdanje veoma pogrješno, i za čudo! 
godišta 1861. talijanskim krivopisom (uprav barbarskim!); — XV. put 
evo izlazi u Zagrebu 1862. kod Ante Jakića, a troškom „zaklade za iz^ 
davanje pučkih knjigah*^ i pomoćju „Matice ilirske.*' — Time se dakle 
može reći, da je dosele ove pjesmarice do dvadeset tisućah (20.000) 
pringerakah u naš narod raztiirano. 

U Zagrebu u oči Vidova dne 1862. 

U ime odbora Matice UirsJce 
V. Babukić. 



IX 



ŽIVOTOPIS 

0. Andrije Kaiića-Hiošiia. 

(Po Stjepanu Ivičemcu). 

0. Andrija Kačić-Miošić rodi se u Bristu u Dalmaciji, selu 
gornje'ga Primoija iliti Krajine kod Neretve godine 1690. — Staro i 
glasovito pleme Kačića^ p^rvo izmedju dvanaest starinskih h^rvatskih 
plemćnah u Dalmaciji (time i knezovi ugarski) razgrana se na mnogo 
koljenah tako, da od Kačiča Mije prozvaše se Kačić-Miošići ; od Kačića 
Bariše, Kačić-Barišići ; od Kačića Vicka, Kačić-VicMći; od Kačića An- 
đrijaša, Kačić-Anđrijaševići ; od Kačića Petka, Eačić-Pekići ; od Kačića 
Stipe, Kačić'Stipići itd. — Glavno koljeno Kačića skoro uterglo se. 
Ostali ogranci živu i danas. — 

« 

U Andriji odmah od djetinstva ukazaše se bilježi oštre pameti 
u tverdoputnu tielu. — Radi šta njegov ujac, 0. Fra. LuJca Tomašević, 
Malobratjanin sv. 0. , Frane , džržavnik (provincial) u Dalmaciji s dogo- 
vorom bratje redovnikah uzč ga na nauk u stari samostan, koi se nalazi 
u selu, imenom Zaostrog, u Krajini. Ondje Andrić potverdi svoju vriednost. 
— A budući poodrastao do 16 godinah, nadahnut milostju božjom, odkii 
želju: da bi se redovnikom zavjetovao. — Roditelji njegovi (kojim osta- 
jaše doma Šimun, brat Andrićev) priložiše se želji njegovoj, — i sdru- 
žiše svoje molbe s njegovim! kod redovničkih starešinah, od kojih bi 
zagšrljen i metntit na pokušanje. — Budući pak on pođpuno zadovoljio 
zakonom prokušanja, starešine ga opremiše u Budim ungarski, da bi 
ondje mudroznanstvo i bogoslovje izučio. — Budim biaše tada serdce 
triuh današnjih deržavah malobratjanskih, to jest: ungarshe, bosanske i 
dalmatinske^ koje se potle razdieliS^, i ova se posljednja prozva derža- 
vom yfPresvetoga Odkupitelja" do danas. — 



X 

Ondje Fra Andrija djakom , daleko od oka ujCeva , nješto se 
serdnu i zagrizž, ter natrag doma pobježč. — Ali njegov ujac što ne- 
mož6 razlogom, đovferši konopom — i bčrže bolje opet u Budim odpravi 
ga. Ondje ga uzdšrža strah od ujca, dok se svojom pametju dostiže. — 
I onaj strah donese plod takov , da sve nauke, što se ondje predavahu, 
dovšrši podpuno. — Svaka mu godina u nauku bi okrunjena pohvalom 
i nađarenjem, i bi u svakome nauku pžrvenac ili uz pervenca. Učitelji 
njegovi Ijublj&hu ga jošter i za njegovo redovničko ponašanje; neomerči 
bo čela ni obraza, niti ugliba redovničku odjeću svoju. — Povrati se u 
otačbinu umjetan i naučan, radi šta hvaljena i čaštjena posadiše ga na 
stolac mudroznanstva u samostanu makarskorae. Ovdje složi knjige : „Ele- 
menta peripathetica juxta mentem mbtilisšimi đoctoris Joannis Duns, 
ScoW, — štampane u Mletcib godine 1752. — S ovoga stolca uzadje 
na drugi, bogoslovja^ — u Šibeniku, gdje uzleti na veliku visinu. — 

I, buduć Fra Andrija sveršio zabilježeno vrieme svoje službe, 
okruniAe ga kakono imdučite\ia i oprostiše ga te službe. 

Ali Andrija neđangubljaše nikada, nego protumači našim jezikom 
slovinskim pet knjigah Mojsijevih i njekoliko proročanstvah iz sv. pisma, 
ter složi jih u jednu knjigu, kojoj nađjenii ime „Kordbljica.^ Knjige ove 
poznate su svuda po našem narodu; ali se ponajviše nalaze po Dalma- 
ciji, Bosni i Hercegovini. 

Obilazeći on po nalogu sv. stolice rimske kano poslanik apo- 
stolski Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu — iztraživao bi po narodu po* 
viesti (tradicie) , pisma , rukopise i svakoverstne uspomene o narodu 
slovinskome. Skupio bi svašta, svezao u snop, i one čaše, što bi mu 
ostajali izza svojih redovničkih trudovah, uložio bi u slaganje različitih 
pjesamah za svoj vlastiti razgovor, pak posije ih složi u jednu knjigu i 
izdade na sviet štampane pod naslovom: „Razgovor ugodni naroda sh- 
vinshoga,^ 

I pod svoju starost nestajaše 0. Andrija danguban; nego kao 
gvardian (načelnik) upravljaše samostani, najskoli naverh Brača u 
mjestu zvanu Sv. Martm, gdje osnova samostan po izgledu samostanah 
talianskih. Podiže ga od zemlje za života, i on isti nošaše kamenje na 
svojih ramenih. Za većje časti nemaraše; jer budući odabran i naime- 
novan deržavnikom (provincialom) nehlj^ primiti te časti, nega se po* 
nizno zahvali. 

DiJgodi se paka, da njeki siromasi: Jwe Lovrič, Ivan i Šimun 
Rabušići, — gornji Primorci, — vozeći u ladji Dješto sierka, u Neretvi 



XI 

izprošena, zastignćti hferdjavim vremenom izv^rnuše se pod tankom pun- 
tam kod Bočine, ter hranu i sebe potopiše. Šimun Rabušić se udavi, a 
ostali izplivaju. To začuv miloserdni 0. Andrija i sažaljivajući nesreću 
ovizieh nevoljnilcah , dozove Jurja i Ivana te pođje s i\jima u Neretvu 
na prošnju žita. Ovd|je su trostruko toliko izprosili, koliko im se bješe 
utopilo. — 

Vratjajući se s toga milos^rdnoga puta, udari na njih grozna 
kiša te pokisoše kano miševi. Radi čega naskoči na 0. Andriju težka 
tišnja (protisli, bodac), koja mu do malo danah život prekidi. Umijš 
tako u Zaostrogu u dobi svojoj od 70 lietah godišta gospodinova 1760., 
dne 14. prosinca, gdje bude i ukopan. 



-ižj^5<— 



EAI@Q)Y(2)E 



UGODNI 



NARODA SLOVINSKOGA 



0. Anđria Kaiic-Miošić 

pozdrav 

BripoJ^ibljeflomu Štiom: 

Nenahođeći se u mojim''') knjižicam od kraljah/ banah i 
vitezovah slovinskih mnoge stvari i lipi đogadjaji, koji se prija, a 
niki i posli porođjenja Gospodinova zgodiše u dčržavam slovinskim : 
zato, moj Ijubeznivi štioče, rečene knjižice prištampajem s pristav- 
kom starih kraljah, cesarah, papah i mnogih svetih od našega 
slo vinskoga naroda, s nadometkom takodjer mnogih pisamah od 
banah i starih ugarskih, mletačkih i slovinskih vitezovah, a to ja 
sve sam pomljivo izvadio iz knjigah latinskih, talijanskih i hčr- 
vatskih, iz različitih pisamah, karatah, diplomah, dukalah, atestatah, 
davorijah i svidočbe staracah, redovnikah i svitovnjakah. Svferha 
pak, za koju ovi trud činim, jest najperva : slava i poštenje božje, 
komu se svako dilo pošteno, brez otruje griha učinjeno, posvetiti 
i prikazati ima ; druga : neka se sadašnji i poslidnji vitezovi mogu 
ogledati kano u z^rcalo u hrabrenita vojevanja i glasovita juna- 
štva svojih didah i šukundidah, da jih slobodno i veselo mogu 
naslidovati i s obćenitim neprijateljem boj biti ; tretja pak svferha moga 



I 



*) To jest u pervih tiskanih izdanjih ove knjige. 



truda jest ova : da se slavna imena vitezovah i glasovitih junakah mogu 
za puno vikovah na svitu uzđeržati, štiti i njihova junaštva spomi- 
njati. Jer, što se u knjigam nenahođi^ berzo se izgubi i zaboravi: 
knjige štampane sve po svitu iđju ; ako se izgube u jednom građu, 
deržavi ali kraljevstvu, neće u drugom. I to su, moj štioče, svčrhe, 
za koje ovi trud činim, koi, ako si roda od starine gospodskoga, 
vitežkoga oli junačkoga, ufam se, bit će ti ugodan: ako li nisi, 
na moje mferzit ćeš knjižice, i pogerdjivat trudno dilo starca 
Milovana, kakono su i dosada oni, koji nisu od vitežke kervi . 
sitstavljeni. Retorike ni poezije, nakitjena ni napirlitana veza naći 
nećeš, nego jednu zgradjti sverhu tvšrdoga temelja od istine zidanu, 
stinam' naravnim' iz dubokih jamah, po nastojanju siromaha Milo- 
vana izkopanih. Ako se nasladjuješ u zgradjam narešenim, evo sam 
ti kamenje pripravio, pilaj ga, teši i kreši tvojizim halatom, koga 

ft 

si stekao, ter načinjaj visoke, plemenite i gospodske palače, ja ti 
dobrovoljno dopuštjam, i čestitu u tvom rukodilu sreću nazivam. 



RAZGOVOR 



ugodni 



5^^^©©^ S(L©^a5^i(R(D(Ea 



Pisma Radovana i Milovana. 



IVnjigu piše od kotara kneže 
Po imenu starac Radovane, 
Ter je šalje pobratimu svomu 
Milovanu od Gorice cferne. 

U knjizi ga lipo pozdravljaše, 
Ter ovako starac besedjaSe: 
Milovane I sva je vika na te, 
Probudi se, bit' će bolje za te. 

Kadno lani prodje niz kotare, 
I pronese gusle javorove, 
Ter zapjeva pjesmu od junakah, 
Jedne slaviš, druge nespominješ. 

Viče na te Lika i Kerbava, 
Slavonia vitežka džržava. 
Slavna Bosna i sva Dalmacia, 
Bomania i sva Bulgaria; ' 

Jer ostavi mnoge vitezove, 
Mejdandžije bane i knezove. 
Pazi, da ti neogule bra^u ; 

. Jer junaci za šalu neznadu. 

Ta eto si brižan ostario 
Vojujući i bojak bijući; 
A junake nisi zapamtio; 
Već jih serdiš tako pjevajući. 

n junake pjevaj svekolike, 
Neka nije prama tebi vike ; 
Or se prodji gusdP i pjevanja. 
Niz kotare ravne putovanja. 

Odpisuje starac Milovane: 
Nebudali, pobro Radovane! 
Tko će skupit' po nebu oblake ? 
. Tko r izpjevat' po sv'jetu junake? 



Ne bi ti jih Vile izpjevale, 
Kamo li će starac Milovane. 
Nije lasno uz gusle vikati. 
Ni junake po imenu zvati. 

Ako r ti je što pomuCno, pobre. 
Od kotara starce Radovane! 
Uzmi gusle, pa se ih napjevaj. 
Sve delije po sv'jetu izpjev^. 

Ali ćeš se prija prestaviti 
Kano čverčak pjevajuć do mraka; 
Nego li ćeš, pobre, izbrojiti. 
Koliko je na sv'jetu junakah. 

Kad sam lani prosa' niz kotare. 
Svaki veli: pjevaj moje stare; 
Mi nereče nitko, Radovane: 
Ni ti novac, starce Milovane! 

Ter ćeš kupit' jednu tikvu vina, 

Što će tebi biti do Karina. 

.Nije lasno po sv'jetu hoditi. 

Od junakah pjesme izvoditi. 

Ali neka znadeš, Radovane! 
Da za novce nepjevam junake; 
Već za ljubav, slavu i poštenje, 
Vitezovah starih uzvišenje, 

Evo ću ti gusle napraviti, ^ 
Vitezove po imenu zvati. 
Od kojih se spomenuti mogu. 
Sve ću ti jih 'zbrojiti u slćgu. 

Radovane, vjera ti je moja! 
Korba mi je dodijala tvoja, 
Valja mi se iz doma d'jeliti; 
Al' me neće djeca pričekati. 



Evo sam ti težko obolio, • 
Ohronuo, i još osl'jepio 
Skitajuć se od grada do grada, 
Od nemila, pobre, do nedraga. 



Njdaj mi se do godine danab, 
Junake ćeš kazat' od mejdana. 
Dospivajuć pozdravljam te l'jepo 
I u dvoru malo i veliko. 



Slidi poskoenica, koja se može u kolu pjevati. 



Osobitu narod svaki 
Kripost ima, s kom se diči. 
Koju daje Bog prijaki, 
Mudri, kažu ove riči. 

A kraljuje sva hrabrenost 
U narodu slovinskomu. 
Snaga, jakost, i serdčanost 
U vojniku hervatskomu. 

Aleksandro to svidoči, 
Kray veliki svega svita. 
Svakom' noseć on prid oči 
Dilovanja plemenita, 

Koja vazda ukazaše 
Slovinjani vitezovi; 
I zato se zoviaše 
Slavni, jaki narod ovi. 

Prij' neg' imiri njim ostavi 
Đopuštjenja blagodama, 
Uznosi jih, hvali, slayi 
Rad junačtva vele hama. 

Kdra, priti i proklinje, 
Tko b' opsova' narod ovi, 
I sv^foga još zaklinje. 
Da za njima zlo neslovi. 

Ostavlja jim banovine 
Sve od mora latinskoga, 
I deržave jošter ine 
Do Baltika ledenoga. 

Da njihovo ima biti. 
Od starine kako biše, 
I nitko se nejma priti, 
Alesandro to hotiše. 



Sva velika Sarmacija 
Od starine njihova je, 
Slavna Bosna, Dalmacija, 
Ilirička deržava je. 

Moskovia, Polonia, 
Bohemia, Ungaria, 
Sva bogata Slavonia 
I vitežka Bulgaria, 

Slovinske su to deržave. 
Davno koje osvojiše, 
I puno se oni slave; 
Jer narode pridobiše. 

Ligonia, Alania, 
Ravna Lika i Kerbava, 
Još i lipa Arbanija 
Ilirička jest deržava. 

Plodna zemlja Pomeranska, 
I Gorica još suviše 
Banovina, a i Krajnska 
Slavnog' puka vazda biše. 

Njihova je didovina: 
Serbska zemlja i Rusija, 
U istinu još starina: 
Tatarija i Prusija. 

U bilomu gi*adu svomu, 
Aleksaijdria ki se zazva, 
Svemu puku slovinskomu 
Ljubeznivu pozdrav nazva. 

Blagoslov jim još ostavi 
Marta, Jova i Plutona, 
Svojih Bogov', koje slirvi. 
Da jim dadu svaka ona. 



Koja od n^h prosit' budu 
I u dnevtt i u noći, 
Da jim iiqe trud zaludu, 
Bit' će njima u pomoći. 

Jedanajest svitlih banah 
S aznadarom tu biaše, 
Od iztočnih kada stranah 
Njih monarka pozdravljaše. 

Za svidočit' bihu zvani, 
Svemu svitu slavni puče! 
Upisani gori bani, 
Kako mudri to nas uče. 

Da t' je ova ostavio 
Aleksandro sin Filipa, 
Ter je tebe proslavio 
Blagodarstva dileć lipa. 

Rad junačtva i vimosti 

Tvojih starih, zemljo slavna! 
Imala si časti dosti 
U istinu još od davna. 

Veseli se. Majko jaka 
Iliričkih vitezovah. 
Da si puna ti junakah, 
Svitlih banah i knezovah. 

Lipu sriču ter nekuni; 
Jer plemieah i gospode 
Gradovi su tvoji puni, 
U poštenju svakom hode. 

Brez kojizih ti bi bila 
Ka' bez duše mertvo tilo: 
Tamna, mračna, i nemila, 
To bi ti se dogodilo. 

Prostrano se nebo gizđa; 
Jer je svitlo i pristalo; 
Ar da nije na njem zvizdah, 
U tamnosti sve b' ostalo. 

Tako ni ti nigda nebi 
Častna bila ni ugodna, 

- Da gospode nejm u tebi. 
Jer b' ostala sva neplodna. 



#■ 



Zao običaj u tebi je: 
Da svak jednak hoće biti ; 
Neprilično u sebi je 
Još tomu pomisliti 

Aleksandro umirući, 
Znam očito, nehti toga, 
Svoje carstvo njim dajući 
Svog' imena dostojnoga. 

Ni u raju, gdi su sveti. 
Svi jednaci mogu biti; 
Ni u paklu još prokleti 

' Istu serdžbu budu piti. 

Apostoli jer su veći. 
Nego sveti mučenici. 
Svu istinu valja reći, 
Od svito vnih svetjenici. 

A Lucifer žeštju ima 
Od ostalih muku doli. 
Osobitu serdžbu prima; 
Jer se zove kralj oholi. 

K vedru nebu nu pogledaj! 
Ter kriposti vidi svake, 
S vitle zvižde ter razgledaj, 
Vidit' ćeš jih nejednake. 

Po svoj zemlji prošetaj se, 
Slišaj moja govorenja, 
U razumu nesmetaj se, 
Već promisli sva stvorenja: 

I lizuća i plazuća. 
Svita zviri svakojake. 
Sva letuća i plovuća, 
Ugledat' ćeš svuda takve. 

Versta svaka ljutih zmijah 
Starešine svoje štuje, 
Do zemlje se svaka svija, 
Zviždu kralja kada čuje. 

Bog je takp postavio. 
Da razlikost ima biti. 
Od vika je ostavio. 
Ti se za to nejmaš priti. 



— 8 '— 

I 

Sliđiluralko ukasaflje o4 starih kraliah slovinskib, i dega4iiui» 

koji se u stara vriniena zgođiše u dćržavam slovinskim , iz 

razlieitili kiuigali izvadjeiii, i na svitlost postavUeni. 

Pfervi kralj ilirićki zvaše se imenom Ilirik, od koga se Slovinjani Hirici 
prozvaše. Posli ovoga mnogi vladaše; ali njihova imena layige, s 
kojim' se ja služim, nemeću. 

Na 3522. po stvorenju svita Hvarani Dalmatini naseliše otok Vis. 

Na 3606. po stvorenju svita vladaše slovinskim' deržavam' kralj Bradilio 
Slovinac, koi imade žestok rat s Filipom, kraljem od Macedonie, 
koga Bradilio dobi, i pod harač podloži. 

Na 3629. Glaucia i Klito, sin rečenoga kralja Bradilia, kraljevaše u der- 
žavi slovinskoj i ove Aleksandro veliki, sin kralja Filipa, jako oblada 
i pridobi. ' ' 

Na 3655. Demetrio, glasoviti, bi učinjen kralj od slovinskih banovinah. 

Na 3685. Vladahu slovinskim' deržavam' Brem i Bolg, Ercezi, oliti Duke 
Slovinci, i ovi porobiše Gerčkji zemlju. 

Na 3726. Agron, Pleuratov sin,, bi ^učinjen kralj slovinski. Ovi kralj 
puno snažan biše, i zato podloži mnoge banovine. Imadjaše sto navah 
(ladjih) od boja, s kojizim' pde protiva Etolom razbi i porobi njihovu 
deržavu, pak napunivši rečene brodove svakoga bogatstva, slavodo- 
bitnik povrati se u zemlju Slovinsku. 

Na 3732. Umri kralj Agron, i njegova žena Teuta poče vladati slovin- 
skim' deržavam'. 

Na 3733, Bihu poslani rimski poklisari Lucius i Kajo kraljici Teuti, 
da je mole , neka bi pokarala svoje podložnike , koji činjahu mnogo 
zla Latinom po morju ; ali puna ženske oholosti činila jih je pogerdno 
smaknuti. 

Na 3734. Kraljica Teuta poslala je vojsku na Škenderce, osvoji grad 
Dračevo, Korčulu, i mnoge druge. General prid vojskom biše Dimitar 
Hvaranin, koi se izneviri Teuti, i sa svom vojskom pridruži Rim- 
Ijanom, koji porobiše svu Dalmaciu, i osvojiše kraljevstvo Teutino. 

Na 3743.. Dimitar Hvaranin, vladalac od vojske slovinske vojeva' je po 
morju, i porobio gerčke deržave. Ovi je imao za ženu Triteutu, Pine 
kralja slovinskoga mater. 

Na 3744. Rimljani osvojiše Hvar na otoku, i Dimal, misto jako u Dalmacii. 

Na 3745. Serdilaida, kralj slovinski, diže vojsku, i porobi Macedoniu, da 
mu nije platio Filip, kralj macedonski, potroške za pomoć, koju mu 
je bio poslao suprot Etolom i Lacedemonom, 



Ifa 3746. Filip, kralj maceđonskif hotijući pridobiti Serđilaiđu, kralja slo- 
vim^oga, i nj^ovo kraljestvo podložiti, W od rečenoga Serdilaiđe 
pridobiven, i iztiran iz zemlje slovinske. 

Na 3773. Krajeva' je u slovinskim deržavam Pleurat Slovinac, i ovi po- 
robi Gerčku zemlju do Korinta. 

Na 3781. Kraljeva' jr? nad Slovincim kralj Gencio. 

Na 3784. Gencio kralj slovinski po nagovoru Persea kralja macedon- 
skoga, učini se neprijatelj Bimljanab, koji s velikom vojskom dodjoše 
u Dalmaciu, ter mu mnoge gradove osvojiše; najposli Skadar, u 
koga se biše zatvorio. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko 
pod oblast Bimljanab padš. 

Na 3840. Drugi Slovinjani, zvani Ardiei i Pallari, udariše na Slovince 
dalmatinske , koji se bihu Rimljanom podložili , ter jih nepr^ateljski 
porobiše. 

Na 3900. Pera stani Dalmatini dignuli se jesu suproć Rimljanom. 

Na 3901. Dalmatini gornji udariše na Libumeže kotarce, kojizira grad 
Promin osvojiše Rimljani na pomoć Libumežem , koje Dalmatini pri- 
dobiše, generala rimskoga i svu njegovu vojsku izsikoše. 

Na 3920. Po smžrti Julia cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovid- 
ničtva jaram svergoše, koje Bebius, rimski vojvoda, pokoriti hotijući, 
on, i sva njegova vojska od Dalmatinah bi pobijena. Ali opet Rim- 
ljani veću vojsku poslaše u Dalmaciu, koja veće od petdeset godi- 
šćah s njimam se bijući, najposli od Rimljanah pridobiveni ostadoše 
Dalmatini. 

Na 3926. Digoše se Posavci suproć Rimljanom, puno vrimena s njima 
boj biše; ali đodje cesar August s vojskom i podside stolno misto 
Posavsko Sigečicu, koju vc dva jest danah na silu osvoji. Odtolem se 
dili u Dalmaciu, razbi vojsku kralja dalmatinskoga, Tutima imenom, 
i osvoji mu veliki grad Promin. 

Na 3927. Cesar August opet s vojskom dodje u Dalmaciu, i zarad velika 
glada, koi tada u Dalmacii biše, cesaru se pođložiše, davši mu harač, 
i u tutiju, aliti u poručanstvo, sedam stotinah mladićah. 

Na 3948. Daći Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoše se 
protiva Rimljanom. 

Sliđe đogacUigi posli poro^j^iUa Isusova. 

Na 7. Po Isusovu porodjenju bihu kralji od Dalmatinah i Slovinacah 
Batan i Pinet Ovi se digoše protiva Rimljanom, a imadihu vojske 
osam stotinah hiljadah pišakah, i đvista hiljadah konjikah, kako pišo 



— II) — 

Velejus Rimljanin, to čini miliun u sve. Na puno n^istah Ismijane 

izsikoše na taj način, da nisu nikadar bOi u većemu strahu, tuzi, 

ni žalosti. 
Na 8. Dođje rimska vojska u Dalmaciu, ter same Makarane oblada. 
Na 9. Rimljani razbiše slovinsku vojsku, i uhvatiše Bata i Pineta, kralje 

slovinske. 
Na 57, Sveti Paval pripovida' je rič božju po slovinskim deržavam. 
Na 244. Vladao je svim' slovinskim' tada deržavam' kralj Stat^ Slovinac. 

Ovi Slovinci tada zvahu se Avari i Abari. 
Na 254. Bribirani Kotarci ubiše svetoga Ma,ksima. 
Na 350. Kraljeva' je ovo vrime nad Hervatim' Surinja. 
Na 400. Dodje s vojskom iz Scitie Radigost u Dalmaciu , i u ostale bIo- 

vinske deržave, ter se mnogo jaki učini. 
Na 401. Kralj Alarik gotski — slovinski osvoji Rim i Italiu. 
Na 417. Goti Slovinci zadobili su španjolski orsag. 
Na 4^1. Počeše se Mletci zidati. 

Na 451. Atila, kralj uagarski, rečen bič božji, mnogu kerv po svitu proli. 
Na 453. Atila osvoji svu Dalmaciu, razori Akvileju, i mnoge gradove po Italii. 
Na 454. Atila, star od 124 lita, oženi se s mladom divojkom, i posli velike 

igre i veselja svojom se kervlju zadušL. 

Na 467. Vladaše slovinskim' deržavam' kralj Ardarik. — Kralj Ardarik, 
koi s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove, i posiče veće 
od 30.000 Ugričićah, u komu boju pogibe Elek, mladji sin Atilov, 
a stariji jedva uteče. 

Na 470. Vladaše Libumiom kralj Kunimund Slovinac, protiva komu dignu 
vojsku Dengjiš, sin Atilov, podside grad Bosanje, udari na njega Ku- 
nimund, vojsku mu razbi ; ali i Kunimund u tomu boju pT)gibe ; tada 
skonča posve kraljevstvo Atilino, i koga vas svit dobiti nemože — 
od Kotaracah Slovinjanah bi pridobiven. 

Na 473. Teodemif kraljeva' je u Slavonii. Osvoji grad Nisu, i mnoge 
ostale; podside Salonić; ali s velikim jaspram podmitjen, ostavi ga, 
i to isto lito umri. 

Na 474. Teodorik, sin rečenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, 
i ovi oslobodi Dalmaciu, Reciu i svu Italiu od usilnikah i progo- 
niteljah. 

Na 493. Teodorik, kralj slovinski, ubivši Odokara, kralja latinskoga, 
učinio se je kray od Italie. 

Na 526. Kraljeva' je ovo vrime u Dalmaeii i Hervatskoj zemlji Seli- 
mir, Svevlada kralja sin. 



— 11 — 

Na 541. Dođj^ (kako niki hoće) u oto vrime kra^ slovinski Ostroilo u 
Dalmaciu, ter iztiravši stare Slovince iz đeržavah slovinskih, svoje 
iz nova naseli. 

Na 548. Diže Ostrivoj vojsku, i osvoji sve do Dračeva. 

Na 549. Osvojiše Slovinci s Ostrgilom mnoga mista, i porobiše Drinopolje. 

Na 550. Bi za kralja u Dalmacii Svevlad, sin Ostroilov, koi diže vojsku 
na Gerke, razbi jih i porobi kruto. 

Na 552. Kralj Svevlad. osvoji Macedoniu i Iliriu, ter se oveđeržave tada 
slovinske prozvaše. 

Na 564. Dodjoše drugi Sloviiyani, imenom Avari oli Abari, sa one 
strane Dunaja u zemlju Slovinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki 
učiniše. Posli toga udariše na Istriance, i mnoge druge dferžave, 
pak jih porobivši , pod harač staviše. Glavar njihov zvaše se ban, 
od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva današnjega bani 
se prozvaše. Ovi se puno moguć učini; jer istoga cesara cari- 
gradskoga osvojivši, deržave pod harač podloži na godišće po sto 
hiljadah zlatnih dukatah dajući mu. 

Na 584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i nmoge druge do zemlje 
razoriše. 

Na 585. Slovinci Abari Drinopoljsku zemlju porobiše. 

Na 591. Abari rečeni na Dalmaciu udariše, i dosta zla učiniše. 

Na 592. Kralj longobardski s pomoćju Slovinacah osvoji Padavu. 

Na 599. Slovinci Abari četerdeset gradovah u Dalmacii razorili jesu. 

Na 600. Sedam sinovah bana abarskoga jedan dan od kuge je umerlo. 

Na 604. Slovinjani pobivši vojnike gerčkoga cesara, svu Istriu opustili jesu. 

Na 614. Bi za kralja slovinskoga — abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji * 
vas Friul, obside grad veliki Viđam, u komu zapovidaše udovica 
Romilda, i videći iz grada rečenoga kralja Kajana, zaljubila se biše 
^ u njega , komu posla vima poklisara , dajući mu na znanje , da će 
mu grad pridati, ako je uzme za ženu; obeća se Kajan, i pusti ne- 
srićna žena Abare u grad, koji sve posikoše gradjane, i nevimost 
veliku učiniše. Kajan pervu noć spava' je s Romildom, posli toga 
pridavši je u ruke mnogih bludnikah, potom čini ju na kolac nabiti. 
Dilo nemilo i sa svim opako. 

Na 620. Opet Slovinci Abari porobiše zemlje iztočne do Carigrada, i zato 
cesar od kralja abarskoga mir je pitao. 

Na 637. Dalmatini Slovinjani obsidoše grad Sipont u latinskoj zemlji, 
ubiše Aja vojvodu, i svu njegovu izsikoše vojsku. 

Na 638. Dodjoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciu, pak priko moija odoše 
robiti Italiju. 



— 12 — 

Na 639. Avari Slovinci razasuše Đalmaciu, i razrušSe gradove, med}a 
kojim' veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Diokleciana/ 
sa zemljom sporediše. Stari takodjer Dubrovnik razoriše, i posve 
opustiše. 

Na 639. Dodjoše Avari od gore Babine, i iztiravši stare pribivaoce 
Slovince, Hervatsku naseliše zemlju ; a prozvaše se Hervati od bana 
Horvata imenom, koi njima vladaše. 

Na 644. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koi se pobi s Vukom vojvo- 
dom furlanskim; za tri dana bili se jesu, četverti razbiVuka i voj- 
sku njegovu. 

Na 667. Slovinci razbiše Francuze, u komu boju pogibe sin kralja fran- 
cuzskoga Pipina, imenom Astiagis. 

Na 677. Kraljeva' je u Bulgarii Butaja Slovimic. 

Na 688. Francuzi bihu zapovidnici u Hšrvatskoj zemlji, i velike propasti 
činjahu Hervatjanom. Izmedju ostalih ovo: Malu dicu izdirahu ma- 
teram iz rukuh, pak jih razkidav^hu i psim bacahu. Takvu opačinu 
Hervati podni t nemogući, izsikoše sve glavare francuzske po svim der- 
žavam, i cica toga velika vojska francuzska došla je na nje, s kojom 
se Hervati sedam godištaJi biše i sve s njihovim vojvodom izsikoše. 

Na 706. Slovinci porobili su Furlansku zemlju, i Lumbardiu, porazili 
bana furlanskoga Alaidu sa svim' plemićim, koje su uhvatili. Posikli. 
su takodjer i Ferdulfa vojvodu loi)gobardskoga , zarobili mnogu če- 
ljad, zaplinili plino, i odnili neizbrojena bogatstva u svoje kraljestvo. 

Na 756. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime Vladao. 

Na 763. Izza Cemoga mora opet jedan slovinski narod dodjž, stade kra- 
jem vode Atarne. 

Na 813. Mihailo cesar bi razbijen od Bulgarah. 

Na 818. Ban Ljudevit, vladalac od Požege, Srima i Slavonie, odverže se 
od cesara Ludovika, i poče robit' banovine tudje. 

Na 819. Biše u oyo. vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koi podiže 
vojsku na Ljudevita Bana od Slavonie, pobl se s njime kod vode 
Kupe, i bi pridobiven od bana Ljudevita.. 

Na 820. Udariše sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana 
Ljudevita , i nemogući mu ništa učiniti , sramotni se natrag povra- 
tiše, a mnogi od banovacah bihu posičeni. 

Na 821. Podje s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo 
bi učinjen Ladislav, sin rečenoga Bome. U to isto vrime udari na 
Ljudevita neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj nemogući Lju- 
devit odoliti, pobiže u Serbsku zemlju, i bi primljen od vojvode 
serbskoga u dvor svoj; aJi se Ljudevit ukaza nepoznan, i ž^toko 



— 13 — 

neharan; jer pogubivši syojega dobročastnika (?), učini se gospodar 

od njegova grada i svega bogatstva. Pravo je rečeno: „Nečini dobra 

nepoznanu, da te zlo nenadje.** — 
Na 823. Pobiž^ Ljudevit u Dalmaciu, i bi ubijen od svojih prijateljah. 
Na 827. Đalmatini Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladanje. 
Na 829. U Dalmacii i Hčrvatskoj zemlji kraljeva' je Tomislav. 
Na 822. U drugim slovinskim đeržavam kraljeva' je Goštomil. 
Na 827. Kralj dalmatinski i hervatski Terpimir. 
Na 839. Senjani robili jesu Friul. 
Na 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik. 
Na 872. Po smerti Demogoja kraljeva' je u Dalmacii Sebeslav. 
Na 879. Umirio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir. 
Na 880. Metodius veliki i razumni, slovinski apostol rečen, ovo je 

vrime bio. 
Na 890. Vladao je u Slavonii Branislav, a u Dalmacii i u ostalim d«r-^ 

žavam slovinskim kraljeva' je Mužimir. 
Na 891. Slovinci razbiše Bavare i Francuze. 
Na 920. Zapovida' je ban Mihajlo ovo vrime. 
Na 936. Razbiše Hervati vojsku Simeona kralja bugarskoga, i svu Bul- 

gariu jako porobiše, ubivši još istoga kralja Simeona. 
Na 938. Primislav i Boleslav, glavari su hervatski bili. 
Na 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga. 
• Na 966. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latinskoj zemlji, 

i iz gore garganske iztiraše. 
Na 1059. Kraljeva' je Krešimir nad Hervatim. Ovo vrime podložiše se 

Bošnjaci Beli, kralju ugail^komu s ovim ugovorom: da> oni bane 

8v(qe odabiru, i bi oitfabran Ivan Kotromanović. 
Na 1065. Kraljeva' je u slovinskim đeržavam Štipan, sin Krešimirov. 
Na 1074. Kralj hervatski bi Zvonimir, koga malo posli baci s vladaiga 

ban Slavić, Slavić pako s pomoćju Gergura Pape imade kraljestva 

vladanje. 
Na 1077. Kraljevaše u serbskoj zemlji kralj Mihajlo. 
Na 1100. Kraljeva' je u serbskoj zemlji i u Dalmacii kralj Bodin. 
Na 1115. Vladao je slovinskim' dferžavam' kralj Jure, koi svoje sinovce 

progoneći bi sveržen , i Grubiša njegov sinovac za kralja učinjen. 
Na 1141. Knez Badoslav s braljom svojom Ivanom i Vladimirom počeše 

vladati slovinskim' đeržavam'; ali mnogo od Dese napastovani bihu. 
Na 1151. Deša suprot Eadoslavu vojeva, i snažan se puno učini. Ovi 

darova koludrom otok Mlit kod Dubrovnika. 
^^ ^61. Deša posve piidobi kralja Radoslava, 



— u — 

I 

Na 1171. Bi kraljem slovinskim Nemanja, sin Đešin, i ovi se mnogo 
VeKk učini. 

Na 1190. Bi za kralja Štipan Nemanić, sin rečenoga Nemanje. 

Na 1200. Simeon, sin Štipana Nemanića, bi kra\j od Rascie i Dalmacie. 
Ovi osvoji mnoge banovine, i u to vrime Bosnom vladaše ban Eulin. 

Na 1235. Porobiše Tatari svu Ungariu, pritiraše kralja Belu k morju, i 
njegovu vojsku težko izsikoše; ali s pomoćju bana Frankopana pri- 
dobi Tatare, i srićno se povrati na svoje vladanje. 

Na 1241. Senjani veliku vimost ukazaše kralju Beli; jer vitežki prido- 
biše Tatare u polju grobničkomu , ter jih razbiše i okolo petdeset i 
šest hiljadah posikoše, od koga vrimena Grobničko po^e nije ničim 
do današnjega dneva roditi moglo. 

Na 1252. Štipan ban slovinski počeo je zidati grad Jablanac.- U to isto 
vrime kralj Bela učini Šubiće knezove od Bribira. 

Na 1271. Ninoslav banova' je u Bosni. 

Na 1289. Štipan Nemanić kralj od Rascie i Dalmacie osvoji Bosnu. 
' Na 1312. Bi za bana od Knina,, Skradina i ostalih mistah Mladin, sin 
bana Pavla. 

Na 1317. Uroš, sin Štipana Nemanića, ovo vrime kralj je bio. 

Na 1322. Ban Mladin mnoga zla činjaše u Dalmacii, navlastito Trogira- 
nom i Šibeničanom, robeći njihove deržave, i mnogu kerv nepravedno 
prolijući. Princip posla jim na pomoć galije, ter osvojiše Omiš i 
Skradin grad rečenoga bana Mladina, koga zloću isti Karlo kralj 
od Ungarie podnositi više nemogući, u Kninu uhvati ga, i odvede 
svezana u Ungariu. 

Na 1331. Velikoga kralja Uroša sin Štipan postavi u tamnicu. 

Na 1339. Fratri sv. Franje dodjoše u Bosnu, kojizim ban Štipan uzzida 
manastir u Mileševu. 

Na 1340. Štipan Nemanić osvoji svu Macedoniu, Bulgariu, Romaniu, i 
mnoge druge deržave, ter se počž cesar zvati. 

Na 1354. Uroš drugi toga imena bi učinjen kraljem slovinskim. 

Na 1371. Ubi kralja Uroša njegov nevimi tast Vukašin, koi poče na 
misto njegovo kralj evati. - ' ' 

Na 1373. Tvardko kralj bosanski, sagradi Novi u Bod od Kotora. 

Na 1376. Udariše Turci na kralja Vukašina, koi je imao samo trideset 
hiljadah vojske, pobi se s njima na bojnom Kosovu; razbi vojsku 
tursku, ter jih izsiče okolo trideset hiljadah, izvan onizih, koji se 
u vodi Marici utopiše. Pridjoše vodu, i Turke priko vode sikoše; 
ali voleći sadirati s mertvih odoru, nego žive sići, bihu od Turakah 
snažno naskočeni, ter 'Sramotno natrag pobigoše. Deset hilj&l Turci 



— 15 — 

- posikoše , a pet hiljid vođa Marica prožđrL Utopi se silni vitez 
Ulješa, brat kralja Vukašina, Sci malo prija veće od trista glavah 
po8iče, proždri voda i jakoga viteza Re^u, rečenoga Bošnjanina. Pri- 
jđiva Vukašin na konju vodu Maricu, i pobiže priko gore ; ali zaludu, 
jer ga pogubi njegov sluga, za odniti mu kolajnu, i križ od zlat^. 

Na 1382. Fridrik Bubek, i ban Surić, ovo vrime bitni su dalmatinski i 
liervatski bili. 

Na 1389. Car Murat na Kosovu po\ju od Miloša Kobilića bi ubijen. 

Na 20. Klasna, a godišta gori rečeik^a 1389. Tvardko kralj bosanski 
razbio je cara Amurata. 

Istoga godišta iztirao je Tvardko Ugre izpod Vrane u Kotaru, 
koju obsili bihii, ter jih pritira u Nin. 

Na 1390. Na 8. Klasna pridali su se drogirani kralju Tvardkii. 

Na 1391. Puške i prah puščeni niki fratar Nimac iznašao je. Isto go- 
dište podje s ovoga svita kralj Tvardko. 

Na 1401. Umro je Dabiša kralj bosanski. Tvardkov sin naravni kralje- 
stvo bosansko imadft. Ostoja Kristić baci Tvardkova sina s kralje- 
. stva. Ostoja vojeva' je suproć Dubrovčanom i suproć Hžrvoji Vukiću, 
banu Jačkomu. 

Na 1403. Hervoja Vukić razbio je Ugričiće i Pavla Bistena, bana her- 
vatskoga blizu Bihaća. 

Kralj Luđovik učinio je Hervoju vojvodom oli dukom splitskim i banom 
dalmatinskim i hervatskim. 

Na 1406. Sigismund kralj ungai'ski dodje s vojskom u Bosnu, osvoji Sre- 
bemicu, i mnoge druge gradove i varof e po izdaji bana Hervoje, su- 
proć komu se postavi Sandali Aranić, kapitan bosanski; ali od un- 
garske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginuše. 

Na 1407. Ostoja Kristić učini mir s kraljem ungarskim, i vojevat poče 
protiva Hervoji. 

Na 1409. Osvojili jesu Mletčani Travis, Padavu, Vičencu, Veronu, i druga 
mnoga mista. 

Na 1412. Šibenički puk iztirao je svoje plemiće iz grada; ali kralj un- 
garski smutljivcem činio je glave odsići. 

Na 1415. Ban Hervoja odstupi od cesara i kralja ungarsk(^a Sigismunda, 
uteče se caru i od njega primi pomoć protiva Ostoji, kralju bosan- 
skomu; cica toga nevimoga dila digla se je silna vojska ungarska 
protiva njemu, i dodje u Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan Pa- 
latin, aliti ban ungarski, Ivan Marotić, ban slovinski, i Paval ban 
čupor s mnogom gospodom, i plemićim ungarskim i slovinskim; 
ali i^illova bi velika neadća; jer Hervoja razbi, i svu vojsku izsiče, 



— 16 — 

a gospodu, koji nepogiboše, one uhvati žive* Đamt Čupora uhvativši 
živa, u volt^sku kožu čini ga sašiti, i u vodu baciti. 

Na 1416. Podje s ovoga svita veliki vojvoda H^rvoje, i kra^ bosanski 
Ostoja, odbacivši svoju ženu kraljicu, Grubu imenom, uze ženu Her- 
vojinu. — Gospoda i plemići bosanski ovo vrime učiniše viće , da 
Ostoju bace s kraljevanja, u komu vicu bi uHjen Paval Badjenović ; 
a kralj Ostoja s Petrom Pavlovićem u grad tverdi Bobovac uteče. 
Ali Ostoju Bošpjaci baciše, a Btipana Jablanovjća za kralja odabraše. 

Na 1443. Tvardko drugi, kralj bosanski, brez poroda umri, i' kraljeva' je 
na misto njegovo Toma Kristić, i obratjen na pravu viru Isusovu od 
svetoga Jakova od Marke, reda sv. Fratge, kk^t sveti primi po kar- 
dinalu Earvajalli. Posli i\|egove sm^rti kra\jeta' je njegov sin naravni 
Štipan, koi od Turakah bi ubijen, i tada posve dospi slovinsko 
kraljevanje. 



Ponukova^je štiocu* 

Upisani gori dogadjaji, koje sam izvadio iz knjigah Pavla Vite- 
zovića, ako se nebudu slagali s imenim i godištim, oli u kakvu dru- 
gomu načinu kraljah slovinskih, koje sam prija na svitlost dao, i koje 
opet prištampujem s novim pjesmam' i nadometcim , nejmaš mi se, moj 
štioče, narugati, ni nasmijati; jer različiti pisaoci različito kažu, i kako 
oni pisaše, onako ti ja pridajem. 



Slidi broj eesarah od nliroda slovinskoga, koji n Rimu, a niki 

u Carigradu sidiše, i svim vladaše svitom, izva^en^iz kiuigah 

' Pavla Vitezovića, Tomka, Baronia, Beđekoviea i ostalih. 

1. Maksimin Bugarin, Đrinopoljac. 

2. Decio, rodom iz Srima u Slavonii, od kolina plemenita rodjen. 

3. Flavio Klaudio, Slovinac Đalmatin. 

4. Aurelio Valerio iz Srima, oli kako drugi hoće, Đalmatin. 

5. Dioklecian Đalmatin. 

6. Konstancio Kloro, Đalmatin starinom. 

7. Konstantin veliki u Nišu porodjen, sin Konstantina Klora. 

8. Konstantin, sin pervi Konstantina velikoga cesara. 

9. Konstancio, §in drugi velikoga Konstantina. 

10. Konstante, sin tretji rečenoga Konstantina. Sva tri u. isto vrime> ce- 

sari su bili, i ovi razdiliše cesarstvo na troje; na dio Konstantina 



— 17 — 

dodj^ Špania, Francia, Hollandia, Ingliterra, Škoda, Hibemia i većji 
dio Germanje. — Konstanta sva Italia, Sicilia, Dalmacia, Bosna, 
Slavonia, Ungaria, Valakia, Bulgaria, Macedonia, Arbania, sva Afrika 
i Gerčka zemlja do Carigrada. — Konstanca na dio zapadfe Carigrad, 
Tataria, sva velika i mala Azia, Siria, Mezopotamia, Egipat, i sve 
kraljevine iztočne do P^rzie. 

11. Jovian, Slovinac, od Srima rodom. 

12. Justin, Bugarin Drinopoljac. 

13. Justinian veliki, rodom Slovinac iz Rasle, netjak Justina cesara. 

14. Justin mladji, Slovinac, cesar rimski i carigradski. 

15. Glicerio, Slovinac, Đalmatin rodom. 

16. Evintilio, Slovinac, Đalmatin rodom, a brat rečenoga gori Elaudia. 

17. Valerian tretji, Slovinac. 

18. Karo, starinom Slovinac. 

19. Karino, sin starji Kara cesara. 

20. Numerian, sin drugi rečenoga Kara. Svi ovi cesari su bili. 

21. Licinio, Đalmatin rodom. ' 

22. Julian Apostata, unuk Konstantina velikoga. 

23. Valentinian tretji, Slovinac starinom. 

24. Aurelian, od Srima rodom. 



Broj papah sloviuskoga naroda. 

Sveti Kajo, papa od kolina Đioklecianova, Đalmatin rodom. Papa 
Sisto peti, od Boke Kotorske iz Kruševacah, Slovinac Đalmatin, kako 
sviđoče njegova pisma, koja se u Vatikanu u Rimu nahode; tko nevinije, 
neka podje štiti. 

• 

Slidi broj od svetih naroda slo vinskoga, iivadjen Iz knjigah u 
latinski jezik, na svitiost postavljenih po otcu Josipu Bedeko- 
vicu, reda sv. Pavla pervoga pustinjaka. 



Sveti od kolina Đioklecianova. 

Sveti Kajo, papa i mučenik, primi krunu na 296.*) 

Sveti Gabin, misnik, mučenik, brat sv. Kaja, mučen na 296. 

Sveta Suzana, kći Gabinova, divica i mučenica na 295. 

') Breviar. Rom., Martyrolog. Rom., PetmB de natal. lib. 7. Cap. 49. 










— 18 — 

Sveti Klaudio, stric Dioklecianov, mučenik. 

Sveti Maksim, brat Klaudiov, mučenik. 

Svet^ Prepedinja, žena Klaudiova, mučenica.*) 

Sveti Aleksandre, sin Klaudiov, mučenik. 

Sveta Kutia, kći Klaudiova, mučenica. — Svi ovi krunu primiše sa sve- 
tom Suzanom na 295.^) 

Sveta Serena, žena Dioklecianova, umri na 294. ^ 

Sveta Artemia, kći Dioklecianova, mučenica na 308. 

Sveti Jerolim, Dalmatin, veliki naučitelj svete cerkve, koi. učini žestoku 
pokoru u špilji od Betlema, pak pun svetinje podjž na nebesa 420. *) 

Sveti Maksimian, biskup od Ravene, roda slovinskoga, otačbinom Istri- 
janin.*) ^ 

Sveti Porfirio, Ilirik Solinjanin iz Dalmacie, biskup od Gaze u Palestini 421.*) 

Sveti Adrian, mučenik, sin Valeria Proba cesara, rodom iz Srima u 
Slavonii. ') 

Sveti Cirilo i Metodio, biskupi i apostoli naroda slovinskoga, koji Bulga- 
riu, Serbiu, Slavoniu, Bosnu, Dalmaciu, svu Moskoviu, Poloniu, Bo- 
hemiu i Moraviu na poznanje prave vire okrenuše.®) 

Sveti Venancio, mučenik, biskup od Solina, Dalmatin rodom,*) 

Sveti Herma, Dalmatin, biskup od Srima. ^°) 

Sveti mučenici Paulinan, Telo, Aster, Anastasio, Mauro, Septim, Antio- 
kian i Kajan, Dalmatini u Solinu mučeni. ^^) 

Sveti Orso, sin kralja dalmatinskoga, koi bi putnik po svitu za pedip- 
sanje svoga tila, i umri u Italiji kod grada Sabsene pun svetinje i 
dostojanstva. **) 

Sveti Montinian, mučenik u Srimu. ^^) 

Sveti Timoteo, mučenik u Srimu. ^*) 



») Martyrolog. Rom., PetruS de natalib. lib. 3. cap. 136. 
3) Petrus de natal., Martyrolog. Rom., Usvald. ete. 
*) Marian, victor. Aaron Comel. 

) Martyrolog. Rom., Fer. in Typographia, Verre Raven. 

') Martyrolog. Rom., Menolog. Graecor. Metaphras. 

') Martjrolog. Rom., Niceph. in chron., Tomko de SS. lUjrr. 

*) Martjrolog. Rom. in notis Bar. loan. de Pessina. Maurus Grb. de Reg. Slav. 

') Martyrolog. Rom. 

*") Szentivan in disaert. Paralipomenica, catal. 75. 
»') Martyrolog. Rom., loan. Tomko in vindic. S. Felicii. pag. 80. 
*^) Martjrolog. Usuardi. 
'=') Szentivan loco cit, et indic. Ungar. sanc. 
'^) Boland. & Szentiv. cit. et indida Ungar. gane« 



— 19 — 

Sveti Maksim, biskup od Ljubljane, mUčeuik, koi pripovidajući u Bribiru 
viru Isusovu bi iamenovan od nevimikah na 254. ^^) 

Sveti Kvirin, mučenik, biskup od Siska, u riku Savu od nevimikah utop- 
ljen na 308.^«) 

Sveti Bonifacio, mučenik, biskup bosanski, u Moskoviji radi vire i zakona 
pravoga mučen na 1008. ^^) 

Sveti Adalbert, Dalmatin rodom, arcibiskup od Prage u Bohemiji, muče- 
nik, ^s) 

Sveti Ivan, izpovidnik i pustinjak, sin Gostomila,, kralja dalmatinskoga, 
koi čini sveti život u pustinji 56 godinah, i pun dostojanstva, dili 
se s ovoga svita na bolji. *^) 

Sveti Ladislav, izpovidnik, kralj Slavonie, Eroacie i Dalmacie, koga sestra 
bi žena kralja Demetria, drugačije Zvinimira. Umri na 1095,*°) 

Sveta Hema, banica od Karintije, Slovinkinja rodom, koja posli velike 
pokore i puna dobrih dilah podjš s ovoga svita u slavu nebesku 
na 1045.21) 

Sveti Adalberto, Ilirik oliti Slovinac, biskup od Koma u Italiji, koi čini 
sveti život i velika čudesa, pak pun dostojanstva podje u slavu 
nebesku. ^^) 

Sveti Benedetto, pustiDJak, Slovinac Dalmatin rodom, ubijen od lupežah 
na 1012.23) 

Sveta Kunegunda, kralja ungarskoga, dalmatinskoga i hervatskoga ime- 
nom Bele kći, koja od kraljah serbskih po ženskoj kervi izlazi, umri 
na 1292.2*) 

Sveta Jelina Erižarica, žena Konstantina Klora, rimskoga cesara, a majka 
velikoga Konstantina cesara, kojega u Nišu izza Bosn6 porodi, a ona 
se rodi u Braču, kako mudri svidoče, oli u Bulgariji, kako drugi 
hoće, a u gradu zvanu Sofija. Oli u Braču, oli u Sofiji, slovinskoga 
je naroda i jezika. Umri u Rimu od godinah osamdeset, na 326. **) 



'^) Nicolaus Mozol de sanc. Istriae Joan. Tabler in Epitome chron. Labacen. 

*^ Mart. Rom. Beđa, Usuard. Szentivan. 

*') S. Petrus Dam. in vita S. Romuald. Sur. Petrus de natal. 

'*) Petrus Vibadeneira in flore sanc. Tom. 2. Mathia Bolucz. in Rosa Bohemica. 

'*) Nicol. Salius, in Annal. Bohem. Surius, Tomko. 

*®) Laurentius Surius. Tomko. Bonfin. dec. 2. Ub. 3. 

'*) Adalbertus Reiskar in breviar. Histor. Carint. Valvasor, in Annal. Cam. 

«*) Ferdiii. in Ital. Sac. Tom. 6. col. 242; Valv. lib. 8. pag. 492. 

**) Boland. Tomko. Bonfimus. etc. 

^'*) Joan. Long. canonic. Cracov.; Vading. in annal. Nrin. 

^^ Tomko pag. 70. PiaČević in soa Geogr.^ Baron. Gomel. Grajus etc. 



— 20 ~ 

Sveti mučenici Floro i Lovro, Slovinci i meštri od stinah, radi vire Isu- 
sove mučeni. ^^ 

Sveti Anastasio u Solinu radi vire svete posičen.^') 

Sveta Bazila, divica i velika božja službenica, koja kod Srima u Sla- 
voniji sveti život provodi, i sveto sverši. '^®) 

Sveti Martinian, biskup od Koma, Slovinac. Dili se na nebesa na 628. ^®) 

Sveti Marin, djakon i pustinjak, rodom Dalmatin iz grada Raba- Poleti 
u slavu nebesku na 257. ^^) 

Sveti Niceta mučenik, Slovinac, u Bulgariji od nevimoga kralja Atana- 
rika mučen i na vatri izgoren na 401.^') 

Sveti Salamun, kralj ungarski, pustinjak, koga se tilo nahodi u Poli u 
Istriji čilo. Umri u pustinji na 1077. 3*) 

Sveti Petronio, biskup bolonjski, Slovinac rodom, od kervi Konstantina 
rimskoga cesara. Dili se u slavu nebesku na 425. •^) 

Sveta Placidia, di\ica, kći Valentiniana Ir^tjega, rimskoga cesara, od je- 
zika i naroda slovinskoga. Bi uhvatjena odGenzerika, kralja vandal- 
skoga, i u Afriku s materom Eudoksiom i sa sestrom Eudociom po- 
vedena, koja divičanstvo uzderža, i udaju odbaci čineći sveti život, 
i pokoru čudnovatu, u Veroni podje s ovoga svita u slavu nebesku.**) 

Sveta Cirila, divica i mučenica, kći Decia cesara, Slovinca, i svete Tri- 
fonie cesarice. Bi mučena u Rimu na 270.**) 

Sveta. Natalia, žena svetoga Ađriana mučenika, rodom iz Srima u Sla- 
voniji. **) 

Sveti Bubian, Slovinac iz Siska, biskup od Koma u Italiji, koi pun sve- 
tinje i dobrih dilah podje na nebesa na 591.*') 



*^ Martyrolog. Rom. Menalog. Graecor. 

*') Martyrolog. Rom. Usuard. Petrus de natal. 1. 7. c. 88. 

^*^) Petrus de natal. 1. 11. cult. num. 231. , 

*') Ferdinand. UghelJius in Italia sacra. Tom. 5. Valvasor 1. 8. pag. 523. 

*") Martjrolog. Rom. Fer. in Typograpli. Petrus de natal. Mejus vita. Baron. in no- 

tis etc. 
^') Inchoffer in annal. Eccl. Hung. Manzol. in descript. Istriae. 
*^) Petrus de natal. 1. 9. c. 20. Mart. Rom. Genadius, Ado in chron. 
^^) Martyrolog. Rom. Tomko Petrus de natal. Ferar. in Typograph. 
^*) Mart. Rom. Tomko. Usuard. Petrus de natal. 1. 9. c. 118. 
^^) Mart. Rom. Petrus de natal. lib. 1. c. 18. 

^^) UgheU. Tom. 5. Italiae Sacrae. Valvas, 1. 8. pag. 567. Vitezović in cliroil. croat, 
*^ Gluvorius in Introduc Geograph. 1. 4. c. 1. 



— 21 — 

Sveti Antun, monak i pustinjak, rodom iz Slavonije, međju Đunajem i 
Dravom. Čini puno godinah sveti život u pustinji od Italije skrovito, 
da za njega znati nemogaše nitko do smerti njegove.^®) 

Sveti Savo, biskup od serbske zemlje, sin kralja Nemanića, učini pokoru 
žestoku i umri na 1250.^^) 

\ : 

Slidi broj od blaženih naroda slovinskoga. 

Blažena Margarita divica, kći kralja Bele, rodjena ulOišu u Dalmaciji, koja 
učini pokoru vMiku, i dili se s ovoga svita na 1270. Januara na 18.*®) 

Blaženi Karlo čaky, Demetria bana slovinskoga sin, reda svetoga Domi- 
nika. Čini sveti život puno vrimena, pak se dili u slavu nebesku 
na 1337. Januara na 17.*^) 

Blaženih pet mučenikah reda svetoga Franje, u Vidinu gradu bulgarskomu 
mučeni od Šismatikah, oliti smutljivacah na 1356.*^) 

Blažena Gertnida divica, kći kralja Bele i Jeline kćere Uroša, kralja slo- 
vinskoga i serbskoga. '*^) 

Blaženi Mauricio čaky, reda svetoga Dominika, sin bana Demetria, koi 
za veće pedepsanje svoga tila učini veliku pokoru.*^) 

Blaženi kralj Vladimir, mučen od Bulgarah. **) • ' 

Blaženi Jakov, Ilirik, reda sv. Frane, koga tilo i sada se nahodi cilo.*^) 

Blaženi Augustin Gazot, aliti Kažot iz Trogira, biskup od Zagreba. 1^) 



Slidi broj velikih slugah bo^ih od našega slavnoga Jezika i 

naroda, koje premda sveta cerkva nye nietnula u broj svetih, 

nj blaženih, daseobćenito i očito štuju od bogo^ubnih, poznaje 

jih za velike sluge bo^e u riuu niecUu svetim' i blaženim". 

Veliki sluga božji Domicio, biskup carigradski, brat Proba cesara, Slovinjana, 
rodom iz Srima u Slavoniji. Podje s ovoga svita na bolji 308.*^ 

'*) Tomko in Reg. Fecunđ. Illyricae Sanct. Bombar. pag. 211. 

") Sigis. Ferr. in HiSt. Prov. Hiing. ord. Pred. Pater Tim. in synopsi chron. 

*®) Sigis. Ferr. loco cit. Tomko in Fecund. Sanct. Dljricae. 

*') VVadding. in Annal. min.; Pater Tim. in imagine Hung. 

^^) Ladislaus TurOczy in compend. Hung. lib. 2. num. 11. 

'*') Sigis. Fest. Tomko et Bedeković. 

*'*) Tomko, Joseph. Bedeković. 

^^ Ex chron. Min. ^tfedeković. 

*«) Tomko, Bedeković. 

*') Martyrolog. Rom. Tomko in vita sancti MetrophanJ. 



Bogoljubni sluga božji Probo, biskup carigradski, cesara Proba sinovac, 
rodom iz Srima od SJavonije. Umri na 314.*®) 

Velečastni sluga božji Petar Ilirik, svete cerkve kardinal. Cvatiše u sve- 
tinji na 423. 39) 

Veliki sluga božji Glicerio cesar, Dalmatin rodom, koi pod Valentinianom 
jcesarom bi koluneo, a po hotenju vojske rimske bi učinjen cesar 
na 473.; ali posli godišta njegova vladanja bi od Julia Marcelina, Rim- 
ljanina, s pristolja dignćt, i biskup od Solina učinjen na 474., čini 
, svet život i sveto umri. ®^) 

Pravovimi sluga božji Miovio, kralj bulgarski, rečeni Bogor. Ovi odbaci 
svitovnje vladanje, učini se redovnik monak, čini sveti život, i podje 
k Bogu uživati njegovo l^ce.**) 

Bogoljubni sluga božji fra. Aiigustin, od Olova iz Bosne parok, u Hoku 
od deržave srimske, mučen od Turakah. 

Veliki -sluga božji fra. Angjeo od Verbose u Bosni , koi učini veliku po- 
koru i čudnovati život Njegovo se tilo i sada nahodi u Fojnici 
cilo.«*^ 

Veliki sluga božji Monaldo, Dalmatin, mučenik, reda bv. Frane. Podnese 
muku na 1332. ^^^ 

Veliki sluga božji fra. Gergur, Dalmatin iz Trogira, reda sv. Frane, od 
heretikah posičen na 1370. **) 

Vazda vimi sluga božji fra. Nikola, Dalmatin iz Šibenika, reda sv. Fra- 
ne, od Turakah posičen u Jenisolimu na 1389.**) 

Sluga bogoljubni Petar, od Slankamena, reda sv. Pavla pervoga pusti- 
njaka, koi cvatiše u svetinji na 1490. *•) 

Veliki sluga božji Toma Bakač, arcibiskup od Strogona i kardinal svete 
cerkve rimske, rodjen u dolnjoj Slavoniji, u mistu zvanu Erd6d,.u 
knežiji valpovskoj. Podje s ovoga svita na bolji na 1517.*^) 



*') Tomko cit. Niceph. 1. 8. Hist. Joan. Marap. in Tliesaur. Paroch. 1. 1. Pianpin, 

lib. de veteribus monument. 
*9) Tomko in vinđic. S. Felicis pag. 9. Szentivan cit. Lucius in catal. Episcop. 
") Pagius in critica ad Baron. Graveson in Hist. eccl. Tom. 3. pag. 135. 
*') Ex chron. Min. Bagat par. 2. 1. 6. c. 3. 
**) Spodan in Auctario ad Annal. Baronii. Arturus in Mart. Frane. 
") Ex Annal. Frane. 

") Thomas Bozius de sign. eccl. 1. 7. cap. 27. ex Hist. Fr^nc. 
*^ Annal. ord. ejusdem. 

") De eo Purpura Pannonifca. Vitezović in chron. croat * 
*') Pater Timon in Purpura Pannonica. 



— as — 

Velečastni sluga božji Jure Draškpvić, biskup zagrebski, posli arcibiskup 
od Kolača (Kalače, Coloce) i kardinal svete cerkve. Pun dobrote i 
svetinje poleti u slavu nebesku na 1588.*®) 

Veliki sluga božji Ludovik Villaky (Ujlaky = Ilok, Iločki), biskup ves- 
. primski. Od kolina starih banah srimskih porodjen, a posičen od 
heretikah na 1605. *») 

Pravovimi sluga božji Nikola Mikulić, rodom iz Siska. Biskup najprij 
zagrebski, pak varadinski. Bi mučen od heretikah na 1610.*®) 

Veliki sluga božji Marko Krizin, u Hervatskoj zemlji rodjen, a od here- 
tikah mučen na 1619.®*) 

Veliki sluga božji Petar Domitrović, biskup zagrebski, braneći i pripc- 
vidajući zakon božji bi od zločinacah utopljen u jednu jarugu ha 
1628.«^ 

Pravovimi sluga božji Ivan Keglević, reda sv. Pavla pervoga pustinjaka. 
Dili se na nebesa pun dostojanstva na 1654.*^) 

Veliki sluga božji Nikola Ratkaj, Hervatjanin, reda družbe Isusove od 
Indijah Misionar. Dili se s ovoga svita pun dostojanstva na bolji na 
1662.«*) 

Mnogoslavni sluga božji Ivan Ratkaj, reda družbe Isusove, misionar apo- 
stolski u Americi, otrovan od nevimikah na 1680.«*) 

Mnogoslavni sluga božji Martin Borković, Hervat, reda sv. Pavla pervoga 
pustinjaka, najprij biskup zagrebski, pak arcibiskup od Kolača, 
čini pokorni život i priminu na 1687.®«) 

Veliki sluga božji fra. Gergur Jakšić, reda sv. Frane, od Turakah za- 
radi vire svete posičen u Srimu na 1693. 



**) Pater Franc. Kazzim Hist Hung. 

*«) De €0 auctor libri, cui tit. Propugnaculum Reipub. Christianae in Hungaria. 

••) Ladislaos Turoczj in comp. Hung. num. 184. Szentivan catal. 75. 

«») Ratkaj. Georg. Patačić in gloria coUegii Bonon. 

**) Annal. ord. ejiisdem. 

•^ Ex relatione Patrum Lusitanor. societ. Jesu. 

«*) De eo liber, cui^tit. Undeni Graecenšes Academici suo sanguine purpurati. 

•*) Reverend. Dom. Thomas Kovačević, Can. Zagr. in opere de Episc. Zagrab. 

*•) Maran in l'hesaur. Paroch. pag. 478. 



24 



Pisma o cesaru Konstantinu velikom i njegovoj migei, svetoj 

Jelini Križaricl. 



Ako nisi znao do sad, 
Car Konstantin gdi se rodi, 
Stanovito znat' ćeš od sad, 
Da s' u Nišu ovo zgodi. 

U kraljestvu sloviuskomu, 
Blizu Bosne od istoka, 
Bog darova puku svomu 
Vladaoca privisoka. 

Otac mu se Kloro zvaše, 
Cesar rimski plemeniti. 
Od Elaudia izlazaše 
Takvi vitez hrabreniti. 

Đalmatina Ilirika, 
I rimskoga još cesara. 
Koji biše čast i dika 
Slavnog' puka srića stara. 

A Jelina Križanca, 
Konstantina majka biše. 
Od Rimljanah cesarica. 
Zlatno pero kako piše. 

Rodom kažu Bulgarkinja, 
U Sofii odgojena; 
Drugi, da je Slovinkinja 
Usrid Brača porodjena. 

Oli Bračka, ol Bulgarka, 
Kolina je visokoga. 
Bit' nemože to privarka, 
Naroda je slovinskoga. 

Kako mudri to nas uče: 
Tomko, baron Ferario; 
I ostali još ne m6če: 
Komelio, ni Grasio, 

Kojim imaš temeljito 
Virovati, što ti kažu; 
Jer svak' znade stanovito, 
Ovi ljudi da ne lažu. 



Sveta Jele brez pristanka 

Svoje tilo pedepsaše. 

Od večera ter do danka 

Gorke suze prolivaše. 
Plače muku božjeg' -sina, 

U serdcu se svomu boli 

Jele, majka Konstantina, 

Vele vruće Boga moli. 
Da joj kaže: gdi biaše 

Od Žudijah križ sakriven, . 

U tamnosti koi stase 

Cemom zemljom v^ pokriven. 
Za tu sverhu idje ona 

U iztočne strane gori 

Do Golgote i Siona, 

Da zanj' pita, i da zbori: 
Kako bi se križ našao 

Od Žudijah sakriveni,' 

I na svitlost izašao 

Jablan rajski i zeleni. 
Na verh gore Kalvarie 

Vele željno kada dodje, 

Gdi bi propćt sin Mane, 

Težka bolest na nju dodjfe. 
Kada zemlju ljubit' poče, 

Gdi Gospodin, propet biše, 

Same joj se suze toče. 

Od žalosti jedva diše. 
Kada li se biše sita 

Pokornica naplakala. 

Od svakoga pfta svita. 

Križ kako bi izkopala? 
Lucifera kune, kara, 

Koi ga je zakopao. 

Veli njemu: zmijo stara! 

Od Boga si vas odpao. 



25 



I sakrio kopje bojno, 

S kojim ti je probodeno 
Serdce tvšrdo i otrovno, 
Jidovito i pakleno. 

Zaludu si, njemu reče, 
Ti pakleni o vojvoda! 
Križ zakopa', iz kog' teče 
Plemenita rajska voda. 

Kada će ga pokornica 
Naći Jele Slovinkinja, 
Sasvim da je i grišnica 
Dalmatinka i Bračkinja. 

S derveta si privario 
Jadnu Evu, našu mamu, 
S derveta si ponorio 
U paklenu doli jamu. 

S njega ti je odsičena 
Ta ohola glava tvoja, 
I sva sila satervena, 
•Vira ti je tvšrda moja. 

Po ženi si privario 
Najpervoga ti čovika, 
I vas narod oborio, 
Cineć da mu nije lika. 

Žena će te, i dobiti, 

Svu sfeončati tvoju snagu, 

I svak će se začuditi, 

Što se zgodi takvom' vragu. 

Govorenje kad to sverši, 
Zapovidi, da se kopa 
Tverda zemlja, i izverši 
Nje odluka; ter izkopa 

Križ Isusov vfele-težki, 
U tamnosti koi stase, 
I Davidov mač vitežki, 
Kojim glave odsicaše. 



Goliatu velikomu, 

I njegovim jOš vojnikom: 

Luciferu oholomu 

Sa svim' svojim' naslidnikom'. 
Junaci se tad vitežki 

Svi podniše kopajući; 

Jer nac^joše križ pritežki. 

Hvale Bogu uzdajući. 
Na ruke ga željno primi 

Sveta Jele Križarica, 

Od veselja ter zanimi 

Svega svita cesarica. 
Gerli njega i celiva. 

Gorko plače i uzdiše, 

Groznim' suzam' njeg' obliva, 

BTe more se reći više. 
Malo posli progovara 

Isusova naslidnica, 

Ter se s križem razgovara 

Privelika pokornica. 
Rajsko stablo, živa željo! 

Za tobom' sam izčeznula, 

kervava ti posteljo! 

Ištuć tebe uvehnula. 
Sakrit' mi se nećeš više. 

Ni u zemlju, ni u goru; 

Jer ću tebe čuvat lipše 

U mojemu bilu dvoru. 
Neka rasteš u visinu, . 

Suzam' ću te polivati, 

Govorim ti svu istinu, 

Već u zemlji neć' spavati. 
U bostanu serdca feVoga 

m 

Usadit' će Jela tebe, , 
Na tebi će radi Boga 
Križarica propet' sebe. 



Sve izvšrši, štogod reče. 
Slavna majka Konstantina, 
Vikovičnju slavu steče 
Po milosti božjeg' sina. 



— 26 — 

Ex collectaneis Reverenđissimi Domini Simeonis Bemgni Epis- 
copl Modrušiensis, qui habuit orationem in sexta sessione Concilii Late- 
ranensis sub Leone X. anno 1513., evincitur: S. Helenam Constantini M. 
niatrem, e Bretanide DaJmatiae in mari Illyrico insula, quam nunc Bra- 
tiam (Brač) vocamus, ortam esse, quod tabularum Salonitanae Ecclesiae 
documentis ostendit. 



Pisma od četiri sveta imenJalLa« 



Vesele se svita banovine, 
I po svitu visoke planine. 
Sve pustinje i' gore zelene, 
Svako cvitje,* ružice rumene. 

Rodiše te četiri jednaka 
U iztoku sveta imenjaka, 
Koji sjaju lipše neg danica, 
Žarko sunce, oli prihodnica. 

Jedan biše cvitu kalopere. 
Po imenu Savo kalugjere, 
Svetac božji od Kalcedonie, 
Palestine i od Sidonije. 

Ogledalo misnikah i djakah; 
Slava, dika svetih pustinjakah; 
Jere svoje tilo pedepsaše, 
I pokore žestoke činjaše, 

Ter posveti gore i planine, 
I pustinje ravne Palestine, 
Boga moleć, suze prolijući, 
Travu jiduć, a vodu pijući. 

Drugi biše Savo kalugjere, 
Koi suzam' svoje lice pere, 
Slovinskoga roda i plemena, 
Al' podavno u stara vrimena. 

Težku Savo pokoru činjaše, 
Nevimike često obratjaše, 
Muku podni pripovidajući, 
Neznabožce k Bogu okretjući. 



Atanarik, kralj nevimi biše. 
Kada Savu težko izmučiše, 
U riku mu utopiše tilo, 
Braneć Boga sve je ovo bilo. 

Tretji biše Sava kapetane. 
Od vojnikah generale bane, 
Koi zakon božji braniaše. 
Kad u Rimu gradu pribivaše. 

Tad u Rimu neznabožci stahu 
Ter kerštjane težko progonjahu, 
Sveti Savo njima pripovida 
I brez straha viru izpovida. 

Neznabožci podnit' nemogahu. 
Već prid sudcem njega osvađjahu : 
Da nesluša riči cesarove. 
Da neštuje njegove bogove. 

Kada jih je sudac razumio. 
Na muke je Savu postavio, 
Žeže njega ognjenim plamenom, 
A bije ga bičem i kamenom. 

Kazanj pakla oni uzvariše, 
Ter u njega Savu postaviše, 
Svetac božji u paklu se vari, 
Ali zato ništa i nemari. 

Sedamdeset tada nevirnikah 
Dobi krunu svetih mučenikah, 
Kapetana Savu gledajući, 
Gdi po kaznju seta pivajući. 



27 



Neznabožci, koji to gledahu, 
Ljutim bičem ^Saru udarahu; 
Posli nego njega izmučiše, 
tJ Tever ga riku utopiše. 

Četverti je ruža izabrana, 
Od kolina Nemanič Štipana, 
Slovinskoga kralja i cesara. 
Od iztočnih stranah gospodara, 

Po imenu kalugjere Sava, 
Kruna, dika, poštenje i slava 
Slovinskoga puka i naroda, 
Pustinjakah kripostnih vojvoda. 

Koi poče ljubit' Gospodina, 
Mlado dite od malo godinah 
Pokazuje pokorno zlamenje. 
Tlači biser, i drago kamenje; 

Svlači Savo sa zlatom haljine, 
Kalugjerske oblači mantije, 
I ostavlja starca babu svoga 
Rad ljubavi Boga velikoga, 

Tere biži u luge zelene. 
Neka njemu bilo lišće vene. 
Travu jiduć, ladnu vodu pijuć, 
Težkim bičem svoje tilo bijuč. 

Zemlja Savi postirač biaše, 
A vedrim se nebom pokrivaše, 
Boga moli, nikda ne pristaje. 
Svomu tilu pokoja ne daje. 

Vesele se dubrave Jordanske 
I ostale pustinje izvanjske 
Gledajuči Ivu kerstitelja, 
Kako hvali svoga stvoritelja. 

Raduje se još i gora sveta. 
Kazat' pravo nitko mi nesmeta. 
Gledajući Savu pokornika 
Nemanića božjeg' svetjenika. 

Kako plače i suze proliva. 
Na pokoru grišnike doziva ; 
U pustinji kano sunce sjaje. 
Dobar izgled pokornikom daje. 



Malo vrime postajalo biše, 
Za biskupa Savu učiniše. 
Posveti ga gerčki patriarka, 
Viruj pobre! ovo nije varka. 

Po naredbi pape velikoga. 
Svega svita otca duhovnoga, 
Komu Gerci podložni biahu. 
Za glavara tada poznavahu. 

Svoju oblast Savi pokloniše, 
I deržavu Serbsku podložiše. 
Da obratja i kdra grišnike, 
Fociane i sve nevimike. - 

Savo drugi Ilija biaše. 
Ljubav božja u njemu goraše; 
Na pokoru svakoga dozi vije. 
Zle proklinje, dobre blagosivlje. 

Zakon brani, puku pripovida. 
Viru svetu Savo izpovida. 
Kada svaka izpunio biše, 
Starešine koja narediše, 

Skide s glave mitru od bisera, 
Ah moj Bože I čudna kalugjera, 
Svuče s sebe vladičje haljine; 
Pak pobiže gori u planine. 

On ostavi svoje bile dvore. 
Po pustinjam ter čini pokore. 
Suze roni, plače brez pristanka. 
Od večera, ter do bila danka. 

Kada li se naplakao biše. 
Nebesa se njemu otvoriše; 
Bog mu daje krunu od blaženstva 
t pristolje svojega kraljestva. 

Mileševo manastir se zvžtše, 
Gdi svetoga Savu ukopaše. 
Počž činit' velika čudesa. 
Kad mu duša podje na nebesa. 

Savino se nerazpada tilo, 
Nego posta puno godin' čilo, 
I stalo bi do sudnjega danka 
Svega svita zbora i sastanka. 



28 



Ali božji, nevimici Turci 
Smamiše se goije nego vuci, 
Svetogžrđje težko učiniše, 
Sveto tilo na vatru baciše. 

Berzo se je Savo osvetio, 
I desnicu svoju posvetio; 
Jer podiže ter do malo danah 
Karavlaha i Earabogdana, 



Da udare slobodno na Turke, 
I junačke okervave ruke 
Pod baijakom Save pokornika, 
Nemanića božjeg' svetjenika. 

Vitežki^ se oni podnesoše. 
Sto hiljadah glavah odsikoše, 
Osvetiše Nemanića tilo. 
Koje skoro biše izgorilo. 



Rad čudesah kalugjera Save 
Slovinske ga sve deržave slave, 
A najveće Ercega Štipana 
Svetog' Save banovina zvana. 



Sliđe kra^i slavni, oliti sloviuskL 

U isto vrime, u koje svetom cerkvom vlad&še papa Gelasio, a 
iztočnim' stranam' cesar Anastasio, dili se iz gornjih stranah od sivera 
neizbrojeno množtvo naroda slavnoga slovinskoga, oliti iliričkoga (ovako 
se .ovi narod tada zoviž,še) vladan od dva sina kralja Svevlada, to jest: 
od Totila oliti Totia i Ostroila. Ovi narod slavni biše se toliko uz- 
množao u rečenim stranam, da jih više gornje zemlje podnositi nemogahu, 
i zato, kakonovrutci vodeni, kada sa svih stranah udare, potapaju polja, 
sela i gradove : tak i ovi narod nagli udarivšj u ravnu Ungariu , svu ju 
u malo danah pritište, osvoji i pod oblast svoju podloži. Ma ni u tomu 
kraljestvu njihova naglcst smiriti se nemože; nego hoti riapridovati i bolju 
sriću iskati. Uze dakle Totila polovicu vojske slovinske, s kojom se 
dili put Italije, u koju kada dodje,. svu ju brez ikakva miloserdja popali, 
porobi i učini zla, koja se izreći nemogu, prolivši mnogu kerv kerštjan- 
sku, i razorivši mnoge giadove do temelja; i ovo su oni Goti, od kojih 
Latini često beside, njihovu opačinu kazivajući. Ali kerv od njih u Italiji 
prolivena nebi zadovoljna za ugasiti žedju njihovu, nego se diliše iz Ita- 
lije u Siciliju, u komu kraljestvu običajna 'zla čineći, opaki život sverši. 
Ostroilo s drugom vojskom otidjž u Dalmaciju, koju u malo vrimena 
osvoji i kralj dalmatinski hoti se zvati. 



— 29 — 
Ostroilo kraU slovinskl I. na 492«, oli kako drugi hoće na 541. 

Osvojivši Ostroilo Slavoniu, Liku, Kerbavu, Dalmaciu đolnju i 
gornju do Macedoni«, okruni se za kralja od rečenih deržavah, postavivši 
pristolje svoje u Dioklei, i za uzveličati, i razširiti kraljestvo svoje, svu 
vojsku, koju sa sobom imadjaše, pridade u ruke sina svoga Svevlada, 
da s njome otidje u iztočne strane, i da pod njegovu oblast podloži 
okolo stojeće deržave. Ma dilivši seSvevlad iz Dalmacie p vojskom, 
udari na njegova otca Ostroila vojska cesara carigradskoga iznenada, 
koga našavši brez pomoćnikah, pogubiše, Dalmaciu porobiše, sva mista 
po DaJmacii osvojiše. 

Svevlad kray siovinski II. na 550. 

Kždio razumi Svevlad smert otca svoga Ostroila i sva ona, koja 
mu biše cesarova vojska učinila, veoma se raztuži, a još veće razserdi, 
pak s velikom bitrostju i naglostju uputi se s vojskom put Dalmacie, 
za osvetiti svoga babu. Ali cesarova vojska znajući jakost, i kiipost 
naroda slavnoga, dočekat' ga nesmide, nego pobiže brez obzira, osta- 
vivši sva ona mista , koja bihu osvojili. Nenašavši dakle Svevlad ^ ni- 
koga, tko bi mu na put izaša', priuze svu mista brez boja. Posli toga 
side na pristolj^ otca svoga u gradu, koi se zove Dioklea, u deržavi 
prevalitanskoj , gdi pristolje kraljah dalmatinskih biše, kraljeva posli 
smerti otca svoga dvanaest godištah, u sve vrime od vladanja s Gercim 
boj bijući; 

Seliuiir kraU slovinski III. na 562. 

Okruni se 'za kralja dalmatinskoga Selimir, sin rečenoga kralja 
Svevlada, koi premda svitlosti svete vire neimadiše, b,i nadaren množim' 
naravnim' kripostima, to jest, poniznostju, koja ga činjaše od svakoga 
biti poljubljena; miloserdjem, koje ukazivaše ne samo svojim neznabož- 
cem, da li jošter i kerštjanom, koje neznabožci progonjahu; zašto jih čini 
dQĆi u svoje domove, i mista, iz kojih bihu iztirani od njegova otca, 
didah i šukundidah, koju kripost podiljivaše gospodaru i sluzi ,. bogatu i 
siromahu jednako, brez ikakva mita i hatara. Prinese svoje pristolje iz 
Dioklee u grad Skadar. Kraljeva u Dalmacii dvadeset godinah, pak po- 
dje s ovoga svita od svojih podložnikah obža'jen puno. 



L 



— 30 — 
Vladan kraU slovinski IV. na &82. 

Posli smerti kralja Selimira, gpspoda slovinska oknmiše za 
kralja njegova sina Vladana, koi u dobroti, poniznosti, pravdi i Ijiibez- 
ninstvu nadadjš otca svoga Selimira, pravdu svakomu čineći, siromahe 
pomagajući i ljubeći svoje podložnike, kćga dobrota bi po svim džrža- 
vam razglašena, i tako mnogi inostrane! čuvši njegovu dobrotu,, kakono 
Bugari , koji bihu od istoga jezika , ma ne od istoga k^^aljestva , svoja 
mista ostaviše, i pod njegovo se krilo utekoše. Ovi kralj prinese svoje 
pristolje u Solin, koi grad u stara vrimena biaše toliko lip i velik, da 
se nestidjahu u njemu cesari rimski pribivati. Vladajući dakle Vladan 
s toaljestvom slovinskim mnogo godinah u miru, ostavi kraljestvo svomu 
sinu, koi slidi. 

» 

Rađiiiiir kraU slovinski V. na 639. 

Preinđa prošasti kralji slovinsM bihu osvojili svu Dalmaciu do 
mora, ništanemanje nike gradove oko mora, kakono: Zadar, Šibenik, 
Trogir, Split i druge po školjim, koji bihu cesaru rimskom' podložni, 
osvojili još nebihu, dok na svit ne izadjž Radimir, koi od svoga ditin- 
stva biše začeo u svomu opakomu serdcu uzeti rečene gradove, i pro- 
goniti ierštjane, koji u njima stahu. Stupivši dakle Radimir na vladanje 
slovinsko, dade naredbu banom i knezovom po svojim deržavam, da 
skupe vojsku silnu, i da uzimlju rečene gradove kerštjanske, i da ne 
proste staru ni mladu, koi se bude kei^štjanin zvati. Ova prokleta na- 
redba bi od banah berzo izpunjena; jer sakupivši vojsku neizbrojeim, 
udariše na rečene gradove, koji premda se vitežki braniše, sa svim tizim 
tolikoj sili odoliti nemogoše; nego jedan po jedan bi od Radimira osvo- 
jen na silu od vojnikah njegovih , koji kakono vuci kad udare na jai^ce, 
sve kerštjane, koje u građo vim nohbdjahu, nemilo klahu, i svakim' mu- 
kam' mučS.huJ gradove razoriše a cerkve i palače popališe. Mnogi ker- 
štjani progonstvo njihovo pobigoše u špilje planinske, u kojizim pateći 
strah, glad i žedju pomriše ; a drugi pobigoše u Italiu za sahranit i svoj 
život i viru katoličansku. Mnogi žive pohvatavši, za suzne obratiše, či- 
neći od njih svaku nepodobštinu tako, da im bolje biše poginuti, nego 
u njihovo sužanstvo upasti, premda bihu od istoga naroda i jezika. U tjo 
vrime potribno vladaše svetom cerkvom papa Ivan IV., Dalmatin ro- 
dom, ovi imade veliko milosercjje sverhu svojizih pajzanah, i tako otvorivši 
haznu svete cferkve, izkupi sve sužnje, koji se u rukuh ovizih neznabo- 
žacah nahodjithu, primi i namisti one, koji po svitu bižahu. Posli smerti 



— 31 — 

ovoga ki*iLlja prokletoga, kraljevaše četiri od istoga kolina, sve opačii 
jedan od drugoga, i zaradi zloće njihove knjige ove, kojim' se služim, 
njihovih imenah ne meću , nego meću ime petoga , koi slidi , oli biše on 
istoga plemena, oli od drugoga, znati se istinito nemore. 



Svetimir kraU slovinski VI. na 720. 

Svetimir, oli kako drugi hoće Zvonimir, stupivši na vladanje 
slovinsko, nehti u zlu naslidovat' kralj e prošaste, zašto tihost i dobrota, 
Jsoja s njime rastiše, čini ga pravo dilovati, podložnike, toliko kšrštjane, 
koliko svoje neznabožce ljubiti, i pravdu svakomu činiti. I tako u vrime 
njegovo kerštjani, koji se bihu po planinam, dubravam i špiljam razbigli, 
počeše iz jamah izlaziti, koje kralj ovi primi, pomilova i dadfe jim svoja 
mista , zemlje i kuće , da mogu slobodno stati i svoj zakon obsluživati. 
U' vrime kralja ovoga hoti miloserdje božje pogledati na ovi narod za- 
slipljehi i u neznabožtvu otverdnćtf, otvorivši njihove oči, da vide svit- 
lost vire prave, nadahnuvši mudroga Konstantina, oliti Cirila, sina Leona 
Carigradjanina , da podje u Bulgariu, i da slovinskomu narodu pripo- 
vida zakon božji: ovi dakle došavši u Bulgariu, obrati na svetu viru 
veći dio puka bulgarskoga, posli toga zazvan bi od pape, da u Rim do- 
dje, i tako putujući k Rimu, valjadiše, da pridje priko Dalmacie. Tako 
hotl Bog milostivi, neka slovinski narod i u Dalmacii poznade i piimi 
zakon Isukerstov, kako i primi po pripovidanju Cirila naučnoga, koga 
riči toliko kripostae bihu, da u malovrimena ovi otverdniiti u nevirnosti 
narod poznade put od spasenja, pošto od istoga kralja bi primljen lipo, 
i poštovan, koga sin Budimir .po hotieiyu otca svoga primi sveto kerštj«- 
Dje i bi na keršijenju zazvan Svetopelek, to jest: dite sveto. Je li 
se pako kerstio otac njegov Svetimir, nije li? nezna se temeljito. Posli 
t>ga mudri Ciril prinese u slovinski jezik sve pismo sveto staroga i 
novoga zakona , kojim se i danas redovnici slovinskoga jezika služe , i 
pošavši do nikoliko vrimena kralj Svetimir oliti Zvonimir s ovoga svita, 
na pristolje njegovo uzadje. 

Budimir kray slovinski VII. na 356. 

Obratjeuje srićno na vi^u svetu kralja Budimiita i njegovih pod- 

ložnikah, uzrokova veliko veselje svemu keršlganluku , navlastito otcu 

ipapi) koi s Cirilom posla tri verstna kardinala, to jest, mudroga Honoria 

dva dru^a, da ga utverde u zakonu božjemu, da se s iyime poraduju, 



— 32 — 

i da ga po običaju rimskomu posvete i okrune. Došavši dakle tri rečena 
kardinala u Diokleu , gdi ovoga kralja pristolje biše , a drugi govore u 
Dalmu, koje se misto sada Duvno zove, nemore se izreći s kojim vese- 
ljem njih kralj Budimir pričeka, s kakvim li poštenjem u grad uved^, 
u komu gradu bi od njih posvetjen, i po običaju latinskomu za kralja 
okruBJen. Posli nego mu kazaše nauk keićtjanski, posvetiše dva arcibis- 
kupa i nmoge biskupe m'ima podložne: jednomu zabiližiše pristolje u 
Solinu; a drugomu u Dioklei. Solinskomu podložiše biskupe od Splita, 
Trogira, Skradina, Zadra, Nina, Raba, Ozera i Velje; a diokletanskomu 
bihu podložni biskupu od Antivara, Budve, Kotora, Dulcinja, Švecia, Šku- 
tari, Drivašta, Poleta, Sorbia, Bosonia, Tribinja i Zakulmia. Izveršivši 
dakle sva ova rečeni kardinali, vratiše «e u Rim, ostavivši mudroga Ci- 
rila i s njime mnoge redovnike, koji imadihu po svim deržavam slovin- 
sMm hoditi, pripovidati i nauk kerštjanski novim kerštjanom kazivati. 
Kralj Budimir razdili kralj estvo slovinsko u mnoge deržave, oliti bano- 
vine, u koje postavi bane od svoga kolina, da na misto kraljah vladaju, 
i harače primaju. Kraljeva' je četerdeset godištah i četiri miseca, pak 
pun dostojanstva podje s ovoga svita na bolji. 



Svetolik kraU slovinski VIII. na 796. 

Posli smerti kralja Budimira bi od dva arcibiskupa i od bis- 
kupah dalmatinskih okruiqen u Dioklei Svetolik, sin njegov; i ovi pod 
krunom nehti se ponositi, ni oholiti, i u izpraznoj slavi ponositi^; nego 
kakono pravi naslidnik poniznoga Isusa, ukaza se miran, krotak i poni- 
zan na taj način, da od svakoga bi pohvaljen, štovan i poljubljen; jer 
svakoga milovaše, pravdu činjaše, nevoljne i uboge pomagaše za najveće. 
Sagradi mnoge manastire, u kojizim redovnici hvaljahu Boga, i kerštja- 
nom novim pripovidahu. Živi pod krunom dvanaest godinah, pak podje 
s ovoga svita kraljevati na nebesim, ostavivši krunti svitovnju svomu 
sinu, koi slidi. . • 

Vladislav I. kralj sloviiiski IX. na 808. 

Od zlih roditeljah mnogokrat se poradjaju dobri, a od dobrih 
zli, kako se u kralju ovomu vidi, koi premda od dobra otca biše rodjen ; 
•ništanemanje u zloći nadadje mnoge očite grišnike, i premda njego- 
vih grihah osobitih knjige ne kažu, kojimi se ja služim; ništanema- 
i\)e ukazuju, da je bio grišnik veliki i opaki ; opako je živio , a opako i 



— 33 — 

sveršio. Zašto Bog pravedni nemogući njegove zloće podnositi, čini ga 
lov loveći po gori u jednu jamu s konjem upasti, u kojoj ga ukopk s ti- 
lom, može biti i s dušom. 



Tomislav, kraU slovinski X'. na 812. 

Brat ozgor rečenoga kralja, Tomislav imenom , bi za kralja dal- 
matinskoga od gospode okrunjen, i biskupah posvetjen. Ovi nehti u zloći 
naslidovati brata svoga; nego dobroga otca Svetolika, čineći dila Bogu 
i Ijudmk verlo ugodna. Imade žestok rat s kraljem od Ungarie, koga 
vojska čestokrat u Dalmaciu slazi s odlukom, da ju osvoji; ma od 
Ip'alja Tomislava i njegovih vojnikah bi vazda sramotno iztirana i pod 
sablju slovinsku okrenuta. Kraljeva sedamnaest godinah, ostavivši krunu 
ovomu, koi slidi. — 

Sebeslav, kralj slovinski XI. na 829. 

Sin staiji kralja Tomislava, oli kako drugi kažu i\jegov neljak, 
imenom- Sebe si a V, biše uzdignut na pristolje slo vinsko; i ovi kralj 
imade rat s Gercim i s Ungarcim; ma na boju vazda biše srican; jer 
Gerke izsiče pod gradom Skutari (Skadrom) na taj način, da za njegova života 
već nikada na njega udariti nesmidoše. Ungarci punokrat na i^jegove der- 
žave udaraše, paleći sela i varoše brez ikakva miloserđja; ali kako bi 
začuli, da je Sebeslav na konja uzjašio i protiva se njima uputio, 
koliko da bi nebeski gromovi udarili, toliko ih strah njegova osinja 
biaše ; i zato nikada ga dočekati nesmidihu. Imade dva sina bliznaca , to 
jest: Razbina i Vladimira, kojizim «a dobra života razdili kraljestvo slo- 
vinsko. Bazbinu dade sve doinje strane od morja, a Vladimiru deržave 
gornje, to jest: Slavoncu, Valakiu, Rasciu i Bosnu; ma do malo vrimena 
sve slovinsko kraljestvo zajedno se složi, kako će se sada viditi. Živi 
Sebeslav pod krunom slovinskom dvadeset i četiri godišta, ostavivši istu 
krunu sinu Vladimiru. 



' Vladimir I., kraU slovinski XIL na 853. 

Budući pošao s ovoga svita Razbin brez poroda, opet se sve 
kraljestvo slovinsko zajedno sdruži i ostade pod vladanjem jednoga kra- 
lja, to jest : Vladimira, brata Razbinova, i ovi kraljeva dvadeset godinah, 
b^ći boj s G^rdbtn, kq}e razU na mogo mistah. Imad^ za ženu kćer 

3 



— 34 — 

đuke ungarskoga, i to novo prijateljstvo bi uzrok od mira s Ungarcim. 
Ostavi nakon sebe sina Karamira imenom, i ovoga okroniše za kralja 
slovinskoga. ' ^ 

Karamir, kraU slovinski XIII. 

Malo posli, nego se za kralja okruni Earamir, odveržš se od 
njega sva Hervatska zemlja, to jest: Lika, Kerbava i Kotar, dignuvši 
oružje protiva njemu; oli uzrok od toga nemira biše oštro vladaiye kra- 
ljevo, oli oholost banah, koji rečenim' deržavam' vladaše, nehtijući imati 
nada sobom gospodara, nemože se znati, izvan ovo, da Karamir s i\jima 
boj bijući, izgubi glavu; ma razbi odmetnike težko. 



Tvirđoslav, kray sloviiiski XIV. 

Od ovoga kralja, koi biše sin rečenoga Karamira, drugo se ne- 
štije, nego da dodjoše k njemu glavari od Kroacie, moleći ga, da im se 
smiluje i prosti zloću, koju bihu učinili protiva otcu njegovu Karamiru, 
ukazujući mu uzdignutja protiva kralju, da nisu mogli podnositi njegovo 
oštro vladanje i nepravedne uredbe, koje im naredjivaše. Kralj Tverdo- 
slav budući dobar i milostiv, primi na milos^rdje, i imadž sve rečene 
deržave pod svoju zapovid bre^ muke i boja, koi pošavši s ovoga svita, 
ostavi kralj estvo sinu Tolomirii. 



Toloniir, kraU slovinski XV. 

Ovi kralj biše puno mudar, razuman i dobar, i zato znađ^ uz- 
deržati, svoje podložnike u miru i ljubavi, nenahodeći se nitko, tko bi od 
njega zlo rekao, oli pomislio, zašto svakomu pravdu činjaše, ljubljaše 
svakoga, siromahe tišaše, dajući njima obilate lemozine, pak ostavivši 
vladjMije sinu svomu, počinii u miru. 



Pribislav, kraU slovinski XVI. 

Kralj Pribislav nehti u dobroti naslidovati otca svoga Tolomira; 
jer budući velik bludnik i pijanac, za obogatiti bludnice, poče svoje pod- 
ložnike daviti i igihovo siroiiiadtvo na silu uzimati, i zato na njega svak 



— 35 — 

meržaše i zlo od njega govoraše, a navlastito Bošnjaci, koga tegoću pod- 
nositi nemogući, odvergoše se od njega, poznajući sama svoga bana 
za glavara i vladaoca od Bosne. Kralj razumivši te glase, veoma se raz- 
serdi, pak sakupivši vojsku, otidjš na Bošnjake, koji ga s velikom pripra- 
vom dočekaše, njegovu vojsku razbiše, a njemu odsikoše glavu, pak tile- 
sinu, za veću pogerdu, baciše, u jednu riku. 



Krepimir, kraU slovinskl XViI. 

Sin kralja Pribislava, koga Bošnjaci posikoše, imenom Krepimir, 
malo posli nego se okruni za kralja, sakupi vojsku koliko mhih veću, 
pak s njome se dili protiva banu bosanskomu i njegovim nasliđnicim , za 
osvetiti otca svoga, i poniziti oholost bosansku. Udari dakle na bana re- 
čenoga i na vojsku njegovu toliko naglo, da ga pridobi, vojsku njegovu 
izsiče, svu Bosno porobi, popali, gradove osvoji i podloži pod oblast svoju ; 
a one, koji bihu potočnici od smutnje i u dogovoru od uzdignutja pro- 
tiva otcu njegovu, čini nemilom smšrtju umoriti. Ovi kralj imadiše jednu 
kćer, koju udade za jednoga Duku od Nimačke zemlje, i ovi biše rodjak 
cesarov. Tako^jer imade i sina, komu ostavi kraljestvo dalmatinsko, 
posli nego kraljevi dvadeset i pet'godištah u Đalmacii. 



Svetorad, kraU slovinski XViII. 

Ovi kralj imade lipo ime; ali dila još lipša, koja odgovoriše 
imenu; jer biše pravedan, dobar i milostiv, i tako činjaše pravdu sva- 
komu, kakct Bog zapovida; dobre ljubljaše, a Boga za najveće; siromahe 
pomagaše u njihovim potribam, koji ga za otca deržahu. Ne imade rata 
ni s kim,^ zašto uzroka od nemira nedade nikomu. Ostavi nakon sebe 
sina, koi stupi na misto njega. 



Rađoslav, kraU slovinski XIX. 

Kralj ovi u dobroti nasliđova dobroga otca Svetorada, bivši u 
njemu pravednost, milosferdje i ljubav, koje kriposti činjahu ga pravim 
putem boditi i kerštjanski dilovati. U njegovo vrime odverže se Lika i 
Kerbava od njega, i tako, za podložiti rečene dšržave, bi usilovan skupiti voj- 
sku, i poći na odmetnike, koju, kada sakupi, najposli razdili : prid jednom dili 



36 - 



se kralj glavom, a prid drugom posla sina Giaslava, i tako sa svih 
stranah udarivši na odmetnike, lasno jih pridobiše, iz6iko6e i mnoge za- 
sužiyiše. Ma kralj Radoslav bivši dobar i milostiv, sve sužnje, koje nje- 
gova vojska pohvatala biše, čini pustiti, i poći zdrave i vesele u domove 
svoje , zabranivši vojnikom , da nečine zla nikakva nikomu. Nehti tako 
učiniti sin njegov Ciaslav; zašto sužnje po vojsci razdili, davši im oblast, 
da jih mogu prodavati, kako Turke sići i svako zlo od iyih činiti. Ovu 
stvar kada razumiše oni, koji s kraljem bihu, počeše hvaliti Ciaslava, 
a kuditi njegova otca Radoslava i na njega merziti , pak najposli sva ga 
vojska ostavi i pobiž^ k njegovu sinu Ciaslavu, ostavivši svoga kralja 
sama. Videći Ciaslav, da ga sva vojska sluša, ljubi i nasliduje, metnu 
se u takvu oholost, da se hoti kraljem imenovati i od svojih vojnikah 
poznavati. Ma ni to mu nebi. dosta ,^ nego posla vojnike, da mu otca 
ubiju, oli živa k njemu dovedu. Poznavši kralj Radoslav opaku odluku 
sina svoga, pobiže u planinu, za uteći progonstvo sina svoga nevimoga. 
Ali ni tute mirovat' nemože; jer ga zapaziše i kmoru potiraše. Eoi, za 
neupasti u ruke svoga progonitelja, k moru pobiže, u more upliva i 
vitežki plivajući na jedan škpljić izpliva. Hoti tako srića njegova, da 
blizu toga školjića Jedna mala brodica izjedri, koju kada ugleda siromah 
Badoslav, puno se obveseli , pak poče mornare^ zvati i zaklii^ati , da ga 
k sebiprimu u lac^jicu. Mornari ganuvši se na milosčr^je, k sebi ga uzeše, 
i metnuše na pervi kraj Italie, odkolem se dili put Rima, u komu puno 
vrimena živi, kako će se viditi malo posli; a opi školjić, na koi biše 
izpliva', zazva se „kamen Radoslavov," i tako se zove đo dneva da- 
našnjega. 



Pisma od Radoslava. 



Još zorica nezabijelila, 
Ni danica pomolila lica. 
Lastavica ptica zapivala, 
Radoslavu kralju pripivala: 

„Ustani se, kralju Radoslave! 
Zlo ga lega', i zoricu zaspa', 
Odbižete*Lika i Kerbava, 
Ravni Kotar do vode Cetine." — 

Kad je kralju glase razumio, 
Ciaslava sina dozivao: r 
„Ustani se, moje dite drago. 
Pa kupimo vojsku na sve strane. 



Odbiže nas Lika i Kerbava, 
Plemenita Hervatska deržava, 
I vas Kotar do vode Cetine, 
Bog će dati, da će dobro biti." — 

Kad je sinak babu razumio, 
Silenu je vojsku sakupio. 
Mlade pisce i berze konjike, 
Dalmatine po izbor vojnike. 

Lipo ga je babo svitovao: 
„Ciaslave! drago dite mioje, 
Uzmi, sinko, polovicu vojske, 
I prid vojskom po^i na Hervate. 



37 



\ko tebi Bog i srića dade, 
Da dobiješ, bana Selimira ; 
Nemoj palit' sđah ni varošah, 
Ni prodavat^ sužnje u Latine. 

Ti uzimlji Kerbavu i Liku, 
Tvoje majke zavičaj i diku; 
Ja ću sinko Kotar do Cetine; 
Ali neću robiti krajine. 

Ođtolem se vojske podigoše, 
Udariše kraljeve borije, 
Pivajući i popivajući, 
Vince pijuć, konje igrajući. 

Jedna vojska ode u Kotare, 
Prid njome je kralju Radoslave ; 
Druga, pobre, podjfe naHervate, 
Prid-njome je dite Ciaslave. 

Malo vrime postojalo biše, 
Razbi dite bana Selimira, 
I njegovu vojsku svukoliku. 

Pali sela i bile varoše, 
Siče, kolje malo i veliko, 
Sužnje hvata, po vojsci jih dili, 
Nehti slušat' starca babe svoga. 

Kotarci se sami pridadoše, 
Radoslavu kralju pokloniše; 
AP je njemu loša srića bila, 
Zašto ga je vojska odbignula ; 

Jer jim neda robiti Kotare,- 
Ni svlačiti cerkve ni oltare, 
Ni prodavat' sužnje u Latine, 
Ni ljubiti Kotarke đivojke. 

A ni to jim dosta nebiaše;. 
Radoslavu krunu ugrabiše, 
Ciaslava kraljem okruniše, 
Ej neviro! nigdi te nebilo. 

Kad se dite krune dobavilo. 
Pusti mlade po vojsci telale, 
Da telale od jutra do mraka, 
A od mraka do bijela danka: 



„Tko uhvati starca b&bu moga, 
Or uhvati, ol' donese glavu, 
čestita ću njega učiniti, 
Na divanu samnom će siditi.^ 

To razumi sluga Milutine, 
I uzimlje dvanajest delijah, 

' Pak otidje u Kotare ravne, 
Radoslavu da odsiče glavu. 

Dozivlje ga Vila posestrima 
S Velebita visoke planine: 
Zlo ga sio, kralju Radoslave I 
Eto na te dvanajest delijah. 

Prid njimi je sluga Milutine, 
Sada će te pogubiti, starce I 
U zao čas si sina porodio, 
Koi ište rusu glavu tvoju. 

Kad je krdlju riči razumio, 
On pobiže k moru niz Kotare, 
U sinje je more uplivao, 
Na studenu stinu izplivao. 

Ah moj Bože! čuda velikoga, 
Da je komu pdslušati bilo, 
Kako starac sinka proklinjaše 
Usrid mora, na stini studenoj : 

„Ciaslave! drago dite moje. 
Puno sam te u Boga prosio, 
I Bog mi te darovao biše, 
A sad hoćeš, da pogubiš b&bu, 

Hodi tamo, drago dite moje, 
Sinje tebe proždiralo more, 
Kakono će proždriti i mene. 
Na kamenu usrid sinja mora. 

Višje tebe sunce pomerčalo. 
Nad tebom se nebo otvorilo, 
Iz neba te strile udarile, > 
Zemljica ti kosti izmećala. 

Ne ostalo od tebe poroda. 
Ne bila ti srića na oružju. 
Ljuba ti se u ćemo zavila, 
B^rzo tebe poželio b&bo. 



38 



Đalmadjo, veČe nerođila 

Rujnim vinom , tii bilom pšenicom ; 
Jer sin hoće da pogubi b&bu, 
Svoga babu, kralja Radoslava." — 

Istom tako starac besideći, 
I niz obraz suze prolijući, 
Ormanica šajka izjedrila, 
U njoj bihu latinska gospoda. 

Zaklinje jih starce Radoslave 
Nebom, zemljom, suncem i misecom. 
Da ga primu u djemiju svoju, 
Da ga metnu u zemlju Latinsku. 



Latini su serdea milostiva, 
Milostiva i Boga bojeća; 
Primiše ga u djemiju svoju. 
Baciše ga u zem^u Latinsku. 

Ode starac k Rimu bijelomu, 
Oženi se Rimkinjom divojkom; 
Rimkinja mu sina porodila, 
Porodila mlada Petrimira. 

Kada li je dite ponaraslo. 
Oženi se Rimkinjom gospojom; 
Lipo mu je čedo porodila, 
Pavlimira, kralja slovinskoga. 



Ciaslav, kray slovinski XX. 

Malo po3li, nego se okruni Ciaslav za kralja dalmatinskoga, udari 
silna vojska ungarska na Bosnu, deržavu njegovu, koju porobi, popali i 
nmogu kžrv proli; ove jadne glase kada Ciaslav razumi, odmah vojsku 
sakupi, s njom hitro podje u Bosnu, u kojoj našavši vojsku ungarsku, 
serdito i naglo na iyu udari, i sve jih pod sablju okrenu. Prid vojskom 
biše verstan general imenom Kiš, a druži govore Vladislav, knez 
ungarski; ovoga posičfe Tih omi 1, njegov sluga, koi biše od njega po- 
biga' i kralju se Ciaslavu utekao. Ma tko zlo čini, neka se dobru 
ne nada; a ovo se^ dogodi kralju Ciaslavu, koi biše svoga otca pro- 
tirao, ugrabivši nepravedno kralj estvo njegovo; jer berzo imade pokaranje 
od gospodina Boga na način ovi: kada razumi žena generala gori ime-~ 
novanoga, da je poginuo od vojnikah kralja dalmatinskoga, otidjć prid 
kralja ungarskoga, kleče prid njim, poče suze prolivati, i moliti ga, da 
joj dade vojsku, i da će ona glavom poći prid vojskom protiva Ciaslavu, 
za osvetiti muža svoga. Kralj na njezine suze smilova se i dade joj voj* 
sku, i otic^e s njome u Bosnu; ma toliko mudro, da za nju nitko od 
dalmatinske vojske znati nemože. Ciaslav medjuto nebojeći se nikoga, 
provodjaše dobro vrime po planinam i dubravam lov loveći; ali se siro- 
mah neositjaše, od kuda ga mogaše zmija ujisti, i na njega udariti, kako 
i udari ; jer našavši ga Ungarci s malo družine u jednoj dubravi, u kojoj 
lovljaše smM sdmsebi, na njega udariše, družinu izsikoše, a njega uhva- 
tivši živa, pridaše u ruke jedne žene mnogo razserdjehe i ožalošćene, 
koja od jutra do mraka svakim' ga mukam' mucaše. Najprij čini mu uši 
i nos odrizati , pak živa u jednu riku baciti. I tada Đalmacia, izgubivši 




— 89 — 

kralja svoga brez poroda, bi od samih banah vladana; ma pođnfese ve- 
liku tugu, žalost i progonstvo, dok opBt, svoga kralja nestečž. 

Radoslav, otac ovoga krsilja nesrićnoga, nahodeći se u Rimu, 
i razumivši zle glase od Ciaslava, da se neuteme kolino kraljah slovin- 
skih, budući udovac^ oženi se jednom vladikom rimskom, a kojom imade 
sina, imenom Petrislava, koi posli smerti otca svoga uze rimsku gospoju 
za ženu, i s iy ome imade Pavlimira. Ovi Pavlimir bi čudnovatom lipotom 
narešen tako, da u njegovo vrime lipši s^ mladić u Rimu ne nahodjaše, 
i zaradi njegove lipote odLatinahbi prozvan „bello", a to će slovinski 
reći: lip. U to isto vrime podjoše Saraceni u Dalmaciu, svu je poro- 
biše, i zla neizrečena učiniše; koje zlo videći gospoda slovinska, želeći 
se od njega osloboditi, počeše medju se zboriti, da kralja učine, koi će 
jih brjiniti od njihovih neprijateljah; i poznavši, da rečeni Pavlimir, koi 
se u Rimu nahodjaše, biše od kolina kraljah dalmatinskih, poslaše po 
njega poklisare, moleći ga, da se đostoji doći i njihov kralj biti. Pavlimil- 
premda zato nemaraše, sasvim tizim, promišljajući tužno stanje svoga 
naroda, primi molbu njihovu, i uputi se putDalmacie spet stotinahsvo- 
jizih delijah, koji od njegova dvora bihu, s kojizim' dodje u Tribinj,'za 
okruniti se kraljem slovinskim. 

V 

Pavlimir, kray slovinski XXL 

Izreći senemore, s kolikim veseljem Tribinjani primiše Pavlimira, 
s kolikom li prišom bani, knezovi i ostala gospoda uputiše se put Tri- 
binja, za okruniti, i pozdraviti svoga gospodara; sasvim tizim nadje se 
jedan ban od Rascie, komu Ljutomir ime biše, ovi niti dodje, niti mu 
se pokloni; nego što je gorje, ma po njega, kako ćemo berzo viditi, 
ukaza se kralju očiti protivnik i neprijatelj glavni. Okrunivši dakle slo- 
vinska gospoda svćga kralja Pavlimira s velikim veseljem, vrati sIb u 
svoje deržave, primivši od njega naredbe za uzderžati. kraljestvo potribno. 
Posli toga kralj naredi , da se sagradi ukraj mora jedan grad lip i jaki. 
Kad bi dospiven, zazva se Dubrovnik, cica dubrave, koja ondje rastiaše; 
i u ovomu gradu zapovidaju vlastela dubrovačka. Dospivši grad rečeni, 
podiže se s vojskom velikom u Rasciu protiva banu Ljutomiru, i našavši 
ga s vojskom kod mista, koje se zove Vas ka, udari na njega, vojsku mu 
razbi, a banu glavu odsiče, i za uspomenu od ovoga junačtva^ na mistu 
od mejdana sagradi cerkvu svetoga Petra, i više. cerkve uzida grad, 
koga zazva svojim priimenkom bello. Osvoji Rasciu svekoliko,-: i ponizi 
svoje neprijatelje. Posli toga povrati se u Tribiiy, gdi do malo vrimcna 
život sverši. 



40 



Pisni« od Pavlimim. 



ljuto cvile slovinska gospođa, 
Kako cvile, do neba se čuje, 
Dozivlje jih Vila iz planinah, 
Ter je Bjima tiho govorila: 

Što cvilite, slovinska gospođo! 
Koja vam je velika nevolja? 
Ali su vas Gerci porobili? 
Ali vas je kuga pomorila? 

Govore joj slovinska gospođa: 
Muči Vilo! mtikom zamuknula, 
Niti su^nas Gerci porobili. 
Niti nas je kuga pomorila; 

Ali nam je cviliti nevolja; 
Jerbo ima trideset gođinah, 
Odkađa smo kralja izgubili; 
A drugoga nismo učinili. 

Nit' ga, Vilo, okrunit' možemo; 
Jer se bani pogodit' nemogu, 
A ođ kralja roda neimade, 
Koga bismo za kralja obrali. 

Bila Vila njima govorila: 
Nebojte se, slovinska gospodo! 
U Rimu je đite Pavlimire, 
Ođ kolina kralja slovinskoga. 

U lipoti svakoga nadlazi, 
Još i mlađe Rimkinje divojke. 
Jakost, mudrost u njem se nalazi, 
Bit' će dika slovinske gospode. 



Poklisare u Rim odpravite, 
Ter za kra^a njega učinite, 
On je unuk starca Radoslava, 
A sinovac kralja Ciaslava. 

Kad gospoda Vilu razumiše, 
Poklisare u Rim odpravlše; 
Dovedoše mlada Pavlimira, 
U Tribinju njegii okruniše. 

Svi dodjoše bani na veselje. 
Svi dodjoše, i pokloniše se; 
Nehti doći bane Ljutoraire, 
Nehti doći, ni pokloniti se. 

To je kralju verlo mučno bilo, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Ter otidjš gori u Rasciu, 
U deržavu bana Ljutomira. 

Lipo ga je bane dočekao, 

S trijest hiljađ' svojih vitezovah, 
Tu udari konjik na konjika. 
Sve po izbor junak na junaka. 

Tu se težka keiTca prolivaše. 
Do nebesah jadan glas čujaše: 
Vriska konjah, a jauk janakab, 
Sve ditićah i mladih momakah. 

Namiri se kralju Pavlimire 
Na mladoga bana Ljutomira, 
Ođ bedrice ćorde povadiše, 
Ter se britkim' ćordam' udariše. 



Bog pomože kralju Pavlimiru; 
Jer je banu glavu bdsikao. 
Ovako se svakomu zgodilo! — 
Gđi nesluša mlađji starijega: 



— 41 — 
Tješimir, kraij slovinski XXII, 

Posli smerti Pavlimira kraljica, žena njegova, porodi sina imenom 
Tješimira, koga još u zibci za kralja okrmii ; ali zaludu , zašto bani ne- 
htiući imati gospodara sverhu sebe, za kralja ga poznati nehtiše, izvitu- 
jući se s ovim razlogom : da se nepristoji slavnomu narodu imati dite brez 
razuma za kralja svoga, i tako sve deržave, izvan Tribinja i Dubrovnika, 
od njega se odvergoše. Vidivši dakle kraljica, da na silu nemore učiniti 
ništa, imade veliko usterpljenje, dok neuzdiže Tješimira , koi došavši na 
godišta od ženitbe, čini, da uzme za ženu kćer Cidomira, bana od zemlje 
Hervatske, to jest: od Like, Kerbave i Kotara. Ova sva tri mista biahu 
tada podložna rečenomu banu. Imade Tješimir sa svojom zaručnicom dva 
sina, to jest: Prelimira i Krešimira; ovoga mladjega posla didu njegovu 
Cidomiru, banu ozgor rečenomu, moleći ga, da mu pomoć dade, za priuzeti 
deržave one, koje ga za kralja neće da poznaju. Cidomir prignu se na 
molenje kralja Tješimira, zeta svoga, sakupi vojsku veliku i š njome udari 
na deržavu bosansku, koju osvoji, prolivši kerv mnogu, i dade je svomu 
uniJai Krešimiru, da š iyome vlada i upravlja. Do malo danah podje s 
ovoga svita did njegov Cidomir, i neimadući sinovah, ostavi banovinu 
svomu unuku Krešimiru, koi imadući tolike deržave pod sobom, učini 
se puno velik i moguć. Kralj Tješimir skupivši vojsku, koliko može veću, 
sastariim sinom Prelimirom udari na deržavu Prevalitansku, pobi se s ba- 
nom od rečene deržave, pogubi bana, vojsku mu izsiče i svu njegovu 
deržavu osvoji. U to isto vrime Gerci osvojiše Rasciu, i iztiraše bana od 
Kascie, koi videći, da nije moguć s Gercim boja biti, uteče se kralju 
Tješimiru, i pokloni mu svu svoju banovinu, ako mu je bude baštalo 
izmaknut' iz rukuh gerčkih, obećajući se dati mu pomoć, koliko je mo- 
guće. Kralj Tješimir dobro Voljno primi bana od Rascie, ženu, sinove i 
kćeri njegove, davši jim mista i vlada njih, kako jim se pristojaše. Ima- 
diše ovi ban jednu kćer izmedju ostalih toliko lipu, da se izreći nemo- 
gaše, koju ugledavši Pavlimir, sin kralja Tješimira, zaljubi se u iyu, i 
uze ju za ženu; pak uzamši vojsku, i bana, tasta svoga, otidje u Rasciu, 
u kojoj sve Gerke izsikavši, osvoji je u malo vrimena, i ostavi tasta 
svoga , da >4ada rečenom deržavom ; ma da kralja ir napridak on i nje- 
govi sinovi budu poznavati za svoga gospodara, i i\jcmu njegovo odgo- 
varati. Medjuto pošavši Tješimir s ovoga svita, ostavi kraljestvo sinu 
starijemu. 



42 



Pisma od kraUa Tjeiimira. 



Goji majka sinka malenoga, 
U Tribinju građu bijelomu, 
Goji ona sivoga sokola, 
Po imenu kralja Tješimira, 

Kad ga majka odgojila biše, 
Izprosi mu gizdavu divojku, 
Lipu kćercu bana Cidomira, 
U Nadinu gradu bijelomu. 

Gizdave mu svate sakupila, 
Sakupila gospodu slovinsku. 
Od mila je suze proHvala, 
Ovako je njima govorila: 

Poslušajte, gospodć svatovi 1 
Vi po izbor bani i knezovi. 
Kad dodjete u Kotare ravne 
K bijelomu dvoru divojčinu. 

Pazite mi sinka Tješimira, 
Koino je jedinak u majke, 
Zdrava mi ga natrag povratite^ 
I divojku mladu dovedite. 

Kotarci su ljudi siloviti, 
Vi nemojte š njima vino piti, 
U vinu jih kažu kavgađžije, 
Kavgadžije, težke mejdandžije. 

Donit' će vam vina trolitnjega, 
I rakije od devet godinah. 
Pazite se bana od Nadina, 
Vi nepijte brez vodice vina. 

Svatovi se na noge skočiše. 
Svoje hkrze konje posidoše, 
Otidjoše Svati po divojku, 
Vukosavtt po izbor Kotarku. 

Zdravo svati došli do divojke. 
Do divojke i njezine majke, 
I zdravo se natrag povratiše, 
Vukosavu mladu dovedoše. 



Malo vrime postojalo biše, 
Lip je ona porod porodila. 
Porodila sinka Prelimira, 
I za njime mlada Krešimira. 

Kad li bihu dica ponarasla, 
B&bo im je tiho govorio: 
Sinci moji, dva siva sokola! 
Poslušajte vašega babajka. 

Ovo ima puno godinicah, 
Odkad mene kraljem učiniše, 
I na glavu krunu postaviše, 
U Tribinju gradu bijelomu. 

Za kralja me bani nepoznaše, 
Nepoznaše, nit' se pokloniše; 
Već vas molim, moji sokolovi, 
Osvetite vašega babajka. 

Krešimire! drago dite moje, 
Nul osedlaj dobra konja tvoga, 
Ter otidji k banu Cidomiru, 
K didu tvomu, prijatelju momu. 

Ljubi njemu skute i kolina. 
Moli, sinko, bana gospodina, 
Nek ti dade vojsku nebrojenu, 
Ter otidji na Bosnu ponosnu. 

Pogubi mi bana bosanskoga, 
I osvoji otčevu džržavu 
Do Dunaja studene vodice, 
Koja teče posrid Ungarije. 

Prelimire, drago dite moje! 
Nu sakupi mlade Tribinjane, 
Cfemogorce i sve Hercegovce 
Do Cetine studene vodice: 

Pogubi mi bana od Dulcinja, 
I osvoji otčevu deržavu 
Sve do ravne zemlje Bulgarije, 
Bulgarije i do Romanije. 



43 



Sinci moji, nebili prokleti, 

Dones'te mi đvi ^ave junačke: 
Jednu glavu bana dulcinjskoga, 
Drugu glavu bana bosanskoga. 

Nek se svfste po svitu krajine 
Od slovinske zemlje banovine, 
Što će reći kralja neslušati, 
Neslušati, nit' se, pokloniti. 

Kada dica babu razumiše, 
Svoje berze konje posidoše, 
Prelimire kupi Tribinjane, 
Cfemogorce i sve Hercegovce. 

Podje s vojskom Dulcinju bilomu. 
Udari se s banom od Dulcinja ; 
Ali banu loša srića biše; 
Jer mu rusu glavu odsikoše. 

Pak otidjfe s vojskom u Rasciju, 
Da pogubi bana od Rascije, 
I osvoji otčevu deržavu 
Sve do ravne zemlje Bulgarije. 

S njim se bane pobit' nesmidjaše. 
Već mu šalje mite i darove, 
I daje mu kćercu za ljubo vcu; 
A on njemu svu Rasciu ravnu. 

Ali mlado dite Krešimire^ 
On otidje k banu Cidomiru, 
Ljubi njemu skuta i kolina, 
Ter je njemu tiho govorio: 

„Ah moj đldo, bane Cidomire, 
Ovo. ima mnogo godinicah, 
Ođkad moga b&bu- okruniše 
U Tribinju gradu bijelomu. 



Za kralja ga bani nepoznoše, 
' Nepoznaše, nit' se pokloniše ; 
Već te molim, dfdo ! dobro moje, 
Da mi dadeš vojsku nebrojenu. 

Ja ću poći u Bosnu ponosnu, 
Pogubit' ću bana Selimira; 
Osvojit' ću otčevu dferžavu 
Do Dunaja vodice studene." 

Štogod pita dite Krešimire, 
Štogod pita, to mu bane daje: 
Dade njemu vojsku nebroj'enu, 
Podje s njome na Bosnu ponosnu. 

Đočekli ga bane Selimire 
Niže Jajca, nasrid polja ravna, 
Tu se bojna kopja položiše, 
I svijetle ćorde povadiše; 

Tu udari junak na junaka, 
Ter se biše od jutra do mraka ; 
Al' je banu loša srića bila. 
Njegova je vojska izginula. - 

Sam uteče bane Selimire, 
Sam. utečfe u luge zelene, 
A nebi ga ni on utekao. 
Veće ga je merkla noć otela. 

Posli toga boja žestokoga 
Svu je ravnu Bosnu osvojio 
Do Dunaja studene vodice. 
Koja teče posrid Ungarije. 

Onda bilo, sad se spominjalo. 
Tko me čuje, na čast neka mu je. 



Pretimir, kralj slovindki XXIII. 

Budući Prelimir sabljom u ruci osvojio mnoge deržave slovin«ke, 
svi bani, knezovii gospoda ostala, za pokloniti se njemu, dodjoše, spoznavši 
ga za svoga kralja naravnoga. Ovi kralj imade četiri sina, to jest: Hva- 
limira, Boleslava, Dragislava i Svevlada, i bojeći se, da posli 



— 44 — 

smerti njegove nebude međju sinoTim nemir i nesklad, za dobra života raz- 
đili njima kralj estva na četvero i svakomu sinu dade svoj dia Živi godi- 
nah mnogo i dočeka velike starosti, vidivši unuke sinovah svojizih, 

Krešimir, brat njegov, imađe jednoga sina, imenom Štipana, i ovi 
Štipan izvan sinovah zakonitih imade sa svojom bludnicom jednoga sina 
naravnoga, to jest: kopilana, imenom Legleta. I ovi, kad naraste, pobiže 
iz Bosne u Tribinj k Boleslavu ^ svomu rodjaku ; jer nebivši sin zakoniti 
Duke Štipana, biše od svoje bratje zlo gledan i proguat Boleslav ga lipo 
primi i čini ga oženiti s jednom lipom gospojom, kojoj imebišeLorica, 
i s ovom Loricom imade sedam sinovah, svih sedam žestokih lavah. Sinovi 
dakle kralja Prelimira vladahu njegovim kraljestvom, svaki u dšržavi 
svojoj; ma opako vladaše, opako im se i dogodi; zašto narod i gospoda 
slovinska nemogući podnositi njihova oštra, nepravedna i ohola načina 
od vladanja, odlučiše pogubili njih i dicu svukoliku igihovu. I kakoodlu- 
čiše , tako učiniše , nagovorivši gor. rečenoga Legleta kopilana i sinove 
njegove, da otidju potajno po svim deržavam, u kojizim ova bratja vla- 
dahu, i da nagovaraju puke proti njimam, za izkoreniti iyih i dicu nji- 
hovu, i to sve bi učiiijeno u jedan dan odredjeni od rečenoga kopilana 
i sinovah njegovih. Pobivši sve sinove kralja Prelimira i svu dicu nji- 
hovu, što se godir mužka nahodjaše, izvan što po milosti bo^oj uteče 
jedno dite mužko, komu Silvestar ime biše, s materom svojom u Dubrov- 
nik, i ovi posli nikoliko godinah bi za kralja dalmatinskoga, kako ćemo 
viditi sada. 



Silvestar, kra^ slovinski XXIV. 

Pobivši rečeni mulan sve sinove kralja Prelimira, učini se kra- 
ljem od rečenih deržavah. Ma Bog svemogući, koi neostavlja zločince 
nepokarane, hoti pokarati rečenoga ubojicu, njegove sinove i sve ostale, 
koji su bili dionici od njihove smerti, poslavši na nje žestoku kugu, koja 
jih pomori svekolike, da neosta ni jedan. Ovo pokaranje videći puk slo- 
vinski i poznavši, da ih Bog kara zaradi ubojstva, koje bihu učinili, ubo- 
jaše se veoma, pak učinivši viće, određiše zvati Silvestra, koi s mate- 
rom biše utekao u Dubrovnik, da ga za kralja okrune, i tako učiniše. 
Kralj ovi puno dobar biše i Boga bojeć; kraljeva u miru, ni s kim rata 
neimadući i ostavi nakon sebe sina, koga Dalmatini za svoga kralja 
okruniše. 



— 45 — 
TuiUimir, kraU diovinski XXV. 

Kralj ovi neimade rata ni s kim, i zato se od njega drugo nekaže, 
nego da je metnut za kralja dalmatinskoga, i da je svojim podložnikom 
dobar i pravedan bio, koga sin, posli njegove smerti, stade za kralja 
slovinskoga. 

. Hvarfiiiir, kralj sloviiiski XXVI. 

' Tri sina imade kralj ovi: Petrislava, Dragimira i Miro- 

« 

slava, i zašto sva tri jednako .ljubljaše, nehti, da ostane kraljestvo na 
jednoma; nego ga razdili na troje, davši svakomu sinu svoju dšržavu, da 
njome vlada i upravlja, nepoznajući nad sobom gospodara nikakva. Dogodi 
se potli toga razdileiga, da zaželi Miroslav pohoditi brata svoga Petri- 
slava i tako hotijući izpuniti želju svoju, uputi se priko skadarskoga 
jezera u jednoj malenoj ladjici. Ma udarivši na ivjega vitar i zlo vrime 
iznenada, utopi se sa svim', koji š njime biaUu, i pošavši s ovoga svita 
brez poroda, njegov brat Petrislav imade dšržavu njegovu. Ovi Petrislav 
imađ^ sina Vladimira imenom, koi bi okrunjen za kralja slovinskoga. 



Vladimir II., kraU slovinski XXVII. na 1006. 

Izvsui čudnovate lipote tilesne, kojom naresi narav kralja ovoga, 
biše narešen od Boga svim' kripostimam duhovnim' tako, da u ljubavi, 
dobroti i svakomu dilovanju kerštjanskomu neimade sebi prilična. Do 
nikoliko vrimena kralj bulgarski, Samuel imenom, učini protiva njemu 
rat, i došavši s jednom silnom vojskom, udari na Vladimira, i na deržave 
njegove. Ma videći Vladimir, da se protiva tolikoj sili opriti nemože, 
nesmide ga dočekati, ni pobit' se š njime; nego s ono malo vojske, što 
s sobom imadiše, pobiže u planinu, u kojoj nahodeći se mnoge zmije 
puno ljute, počeše klati vojsku njegovu, koje zlo videći Vladimir, izmoli 
u gospodina Boga, da nikoga u napridak lijisti uemogu. I tako u rečenoj 
planini ni sada zmije nekolju nikoga (?) po dostojanstvu kralja Vladimira, 
velikoga sluge božjega. Videći dakle Samuel, kralj bulgarski, da mu u 
planini nahuditi nemogaše, poče ga moliti, da sadje s njime besiditi od 
stvarih od kra^estva njegova, lažući mu i dajući tverdu viru i Boga t 
jamca, da će se s njime pomiriti, i da mu- neće učiniti zla nikakva. Via- ( 
dimir budući pun dobrote, neznaduei, što će reći nevira, ni privara, sadje 
s planine, koga Samuel imavšl u rukuh, svezana posla ga u Bulgariu i 



, —46- 

Čini ga postaviti u tamnicu; pak porobivši svu gongu Dalmaciu povrati 
se u kraljestvo svoje s jednim množtvom robja, koje biše zarobio. Ovi 
kralj imađiše kćer, Kosaru imenom, i ova biše verlo dobra i Boga bojeća, 
(^čineći mnogu ljubav siromahom, navlastito sužigem u tamnici, koje često 
/pohodjaše, dileći im lemozine mnoge i odiću njihovu perući, i svaku Iju* 
i bav pokazujući. Čineći dakle Kosara običajna dobra sužnjem u tamnici, 
dogodi se, da ugleda u jednoj mračnoj tamnici siromaha Vladimira, kra^a 
dalmatinskoga, mladića puno lipa, pristala^ i ponizna, k(}ga dobro razgle-. 
davši ulize joj u volju, i zaželi ga imati za svoga zaručnika. Vrativši se 
dakle k dvoru svomu , ulize prid otca Samuela , kleče na kolinaf i poče 
ga moliti , da joj Vladimira daruje za svoga zaručnika. Premda serdce 
Samuelovo biše vazda tvšrdo, ljuto i nemilostivo, navlastito prama suž- 
njem; ništanemarge, zašto Kosaru vele ljubljaše, dopusti joj milost, koju 
željaše, i tako udilj čini izvesti Vladimira iz tamnice, obuče ga u kralj- 
ske haljine, povrati mu sve deržave , koje biše nepravedno oteo , čini ga 
vinčati s Kosarom i posla ga vesela, u kraljestvo svoje. Ma posli niko- 
liko vrimena umriSamuel, tast njegov, i stade za kralja bulgarskoga Ba- 
domir, sin Samuelov, koi učini rat protiva Basiliju, cesaru carigrad- 
skomu, koga vojsku na puno mistah izsiče, deržave porobi i popali sve 
do Carigrada. Videći cesar Basilio, da ga nemože pridobiti i bojeći se, 
da mu Carigrada neosvoji, iskaše sve načine, kako bi ga pogubio, i nahođi 
način ovi: šalje mudre poklisare podmuče k roc^aku kra^a Badomira, 
komu Vladislav ime biše, moleći ga, da po koi način smakne kra^a Bado- 
mira, obećavši mu dati kraljestvo od Bulgarie, i tako lipo znadoše rečeni 
\ poklisari reći i nagovoriti, da se ovi nevimik prignu učiniti sve ono, što 
( željahu poklisari rečeni. I tako otišavši jedan put u lov kralj Badomir, 
oti^je s njime i prokleti Vladislav, rodjak njegov, koga u gori, našavši 
lipu prigodu, posiče, za imati kraljestvo njegovo. Ma bojeći se Vladimira, 
kralja dalmatinskoga, koi biše zet kralja Badomira, namisli na privari ubiti 
i njega, i za izveršiti opaku misa' syoju, posla poklisare kralju Vladimiru, 
da se dostojidoći na medjaš od Bulgarie, za zboriti s Vladislavom, novim 
kraljem od Bulgarie, od stvarih korigtnih, za živiti u skladu i miru. Vla- 
/ dimir poznajući zloću opakoga Vladislava, da o neviri nastoji, odgovori 
) poklisarom , da na sastanak doći neće ; jer se boji privare kralja bulgar- 
Vj skoga, koi je njegova suru, a svoga rodjaka pogubio, i njegovo kraljestvo 
/ nepošteno ugrabio. Videći prokleti Vladislav , da ga po ovomu putu ne- 
l može privariti, ište načine druge, za imati ga u ruke, nahodi dva hri- 
( štjanska biskupa, vladike, oliti patriarke, u zakonu i dilim sebi prilične, 
i kaza im svu paklenu odluku svoju, pak uzamši križ, dadš im ga u 
ruke i rečš : .Otidjite k Vladimiru, pokažite mu križ ovi i recite, da sam 



I 



47 



se na mjernu zakleo, da ma neću nikakve privare učiniti. Ovi naslidnici 
Focia nevirnoga učiniše , što im njihov kralj naredi, i došavši prid Vla- 
dimira, prikazaše mu križ kralja bulgarskoga i zakletvu, koju biše na 
križu učinio. Scineći siromah Vladimir, da misnici, a navlastito biskupi, 
lagati neznadu, uputi se s iqima put medjaša bulgarskoga, na koi došavSi, 
uvedoše ga u jednu cžrkvu, u kojoj bihu vojnici kralja bulgarskoga, od 
istoga odredjeni, da ga u igoj ubiju, kako i ubiše. A misto, gdi gaubiše, 
zove se Preslava, u komu mistu učini mnoga čudesa njegovo tilo 
sveto ; ali nebi dostojno, da u njemu pribiva ovo blago nebesko ; zato biše 
od kraljice Kosare prinešeno u E r e a n , gdi ovoga svetoga - ki^ja biaše 
pristolje i bi ukopano u cerkvi blažene Gospe, gdi se i sada čilo nahodi, 
čineći čudesa mnogai Kraljica Kosara ulize u manastir, učinivši se kalu- 
djerica, gdi živi i umri sveto. Prokleti Vladislav ubojica, posli kako po- 
gubi ovoga slugu božjega, udilj poče uzimati mista i gradove ijegove, i 
nahodeći se jednu večer pod gradom Dračom, ^ga biše obsidnuo, za ve- 
čerom ugleda svetoga Vladimira s mačem u ruci, i težko se pristra- 
šivši, poče zvati vojnike, da ga dodju pomoći; ali prija, nego dodtjoše, 
nađjoše ga mertva. - '\ Mf 






Pisma od kraUa Vladimira. 



h ^ 



Gorko' cvili^ sdžanj Vlaidimilre 
U^ tamnici kralja bulgarskoga. 
Gorko cvili, danak proklinjaše, 
U koi se na svit porodio. 

Scini jadan, da nečuje nitko; 
Al'i to čuje Kosara divojka. 
Lipa kćerca kralja bulgarskoga, 
Koi biše roda slovinskoga. 

Pita njega "Kosara divojka: 
Što je tebi, moj suždju nevoljni I 
Ali ti je majka omilila. 
Ali ti je žao zavičaja? 

Ali ti je glddak dođijao? 

AV tamnica jadna kuća tvoja? 
^ Al' na noguh negve do kolinah ? 
Al' na rukuh težke lisičine? 



Al' si čuo, moj sužbJu nevoljni! 
Da s' udaje vima ljuba tvoja, 
Ter proklinje danke i godine, 
I staricu jadnu majku tvoju. 

Govori joj sužanj Vladimire: 
Prodji me se, Bulgarko divojkol 
Nije meni žao zavičaja. 
Niti mi je omilila majka. 

Nit' je meni gMdak dodijao. 
Ni tamnica jadna kuća moja. 
Ni na noguh negve do kolinah^ 
Ni na rukuh težke lisičine. 

Nit' s' udaje virna ljuba moja; 
Jer se dosad nisam oženio. 
Niti ću se jadan oženiti; 
Jerbo ću ti bžrzo poginuti 



48 



U tamnici kralja bulgarskoga 
Samuela, da ga Bog ubiot 
Na viri je mene privaiio, 
tJ tamnicu tanmu postavio. 

Još mu veli Kosara divojka: 
Ta reci mi, moj sužnju nevoljni, 
Od kuda si? od koje li zemlje? 
Od koga li roda i plemena? ' 

Govori joj dite Vladimire: 
Ja sam sužanj od Hercegovine, 

• Dvorio sam kralja slovinskoga 
U Tribiiyu gradu bijelomu. 

Što me pitaš za rod i za pleme, 
I to ĆM ti poviditi pravo : 
Ja sam, seko, roda gospodskoga ; 
APsam sužanj kralja bulgarskoga. 

U mene je blago nebrojeno. 
Moja bi me izkupila majka ; 
Ar me kralju neda na odkupe 
Nego ište rusu glavu moju. 

Tišila ga Kosara divojka: 
Nemoj cvilit', moj sužnju nevoljni ! 
Ja sam kćerca kralja bulgarskoga 
Samuela, gospodara tvoga. 

Razplitat' ću žute kose moje. 
Ljubit' ću mu skuta i kolina. 
Noge ću mu suzam' polivati, 
Živim ću ga Bogom zaklinjati, 

Da te pusti iz tamnice tamne, 
I pošalje staroj majci tvojoj, 
.Nek se tvoja obveseli majka. 
Kad ugleda Vladimira sinka. 

Pak odšeta bilu dvoru svomu, 
Ter se sama sobom razgovara: 
„Što sam godir vidila junakah 
Slovinskoga roda i plemena, 

Ja nevidih lipšega junaka, 
Ni lipšega, ni pristaliega. 
Nit' ga može poroditi majka. 
Od mladoga sužnja Vladimira*"— 



Pak ulize u dvore bijele, 
Ljubi b4bi skuta i kolina. 
Noge mu je suzam' oblivala, 
Ovako je^b&bi govorila: 

Dang meni sužnja Vladimira 
Za mojega vima zaručnika, 
A' tako ti s vitle krune tvoje, 
I tako ti sinka Kadomira. 

čini mi se, moj mili babajko. 
Da će biti roda gospodskoga. 
Dvorio je kralja slovinskoga, 
Lipo zbori, ponizno govori. 

Oprosti ga iz tamnice, babo! 
A tako ti serdca konja tvoga, 
I tako ti britke ćorde tvoje; 
Jer je lipo momče Hercegovce. 

Na to se je kralju nasmijao. 
Kosari je tiho govorio: 
Nije ono momče Hercegovce ; 
Već je ono kralju Vladimire. 

Ja nemogu drugo učiniti. 
Valja mi ga tebi darovati. 
Sva je tvoja slika i prilika, 
Sljavi njega Kerbava i Lika. 

Kad razumi Kc^ara divojka. 
Da će biti kraljica "slo vinska. 
Od dragosti suze prolivaše. 
Svomu babi ruke celivaše. 

Od tamnice ključe uzimala, 
Tamnici je, vrata otvorala, 
Vladimira sužnja dozivaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 

Ustani se, kralju Vladimire 1 
Ter otari gorke suze tvoje, 
Evo tebe zaručnica zove, 
Lipa kćerca kralja bulgarskoga. 

Kad je sužanj riči razumio. 
Niz obraz Je suzam' oborio, 
Blagoslivlje Kosaru divojka 
Veće, nego svoju milu majlpi. 



49 



Pak izadje iz tasmice tamue, 
I otiđje k dvoru divojčinu. 
Lipo ga je taste dočekao, 
Za zdravlje se s njime upitao. 

Zove k gebi bugarske terzije, 
Da mu kroje sa zlatom haljine. 
Oblači ga u skerlet i zlato, 
Sinu sužanj kano sunce žarko. 

Plemenit je sobet učinio, 
Gospodu je na sobet sazvao, ' 
Vinca i\jega s Kosarom divojkom, 
Povrati mu krunu i kraljestvo. 

Tu veselje veliko biaše, 
Nemože se, pobre, reći više: 
U dvoru su bubnji i svirale; 
A prid dvorom divno kolo igi'a. 

U kolu su Bugarke divojke. 
Kolo vodi seka Kosanna, 
lipe ona pisme izvodila. 
Svaku pismu sčki pripivala. 



Đa je komu poredati bilo 
Samuela, kralja bugarskoga, 

' Kako svoga zeta celivaše. 
Ćeli vaše i blagoslivljaše: 

„Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Na putu ti dobra srića bila! 
Puno sam ti, sinko, sagrišio, 
I staricu majku razcvilio 

Đeržeći te u tamnici tamnoj, ^ 
Moreći te i žedjom i gladom. 
Uzmi, sinko, zaručnicu tvoju, 
Povedi je k bilu dvoru tvomu. 

Pozdravi mi slovinsku gospodu, 
I staricu milu majku tvoju, 
, Kojuno sam verlo uvridio, 
Brezzakonje svako učinio. 

Svim delijam pisma na poštenje, 
Bog nam dao zdravlje i veselje ! 



Dragiiulr kraU slovioskl XXVIII. 

Kako razumi Đragimir^ strica, kralja Vladimira, zle glase od si- 
novca svoga, koi brez diče podje s ovoga svita, skupi vojsku, koliko može 
veću, pak se čini okruniti i poznati za kra^a dalmatinskoga. Posli niko- 
liko danah dili se s vojskom put Kotora; jer Kotorani nehtihu ga po- 
znavati za kralja. Došavši dakle u Buku od Kotora, bi od Kotoranah & 
velikim pošteiyem, pripravom i veseljem pričekan i na čažt zazvan; ma 
ta priprava, ča^t i veselje bi velika privara, kojom Kotorani pogubiše 
siromaha Đragimira ; zašto u najvećemu veselju od časti, i razgovora uda- 
riše na i\jega, koi braneći se vitežki^ ubiže u cferkvu svetoga Gabriela; 
ali ni u cžrkvi ostati nemože ; jer Kotorani skočivši na pokrov od cerkve, 
kupu skidoše i u cerkvi* ga ubiše. Tada cesar Vasilija nebojeći se nikoga, 
osvoji Bulgariu, Basciu , Bosnu i Dalmaciu. Ma za malo rečene dšržave 
ozd^ža ; zašto žena kralja Dr^mira, a kćer bana od Rascie bivši sbabna^ 
porodi sina, komu postavi ime Dobroslav, i ovi, kada dodje na godi- 
šta od razuma, bi okrunjen za kralja slovinskoga, kako će se sada viditi. 



— 50 — 

Dobroslav I., kraU slovinski XXIX. 

Budući cesar Basilio posli snierti kraljah đalmati9skih ugrabio 
sve deržave slovinske, postavi po svim deržavam i gradovim svoje Gerke 
za vladaoce, i svoju vojsku za čuvaoce od rečenih mistah i građovah, 
koje počeše zlo vladati, nepravde činiti, nove harače nametjati, i radi 
toga počeše ih puci zlo gledati, i iskati svi^e načine, kako bi ih iztiraJi, 
i od njihova se jaima oslobodili. Videći Dobroslav, sin kralja Dragimira, 
koi se sam od ki^aljeva kolina nahodjaše tada, zlu vo^'u puka svoga 
prama. Gerkom, poče ga sloboditi i nagovarati, da se digne protiva cesa- 
rovcem, i da skine težki jaram s vrata, koga nositi n\je moguće, i tako 
po svim deržavam skrovito idjaše, puke nagovarajući, da se skoče u dan 
i uru od njega odredjenu, i da sve Gerke pod sablju okrenu. Toliko 
mudro Dobroslav znade ponukovat' i nagovoriti puk , da ga svak posluša 
i učini ono, što naredjivaše, pogubivši istoga dneva^ ure i časia po svim 
deržavam, mistim i gradovim sve Gerke, koji se nahoc^ahu u kraljestvu 
slovinskomu.- Posli toga s velikim ves^ljeđi okruniše za kralja Dobro- 
slava, koi njih oslobodi od neprijateljah svojih. Ma kada razumi česar 
sva ona zla, koja mu biše učinio Dobroslav, žestoko se razserdi, pak 
sakupivši jednu silnu vojsku, udari na Dobroslava, koi ga s vojskom ve- 
selo dočeka, na njegovu vojsku naglo udari, i sve ih pod sablju okrenu. 
Opet drugi, i tretjiput hoti cesar sriću kušati; ali mu se vazda dogodi, 
kako i perviput, i što je goije po m'ega, udari Dobroslav s vojskom sil- 
nom na zemlju Gerčku , koju popali i porobi svekoliko do vratah cari- 
giadskih, i razširi medjaše svojega kraljestva čak do rike Bause, gSi 
sagradi jedan tverdi kasteo, i postavi u njega vojnike, da čuvaju međaše 
od neprijateljah. Ovi kralj imadući pod sobom Bulgariu, Rasciu, Slavoniu, 
Bosnu, Liku, Kferbavu i svu Dalmaciu gornju i doli\}u, učini se toliko 
velik, da se nijednoga kralja nebojaše. Imadišepet sinovah, to jest: Mi- 
haila, Gojislava, Saganca, Radoslava i Prelimira Pošavši 
dakle s ovoga svita Dobroslav, smovi njegovi razdiliše kraljestvo na petero, 
učinivši se svaki u svojoj deržavi vlastiti poglavica, oliti duka. Gojislav 
imade Tribinj i sve okoliše njegove, koi nahođeći se bolestan na svojoj 
postelji u rečenomu gradu bi od Tribinjanah, svojih podložnikah, ubijen s 
bratom svojim Prelimirom, i tada Tribinjani uftiniše za svoga bana je- 
dnoga kneza tribinjskoga, koi se zvašeDonadek; ali za malo to jadno 
gospodstvo uživa ; jer kako za rečeno ubojstvo razumiše tri brata iyihova, 
to jest: Mihailo, Radoslav i Saganče, skupivši vojsku, udariše 
na Tribinj , koga osvojiše berzo, i poraziše sve ubojice bratje svoje. Do- 
nadeka, bana nesrićnoga, živa uhvativši, svakim' mukam' mučiše, doklem 



— 51 — ' 

ga kakono zločinca neumoriše. U to isto vrime podje s ovoga svita kra- 
ljica mati njihova, koja svim kraljestvom vladaše, i tako bi za kralja okru- 
njen najstarji sin njezin s dopuštenjem ostale bratje, koji se hotiše 
kralju podložiti. 

Pisma od kra^a Dobroslava. 



Još žorica nezabijelila, 
Dobroslava majka dozivala: 
„Dobroslave, drago dite njojel 
Nu poslušaj nauk majke tvoje : 

Ovo ima mnogo godinicah, 
Od kad su ti b^bu pogubili, 
Dragimira zaručnika moga, 
U Kotoru gradu bijelomu.- 

Kad je čuo cesar Vasilija, 
Da je tebi babo poginuo, 
Silenu je vojsku sakupio, 
I kraljestvo tvoje ugraJ)io. 

Ja sam tebe, sinko, odgojila^ 
Odgojila tugom i čemerom 
Krijući te po gori zelenoj, 
Da te nebi Gerci umorili; 

A sad mi je tužba dodijala 
Od mojega jadnoga naroda. 
Da nemože globe podnositi, 

. Ni harače Gerkom pripraviti; 

TJzmi, sinko, oiganske haljine, 
I na ruku persten od zlamenja. 
Na komu je alem kamen dragi, 
Na kamenu ime babe tvoga, 

Ter otidji od ^ada do grada. 
Ili koga sritneš, ili stigneš, 
Oli starca, ol' deliju mlada ' 
Od slavnoga roda i plemena, 

Pozdravljaj ga, drago dite moje, 
I pokazuj persten od zlamenja 
Dragimira starca babe tvoga, 
Na komu je alem kamen dragi. 



Tko god bude roda slovinskoga, • 
Svak će tebe, sinko, zagerliti, 
I za svoga kralja pozdraviti; 
Ar se pazi^g^rčkih vitezovah." 

Dobroslav je majku poslušao, 
Na se metje orjanske haljine, 
I na ruku persten od zlamenja, 
Dragimira starca babe svoga^ 

Pak otidje od grada do grad^, 
Hi koga srita, ili stiza 

> Slovinskoga roda i plemena, 
Kazuje mu Iffaljevo zlamenje. 

Ali njemu dobra srića biše, 
Slovinski ga narod naslidjaše, 
Po gradovim Gerke jzsikoše, 
I za kralja njega okruniše. 

Veseli se malo i veliko; 
Ali neće Sava kalugjere; 
Veće njima tiho govoraše: 
„A jadno vam to veselje vaše ! — 

Kad začuje cesar Vasilija, 
Kogano smo do skoro dvorili, 
Da je njemu vojska izsičena, 
Dobroslavu kruna povratjena, 

Sakupit' će Gerke i Latine, 
Udarit' će Gerci od iztoka, 
A Latini od sunca zapada, 
I to će se zgodit' iz nenada. 

Pogubit' će kralja Dobroslava, 
Osvojit' će deržave slovinske. 
Žive će nas na mihe derati, 
I nemilom smertju umoriti." — 



52 



Vele njemu slovinska gospoda: 
„MučM neluduj Sava kaludjere, 
Da bi došle iz gorice vfle, 
Naperile svoje ljute strile, 

Sve aždaje od zemlje Arapske, 
I svi zmaji od svita Afrike; 
Nebi nami m^ogli odoliti, 
Ni protiva nami bojak biti ; 

Kamo li će cesar Vasilija, 
I njegovi Gerci vitezovi; 
I prija su s nami bojak bili; 
Ar nas nisu nigda pridobili, 

Nego jednom, i to na privari; 
Ar evo ti viru zadajemo, 
Da nas više neće privariti, 
Sve ćemo ih pod mač okrenuti." 

Istom oni tako besideći. 
Viknu vfla s visokih planinah, 
Ter dozivlje kralja Dobroslava: 
.„Zle ti pisme, a goiji ti tanci, 

Eto na te Gerci od iztoka, 
Prid njima je cesar Vasilija; 
A Latini od sunca zapada, 
Prid njima je rimski generale. 

Da ti znadeš, kralju Dobroslave! 
Što govori cesar Vasilio: 
Da će ti se umećati glavom, 
Nasrid bila grada Carigrada." 

Dobroslave vili odgovara, 
Ter se s njome lipo prigovara: 
„Kad bi, Vflo, na pasiju bilo, 
Nebi bilo u gori vukovah. 



Što se hvali ce^ar Vasilija, 
Da će mi se umećati glavom 
Usrid bila grada Carigrada, 
To se može lasno dogoditi. 

Ar mu reci, bila Vilo moja. 
Da i moja umi sići ćorda. 
Ako ga je rodila G«rkinja; 
A mene je slovinska gospoja." 

Vila njemu. tiho odgovara, 
Dobroslava iz gorice kara: 
„Zla ti hvala, a gore uzdanje, 
Nuder! kupi vojsku na sve strane ; 

Jer bi prya zvižde pribrojio. 
Nego vojsku cara Vasime. 
Koliko je polje Drinopolje, 
Svega su ga Gerci pritisjauli : 

Konj do konja, junak do junaka, 
A baijaci kano i oblaci; 
Nečekaj ga nasrid polja ravna. 
Već ga čekaj u gori zelenoj." — 

Dobroslav je Vilu poslušao, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Pak otidje u goru zelenu, 
Ter zasiđa drume po gorici. 

U gori je Gerke dočekao, 
Iz busije na i\je udario, 
Dobroslavu srića priskočila, 
Njegova je vojska zadobila. 

K Carigradu Gšrke potiraše, 
Sikoše ih nediljicu danah; 
Sdm uteče cesar Vasilija, 
Sdm uteče, vesela mu majka! 



Onda bilo, sad se spominjalo; 
A mi, družbo, zdravo i veselo I 



— 53 — 

Mihiglo kray slovlnski XXX. 

Ovi kralj sedam sinovah imađiše: Vladimira, Prijaslava, 
Sergia, Deriu, Gabriela, Miroslava iBodina. Ove sinove veće 
ljubeći Mihajlo, nego korist od SYoga kraljestva, ražđili im kraljestvo na sed- 
mero; davši svakomu svoju deržavu, da njome vlada i upravlja. Ali jer jih 
puno biše, za namiriti svekolike podpuno, otž d-eržavu bratu svomu Radoslavu 
priko zakletve, i dade je svomu sinu Vladimiru. Malo posli te nepravde umri 
mu žena perva i uzfe drugu, rodicu cesara carigradskoga, s kojom imade će- 
tiri sina, to jest: Dobroslava, Prijaslava, Nicefora i Todora. 
Dogodi se malo posli smutnja u kralj estvu njegovu, to jest: u Rascii, 
i Bulgarii ; zašto bani ovizih dšržavah nehtijući imati sverhu sebe gospo- 
dara, ućiniš^ se gospodari vlastiti, nepoznajući Mihajla za kralja, niti mu 
hotihu dati ono, što mu se pristojaše. Zato kralj Mihajlo skupi vojsku i 
prid njom posla dva sina svoja, to jest: Prijaslava i Bodina. Ovi budući 
došli s vojskom u Rasciu i Bulgariu, ućiniše zla neizbrojena, dok rećene 
dferžave neosvojiše i pod oblast kralja Mihajla podložiše, koi imadući re- 
čene deržave, dade ih svojizim sinovom : Prijaslavu Rasciu, a Bodinu Bul- 
gariu. Ma Bodin, videći se gospodarom jednoga kraljestva, metni se u 
veliku oholost i nebi mu zadosta kraljem zvati se, nego se uslobodi 
cesarom od. istočnih stranah imenovati. Koju oholost cesar carigradski 
podnositi nemogući , sakupi vojsku veliku , s kojom udari na Bulgariu ; 
budući i Bodin. sakupio svoje Bulgare, izadjfe prama vojsci cesarovoj i 
gdi se sritoše, tu se žestoko udariše. Ali Bog pravedni hoti pokarati oho- 
lost Bodinovu ; zašto bi u pomoći cesarovcem, koji vojsku Bodinovu izsi- 
koše, a njega živa uhvativši, povedoše u Carigrad, a odonlem u Antio- 
kiu, gdi ga postaviše u jednu mračnu tamnicu, neka može plakati opa- 
čine svoje. Pokark Bog i Mihajla kralja, koi sinove veće npgo Boga ljub- 
ljaše ; zašto jih, pria nego umri, vidi svekolike mertve, izvan Bodina , koi 
«e nahodjaše u tamnici cesarovoj ; posli njih podje i on s ovoga svita, pun 
tuge i žalosti, na koga misto stupi 'Radoslav, brat njegov, komu Mihajlo 
biše oteo deržave, za namiriti svoga sina Vladimira. 



Radoslav drugi, kraU slovinski XXXf. 

Budući Radoslav punllobrote i miloserdja prama svojim pod- 
ložnikom, a navlastito proti onizim, koji od kervi njegove bihu, nemo- 
gući pođniti, da itko od njegovih pati zlo ikakvo, i znadući, da Bodin, 
sinovac -njegov, nahodjaše se u veliku sužanstvu u Antiokii, mišljaše brez 



— 54 — 

pristanka naći način, kako bi ga oslobodio, i naboci način oyi: Imađiše 
u dvoru svomu delijah slobodnih i mudrih, koje ponukova, da otidju u 
Antfokiu, i da izmaknu Bodina iz tamnice. Ovi budući od velike slobo- 
štine, mudrosti i jakosti, obetjaše se učiniti, što im kralj naredjivaše, i tako 
u haljinam prosjačkim odoše od mista do mista do Antiokie, u koju bu- 
dući došli, izpitaše i izvidiše, u kojoj se tamnici Bodin nahodjaše, koga 
ob noć, sasvimtini da nad njim velika straža biše, izmakoše iz tamnice 
i dovedoše s vjelikim veseljem k Radoslavu, stricu nj^ovu. Nije moguće 
izkazati, koliko veselje i radost imade Radoslav, kada^ga ugleda; da li 
njegovo veselje okrenut' će se ^berzo u plač i žalost, kako će se sada 
viditi, Primi ga dakle dobri stric veselo, zagerli, poljubi i proplaka sverhu 
i\jega; posli toga lipo ga izpokoji i dade mu Budvu sH svom deržavom 
njegovom. Ali tko nepoznanu čini dobro, dube sebigreb, kako se dogodi 
i Radoslavu; jer sinovac njegov Bodin, videći se u sloboštini i moguć- 
stvu veliku, sakupi vojsku, koliko može većju, pak s njome udari na 
zemlje strica svoga. Ma Radoslav budući dobar i milostiv, voli ostati brez 
krune, nego viditi, gdi se proliva kerv ljudska. Ostavi dakle grad, u komu 
pribivaše, i pobiž^ uTribinj, gdi do malo danah život sverši, budući sta' 
njegov opaki sinovac Bodin za kralja odĐalmacie. Imade Badoslavosam 
siijovahrBranislava, Gr adi slava, Goji slava, Dobroslava, Hva- 
limira, Stanislava, Kociaparu i Pinezeka. Ovi se bihu razter- 
kali po kraljestvu tamo amo, od progonstva i straha Bodinova. 



Pisma od Rađoslava i Bodina. 



iVukala je čema kukavica 
Usrid zime, kad joj nije vrime. 
Nije ono čema kukavica; 
Već je ono Jacinta gospoja, 

Vima ljuba kralja bulgarskoga, 
Koga bihu Gerci uhvatili, 
U tanmicu tamnu postavili, 
Ter ga more i glađom, i žeđjom. 

Suze roni, bilu knjigu piše, 
Nepiše je gerčki, ni latinski; 
Već je piše sermski i slovinski, 
Ter je šalje kralju Radoslavu: 



„Radoslave, mili gospodare! 
Oli neznaš, ol' nehaješ za me. 
Sinovca ti Gerci uhvatiše, 
U tamnicu tamnu postaviše. 

Trikrat sam ga zlatom izmirila. 
Ne bih li ga jadna odkupila ; 
AF ga cesar neda na ođkupe. 
Već ga mori i glađom, i žedjom. 

A jutros mi bila knjiga dođje, 
Da će njega berzo pogubiti. 
Mene jadnu ljubu razcviliti, 
Kojano sam skoro dovođena. 



55 



Već te molim, svitla kruno moja, 
Napiši mi listak knjige bile, 
Ter je šalji .gerčkomu cesaru, 
Od izto^ih stranah gospodaru: 

Neka pusti sužnja iz tamnice, 
Druga moga, a sinovca tvoga, 
Dat' ću njemu blago nebrojeno, 
Sitni biser, i drago kamenje." 

Kada kra^'u bila knjiga dodje, 
Knjigu fitije, a suze proliva, 
Pak napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje kruni cesarovoj : 

„Ej Cesare, svitla kruno mpjal 
Pošalji mi sinovca Bodina, 
Koga deržiš u ti^mnicL tamnoj, 
Ter ga moriš i že<]jom, i gladom. 

Dat' ću tebi blaga nebrojeno, 
I još k tomu alem kamen dragi, 
Koi valja grada Carigrada, 
I po ravne zemlje Romanije.** 

Njemu cesar knjigu odpisuje: 
„Nebudalij kralju Badoslavel 
Nebih tvoga pustio sinovca 
Za tri bila grada Carigrada; 

Ni za svitlu krunur Mogolovu, 
Koja valja mojega cesarstva, 
Ni za ćordu kralja Aleksandra, 
Koja sjaje kano sunce žarko. 

Viče zemlja Gerčka i Latinska 
Na Bodina, sinovca tvojega; 
Jer neosta sela ni varoša, 
' Koga nije Bodin- porobio. 

Htqaše se jadan okruniti, 
Usrid bila grada Carigrada; 
Htijaše mi krunu ugrabiti. 
Na glavu je svoju postaviti ; 

Al' evo ti tverdu viru dajem. 
Još i jamca Boga velikoga. 
Da ću prija glavu izgubiti; 
Nego živa Bodina pustiti." — 



Štije knjigu starce Rađoslave, 
Ki\jigu štije, a suze proliva, 
Po imenu sluge dozivaše, 
^ Ter ovako njima govoraše : 

„Koi bi se od vas junak naša', 
Da otiđje priko Gerčke zemlje,. 
Do tamnice sinovca mojega, 
Nesrićnoga kralja bulgarskoga, 

Ter otvori vrata od tamnice, 
I izvede sužnja nevoljnoga. 
Dao bih mu kćercu za Ijubovcu, 
I još ktomu blago nebrojeno." — 

Svi jufiiaci k zem^i pogledaše, 
Pogledaše i pokloniše se; 
Ali nehti dite Dragomire^ 
Već je kra^u tiho govorio: 

„Ja ću poći priko Gerčke zemljoi, 
I dovest' ću sinovca tvojega. 
Pak pokroji do zemlje mantije, 
Ter se čini cemim kalugjerom, 

I otidje od grada do grada: 
Izpovida, gerđd pripovida,' 
Boga moli, poje liturgiju, 
Travu jide, hladnu vodu pije. 

Kad je doša' tamnici na vrata, 
Pita njega straža od tamnice : 
„Odkuda si, svetce duhovniče? 
Odkuda li? od koje li zemlje^?'* 

A on njemu tiho odgovara: 
„Ja sam rodom od Stambula gi'ada, 
Evo ima devet godin' danah. 
Od kada sam u gori zelenoj. 

Travu jidem, hladnu vodu pijem, 
Težkim bičem moje tilo bijem, 
Suze ronim od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka. 

A sad ima nediljica danah, 
Od kada sam čudan sanak snio; 
Sanak snio^ u sanku vidio: 
Da umire kralju Bugarine 



56 



U nevolji, u tamnid tamnoj; 
On umire od glada i žeđje, 
I brez sluge, i brez svećenika, 
I brez brata, i brez prijatelja. 

Već te molim, dragi prijatelju 1 
Pusti mene u tamnicu tamnu, 
Da pokripim sužnja nevoljnoga, 
Koi će se noćas prestaviti." 

Privari se straža od tamnice, 
Privari se, ujidfe ga zmija. 
Otvori mu vrata od tlamnice, 
Đa^okripi sužnja do zorice. 

Kad ulizl u tamnicu tamnu^ 
Božju mu je ponioć nazivao. 
Bile mu je ruke oprostio, 
Bile ruke, i bijele noge. 

Izvedi ga iz tamnice tamne, 
Pak podižfe od zemlje mantije. 
Britke se je ćorde dobavio, 
Od tamnice stražu pogubio. 

Pobigoše goricom zelenom 
Priko zemlje gžrčke i latinske, 
Pivajući i popivajući; 
Utekoše, vesela im majka! 



Veseli se malo i vdiko, 
A najveće krdlju Badoslave 
I Jacinta ljuba Bodinova, 
Koja biše skoro dovedena. 

Lipo ga je striko darovao: 
Darova mu dva grada bijela, 
Blizu ravne zemlje Bomanije; 
Ali se je bšrzo pokajao; 

Jer neprodj^ ni godina danah, 
Or godina, oli polovina, 
Skupi vojsku Bođin, dite mlado, 
Ter otimlje stričeve deržave. 

Radoslav mu bilu knjigu piše. 
Ovako je njemu besidio: 
„Što sam tebi, sinko, sagrišio, 
Ter ti išteš rusu glavu moju? 

Ej Bodinel dr;igo dite moje. 
Kamo vira? kamo T duša tvoja ? 
Kamo suze ? kamo ljubav moja ? 
U za' čas te striko pričekao. " — 

Zato Bodin i nehaje ništa; « 
Već mu ote krunu i kraljestvo. 
Pogublmu dva sinka msdena 
U Tribinju gradu bijelomu. 



Ej neviro, nigdi te nebilo! 
Verlo ti si svuda urodila! 



Hodin, kraU slovinski XXXII. 

Opaki ovi ^ kralj, budući ugrabio nepravedno kraljestvo strica 
svoga, nastojaše pobiti sve sinove njegove, i zaradi te sverhe, sakupi vši 
vojsku, otide na Tribiig, koga budući osvojio, uhvati dva rodjaka 
svoja , Branislava i Gradislava , kojizim , po m^ovoni proklete žene 
svoje, čini očito glave odjsići. I to isto nastojaše učiniti ostaloj bratji 
njegovoj; ali mu nemože na ruku izaći; jer bihu pobigli u Carigrad, i 
utekli se pod krilo ctesarovo. U to isto vrime bani od Rascije i od Bosne 
bihu se odvergli od njega, i zato ode s vojskom u Rasciju, pobi se s 
banom; ali ga dobi, i svu mu Rasciu osvoji, koju budući osvojio, dade 
ju Bolkanu i knezu "Marku, svojlzim vimim dvoranom, s ugovorom i za- 






— 57 — 

\ 

kletvom, da mu imadu uvik Timi biti, i njegovo odgovarati. I vrativši 
se Bođin s vojskom iz Rascije, udari na bana bosanskoga, koga iztiraiz 
Bosne i svu njegovu osvoji dferžavu, pak je dade knezu Štipanu pod zakle? 
tvom , da će mu vazda viran i podložan biti. Kraljeva dvadeset i šest 
godištah, pak podje s ovoga svita Bogu od svojih dilah razlog dati. 



Pobroslav li., kraU slovinski XXXIII. 

Mihajlo, najstaiii sin Bodinov, nastojaše s pomoćju matere svoje 
Jacinte stupiti na vladanje slovinsko : ma gospoda i puk, radi zloće opake 
matere njegove. Jacinte, nedade mu tu želju izpuniti, nego za kralja okru- 
niše Dobroslava, najvećega plemića slovinskoga; ma se bferzo pokajaše; 
jer kako se Dobroslav krune dobavi, hoti u opačinam naslidovati Bodina, 
ukazujući se nepravedan, nemilostiv, oštar, usilnik i progonitelj svojih* 
podložnikah, koga zloću puci, ni vlastela dalmatinska podnositi nemogući, 
poslaše u Carigrad poklisare, da privedu sinove dobroga Radoslava, koji 
bihii od Bodina prognati nepravedno, za učiniti kraljem jednoga od njih. 
S oblastju dakle cesarevom dodjoše u Drač. Oojislav, Kocioparo, i ostala 
bralja njihova, gdi ih gospoda slovinska dočekaše, vojsku sakupiše po 
.svim mistim i d^ržavam, kojizim dad^ pomoć najveću veliki knez, oliti 
ban od Bascije, imenom Bolkan, i diliše se s vojskom protiva kralju Do- 
broslavu, i budući ' ga našli s njegovom vojskcmi pod gradom, koi se zove 
Đioklea, udariše na njega, vojsku mu izsikoše, a njega živa uhvativši, 
povedoše u Rasciu, i staviše ga u tamnicu. Posli toga svađi se Kočio« 
paro s ba^om od Bascije Bolkanom,. s kojizim boj bijući, glavu izgubi. 
Ostala bratja razjagmiše dšržave slovinske, pak se počeše medju se klati 
i biti, koju smutnju gospoda dalmatinska podniti nemogući, njih bacivši, 
učiniše za kralja ovoga, koi slidi. 



Vladimir IIL, kraU »lovinski XXXIV« 

Ovoga fcalja otac biaše Vladimir, sin kralja Mihajla, gori imenova- 
noga,^ i ovi u dobroti mnoge prošaste nadalje, biše milostiv piino, navla- 
stito na svoju rodbinu. Radi toga sve roc^ake, bratučede, sinovce i ostale 
od njegove kend , koji se bihu 'razterkali po svitu od progonstva kraljah 
prošastih, čini skupiti, i k sebi privesti, koje kakouo otac milostivi za- 
gerli, i svakomu se ravan ukaza, davši im gospodstva, kako mu se pristojaše. 
Uze za ženu kćar Bolkana ili Belkana, velikoga kneza od Rascije; ali 



/ 



— 58 — 

za 'malo s njome kraljeva; jer budući u dvoru njegovu Jacinta, žena Bo- 
dinova, nagovori slugu Vlađimirova, da otruje kralja svoga, obećqući mu 
mnogo blago, i to bi odnevimoga sluge učinjeno. Vladimir nahodeći se 
još u životu, poče potanko iziskivati, tko mu biše dao otrove, i nadje se, 
da je dala rečena Jacinta, koja bi na sud privedena ; ali se toliko 2nade 
pravdati, zaklinjati i suze lažljive prolivati , da joj kralj , gledajući suze 
njezine , i slušajući zakletve , virova brez svake sumnje. Ma što je gore, 
uzmetnu svoje prokleto dilo na siromaha Dobroslava, kratja gori imeno- 
vanoga, koga iz tamnice biše izveo dobri Vladimir, i priveo k sebi, nadje 
ova prokleta duša krive svidoke, koji svidočiše, da ga je ovi nesrićni 
Dobroslav otrova' , i tako bi odsudjeno , da mu se oči izvade , i onaki 
slip u manastir metne. Sva ova zla učini Jacinta, za metnuti na pristoje 
sina, koji slidl 

Jure, kralj slovinskl XXXV. 

Sin kralja Bodina , Jure' imenom , s pomoćju svoje opake majke 
Jacinte, oliti Jakvinte, kako^ druži meću , učini se kraljent dalmatinskim. 
Ovi po nagovaranju svoje matere i babe metnu svu pomnju, tla pobije 
sinove Branislava, a unuke dobroga kralja Radoslava, koi bi prognatođ 
Bodina svoga sinovca, kako smo gori rekli. Ali mu ta opaka odluka nebi 
izpunjena; zašto oni znadući, što im se imadiše zgoditi, pobigoše u Drač, 
u kojemu gradu zapovidaše njihov stric Grojislav. Ništa manje, uhvativši 
jednoga, imenom Grubišu, postavi ga u tamnicu, u grad Skadar, pak skii* 
pivši vojsku, otidjš protiva Gojislavu , stricu rečene bralje; jer ih biaše 
k sebi primio. Ma Gojislavu i sinovcem njegovim priskoči dobra srića ; zašto 
mu posla cesar vojsku, i pred njome verstna generala, Gojilojana imenom. 
Ovi general razbi Juru, kralja dalmatinskoga, i vojsku iqegovu ; pak osvoji 
grad Skadar, u komu našavši Grubišu, sinovca Gojislavina,- u tamnici, iz« 
vede ga iz tamnice, i okruni ga za kralja slovinskoga. 



Grubiša, kraU slovinski XXXVI. 

Budući razumio kralj Jure, da su G^rci i gospoda dalmatinska 
Grubišu za kralja okrunili, veoma se pristraši, pak pobiž^ u Basdju. Ma 
njegova opaka majka Jacinta uteći nemože ; jer jii uhvatiše, i u Carigrad 
u sužanstvo odvedoše, gdi tugujući, opaki život sverši. Posli foga uzdšrža 
Grubiša kraljestvo sedam godinah u veliku skladu, miru i IjubavL Ali 
Jure, koi vazda o nemiru i neviri nastojll, nedad^ mu u miru svoje danke 



— 59 — . 

sveršiti ; zašto, kada vidi svoju prigodu, sakupi silnu vojsku svojizih Ras- 
cianah , i udari na deržave kralja Grubiše , koi po isti način, sakupivši 
vojsku, koliko može veću, izadje .suproć Juri, i budući se srili, žestoko 
se pobiše. Ali taka bi srića Jurina, a nesrića Grubišina, da ovi u boju 
pogibe, a Jure drugiput za- kralja slovinskoga stade. 



Jure drugiput, krajj slovinski XXXVII. 

s 

Promišljajući Jure kralj , da još bihu ostala tri brata Grubišina, 
to jest: Predisna, Dragilo i Dragina, koji se bihu razbigli od progonstva 
Jurina po dalekim deržavam, bižeći od nemila do nedraga, gdi će glavi 
misto naći, i znajući, da mu mogu svrimenom nahuditi, kraljestvo oteti, 
i brata Grubišu osvetiti, a navlastito Dragina, zapovidnika od Rascie, 
koja se biše jurve od Jure odcipila, i Dilagina za svoga bana spoznala. 
Iskaše dakle kralj Jure svake načine, kako bi rečenu bratju pogubio: 
ma ga naći nebi moguće, nego hoti se s qjima pomiriti, i lipo, pjemda 

. priko serdca živiti, dajući im tverdu viru, i Boga jamca, da im učiniti zla neće 
nikakva; pače, da će im dati banovine u kraljestvu svomu, čuvši dakle 
rečena bratja toliku žestoku zakletvu, dodjoše k njemu, koje kralj lipo 
dočeka, primi, i dade im sve ono, što biše obećao, navlastito Dragilu, 
koi svojim vojnicim osvoji Onogoštu i Podgoije,'podloživši rečena mista, 
i druga mnoga pod oblast kralja Jurja. Videći kralj, da je Dragilo njemu 
viran, i na vojsci puno srican, posla ga prid vojskom u Rasciu, koja se 
jurve od kralja biše odvergla, i drugoga gospodara obrala. Dakle, bu- 
dući došao Dragilo u Rasciif , u malo je danah osvoji , činivši Basciane 
poznati Juija za svoga gospodajra; ma tolika srića Dragilina i bratje 
njegove nebi njima kpristna ; zašto budući od svojih vojnikah, i od svega 
puka slovinskoga puno proslavljeni i pohvaljeni, tolika skva, j pohvala kralju 
Juri biše vžrlo mučna, i zato postavi u svoje serdce, rečenu bratju, i šino.ve 
njihove pobiti. Uhvativši dakle Dragila, koga puci najveće slavljahu, po- 
stavi ga u tamnicu, poslavši svoje vojnike vime, da uhvate i ostale. Ali oni 
budući razumili, što se dogodi Dragilu , -pobigoše u Drač, oni i sinovi 
njihovi. Sinovi Dragini bihu ovi : Parves, Grubeša, "Neman i Širak ; ostale 
znati nemogu; jer jih knjige nekažu. Ma srića njihova hoti; jer se na- 
hodjaše blizu .Drača vojska cesarova , prid kojom general biše jedan ve- 

. liki vitez, imenom Perigordo. Ovi videći opačine, koje kralj Jure činjaše, 
i kako svoju rodbinu brez nikakva uzroka progonjaše i smicaše, ganu 
se na miloserdje, ter jih poče braniti. I tako dilivši se prid vojskom, 
udari na njegove deržave, koje porobi, popali i mnogu kerv proli. Ima- 



— 60 — 

diše odluka, kralja Juru oli pogubiti, oli iz kraljestva iztirati; aH mn 
dodje zapovid od cesara, da se vrati s vojskom u Carigrad, i tako uči- 
niti nemožž, što biše namislio. Poznavši kralj Jure^^ da mu ovo zlo biše 
rečeui kapitan učinio, zaradi Dragila i bratje njegove, hoti se osvetiti 
na jadnom Dragilu, koga u tamnici deržaše, izvadivši oči njegove, neka 
nevidi sunca, ni miseca, pak s vojskom dili se put Drača, obside ga, i 
^oče biti, zd unati u ruke Dragina,' brata njegoVa i sinove njihove. Ma 
cesar carigradski ganuvši se ua miloser^je , posla im vojsku na pomoć, 
koja ob noć iz nenada udari na Jurja i na vojsku njegovu, vojsku mu 
izsikoše, a on uteče ; ma zaludu ; jer će berzo glavu izgubiti. 



Dragina, kraU slovinskl XXXVIIL 

Budući poznali gospoda i puk slovinski, da Dragina biše u boju 
srican, puno kripostan i slobodan, a u vladanju mudar, pravedan i dobar 
za kralja ga obrade i okruniše; na koga okrunjenje dodjoše bani i kne- 
zovi sa svih stranah, i bihu najpfervi Kotorani, koji takovo poštenje svomu 
kralju učiniše. Sa svim tizim još se nahodjahu niki, koji se na kralja 
Jurja obzirahu, i ovi nehtijahu poznati Dragine za kralja, nego se zatvo- 
riše zajedno s Jurpm, svojim kraljem u jedan grad, koise zove Obleo. 
Ma za malo bi njihovo stanje u gradii rečenomu; zašto Dragina otidž- s 
vojskom podanj', uze ga na sramotu, 'i uhvatiši Juru, posla ga svezana 
u Carigrad, gdi u tamnici tugujući i plačući život sverši, kako mu i 
mater Jacinta, iliti Jaquinta, kako hoće niki. Kraljevi Dragina godištah 
jedanaest, i ostavi posli sebe tri sina: Radoslava, Ivaniša i Vladimira. 



Radoslav III., kraU slovinski XXXIX. 

Kadoslav, posli smferti otca svoga Dragine, uze blaga dosta, i 
prikaza ga na dar cesaru Emanuel u, moleći ga, da mu bude dobar pomoćnik 
u njegovim potribam. Cesar primi blago dobrovoljno, zahvali mu, i obeća 
se, biti mu vazda u pomoći. Do malo vrimena udari na njega Deša, 
sin Uroša, bana odUascie, koi mu osvoji mnogo mistah. Cesar Emanuel 
nehti inu tada pomoći dati; jer željaše, da se ova dva poglavice slovin- 
ske biju medju se, i da bijući ^e skonča kraljestvo slovinsko, za moći 
ga lašnje poda se metnuti. Ban Deša s pomoćju bana bosanskoga uze 
Radoslavu i bralji njegovoj, Ivanišu i Vladimiru, Zentu, i sve okoliše nji- 
hove, tako, da ne osta Radoslavu drugo,, nego Kotor. Koju stvar videći 



, .— 61 — 

Emanuel, i bojeći se, da se Deša neučini velik, posla vojsku na pomoć 
Radoslavu, s kojom udarivši na vojsku Dešinu, razbije, i povrati Zentu 
Radoslavu, pak «e s vojskom vrati natrag, ostavivši ova dva poglavice 
u veliku nemiru, da «e kolju i biju medju se, neka jih pria nestane, da 
je njemu bolje. Ovi Deša bise dobar katolik; jer cerkvu rimsku puno 
štovaše i branjaše, čineći redovnikom svaku ljubav, što više mogaše, i 
zato godišta Gosp. 1151. darova Mlit, više Dubrovnika, l^oludrom Sv. 
Benedikta, to jest: Fra-Martinu i Fra-Ivanu, u komu školju i sada se 
nahode redovnici Sv. Benedikta. Umri u Tribinju, koga biše oteo Bado- 
slavu, ostavivši nakon sebe tri sina, to jest : Miroslava, Nemanu, oliti Ne- 
manju i Konstantina. Ovi ^ mladići bihu puno kripostni , pametni i Boga 
bojeći, koji skupivši vojsku, otidjoše proti va Radoslavu, koga na toliko 
mistah razbiše, i uzeše mu sve deržave njegove, tako da bi usilovan s 
bratom svojim Ivanišem bižati u Dubrovnik, i učiniti se od kralja slovinskoga 
knez od Kotora, poznavajući Dešine sinove za svoje gospodare. Posli toga oti- 
djoše u Rascin protiva Vladimiru, tretjerau bratu kralja Radoslava, koga 
bihu Rasciani uzeli za svoga bana, i. budući ga našli pod gradom, koi 
se zove Priština, s njime se pobiše; ali vojska nesrićnoga Vladimira bi 
razbijen^, i izsičena pod rečenim gradom. I tada učiniše zakon, da se 
kralji rascianski budu u^napridak kruniti u Prištini, gdi je mejdan bio. 
Tada osta Neman za gospodara od Rascie, i hoti se zvati velila župan 
od Rascie. Bratja njegova, Miroslav i Konstantin, vratiše se u svoje der- 
žave, ma do malo vrimena pošavši oba brez poroda s ovoga svita, ostade 
Neman gospodar i vladalac od svih deržavah slovinskih, koi nakon sebe 
ostavi dva sina: Tihomila i Simeona. Tihomil podjebrez poroda s ovoga 
svita, ostavivši svomu bratu Simeonu slovinske deržave. 



Simeon, kraU sloVinski XL. 



Budući se Simeon oženio s kćerjom cesara Aleksia, razširi s po- 
moćju tasta deržave svoje, osvojivši mnoge slovinske banovine, i zato 
na 1200 okruni se za kralja slovinskoga, hotijući se imenovati, zvati i 
poznavati kraljem od Serbie, Rascie, Tribunie, Zakulmie, Dioldee i sve 
Đalmacie, i bi oh pervi, koi se imenova kraljem od Sžrbie. Imade Si- 
meon tri sina : Štipana, Vukšu i Sabu. Ovi, budući dobar i pametan, "pcr- 
gerdivši svit, ostavi svoje kraljestvo sinu Štipanu, ^a on ulize u manastir, 
u komu čineći pokoru, sveto umri. Sin njegov Saba hoti naslidovati otca 
svoga, i tako ostavivši svit, ulize i on u manastir, sveto živi, sveto i 
umri, koga S^rbijani i danas zovu „Sveti 8aV(K" — 



— 62 — 
Štipan I., kralj slovinski XLI. 

Gospoda sloviBska okruniše s velikim veseljem Štipana, sina Si- 
meonova, za kralja od slovinskih deržavah, i kako se okruni, pođje s 
vojskom na Petra velikoga, kneza od Hercegovine, pobi se s njime, i 
budući razbio vojsku njegovu, osvoji svu Hercegovinu, i dade je svomu 
sinu najmladjemu Radoslavu, a suri, Andrii imenom, darova Popovo i 
Ston. Ma beržo podje s ovoga svita Radoslav, i tako osta sva Hercego- 
vina pod oblastju rečenoga Anđrie, sure Štipana kralja. Živi Štipan u 
miru s Gercim svega svoga vriiAena, pak sveršivši život, ostavi kralje- 
^tvo sinu, koi slidi. 



Štipan IL Nemanja, kraU slo vinski XL1I. 

Ovi kralj na kerštenju bi imenovan Neman, oliti Nemanja; ali 
ka4a ga posveti i okruni za kralja patriarka rascianski, hoti, da se zove 
StipaUv i tako naredi, da se svi kralji sferbianski u napridak imadu zvati 
Štipani. Posli kako se okruni Štipan za kralja slovinskoga, učiniše Gerci, 
Bulgari i Ungarci rat protiva njemu. Ali Štipan bi puno srican: zašto 
svoje neprijatelje ponizi, i mnoga im mista osvoji. Imade rat s banicom 
od Srima, koja se Urica zv&še; i ova biše od koUua kraljah ungarsMh; 
ma kralj Štipan razbivši vpjsku njezinu, osvoji svu banovinu srimsku, a 
ona jedva uteče. Urica hotijući opet sriću kušati, sakupi Ungarce, i oti- 
dje s vojskom priuzeti svoju deržavu; ma pobivši se s vojsk6ffl Stipa- 
novom, bi od njegovih vojnikah živa uhvatjena, a vojska pod sablju okre- 
nuta. Posli smerti njegove sin starii za kralja bi okrunjen. 



Pisma od kraUa Štipana Neniaiue. 



uazboli se Nemanjić Štipane, 
Od jada se na ćordu naslanja. 
Ne boluje od težke bolesti, 
Već od tuge, jada i žalosti. 

Vele njemu gospoda slo vinska: 
„Što je tebi, svitla kruno naša ? 
Ali ti je sinak poginuo, 
Bojak bijuć u zemlji magjarskoj ? 



Ar su tebi Gerci dodijali? 
Ali su te bani odbignuli? 
Ali te je zab6lila ^lava 
Od groznice, bola velikoga?" 

Odgovara Nemanjić Štipane: 
„Prodj'te me se, slovinska gospodo! 
Niti mi je sinak poginuo, 
Bojak bijuć u zemlji magjarskoj, 



w 



63 



Nit' su meni Gerci dodijali, 
Niti su me bani odbignuli, 
Niti me je glava zabolila 
Od groznice, bola velikoga. 

Ali mi je bolovat nevolja, 
Čini mi se, priboliti neću: 
Do tri kralja na me udaraše. 
Udaraše,, al' me nedobiše: 

Kralj ungarski, gerčki i bulgarski 
Puno litah samnom bojak biše, 
Bojak biše, i pomiriše se, 
I lipe mi dare prikazaše. 

Ali nehti mlada udovica 
Magjarkinja, od Srima banica, 
Nehti doći, ni pokloniti se, 
Mito poslat', ni pomiriti se: 

Nego pali sela i varoše, 
I otimlje moje banovine; 
Još mi . ona bilu ki\jigu piše, 
U knjizi me na mejdan pozivljie. 

To su. Bani ! ljute rane moje, 
Od kojizih priboliti neću. 
I onda bi jadan pribolio. 
Kada bi ju živu uhvatio." 

Njemu vele slovin^ka gospoda: 
„Bre I neboj se, svitla kruno naša, 
Silnu ćemo vojsku nakupiti, 
I banicu živu uhvatiti. 

Da bi bila iz gorice Vila, 
Oli zmija iz primorskih stinah. 
Kakvih imaš u vojsci delijah. 
Oni ^e ju lasno uhvatiti." — 

Pak se skaču na nojge junačke, 
Sakupiše vojsku nabrojenu, 
Otidjoš^ k ravnoj Ungarii; 
Prid njima je Nemanja Štipane. 

Dočeka jih banica Urica 
Nasrid ravna polja od Sryema, 
Konja igra kano pašalija, 
Ćordu paše kano Magjarija. , 



Gledao je Nemaiyić Štipane, 
Gledao je, ter je besidio : 
„Odkađ sam se od majke rodio, 
I na bedru ćordu pripasao. 

Ja nevidih boljega konjika, 
Ni lipšega u vojsci vojnika. 
Od Urice mlade udovice. 
Koja mene na mejdan pozivlje. 

Već vas molim, mila bratjo moja! 
Ako nami Bog i srića dade, 
Da njezinu vojsku dobijemo. 
Radite je živu uhvatiti. 

Tko uhvati mladu udovicu, 
Magjarkii^u od Srima banicu, 
Dat' ću i^emu srimsku banovinu, 
^ Još i moju. kćercu za Ijubovcu.** 

Kad vojnici kralja razumiše, 
Demiškiiye ćorde povađiše, 
Položiše svoja kopja bojna, 
Poletiše niz to polje ravno. 

Tu se težka kervca prolivaše! 
Težka kervca konjska i junačka ! 
Tu se biše pol bijela danka; 
Al' se nezna, čiji mejdan biše. 

Kada li je po podnevu bilo, 
Na Štipanu mejdan ostanuo: 
Njegova je vojska pridobila; 
Baničina težko izginula. 

Kad to vidi Urica Magjarka, 
Biži jadna niz to polje ravno. 
Za njom terčć kraljeve delije, 
Nebi li je živu uhvatili. 

Al' je nebi vHe dostignule; 
Kamo li će kraljeve delije: 
U vodu je s konjem udarila, 
Na šarcu je konju izplivala, 

Pak pobiže priko Ungarlje, 
I uteče, vefiela joj m^k^a ! 



— 64 — 
Štipan IIL, kray slovinski XLIII. 

Kralj Štipan na vojsci srican biše; zašto budući protiva i\jemu 
došla vojslca gerčka, i prid vojskom Ivan duka od Drača, za osvojiti 
Zentu, i ostale deržave njegove, kralj Štipan nehti se poplašiti, nego 
slobodno na njega udarivši, uhvati ga živa, a vojsku mu izsiče. Ma po 
molbi cesara gerčkoga, koi biše rodjak duke Ivana, pusti ga zdrava poći 
kući svojoj. Posli toga učini mirscesarom, i s ostalim' kraljim oko sebe, 
pak dovede meštre bd NimaČke zemlje, da kopaju i razstavljaju rudu 
zlatnu i srebemu, kojom njegovo kraljestvo obilovaše puno. I tako 
do malo vrimena učini se mnogo bogat, i obilat u srebru i zlatu. Uze 
za ženu kćer kralja francezskoga, kojoj Jelina ime biše. Ova izvan čud- 
novate lipote tilesne , kojom je narav naresi , bi s od Boga narešena 
mnogim kripostima duhovnim, a navlastito miloserdj em, koje pokazivaše 
potribnim. Sagradi mnoge manastire, i učini neizrečena dobra u Dal- 
maciji. S ovom kraljicom Štipan, oliti po kerštenju Uroš, imade četiri 
sina: Dragutina, ,Predeslava , Milutina i Štipana. I ovi Dragutin ugrabivši 
kraljestvo otcu svomu, posla ga pria vrimena s ovoga svita. 



Pisma od Štipana Nemaiuića. 



Vidi čudo! i nagledaj ga se, 
Gdi se klanja misecu danica. 
Žarku §uncu zvizda priodnica, 
U Tribinju gradu bijelomu. 

Nije ono misec, ni danica, 
Nit je sunce, nit je priodnica: 
Već je ono sloviiiska kraljica. 
Po imenu Jelina gospoja. 

Lipa kćerca kralja francezskoga, 
A Ijubovca Nemanjić Štipana. 
Prid Štipana često dolažaše, 
Tere njemvi tiho govoraše: 

„S vitla kruno, Nemanjić Štipane! 
Eto vidim, da si ostario. 
Izbrojio danke i godine 
Kraljujući i bojak bijući 



Nuder uzmi kigige, i tespije, 
Moli Boga, plači tvoje grihe, 
I okruni sina star^ega, 
Po imenu mlada Milutina." — 

Kad je Stipe nči razumio, 
Jelinu je ljubu poslušao: 
Pak dozivlje mlada Milutina, 
Ter je njemu tiho besidio: 

„Milutine, drago dite moje! 
Evo sam ti, sinko, ostario, 
Nemogu ti više vojevati. 
Ni slovinskimkraljestvom vladati. 

Kada do(ije svetac Jiiijev danak, 
.Sakupit' ću slovinsku gospodu, 
I sazvat' ću moje «vetjenike, 
Isusove vime naslidnike. 



65 



f. 



Za kralja ću tebe okruniti, 
I na glavu krunu postaviti. 
Brani, sinke, slovinsko kraljestvo 
S vitlom ćordom i desnicom rukom. 

Malo vrime postojalo biSe; 
Ali idje momče od Mostara, 
Suze roni, na zemljicu pada, 
Ter govori Nemanjić Štipanu: 

„Bad bih tebi bolji glas đoniti; 
Al' nemogu, već kako je pravo. 
Eto na te jedna silna vojska, 
Prid njome je dite Dragutine. 

Bile će ti dvore upaliti, 
A tebe će, starce, pogubiti, 
I tvojega sinka Milutina, 
Koga misliš bferzo okruniti." — 



Kad je Stipe riči razumio, 
Jelini je Ijutt govorio: 
„Kamo tvoji posti i zaviti? 
tr za' čas ga sinka porodila! 

Kamo li ti bili manastiri? 
Kojeno si trudno sagradila? 
Kamo li ti tvoje zadužbine, 
Kojeno si po svitu činila? 

Kamo li ti suze i molenja, 
Kojeno si Bogu prikazala. 
Da ti dade sinka Dragutina? 
U za' čas ga b&bo odgojio!'' — 

Milutina sinka dozivaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 
„Biži, sinko, u zemlju magjarsku, 
Bratac ište rusu glavu tvoju." 



To izusti, dušicu izpusti 
Na kriocu svoje zaručnice, 
Zaručnice Jeline kraljice. 
Nemanjićul pokojna ti duša. 



Vroi Dragutin, kraU slovlnaki XLIV. 

Dragutin, sin starii Stipanov, nehti imati uzterpljenja čekati, dok mu 
otac podje s ovoga svita, za imati kraljestvo njegovo, nego pobigavši od 
»j^ga, sakupi vojsku, ter na silu ugrabi otcu svomu kraljestvo. Drugi 
govore , da Dragutin nebiše sin najstarii , nego sridnji kralja Štipana, i 
zato znadući, da se njemu po zakonu' kraljestvo nepristoji, hoti ga 
silom posidovati. Ma do malo vrimena poznajući zlo, koje biše učinio, 
poslavši starca otca pria vrimena puna tuge i žalosti s ovoga svita, pokaja 
se, ulize u manastir, i učini se fratar, ostavivši kraljestvo bratu, koi slidL 



Uroš Milutin, kraU siovinski XLV. 

Dila, koja Milutin, oliti Uroš činjaše, ukazigu njegovu dobrotu, 
pravednost, i ljubav, koju imadiše pram Bogu, i iskernjemu svomu, četer- 
deset i osam manastirah od svojih vlastitih dob^ah čini sagraditi, izvan 

5 



— 66 — 

ostalih Ijubeznivih dilah, koja u kraljestvu, i izvan kra^estva učini, kako 
se vidi u c^kvi svetoga Nikole od Bara, u kojoj sagradi oltar od 
mramora, i na njemu stoje napisane ove riči u jezik latinski: „Urosius 
Rex Rasciae, et Diocleae, Albaniae, Bulgariae, ac totius 
Maritimae de culfo Adriae; et mariš, usque ađ flumen 
Đanubiimagni,praesens opus al t ar i setc.^t.j.Uroš (tako se Milu- 
tin zvaše) kralj od Rascie i Đioklee, Albanie, Bulgarie, i od svih stranah 
primorskih, od mora adrianskoga do rike velikoga Đunaja ovo dilo učini." 
Tako videći \judi njegova dobra činjeiga, za sveta gaderžahu, pačegovo- 
riše, da njegovo tilo i sada se čilo nahodi u cšrkvi svete Sofije u Cari- 
gradu. Ali niki kažu od njega dobar početak, a sverhu malo dobru; jer 
mu se nebašta uzderžati u čistoći, kako se pristoji slugam božjim. Go- 
vori se, da je imao pet žčnah jednu za drugom, i peta biše kćer cesara 
carigradskoga imenom Simodina, i ova nebudući još dorasla, učini je 
za uvik neplodnu. Imade tri sina, dva zakonita, tojest: VladislavaiKon- 
stantina, a jednoga naravnoga, oliti kopilana. Štipana imenouL Trelji brat 
kralja Milutina, imenom Predislav, bi učinjen za ard-biskupa od Sžrbie; 
i tako posli smerti njegove sin najstarii bi okrunjen za kralja slovinskoga. 



Vladislav II., Urod, kraU slovinski XLVL 



Ovi kralj biše nemiran u svomu kraljestvu; zaSto brat njegov Kon- 
stantin hotiući kraljevati, pol kraljestva oddpi, i za sobom povedi, bi- 
jući se s Vladislavom, kako s najvećjim neprijateljem; ali bivši Vladislav 
njegovu vojsku razbio, a njega živa uhvatio, čini ga svakim' mukam' mu- 
čiti, najprij ga prope na križ, pak razpila po poli, koje dilo nemilostivo 
bi svoj gospodi slovinskoj i svemu puku všrlo mžrzko, i nepodobno, i 
radi toga svak na njega mhržiie; baciti ga s pristolja nastojaše, kako 
mu se i dogodi ; jer ga gospoda s pristolja baciše, a postaviše krunu na 
glavu Stipanovu. 



Štipan rv., Uroi, kraU slovindkl XLVU. 

Imadući Vladislav, ozgor rečeni, nikoliko vojske, koja ga naslidijaše, 
i za njega svoju k^rv proliti željaše, nastojaše pogubiti Štipana novoga 
kralja: ma budući u Štipana puno veće vojske, pridobi vojsku nesrit- 
noga Vladislava, a njega živa uhvati, koga Štipan nehti mučiti, ni pogu- 
biti, kako muči on svoga brata Konstantina. Sa svim tizim postavi nad 



— 67 — 

ft 

njim stražu, da ne uteče. Ali Vladislav, videći, da je krunu izgubio, davši 
se po tuzi, podje s ^voga svita. Kralj Štipan znadući otca svoga 
Milutina dobrotu, hoti ga u dobroti naslidovati, čineći pravdu svakomu 
brez nikakva mita, ukazujući se miran, dobar, i Ijubezniv svakomu. Ma 
sa svim tizim dobrom nedadoše mu u miru sveršiti život, zašto nje- 
gov sin, za imati kraljestvo, postavi ga u tamnicu, i u njoj ga čini 
zadaviti. s 



Štipan V., Uroš, kralj slovinski XLVIII. 

Na 1331. oli, kako hoće niki, na 1333 pogubi Štipan, sin najstarii, 
svoga otca Štipana, za imati njegovo kraljestvo. Ma jest od potribe znati 
uzrok i način od zla ovoga, i zato valja kazati vas dogadjaj. Eralj ovi 
imadiše jednu kćer, koju ud^^ za kralja bulgarskoga; krtdj bulgarski 
derža ju godinu, malo više danah, pak posli nego s njome dite imade, 
poslži ju k otcu svomu, a drugu uzš za ženu. Ovo nepošteno dilo kralj 
Štipan podniti nemogući, skupi vojsku koliko može većju, i prid njom 
posla svoga sina najstariega Štipana protiva svćmu zetu, kralju od 
Bulgarije, koi s vojskom izašavši protiva Štipanu svćmu suri, udari 
na njega; ali se namiri na m^rkoga vuka, koi mu svojom rukom glavu 
odsiče, i svu njegovu državu porobi. Posli ovoga junačtva, videći pe 
Štipan zapoYidnikom od toliko velike vojske, a s druge strane bojeći se, 
da posli smertl otca svoga izadje za Igranja brat mladji po nastojanju 
cesara carigradskoga, ujca njegova; jer bihu od dvi matere, a od jednoga 
otca. Bojeći se dakle Štipan, da će posli biti privaren, i imaduŽi svu 
jakost od kraljestva u ruci svojoj, čini postaviti otca u tamnicu, i u njoj 
ga zadaviti. I premda tako opako biše uziša' na kraljestvo, ništane* 
manje imadjaše mnoge kriposti, i izvšrstnosti naravske, koje ga činj&bu 
od svakoga biti poljubljena i štovana, čii^jaše lemozinu toliko veliku, da 
se izreći nemogaše, i zaradi toga imadš ovo lipo ime: »Štipan Le- 
mozinar." Na boju biše nmogo srican; jer sad s Gercim, sad sUngar- 
cim, i s Turcim boj bijući, vazda se nadje slavodobitnik, razbivši nji- 
hove vojske, i osvojivši nmoge dšržave. Ivan Paleolog, cesar carigradski, 
hotiući razširiti svoje cesarstvo, boj bijući s ovizim kraljem, nadje se u 
tišiyemu; zašto mu kraJj Štipan osvoji svukoliku Romaniu, i sva gferčka 
mista do Negroponta. Po isti način osvojivši svukoliku Albaniu, koju biše 
cesar podložia, učini se gospodar od svih^ mistah od Epira. Ludovik, 
kralj ungarski, učini rat protiva njemu; ali mu neizadje, kako biše namis- 
lio; jer mu se kralj Štipan toliko jako opti, da mu nedade pedalj mista, 
aliti zemlje svoje. I tada kod Dunaja, gdi se sastaje s Savom, uzida jedan 



— 68 — 

kašteo, koga zazva Biograd, i to biše godišta Gosp. 1343. Neht^ući Her- 
cegovci s mirom stati od njegovih mejašah, udari na Štipana, bana od 
Bosne i Hercegovine, koga budući dobio, i iz Bosne iztira', osvoji svu 
Bosnu i Hercegovinu, i tako na sve strane ponizivši svoje neprijatelje, 
učini se mnogo velik i strahovit svojizim protivnikom , a Gorčim za naj- 
veće. Vidivši se dakle gospodarom od tolikih diržavah, dodje mu u pa- 
met, da se zove: „Imperator Romanorum et Serbiorum." I za- 
radi te svčrhe čini doći k sebi sve bane, principe, knezove, arci-biskupe, 
barone, i svu gospodu od slovinskoga kraljestva, kojizim naredi, da ga u 
napridak imadu zvati i poznavati za cesara rimskoga i serbskdga. I tada 
učini nove oficiale, i sve ono, što se pristoji jednomu cesaru: a tituo, 
oliti ime od kralja dade Urošu, sinu stariemu, pak do malo danah bi 
naskočen od jedne žestoke febre (zimljice, groznice), od koje i umri godišta 
Gosp. 1354., ostavivši krunu svćmu sinu, koi slidi. 



Pisma od ženitbe kraUa bulgarakoga. 



Ivad se ievl kralju Bugarine, 
Na daleko prosio divojku. 
Lipu kćercu Urošić Štipana, • 
Prosio je, i dad<>še mu je. 

Povede ju k dvoru bielomu, 
I derža ju godinicu danah; 
A kad mu je čedo porodila, 
Posla ljubu staroj majci svojoj. 

Kad to vidi Urošić Štipane, 
To je njemu verlo mučno bilo : 
Silenu je vojsku sakupio, 
Ter je šalje u zemlju Bulgarsku, 

Prid njom šalje Stipu dite mlado, 
Ter je njemu tiho besidio : 
. „Podji, sinko, u zemlju Bulgarsku, 
Pogubi mi kralja Bugarina. 

I porobi njegovo kraljestvo. 
Sve izsici malo i veliko, 
I osveti dragu kćercu moju, 
Kćercu moju, a sestricu tvoju. 



Koja cvili kano ]|}uta zmija, 
Ter proklinje danke i godine, 
I staricu nulu majku svoju, 
Koja ju je za Bugara dala. 

Bulgarin je glava ponosita, 
Nepoznaje Boga, ni zakona, 
Ni u Bimu papu velikoga. 
Već se klanja suncu i misecu." 

Kad je Stipe b&bu razumio, 
Podj e s vojskom u zem^u bulgarsku, 
Lipo ga je zete dočekao. 
Silnom vojskom nasrid Bulgarie. 

Tu udari konjik na konjika. 
Sve po izbor junak na junaka. 
Ljuti zmaji na mšrkoga vuka. 
Baš na zeta Urošić Štipana. 

Tu se bojnim kopjem udariše; 
Ali Stipi dobra srića biše, 
Bugarina kopjem udario, 
S cšmom gaje zen^jom sastavio. 



69 



Svu njegovu vojsku izsikoše, 
Bulgariu ravnu porobiše, 
Osvetiše kćercu Stipanovu, 
I zdravo se natrag povratiše. 

Kad su*bili na polje tribilusko, 
Onde Stipe divan učinio, 
Gospodu je na divan sazvao, 
Ter je i\jima tiho besidio-: 

„Znate li vi, moji vitezovi 
Generali, bani i knezovi I 
£apitani i mladi serdari 1 
I ostala po izbor gospodo 1 

Đa je meni babo ostario, 
Od starosti vojevat' nemože, 
NuderI moga b&bu pogubite, 
I za kralja mene okrunite. 

Ja pogubili zmaja ogi\jenoga. 
Zeta moga, kralja bulgarskoga, 
Na ćordi se meni srića kaže, 
Pogubit' ću kralja ungarskoga. 



Predobit' ću silnoga cesara. 
Od iztočnih stranah gospodara, 
Virujte mi, slovinska gospodo! 
Desnica je moja od mejdana." — 

Kad gospoda njega razumiše, 
Babajka mu starca uhvatiše, 
U tanmici pjega zadaviše. 
Ej neviro, nigdi te nebilot 

Pucalo bi džrvlje i kamenje 
Slušajući ljubu Stipanovu, 
Kako cvili i suze proliva, 
Ljuto cvili. Štipana doziva: 

„Ej Štipane! ljute rane moje, 
Koi mnoge glave odsicMe, 
Tvoje glave neodsiče nitko. 
Nego Stipe, drago dite moje, 

Koino ti de^no krilo biše, | 
U za' čas ga porodila majka! 
Koga nije, da kruha nejide, 
A mi, držubOv zdravo i veselo ! — 



Urod, kralj slovlnski XLIX. 

Kralji, koji izlaziše od ovoga kolina, izvan vlastitoga imena, koje 
na kferštenju primlj&hu, zv&hu se Ur(!)ši, zarad Uroša, bana od Bascie, 
od koga ovi kralji početak imadoše ; i ovo je najposlidi\ji kralj od ovoga 
kolina, koi se hotl poznavati za cesara, kakono mu i otac ; ali neumidući 
se vladati na oni način, kako se vladaše Štipan, otac njegov, izgubi ce- 
sarstvo, kraljevstvo i život isti na ovi način, kako slidi. Uzdižž, ma po 
se u za' čas tri plemića, koji bihu sinovi Memjavca iz Hercegovine, od 
koga plemena jesu Memjavci u Opancim više Zadvarja. Ime ovizih mla- 
dićah bihu: Vuka&in, otac Kraljevića Marka, Gojko i Ulješa; ma biahu 
siromašni i ubozi puno. Ove dakle Uroš uzdiže na veliko gospodstvo, 
učinivši Vukašina banom od Prištine, a Ulješu od sve Romanie i ove 
zazvk despote, a to će naški reći: vladaoce ili principe; jer despot nije 
od kuće jHriimenak, nego rič gerčka, što zlamenuje: poglavica, vladaoc. 
Bi cesar Uroš puno putah od svojih priateljah ponukovan, da malo čini 
poniziti rečenu bratju, koji se bihu posilili tako, da Uroša malo za kralja 
i poznavMiu. I tako običaju svi oni, kojr su od herdjava roda, kad se 



— To- 
na gospodstvo uzdignu. Ma Uroš . nesrićni nehtl svojih prijateljah svit 
primiti, ni rečenu bratju poniziti, nego što je neprilično i pomisliti, učini 
za. kralja slovinskoga Vukašina, i čini, da se okruni u Prištini, gdi se 
kralji od Rascie krunj&hu čineći, da će mu kao cesaru biti podložan. 
Videći bani, knezovi i ostala gospoda jednoga siromaha prosjaka uzdig- 
nuta na toliko pristolje, nemože se izreći, kolika žalost, kolika li smutnja 
bi medju njima. Počeše tada grabiti mista, sela, gradove i deržave, kako 
koi mogaše veće s mogujstvom svojim ugrabiti,' čineći se vlastiti gospodari, 
svaki od svoga sela, grada ili deržave: Vukašin imadfe Prištinu i svu 
deržavu od Prištine: Ulješa, brat njegov, svuRomaniu do Salonika: knez 
Lazar sa svojim zetom Vukom Brankovićem imadfe deržavu kralja Štipana, 
to jest sva ona mista, koja međjaše s Dunajem. Sinovi Balšjni, to jest: 
Stražimir, Jure i Balša, uzeše svuZentu gornju i dolnju, tja do Albanie. 
I tako do desetak godinah sve kraljestvo Uroševo bi od banah ugrab- 
ljeno na taj način, da nesrićni Uroš osta brez cesarstva, brez kraljestva, 
brez banovine i brez knežtva, videći svoga slugu za gospodara i ubojicu 
svoga, komu biše život podao. 



Pisma od Vukašina L, k:ral]a Uroša. 



boji majka tri sina nejaka, 
U Lovreću niže Opanakah: 
Jednom ime Ulješa biaše; 
A drugi se Gojko zoviaše. 

Tretji biše dite Vukašine, 
Baš babajko Kraljevića Marka. 
Đihu dica roda gospodskoga, 
Gospodskoga, ali ubogoga. 

Babo im se Memjavac zoviše, 
On starinom Hercegovac biše, 
Od Lovreća grada bieloga, 
Odonlem je pleme Kraljevića. 

Majka sinke trudno odgojila, 
Odgojila tugom i čemerom. 
Kada li su dica ponarasla. 
Dobra im je srića pristupila. 



Namira ih namirila biše 
Na Uroša kralja slovinskoga, 
Uroš biše serđca milostiva, * 
Milostiva i bogabojeća. 

Prima dicu u dvore bijele, 
Ter jim kroji skerletne haljine. 
Da s gospođoih mogu vino piti, 
Po divanu zajedno šetati. 

Još mu ni to dosta nebiaše. 
Već im daje svoje banovine: 
Vukašinu pol Serbie ravne, 
A Ulješi lipu Romaniju. 

To je banom verlo mučno bilo, 
Ter se skaču na noge junačke. 
Pak otimlju sela i vordše, 
I gradove od Sferbye ravne. 



71 



Osta Uroš brez kraljestva svćga, 
Brez kraljestva i brez banovine, 
Neka kuka kano kukavica, 
Suze roni kano udovica. 

Starac Uroš često uzdis&še, 
Vukašinu tiho govoraše : 
„Ja sam tebe, sinko, uz visio, 
Na pristolje moje postavio. 

Primi mene u dvore bijele, 
I nosi mi urmet i poštenje, 
Spomeni se, drago dite moje. 
Dobra moga i ubožtva tvoga. 

Vukašin se na njeg' izdiraše, 
Ter sferdito starcu besidjaše: 
„Izvadit' ću ceiTie oči tvoje, 
I dat' ću ti gusle javorove! 

Ter otidji od grada do grada. 
Da neumreš od žedje i glada. 
Ja ti nedam sa mnom blagovati, 
Ni u dvoru momu pribivati." 

Kad je starac riči razumio, 
Vukašinu tiho govorio: 
„Nije zmija zmiju prevarila, 
Što Vukašin Uroša Štipana.** — 

Na se meće oijanske haljine, 
I uzimlje gusle javorove. 
Ode proseć od grada do ^*ada. 
Od nemila, pobre, do nedraga. 



K Vukašinu često dolažaše, 
Milos^rdje od njega prošaše; 
Al Vukašin za Boga neznade, 
Već ga bije težkim buzdohanom. 

Kako ga je jednom udario, 
S cšmom ga je zemljom sastavio.- 
Malo vrime postojalo biše, 
Od iztoka Turci udariše, 

Udariše na S^rbiu ravnu. 
Na deržavu kralja Vukašina; 
Svu njegovu vojsku izsikoše, 
I Serbiu zemlju osvojiše. 

Sam uteče kralju Vukašinel 
Udjfe gorom, vesela mu majka! 
Zaludu je i on utekao ; 
Jer bižeći goricom zelenom 

Pogubi ga sluga Nikolica, 
Odnesi mu krunu i kolajnu, 
Koja biše od suhoga zlata, 
Nakitjena pridragim kamenjem. 

Božja pravda tako hotijaše. 
Da mu sluga odsiječe glavu; 
Jer on biše pogubio kralja 
Urošića, svoga gospodara. 

Evo, pobre, pleme Kraljevića 
Od Mernjavca staroga plemića, 
I sada se to pleme nalazi, 
U Lovreću izpod Studenacah, 



Po imenu Menyavac Ilija, 
Koino je na glasu del^a. 
Vijali se svioni barjaci, 
Nek' su zdravi Memjavčevi jimjci ! 



— 72 — 

VakaAIn, kraU alovlnskl L. 

Izgubivši kralj Uroš svojom budalaštinom sve države slovinske, 
za priživiti koi dan, bi usilovan uteći se kralju Vukašinu, da ga do 
smferti prihrani ; ma videći se od i^ega zlo gledan, a gore štovan, pobiže 
od Vukašina ka knezu Lazaru, koi gore ga štigući, i gledtgući od Vuka- 
šina, nesmiriseni kod Lazara, nego se vrati opet k Vukašinu. Ali videći 
se od Vukašinovih slugah porugan i pogčrdjen svaki dan, odluči bižati 
u Dubrovnik. Koja odluka bivši prikazana Vukašinu od jednoga sluge, 
razs5rdi se veoma, pak uzamši buzdohan udari ga u glavu, i čini ga 
pasti m^rtva na zemlju. Kraljeva Vukašin šest godištah; jer mu Turci 
veće kraljevati, ni živiti nedadoše. Učinivši protiva iyemu Suleman L rat, 
i budući udario na mejaše od Sžrbie, bi od Vukašina i vojske njegove 
razbijen jako; ma vlaška lakomost izgubi vojsku, ki^alja i kra^estvo slo- 
vinsko; jer nehtiše tirati nepriatelje, ni sići, koliko mogahu, nego jih pu- 
stivši s mirom bižati, počeše sadirati haljine s Turakah mfertvih, pak 
napertjeni robe svakojake, pivajući i popivajući povratiše se natrag. Vi- 
deći Turci, da jih nitko netira, vratiše se slobodno natrag za njima u 
podru, koje budući dostignuli, zapovšmuše sići, i natiravši jih na jednu 
riku, što utečš od sablje, ono neuteč^ od rike. Dva brata nesrićna: 
Vukašin i Ulješa u riku uplivaše, Ulješa se utopi, a Vukašin izpliva, ma 
zaludu; jer njegov sluga, Nikola Narseović imenom, za imati kolajnu od 
zlata, na kojoj bihu dragi kameni, koju Vukašin na vratu nošaše, povadivši 
sablju, odsiče mu glavu, i dogodi se ovako: Bižeći priko gore Vukašin, 
ugleda^ jedan studenčić vode, i budući ožednio, moli ga, da mu zabiti vode; 
ali nebudući poslušan od rečenoga sluge, sađje s konja, i prigne se piti, 
tada Nikola Narseović izvadivši sablju, odsiče mu glavu, odnese kolajnu, 
a konja, i što na njemu biše, odvede. Pogibe dakle kray Vukašin godi- 
šta Gosp. 1371., ostavivši četiri sina nakon sebe i Marka, Andriaša, Iva- 
niša i Mitra. I ovo je oni Marko Kraljević , koga Hrištjani za velika • 
derže i od njega svakojake pisme izvode, koi želeći imati dšržave otca 
svoga, nemože učiniti drugo, nego podložit' se caru i davat mu harač. 
Ma Ivaniš, nemogući više podnositi globe turske, ostavivši svoju der- 
žavu, pobiže u Zentu k sinovom Balšinim, koji ga lipo primiše, davši 
mu on'liko zemlje, koliko mu bi zadosta pošteno živiti. Marko s bratjom 
davaše Turkom harače, i kad bi godir car na vojsku pošao protiva 
komu kralju oli banu, valjadiše, da i Marko iđje njemu na pomoć s svo- 
jim' Serbianim. I ^ko bijući se jedan put car Bajazet s banom od Va- 
lakie, komu Mirče ime biše, u tomu boju nahodeći se i Marko, pogibe 
od rečenoga bana, kod vode Marice, primivši jednu strilu u gerlo. Mitar 



— 78 - 

po^b^ od TorakaL Anđriaš, brat Četv^rti i zadimi, ostade na vladanju od 
Serbie, ma caru bi podložan; i oviimade sina, imenom Dominik Momčilo. 
Momčilo imadš sina Koja imenom, i ovi biše princip od deržave Mu- 
žanske. Imad^ Momčilo i kćer jednu, Jelinu imenom, koja se uđade za 
hercega Štipana, duku od sv. Sabe, to jest, Hercegovine. — Budući 
dospili kralji od S^rbie i Rascie; (jer posli Vuk^šina sve ove deržave 
padoše pod Turčina, poznajući ga za gospodara poglavitoga, dajući mu 
harač i na pomoć hiljadu vojnikah), sada ćemo besiditi od njezinih ba- 
nićah, koji premda caru bihu podložni, vlad&še ovim' deržavam', noseći 
ime despot, i to hoće reći ban, oliti poglavica, kako smo gori rekli. 



Lazar Grebijanović, despot, olitl poglavica od Rasele. 

Knez Lazar biše sin Pribića Greb\janovića, plemića slovinskoga, 
i ova kuća bi vazda poznana od kraljah dalmatinskih, a od kralja Šti- 
pana i njegova sina Uroša sasvim uzvišena. Ovi dakle Lazar posli smerti 
kralja Vukašina i i\jegovih sinovah: Marka, Ivaniša, Andriaša i Mitra, 
posidova veći dio od kraljestva Vukašinova, to jest: Prištinu, u komu 
gradu kralji st&hu; Novo B^rdo i mnoga mista od Bascie. Imadiše knez 
Lazar četiri kćeri, to jest Jelinu, koja se udadš za Juru Čamoevića, 
principa od Zente i Ceme Gore ; Milicu, i ova se udadfe za cara B^jazeta ; 
Vukosavu, koja poc^š za Miloša Obilića iz Noga Pazara; i Mariu, koja 
bi žena Vuka Brankovića ; a niki kažu, da je imao i petu kćer, imenom 
Despinu, i ova se udadš zaSusmana, principa od Moldavie. Sastavši se 
dakle zajedno tri od ovizih sestarah, to jest: žena Brankovića, Obilića 
i Čamoevića, počfe svaka svoga muža hvaliti u ime junačtva, navlastito 
Vukosava^ uzdižući svoga muža Miloša Obilića do nebesah, govoreći, da 
je bolji junak od Vuka 'Brankovića. Maria, žena Vukova, nemogući pod- 
niti tolike hvale, dade jaku zaušnicu Vukosavi, koja od^ plačući k Mi- 
lošu, svomu mužu, tužeći se na Mariu, da joj biše dala zaušnicu, da je 
muža hvalila, a Miloša pogerdjivala, i da bi jedva Vuk Branković dočekao, 
da ga Miloš na mejdan zazovne. Sve ove i druge laži, budući Milošu 
od žene Vukosave prikazane, bihu uzrok od velike smutnje; jer Miloš 
otidje naći Vuka Brankovića, koga našavši, svakim rugom naruži. Ovu 
sramotu n^notogući Vuk podniti, zazva Miloša na mejdan. I tako osedlavši 
konje, izadjoše na misto od mejdana, na komu žestoko se pobiše; ali 
Miloš baci s konja Vuka Brankovića, koga mogaše pogubiti; ali nehti, 
neka samo poznade, d^ je Miloš bolji junak od Vuka Brankovića. Od 
onoga vrimena Vuk nemogaše čuti, ni viditi Miloša, misleći obdan i ob- 
noć, kako bi se osvetio. Malo posli toga vrimena, nehtijući knez Lazar, 



— 74 — 

despot oUti princip od Bascie, poznavati cara Murata za svoga gospodara, 
ni davati mu ono, što biše ugovoreno; zaradi toga Murat sakupi vojsku 
iieizbrbjenu, i on isti prid vojskom odi protiva rečenomu Lazaru, principu od 
Rascie. Koi, čuvši za Murata i vojsku njegovu, izađjfe s trieset hiljadah svo- 
jizih vžrstnih Tojnikah protiva iyemu, budući s njime i dva zeta njegova 
Miloš Obilić i Vuk Bianković. Ma Branković noseći veliku nenavidnost i 
serditost protiva Milošu, poč^ prid Lazarom zlo od njega govoriti i lagati, 
da Miloš s Turcim ima prijateljstvo, i da radi o izdaji. Laž ovu pri- 
mivši Lazar za istinu, imadš uzterpljenje do večere, a kada bi vrime od 
večere, sazvš, svu gospodu na sobet, pak posli nego blagovaše, učini im 
jednu prediku od Makabea ovako: „Gospodo slovinska, vitezovi 
nepridobiveni, plemići od starine, kruno i diko našega 
slavnoga narodal Evo se je sila Turska protiva nami sa- 
kupila, da nas kakono more oceansko proždre i našu^ 
slavu u ništo obrati. Spomenite se, što učini Juda Maka- 
bej, koi smalo vojske svu silu svojih nepriateljah u ništo 
obrati*; zašto Bog izraelski, vojvoda njihov budući, za 
nje boj bij&še i njihove nepriajtelje predobiv&še. Tako i 
mi istoga Boga za našega vojvodu imadući, premda nas 
je malo, a Turakah puno, s pomoćju našega Boga dobit' 
ćemo nepriatelje istoga Boga." Posli toga uzž času vina, pak je 
prikazi svomu zetu Milošu Obiliću, ovako mu govoreći: „Uzmi, zete 
Milošu! ovu kupu vina, i popij je u zdravlje moje, zaradi 
ljubavi, koju ti nosim, premda ti ne nosiš meni; jer si 
me namislio sjutra izdati, kao Juda svoga Meštra." — Ne- 
može se izreći, koliku žalost tada imadš siromah Miloš, htij&še se prav- 
dati; ali mu Lazar govoriti nedadš, nego ga čini sisti, i s mirom blagovati. 
Sva Gospoda odoše spavati, ma Milošu san na oči neće; jer biše pun 
tuge i žalosti, znajući, da ga prava potvoraju, koi, kako zora zabili, uz- 
jahavši na konja, da ga nitko nevidi, i otidje u vojsku tursku. U koju 
budući došao, poče moliti stražane, da ga puste k caru, s kojizim ima- 
dj4še od stvarih vžrlo potribitih govoriti. Stražani taku priSu razumivSi, 
i poznajući, da Miloš Obilić, kdfea se sva turska zemlja bojftše, ima- 
diše veliku potribu s njime besiditi, pustiše ga pod čador carev ulizti, 
i s carem besiditi. Ali Miloš neće besidah, nego klekavši, da poljubi ruke 
careve, izvadi nož i zadi ga u sšrdce cara Murata, posič^ vezira i one, 
koji bihu pod čadorom, pak učini juriš, da uteče; ma od vojske, careve 
bi vJ» na sablje raznesen. I to sve biše opravio Vuk Branković. — Knez 
oliti despot Lazar nenašavši sjutra dan siromaha Miloša, čini brez nika- 
kve sumlje, da je otišao u vojsku carevu, za izdati ga^ ništanemaoje 



-~ 75 — 

neizgiibl slobođ, nego učinivfti pređika kratku, ma plačnu, udari na Turke, 
koji nemogući odoMti sablji slavnih vitezovah Lazarevih, pleća okrenuvši, 
natrag pobigoše : ali budući ih zatekla jedna rika, kod nje se opriše toliko 
jako, da natrag potiraše- vojsku kneza Lazara, koibižećina konju, upade 
u jednu jamu, on i njegov konj, i tute glavu izgubi. A niki govore, da 
ga živa uhvatiše i za sužnja zarobiše, i tada mu bi kazano, kako cara 
ubi pod čadorom njegov zet Miloš Obilić. Ovi se boj učini na Kosovu 
polju god.Gosp. na 1389., posli koga Vuk Branković imadft polovicu der- 
žave Lazara Grebljanovića, a polovinu Lazarova žena Milica i sinovi nje- 
zini, to jest: Štipan i Vuk. Itakoovedvi kuće svim kraljestvom vladaSe, 
ma s ovim ugovorom: da caru svakp godište imadu po toliko jaspre 
dati, i na pomoć hiljc^du vojnikah, kad god car zaište. Ma do malo vrimena 
svađi se Milica, žena Lazarova, sa svojizim zetom Brankovićem; jer bu- 
dući opak, sve o neviri nastojaše^ da joj izmakne i ono, što nebiše iz- 
makao. I tako Milica nemogući njegova aramzadluka podnositi uteče se 
caru , od l^oga bi primljena lipo, i pomilovana, a zet njezin pokaran ; jer 
mu car uzć sva mista, koja posidovaše i dad^ ih Milici, i sinovim nje- 
zinim, ostavivši Vuku i sinovim njegovim : Gžrguru, Juri i Lazaru toliko 
samo zemlje , koliko im mogaše biti dosta , 'da od glada* nepomru. Ma 
do malo vrimena Vuk Branković imadd svu svoju d^ržavu, budući cara 
jaspram' podmitio. I fliko ove dvi kuće vazda bijfthu u^ nemiru medju 
sobom, što car i željaše ; jer da su skladno živili, nebi njemu harača davali. — 
Posli toga carBajazet učini rat protiva Tamerlanu, caru od Babilonie, i 
tako valjadiše, da i ove poglavice, oliti principi s hiljadu svojih vojnikah 
iđju na pomoć Bajazetu, i' tako se uputiše dva sina Lazarova, to jest: 
Štipan i Vuk, i. dva sina Vuka? Brankovića, to jest: drkgur i Jure prid 
hiljadu svojizih Bascianah, po izbor delijah. Pobivši se dakle Bajazet s 
Tamerlanom, carom od Babilonije, bi njegova vojska razbijena, a on živ 
uhvatjen, i u gabiju od gvoždja postavljen, iz koje, kada Tamerlan ručaše, 
oli večeraše, valjadiše kao jedan ćuk da gleda. Ma nemogući više pod- 
nositi takvu sramotu, počfe glavom udarati o gvozdenu gabiju, i tako 
razbivši glavu, život svirši; posli koga bi učinjen za cara Murat veliki, 
od koga ćemo malo posli besiditi. Bi u istom boju uhvatjen Gfergur, sin 
Vuka Brankovića, a njegov brat Jure, i dva iyca, sinovi kneza Lazara, 
to jest: Štipan i Vuk, pošteno utekoše. Ma Štipan, sin rečenoga kneza 
Lazara Grebljanovića, budući se po putu svadio s svojim netjakom Jurom 
Brankovićem, došavši u Carigrad, čini ga metnuti u tamnicu. Ali do 
nikoliko vrimena, budući se oslobodio iz tamnice, podjfe prid cara i prid 
Djinr mnogo zla reč^ protiva svomu ujcu. Car želeći, da nije na svitu 
jednoga, ni drugoga, dad^ mu vojsku, da idje protiva knezfu Štipanu, koi 



— 76 — 

budući đoša' u Basciu, uiini zla dosta, i našavši Vuka, ujca svoga, prid 
vojskom, pobi se s i\jime, i razbi ga na 1402. Ali s druge strane dole- 
tivši Štipan, brat njegov, s vojnicim svojim', udari na Turke i na svoga ne- 
tjaka Juru Brankovića, koje priđobivši, pod sablju okrenii. I tako meciju ujcim 
Grebljanovićim i me^ju netjacim Brankovićim, slideći rat i nemir, sve 
kraljestvo od Bascie biše se razrušilo, i u ništo okrenulo. Ma što je još 
nepodobnie: zavadiše se rečena bratja Grebljanovići , to jest: Štipan i 
Vuk. Ovi Vuk imad^' pomoć od cara, takodjer i od svoga neljaka Juija 
Brankovića, koi ulizavši s jednom silnom vojskom turskom u Basciu 
protiva bratu Štipanu 1409., porobi i popali sva mista od Bascie, u kojoj 
sedam misecih vojska prista, čineći zla neizbrojena. Za st&ti u miru , va- 
Ijadiše, da Štipan dade Vuku bratu polovinu džržave. Ali do malo vrl- 
mena Vuk se svađi s carem, i s njime boj bijući, od Turakah pogibž, 
takodjer i njegovi netjaci Brankovići. — Gžrgur, koi se biše iz sužanj- 
stva oslobodio i odkupio, i Lazar, brat njegov. Ostadš dakle na vladanju 
sam Štipan Grebljanović, i njegov n^tjak Jure Branković, koji videći, da 
se je kraljestvo od Bascie razasulo i skončalo zaradi nemira ovih dviuh 
kucah, pomiriše se, i sjediniše zajedno, dajući caru sve ono, Sto je ugo- 
voreno od njihovih otacah. Ma Štipan Grebljanović umri od kaplje na. 
1421. i tako Jure Branković, netjak njegov ostk za vladaoca, despota 
oliti poglavicu od svega kraljestva. I ovde dospi" vladanje kuće velikoga 
kneza Lazara Greb^janovića. 



Pisma od Miloša Obillća i Vuka Brankovii^a. 



Lipe ti su rumene ružice 
U bijelu dvoru Lazarovu, 
Nitko nezna, koja biše lipša. 
Koja viša, koja V rumenija. 

Nisu ono ružice rumene; 
Već su ono kćeri Lazarove, 

. Od Serbije ravne gospodara, 
Od starine viteza i bana. 

Lazar kćerce za gospodu daje: 
Vukosavu Miloš Obiliću; 
Maru daje Vuku Brankoviću; 
A Milicu caru Bajazetu. 



Na daleko Jelinu udaje. 
Za plemića i gospodićića: 
Po imenu Čamoević Juija, 
Koi biše od Zente vojvoda. 

Malo vrime postojalo biše. 
Tri sestrice majku pohodiše; 
Nepohodi Milica carica; 
Jer joj neda care B^jazete. 

Sestrice se lipo pozdrav^}ale ; 
Al' se one b^rzo zavadiše, 
Hvaleć svaka svoga zaručnika, 

. V bijelu dvoru Lazarovu* 



77 



Veli ljuba Camoević Juija, 
Po imenu Jelina gospoja: 
N^je majka rodila viteza, 
Što je majka camoević Juija. 
Govorila ljuba Branko vica: 
Nije majka rodila plemića, 
Ni junaka, ni gospodičića, 
Što je majka Vuka Brankovića. 
Smijala se ljuba Miloševa, 
Po imenu mlada Vukosava, 
Smijala se, ter je besidila: 
„Neludujte jadne seke moje I 
Nehval'te mi Vuka Brankovića, 

. Eoi nije na glasu delija. 
Nit' mi hval'te Camoević Juija; 
Junak nije, nit je od junaka: 

Već hvalite Miloš Obilića, 
Od Pazara Novoga plemića, 
Koino je junak od junakab. 
Porodi ga Hercegovka majka." 

Razs^rdi se ljuba Brankovića, 
Vukosavu rukom udaraše; 
Kako ju je lahko udarila, 
Iz nosa joj kervca izvirala. 

Skočila se mlada Vukosava, 
Ode cvileć k dvoru bijelomu, 
Miloša je plačuć dozivala, 
Ter je njemu tiho govorila: 

„Da ti znadeš, mili gospodare! 
Što govori ljuba Brankovića, 
Đa ti nisi plemić od plemića, 
Nego herdja od herdjakovića. 

Još se hvali ljuba Brankovića: 
Đa ti nesmiš na mejdan izići 
Brankoviću, njenu gospodaru; 
Zašto nisi desnom rukom junak.^ 

To Milošu puno mučno biše, 
Ter se skače na noge junačke, 
I posidš kocga od mejdana. 
Pak dozivlje Vuka Brankovića : 



„Prijatelju, Vuče Brankoviću! 
Ako te je porodila majka, 
Izadji mi na mejdan junački. 
Da vidimo, tko je bolji junak." 

Inako se Vuku nemogaše, 
Već poslđa konja od mejdana. 
Pak izađjš na to polje ravno, 
Gdl biaše misto od mejdana. 

Tu se s bojnim' kopjim udariše; 
Al' se bojna kopja polomiše. 
Od bedrice ćorde povadiše, 
I ćorde se britke izlomiše. 

Udriše se težkim' buzdohanim: 
Buzdohanom pšije politaše, 
Milošu je srića priskočila, 
Baci s konja Vuka Brankovića. 

Gov6ri mu Miloš Obiliću: 

„Sad se hvali. Vuče Brankoviću 1 
Pohvali se vimoj ljubi svojoj. 
Da ti nesmim na mejdan izaći. 

Mogu li te. Vuče, pogubiti? 
Tvoju ljubu u cerao zaviti? 
Ali neću; jer smo prijatelji, 
Podji s Bogom, nehvali se više!" 

Malo vrime postojalo biše. 
Na Lazara Turci udariše, 
Prid i\|ima je Murat Sulemane, 
Robi, pali sela i gradove. 

Lazaru se ino nemogaše. 
Nego kupi vojsku na sve strane 
Zove k sebi Vuka Brankovića, 
I deliju Miloš Obilića. 
Gospodski je sobet učinio, 
Gospodu je na sobet pozvao; 
A kada se vinca ponapiše. 
Gospodi je svojoj bisidio: 
„Poslušajte, moji vitezovi. 
Vi po izbor bani i knezovi! 
Sjutra ćemo udriti na Turke, 
Slušat' ćemo Miloš Obilića; 



78 



Jer je Miloš na glasu del^a; 
Boje ga se Turci i kerštjani ; 
On će biti prid vojskom vojvoda, 
A za igime Brankoviću Vuče." 

To je Vuku verlo mučno bilo; 
Jer Miloša viđit- nemogade, 
Lazara je na dvor izvodio, 
Skrovito je njemu govorio: 

A neznaš li, mili gospodare? 
Zaludu si vojsku sakupio, 
Izdat' će je Miloš Obiliću, 
Turke brani, o neviri radi." 

Muči Lazar, negovori ništa; 
A kada je za večerom bilo. 
Zlatnom čašom Lazar napajaše, 
Suze roni, tibo besidj&še: 

„Ni u zdravlje cara, ni cesara, 
Već u moga zeta OMUća, 
Eoi me je izdat' namislio, 
Kano Juda svoga stvoriteljsu" 

Zaklinje se Miloš Obiliću, 
Zaklii\je se Bogom gospođarpm. 
Da izdaje neće učiniti, 
neviri nigda pomisliti. 



Pak se skače na noge junačke, 
Ter uliz^ pod čadore bile. 
Do pol noći suze proliv&še, 
Od pol noći Boga vapij&še. 

Kada U je zora zabilila, 
I danica lice pomolila. 
On posiđć dobra konja svoga, 
Pak oti4Je u carevu vojsku. 

Moli Miloš carete delije: 

„Pustite me kcaru pod čadore, 
Izdat' ću mu vojsku Lazarovu, 
A Lazara živa uhvatiti." 

Obiliću Turci virovaše: 
Ter prid cara igega doveđoše. 
Kleče Miloš na zemljicu čemu, 
Ljubi caru skuta i kolina. 

Svoga se je noža dobavio, 
Murata je u s^rdce uđrio ; 
Pak povadi sab^u od bedrice, 
Siče Miloš paše i vezire; 

Al' i njemu loša srića biše; 
Jer ga Turci na sablje razniše. 
Što učim, Vnie Brankovićul 
Što učini ? da od Boga nadješ ! 



Jnre firankovi«^, poglavica od Rascie. - 

Ovi se poglavica pojunači , nehtijući caru Muratu harač platiti 
za nikoliko godinah, zarad toga sakupi Murat vojsku veliku, i uputi se 
s vojskom protiva njemu. Ali Jure nebudući serdca vitežkoga, s njime 
se pobiti nesmidfe, nego poslavši mu velike darove, poč^ ga miriti i mo- 
liti, da se vrati s vojskom natrag, i za umoliti ga lašiqe, sve mu pre- 
šaste prikaza harače. Murat na sve darove, molbu i harače, prikazane od 
Juija, prignuti se nehti, dok mu neobeća kćer Mariu za ženu, koju Jure, 
što nebi ima', dobrovoljno dadš, čineći, da radi toga rodstva i prijatelj- 
stva, kuća njegova ima biti uvik* srićna, čestita i mirna s kućom Otma- 
novića. Ali siromah neznadiše, da u mački ni u Turčinu vire nije, kako 
nebi ni u Muratu; jer neprodjoše ni tri godišta posli novoga prijatelj- 
stva, da Murat sakupivši silnu vojsku, udari na kraljestvo tasta svoga 



— 79 -^ 

na 1439. — Videći Jure potribu, u kojaj se nahodjaše, i promišljajući ueviruost 
tursku, nzh ženu svoju, sipa Lazara i ostalu fiamiliu,.pak P9biže u Uu- 
gariu k Albertu, kra^u od Uugarie, ostavivši u Sajuanđrii dva sina svoja^ 
Girgura i Štipana, da rečeni grad, koliko je moguća, brane od Turakah. 
Došavši dakle Turci pod Samandriu, grad veliki, sa svih ga stranah ob- 
siđoše i biše. Gergur, koliko može, toliko ga brajoi ; ali videći, da ga obra- 
niti nemogaše, pridadfe grad caru suri svomu. Murat dade svomu suri 
Grerguru, tako^jer i Stapanu svu Rasciu, da su oni od nje zapovidnici; 
ali povrativši se natrag, nehti jih ostaviti u Bascii, nego jlh povede u 
Carigrad s sobom, da pribivaju u dvoru luegovu, dok se nepomiri s krayem - 
ungarskim; jer tada biše rat medju Muratom i Albertom, kraljem od 
Ungarie. Đo nikoliko vrimena b) prikazano Muratu, da Gergur i Štipan, 
sure njegove, dokazivu otcu svomu i kralju qngarskomu sve stvari, 
koje se čine u Carigradu. Bi li to istina , nebi li , car se veoma 
razserdi na rečene sure svoje, pak zapovidi, da se gvož^jem vrućim 
oslipe oči njihove. I to bi opravljeno, ma tako potajno, da zato njihov 
otac neznad^ nigda, dok se po njegovoj molbi nepomiri kralj Alberto, ko^ 
biše Turkom svu oholost slomio, s oarom Muratom, koi imadući ono, što 
željaše, posla slipe sure k otcu ojihovu Juiju. Nemože se izkazati tugiL 
ni žalost, koju podnese princip Juraj, videći tako nemilo^tivo nagerc^ene 
sinove svoje od Murata, zeta nevimoga, i premda. mu prokleti zet bijaše 
toliko zlo učinio, nehti se osvetjivati, kako mogaše spomoćju kralja un- 
garskoga, koi imade všrstna generala prid vojskom, to jest, velikoga 
viteza vojvodu JanJca, a s druge strane snažnoga i nepridobivenoga Juru 
Kastriota, priimenkom Skenderhega, koji bi ga u svako vrime branili i 
pomogli; nego ii svako vrime ukaza se turski pomoćnik, a kerštjanski 
protivnik, kako ćemo sada viditi. 



Jure, poglavica od Rascie, dadš caru pomoć protiva kralju 

ungarskomu. 

Budući se opet zavadio kralj ungarski s carem Muratom, i že- 
leći Jure Kastriot, princip od Albanie, dati mu pomoć, bi potribito, da 
pridje priko deržave Juija Brankovića, tasta Muratova, koi veće dobra 
želeći Turkom, nego kerštjanom, nedadfe mu prići priko svoje zemlje, i 
sastat' se s vojvodom Jankom. Videći Skenderbeg, oliti Jure Kastriot tu 
veliku opačinu rečenoga poglavice, razserdi se na njega žestoko, pak uli- 
zavši na sramotu u Rasciu, poče gore, nego Turke robiti i paliti sela 
i varoše ; ma nemože imati sriće, da se sastaje s vojvodom Jankom f jer 



— 80 — 

mu bihu puti zapričeni; nego porobiTŠi Raščlane, rečene Hrištjane, vrati 
se natrag. Videći Jure Branković zlo, koje mu biSe Skenderbeg učinio, 
otiđje caru, zetu svojemu, i poče se prid njiUae derati i na Juru Sken- 
đerbega tužbu činiti, ove mu riči govoreći : „Svega svita, od iztoka 
do zapada Gospodaru.i moj Carel premda sam nedostojni 
vaš sluga, zete privisokii ja zaradi ljubavi, koju k tebi 
nosim i tvojoj kruni neumferloj, nedadoh proći priko zem- 
lje moje Juri Skenderbegu, tvomu smfertnomu đušmaninu, 
da se sdruži s vojvi)dom Jankom, generalom od sve ungar- 
ske vojske, ni da udre namejaie tvoje; radi togaSkender- 
beg tvoje krune nepridobivene, i mene, sluge tvoga, očiti 
duSmanin, porobi svu zemlju moju, i popali sela i varoše 
brez miloserdja; zato dakle, privisoki Sultanu, sad je vri- 
fne, da osvetiš i mene i sebe, udri ti s vojskom od iztoka, 
a ja ću od sivera, da onoga neprijatelja izkorenimo do te* 
m e 1 j a. Obeća se car Murat poslati vojsku na Juija Eastriota, poglavicu 
od Albanie, kako želj&še Jure Branković, poglavica od Sascie; ma Murat 
poznajući tko je, i što je Jure Eastriot, rečeni Skenderbeg, na njega tada 
vojsku poslati nesmide. Vojvoda Janko, koi biše silni junak i poglavica 
od sve vojske ungarske, dili se prid vojskom protiva Muratu i udri na 
mejaše njegove ; ma budući mu protiva ne samo Turci , nego li jošter i 
princip od Rascie, rečeni gori Jure Branković, bi od obadvajuh sa svih 
stranah naskočen, i tako svu vojsku izgubi. 



Lazar Branković, poglavica od Rasele. 

Od ovoga poglavice neštije se drugo, nego da je otrova' u salati 
mater svoju lio inu, za moći slobodnie na svoj način živiti i kraljestvo 
od Rascie razsuti, kako i razsu, čineći dilo Bogu i ijudem m^rzko; jer 
budući se po svemu kralj estvu očitovalo nepodobno dilo, koje biše učinio, 
svak na njega meržaše, zlo govoraše od njega, i smert mu željaše. La- 
zar poznajući zlo, koje biše učinio, i slušajući ono., što se od njega go- 
vori, a sverhu svega čuvši, da mu car zet priti, da će ga s vladanja 
dignuti , zašto je svoju majku, a njegovu punicu otrova', upade u toliko 
neveselje i žalost, na taj način, da do malo danah pun grizodušja podje 
brez poroda s ovoga svita. — Malo posli toga car osvoji svu Easciu, u 
kojoj zapovidahu Turci i danas. Sada dakle budući u vladaiyu ova kuća 
dospila, a Bascia' od Turakah osvojena, od i\je više govoriti neima ko- 
risti, nego prilazim na Zentu, i poglavice i^ezine. 



— 81 — 

Slide principi oliti poglavice od Zente. 

Zentai jest deržava lipa u Dalmacii gornjoj ; ali je sada podložna 
earu; od iztoka medjaši s Albaniom, od zapada s Cemom Gorom; a od 
pol dneva s Bukom od Kotora. U sebi uzderži mnoga sela, varoše i ka- 
štela, takodjer i tverdi grad Skadar, u komu niki kralji dalmatinski pri- 
bivahu. Od ove deržave bi gospodar Bal š a Carnoević, knez i plemić 
od starine, koi biše od cesara Štipana i njegova sinaUroša puno uzvišen 
i uzdignćt na veliko vladanje. Imad^-ovi poglavica tri sina: S trasi - 
mira, Juru i Balšu, koji posli smerti otca svoga osvojiše mnoga 
mista, to jest Zentu gornju, koja n^biše podložna otcu njihovu, mnoga 
mista i gradove u Eascii, od kojih tada Turci bihu gospodari i većji dio 
od Albanie. Po isti način u Romanii osvojiše mnoge gradove i mista; 
ma Balša, oli kako ga niki zovu, Bulša, bijući boj s Turcim kod rike 
Vojuše, i vitežki se podnoseći, pogiba na 1383. Takodjer i bratja njegova 
Strašimir i Jure, budući pošli s ovoga svita, osta za vladaoca od 
Zente ovi, koi slidi. 



Jure L, princip od Zente, 

Sin ozgor rečenoga Strašimira imenom Jure, stadž za vladaoca 
od Zente, koi za imati većju snagu i jakost, biti boj s Turcim i sa ostalim 
svojim protivnicim, uze za ženu kćer Lazara Grebljanovića, poglavice od , 
Rascie. Ali godišta Gospodinova, 1386. diže se protiva njemu toliko 
velika vojska turska, da niti mu tast Lazar smide pomoći dati , niti on 
bi verstan rečenu vojsku dočekati ; nego uzamši mnogo blago, prikaza ga 
caru, moleći ga i miteć, da vojsku čini vratiti natrag, i toliko se umide 
vladati kod cara, da od istoga imad^ pomilovanje i mir, koi željaše. Ma 
do malo danah posli toga mira pođj^ s ovoga svita, i stade za vladaoca 
ovi, koi slidi. 



Balša, princip od Zente. 

Imadiše rečeni ozgor Jura tri sina: Gojka, Ivaniša i Balšu; 
ma budući Gojko i Ivaniš još za živa otca pošli s ovoga svita, go- 
spodarstvo od Zente naBalši ostade. Budući otac ovoga poglavice prodao 
gospodi mletačkoj Skadar i ono, što je bližje grada; ovi skupivši vojaku 
ode na grad, i osvoji ga; ma kaštela osvojiti nemože. Gospoda mletačka 

6 



^ I 



■ 



— 82 — 

razserdivši se na njega jako , sakupiše vojsku , pak oticUoše pod rečeni 
grad, koga biše, i do malo đanah osvojiše. Ali jim nebi to dosta ; nego 
udarivši na ostala mista, kaštele i gradove od Zente, sve jih osvojiše; 
ter jedva Balša uteče i glavu odnese: i tako tirajući lisicu, iztira vuka, 
ostavši i bez deržave i bez gospodstva. Ma godišta Gosp. 1423. opet se 
Balša opomenuvši, svu svoju priuze deržavu s pomoćju svojih prijate- 
Ijah; ali siromah nebi ni u tomu srican, zašto republika mletačka saku- 
pivši jaku vojsku, udari na Zentu, i svu je u malo vrimena podloži poda 
se. Balša malo posli toga, veće od tuge, nego od bolesti podje s ovoga 
svita, gdi biaše zaslužio, na 1421. 



Jure II«, princip od Zeiite. 

Sin kneza Lazara, principa od Rascie, budući ujac Balšin, ne- 
može podniti, daMletčani gospodaruju u deržavi svoga netjaka, koi ostavi 
posli sebe jednoga sina imenom Jurja, i zato sakupivši vojsku koliko može 
veću, otidje u Zentu, koje osvoji većji dio, i darova sva mista, što osvojio 
biše, Juri unuku svomu na 1425. Mletčanom neosta drugo; nego Skadar, 
^ Dulcinj i Budva. Na ovomu poglavici budući sveršilo vladanje od kuće 
Camoevića, kneza i principa od Zente ; zato prelazim u Bosnu, gdi će biti 
govorenje od vladaocah bosanskih. 



Slide principij oliti poglavice bosanske. 

Bosna bi od Orosia zazvana Dar dani a, od druzih Mezia 
gornja biše imenovana, a bi rečena Bosna od rike, koja se zove Bos- 
na, koja izlazi izpođ Digmana planine u polju nižje Sarajeva. Narod 
slovinski, koi sada u njoj pribiva, prija stase u kraljestvu od Traci e, 
i ovi puk stojeći u Tracii činjaše žestoke rate protiva svim svojim ne- 
prijateljem, a navlastito protiva Rimljanom u vrime Oktaviana cesara 
rimskoga. Ma budući od Bulgarah iztirani iz Tracie, dodjoše u Bosnu, 
iz koje iztiravši narod, koi u njoj biše, u njoj počeše pribivati. Ovo 
kraljestvo iz početka bi vladano od kraljah dalmatinskih, kako i ostali 
vas narod slovinski, posli toga od banah, oliti dukah hervatskih. Drag- 
da posebi imađihu Bane; drugda zajedno stahu s Raščlanim, to jest: 
podložni t)ihu kraljem od Rascie ; a najposli bihu vladani od svojih vla- 
- stitih kraljah, i ovo kraljestvo uzd^rži pod sobom dukat svetoga Sabe, 
to jest: Ercegoviim. 



— 83 — 

Ali pria nego počmemo .besiditi od vlastitih, iliti naravnih kra- 
Ijah bosanskih, potribito je znati dogadjaje, koji se pria dogodiše. Bu- 
dući Krešimir II., kralj hervatski i bosanski, pošao s ovoga svita brez 
sinovah, kći njegova jedina, koja nakon i\jega ostađš, udade se za kralja 
ungarskoga, i zaradi toga kralji ungarski, koji od ove kraljice iza^joše, 
hotili su biti gospodari od Bosne, i od sve Hervatske zemlje. Ma Boš- 
njaci nektiše jih nikada za gospodare poznavati ; nego svoje bane vlada- 
oce od kraljestva bosanskoga poznav&fiu. Ali budući Eulin, ban bosan- 
ski, pošao s ovoga svita, a Bošnjaci nemogući se pogoditi o bana, ostađš 
Bosna brez svoga glavara; Što videći kralj ungarski puno se obveseli, 
pak sakupi vojsku, posla ju na Bosnu i prid igom posla jednoga v^rst- 
na generala od naroda nimačkoga, imenom Eotromana Ivana, komu 
dađć naredbu: da Svu Bosnu QSvoji, i pod oblast kralja ungarskoga pod- 
loži. Kotroman našavši Bosnu brez svoga poglavice, i udarivši iz ne- 
nada, svu je do malo danah osvoji. Videći kralj toliko junačtvo Eotro- 
manovo, i poznajući njegovu vimost^ učini Kotromana banom od sve 
Bosne, i njegove, koji od njega budu izaći, za ^vik. I tako sinovi i 
unuci ovoga bana vlad&hu Bosnom puno vrimena, pod imenom najprie 
od banah, pak najposli od kraljah, kako ćemo viđiti posli. Ma godišta 
gosp. 1310. biše za bana Štipan Eotromanović, praunuk ozgor rečenoga 
bana Eotromana; i ovi ban ostavi tri sina posli sebe: Štipana, Nino- 
slava, i Vladislava, koji mladići lipo se \jublj&hu, živ\j&hu medju 
se u takvoj ljubavi i skladu, da se bolje nemog&še. Videći Boši\jaci takvi 
sklad i ljubav medju rečenom bratjom, uzbojaše se, da jim ne dignti 
njihovih privilegijah, i ne ukinu zakone stare, od iyihoiah starih banah 
učinjene, i tako složivši se puk i gospoda bosanska, odlučiše pobiti rečenu 
bratju, ali srića njihova biše; jer jim ta opaka odluka bi očitovana, i 
tako imadoše vrime uteći iz Bosne u druga mista: Štipan u Dubrovnik, 
a Ninoslav i Vladisiav u zemlju Hfervatsku, takodjer i njihova, jedina 
sestra imenom Danica imade sriću uteći u Rim, gdi čineći mnoga do- 
bra dila , podj^ s ovoga svita na bolji, i biše joj upisano na grebu u latin- 
skijezik: „hic jacet Diana Illyrica."— Slovinski: Ovde pribiva 
Danica slovinska, oliti bosanska. 

Ma do malo vrimena vlastela dubrovačka metnuše se, za umi- 
riti rečenu bratju s Bošnjacim, i toliko mudro umidoše govoriti, i dilo- 
vati kod gospode bosanske, da jih činiše opet u Bosnu doći, koje Boš- 
njaci s veseljem, i velikom radostju primiše, poznavši Štipana za svoga 
bana, oliti duku od Bosne, i ovi posli toga podloži svu Ercegovinu, koja 
se biše odvftrgla po sebi st&ti, pod oblast svoju. Umri Štipan godišta 
gosp. 1317. brez sinovah, na koga misto stade Tvardko, sinovac njegov. 



84 



Pisma od Kotromanovića. 



Tri su bora uporeda rasla, 
Međju njimam jžla tankovita. 
Nisu ono tri bora zelena, 
Nit' je ono j61a tankovita, 

Već su ono tri mila brajena. 
Tri brajena Kotromanovića, 
I Danica njihova sestrica, 
Usrid Jajca grada odgojena. 

Tri se bratca lipo milovaše, 
I zajedno skladno pribivaše, 
Gledale jih iz gorice vile, 
Gledale su, ter su besidile: 

„Tko bi onu bratju zavadio! 
Zavadio ili pogubio! 
Njegova bi bila banovina 
Od Dunaja do sinjega mojca." 

To je čula vila Slovinkinja, 
Ter je njima tiho besidila: 
„Dajte meni lipu banovinu 
Od Dunaja do sinjega mora. 

Ja ću onu bratju zavaditi, 
Zavaditi, oli pogubiti." 
Pak poleti k Jajcu bijelonm, 
Ter nahodi tri mila brajena. 

Metje na nje težke magjinluke, ^ 
Ne bi li jih vila zavadila. 

* Magjinluci kripost izgubiše, 
Tri se bratca nigđa nesvađiše. 

Kad viđila vila Slovinkinja, 
Da nemože bratje zavaditi; 
Leti ona gori na planinu. 
Pak zavika s visokih planinah. 

Viče tankOj ali glasovito, 
Ter dozi vije po Bosni gospodu: 
„Zlo vam jutro, bosanska gospođo! 
Ar neznate, ali nebajete. 



Viće čine tri mila brajena, 
Tri brajena Kotromanovića, 
Usrid Jajca grada bijeloga, 
Često sbore, ovako govore: 

„Udat' ćemo Danicu divojku 
Za mladoga kralja ungarskoga, 
Krunit' ćemo brata Vladislava, 
Usrid Jajca grada bijeloga. 

Skupit' ćemo ungarske katane, 
Izsić' ćemo bosansku gospodu; 

, Otet' ćemo polja i livade, 
I gospodska sela i varoše.'' 

Kada oni vilu razumiše, 
Sve se skače malo i veliko, 
Svoje berze koi\je posidoSe, 
K Jajcu gradu hitro poletiše, 

Da pogube tri mila brajena. 
Tri brajena Kotromanovića, 
I Danicu bosansku divojku. 
Koja biše skoro Lsprošena. 

Ali njima Bog i srića dade. 
Dokaza im Bogom pobratime, 
Pobigoše Kotromanovići, 
Utekoše, vesela jim majka! — 

Dva odoše k banu od Karlovca, 
Stipe dite k' građu Dubrovniku, 
A Danica k' Rimu bijelomu, 
Ter pohodi cerkve i oltare. 

Ar je malo vrime postojalo, 
Razboli se Danica divojka, 
Od groznice bola velikoga, 
Od bolesti prebolit' nemože. 

Latini je lipo ukopaše, 
I na grobu pismo učiniše: 
„Ovde leži Danica bosanska, 
Od slavnoga naroda divojka.'* 



— 85 — 

Koga nije, da kruha nejiđe, 
A mi pobre! da se veselimo, 
Sve u strahu Boga velikoga. 



Tviirdko L Kotromanović, kraU bosanski. 

Neimajući sina rečeni ban Štipan, koi bi za bana stao, zato 
imadući dva sinovca: Tvardka, i Vukića, koji bihu sinovi Vladislava, 
brata Stipanova, bi potribito učiniti jednoga od njih za bana, i budući 
Tvardko stariicbrat, gospoda bosanska učiniše za svoga bana Tvkrdka, 
koga do malo vrimena okruniše za kralja bosankoga, kako čemo sada 
viditi. Biše dakle Tvardko mladić od dvaest i dva godišta, naučan, 
mudar, dobar, i svim Bošnjakom puno ugodan. Budući se udala kći 
igegova strica Štipana za Ludovika Kralja ungarskoga, Tvardko ban, 
i\jezin rodjak, dili se put Ungarie, za pozdraviti svoju rodicu, i pokloniti 
se zetu Ludoviku, xkoi ga lipo i veselo primi, i svaku mu čast, i pošte* 
nje učini. Ma kada se htiaše diliti, uzderža ga kralj silom, i nehti ga 
pustiti, dok mu ne obeća deržavu Ercegovačku, koju, nemogući se dru- 
gačie osloboditi, valjadiše dati, i tada ga pusti poći k domu svomu. Do- 
šavši dakle Tvardko u Bosnu, poče vladati s velikom mudrostju, i Iju- 
bavju; ma imadući veliku potribu poći k kralju Ludoviku, i s njime be- 
siditi od stvarih potribitih, i koristnih, dili se opet put Ungarije, osta- 
vivši svoju mater na vladaiyu od Bosne. Bošnjaci nemogući podniti, da 
jim žena zapovida ni za vele, ni za malo, digoše se proti va njoj, iztiraše 
ju iz Bosne, i^poslaše u Neretvu, neka, buduć onde nezdrav, prija vri- 
mena umre, — a Vukića, mladjega brata, za bana od Bosne učiniše. Ma 
IPazumivši Tvardko' nepoštenje, koje mu bi od Bošnjakah učinjeno, povrati 
se s velikom hitrostju iz Ungarie, i imadući pomoć od svojih prijateljah, 
odluči boj biti s svojim bratom Vukićem, koi poznavši slabost svoju, i 
nemogućstvo, u komu se nahodjaše, izadje ponizno pred brata svoga 
Tvardka, i poče ga moliti, da mu oprosti, obećajući se, da će mu vazda 
biti viran, i podložan; koju poniznost videći, i molbu slušajući Tvardko, 
ukaza se bratu miloserdan, oprostivši mu sve zlo, koje mu biše opravio. 
Ali s vojskom otidje tirati svoje neprijatelje, to jest one, koji se ne- 
htijahu predati, ni za bana njega poznati, koje do malo vrimena, osvojivši 
svu Bosnu i još druga mista okolo st(geća, poni«, i pokara tako, da ga 
svak' za svoga vladaoca i gospodara poznade. Videći dakle Tvardko, da 
ga Bofe i srića pomagafie, i da na sve strane dobivSše, čini se okrunit', 
i kraJj od Bosne i Rasćie ztati na 1376., m komu okrunjenju zazva se 



— 86 — 

kralj Štipan. Malo posli nego se okruni rečeni Tvardko, kralj ungarski, 
zet njegov, pođjfe s ovoga svita, i tada sva Ungaria biše u velikoj smut- 
nji, kojim dogadjajem kralj Tf ardko osvoji svu Ercegovinu, Kotor, i 
druga mnoga ipista, kralju ungarskomu podložna. U to isto vrime sa- 
gradi u Neretvi, više Opuzena, jedan kaSteo, koga zazv& Barštanik, i zi- 
dovi ovoga kadtela vide se i danas. U Buci od £otora sagradi kašteo, 
i zazva se: Kašteo novi. Posli toga život sverši na 1391., ostavivši 
posli sebe jednoga kopilana, a' drugi govore, da biše podmetak, komu 
ime biSe Tvardko, i ovi stad^ za kralja. 



Tvjirdko II. Kotromanović, kralj bosanski II. 

Ovi Tvardko, premda nebiše pravi sin kralja gori imenovanoga, 
okrupi se za kralja bosanskoga, da li ga za malo vrimena uživa, zašto 
Ostoja Kristić, plemić bosanski, ustade protiva njemu ukazujući gospodi 
bosanskoj, da on nemože kralj biti, budući da nije sin ni zakoniti, ni 
naravni kralja Tvardka; nego da je sin podnietnuti njegov. I tako Boš- 
njaci Ostoju Kristića za kralja okruniše ; a Tvkrdka baciše. Ali se Tvardko 
uteče caru, od koga imad^ pomoć, i čini ga imati jedan dobar dio 
kraljestva. 



Ostoja Kristić, kraU bosanski III. 

Budući Ostoja diga' s kraljestva rečenoga Tvkrdka, osta on za 
kralja, i učini rat protiva Dubrovčanom, koji u ono vrime bivši puno 
snažni, malo jim nahudi; pače veće sebi, nego njima; jer vojske bd? 
sanske puno veće izgibe, nego dubrovačke; i tako bi potribito, da pita 
mir. od dubrovačke gospode. Ostoja kralj biše prieko načina užgan u 
bludnosti, i zato nepraštjaše ženam, divojkam, ni udovicam, čineći silu 
najvećjim gospojam bosanskim. Koje nepodobštine gospoda bosanska 
podniti nemogući, skočiše protiva njemu, razstaviše ga s krunom, i 
s kraljevstvom, učinivši za kralja ovoga, koi slidi. 



Štipan Jablanovi^, kraU bosanski IV. 

Videći se Ostoja dignut s kra^estva, uteče še k' caru, kazavši 
mu progonstvo, koje biše podnio od Boši\]akah; ali mu nektt kazati ne- 



_ 87 — 

/ 
I 

Čistoću svoju, koja bi uzrok od njegova zla. Car ga posluša, i dade mu 
vojsku jaku, da s DJom6 udre na Bosnu, da svu popali, porobi, i izsiče 
svoje protivnike; ali boti imati u tutii Radivoja, njegova sina. Imadući 
dakle vojsku tursku, ulize s njome u Bosnu; ma neučini onliko, koliko 
biše namislio: zašto Jablanović srite ga s vojskom, a biše mu u pomoći 
i Tvardko ozgor rečeni; udriše se žestoko, proli se kčrv velika i s jedne 
i s druge strane, niti se može poznati, čiji mejdan biše. I tako se met- 
nuše mnoga gospoda, za pomiriti ove poglavice, pak najposli pomiriše se 
s ovim ugovorom: da sva tri, to jest: Ostoja Kristić, Tvardko Kotroma- 
nović, i Štipan Jablanović, dok budu živi, imadu jednako Bosnom vla- 
dati, i jednako ime nositi, to jest, sva tri se kralji zvati. I to biše uči- 
njeno na 1412; ma pošavši s ovoga «vita Štipan Jablanović brez poroda, , 
nebudući se nigda ženio, pak malo posli i Ostoja na 1435., ijstađe sžm 
Tvardko na vladanju od sve Bosne drugi put. 



Pisma od Ostoje Kristiea, i Štipana Jablaiiovića. 



Iijuto cvile bosanske divojke, 
Ter proklinju Kristića Ostoju: 
„Bog ubio Kristića Ostoju 
Slavne Bosne kralja zulumćara! — 

Jer neosta pod vincem divojka, 
Ni u Bosni mlada udovica. 
Koju nije Kristić obljubio, 
Kralj od Bosne, da ga bor ubio ! " 

Kad to čuše bosanska gospoda. 
To je njima verlo mučno bilo, 
Medju se su viće učinili, 
Da pogube Kristića Ostoju, 

A okrune Jablanović-Stipu, 
Koino je plemić od starine. 
Što-sboriše, ono učiniše, 
Stipu kneza kraljem učiniše. 

Kad je Kristić glase razumio, 
Skočio se na konjica svoga. 
Pak pobiže priko Bosne ravne, 
Utečž se caru čestitomu. 



Ljubi caru ruke i kolina, 
Gorlfo plače, suzice proliva, 
Ter je njemu tiho besidio: 
„Sud mi čini. Care Gospodine! 

« 

Bošnjaci mi krunu ugrabiše, 
A drugoga kralja okruniše. 
Po imenu Jablanović-Stipu, 
Slugu moga, dušmanina tvoga. 

Već te molim, mili Gospođine! 
Da mi dadeš silnu vojsku tvoju : 
Sto hiljadah mladih Janjičarah, 
Triest hiljad po izbor konjikah. 

Osvojit' ću svA Bosnu ponosnu, 
Pogubit' ću bosansku gospodu, 
Štipana ću živa uhvatiti, 
I Ružicu ljubu Stipanovu. 

Ljubit' ću ju nasrid Carigrada, 
Baš na oči Jablana Štipana.^ 
Na to se je care nasmijao ! 
Ter je njemu tiho govorio: 



i 



88 



Dat' ću tebi silnu vojska moju, 
Ter otiđji na Bosnu ponosnu, 
A ti meni sina u tutiju, 
Po, imenu mlađa Radivoja.,, 

Al' se njemu ino nemogaše, 
Već mu daje sina Badivoja; 
A car njemu vojsku nebrojenu, 
Mlade pisce, i berze konjike. 

Digoše se svioni barjaci, 
Udariše careve borije, 
Otidjoše priko Romanie, 
Ulizoše u Serbiu ravnu. 

Malo vrime postojalo biše. 
Glas dopade kralju bosanskomu : 
»Zlo ga sio, Jablanović-Stipe ! 
Eto na te silna turska vojska. 

Prid njome je Kristiću Ostoja, 
Uzet' će ti krunu i kraljestvo, 
I. Ružicu, vimu ljubu tvoju. 
Ljubit' će ju nasrid Carigrada. 

Kad je Stipe riči razumio, 
Silenu je vojsku sakupio. 
Mlade pisce, i berze konjike. 
Od kraljestva po izbor vojnike. 

Ar je malo vrime postojalo. 
Na Štipana Turci udariše, 
Robe, pile sela i yaroše. 
Što je staro, pod sablju okretju; 
Što je mlido, vode u sužanstvo. 

Svim junakom 
Od Boga im 



Na Turke je Stipe udario, 
Tu se težka kervca prolivaše. 
Do nebesah jadan glas čujaše. 
Vriska konjah, a jauk junalcah. 

Bojak biše od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka. 
S obi strane mnogi izgiboše, 
Al' se nezna, čiji mejdan biše. 

B[ad vidio Jablanović-Stipe! 
On napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje u vojsku carevu, 
A na ruke Kristića Ostoje! 

U knjizi je Stipe besidio : 

„Spomeni se, Kristiću Ostoja! 
Spomeni se jadne duše tvoje 
I pričiste vire Isusove. 

Koga robiš, neg' iraju svoju; 
Koga sičeš, nego bratju tvoju. 
Hodi jadan! da se pomirimo. 
Počastimo, i još pobratimo. •* 

Kad je Kristić knjigu razgledao. 
Od mila je suze prolivao. 
Posla Turke k' caru čestitomu, 
A on oih k Stipi pobratimu. 

Kano bratja lipo skladovaše, 
I bosanskim ki^aljestvom vladaše. 
Što je ki^a, to je jela viša. 
Što je suša, to je zelenija. 

pisma na poštenje, v 
bilo oproštenje. 



Tv&rdko III. Kofroiuanović , kraU bosanski V. . 

Nahodeći se Radivoj, sin Ostoje Kristića kod cara u tutii, kako 
smo gori rekli, i čuvši, da su Tvardka za kralja učinili, razserdi se težko, 
pak imavši od cara vojsku veliku, uputi se s njome put Bosne , za ugra- 
biti kraljestvo bosansko. Ali kralj Tvardko znadući za tu pripravu, sku- 
pi vojske koliko može veće, izadje suproć Radivoju, i vojsci njegovoj, i 



— 89 — 

• 

budući se pobio s Turcim, razbi, i izsiče toliko, da malo koi uteftfe, iz- 
van siromaha Radivoja, koi pobiže u Dubrovnik, gdi prist|l za niko vri- 
me. Ma po molbi vlastele dubrovačke, i s dopuštenjem kraljd, TvJkrdka, 
vrati se u Bosnu, i bi od kralja lipo primljen, i pomilovto; jer mu 
dade toliko sćlah i zemlje, da mogaše pošteno živiti, i s gospodom bo-* 
sanskom šetati. Posli toga umri kralj Tvardko na 1443. brez sinovah, 
i bi učii^en za kralja ovi, koi slidi. 



Toma Kristtć, kraU bosanski VI. 

Posli smerti Tvardkove bi okrunjen za kralja bosanskoga Toma 
Kristić, sin Pavla Kristića, bosanskoga plemića, i ovi kralj, premda je 
vazda slidio i štovao zakon IsukerstoV, ništanemanje nebiše se još 
kerstio; zato posli nego se učini kraljem, kersti ga Ivan Karvajal, kar- 
dinal rimski, i bi imenovtm na k^rštjenju štipan, i tako se svi kralji bo- 
sanski zvahu. Cesari egiptjanski zvahu se Farauni i. o. Posli toga 
uze za ženu Katarinu, kćer Hercega Štipana, Duke svetoga Sabe. I bu- 
dući ovi kralj mudar, i dobar, za ukazati se pravi katolik, čini sve Ma- 
nikee iztirati iz svoga kraljestva, to jest one, koji nehtiše pravu viru za- 
gerliti, ali. se množi utekoše k Štipanu Hercegu, koi biše njihov branitelj ; 
i ovo se dogodi, godišta Gosp. 1450. Dogodi se posli toga, da car Me- 
med n. hoti pod mftčem uhoditi Bosnu, i po njoj gradove u haljinam 
kaludjerskim, za izviditi, kako bi lašnje osvojio, i budući došao u Jajce 
s istom sverhom, bi poznat od jednoga Jajčanina, koi se zvMe Gojak, 
i tako uhvativši ga, kralju Štipanu đovedoše. Štipan imadući ga pogu- 
biti, ili najmanje postaviti u tamnicu, nehti, nego ga počasti, darovi, i 
s njime se pobrati, i posla ga vesela poći kući svojoj. Ovu stvar ra- 
zumivši Matiaš, kray ungarski, razserdi se žestoko protiva Štipanu, i 
iskaše sve načine, kako bi ga smakao. Najposli nadje način ovi : piše 
knjigu potajnu njegovu sinu naravnomu, to jest kopilanu, imenom Sti* 
panu, takodjer i Radivoju, bratu kralja Štipana, da zadave rečenoga kra- 
lja, i obeća svakomu ponase, da će ga učiniti kraljem od Bosne. Ova 
dakle dva opaka složivši s& zajedno, nadjoše način, ter ga jednu noć 
udaviše, i razglasiše, da je umro od bolesti naravne,' koju Štipan često 
terpljaše. Bi za puno vrimena virovano, da je kralj od svoje umra', dok 
tu naglu semrt neočitova jedan sluga rečenoga Radivoje, koje zlo pri- 
veliko kada razumi kraljica Katarina, puno se smuti, i ožalosti, pak za 
osvetiti svoga muža, oznani M em eda, pobratima kralja Štipana zadav- 
ljenoga, moleći ga, da sakupi vojsku, i da osveti svoga pobratima, koga 



— 90 — 

_' • 

udaviše, govori Katarina: „ne za drugo; nego jer tebe pusti 
živa poći u kraljestvo tvoje." Car ovo čuvši, posla vojsku na 
Bosnu, koja porobivši ju, i napertivši se blaga, vrati se natrag, ostavivši 
Katarinu veće smućenu, 4 ožalostjenu, neg je pria bOa, koja kada vidi, 
da za nju nije drugoga vladanja, ni kraljestva, pobižž u Rim, u komu 
gradu sveti život provede, čineći pokoru žestoku za svoje grihe, dileći 
lemozine ubogim, i dilujućt sva ona dila, koja ju blaženu učiniše. Umri 
godišta Gosp. 1476. i bi ukopana u cerkvi od Aračeli, reda svetoga Frane 
male bratje. Na njezinu grebu štijuseove riči: „Ovde pribiva Kata- 
rina,kći hercega Štipana, žena Štipana kralja bosanskoga.^ 



Stephani Thomae 

Regis Bosnae ulthnL 

Nos StephanuB Thomas Đei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensiiim, sive Illyricoram, 
Frimordiae partium Đalmatiae, & Corbaviae Rex etc. Memoriae manđamus vigore 

praesentium significantes omnibus, quibus expedit etc. 

Convenientibus in pago nostro Gonjitz in generali nosti-a con- 
gregatione fidelibus nostris ijniversis Praelatis, Baronibus, Vajvođis, ac 
Proceribus electisque omnium Comitatuum Re^i nostri Nobilibus, qui- 
buseunque tractantibus de his, quae ad utilitatem, et tranquillitatein 
sunt Regni, et nostri Status, quibus diutius laborantibus, et conserva- 
tionem Regni respicientibus, idem antedicti Proceres inter alias eorum 
laudabiles ordinationes exhibuerunt, et praesentaverunt certos articulos^ 
nempe infrascriptos , humiliter supplicantes, ut eosdem articulos confir- 
mare' đignaremur. Quorum quidem articulus tališ est : 

Primus. Ne Manichei nova templa construerent; nec vetera colla- 

bentia restaurarent. 
Secundus. Quod bona data Ecclesiis non auferantur. 
T e r t i u s. Si quis extracto gladio occiderit hominem. Regali Judieio 
tradatur in carcerem et omnia sua bona dividantur in duas partes, 
una Regali Fisco vendicetur, et alia filiis, seu cognatis vel paren- 
tibus jugula4;i. 



— 91 — 

Quartus. Quod Consiliarii, Secretarii, Vajvodae, et Comites seđis 
Begiae, post adhibitionem solemniter Regi praestent juramentum. 
Quintus. Quod Herceg sancti Sabbae sit illegitimus, nisi per Regem 
Basciae, Bosniae, seu Illyriae eligatur, et post electlonem praestet 
juramentum Begiae Majestati; si autem non praestito juramento 
officium exercere praesumeret, eum Majestas Begia puniat. 
Sextus. Quod incestuosi, et corruptores consanguinearum suarum 

poena capitali puniantur. 

S e p t i m u s. Quod traditores castrorum, vel suorum Đominorum p6%- 

na infidelitatis, pari modo cusores falsarii monetarum puniantur. — 

In cujus rei memoriam firmitatemque perpetuam constitutiones 

ipsas in praesentem libellum conscriptas, etpositas, de Đominorum, Prae- 

latorum, Vajvodarum, et Nobilium, ac totius Regni voluntate, et consilio 

conamuni nostri sigilli appensione communiri fecimus. 

Datum Gonjitzii per manus Reverenđi Patris in Christd Domini 
Vilemiri Vladmirović Episcopi Creseviensis^ et Narentinarum Ecclesia- 
rum Graecanici ritus, Aulae nostrae Secretarii, et Graecanicarum lite- 
rarum, ac legum Doctoris dilecti, et fidelis nostri. Anno Salvatoris 
1436. In fešto sancti Joannis Baptistae, Eegni vero nostri tertio. 

Praesentibus Venerabilibus in Christo Patribus, et Dominis Tho- 
ma Episcopo Farensi, Apostolicae sedis Legato. — Theophano, Diocleae 
seu Pechinea^ Patriarcha nostri Begni Basciae Graecanici ritus. Maximo, 
Serviae Metropolitano Graecanici rittis. Joanne, Mazuae Metropolitano 
Graecanici ritus. Theodoro, Paugna Metropolitano Graecanici ritus, cae- 
terisque Dominis ac Vladicis nostri Begni de ritu Graecorum. Item 
Beverendis in Christo ac charissimis Patribus ordinis s. Francisci : Eu- 
genio Summa, partium nostri Begni, Basciae Nuntio, et Commissario Apo- 
stolico, ac Generali Inquisitore. Michaele, Jadrense Vicario Bosnae fra- 
trum praedicti ordinis. Item Spectantibus, ac Magnificis: Stephano Her- 
ceg sancti Sabbae cum filiis suis. Badivoj, charissimo nostro jfratre ute^ 
rino, et Bano Jajce. Badivoj Vladmirović, Comite et Judice Curiae 
nostrae. Stephano Vladković, Consiliario nostro, ac Ussorae Bano. Joan^ 
ne Kovačić, Vajvoda partium nostrarum Dahnatiae. Petro Paulović, Vaj- 
vođa Glasinci, et Dapiferarum nostrarum Magistro. Paulo Kubretić, 
Vojvoda Zvomikii, Magistro Pincemarum. Nicolao Altomanović, Vojvoda 
Valjevi, et Praefecto partium Begni nostri Serviae. Valemiro Jamome- 
tović Vojvoda, et Praefecto Begni nostri Basciae, et aliis quam pluri- 
mis Regni nostri Vojvodis, Vojvodatus tenentibus, et honores. 



92 



Pisma od Štipana Kristiea i i^egovih svatćvah, 



Od kada je Lika i Kferbava, 
Slavna Bosna, vitežka đ^ržava, 
I od kad je ravna Ungaria, 
Dalmacia, r s njom Bulgaria, 

Nisu lipši svati sakupljeni, 
Ni plemići lipši sastavljeni;' 

•bto su svati kralja bosanskoga, 
Po imenu Kristića Štipana. ' 

I njegove lipe zaručnice, 
Dievojke Kate Hercegovke, 
Koja biše skoro izprošena, 
Od velika roda i plemena/ 

Lipa kćerca Hercega Štipana, 
Slavna sada Katarina zvana, 
Koje tilo u Rimu pribiva, 
A dušica u miru počiva. 

Gizdave je svate sakupio, - 
Sve po izbor bane i knezove, 
Berze konje prija nesedlane, 
A delije mlade neženjene. 

Od Dunaja vojevodu Janka, 
I sinovca Kraljevića Marka, 
Komu ime Momčilo biaše. 
Na boju se dobro ponosaše. 

Od Pazara kneza Obilića, 
A od Jajca Vuka Brankovića, 

^ Od Kosova polja Sitničića, 
Od Konjica Luku Senčevića. 

Od Neretve Jablanović-Radu , 
Neka idje po divojku* mladu; 
Od Bobovca kneza Aljinića, 
Od Serbije Altomanovića ; 

Od Cetine kneza Koso vica. 
Od starine bana i plemića; 
A od Bosne Kotromanovića, 
Od Jugova polja Jugovića, 
Od Mostara Biložijevića. 



Od Neretve Vlađmirović-kneza, 
Rađivoja po izbor viteza, 
Od Mostara mlada Nemanića, 
A od Broćna Petra Oriovića. 

Od Perasta Šestokrilovića, 
Od Primorja verstnoga Kačića, 
Ungarskoga po izbor plemića, 
I ođ Broćna Aračinovića. 

Još od Klisa Kružić-Petra bana, 
Mlada bana od primorskih strahah ; 
A od Muca bana Neorića, 
Zagorskoga po izbor plemića. 

Od Kotora Biloperjevića, 
Od Bobovca kneza Bjelaaića, 
Od Popova Bogašinovića, 
Od Blagaja- Bogostinovića. 

Od Epira Kastriotić-Bana, 
Od gospode ruža izabrana, 
Od Popova zove Pavlovića, - 

. Od Lievna Kositerovića. 

Od Serbije Debelić-Novaka, 
Od Zagorja Divojević Marka, 
Od Omiša kneza Deskovića; 
A od Livna mlada Draškovića. 

Od Vinjana Križića viteza, 
I Rupčića od Mostara kneza. 
Od Zagorja dva mlada plemića, 
Baš Bibića i Mirilovića. 

Zove Stipe i Dobretovića 
Od Bobovca Frankopanovića, 
Od 'Mostara dva mlada plemića, 
Kopjevića i Krešoevića. 

Ligničića izpod Šibenika 
Pivaj pobre! junačka je dika. 
Od Mostara zove Jeličića, 
A od Foče Bana Lubkovića. 



98 



Oa Olova kneza Grubišića, 
Od Neretve mutne Grubkovića, 
Od Utova Gizdelinovića, 
Od Mostam mlada Ilinića. 

Od fravnika zove Pokrajfcića, 
Od Čitluka Parmezanovića, 
Od Ogorja kneza Rajkovića, 
Od Neretve mutne Grubkovića. 

Od Zažabja dva mlada plemića, 
Tvardkovića i Novakovića, 
Od Buškoga blata Sestričića, 
Od Sutinske kneza Ždralovića. 

Stankovića izpod Vučevice, 
I Šubića izpod Ostarvice. 
Šubić biše od Bribira kneže, 
Od koga se sokolić izleže. 

Sivi soko' Zrinoviću bane, 
Koi Turkom dade ljute rane, 
Poznaje se, da je iz Kotora, 
Ljuta zmija i delija stara. 

Od PosuSja zove Kutlovića, 
Od Primorja kneza Kostanića, 
Od Vavkova Dobrašiiiovića, 
A od Broćna mlada Knezovića. 

Na pir zove dva gospodičića; 
Vojkovića, i Vojnovića, 
Od Zažabja kneza Žarkovića, 
Od Popova mlada Melinića. 

Dielovića od Neretve mutne, 
Gdi se legu plemenite utve; 
Od Zvomika grada Moro vica. 
Od Lievna kneza Vukovića. 



Od Pođhumja zove Bergeljića; 
A 04 Bame Jovana Kopčića, 
I Ćorića od Bosne ponosne, 
Jovinića od Hercegovine. 

Na pir zove Martinuševića, 
Od Lievna kneza Masnovića, 
Od Posušja Radu Lovretića, 
Od Zažabja mlada Memarića. 

Od Blagaja Zlatonosovića , 
A od Raška Matievkovića, 
Još i mlada Ugrinović bana, 
U Čikojli od Ključica gmđa. 

Zove Stipe Sokolović kneza, 
Sarajskoga po izbor viteza. 
Još od Bosne dva gospodičića, 
Tešepči(;a, i Tičinovića. 

Od Čitluka dva Sagrilovića, 
Od Blagaja dva Zvizdoevića,. 
Od Imote Sladojević kneza. 
Od Poljica Sudića viteza. 

Zoviaše dva gospodičića: 
Ljubetića i Manilovića, 
I mladoga Čamoević bana. 
Od Gorice cernc gospodare.' 

Od Kotora dva mlada plemića: 
Palikuću i Predoevića. 
Još slovinske gospode imadCj 
Koje neću imenovat' ovde. 

Duga pisma u vinu sramota; 
Vince pili, vazda zdravo bili I — 



Štipan Krbtic, kraU bosaiii!»ki VII. i ni^poi^lideji. 

Kopilan kra^a Štipana, koi se istim imenom zvaše, bi obran i 
okrunjen za kralja bosanskoga. Ali kerv -otčeva nedade mu za dugo 
kra\jevati. Nebti Štipan dati caru harač, kako obećao biše u potribi 



— 94 — 

svojoj ; zato ^car udari s' jednom neizbrojenom vojskom na Bosnu , i u 
osam danah osvoji sedamdeset gradovah, i kaštelah, i idivativši kralja 
Štipana na viri sa svom gospodom bosanskom, koji bihu došli pod grad 
Jajce, privareni od cara, da će im potv^rditi privilegia, i u miru pustit' 
živit'; ma kralja Štipana i Radivoja^ strica njegova čini na mih ođfiti, a 
devet hi^adah plemićah, gospode, i oficialah čini posići na 1463. i ovde 
dospiva kraljestvo bosansko do dneva današnjega od nevimih Turakah 
pritisnuto, i ugrabljeno na privari. 



Pisma od Štipana Tomaševića, oliti Krrsti^a, iu-a^a bosanslioga. 



Još nij' zore, ni bijela danka. 
Ni danica pomolila zdrakah, 
Uranio Tomašević Stipe, 
Bano rani, bilu knjigu piše; 

Ne piše je cemim murećepom ; 
Već je piše kervcom iz obraza, 
Ter je šalje bosanskoj gospodi, 
Sve po izbor banom i kneževom: 

„Neka znate, moji vitezovi! 
Vladaoci, bani, i knezovi! 
Koluneli i vi generali! ^ 
Kapitani i mlađi serdari! 

Đa^ je^ dobro od nas odstupilo , 
Vedro se je nebo pomutilo. 
Žarko nam je sunce pomerčalo, 
Sinje se je morje uzbunilo. 

Munja siva od sunca iztoka, 
Neda meni otvoriti oka, 
Leti zmaje od iztočnih stranah, 
Udarit' će na kralja Štipana. 

Što se vedro nebo pomutilo, 
Ter je svoje lice izgubilo; 
Ono plače sva zemljica Gerčka, 
Vojska ju je pritisnula turska. 

Sto r je žarko sunce pomerčalo , 
Ono care osvoji Carigrad, 
I pogubi gerčkoga cesara, 
Od iztoCnJb stranah gospodara. 



Što r se sinje uzbunilo more, 
Ter proliva do gore valove: 
To se straši krajina primorska, 
I do Rima sva zemlja latinska. 

Što li muiga siva iz oblaka, 
Od večera ter do bila danka: 
To mi priti care siloviti, 
Da će mene b^o pogubiti^ 

Nuder dakle moji vitezovi, , 
Vi plemići, bani, i knezovi! 
Sakupite vojsku na sve strane, 
Da čekamo cara silenoga. 

Prijatelju, Eosarić-Stipane! 
Od starine plemiću i bane, 
Slavni Duka od- Hercegovine, 
Od Pazara do vode Cetine. 

Sakupider tvoje Hercegovce, 
I prid njimam do tri sina tvoja, 
Tri plemića, tri siva sokola, 
Hodi s vojskom na polje Kosovo. 

Ah moj ujče, Jablanović-Rade ! 
Krilo moje 1 od Jajca bane, 
^u podigni prid vojskom baijake, 
Na Kosovu da sičemo Turke. 

Od Primoija Stanicu Štipane! 
Od starine vojvoda i bane, 
Verzi na se Mio sokolovo, 
Hodi s vojskom na polje Kosovo. 



95 



Krilo moje, Tomanović bane! 
Kupi bane tvoje vitezove, 
Hodi s vojskom na polje Kosovo, ^ 
Onđe ćemo cara dočekati. 

Desna ruko, Kovačiću Pere ! 

Od Pounja vojvoda i kneže, 
- Ti si Petre od starine junak, 
Kupi vojsku, dodji na Kosovo. 

Merki vuče, Grabljanović kneže. 
Od Lievna bane i viteže! 
Sakupider po izbor junake. 
Mlade pisce, i berze konjike: 

Hodi s vojskom na polje Kosovo, 
I pođigni prid vojskom barjake, 
Onde ćemo cara; dočekati, 
I na njega skladno udariti. 

Sviili kneže, Vladmirović-Rade ! 
Sva te Bosna do Kotora znade: 
Da si sudac u dvoru mojemu, 
Nu pokupi tvoje vitezove : 

Mostarane i Počiteljane, 
Gabeljane još i Ljubušane, 
Ti prid njimam podigiii baijake, 
Da sičemo po Kosovu Turke. 

Sivi orle, Micinović-kneže ! 
Ako tebe moja ljubav steže, 
Nu sakupi tvoje vitezove. 
Potezi se na Kosovo polje. 

Vima slugo, Kubretiću Pave! 
Sivi orle, iz gorice lave, 
Poznaje te Kerbava i Lika, 
Za vojvodu od grada Zvomika. 

Kupi, kneže, pisce i konjike, 
I prid njimam podigni baijake, 
Hodi s < vojskom na polje Kosovo, 
Da čekamo cara čestitoga. - 



Krilo desno, Škatiću Ivane! 
Nu sakupi tvoje vitezove, 
Hodi s njimam na Kosovo polje, 
Da sičemo careve delije. 

Vladislave Vukiću viteže, 
Od Rascie vojvoda i kneže! 
Sve sakupi malo i veliko, 
Zmija zvižde, udarit će na me. 

Dejane Altomanoviću 1 
Vladaoče i gospodičiću. 
Od Sžrbie vojvoda i bane, 
Sabljo moja, zlatni buzdovane! 

Verzi na se perje sokolovo, 
Kiipi vojsku, hodi na Kosovo, 
Oude ćemo cara dočekati, 
S njim ćemo se, bane, ogledati. 

Slugo moja, Veseličić-Vuksa! 
Vladaoče od Herceg-novoga , 
Sakupider kotorsku krajinu, 
Hodi s vojskom na polje Kosovo. 

Markomiru Branković-vojvoda ! 
Tebe hvale bani i gospoda, 
Nad vojskom si ober-kapitane, 
Nu sakupi vojsku na sve strane. 

Da čekamo cara silenoga. 
Na Kosovu polju širokomu. 
Valja da se ondje sastanemo, 
I na njega skladno udarimo. 

Dospivajuć pozdravljam vas lipo, ' 
Sve zagerljam malo i veliko, 
Najprij tebe, Herceže Štipane! 
Pak ostale knezove i bane. 

Bi pisana u gradu mojemu, 
Gdino sidiin na stolcu zlatnomu. 
Na hiljadu četiri stotine. 
Na petdeset i devet godinah. 



Ova pisma bi i^vadjena iz knjige latinske ^ koju gospođi piša 
rečeni kralj Štipan i počimlje ovako : 



96 



Epistola 



Regi8 Bosnlae, 

gna Hagiates Repii ad bellom coiitra Tnrcas ioTitabat. 

In nomine S. S. et individuae Trinitatis. 

JSiephanu* Tomaiević 

Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensiam, seu niiricorum, Primordiae, sea Maritimae, 

partium Dalmatiae, et Gorbaviae Bex etc. 

Universis nostris Fidelibus Dominis Praelatis, Baronibus, Ma- 
gnatibus, Comitibus, Vojvodis, Vice-ComitibuB, Generalibus, Tribunis, 
Centurionibus, Nobilibus, juratis civibus, et alterius- ciguscungue status 
et conditioBis sub nostra ditione constitutis, et existentibus salutem, et 
gratiam nostram etc. 

Notum indicamus unicuique pio Christiano, quo vulnere sauciata 
sit Christianitas hac nostra tempestate a perfidis illis Mahumetams : 
quapropter meditatio cordis nostri assidua ad id summopere invigilat, et 
intendit, ut hostes Ghristi nominis, quibus tot insidiis, atque damnis 
lacessita sit fides nostra, et jam vicinum Mahumetum eorum Imperato- 
rem, qui infidelium et paganorum coadunatione multiplicata, minam, et 
exterminium firma intentione minatur, procul a nostrae regionis finibus 
ut arceamus, ne pedes pagani ad nostra limina ponantur, nec hoc re- 
gnum ex improvisa paganorum invasione, et regnicolarum inadvertentia in 
lacrimabilem casum involvatur, pemtusque dirimatur; quemadmoduin 
superioribus temporibus, etinproximis diebus evolutis, exemplari intuitu 
aliis nationibus per eundem Imperatorem Turcarum illatum Aiisse jam 
experti sumus. Et quis Ghristi fidelis, et fenridus orthodoiae fidei 
amator lacrimas continere poterit, considerando urbis Gonstantinopoli- 
tanae direptionem? Ea propter praenominati fideles nostri Barones, 
Praelati, Nobiles, Vojvodae, et Proceres Regni, inprimis et nomina,tim: 

Stephanus Kosarić noster fidelis Herceg S. Sabbae cum filiis 
et vexillis. 

Badivoj Jablanović, charissimus Fatruus noster, Banus J^gce. 

Stephanus Stanić Vojvoda Primordiae seu maritimae cum vexilIo. 

Momčilus Tomanović Ussorae Banus cum vexillis. 

Petrus Kovačić Vojvoda Pounga cum vexillo. 

Vuk Grebljanović, Comes Livna et Vojvoda Prustii cum vexillis. 

Radivoj Vladmirović Gomes, et Judex Curiae nostrae* cum vexillo. 

Vojvoda Mičinović cum vexillo. 



^ 97 — 

Vukić Misirković ^um fratribus suis et vexillo. 

Paulus Kubretić, Vajvoda Zvomik et Massuae cum filiis et vexillis. 

Vajvoda Joannes Skatić cum vexillo. 

Vladislaus Vukić, Vajvoda et Praefectus Rasciae cum filiis 
et Yexillis. 

Dean Altomanović, Praefectus Serviae, et Buper mineralia Refe- 
rendariorum nostrorum Magister cum vexillis. ^ 

Vuksa Veseličić, Vajvoda Novi castri propye Rasurium, Praefectus 
partium maritimarum cum vexillo. 

Markomir Branković, Vajvoda Podvignja, et Tribunorum nOstrorum 
supremus Magister cum Tribunis et Centurionibus. Electis nobis homi- 
nibus singulorum Comitatuum ejusđem Begni nostri in campo Kossovino, 
hoc mense Junio congregati super eo generaliter huic Draconi occurrere 
debemus, ne venenum super nos evomat. Datiim Pristinae die 3. Junii 
Anno Domini 1459, 

Hujus epistolae apogrstphon in conventu S. Spiritus Foinicae 
Fratrum minorum observantium S. Francisci, Provinciae Bosnae Argen- 
tinac conservatur, quod fideliter extrahi curavit Pater Marianus Lekušić 
Provinciae Secretarius admodum Reverendi Patris Augustini a Salinis 
<iie 8. Dec. 1724. 



Sliđe poglavice od Bulgarie. 

s 

Bulgari, kako i ostali vas narod slovinski, izadjoše iz velike 
Škandinavie na 666., koji, budući junaci, vitezovi, i slavodobitnici, vazda 
na boj pripravni bihu, i zato, kada izadjoše iz Škandinavie, udariše na 
cesara carigradskoga Konstantina IV., koga vojsku razbiše, izsikoše, i 
osvojiše svukoliku Biilgariu, boj bijući s neprijateljim na sve strane, a 
najveće s Gercim. Poglavica pervi, koi Skandinaviu ostavi, a Bulgariu 
osvoji, jest ovi, koi slidi. 



Obrat, poglavica od Bulgarie. 

Ovi poglavica, kako smo rekli, uze kraljestvo . od Bulgarie, koje 
prija biše podložno cesarom carigradskim, i doklemgodir živi, s Gercim 
brez prestanka rat čini. Imadiše pet sinovah, kojizim na smerti ostavi 
on naredbu: da vazda buduzajedno stati, i skladovati, i da 
nikomu nigda nebudu podložni, to jest, da se ne puste vladati 

7 - 



— 98 — 

od inostranacab. Ali posli smerti njegove zajedno malo stahu; jer 
stariji poče vladati sam, kako mu se i pristojaše, i tako se ostali raz- 
terkaše po drugim kraljevinam. Od ovoga dakle, koi slidi, govoriti imamo. 



Biitfga, poglavica bulgarksL 

Princip ovi, oliti poglavica bulgarski, učini težak ratprotiva Ju- 
stinianu, gerčkomu cesaru, koga vojsku na toliko mistah razbi i izsiče. 
Ma videći cesar Justinian, da ga srića nenasliduje; nego da mu se pro- 
tivna ukazuje, zapita mir u principa Butaje, i nadje ga kod njega. Koi 
vladajući niko vrime, i vitežki se podnoseći, dili se s ovoga svita (bu- 
dući neznabožac) na gorji. 



Terbelo, poglavica bulgaffski. 

. Poglavica ovi biše puno mudar, slobodan i krijiostan na oružju, 
koi kako stade za vladaoca od Bulgarie, učini zakon, da tko bi ubio, 
ukra', puteni grih učinio, ili kakvu drugu nepodobštinu dilovao, ima mu 
se odmah glava odsići, i biše on pervi, koi takvi zakon Bulgarom po- 
stavi. I ovi poglavica dade pomoć cesaru Justinianu tretjemu, koi biše 
od Assimara iztiran iz Carigrada, i iz svega cesarstva. Terbelo dakle 
ode s vojskom pod Carigrad, osvoji ga, i predade rečenomu cesaru virno. 
Dnigi put budući došli ^ Arapi iz arabske zemlje pod Carigrad, da ga 
osvoje, u vrime Leona cara, i bivši se razterkali po svoj gerčkoj 
zemlji do medjašah bulgarskih, robeći, paleći, i smičući Gerke brez 
svakoga niiloserdja; zato razumivši ovi poglavica, da su udrili i na nje- 
gove međjaše, skoči se, i ode s vojskom protiva njima, udari na Arape, 
i posiče jih triest i dvi hiljade. Princip ovi puno srican biše; jer po 
milosti božjoj poznade pravi' zakon, i pokersti se sa svim kraljestvom 
svojizim, i za veću poniznost baci kraljestvo sinu stariemu, i učini se 
Fratar; ma pria nego ga ostavi, učini sa sinom ovi ugovor : „da nejma 
nigda vire Isusove odbaciti, i da u viri njegovoj ima svoj 
puk uzderžati, i toga neobsluživši, da on ima habet osta- 
viti, i vladanje preuzeti." — Sve ovo bi od gospode bulgarske lipo 
primljeno, i podpisano. Ma do malo vrimena videći, da sin njegov met- 
nuvši pod noge rečeni ugovor i obećanje, nastojaše odvratiti vas puk 
od prave vire i zakona; zato izašavši iz reda, uze vladanje od Bulgajrie, 
uhvati sina odmetnika, čini mu -izvaditi oči, pak mu reče ove riči: »Ka- 



— 99 — - 

to si izgubio, oči duhovne, da ne vidiš svitlos.ti svele, 
onarko si izgubio i oči tilesne, neka ne vidiš svitlosti 
sunca, ni miseca." — Posli toga dozva prida se sina mladje- 
ga, pak mu poče govoriti: „Ti imaš vladati kralj estvom od 
Bulgarie, i imaš uzderžat' sebe i sve kraljestvo u zakonu 
pravomu, koga smo skoro poznali i zagerlili; pazi dakle 
dobro, da se tkogod od tvojih podložnikah po tvojoj ne- 
pomlji neizgubi, i ako sve ovo neobslužiš, nećU ti oči 
izvaditi; ma ću ti ja mojom rukom glavu odsiči." —To re- 
kavši, povrati se u manastir, u komu živi i sverši život sveto. 
Malo posli, pošavši i njegov sin s ovoga svita, Bulgari uzvisiše ovoga, 
koi slidi, učinivši ga kraljem od Bulgarie. 



Jasen, veliki i&raU od Bulgarie I. 

U ^ vriine Leona carigradskoga cesara dodje kralj arapski 
s jednom neizbrojenom vojskom protiva njemu, udari na njegove der- 
žave, i ote mu Mediu i A r meni u. Nahodeći se Leon u tolikoj po- 
tribi , uteče se Jasenu, poglavici bulgarskomu, moleći ga, da mu s voj- 
skom na pomoć dodje. Jasen ganuvši se na miloserdje, sakupi svoje 
Bulgare, i otidje s njimam u Armeniu, gdi našavši arapsku vojsku, udari 
na nju, koju razbi, i izsiče tako, da se više nesraidoše kušati Arapi ce- 
sarove deržave robiti, pak oslobodivši Mediu i Armeniu od rečenih zlo- 
činacah, vrati se s vojskom natrag. Leon poznajući dobro, što mu 
biše Jasen. učinio, dade mu tituo, oliti ime od kralja, koje ime prošaste 
poglavice buj^arske imati nemogoše. 



Dobre, kraU bulgarski IL 

Posli smerti Jasenove bi okrunjen za kralja bulgarskoga Dobre, 
koi imade rat s cesarom gerčkim, puno putah dobi cesara, ali puno krat 
bi od njega i dobiven, i zato Bulgari, koji se bihu naučili vazda dobi- 
vati, a nigda gubiti, počeše Dobru zlo gledati, i nenaviditi, čineći, da 
od kralja u boju izlazi vazda srića i nesrića. Hotijući se dakle Dobre 
pomiriti s cesarom, Bulgari nedadoše ni progovoriti; jer se njimam či- 
njaše velika sramota pitati mira i od koga; ma nastojeći kralj o miru, 
bi od Bulgarah ubijen sa svim' onizim', koji bihu od njegova roda i 

plemena, učinivši -za kralja ovoga, koi slidi. 

* 



— 100 — 

Telentio, kray bulgarski III. 

Ovi kralj biše mladić od tiiest gođinah, kada stupi na kraljestvo 
bulgarsko. Ma u vojevanju biše nesrićan puno; jer pobivši se s cesa- 
rovom vojskom na polju, koje se zove Anhialo, bi njegova vojska 
razbijena, i izsičena, da se broja nezna; a mnogi takodjer za roba od- 
vedeni. Koje zlo videći Bulgarini, koji bihu od sablje gerčke utekli, 
čineći, da je od toga zla uzrok kralj, skočiše se kano pomamljeni, pak 
ubiše svoga bralja Teleutia, a drugoga okiiiniše. 



Sabin, kraU bulgarski IV. 

Videći Sabin, kralj bulgarski, da cesarova vojska srićna biše, a 
bulgarska uesrićna, i da pod vladanjem prošastoga kralja bihu Bulgari 
preko načina izsičeni, uzboja se težko, i tako rat^ zametnuti s cesarom 
nesmide; nego od njega poče mir pitati. Videći Bulgari ovo dilo po- 
nizno, koje' Sabin činjaše, i čineći, da je to njihova velika sramota, i 
, pogerda, namisliše ubiti i njega, koi poznavši njihovu opaku odluku, po- 
biže u jed^n grad, koi se zove Mešembria, i u njemu život sahrani; 
ma Bulgari oknmiše za kralja ovoga, koi slidi. 



Pagaii, kray bulg^arski V. . 

Ovi kralj biše nesrićan, kakono i prošasti, zašto cesarova voj- 
ska udarivši na Bulgariu, svu je porobi, i dosta zla učini, nemogući joj 
kralj Pagan odoliti, ni zla nikakva učiniti. Radi toga čineći Bulgari, 
da je od svega zla iyihova kralj uzrok, njega s pristolja digoše, a dru- 
goga učiniše. 



Telerik, kraU bugarski VI. 

Posli nego Bulgari skidoše s pristolja rečenoga ozgor kralja, 
okruniše jednoga verstna viteza, i vojnika, komu ime biše Tele- 
rik. Ovi se jako opri protiva vojsci cesarovoj tako, da Gerci ništa 
nemogahu nahuditi Bulgarom u njegovo vrime. Najposli pomiri se 
s cesarom; ma s ovim ugovorom: da Bulgari ne imadu u napridak ro- 
biti Romanie,ni Gerci zemlju bulgarsku. Ali s^vim da se tako Tele- 



— 101 — 

rik dobro pođnosaše, gospoda bulgarska naučna često kralje prominjivati, 
odlučiše ubiti i njega. Ma bi mu ti zla odluka prikazana od njegovili 
prijateljah, i tako imade vrime uteći u Carigi-ad, gdi bi primljen od 
cesara Leona Kopronima s velikim veseljem, koi ga učini vlasteli- 
nom carigradskim, davši mu za ženu svoju rodicu, imenom Irenu. Učini 
se k^rstjanin, živi i umri kferstjanski. 



Kardan, kraU bulgaraki VII. 

Starac od sedamdeset godinah, imenom Kardan, plemić bul- 
garski, vitez i vojnik na glasu, bi od Bulgarah za kralja obran, i okru- 
njen, koi budući se uzdigao, i ostario u boju, brez boja umriti stidjaše 
se, i zato, kako se okruni, učini rat protiva cesaru Konstantinu šestomu, 
koga vojsku na puno mistah razbi, i izsiče, njegove glavare pohvata žive. 
Posli toga pun danah ostavi krunu ovomu, koi slidi. 



Oruu, kraU bulgarski VIII. 

Kralj ovi biše žestok puno, i na vojsci srican; jei' vazda dobivaše, 
a njega dobiti nemože nitko. Porobi i popali Traciu svukoliku, osvoji 
Sardiku, i posiče šest hiljadah Gorkah. Malo posli uhvativši živa cesara 
Nicefora, čini mu glavu odsići, i postavit' ju na višala, za izgled ce- 
sarovacah, s koje kada meso opade, uz^ gornju lupinju, načini od nje 
čašu, kojom, za veću gerčku pog^rdu, na sobetim vino pijaše, i gospođi 
nazdravljaše. Obside grad Mesembriu, i do malo ga danah osvoji. Po- 
sli toga otidje pod grad, koi se zove Andrinopolje, pod kojim ostavivši 
nikoliko vojske, on se s ostalom dili put Carigrada, i počš ga biti sa svih 
stranah; ali premda biše došao do vratah zlatnih, nemože ga uzeti; 
nego ga ostavi, i vrati se natrag s vojskom k rečenomu gradu Andri- 
nopolju, na koga onakvi serdit udarivši, na silu ga osvoji, i sve kerštjane, 
koje neposiče, one za sužnje povede u Bulgariu, medju kojim' bi zarob- 
ljen Manuel, biskup od rečenoga grada. Bi zarobljen tada i veliki 
B a z i 1 i zajedno s otcem, i materom, koi posli, nego se oslobodi su- 
žanstva, izadj^ za cesara carigradskoga. Ma rečenoga biskupa Manu- 
ela biše providio Bog Bulgarom za pripovidaoca, i njihova spasitelja; 
jer budući upali u nevimost po njegovu, i ostalih sužanjah pripoviđaiyu, 
okrenuše $e množi na viru katoličansku. Malo posli toga podj^ Onni 
s ovoga svita, i bi okrunjen ovi, koi slidi. 



102 



Pisma od Oruna i Nicefora. 



Hvalio se cesar Niceforo, 
U bijelu gradu Carigradu: 
„Sakupit\ću silnu vojsku moju 
Od iztoka lipo do zapada. 

Porobit' ću ravnu Bulgariu, 
Pogubit' ću kralja bulgarskoga, 
Majku ću mu konjem pogaziti, 
A Ijubovcu za roba odvesti. 

Zašto više živiti nemogu 
Od Oruna kralja bulgarskoga, 
Traciu je ravnu osvojio,, 
I Sardiku blizu Carigrada. 

Još se hvali Orun zmija ljuta: 
Da će od^ć rusu glavu moju 
I siditi na pristolju momu, 
Da će sudit' kano cesar sudi. 

Nuder dakle, po izbor gospodo! 
Sakupite Gerke vitezove, 
I zovite. k sebi Persiana, 
Još silnoga cara Tatarana. 

Otić ćemo u zemlju bulgarsku, 
Palit ćemo sela i gi-adove, 
Izsić ćemo malo i veliko, 
I Oruna kralja ohologa. 

Puno mi je Orun nahudio. 
Vojsku mi je pod mač' okrenuo, 
Generale moje pohvatao, 
U tamnicu tamnu postavio. 

Ako mi ga uhvatiti Bog da, 
Gola ću ga po vojsci voditi. 
Živa ću ga na mihe derati. 
Njegove se'kervce napojiti." 

Kada bani njega razumiše, 
Berzo silnu vojsku sakupi&e. 
Još na pomoć zovu Perziana, 
I silnoga cara Tatarana. 



Odh vojska k ravnoj Bulgarii, 
Prid njome je kruna cesarova; 
Ali njemu loša srića biše, 
Udri Orun iz gore zelene 

Kano vuče u biele ovce. 
Sivi soko u bile golube. 
Sve izsiče, nitko neuteče. 
Kamo hvala gerčkoga cesara? — 

Nicefora živa uhvatiše; 
Al'mu b^rzo glavu odsikoše, 
Ter je meću građu na bedene, 
Ej cesare! pokojna ti duša! — 

Na g^rćku je zemlju udario. 
Gradove je mnoge osvojio, 
Pak otidje k bilu Carigradu, 
Ter ga bije sa četiri strane. 

Bio ga je godinicu đanah; 
Ar Carigrad osvojit' nemože. 
Diž5 vojsku izpod Carigrada, 
Pak otidje u zemlju bulgarsku. 

Kad je doša' k dvoru bielomu , 
Zove Orun mlade kujundžije, 
Mudre meštre od zemlje latinske, 
Ter je njima tiho govorio: 

„Okujte mi glavu cesarovu, 
Or u zlato tri krat prilivano, 
01' u srebro s zlatom izmišano ; 
I okujte alem kamen dragi, 
Koi sjaje kano sunce žarko.' 

Kada budem činiti sobete. 
Ja ću njome rujno vino piti, 
I gospodi mojoj napijati, 
Sve u zdravlje krune cesarove." 

Kujundžije njega poslušaše, 
I u srebro glavu okovaše. 
Često Ohm s njome napijaše, 
Nicefora starca spominjaše. 



— 103 — 

Tko me čuje, na čast neka mu je, 
Njemu pisma, meni čaša vina! 



Murtag, kray bulgarski IX. 

Ovi kralj biše brat Oninov, koi videći, da se svaki dan po to- 
liko Bulgarah na viru svetu okretje, po pripo viđanju Manuela biskupa i 
ostalih sužanjah, od Oruna, brata njegova zarobljeni, razserdi se težko, i 
dozva prida se Manuela biskupa s ostalom družinofti njegovom, pak jim 
reče ove riči: „Oli se odrecite zakona vašega, ter zakon bul- 
g-arski zagerlite, oli ču vas svekolike nemilom smertju 
umoriti." Nektiuči oni pogani zakon primiti, ni svoga se zakona ođverći,. 
bihu od ovoga kralja na svake muke metjani i umoreni zarad vire Isu- 
sove. Ništanemanje bi ovi zločesti kralj prosvitljen od Boga tako, da 
poznavši viru pravu, kersti se on, i sve kraljestvo njegovo. Ma posli 
smerti njegove iztiraše Bulgari sve misnike latinske, a primiše kaludjere 
gerčke, i zagerliše šismu njihovu. .♦ 



V 

Siiiiuii Labaš, kraU bulgari^ki X. 

Učini kralj ovi rat protiva Konstantinu sedmomu, i sakapivši 
»vojsku veliku, otidje s njome pod Carigrad za osvojit' ga; ma premda 
čestokrat juriš činjaše na grad, osvojit' ga nemože; jer se vitežki gra- 
djani branjahu, i tako ostavivši ga, vrati Se natrag, pak udari na Traciu, 
deržavu gerčku, i puno u njoj zla učini; medjuto sakupi cesar vojsku 
neizbrojenu, i posla prid njom jednoga verstnoga viteza, komu ime biše 
•Foka, protiva kralju Šimunu, i našavši ga s vojskom na jednomu polju 
pripravna za pobiti ses njime, udari na njega tako naglo, da mu vojsku 
razbi, i mnoge izsiče. Ma budući Foka ožednio tirajući Bulgare, i na- 
šavši vodu, sMje s konja, da se napije, i to bi njegova velika nesriča; 
jer konj pobiže brez gospodara u vojsku gerčku, koga kada ugledaše 
' Gerci, čineći, da je njihov genera' poginuo od Bulgarah, toliko se pri- 
straŠiše, đa počeše natrag bižati, koju stvar Videći Bulgari, koji prid 
Gercim bižahu, oslobodivši se, okrenuše se natrag, potiraše vojsku ce- 
sarovu, i toliko jih izsikoše, da se ni broja neznađiše, a siromah Foka 
jedva uteče, i glavu odnese. Posli toga vojska bulgarska porobi svu 
Traciu i Macedoniu, popalivši sela i varoše brez miloserdja. Kralj Šimun 
od febre (groznice) naskočen, podje s ovoga svita. 



— 104 — 
Petar ^ I. kralj od Balgarle XI. 

U vrime kralja ovoga, koi biše 'Sin Šimuna gori imenovana, bi 
velik glad u Bulgarii, i zato se puno strašaše, bojeći se, da s ovizim 
dogadjajem na Bulgariu ne udre cesar, i da gladne ljude našavši ne 
budu verstni s njime se pobiti, i tako poslš. k cesaru svoje poklisare, 
za utvžrditi mir s njime, s kojizim, za teću tverđjav od mira, hoti se 
sprijateljiti pitajući kćercu iyegovu za svoju zaručnicu, s kojom imadč 
dva sina, to jest Borisa, i Romana, i ovi starii bi Skrunjen, posli smšrti 
otca svoga, za kralja bulgarskoga.* 



Borisko, kraUj bnlgarskl. 

Malo posli nego se Borisko za kralja okruni, udariše Ungarci 
na njegovo kraljestvo. Videći se Borisko od tolike vojske stisnćt, i 
nahodeći se u velikoj potribi, uteče se cesaru Niceforu, svomu didu po 
materi, moleći ga, da mu pomoć dade; ali mu odgovori cesar, da ga 
pomoći nemože, noseći razlog ovi, da se nebi rad omraziti s kraljem 
ungarskim. Videći Borisko, da mu od^cesara pomoći neima, što s molbom, 
što s mitom pomiri se s kraljem od Ungarie; ma gore bi po cesara; jer 
Ungarci ostavivši Bulgariu, udariše na deržave cesarove robeći, paleći, i 
svako zlo čineći. Kada cesar razumi ovo zlo nenadnje, posla poklisare 
svomu unuku, kralju od Bulgarie, moleći ga, da mu idje na pomoć; ma 
Borisko spominjući' se, što mu biše cesar odgovorio u njegovoj potribi, 
reče poklisarom ove riči: „Kažite cesaru, vašemu gospodaru, a 
momu didu, da ]a nemogu uvriditi kralja ungarskoga, s 
kojim sam se skoro pomirio, zato ja pomoći dati nemogu 
n i p š 1 0. " — I tako se Borisko berzo osveti ; ma ova osveta bi njemu i 
svemu kralj estvu puno štetna; jer cesar na njega se razserdivši, nagovori 
Svetoslava, poglavicu od Rascie, da skupi vojsku, i na njega udari. 
Svetoslav budući berz na zlo, skupivši vojsku, ode u Bulgariu, uze mnoge 
gradove, i učini zla mnoga. Osvojio bi i svu Bulgariju, da nebude đo 
malo danah pošao cesar s ovoga svita, koi mu pomoć davaše; jer budući 
učinjen za cesara Ivan Zimi si a, i videći zlo, koje Svetislav u Bulgarii 
činj4še, i da to njegovo toliko junačtvo nemože biti koristno Gerkom; nego 
s vrimenora štetno, skupi vojsku, podje na njega, iztiraga iz Bulgarie, ipo- 
. vrati sva mista, koja biše-osvojio kralju bulgarskomu, koga vazda bra- 
njaše od njegovih protivnikah, učinivši ga velikim meštrom od svoga ce- 
sarstva; ma budući se obukao na rimsku, i putujući u takvim haljinam 



_ 105 — 

priko Bulgarie, čineći niki Bulgari, da je BimljaniD^ naskočiše na njega, 
i ubiše svoga kralja. 



Seleuća, kraU bnlgM'ski XIIL 

Kralj Seleuća biše vitez, i vojnik na glasu, i ovi'-sakupivši voj- 
sku, osvoji Zagorje, Topljicu, i Sardiku, razširivši kralje&tvo svoje veće, 
nego nijedan od kraljSh prošastih, koi vratjajući se slavodobitnik u Bul- 
gariu, po putu umri. 



Subotin, krali bulgarski XIV. 

Ovi ki'alj neučini velike stvari, koja bi se imala biližiti, zašto 
je svega svoga života u miru bio, neimadući rata ni s kim. Ma posli 
njegove smšrti cesar carigradski osvoji svu Bulgariu; ali je malo uživa; 
jer se Bulgari od njega odvergoše, i kralja, koi sliđi, učiniše. 



Samuel, kraU bulgarski XV. 

Bi obran za kralja bulgarskoga Samuel u vrime cesara B a s i 1 i a , 
i ovi oslobodi Bulgariu od progonstva gerčkoga. Biše na vojsci srican; 
jer punokrat pobivši se s vojskom rečenoga cesara Basilia ostade sla- 
vodobitnik; porobi gerčku zemlju, i osvoji mnoga mista i gradove. Učini 
rat protiva Vladimiru dalmatinskomu, i živa ga na privari uhvati, i svu 
gornju Dalmaciu porobi. Malo ppsli toga opet cesar Basilio vojsku sa- 
kupi, i prid njom posla na Bulgare jednoga pametna, i vele kripostna 
na boju glavara, imenom Nicefora, koi ode s vojskom naći kralja Samu- 
elsk s odlukom: da se s njim©i» pobije, i našavši ga ukraj jedne rike, gdi 
se biše s vojskom utaborio, udari obnoć na njega iz nenada, razbi i 
izsiče, i malo tko i uteče. Kralju Samuelu, i sinu njegovu Radomim srića 
velika priskoči; jer se sakriše medju mertva tilesa, koji kad vidiše svoje 
vrime, izkopavši se izpod tilesah, od planine do planine bižeći, dodjoše 
tnidni i žalostni u Bulgariu. Cesarova vojska, izvan onizih, koje posiče, 
petnaest hflljadah živih uhvati, i k Carigradu povede, kojim Basilio čini 
obe oči povaditi izvan jednomu samu, komii samo jedno oko izvadi, 
i posla ga nakazna u Bulgariu, da kaže kralju Samuelu nemilostivo 
dilo^ koje biše učinio. Kralj ga videći nagžrdjena, i razumivSi što, s ostalim 



— 106 — 

dogodi, poblidi i izadje izvan sebe, pak povrativši se u se, zapiti vođe, 
koju kada popi, padfe mšrtav na zemlju. 



Pisma od Basilia cesara. 



V 



ojsku kupi cesar Basilio 
Po svoj zemlji gerčkoj i latinskoj, 
Kupio je godinicu damih. 
Kada li je sakupio biše, 

Zove k sebi bana Nicefora, 
Ter je njemu tiho besidio: 
„Nicefore! virna slugo moja, 
Eto tebi silna vojska moja, 

Ter otidji s vojskom na Bulgare, 
I izsici malo i veliko, 
Uhvati mi živa Samuela, 
I njegova sina Radomira, 

Or uhvati, oP donesi glavu, 
Metnut' ću ju gi-adu na bedene. 
Neka reče, tko mimo nje prodje: 
„Ono li je silni Bulgarine, 

Koi Gerke pod mač okretjftše, 
I varoše ognjem sažigaše, 
Koi mene na mejdan pozivlje, 
Na privari gradove uzimlje? — 

Sva je gerčka zemlja porobljena, 
Od Bulgarah, da~ih bor ubio! 
Junačke je kervce napojena; 
Jer je moja vojska izsičena. 

Osveti me, virna slugo moja! 
AF se pazi kralja Samuela, 
Nemoj na njeg' obdan udarati; 
Jer će tvoju vojsku pridobiti." 

Kad je bane riči razumio. 
Pokloni se do zemljice cžme. 
Pak otidje s vojskom na Bugare ; 
Obnoć idje, a obdan počiva. 



Ili koga srita', ili stiza , 
On svakoga za Bugare pita; 
Namira ga namirila biše 
Na Todora sužnja bulgarskoga, 

Ter je iijemu tiho besidio: 

„Reci meni, moj sužnju nevoljni ! 
Umiš li mi kazat' za Bugare, 
I njihova kralja Samuela"? — 

Ali mu je Todor besidio: 

„Daj ti meni tri sta žutih dukat', 
Ja ću tebi kazat za Bugare, 
Moreš na nje noćas udariti. 

Bugari su kod rike čelinke. 
Vino piju, kano vuci viju, 
U kolu su od jutra do mraka, 
Neboje se Gerkah, niTurakah." 

Kad je njega bane razumio. 
Mašio se u žep od dolame, 
Ter izvadi tri sta žutih dukat% 
Pak jih daje sužnju nevoljnomu. 

Kada li je sunce počinulo, 
Podiže se goricom zelenom, 
I ulize u zemlju bulgarsku, 
ft'ia zore k ladnoj vodi dodje. 

I nahodi bugarske delije, 
Gdi spavaju kano i poklani. 
Tu se hladne vodice napiše. 
Na Bugare mačem udariše. 

Dvajest hiljad' vojske izsikoše, 
. Malo manje živih .uhvatiše, 
Ter jih vode bilu Carigradu, 
Pak jim ceme oči povadiše. 



— 107 — 

Kad je čuo kralju Samuele, 
Da su njima oči povadjene, 
Od žalosti k cemoj zemlji padfe, 

K zemlji pad^, Bogu dušu dadfe. 



Radomir, kralj bulgarski XVL 

Ostade nakon Samuela kralja njegov sin Radomir, oliti Roman, 
i ovi imadš krunu od Bulgarie, bi na oružju kripostan, slobodan, i u 
vojsci srican. Porobi gerčku zemlju, koja blizu Bulgarie biše, i razbi 
na puno mistah vojnike cesarove. Malo vrimena kraljeva; jer po nago- 
voru cesarovu bi od svoga nevirnoga sestrića Vladislava ubijen u lovu, 
za imati kraljestvo bulgarsko. Ovoga Vladislava biaše oslobodio Radomir, 
kada kralj Samuel, otac njegov, čini pogubiti svu bratju njegovu ; jer ga- 
nuvši se na milos^rdje, izmoli mu od otca život, a sto sebi smert. 



Vladislav, kralj bulgarski XVII. 

w 

Ovo je sin Attona kneza i plemića bulgarskoga, a sestrić kra- 
lja Radomira, i ovi s nevirom imade ki'aljestvo rodjaka svoga^, ubivši 
ga u lovu, kako smo gori rekli. Pogubi po isti način i Vladimira kralja 
dalmatinskoga, šum rečenoga Radomira, na tverđoj viri. Ma nahodeći se 
s vojskom pod Dračom, koga biše obsidnuo, od angela božjega u prilici 
Vladimira, oli kako drugi kažu, od istoga Vladimira smert imade. Ostavši 
dakle Bulgaria brez vladaoca, bi do malo danah posidovana od cesara 
Basilia, pod kojim i ostalim' posli njega, podnesfe pokoru trideset i pet 
godinah. Posli toga uteče iz Carigrada jedan sužanj Bulgarin, koi se 
zvaše Doljanin, i to se dogodi u vrime Mihovila Paflagona, 
cesara carigradskoga. Rečeni Doljanin kada dodje u Bulgariu, poče se 
kazivati, i hvaliti, da je brat kralja Vladislava, premda biše sin jednoga 
kozara. Bulgari deržeći tu stvar za istinu, i želeći se osloboditi od 
progonstva gerčkoga, digoše oružje protiva njima, i učiniše za kralja 
rečenoga Doljanina. 



DoUanin, kralj bulgarski XV1IL 

Nekti ovi kralj providiti dobro vrime, kako običaju mnoge po- 
glavice ovoga svita, nego sakupivši vojsku otidje pod Durac, koga do 



' — 108 — 

malo đanah osvoji. Posli toga udari s vojskom na gerčku zemlju, uze 
grad Napoli, i svu deržavu njegovu. Nahodjaše se u to vrime u Ca- 
rigradu brat pravi kralja Vladislava, a sin kneza Attona, ozgor rečenoga, 
zarobljen od vojnikah cesai'ovih, koi kada razumi, da Doljanin pod nje- 
govo ime biše se kraljem učinio, nadje način, uteče iz Carigrada, i po- 
bižž u Bulgariu, u koju došavši, k^a gospodi sve bilige, da je on pravi 
brat kralja Vladislava, koi pogibfe pod Dračom; koja stvar budući očito 
poznana od gospode bulgarske, Doljaninu oči izvadiše, a njega za kralja 
okruniše, i biše mu ime Alusian. 



Alusiaii, kralj bulgarski XIX. 

Poznajući Alusian, da su Bulgari naučni kralje promenjivati, uz- 
boja se, da i njega ne smaknu; zato ostavivši kraljestvo, pobižš u Cari- 
grad, i predade svu Bulgariu cesaru. Ma ne prodje godina danah, da 
jedan od velike gospode bulgarske, imenom Nedriegrio, podbuni vas 
puk protiva cesaru, koi po njegovu nastojanju ubiše vice-cesara, to jest 
vladaoca gerčkoga, koi na misto cesara svom Bulgariom vladaše. Pobiše 
takodjer i sve vojnike gerčke, koji se po gradovim, i kastelim naho- 
djahu. Ma do malo danah bi on ubijen od svojizili Bulgarah, sideći za 
stolom u najvećjemu veselju i semluku, i t^iko opet sve kraljestvo pade 
pod cesara na 1175. Ali pod njegovom oblastju nesta veće od deset 
godištah; jer se nadjoše dva brata plemića bulgarska, to jest Petar i 
Jasen, koji otišavši od mista do mista, probudiše svu Bulgariu proiiva 
cesaru, i tada bi oknmjen ovi, koi slidi. ^ 



Petar II., kralj bulgarski XX. 

Kad razumi cesar, da su se Bulgari odvergli od njega, i za 
kralja okrunili rečenoga Petra, razserdi se žestoko, pak sakupi silnu 
vojsku, i otidje protiva njemu, koi ga s vojskom izadje. sristi, i gdi se 
sritoše, tu se udariše ; ma vojska Petrova bi razbijena, i sva Bulgaria 
porobljena od cesarovacah. Videći Petar, da sam nemože učiniti ništa, 
uteče se poglavici od Valakie, i od njega imade jednu strahovitu voj- 
sku, koi sdruživši se s Bulgari, udariše na vojsku cesarovu tako naglo, 
. da ju pridobiše, i većji dio izsikoše, jedva cesar Aleksio život sahranivši. 
Posli toga toliko se Bulgari učiniše strahoviti cesaru, i njegovim vojni- 
kom, da se straš&hu od njihova osinja, i derhtahu, kad bi čuli iyihovo 



— 109 — 

ime spomenuti. Videći dakle cesar Aleksio, da ga srića nedidi, nego 
ga ostavlja, gubeći na svakomu mistu, poče od Bulgarali mir pitati. Ma 
Bulgari nektiše Gerkom mira dati. Aleksio tada bi usilovan skupiti voj- 
sku, koliko igda može većju, i poći protiva Petru, koi ga veselo dočeka, 
na njega udari, Tojsku mu razbi, i priko načina izsiče, u komu boju 
pogibe i siromah Aleksio. Od toga vrimena nesmidoše nikada oružja 
dignuti protiva Bulgarom, doklemgodir Petar vladaše. Dogodi se malo 
posli, da niki plemić bulgarski imenom Ivanko, posiče Jasena, brata 
kralja Petra, zašto Jasen nastojaše pogubit' i njega. Takodjer i kralj 
Petar bi na privari od jeclnoga Bulgarina ubijen. I tako kraljestvo od 
Bulgarie ostade na tretjemu bratu, koi slidi. 



Ivan, krati bulgarski XXI. 

Ovi kralj nebiše manji neprijatelj gerčki, nego bratja njegova 
Petar i Jasen ; jer puno putah pobi se s vojskom cesarovom, i svaki put 
nju dobi, osvojivši dva grada velika, to jest: Konstanciu, i Varu. Ma 
zašto se gradjani nektiše pridati ; nego jih na silu pridobiše, čini svakim' 
mukam' mučiti, žive jih u zemlju zakopavliše, i na mihe deraše. Videći 
dakle cesar, da mu nemože ništa nahuditi, zapita u njega mir, i imade 
ga; i tako Gerci i Bulgari počeše medju se lipo živiti, i ljubiti se ka- 
kono bratja. Ali do malo vrimena udariše Latini na Carigrad, i uzeše 
ga silom, učinivši za cesara od iztočnih stranah Baldovina. Mnogi 
Gerci pobigoše iz Carigrada i iz ostalih gradovah u Bulgariu; i utekoše 
se kralju Ivanu, od^ koga bihu lipo primljeni, i namištjeni; Koju stvar 
videći cesar Baldovin razserdi se na kralja lizana, i posla mu četiri po- 
klisara, da mu od strane njegove zapovide i naviste, da rečene G^rke 
iztira iz kraljestva svo^a. Ma kralj Ivan nebojeći se ni malo cesara 
Baldovina, ne samo nehti jih iz svoga kraljestva, nego sjedinivši se 
s' Gercim, izadje s vojskom napolje, i počš robiti zemlju cesarovu, koi 
sakupivši vojsku, koliko može vequ, izadje suproć njemu, i našavši ga 
pod građom Andrinopoli, udari na njega; ma u za' čas po se; jer Bul- 
gari dobiše, vojsku mu izsikoše, a njega živa uhvatiše, i nemilo umoriše. 
Posli toga boja žestokoga osvojiše Traciu do Salonika, razoriše do te- 
melja mnoge gradove, .i učiniše toliko zlo u ^vemu cesarstvu, da se iz- 
kazati nemože. Učiniše posli smerti Baldovinove Gerci cesara imenom 
T odora Lasciari, i ovi cesar toliku vojsku sakupi protiva Bulgarom, 
da se tolika nije nikada skupila prošastih vrimenah. Za koju vojsku 
čuvši kralj Ivan, veoma se uzboj^, pak. posla poklisare, da ga mole za 






- 110 - 

I 

mir; i lasno ga uiuoliše; jer i on, poznajući junačtvo, i slobod Bulga- 
rah, bojaše se na nje udariti, i tako se pomiriše; ma s ovim ugovorom 
da mu ima povratiti sve đeržave, koje mu biše osvojio. Ivan malo po- 
sli toga mira podje, s ovoga svita brez poroda. 



Mirče, kralj bulgarsU XXII. 

Posli smerti Ivanove obraše Bulgari za kralja njegova zeta Mirču, 
koi ukazujući se mlohav i strašiv na vojsci, Bulgari ga baciše s vla- 
danja, i učiniše ovoga, koi slidi. 



« , Konstantin Zeko, kraU bulgarski XXIII. 

Kralj ovi učini mir s cesarom Todorom, i za većju tverdjav od 
mira, zapita kćer njegovu za svoju ženu, kojoj biše ime Todora, i tu 
milost imade od cesara. Malo posli toga prijateljstva podje Todor s. 
ovoga svita, i tako Miovio Paleolog ugrabi gerčko carstvo, i za 
većju osvetu Todorovu čini izvaditi oči Ivanu sinu njegovii, koi biše 
brat žene kralja bulgarskoga Konstantina. Takvu opačinu čuvši Todora 
s.estra njegova, poče plačući moliti muža Konstantina, da osveti svoga 
šum, na koje plač, molbu i suze prignu se Konstantin, i sakupivši vojsku 
udari na medjaše cesarove, porobi Traciu na taj način, da ostade svakolika 
pusta. U to -isto vrime umri Todora, žena Konstantinova, koje smert bi 
puno draga Miovilu cesani, zašto znadijaše, da će se lašnje ponairiti s Kon- 
stantinom, kako i pomiri, obećavši mu za ženu kćer Euloge sestre svoje, 
kojoj biše ime Mari a; s njome se Konstantin vinca, i učini mir s ce- 
sarom. Posli toga jedan Bulgarin, čoban, pun vražtva, a veće junačtva, 
imenom Lahan, sakupivši čobane, i od svake verste ljude, koji se m'o- 
gahu opačii u ono vrime naći, odverže se s njima u pustahije, i poče či- 
niti zla mnoga, robeći sela i varoše, komu svaki dan to veće vojske 
dolazaše tako, da do malo vrimena učinivši vojsku, udari na kralja Kon- 
stantina, vojsku mu razbi, njega pogubi, a kraljicu Mariu uze sebi za 
ženu, i tako ugrabivši silom sve kraljestvo, poče se zvati kralj od Bul- 
garie. Ovo veliko zlo promišljajući cesar i bojeći se, da se ta krupa na 
njegovo cesarstvo ne prospe, čini dozvati prida se jednoga mladića Bu- 
garina, koi biše sin poglavice Jasena, a sinovac kralja Petra gori 
imenovanoga, i koi se nahodjaše u dvoru cesarovu, Ivan imenom. Ovi 



— 111 — 

mladić došavši prid cesai-a, imade od njega veliko pomilovanje, to jest, 
dade mu za ženu svoju kćer, Nereu imenom, pak mu reče ove riči: 
„Uzmi vojsku moju, ter prid njom podji u Bulgariu, smakni, 
ili iztiraj onoga kozara, i lupeža, koino je tvoje kra- 
Ijestvo lupežkim načinom ugrabio, pak ti vladaj, i kra- 
lj uj." — Ivan uzamši vojsku cesarovu, s njome se uputi put Bulgarie, i u 
malo je vrimena svu podloži pod oblast' svoju; jer ga Bulgari veselo 
pričekaše, i sami se brez boja njemu podložiše. Ma Lahana kozara 
neuhvati; jer biše pobigao k Nogri kralju tatarskomu, moleći ga, da mu 
dade vojsku na pomoć; ali od istoga Nogre smert imade, i tako osta 
Ivan za kralja. 



Ivan Jasen 9 kraU bulgarski XXIV« 

Ovi kralj biše dobar, miran, i priprostit, koga dobrota velika 
bi uzrok od njegova iztiranja i dignutja skraljestva; jer Terter snažni 
vitez bulgarski, budući se oženio sestrom ovoga kralja, i poznajući nje- 
govu priprostitost, metnu se u veliku oholost, i poče misliti, kako bi 
kraljestvo imao; najposli nahodi način ovi: poče zloglasiti kralja, suru 
svoga, da je budala, strašivica, i za kralja nepodoban, i tako ga zlo- 
glaseći, okrenu svu gospodu i vojsku protiva njemu, koi -videći, da će 
poginuti, uzamši sve svoje blago i zlato, pobiže u Carigrad, u komu' 
mirujući život sverši, stavši za kralja njegov nevirni zet. 



Terter, kraU bulgarski XXV. 

- Veliko veselje bi, kad se Terter za kralja okruni; ali budući 
kraljestvo nepravedno osvojio, za malo ga uživa, i sve njegovo veselje 
okrenu se u plač ; jer kralj tatarski, N o g r a imenom, s velikom vojskom 
ulize u Bulgariu, a Terter poznajući, da ga vojska i mnoga gospoda 
zlo gledalm zarad neharna dila, koje biše učinio prama svomu suri do- 
bromu, nesmide prid vojskom izaći protiva Tatarinu; nego -pobiže u 
Andrinopolje, gdi veće od tuge i grizodušja, nego od J)olesti život svčrši. 
Ma Bulgari, premda bihu brez vladaoca, uzdajući se u vitežka serdca 
svoja, udariše na Tatare, mnoge izsikoše, a ostali pobigoše. 



— 112 — 
Svetislav, kraU bHlgarski XXVI. 

Budući ostala Bulgaria brez kralja, i hotiući gospoda okruniti 
jednoga od knezovah velikih, bihu ponukovani od cesara, da oberu Mi- 
ovila sina kralja Konstantina ozgor 'rečenoga, i' njegove žene Marie, 
koju biše uzeo silom za ženu gori imenovani kozar, i koja se naliodj4še 
u Carigradu zajedno s Miovilom svojim sinom, i obeća im cesar biti 
' velik prijatelj, i pomoćnik u svako vrime. Ma gospoda bulgarska* ne- 
slušajući cesara, učiniše za kralja najvećjega izmedju njih plemića, pu- 
no mudra, razumna, i na boju kripostna^ koi uze za ženu Teodoru kćer 
Mlovila cesara. 

Malo posli toga, nahodeći se cesar u velikoj potribi, to jest, nad- 
skočen od neprijateljah posla mu Svetislav na pomoć dvadeset hiljadah 
konjikah, i šest hiljadAh pišacah, a prid njima Mazzukata, kripostna i 
verstna viteza, i plemića, i ovi se podnese vitežki na vojsci, razbivši na 
puno mistah cesai'ove protivnike. Ma vratjajući se veseli natrag, doće- 
kaše jih neprijatelji medju jednim' planinam' u tisnim klancim, i na nje 
iz bus^e udarivši, razbiše jih i izsikoše, malo koi i uteče. Ovi jadni do- 
gadjaj kad Bulgari razumiše, počeše zlo govoriti od svoga kralja Sveti- 
slava, da je kriv, i uzrok od smerti tolikih vojnikah, i glavarah, koji" 
bihu izginuli. Svetislavu bi prikazano, da je od te smutnje i buke, koja 
sve to veće rastijaše u pidj:u, uzrok Joakim patriarka. Premda 
mu lažno biše prikazano, čini ga uhvatiti, i baciti niz jedne stine visoke, 
i tako pravedan glavu izgubi. Ovu nemilu smert patriarke Joakima 
kada Bulgari razumiše, uhvatiše Svetislava, ter ga nemilom smeriju umoriše. 



Sliovio, kraU biilgarski XXVII. 

Sin krdja Konstantina, od koga smo govorili, Mi ovio imenom, 
bi za kralja okrunjen, koi skupivši vojsku veliku, od^ s njome u Italiu, 
i učini puno zla u njoj. Ma budući mu dali mnogo blago, povrati se 
natrag, i udari s vojskom na Serbiu; ali pobivši se s njima,^ izgubi voj- 
sku, a oa primivši mnoge rane, četvferti dan podje s ovoga svita. 



Aleksatiđro, kralj bulgarski XXVIIt. 

Kralj ovi biše rodjak, oliti stričević kralja Svetislava, koi kako 
za kralja stade, učini rat protiva cesaru Ivanu Kantakuzenu, porobi 






— 118 — 

mnoga mista, i osvoji sve do građa Anđrinopolja., Cesar Ivan posik 
vojsku protiva njemu; ali ga s vojskom dočeka Aleksandro, pobi se 
s cesarom, i razbi vojsku njegovu. Posli toga boja pomiriše se, i spri- 
jateljiše, davši mu cesar Ivan svoju kćer za ženu, s kojom imađ^ dva - 
sina, Str^žimirailvana. Ma budući mu umerla p^rva žena, oženi 
se drugi put ŽudinjMnjom, koja otrovk svoga pastorka Ivana. Bojeći se 
Aleksandro, da neotruje i Stražimira, posla ga u Vidin, davši mu rečeni 
grad, i njegove okoliše za banovinu. Umri posli toga kralj Aleksandro 
godišta Gosp. 1363. ostavivši nakon sebe tri sina od Žuđinjkinje, tako- 
djer i jednu kćer, koju dade za ženu caru Muratu; sin najstarii od Žu- 
dinke bi učiigen za kralja. 



IŠišman, kray bulgarski XXIX. 

Ovi kralj imade težak rat s Stražimirom bratom svojim po ot- 
cu; jer sakupivši vojsku, posla ju u banovinu Stražimirovu, i prid njom 
posla svoga brata Asenjiu, koga dočekavši Stražimir, s velikom naglostju 
udari na njega, vojsku mu razbi, i izsiče žestoko, u komu boju pogibe 
i Asenjia brat njegov. Videći brat njegov Šišman, da mu učiniti nemore 
ništa, uteče se Muratu, zetu svomu, pitajući od njega pomoć, i dade mu 
vojsku veliku, koja složivši se s Bulgarim, otidje pod Vidin, u komu 
gradu Stražimir pribivaše. Vidin biše puno vrimena ; ma osvojit' ga 
nemogući, digoše se izpod iyega, i otidjoše u Valakiu, Jioju počeše ro- 
biti, i mnoga zla činiti. Ali poglavica od Valakie skupivši vojsku, udari 
na Turke, i razbi jih jako. Šišman kralj videći, da nije verstan biti 
boja s bratom, uteče se opet Muratu, koi videći lipu prigodu, za osvo- 
jiti svu Bulgariu, i pod oblast ju svoju okrenuti, skupi vojsku koliko 
može v^ćju, i poznavši, da su dva rečena brata vojske pogubili, a hazne 
izharčili bijući se medju se, udari na jednoga i drugoga, kralj estvo im 
ote, a njima život uze; i tada do dneva današnjega osta Bulgaria pod 
Turčinom. Evo moj Štioče! kud se okrenu slava bulgarska^ i 
ostalih kraljah slovinskih; nesklad i nemir medju bra- 
tjom bi kuće Otmanovića uzvišenje, a slavnih kraljah 
skončan je. Nać ćeš u ovim knjižicam, da su Bulgari puno putah 
jedan grad uzimali, i deržave osvojivali, nemoj se tomu čuditi, zašto su 
ista mista opet gubili, oli kad bi se s cesarim mirili, iste gradove i 
mista povratjali, kako se i sada čini. 



8 



— 114 — 
Slidi kratka govorenje od poglavicah harvatskih,' i kriunskib. 

Harvatsko kraljestvo uzderžaše pod sobom mnoge deržave, to jest: 
« Karniu, Karintiu, Štiriu, Liku, Kerbavu, i svu doliyu Dalmaciu od Istrie 
do Cetine. I sve ove deržave Ijihu vladane od banah oliti dukah har- 
vatskih, koji se mnogokrat kralji zoviahu, budući puno putah bili ne 
samo od rečenih banovinah gospodari, nego li jošter i od sve Bosne do 
vode Dunaja; i svi oni, koji bihu njima podložni, zovu se Harvati, za- 
rad zemlje Kroacie, oliti Harvatie, i zaradi njezinih banah, od kojih 
imam u kratko besiditi. Pervi dakle duka, oliti ban harvatski biše: 

1. Porin, i ovi osvoji Liku i Kerbavu, iztiravsi stare pribi- 
vaoce, koji onde hihu, premda od istoga jezika i naroda slovinskoga 
bihu, kakono i Porin. 

2. Porga, sin Porinov, i ovi poznade zakon pravi; jer se kersti 
8 podloznicim svojim. 

3. Tomislav, koi imade rat s republikom mletačkom. 

4. Terpimir, i ovi iieimajući rata ni s kim, od njega se vele 
stvarih i ne piše. 

5. Onuslav, ovi učini rat protiva Dužđu mletačkomu, i porobi 
Eaorle blizu Mletakah; ma slano plati. 

^ 6. Demogoj, koi živi i umri boj bijući s republikom mletačkom. 

7. Iniko, i ovi ode s vojskom u Istriu, porobi je, i učini do- 
sta zla u njoj; ma bi iztiran iz Istrie od Badoara, dužda mletačkoga. 

8. S e d e s 1 a V. Ovi iztiravsi sinove prošastoga vladaoca s pomoć- 
ju Basilia cesara, učini se kraljem harvatskim; ma od ovoga, koi sliđi, 
bi ubijen pria godine danah svoga vladanja. 

9. Branimir. Ovi bi od pape Ivana osmoga pohvaljen, n knjizi, 
koju mu piše, da je ostavio nevirnost gerčku, u koju biše upao, i da je 
pozna' papu za vikara Isusova. 

10. Mučimir, od koga se neštije zlo, ni dobro. 

11. Miroslav. U vrime ovoga poglavice dodje Šimun kralj 
bulgarski s vojskom* velikom, da porobi zemlju harvatsku; ma zlo ob- 
verši; jer njegova vojska od Harvatah bi izsičena svakolika. Malo posli 
odoše Harvati u Bulgariu, i porobiše ju. 

12. Krešimir; i ovi imade dva sina, to jest:. Krešimira, i Dar- 
žislava, i ovi mladji ugi'abi kraljestvo stariemu bratu. 

13. Daržislav. Ovi bi pervi, koi se s dopuštjenjem cesara Ba- 
silia imenova, i zazva kraljem od Kroacie i Dalmacie. ' 

14. Krešimir drugi. I ovi izmedju svih kraćah i banah 
harvatskih bi najvećji u jakosti, i mogućstvu. Imade sina Štipana, i 
oženi ga s kćerom Dužda mletačkoga, kojoj I čela ime biše. 



— 115 — 

15. Slavi ć. Koliko otac ovoga kralja biše srican, toliko on bi 
nesrićan; jer nebiše dobro ni sio na pristolje svoje, od jednoga veli- 
koga kneza bi postavljen u tamnicu, u kojoj život svžrši; zastoji, ka- 
ko 11? znati ja iieniogu. 

16. Zvonimir, drugim imenom Demetrio. Ovi bi od pape 
poznan za kralja, i s velikim veseljem posvetjeii, i okrunjen, zašto vi- 
težki branjaše svetu cerkvu rimsku. Ovi kralj imadfe za ženu sestru 
sv. Ladislava, kralja ungarskoga; i neimajući sina zakonitoga, izvan jed- 
noga naravnoga, oliti kopilana, Štipana imenom. Ovi bi učinjen za kralja 
harvatskoga, koi od gospode harvatske bi zlo gledan, a malo od koga 
za kralja poznan; jer nebiše sin zakoniti kralja Zvonimira. I tako u 
vrime njegovo bi velika smutnja medju gospodom,, hotijući se svaki za 
kralja učiniti. Žena Zvonimirova pobižž u Ungaritf k bratu svomu sv. 
Ladislavu, i pokloni mu kraljestvo harvatsko, budući ga njoj ostavio na 
smerti njezin muž Zvonimir. Ladislav skupivši vojsku, uputi se k zemlji 
Harvatskoj. Videći gospoda zlo, koje mogaše sliditi, izabraše dvanaest 
najboljih knezovah, medju kojim' se naho^jaše verstni knez Juran Kačić, 
zapitaše mir, i primiše za kralja sinovca svetoga Ladislava, koga biše 
doveo s sobom iz Ungarie, a Štipana kopilana baciše na 1091. I ovi 
kralj novi zvaše se Almo. — * Bilo je i drugih banah harvatskih, koji 
se ovde ■ nespominju , za neuzmnožati više govorenja. Ovo je dakle 
zadosta, što smo dosada besidili ; ako li tko želi znati više, neka se 
muči istući starih pod^rtinah; ali mi se čini, da će se malo okoristiti, 
kakono i ja. 



Sliđi čudnovati život, i vitezica vojevanja Jure Kastriotića, 

rečenoga Si^enderbega, s railičitim' pismani*, koje su iz Sa- 

greda, Barlezia, i Giaminarie Brešanina izvađene« 

Rodi se Jure na 1404. 

Otac Jure Kastriotića zvaše se Ivan, ban, princip i poglavica od 
Arbanie, u kojoj poglaviti gradovi jesu ovi: Kroja, Svetigrad, Ska- 
dar, Drač, Ales, Drivast, Bar, Ozinj, Valona, Biograd 
A r banski, i ostali mnogi kastelići, i gradići fiaali. Skadar se talianski 
xove Skutari; Drač Durazzo; Bar Antivari, a Ozinj Dulcinjo. 

U stara vrimena Kastriotići bihu imenovani kralji; jer pod svoju 
oblast imadihu svu ArbaAiu gornju i dolnju: ali budući se niki gradovi 
odcipilij i vlastite bane za svoje vladaoce uzeli, izgubiše ime od kraljah, 
ter se počeše bani zvati. Dšržava dakle Kastriotića, jest jedan dio od 



— 116 — 

Arbanie, koja u stara vrimena zvaše se deržava slovinska, i ova jest 
lipa, ravna, i puno plodna; a diči se s jednom rikom glasovitom, koja 
priko nje teče, imenom Drina. 

Otac Jure Kastriotića biše pravi štovaoc svete matere cžrkve, 
koi žestok rat imade s Memedom pervim, protiva njemu vojeva, i svoju 
banovinu obrani. Ali posli smerti Memedove od njegova sina Murata 
bi težko naskočen, i nemogući se više braniti, bi usildvan davati mu harače, 
i sve sinove u tutiu. 

Žena njegova zvaše se Vojsava, kći bana oliti poglavice bulgar-- 
skoga, koja imade s Ivanom četiri sina: Reposia, Stanišu, Konstantina, i 
Juru, od koga će biti naše govorei^e. Imade Vojsava i pet kćerih: 
Maru, Jelu, Augeliu, Vlajku i Mamicu. Vojsava noseći Juru u svojoj utrobi, 
imade san ovi : Da je porodila jednoga zmaja, koga glava u carevu 
zemlju dopiraše, ter žive proždiraše Turke ; rep udaraše u more, a kril- 
mi svu Arbaniu pokrivaše. A kada se pak porodi, ugledaše se na njemu 
dva čudna zlamenja, to jest, na glavi kruna, a na ruci desnoj sablja. 

Nemogući dalje Ivan odoliti naglosti Muratovoj, ni s njime boja 
biti, bi usilovan izvan harača dati mu sva četiri sina u tutiu, za nepu- 
stiti svoju banovinu, i sve svoje podložnike pod oblast poganika. Murat 
priko zakletve sve jih čiiii poturčiti, nadivši im imena turska, a Juri 
postaviše ime Skenderbeg, koi ima^aše osam godištah, kada ga k caru 
u Jedrenu dovedoše, i bi izmedju ostale bratje od Murata lipo gledan, 
štovan,, i pohvaljen; jer se vidjahu u njegovu kipu zlamenja od velike 
mudrosti, jakosti, i vitežtva, koje kriposti pokaza, kada dodje na godišta 
od razuma i snage. 



PoćioiUu junaetva Jure Kastrioti^. 

Carigrada u ona vrimena još nebiše car osvojio, nego u Jedreni 
pribivaše, u koi grad dodje na službu Muratovu jedan Tatarin mnogo 
snažan, velik i silovit, ne za drugo, nego' za ukazat' caru svoju snagu i 
junačtvo, pod kojim se puno dičaše, i zvašese nepredobitni. Ovi dakle 
nepredobitnik Tatarin često krat zazivaše na mejdan koga mu drago od 
vojske careve ; ali se nenadje nitko od sve vojske turske, koi bi mu smio 
izaći na rečeni mejdan rad jakosti, veličine, i sloboda, koga imađiše. 
Skenderbeg nemogući toliku oholost ni hvalu podnositi, izadje mu na mej- 
dan i na mejdanu odsiče mu glavu. Nahodeći se jedan put u Brusi s Muratom 
i vojskom njegovom na 1429. dodjoše- iz vojske persianske dva Turčina 
puno snažna, slobodna i strahovita ; jedan se zvaše Zampša, a drogi 



— 117 — ^ 

Jain, koi na puno mistah mejdan odnosiše, i ovi počeše zvati u vojsku 
carevu, da bi im tkogod izašao na mejdan ; ali se nenađjž od sve vojske 
careve jedan, koi bi to poštenje sebi li caru Muratu učinio, izvan Jure 
Kastriotića, koi izadjž na mejdan jednomu, i težko ga rani. Videći mu 
drug, da će poginuti, doleti na konju, ter ga obleti s jedne strane jedan, 
a s druge drugi : ali Jure jednomu i drugomu ođsiče glavu. Videći 
Murat njegovo junačtvo, sriću, i sloboštinu učini ga Alajbegom, pak do 
malo vnmena i pašom nada tri hiljade vojske. 



Sliđi* pisma od gori 

^dkada su silne mejdanžije 
Postanule u zemlji carevoj, 
Nebiaše žeSljega junaka 
Od Alije Deli-Tatarina. 

On svakoga na mejdan zoviše; 
Al' mu nitko izać' nesmijaše. 
Nego jedno momče golobrado, 
Po imenu Skenderbeže Jure. 

Tiho mu je Jure besidio: 

„Sedlaj konja, silni mejdandžija I 
Eozivljem te na mejdan junački 
Niže grada nasrid polja ravna. 

Neka gleda Murat-Sulemane, 
I njegove mlade sultanije 
Iz Jedrene grada bijeloga, 
Gdi se bije orle i sokole 

Tvoja mi je sila dodijala, 
I izprazna slava omferznula; 
Ako jesi junak od krajine, 
Sedlaj konja, da se ogledamo!" 

Kad je Ale njega razumio, 
Juriši je tiho govorio: 
„Oli si se, momče, pomamilo, 
Oli ti je život omerznuo. 

Tko je godir samnom bojak bic>, 
Već se nije k majci povrt^io. 
Nećeš ni ti, vira ti je mrija!" 
To govori, na konja se skače. 



rečenih mejdanaii. 

Ter otidje'niz to polje ravno, 
A za njime Kastriotić Jure. 
Gleda' ga je care gospodare 
I njegove mlade sultanije, 

Iz Jedrene grada bijeloga ' 
Gledao je, ter je besidio, 
Gdi ga sluša malo i veliko: 
„Skenderbeže, samovoljo moja! 

Ludo ti ćeš izgubiti glavu 
Bojak bijuć s Alom-Tatarinom, 
Veće neg' je u godini danah 
Tatarin je odnio mejdanah." 

Kad su bili nasrid polja ravna, 
Mejdanđžije konje razigraše. 
Kada li se blizu sastadoše, 
S britkimi se sabijam' udariše; 

Ali pusta glava Aliina 
Ugleda se na zemljici cernoj. 
Začudi se sva vojska careva, 
A najveće Murat-Sulemane. 

Kad zamahnu Kastriotić Jure, 
Kad zamahnu, kadi' odsiče glavu V 
Berže mu je glavu odsikao, 
Nego bi ga munja ošinula. 

Malo toga vrime postajalo, 
Al' to idu dva zmaja ognjena 
Iz daleka od Persie ravne, 
Jain jedno, a Zampša je drugo. 



118 



Viču oni od jutra do mraka, 
Može li se koi junak naći 
Od sve vojske cara čestitoga, 
Đa nam idje na mejdan junački? 

Sve delije k zemlji pogledaše; 
Ali nehti Kastriotić Jure; 
Već se skače na konja golema, 
Ter izlazi na mejdan junački. 

Govori mu Murat.pootčime: 
„Ne hod' tamo, drago dite moje ! 
Već se prodji Ala i mejdana; 
Jer ćeš ludo izgubiti glavu.** 

Ponizno mu Jure odgovara: 
„Nebrini se, care pootčime! 
Desnica je moja od mejdana, 
Pogubit' ću i dva Persijana." 

Pak zavika iza svega glasa, 
Ter dozivlje dva Turčina mlada, 
Mejdandžije od Persie ravne. 
Obadva Vas na mejdan pozivljem. 



Čudila se dva Turčina mlada. 
Što govori Kastriotić Jure. 
Persianski Turci govorfthu, 
Kretju glavom, ter mu se rug&hu : 

„ Čudne . sile, strašne mejdandžije ! 
Eoi po dva na mejdan pozivlje, 
Ludp momče nezna što govori, 
Nije pria na mejdanu bio." — 

Pak se skoči jedan na konjica. 
Po imenu Jain mejdandžija, 
Ter poleti niz to polje ravno. 
Da .pogubi Kastriotić Juga. 

Ali njemu loša srića biše; 
Jer ga ljute rane dopadoše; 
A kad vidi Zampša pobratime, 
Da će njemu pobre poginuti. 

Udri konja čizmam' i mamuzam', 
Ter doleti kano soko' sivi, 
Skenderbegu đa odsiče glavu. 
U za' čas je po se doletio ; 



Jere mu je glavu odsikao, 
I njegovu Jain pobratimu. 
Veseli se sva vojska careva, 
A najveće Murat pootčime. 

Na 1432. podje s ovoga svita Ivan Kastriotić, otac Jure Sken- 
derbega, koga smert puno obveseli Murata, za moći lašnje ugrabiti nje- 
govu deržavu, kako -i ugrabi na privari, i na tverdoj viri, po običaju 
turskomu. Kako dakle Murat razumi, da je ban Ivan priminuo, posla 
pašu Sabeliju s mnogom vojskom u Arbaniu, koju našavši brez vojnikah, 
osvoji brez muke, i brez kervi, postavivši u Kroju grad poglaviti, i u 
ostale gradove svoje zapovidnike i vojnike. Ali bojeći se Murat, da mu 
koi od sinovah Ivanovih nepriuzme banovinu, sve jih čini potajno otro- 
vati, izvan sama Skenderbega, brata najmladjega, koga mudrost sahrani 
mii život; jer puno krat' izkušavan od Murata, bi li pošao u Arbaniu, na 
svoju banovinu, dade mu odgovor, da on drugoga otca nepoznaje, nego 
Murata, i da bi pria glavu izgubio, nego bi ga ostavio. Ma jedno go- 
voraše, a drugo u serdcu mišljaše, istući sve načine, kako bi utekao, i 
svoju priuzeo banovinu, kako i uteče, na način, koi će se viditi u 
ovoj pismi. 



119 



Slidi pisma od svih stvariii, gori imenovanlli. 



^anak snila Vojsava kraljica, 
Vima ljuba kralja od Epira, 
Po imenu Ive Kastriota, 
Sanak snila, u sanku vidila: 

Da je ljuta zmaja porodila, 
Krila su mu Epir pokrivala, 
K Carigradu glava dopirala. 
Koja žive Turke proždir&še. 

Kada li se od sna probudila, 
U njojzi je čedo proplakalo, 
Suzicam' je lice oblivala, 
Ivanu je sanak povidala. 

Kad je Ivan ljubu razumio, 
Lipo joj je sanak tolmačio: 
„Što si, ljubo, u sanku vidila. 
Da si ljuta zmaja porodila. 

To ćeš rodit golema junaka, 
Koino će caru dodijati. 
Što li krilim' Epir pokrivaše, 
To će branit' ^ve kralj estvo naše. 

Što j' u tebi čedo proplakalo: 
Nejako će biti odvedeno. 
Za njime ćeš suze prolivati; 
Ali će se dite izbaviti. 

Još neprodje nediljica ddnah. 
Porodila Vojsava kraljica / 
Lipo čedo, pria nevidjeno; 
Zlamenito, pria nerodjeno. 

Na čelu mu od krune zlamenje, 
A na ruci od brietke ćorde. 
Čudila se epirska gospoda 
Gledajući po njemu zlamenja. 

Majka čini veliko veselje. 

Svoga sinka šalje na kšrštenje. 
Lipo mu je ime postavila, ^ 
Lipo ime, Jure dite mlado. 



Kada li je dite ponaraslo, 
Vojsavi je loša srića bila: 
Arbaniu Turci porobiše. 
Od Ivana harač zapitaše, ' 

I četiri u tutiju sina, 
Reposija pfervorodjenoga, 
Konstantina, i Savišu mlada, 
Juru dite, sinka najmlađjega. 

Ivanu se drugo nemog&še; 
Jer mu biše Murat dodijao; 
Već mu daje blago nebrojeno, 
I četiri u tutiju sina. 

Za njima je majka izlazila, 
Sva u ćemo biše obučena, 
Od žalosti kose razplitala. 
Bilo lišće suzam' oblivala. 

Da je komu poslušati bilo, 
Kako cvili Jure dite mlado? 
Hvataše se majci o gerjocu, 
Suze roneć majci govoraše: 

„Ostaj s Bogom, mila majko moja! 
Vidiš li me, vidim li te veće, 
I hvala ti na mliku bilomu. 
Kojim si me, majko, zadojila. 

Majka sinka lipo celivaše. 
Suze roni, ter mu govoraše: 
„Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Nepriverni svete vire tvoje!" — 

To izusti, na zemljicu pade, 
A Turci joj sinke povedoše 
Priko ravne zemlje Arbanije, 
Sva četiri caru darovaše. 

Kad je care Juru razgledao, 
Zlamenje je na njem ugledao: 
Britku sablju na desnici ruci, 
Svitlu krunu na glavi junačkoj. 



120 



Goji njega u dvora bilomu, 
Kada 11 je dite ponaraslo, 
NebijSše takoga junaka 
U Turčina, ni u Kaurina. 

On na mejdan često izlazaše, 
Na mejdanu glave odsic&še, 
Po vas dan se džilitAše s Turcim, 
Ter jih često s konja obar&še. 

Maleno je vrime postajalo, 
Majka njemu bilu knjigu piše: 
Da mu biše babo priminuo 
U Krojanu gradu bielomu. 

Turci njemu oteše kraljestvo, 
Osta jadna Vojsava kraljica 
I brez kralja, i brez kraljevine, 
Brez gospodstva, i brez banovine. 

Mislio je Kastriotić Jure, 
Kako bi se caru izmakao? 
Siroticu majku pohodio? 
I svoje se krune dobavio? 

Ali mu je srića priskočila: 
Udariše ungarske katane, . 
Porobiše careve džržave, 
Prid njima je vojvoda Janko. 

Kad je Murat glase razumio, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Pak je daje Kastriotić- Jurj u, 
Ter je njemu care besidio: 

„Vima slugo, Kastriotić Jure! 
Štogod imam u dvoru junakah. 
Mladih pašah, agah, i spahijah, 

• Nada tebe neimam junaka, 

Koi će mi prid vojskom izaći, 

' I pobit se s vojevodom Jankom. 
Pridajem ti silnu vojsku moju, 
I mojega ćatu velikoga. 

Spomeni se, drago dite moje. 
Da sam tebe za sina uzeo, 
U mojemu dvoru odgojio, 
I za pašu tebe učinio. 



A kad sam te, sinke, poturčio, 
Lipo sam ti postavio ime. 
Lipo ime, dite Skenderbeže, 
To će reći: snažni Al^ksanđro.^ 

Kad je Juro i^jega razumio, 
Pokloni se do zemljice ceme, 
I podižš Turke vitezove 
Priko ravne zemlje Bomanie. 

B^rzo Jure k sčrbskoj zemlji đođje. 
Na polju je tabor učinio; 
Iz tabora bilu knjigu piše, 
Ter je šalje vojevodi Janku. 

„Kaurine od Sibinja Janko! 
Ja imadem i za dvoje vojske, 
Sjutra ćemo na te udariti; 
Al' se nemoj, pobro, poplašiti. 

Spomeni se, Sibinjanin-Janko I 
Da mi jednu viru virujemo. 
Kada sjutra u boju budemo, 
Pridat' iu ti svu vojsku carevu. 

Ja sam sužanj Murat-Sulemana, 
A sinak sam Ive Kastriota, 
Pokojnoga kralja od Epira, 
Koino je skoro priminuo. 

Murat mi je oteo otčinstvo, 
Majka moja u nevolji cvili, 
Rad bi moju majku pohoditi, 
I otčinstvo moje prigledati." 

Kad je sjutra jutro osvanulo. 
Na Ungarce Turci udariše. 
Kad se poče kervca prolivati. 
Poče Jure natrag uzmicati. 

Kad vidiše age i spahije. 
Da Kastriot natrag uzmicaše, 
Koi nije nigda uzmicao, 
Pobigoše natrag brez obzira. 

Tad Ungarci sablje povađise, 
Svoja bojna kopja položiše, 
Dobrim konjem pustiše diždume, 
Svu carevu vojsku izsikoše. 



121 



* 



A kad vidi Kastriotić Jure, 
Dobavi se ćate velikoga, 
Nad njime je sablju izvadio, 
Ter je njemu Jure besidio: 

„Uđilj piši listak knjige bile, 
Napiši je od strane careve, 
I šalji je ^krojskom^ kapetanu, 
Nek mi dade Kroju u Epiru. 

Ako li je napisati nećeš? 
Evo tebi tvferdu viru dajem, 
Odsić ću ti rusu glavu tvoju, 
I dat' ću juvojevodi Janku." — 

Na ino se ćati nemogaše; 
Već napisit listak ki\|ige bile. 
Kad se Jure knjige dobavio, 
Ćatinu je glavu odsikao, 

Pak otiđje k ravnoj Arbanii, 
I s njime je trista Arbanasali, 
Sve plemićah, i gospodićićah, 
Vitezovah pria nežecjenih. 

Kad je doša' u Kroju bijelu. 
Daje knjigu krojskom' kapetanu. 
Knjigu štije krojski kapetane, 
Knjigu štije, a suze proliva. 

Nije zmija zmiju 
Što Skenderbeg 



Ali mu se ino nemog&še; 
Već mu daje ključe bila grada, 
Poznaje ga, da je poglavica 
Od sve ravne zemlje Arbanije. 

Kad se Jure ključa dobavio, 
Družini je svojoj govorio: 
„Družinice, mila bratjo moja! 
Naoštrite svitle sablje vaše. 

A kad bude noćas u po'noći. 
Što nadjete, da je sunetjeno, 
Ter se neće kerstom prikferstiti, 
Izsicite malo i veliko. 

Jedva oni noćce dočekaše. 
Svoje britke sablje naostriše; 
A kada je u po'noći bilo, 

. Izsikoše malo i veliko. 

Kada li je danak osvanuo. 
Ori Jure visoke, munare, 
Tere zidje cerkve i o'tare. 
Uze krunu starca b&be svoga. 

Svu osvoji ravnu Arbaniju, 
Štogod nadjš, da je sunetjeno, 
Sve izsičž malo i veliko, 
Pak pohodi milu majku svoju, 
privarila, 
Murat-Sulemana. 



Slide rati Jure Kastriotića, i earii Murata, na 1443. 

Berzo bi Muratu prikazano dilo Jure Kastriotića, i zato s veli- 
kom pritnjom i seržbom posla protiva njemu Ali-Pašu samo s četerdeset 
hiljadah konjikah. Razumivši ban Jure, kolika vojska prama njemu 
idjaše, skupi i on vojske petnaest hiljadah, osam hiljadah konjikah, a 
ostalo pišacah. Mogaše i veću vojsku skupiti s pomoćju banah, koji mu 
se bihu zakleli davati u svako vrime pomoć; ali mu se vidi toliko za 
dosta, za slomiti ttirsku silu s pomoćju Gospodina, i svojih vimih Ar* 
banasah; a uzd&še se u mudrost i jakost glavarah, navlastito sinovca 
Ameže. Ovomu ime 'bi od Turakah postavljeno; jer se je rodio u tur- 
skoj zemlji od bule i od otca poturčenjaka , brata Jurina, a kako mu 



— 122 — 

ime nadiše kada se pokersti, knjige nekažu. Uzđ&še se takodjer izmeđju 
ostalih u vimost i snagu kapitana Mojsije, koga đrugojačie zvahu Musa 
Arbanasin; u kneza Vranjanina, koi bi rodom iz Vrane od Kotora i u 
ostale mnoge oficire, ter se uputi prama vojsci turskoj, kako će se u 
ovoj pismi viditi. 



Slidi pisma od ovoga boja. 



T 



elar viče od jutra do mraka, 
U bijelu gradu Carigradu: 
„Tko je godir od stola careva, 
Da se sjutra na divanu nadje. 

Kad je sjutra jutro osvanulo, 
Skupiše se na divan gospoda: 
Mlade paše, age, i spahije. 
Tiho im je care besidio : 

„Poslušajte paše i kadije, 
I ostale age i spahije! 
Bojak bismo s krajem ođEpira, 
Bojak bismo i pridobismo ga. 

Dade meni po' kraljestva svoga, 
I četiri u tutiju sina, 
I još meni dav^še harače, 
Da mu svitle neotimljem krune. 

Kad li umri od Epira kralju, 
Dozvao Sam ja njegova sina. 
Po imenu Juru Kastriota, 
Kogano sam lipo milovao. 

Davah njemu krunu od Epira, 
Koju mu je b^bo uzderžao. 
Da kraljuje, i da harač daje. 
Kako mu je i cako davao. 

Nehti Jure uzeti kraljestva; 
Već se meni zaklž na ćitapu. 
Da on mene neće ostaviti; 
Nego kervcu za mene proliti. 



Ja virovah onoj zmiji ljutoj, 
I odhranih zmaja u nidarcu; 
A sad me je Jure odbignuo, 
Muhameda svetca pogerdio. 

Poslah njega k ravnoj Ungarii, 
Da boj bije s Sibinjanin-Jankom ; 
AV nevimi Kastriotić Jure 
Svu izdađfe silnu vojsku moju, 

I pogubi pašu kapetana, 
I mojega ćatu velikoga, 
Samo s dvajest hiljadah vojnikah, 
Pak pobiže k ravnoj Arbanii. 

Uze tvferdu Kroju na privari, 
I posiče krojskog' kapetana. 
Uze krunu starca babe svoga, 
I podloži njegovo kraljestvo. 

Štogod nadje, da je sunetjeno. 
Po Epiru i okolo njega, 
Ter se nehti kerstom prikerstiti. 
Sve izsiče, nitko neuteče. 

A ni to mu dosta nebiaše; 
Već ulize u kraljestvo naše, 
Robi, pali, sela i varoše, 
Siče, kolje malo i veliko. 

A sad mi je tužba dodijala, 
Da vojnika nejma na krajini, 
Koga Jure nije pogubio. 
Pogubio, oli zarobio. 



123 



Da se bila dvora nebijeli, 
Koga nije ognjem opalio, 
Da neimađe majke, ni Ijubovce, 
Koja nije u cferno zavita. 

gospodo Paše, i Kadije, 
I ostale Age i Spahijel 
Nije r koga porodila majka, 
Da otidje do Epira ravna, 

1 osveti kčrvcu prolivenu. 
Čiste vire svetca Muhameda, 
Da pogubi Juru Kastriota, 
Koi mi je puno dodijao. 

Tko pogubi onu zmiju ljutu, 
U' pogubi, ir dovede živa, 
čestita ću njega učiniti. 
Od Epira krunu darovati." — 

Umukoše paše i kadije, 
I ostale age, i spahije, 
A veziri k zemlji pogledaše; 
Ali nehti silni Ali-Paša; 

Već je caru tiho odgovara': 
„Evo care I desna ruka moja, 
I u ruci britka sablja ova, 
Kojano je kervce napojena. 

A tako se moje nenapila, 
Ona hoće osvetiti tebe, 
I pogubit Juru Kastriota, 
Kogano si sinkom odgojio.* — 

Kad je care njega razumio, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Sve konjikah po izbor delijah, 
Silne vojske četer'est hiljadah. 

Eazviše se svioni barjaci, 
Udariše careve borije, 
Ode vojska k ravnoj Arbanii, 
Prid njome je silni Ali-Paša. 

Malo vrime postojalo biše. 
Glas dopade Juri Kastriotu, 
Da na njega idje Ali-Paša, 
Kupi Jure vojsku po Epiru. 



Osam hjljžd' silenih konjikah. 
Sedam hiljM' po izbor vojnikah. 
Usve vojske petnajest hiljadah; 
Ali je to ognja žestokoga. 

Pod Krojom je vojsku pribrojio. 
Pak je svojoj družbi govorio: 
„Da idemo, mila bratjo mojci. 
Pozdraviti silnog' Ali-Pašu. 

Nemojte se, bratjo, poplašiti, 
Što je veće vojske u Turakah, 
Oni slave svoga Muhameda, 
A mi lipo ime Isusovo." — 

Kada Jure svžrši govorenje. 
Učini se veliko zlamenje: 
Svi konjici konje posidoše. 
Britke sablje pisci pripasaše. 

Razviše se svileni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale. 
U vojsci se činjftše veselje. 
Oko' vojske tuge i žalosti. 

Plaču majke jedine sinove. 
Plaču ljube svoje zaručnike, 
. Mala dica, majke gledajući, 
Plaču seke milu bratju svoju. 

Svojoj bratji pute priticaše, 
Priticaše, ter jih celivaše. 
Hvatajući konje za diždume, 
Nebi li se koi povratio. 

Majke svoje skiduju gjerdane, 
A Ijubovce zlatne perstenove. 
Dijevojke vince pozlatjene, 
Ter zavite metju na oltare. 

Uz oltare ruke razpinjale. 
Da bi majke sinke pričekale; 
A Ijubovce svoje zaručnike, 
I sestrice milu bratju svoju. 

Odtolem se vojska podignula, 
I otidje suproć Ali-Paši. 
Kad su bili na polje Dibrensko, 
Onde jih je noćca dostignula. 



124 



Tute oni pobiše barjake, 
I po polju bile čađorove. 
Kad je sjutra danak osvanuo, 
Počž Jure razređjivat' vojsku. 

Blizu polja gusta gora biše, 
U toj gori postavlja busije, 
Tri hiljade silenih konjikah, 
Prid njima je Amedža vojvoda. 

Amedži je Jure govorio: 
„13 sinovče, drago dite moje! 
Postoj, sinko, u gori zelenoj, 
Derži tvoju na okupu vojsku ; 

Ali nemoj pria udarati, 
Neg' se počme kžrvca prolivati ; 
Kad ugledaš dvi vojske ognjene, 
I barjake turske i kaurske, 

Ti ćeš izać' iz gore zelene, 
Na Turke ćeš juriš učiniti. 
Pristrašit' ćeš svu vojsku carevu, 
Ter ćemo ju pod mač okrenuti." 

Amedža je njega poslušao, 
I otidjž u goru zelenu. 
Ar to idje silni Ali-Paša; 
A kad' ga je Jure ugleiiao, 

Na polju je vojsku razredio: 
Od konjikah krila učinio, 
Za krila je pisce postavio, 
Medju krila Jure ulizao. 

Oko' njega pisci i konjici, 
Izza sebe stražu ostavio. 
Sve konjikah dvanajest štotinah, 
Prid njima je bane Vranjanine, 
Koi biše junak od starine. 

Vranjaninu Jure govorio; 
„Derži, bane, na okupu vojsku; 
Ali nemoj pria udariti, 
Neg' udari iz gore busija. 



A kad udre iz gore Amedža, 
Ja ću vojsci krila razmaknuti, 
Tvojoj družbi pute otvoriti, 
Nek udare čili na umorne. 

Malo vrime postojalo biše, 
Dadfe Jure od boja zlamenje: 
Tu se dobri konji razigraše, 
Udariše bubnji i svirale. 

Tu se britke sablje povadiše, 
A bojna se kopja položiše. 
Tu udari l^onjik na konjika. 
Tu se poče kžrvca prolivati. . 

Kada vidi Amedža vojvoda. 
Da se silne vojske udariše, 
Iz potajnih udan busijah. 
Kano vuće iz gore zelene. 

Tri hiljade kopja položiše. 
Tri hiljade sablje povadiše, 
Učiniše juriš izza zada, 
Siku jadne Turke iz nenada. 

Kud Amedža s vojskom dopiraše, 
Na alaje Turke razganjaše. 
Ta nenadiija iz gore busija 
Strah zadade svoj vojsci carevoj. 

Kad to vidi Kastriotić Jure, 
Svojoj vojsci krila razmaknuo, 
Vranjaninu pute otvorio^^ 
Pak udriše čili na it\nome. 

Tu se težka kervca prolivaše, 
Do neba se jadan glas čujaše 
Od velike jeke i jauka. 
Turci zovu svetca Muhameda, 
A kerštjani ime Isusovo. 

U tri ure boja žestokoga 
Pade mertvih silenih Turakah 
Đvajest i dvi hi\jađe konjikah, 
Dvi hiljade osta'u sužanjstvu. 



125 



Od vojnikah Kastriotić Jurja 
Pade mertvih pisac' i koDJikah 
Dvi stotine i dvajest junakah; 
Toliko ih ranjenih bijaše. 

Kada vidi silili Ali-Paša, 
Da su njemu Turci izginuli, 
Skupi ono zdravih i ranjenih, 
Pak pobiže k bilu Carigradu 
Brez barjakah i brez čadorovah. 



Osta Jure s vojskom na mejdanu 
Dokv turačku pokupi odoru, . 
I dok rane zavije junakom, 
Pak otidj^ na turske međjaše. 

Svu je tursku zemlju porobio, 
I zdravo se natrag povratio. 
Nije majka rodila junaka. 
Što je majka Skenderbega Jurja. 



Pisma, kako kraU ungarski piša knjigu Juri Kastriotiću, na 

1443. 



IVra\j ungarski bilu knjigu piše 
U Buđimu gradu bijelomu, 
Ter je šalje Skenderbegu Banu, 
Skenderije zemlje gospodaru. 

U knjizi je njega pozdravljao, 
I ovako njemu govorio: 
„Čuo jesam, Arbanase bane! 
Da si silni vitez na krajini, 

Ništa gorji od Vojvode Janka, 
Da te nitko pridobit' nemože. 
Još ni zmija Otmanović cafe, 
Koi ote svita banovine. 

A evo sam vojsku sakupio, 
Ugričiće od zemlje iiugarske, 
I gospodu od zemlje poljačke, 
Karavlahah i Karabogdanah. 

Kupi i ti tvoje. vitezove 
Po Epiru i okolo njega. 
Da tiramo cara silenoga 
Iz Jedrene grada bijeloga. 

čekat ću te, Arbanase bane! 
Blizu Vame nasrid polja ravna 
S osamdeset hiljadah junakah, 
'Sve ditićah i mlađih momakah. 



Prid vojskom je Sibinjanin-Janko, 
Sva je tvoja slika i prilika. 
Želi Janko tebe pozdraviti, 
I s tobom se lipo pobratiti." 

Kad je Jure knjigu progledao, 
Berzo vojsku biše sakupio 

' Arbanasah dvanajest hiljadah; 
Ali je to ognja žestokoga. 

Pak otidje priko Skenderije, 
r povede sinovca svojega, 
Koinp je sokol na krajini, 
Po imenu Amedžu vojvodu. 

I povede od Dibre viteza. 
Od starine plemića i kneza. 
Po imenu Mojsiju vojvodu, 
Serbski pobre, Musu Arbanasa. 

Kad su bili blizu serbske zemlje, 
Skenderbegu bila luijiga dodje 
Od viteza Jure Brankovića; 
A prid vojskom Vukojević bane. 

U knjizi je njemu govorio: 
„Vrat' se natrag, Kastriotić bane, 
Skenderije ravne gospodare! 
Nije puta priko zemlje moje. 






126 



Evo tebi tverdu viru dajem, 
Da ću pria glavu izgubiti, 
Neg' te pustit priko serbske zemlje. 
Pomoć dati gibinjanin-Janku. 

Svi su tebi puti zapričeni, 
Sa svih stranah klaiyci zatvoreiii. 
Nećeš, bane, Janka ni viditil, 
Kamo li ćeš i\jemu pomoć dati.'' 

Moli njega Kastriotić bane, 
Da ga pusti priko zemlje svoje; 
Ar ga bane umolit' nemože; 
Jer Branković za Boga neznade. 

čeka' ga je Sibinjanin-Janko 
. Niže Varne nasrid polja ravna, 
Gdi bijaše misto od mejdana. 
Čeka' ga je tri nedilje danah. 

Maleno je vrime postojalo, 
Ar to idje Murat care silni 
S dvi sta hiljdd' svojizih junakah, 
S sobom vodi dvi sta lumbaradah. 

Ravnb polje Turci pritiskoše, 
Konj do konja, junak do junaka, 
Bio čador jedan do drugoga, 
A barjaci kano i oblaci. 

Kad je Janko Turke ugledao. 
Govorio kralju ungarskomu : 
„Vladislave! svitla kruno moja, 
Sjutra valja udarit' na Turke. 

Evo tebi planina visoka, 
U planini dubrava zelena, 
Silne vojske četerjest hi^adah 
Ugričićah i mladih Poljakah. 

Kod planine čini meterize; 
Ali nemoj iž nje izlaziti; 
Ako bi me.potirali Turci, 
Neka mogu u meteriz doći. 

Nemoj, kralju, učiniti drugo. 
Tvoje vojske neizgubi ludo. 
Slušaj starca vojevodu Janka ^ 
Ako želiš dobiti Murata. 



Kada li je danak osvanuo, 
Lipo Janko vojsku razredio. - 
Uze vojske četeijest hiljadah. 
Pak izadje na to polje ravno. 

Od konjikah krila učinio, 
Na desno je krilo postavio 
Vitezove od zemlje Poljačke, 
I katane od zemlje Ungarske. 

A na livo postavio biše 
Karavlaha i Karabogdana 
I junake od Erdelja ravna, 
A prid njima vojevoda Janko. 

Na desno je krilo udario 
Karač-paša od A^ije ravne. 
Junak, pobre, na silna junaka ; 
Ali Janko bolji junak biše. 

Jer pridobi pašu od Azije, 
Ter ga tira uz to polje ravno; 
Ali paša nfle utekao, 
Janko mu je glavu odsikao. 

Mnogi s pašom izgiboše Turci, 
Od Azije po izbor konjici. 
Za dvadeset, i veće hiljadah 
Osta mertvih carevih delijaL 

Kad vidiše gospoda ungarska. 
Kako Janko Turke razgonjaše, 
I ruse jim glave odsicaše. 
To je njima i pomučno bilo, 

Serdito su kralju besidili: 
„ Što smo došli, svitla kruno naša ? 
Al' smo došli gledat' iz tabora 
Kano ćuci iz gore zelene. 

Kako siče sablja Jankulova? 
Čini jadan vojevoda Janko: 
Da neima na svitu junaka 
Izvan starca Sibinjanin-Janka. 

Tko je godir serdca junačkoga, 
Nek' se skače na konja viteza. 
Da tiramo cara silenoga 
Do Jedrene grada bijeloga. ■ 



127 



Kra^j lugarski samosvitan biše, 
Mlado momče puno silovito, 
Nehti slušat' Sibinjanin- Janka ; 
Već se skače na koi\ja golema, 

Pak poleti niz to polje ravno, 
A za njime sva vojska ungarska. 
Na carev je dundar udario ; 
Al' je pod njim konjic pokleknuo, 
O zemlju je s njime udario. 

Priterčaše Turci Janjičari, 
Vladislavu glavu odsikoše, 
Na bojno je natakoše kopje, 
Svoj ungarskoj pokazaše vojsci. 

Mertva glava kralja Vladislava 
Strah zadade svoj vojsci ungarskoj. 
Svoja bila pleća okrenuše, 
Ter uz polje ravno pobigoše, 

A za pjima careve delije, 
Tiraše jih do vode Duoaja, 
Sikoše jih od po'dne do mraka, 
Sve izgibe, malo tko uteče. 

Tu gospoda mnoga izgiboše, 
Koji kralja na zlo nametnuše; 
Tu pogibe mladjan kardinale. 
Po imenu mudri Cesarine. 



I biskupi od zemlje ungarske, 
Svi principi deržave poljačke. 
Sam uteče vojevoda Janko 
Priko zemlje bana Brankovića. 

Zaludu je i on utekao; 
Uhvati ga Jure Brankoviću, 
Postavi ga u tamnicu tamnu, 
Ter ga mori i žedjom i gladom. 

Berzo se je Janko oprostio, 
I silenu sakupio vojsku. 
Jurinu je porobio zemlju, 
I varoše ognjem sažegao. 

Kad razumi Kastriotić bane. 
Da su kralja pogubili Turci, 
Cvili bane od jutra do mraka. 
Niti jide, nit' se razgovara. 

Kada li je danak osvanuo, 
Na serbsku je zemlju udario. 
Ognjem pali sela, i varoše, 
Siče, kolje malo i veliko. 

Pak se vrati k ravnoj Arbanii 
Suze roneć, ovako govoreć: 
„Što učini, Jure Brankoviću, 
Od starine nevimo kolino!** — 



Raibi Jure Kastriotić Feres-pašu, na 1445. 

Kako se povrati Kastriotić iz zemlje serbske, ulize samo s tri 
hiljade Arbanasah u deržavu Tursku, i mnoga zla Tui'kom učini, poro- 
bivši mnogi vilajet, opalivši vaix)še, zarobivši, i izsikavši mnogu čeljad 
tursku, i zaplinivši neizbrojenu životinu, s velikim veseljem povrati se 
natrag. Murat, za imati ga živa u ruke, dade naredbu Feres-paši od 
Macedonije, da skrovito udari na njega, i da ga radi živa uhvatiti, Fe- 
res-paša znadući, da se Jure nahodi na medjašu turskomu samo s tri 
hiljade vojske, odluči s malom vojskom na njega skrovito udariti;, i ta- 
ko uze samo devet hiljadah vojnikah, kako jedni pišu, oli petnaest hi- 
Ijadah, kako Barlezio kaže, ter se uputi, za naći Kastriptića, i na njega 



^ I 



— 128 — 

udariti iznenada; ma Kastriotić znadući iijegovu odluku, pripravu, i pu- 
tovanje, dočeka ga u jednoj dolini^ koja se Mokra zove, udari na njega 
iz busije, ter izsiče Turke, malo koi i utečfe, u komu boju pogiba isti 
Feres-paša; živih Turakah hiljadu uhvatiše, i zdravi se natrag po^atiše. 



Raibi Kastriotić i padu Mustapu, na 1446. 

Kada Murat razumi, što se dogodi od Feres-paše, i vojske nje- 
gove, serdit i ožaloštjen, zapovidi Mustap-paši, da s vojskom otidje u 
Arbaniu, da je svu porobi, i učini zlo, koje može veće. Mustapa uzamši 
vojske petnaest hiljadah, ulize u Arbaniju gongu i poče robiti vilajet 
brez miloserdja. Ali od Kastriotića bi razbijen, koga vojske posiče pet 
hiljadah po svidočbi Barlezia. Mnogo veće bi raigenih, i puno zasuž- 
i^jenih. OAh posli toga boja s vojskom u tursku zemlju, ter je porobi, 
i dosta suždnj' zasužnji, i plina zaplini. 



Sliđi pisma od rećenili dogadljigah. 



uorko cvile Turci krajišnici 
Prid kolinom cara čestitoga. 
„Sultan-carel živit' nemožemo 
Od zuluma Skenderbega Juija. 

Opali nam sela i.varoše. 
Zarobi nam žene i sinove. 
Odagna nam konje i volove. 
I zaplini naše bile ovce." — 

Kad je care tužbu razumio, 
Bijelu je knjigu napisao , 

- Ter je šalje vimom' sluzi svomu, 
Feres-paši od Macedonye. 

U knjizi je njemu besidio: 
„Feres-paša, vima slugo naša! 
Uzmi vojske koliko ti drago. 
Te porobi zemlju Arbaniu. 

I uhvati živa Skenderbega, 
Koi mi je puno dodijao 
Paleć moje bgele varoše, 
I vodeći sužnje u kaure. 



Nać' ćeš i\jega na medjašu momu 
S tri hiljade svojih Arbanasah. 
Nemoj obdan na iqeg' udarati, 
Nego obnoć, vima slugo moja. " 

Kad je paša knjigu razgledao, 
Berzo vojsku biše sakupio, 
Ter otidje naći Skenderbega. 
Obnoć idje, a obdan počiva. 

Čini jadan Turčin Feres-paša, 
Da će udrit na iijeg' iznenada; 
Ali Jure mudra zmija biše, 
Za njegove pute ,znadijaše. 

Dočeka ga u gori zelenoj, 
A u Mokri planini visokoj. 
Iz busije udari na Turke, 
Sve izsiče, malo tko uteče. 

Još i paši glavu odsikoše. 
Pogubi ga Skenderbeže bane; 
A hiljadu živih uhvatiše, 
Ter jih vode k Krpjanu bilomu. 



129 



Kad je Murat glase razumio, 
Da je njemu vojska izginula, 
Od žalosti rusu bradu guli, 
Gorko cvili, i suze proliva. 

Kada li se naplakao biše, 
Sžrdito je Murat govorio: 
„Aranzado, Skenderbeže Jufel 
Oli glava moja, oli tvoja. 

gospodo paše, i veziri! 
Nije r koga porodila majka, 
Da pogubi Arbanasa bana; 
Or pogubi, ol' dovede živa? 

Tko osveti Feres-pašu moga, 
I delije moje izsičene; 
Vezirom ću njega učiniti 
Nad svim' pašam', agam',ispahijam.« 

Sva gospoda mukom zamukoše; 
Ali nehti sileni Mustapa; 
Već zagertje svoje bile ruke, 
I junačke zasukuje bferke. 

Pak govori, caru čestitomu: 
„Daj mi vojske petnajesthljMah; 
A evo ti tverdu viru dajem, 
Porobif ću zemlju Arbaniju, 

Dovest' ću ti živa Skenderbega, 
or dovesti, ol' đoniti glavu, 
Kapetana Musu Arbanasa, 
I Amedžu sinovca njegova." 



Govori mu Murat care silni: 
„Poslušaj me,vima slugo mojal 

* Ako misliš Epir porobiti, 
Skenderbega živa uhvatiti. 

Uzmi vojske petdeset hitjadatf; 
Jer ti neznaš, Sto sa Arbanasi, 
Udarit' će jedan na stotinu, 
A Skenderbeg hoće na hiljadu." 

Na to se je paša nasmijao, 
Muratu je tiho govorio: 
„Evo tebi tverdu viru dajem. 
Na mejdan ću zazvat' Skenderbega, 

Odsić ću mu glavu na mejdanu, 
Neka vide Turci i Kauri, 
Kako siče sablja Mustapina." 
To govori al' Boga nemoli; 

Već se skoči na konja viteza, 
I povedfe svoju silnu vojsku, 
Ter otidje k ravnoj Arbaniji, 
Da pogubi Skenderbega bana. 

Al' je njemu loša srića bila : 
Dočeka ga Arbanase bane 
Na medjašu cara čestitoga, 
U busiji, u gori zelenoj. 

Iz busije udari na Turke, 
Ter jih siče po gori zeleifoj, 
Pet hiljadah gUvah odsikoše, 
Malo manje živih uhvatiše. 



Al' ute,čfe hvalislav Mustapa 
Ibrez puške, i brez sablje britke, 
Brez saruka i samur-kalpaka. 
Ej Mustapo ! kamo tvoja hvala ? 



Pisma od ženitbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića. 

iVada Jure seku udavaše. Gospodski je sobet učinio 

Po imenu Mamicu divojku, U svojemu dvoru bijelomu. 

Za Topića bana i viteza Gospodu je na sobet sazvao 

Od lijepe zemlje Arbanije, Sve po izbor bane i knezove. 

9 



130 



Kada li se vinca ponapiše, 
Dva se bana ljuto zavadiše: 
Jedan biše bane Zakarija, 
A drugi je Đukadjin Aleksa. 
Svadiše se dva bana mladjana 
Jerinu lipotu đivojku, 
Lipu kćercu bana jbušmanića, 
Kojoj nebi slike ni prilike 
U svoj zemlji gšrčkoj ni slovinskoj. 
Govorio Dukadjinoviću : 
„Jerina je moja dijevojka, 
Ona se je meni obećala 
Evo ima godina dan&kah." 
Ali veli Zakarija bane: 
„Evo ima tri giodine danah, 
Da Jerinu jesam izprosio, 
Izprosio i perstenovao. 
Ako r ti je što pomučno pobre, 
A ti bodi, da se ogledamo: 
Dilit' ćemo sriću i divojku 
S britkom sabljom i desnicom 

rukom." 



To govoreć na konja se skače, 
Pak izadje na to polje ravno; 
A za njime Duka(]yine bane, 
Ter se bojnim kopjim udariše. 

Zakarija bolji junak biše, 
Težko rani Dukadj ino vica; 
Pak povadi britku sablju svoju, 
Da odsiče Dukadjinu glavu. 

Ar ga ote Skenđerbeže bane, 
I delija Vranjanine kneže. 
Evo, pobre, rata i gorega, 
Pobiše se momci i junaci. 

Svaki braneć svoga gospodara. 
Jedan drugog' i kolje i para: 
Osta mertvih na polju delijah 
.Od stotine manje ni jednoga. 

Vranjanina rane dopadoše, 
I Juricu Vladenića kneza, 
Mireć momke Dukađjinovića, 
I mladoga Zakarije bana. 



Pisnj^ od rata Jure Kastriotića, f republike mletačke, koi se 

učini na 1447. 



ttano rani Zakarija bane, 
Ter govori staroj majci svojej: 
„Ostaj s Bogom, mila majko moja t 
Evo idem do divojke moje." 

Majka njemu besidila biše: 
„Nehod' tamo, drago ditemoje! 
Đukadjin je davno pribolio, 
Koi ište rusu glavu tvoju. 

Zasist' će fi u gori zelenoj. 
Udarit' će na te iznenada, 
Ter će tebe, sinko, pogubiti. 
Mene tvoju majku razcviliti." 



Zakar\ja majke neslušaše; 
Već otidje k dvoru divojčinu. 
Zdravo bane do divojke dodje, 
I zdravo se natrag povratio. 

Kad ulize u luge zelene. 
Loša mu je doskočila srića: 
-Dočeka ga Dukadjine bane 
U busiji, u gori zelenoj. 

Iz busije udaii potajne, 
Ter pogubi Zakariju bana, 
I njegova Bogom pobratima, 
Po imenu Camoević-Pavla.' 



Ie31 



Ostš jadna ljuba Dušmanića, 
Po imenu Božica banica, 
Kukajući kano kukavica, 
A privertjuć kano lastavica, 

I brez sinka, i brez zaručnika, 
U Dainu gradu bijelomu; 
Ar evo ti rata žestokoga 1 
Knjigu piše dužđe Mletčanine, 

Ter je šalje od Skadra gospodi. 
Ovako je njima besiđio: 
„Kako bilu knjigu razgledate. 
Od Daina ključe zapitajte. 

Postavite moje vitezove, 

Neka 'brane Dain na krajini ;' 
Jere ga je meni darovala 
Udovica neboga Božica." 

Kad gospoda knjigu proučiše. 
Od Daina ključe zapitaše, 
Postaviše u grad vitezove, 
Sve vojnike dužda mletačkoga. 

Kad je Jure glase razumio, 
To je njemu puno žao bilo. 
Skupi vojske trinajest hiljadah, 
Ter otidje k Dainu bilomu. 

Sa svih ga je stranah obsidnuo, 
Pak ga bije silenim' topovim. 
Knjigu piše mladjan kapetane 
Iz Daina grada bijeloga, 

Ter je šalje duždu mletačkomu. 
U knjizi je duždu besidio: 
'„Kupi vojsku, mili gospodare! 
I šalji je na pomoć Dainu, 

Kogano je Jure obsidnuo 
Ovo ima tri nedilje danah, 
Ter ga bije ognjenim' topovim. 
Juriš čini, lagum podkopaje." 

Kad je dužde knjigu progledao. 
Skupi vojske petnajest hiljadah, 
Ter je šalje na pomoć Dainu, 
I prid njome Jurić generala. 



Jurić biše roda janačkoga, 
Mlado momče puno ponosito. 
Družini je svojoj besidio: 
„Poslušajte mila bratjo moja! 

Na glasu je Skenderbeže bane, 
Da je silni junak na krajini; 
Al' u njeinu neima junačtva, 
Neg' izdaje i turske privare. 

Nejma Jute od boja zanata. 
Ne diluje dilo od junaka; 
Već se sMta po gori zelenoj, 
Ter zasiđa kano pustahija. 

Evo vami tverdu viru dajem. 
Kad ugleda moju silnu vojaku 
Aramija Skenderbeže bane, 
Pobignut' će natrag brez obzira." 

Nebvali se Skenderbeže bane; 
Već ponizno svituje vojnike, 
Ovako je Jure besidio: 
^Arbanasi, moji vitezovi! 

Idje na nas vojska principova, 
Prid njome je Jurić generale. 
Valja danas s njome bojak biti, 
I junačku sriču prokušati. 

Nije ovo bojak biti s Turcim; 
Većs Latinimmudrim'Talijancim, 
I s Harvatim na glasu konjicim. 
Koji će nam puno dodijati. 

Poslušaj me, Musa kapetane! 

Ti ćeš udrit s vojskom na Latine, 

Ja ću s mojim krilom udariti 

Na konjake, mlade Dalmatine. 

Ti viteže, Vranjanine kneže ! 
Udarit' ćeš s pišcim i konjicim 
Na vas dundar dužda mletačkoga, 
U komu su mladi Arbanasi. 

Al' vas molim, mila bratjo moja, 
Nerodjena, kano i rođjena, 
Kad duždevu vojsku razbijete. 
Pustite je zdravu i veselu 
Pobignuti Skadru bijelomu. 



132 



Nisu Turci, nego bratja vaša, 
Koji jednu viru virujemo, 
Nit' je lipo, niti je pošteno. 
Da njihovu kervcu prolijemo." 

Pak podiže svoje vitezove, 

, Deset hiljad' pisac' i konjikah 
Tri hiljade ostalih vojnikah 
Pod Dainom gradom na krajini. 

Maleno je postajalo vrime, 
Sritoše se dvi vojske ognjene, 
Sritoše se, ter se udariše 
Cernim prahom, i težkim olovom. 

Udri Musa na Latine mlade; 
Ali brane kano vitezovi: 
A Skenderbeg udri na Harvate; 
Al' jih s mista pomistit' nemože. 

Vranjanin je s vojskom udario 
Na vas tabor dužda mletačkoga; 
Al' u njemu junakah nebiše, 
Neg' čobanah, i mladih težakah 



Od lijepe zemlje Arbanije, 
Koji nisu boja ni vidili; 
Kamo li su glave odsicali, 
Pobigoše s glavom brez obzira. 

Ostadoše Harvati junaci, 
I Latini mladi Talianci, 
Bojak bijuć od jutra do podne 
Nasrid polja blizu Skadra grada. 

Zdravo došli Skadru bijelomu 
Bojak bijuć, natrag uzmičući. 
Osta mertvih nasrid polja ravna 
Dvi hiljade duždevih delijah. 

Hiljadu ih živih uhvatiše, 
I Dainu gradu povedoše; 
Al' je Jure serdca milostiva, 
Sve jih pusti k dvoru bijelomu. 

Osta mertvih Jurinih delijah 
Tri stotine mladih Arbanasah, 
Sedamdeset još suviše biše 
Mertvih Ijudih, Barlezio piše. 



Mnstapa, drugi put razbUen od Jure Kasiriotića, na 1448. 

Želeći Mustapa osvetiti pervu sramotu, i znadući, da je Jure u 
.veliku ratu s Mletčanim, poče moliti Murata, da mu dopusti poći s voj- 
skom na Kastriotića zemlju. Murat znadući koja aždaja biše Jure, na 
njega se izpriči; ali budući mu posli toga došla knjiga od nike gospode 
skadarske, u kojoj ga ponukuju, da im pošalje vojsku na pomoć pro- 
tiva Kastriotiću, i da će udariti na njega s jedniB strane oni, a s druge 
Turci, ter da će ga prilasno slomiti, i njegovu svii osvojiti deržavu. Mu- 
rat se prignii, videći tako lipu prigodu, i dade oblast Mustapi, da izpuni 
sve ono, što u serdcu željaše. Mustapa uze vojske petuajest hiljadah, 
toliko se njemu vidjaše zadost, čineći da se je Jure Kastriotić skon- 
čao, bijući se s Mletčanim. Ulize dakle u Arbaniju na 1448, ter p6će se- 
bice robiti, i sela paliti. Ali budući Kastriotiću svaka očitovana, ostavi 
pod Dainom svoga sinovca Amedžu, a on se samo sa šest hiljadah uputi 
naći Mustapu, koga našavši na polju, zazvanu Orunić, blizu se istoga 
umeterizi za pobit' se s njime. Ma prije nego se udariše vojske, izađje 
na konju jedan Turčin puno snažan i slobodan, imenom Karagus- Alija, 



— 133 — 

> ter poče zvati na mejđan najboljega junaka od vojske Kastriotića, i nađje 
se jedan verstan plemić i vitez, imenom Pava' Manes, koi skoči na 
konja, udari ga kopjem, baci ga na zemlju, odsiče mu glavu, i donese 
ju u Jurinu vojsku, vodeći za sobom turskoga hata, i što na njemu 
biše. -Sva vojska bana Jure učini veliko veselje, kada se Pava' Manes 
s glavom turskom na kopju povrati zdrav u vojsku. A Jure mu darova 
jedno lipo i obilato selo u svojoj deržavi, takodjer jednu haljinu, u ko- 
joj nebiše manje zlata, nego svile. Do malo pak vrimena vojske se 
pobiše; ma Turci smeteni i pristrašeni počeše bižati. Paša viđeći, što 
se čini samo s dvi hiljade konjikah, pobižš natrag: ma budući se noć 
uhvatila, izgubi put, ter zadje u jednu dolinu, ne daleko od mista, na 
komu se bihu pobili, i čineći, da je slobodan od vojske juiine, hoti u 
rečenoj dolini tu noć pribivati, i sa svojizim konjicim počinuti. Ma za 
nje znadući Kastriotić, zorom rano svejih pohvata genera' Musa, i svim, 
izvan paše i velike gospode, čini glave odsići. 



Slidi pisma od rečenoga boja. 



ivnjigu piše momče samouče, 
Po imenu Skadranin Bariša, 
Ter je šalje u Jedrenu bilu, 
A na ruke Murat-Sulemana. 

U knjizi je njemu besidio: 

„Sad je vrime, moj čestiti Care, 
Da osvetiš tvoje vitezove, 
Koje-no je Jure pogubio. 

Nahodi se pod Dainom gradom, 
Koga-no je davno obsidnuo, 
Njegova je vojska izginula 
Bojak bijuć s duždevim' de^ijam'. 

A neće mu dobra pomoć doći; 
Jer su njega bani odbignuli. 
Sad je vrime, moj čestiti Care, 
Da osvojiš Jurinu deržavu." 

Bjijigu štije Murat-Sulemane, 
Štije knjigu, a na nju se smije. 
Mustapu je pašu dozivao, 
Ter je njemu care besidio: 



„Mustap-paša, vima slugo naša! 
Uzmi vojske, koliko ti drago, 
Ter otidji s vojskom ha Skendera, 
Nać' ćeš njega pod Dainom gradom. 
Neplaši se, moj sivi sokole! 
Jurina je vojska izginula 
Bojak bijuć s duždom od Mletakah, 
Evo ima godina danakah." 
Kad je njega paša razumio. 
Jedva toga biše dočekao, 
Silenu je vojsku podigao 
Na Skendera bana od Krojana. 
Svu porobi ravnu Skenderiju 
Do Krojana građa bijeloga; 
AP je malo vrime postajalo. 
Glas dopade od Krojana banu: 
„Zlo ga sio i vino popio! 
Arbaniju Turci porobiše. 
Ognjem pale bijele varoše, 
Zapliniše ovce i čobane." 



134 



Kad je bane glase razumio, 
Skočio se na noge vitežke, 
Ter izbire po vojsci junake, 
Šest hiljadah najboljih konjikah, 

Ter otidje priko Arbanije, 
Oli koga srita, oli stiza, 
On svakoga za Mustapu pita, 
I njegove Turke vitezove. 

Kad je doša' k polju Oruniću, 
Onde nadje silnoga Mustapu, 
Blizu paše penje čadorove 
Nasrid ravna polja Orunića. 

Govorili Turci vitezovi: , 
„Mili Bože, mahnita junaka ! 
Ludo će ti izgubiti glavu! 
S malo vojske s nami bojak bijuć. 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem: 
Idje vitez iz vojske pašine. 
Po imenu Karaguš- Alija; 
A na hatu konju velikomu, 

Ter zavikit iza svega glasa: . 
„Je li koga porodila majka 
U toj vojsci bana Skenderbega, 
Dam' izadje na mejdan junački?" 

To je čuo vitez od krajine. 
Po imenu Manešević Pavle, 
Ter se >skače na ^konja golema, 
Pak poleti kano soko' sivi. 

Prama njemu Karakuš-Alija, " 
Manešu je Ale besiđio : 
„Derži me se, neznana delijo, 
Više pasa u serdce junačko." 

Veli njemu Manešević Pavle: 
„D^rži me se, turski -mejdandžia! 
Višje berka u čelo junačko." 
To rekoše, konje razigraše. 



Mejdandžije kopja položiše, 
Udriše se nasrid polja ravna. 
Karakušu loša srića biše, 
Udari ga Manešević Pavle. 

Gdino rečž, u čelo junačko, 
Rusu mu je glavu odsikao, 
Darova je banu Skenderbegu, 
I njegova hata velikoga. 

A on njemu selo na krajini, 
I kolajnu od suhoga zlata, 
Još i lipu divan-kabanicu, 
I pravo je , jer je zadobio. 

Maleno je vrime postaj§lo, 
Dade Jure od boja zlamenje, 
Vitezovi konje razigraše, 
Ter na Turke skladno udariše. 

Svaki siče koi koga može: 
Skender bane ni broja se nezna. 
Kuda godir Jure dopiraše, 
Na alaje Turke razgonjaše. 

Kad' li vidi hvalislav Mustapa, 
Da nemože s banom bojak , biti, 
Biži jadan u goru zelenu 
S dvi hiljade svojizih konjikah. 

Zaludu je i on utekao: 
Živa ga je Musa uhvatio 
U dolini blizu Orunića, 
Ter ga vodi k dvoru bijelomu. 

Sve ostale pogubio biše; 
Barlezio i Sagredo piše. 
Osta mertvih silenih Turakah 
Deset hiljad' po izbor junakah. 

Vesele se orli i gavrani. 
Lisičine još i merki vuci; 
Jer se lipa nahraniše mesa 
Na ravnomu polju Oruniću. 



Promišljajuć vlastela mletačka, i Jure Kastriotić veselje, koje 
činjahu Turci zaradi njihova nesklada i rata, koi bi medju njima, navla- 
stito kada razumiše, dajevojsKa mletačka razbila Amedžti, sinovca Jurina, 
i mnogu mu vojsku izsikla onda, kad se ban Jure s Turcim bijaše na 



— 135 — 

i 

Oranicu, gori rečenomu, pomiriše se lipo, i zakleše, da će u svakoj po- 
tribi jedan drugoga pomagati. Jure ostavi Dain i dade ga Mletčanom, a 
oni njemu drugu d^ržavu, i učiniše ga vlastelinom mletačkim. I to se 
dogodi godišta Gosp. 1448." 



Murat ožalošti^n puno, i razs^r^ien iđje s vojskom na Sken- 

đerbega na 1449. 

Poznajući Murat zlo, koje primi od Kastriotića, (lpzv& prida se 
vezira velikoga, i ostale vićnike dvora svoga, ter jim počfe ovako govo- 
riti: »Do. sada nisam mogao uložiti svu snagu moju, za slomiti oholost 
„nevimoga Jure Kastriota, budući imao dosta činjenja i muke boj bijući 
„s vojvodom Jaukom; ma sada, budući se s njime pomirio, svu moju 
„snagu i vojsku mislim okrenuti proti va onoj haranzadi, od pustahijah 
„harambaši. ^nam, da će mi se narugati svita poglavice, gdi jedan go- 
„spođar od svita sa svom jakostju idje protiva jednomu banicu, koi se 
„skita od planine do planine, za uteći seržbu moju; ali nemogući ga 
„na drugi način dobiti, potribito je, da ja glavom iđjem na njega sa svom 
jjvojskom, koju imadem. I zato dajem naredbu, da se po svim mojim 
„deržavam vojske kupe; ma tako skrovito i potajno, da oni hajduk ne- 
„može doći u poznanje od takve priprave." 

Veliki vezir primivši rečenu naredbu, izverši s velikom pomiyom 
sve ono, što mu bi zapovidjeno od Murata, sto i petdeset hiljadah voj- 
ske sakupivši, devetdeset hiljadah konjikah, a ostalo pišacah. Koju voj- 
sku budući Murat svojim' očima vidio,' razredi i namisti svaka, kako 
sliditi imadu, i diže se put Svetigrada. Ma prija nego se on dili, hoti, da 
se berzokonjici na nikoliko danah nadju pod Svetigradom, neka mogu 
zatvoriti pute, da Kastriotić niodkuda nemože dati gradu pomoći ; ma «e 
privari; jer Jure znadući za tursku misao i pripravu, Svetigrađ bi obilno 
providjen hranom i vojskom. Ukaza se dakle pod gradom četerdeset 
hiljadah konjikah, koga sa svih stranah obkružiše. 

Malo posli ukaza se Murat sa svom vojskom na 1449, i obside 
Svetigrađ, koga jakost, i tverdoću razgledavši, uzboja se, da ga na silu 
osvojiti nije moguće, i zato posla dva gospodičića kapetanu od grada, 
Petru Perlatu imenom, da ga ponukuje, neka mu na lipe grad pridade, 
ako misli koi dan poživiti, i da mu od strane careve obeća mnogo blago, 
i veliko gospodstvo. Sve to prikazaše Petru kapetanu rečena gospoda; ma 
od Petra i Svetigradjanah bihu usilovani mučati, i udilj se izpođ grada 
điliti. Ponizno poklisari počeše jih moliti, da se dostoje slišati nikoliko 



L 



— 136 — 

/ 

/ 

besfdah, koje od strane careve imadihu' njima prikazati ; vojnici nehtijahu 
slušati; ali po dopuštenju kapetanovu imađoše sriću za kazati ono, što u serd- 
cu mišljahu reći, i počeše govoriti ove riči : „Poslušajte^ Svetigradjani, mi- 
lostivo ponukovanje našega čestitoga cara, koi želeći vam sahranjenje ži- 
vota i svako dobro, Ifpo vas pozdravlja, i kakono otac Ijubeznivi sve vas 
ponukuje, da uzmete, što se vašega nahodi, i da mu na dobru volju, brez 
boja, kervi, i vaše velike štete grad pridate. Ako li biste pak hotili pod 
njegovim barjakom vojevati, bit' ćete puno srićni i čestfti: drugojačie 
pak učinivši, nemojte se serditi na ono, što vam se po svakoj pravdi do- 
goditi ima." — Na njihovo dugo i složno govorenje Petar drugo neođ- 
govori; nego da se brez njihova zla imađu udilj izpod grada điliti. 



Murat počč grad biti. 

• 

Murat razserdjen puno, nemogući grada na privari imati, za- 
povidi: da se bije s topovim. I tako bihu izvedena dva najvedja topa na 
jednu glavicu, ter ga počeše biti, i u malo danah probiše beden od grada 
toliko široko, da bi mogla kola kroz proboj proći. Videći Murat, da se 
grad mogaše s jurišem osvojiti , dade naredbu, da se čini juriš. Turci 
izveršiše zapovid carevu, ter zorom rano na grad udariše, jedni noseći 
grede, daske,, maškline, motike, i poluge, oliti ćuskije, a drugi skale, oliti 
listve, ter jih sa. svih stranah uz gi-ad prisloniše, i uza nje uzlazeći na 
bedene od gi-ada sabljom u ruci skakahu. Ma koliko jih uzlažaše, onoliko 
jih sunovratice na zemlju padaše, koji brez glave, koji brez ruke, koji brez 
noguh. Na puno mistah nemogući listve pođniti tegoću od Turdkah, pod 
njima pukoše, ter se s njima niz planinu zakoterljaše. Bihu Turci nači- 
nili od gredah i saratičah nike kaštele, i kule uz bedene grada, koje jad- 
nim gradjanom težak strah zadadoše. Ali građjani s vrilim paklom, ka- 
tranom i uljem rečene kule polijući beržo sažegoše, i s velikim kame- 
njem grede izlomiše. Tri debela sata juriž činiše Turci, a i veće bi, da 
ban Jure nebude udario na turske čadorove i konjike, koji bihu napolju. 
Gledajući dakle Turci izpod grada, kako Arbanasi siku konjike po po- 
lju, bihu usilovani grad ostaviti, dat' jim sa svom vojskom poinoć. Ostade 
mertvih Turakah na jurišu pervomu oko' tri hiljade , izvan onizih , koji 
na polju od Arbanasah posičeni bihu. Svetigradjanah pogiba četerdeset; 
a sto ih ranjenih ostade. Posli toga juriša Turci za nikoliko danah po- 
činuše, ma topovi nepristaše nigda grad biti. ' 



— 137 — 
Ban Kastriotić opet eini juriš na Turke. 

Viđeći Kastriotić s jedne visoke planine, kako se Turci ' bihu raz- 
pustili, i tamo amo po polju brez svakoga straha razterkali, namisli ob- 
noć udariti na nje; i našavši jednu noć lipu prigodu, što biše namislio, 
ono ućini; ali mu neizadje sve onako, kako biše namislio; jer budući 
turske straže zaćutile jeku konjikah, i hžrzanje konjah, zavikaše: „Sken- 
derbeg, Skenderbeg na nas!" Kastriotić premda biše poznao, da su ga 
Turci podpazili , nehti se vratiti natrag ; nego ' hitro udari na čadore 
azianske, i sve Turke, koje nadjfe, pokla, i izsiče.^ Iz dundara Muratova 
dodjfe Azianom pomoć; ali se Jure nepoplaši; nego s njima vitežM pobi, 
i mnoge sa svojim Arbanasim odsiče glave. 



Slurat ožaloštjcn. 

Gledajući paše i veziri Murata puno smutjena, i ožaloštjena, 
iskahu svake načine za razveseliti ga, i zaradi te sverhe tri puta jedan 
dan juriš činiše na grdd; ali se svaki piit povratiše s velikom njihovom 
štetom izpod gi-ada. Murat još većma ožaloštjen, dozva svu gospođu prida 
se, ter jim ovako govoriti poče : „ Jeda smo, o vitezovi moji I došli u Ar- 
baniu, da zakopamo svu slavu našu, naših šukundfdah, i otdcah? Jesmo 
li mi oni isti, koji dobismo kralje od Persije i Azije, koji pogubismo Via- 
uša kralja od Ungarie? Sada nemožemo dobiti jednoga banica, moga 
slugu odmetnika? Neostaše kralji, koje neporazismo; kraljevine, koje ne- 
podložismo; gradovi, kojeneosvojismo: a sada vidim, da se jedan koko- 
šiirjak od lupeža uzidan, na jednoj glavici ruga našoj sili, snazi, i slavi. 
Što se ovo čini? Kakvi su ovo puti, kakva li je to srića moja? Sada 
dakle, moji nepridobitni kapetani, vladaoci i vitezovi, ako me ljubite, uka- 
žite ljubav vašu, sjutra rano na grad udarivši, osvojite ga, i osvetite 
vas, i mene, vašega gospodara. 



Dilo vitežko, koje ueini Jure Kastriotić 



• ! 



Prija nego Turci na grad udariše, dade Murat naredbu Feres- 
paši: da čuva kanal samo s dvanajest tisućah konjikah, i šest tisućah 
pišacah, bojeći se Skenderbega. Feris-paša dobrovoljno primi naredbu, 
još od Tiše pohvali se , da će ga zazvat' na mejdan , ako bi ^e po srići 
ukazao. Ma neprodje vele vrimena, Jure udari na Turke. Spominjući se 



— 138 — 

Feris-paša ričih, koje biše caru rekao, zazva Juru na mejdan; ma po se 
ne u dobar čas ; jer mu Kastriotić u jedan krat glavu odsičfe. Turci videči 
što se od paše dogodi, pobigoše natrag , a za njima Arbanasi , ter jih si- 
koše do čadora careva. Car videći što se čini na polju od njegovih voj- 
nikah, diž^ svu vojsku izpod grdda, za dati njima pomoć. Pogibe tada 
na polju Turakah, kako Barlezio svidoči, četiri hiljade. 



Murat pristrašen« 

Murat, gledajući kervave od grada zidove, mertve oko grada 
Turke, veliko množtvo ranj.enikah, koga brez rukuh, koga brez noguh, i 
slušajući njihova jačanja, plač, i jauk; a navlastito promišljajući zlo, 
koje mu Skenderbeg učini pogubivši Feris-pašu, i mnoge s njime, zanimi 
od velike žalosti, uzderhta se, i pristraši jako. Budući se pak u se po- 
vratio, uzdahnu, ter poče svit od vezirah i pašah iskati, što se inladiše 
učiniti. Jedni mu rekoše: da se dili izpod grada, i porobi svu Arbaniu; 
drugi, daše Svetigrad ostavi, a Kroju obgidne; a tretji: da se idje tirati 
Skenderbeg. Nijedan ovi svit nebi primljen od Murata; nego hoti: oli da 
se uzme na silu Svetigrad, oli s velikim mitom, ili kakvom čudnovatom 
privarom, kako se i dogodi na ovi način, koi slfdi. 



Jedan Ilristjanin , Dibrež rodom, veleznan i vragometan, za 

imati blago, izdad^ Svetigrad. 

Obećiva Murat kapetanu od Svetigrada mnogo blago, veliko go- 
spodstvo, zemlje, i mnoga druga dobra, takodjer i svim vojnikom od 
grada, ako mu grad priđadu. Ma Petar kapetan, i njegovi vojnici dadoše 
caru oštre odgovore, Icako i vazda. Sa svim tim hadje se jedan prokleti 
Juda od gornje Dibre, koi za imati jaspre, nadjfe način za pridati ga 
Muratu. Ali za doći u poznanje ovoga dogodjaja potribito je ukazati, 
od koliko se verstah nahođjaše Ijudih li Svetigrađu: Bihu dakle u njem 
vojnici od dva naroda, jezika i bogoštovstva, jedni bihu Arbanasi, ro- 
djeni u Svetigrađu, pravovimi štovaoci i pođložtiici svete cerkve rimske. 
Drugi bihu Dibreži, poslani od Kastriotića gradu na pomoć, i ovizih bi 
dvojinom veće nego gradjanah. Bihu jezika i naroda slovinskoga, a 
slidjenja u zakonu gerčkoga, iliti hristjanskoga. Dvi su Dibre : jedna se 
zove do'nja, u kojoj se poradjahu junaci puno snažni, slobodni, i kri- 
postni na oružju, s kojim'no se Kastriotić najveće služ&še u svakoj 
potribi njegovoj ; i ova je Dibra raviia, lipa, i puno plodna. Druga je 



139 



gornja, koja * medjaši s Macedoniom, i Bulgariom, i u njoj se nahođe 
planine velike, ma plodne, i obilate, u kojoj tada pribivžlhu silni junaci 
od jezika i naroda bulgarskoga, koi jezik od starine jest slovinski, i 
obe ove dferžave bihu podložne Juri Kastriotiću od starine. Budući da- 
kle rečeni Dibreži jedne i druge dšržave upali u mnoga pomanjkanja 
gerčka, virujući u različita bajanja i gatanja, izmedju kojih deržahu 
ovu za najvećju, da se nemože nitko sahraniti, koi bi se krepala mesa 
okusio, ali napio vode, u kojoj se "mertyo tilo nadje, i tako jih sotona 
u tomu biše utverdila, da bi se prija pustili svakim' mukam' mučiti; 
nego se mesa krepala, oli vode, u kojoj je krepalina, okusiti. • Znadući 
dakle jedan od ovizih blaznoviracah, da je u gradu dvostruko veće Di- 
brežah nego Arbanasah, zaslipljen od velikih darovah, koje Murat obe- 
ćivaše, utopi jednu noć psa u gustimu, koja se tada jedna u gradu na- 
hodj&še. A kada Dibreži nadjoše pašče m^rtvo u vodi, svi počeše gorko 
plakati, veće ; nego da su im Turci dicu poklali, pak navališe na kape- 
tana, da u taj čas ima grad otvoriti, i Turkom pridati, ako želi od nji- 
hove sablje uteći. Siromah kapetan, koliko može, toliko govori, pripo- 
vida, i nastoja, da tu mahnitost izvad« iz glave ; ma sve to bi zaludu ; 
jer kakono Žudili vapijahu: „propni! propni!" onako oni jednoglasno 
vikahu: „otvori! otvori!" I tako s velikom žalostju bi usilovan dati 
Muratu grad s ugovorom : da jih pusti poći s oružjem, kud jim drago. 



Slidi pisma od 

Vojsku kupi Otmanović car«, 
Po imenu Murat-Sulemane. 
Kupio je po' godine danah. 
Od Martinja do Juijeva danka. 

Devetdeset hiljadah konjikah 
Sve po izbor silenih vojnikah; 
Trijest hiljad' pašah i neferah; 
A. toliko mladih Jaiyičarah. 

Kada li je biše sakupio, 
Gospodi je Murat besidio: 
„Svitujte me, virne sluge moje! ' 
Kud imamo s vojskom udariti? 

Ali bismo Kroju obsidnuli? 
Al' Svetigrad bili na Krajini? 
Vele njemu paše i veziri: 
Da idjemo k bilu Svetigradu, 



Svetigrada. 

Kojino je smutnja na Krajini, 
Ter je nami puno dodijao. 
Ako ti ga osvojiti Bog da, 
Sva^će tvoja biti Arbanija. 

Gospodu je care poslušao, 
I otidje s vojskom Svetigradu. 
Kada li ga biše obsidnuo, 
Bijelu je knjigu napisao, 

Ter je šalje Petru kapetanu, 
Od bijela grada Svetigrada, 
I ostalim njegovim vojnikom 
Od lijepe zemlje Arbanije: 

„Lipa pozdrav Petru kapetanu, 
I njegovim mladim vitezovom; 
A od mene svita gospodara, 
Čestitoga Otmanović cara. 



~ 140 



Neka znađeš Petre kapetane! 
Da te ljubim kano sinka moga 
Rad vimosti i junačtva tvoga 
I tvojizih mladih Arbanasah. 

I vi vašu ljubav pokažite, 
Ter od grada. ključe pošaljite; 
A vidit' će sva vojska careva, 
Kako ću vas darovati lipo. 

Hodi k meni, Petre kapetane! 
Čestita ću učiniti tebe; 
Slušaj mene, neizgubi sebe. 
Ni tvojizih mladih vitezovah. 

Ako li me poslušati nećeš. 
Evo tebi tverdu viru dajem: 
Moja svitla sablja demiškinja 
Tvoje će se napojiti kervce. 

Neuzdaj se, na glasu viteže! 
U desnicu bana Skenderbega! 
Jer nemože pomoći ni sebe. 
Kamo r tebe i družinu tvoju; 

Jer umire od glad' i od žedje 
Skitajuć se po gori zelenoj, 
Ištuć jame i guste dubrave. 
Da uteče sžržbu Muratovu. 

AP ga prije vira potervena, 
čista vira svetca Muhameda, 
I pravedna kžrvca prolivena 
Vitezovah cara čestitoga; 

Ma tako mi posta ramazana, 
I ćitapa moga alkorana! 
Neka skače u morske dubine, 
Nać' će njega sablja Muratova." 

Knjigu štije Petar kapetane 
Od bijela grada Svetigrada; 

/ Kada li je proučio biše. 
Drugu knjigu on Muratu piše.- 

Ovako je Petar besidio: 

„Čast i dika, poklon i poštenje 
Svitlu caru Murat-Sulemanu, 
I njegovim pašam i vezirom 



Od Perlata Petra kapetana, 
I njegovih mladih vitezovah, 
Vimih slugah Skenderbegfi bana, 
Skenderije ravne gospodara. 

Čudim ti se, moj čestiti Care! 
Što govoriš, što r u knjizi pišeš : 
Da ti pošljem ključe Svetigrada, 
I brez boja, i brez kšrvi ceme. 

Da mi budeš po' grada sorjo, 
I s topovim beden oborio, 

. Po' družine moje pogubio. 
Vas Svetigrad kervju natopio. 

Još ti nebi prida' Svetigrada, 
Ni mojega bana ostavio; . 
Jer sam njemu tverdu viru zada'. 
Da mu neću pridat' Svetigrada, 
Dokle mi je na ramenu glava. 

Što li pišeš, moj čestiti Care! 
Da se Jure po planinam skita 
Umirući od glad' i od žedje. 
Ti se varaš, vira ti je moja! 

Ne skita se po gori zelenoj; 
Već-no kupi po krajini vojsku, 
Arbanase po izbor junake, 
Koji će ti puno đodijati." 

Kad je Murat knjigu proučio. 
Gospodi je svojoj besidio: 
„Kako bila zora zabijeli. 
Na grad ćemo juriš učiniti." 

Jedva Turci zore dočekaše; 
Kada li je ona zabilila, 
Zavikaše carevi telari, 
Razviše se svileni barjaci. ' 

Poletiše Turci Janjičari; 
A prid njima paše i veziri, 
Još i Murat Otmanović care 
S golom sabljom u desnici rucL 



141 



Na Svetigrad juriš učiniše, 
Ter ga sa svih stranah obletiše ; 
PrisloDiše listve uz bedene, 
S golim sabijam' na bedene skaču. 

Ah moj Bože goleme žalosti! 
Težka ti se kervca prolivaše 
Oko' bila grada Svetigrada^ 
Cema kervca carevih delijah, 

Na jurišu koji izgiboše; 
Ali bila neuzeše ^ada ; 
Već se plačuć povratiše natrag 
Malo zdravi, puno izraiyeni. 

Ali evo i gore žalosti! 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga 
I na Turke jadne sejsandžije, 

Ter jih tira uz polje, niz polje, 
Koga stiza na poli prisica. 
Konje hvat^, a konjike sičš; 
Malo koi njemu i uteče. 

To je čudo i car ugledao 
Izpod bila grada Svetigrada, 
Poče care suze prolivati, 
I Svetigrad ljuto proklinjati: 

„Svetigrade, već se nebilio! 
U tebi se juHftk nerodio! 
Iz neba te strile udarile! 
Ljute strile Azret-Aliine ! - 

Svefigrade, na krajini smrade! 
Kamo moje paše i kadije? 
Kamo li mi dica Janjičari? 
Koji svoje pogubiše glave. 

Juriš čineć od jutra do po'dne: 
Ali tebe uzet' nemogo4e; 
Nego pod njim jadni ižgiboše, 
Mene starca 4ežko ucviliše. 

Skenderbeže, jedna haranzado! 
Kamo moji po izbor konjici? 
Proklet bio, tko te je rodio, 
I bijelim "mlikom zadojio!" — 



Kada li se naplakao biše, 
Feriš-pašu k sebi zovijaše, 
Ter je njemu Murat besidio; 
„Feriš-paša, vima sli^go naša! 

Kada sjutra na grad udM^imo, 
Uzmi vojske dvadeset hiljadah, 
T^r mi čuvaj bile čadorove 
Od hajduka Kastriotić-Jurja." 

Al je paša caru besidio: 
„Nebrini se, mili gospodare! 
Evo tebi tverdu viru dajem: 
Kako sgledam bana Skenderbega, 

Pozvat' ću ga na mejdan junački, 
Odsić ću mu glavu na mejdanu. 
Tebi ću je. Care, darovati 
Za jabuku, momu gospodaru." 

Kada li je danak osvanuo; 
Razviše se zeleni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale, 
Zavikaše careve delije. 

Jedni nose gvozdene poluge, 
Drugi nose grede i balvane, 
Oko^ grada kule načinjahu, 
Izpod grada beden podkapahu, 

Tretji nose listve tankovite, 
Ter jih penju gradu uz bedene ; 
Al' koliko Turak' uzlaz&še, 
On'liko jih stermoglav padaše. 

Tu se biše tri debela sata; 
Ali bila neuzeše grada. 
Osta mertvih silenih Turakah 
Sedam hiljad' i veće junakah. 

Evo, pobre, i gore žalosti! ^ 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga, 
I na mlade Turke sejsandžije. 

Dočeka ga silni Feriš-paša 
S dvajest hiljad' svojizih delijah. 
Spomenu se, ujede ga zmija, 
Što se caru obećao biše. 



142 



Pozva Juru na mejdan junački. 
Kako ga je Jure razumio, 
Vučju kapu na oči namiče, 
Bije konja čizmam' i mamuzam\ 

Pak poleti kano soko' sivi. 
Gdi ga stiže, tu mu glavu diže, 
Prija paša cernoj zemlji pade, 
Nego ga je Jure udario. 

Kad vidiše ostali konjici. 
Da je Feriš-paša pogibao, 
Pobigoše glavom brez. obzira; 
A za njima mladi Arbanasi. 

Sikoše jih, pobratime dragi. 
Do čadora cara čestitoga. 
Kada li se natrag povratiše, 
Svaki nosi glavu od junaka. 

To gledaše Murat care silni 
Izpod bila grada Svetigrada. 
Nit' se smije, nit' se razgovara; 
Već od tuge zanimio biše. 

On ulize pod čadore bile. 
Za ti*i danka ni s kim ne govori. 
Kada li je četvertomu bilo, 

V Progovara Otmanović care: 

Pomozi nie. Svetce Muhamede! 
Koi si me dosad pomagao; 
Pak uzimlje divit, i artiu, 
Ter napisa listak knjige bile, 

I šalje je Petru kapetanu. 
U knjizi ga pozdravljaše lipo, 
I vezirluk još obetivaše. 
Nad svim' pašam', agam', i spa- 

hiam', 



A vojnikom blago nebrojeno, 
I čitluke u zemlji carevoj. 
Hadžiluke usrid Romanije, 
Kadiluke, gdi je komu drago. 

Ako dadu ključe Svetigrada 
Brez prolitja kervi od junakah, 
I poznadu cara čestitoga 
Za svojega dobra gospodara. 

Kapetan se s vojskgm dogovora, 
Ter ovako caru odgovara: 
„Imaš znati, moj čestiti Care! 
Da ću prija izgubiti glavu; 

Nego izdat' moga gospodara, 
Skehderbega od Krojana bana, 
Komu 'no sam tverdu viru zada', 
Da mu neću izdat' Svetigrada. 

Moja vojska nemari za blago; 
Ti ga podaj, komu ti je drago: 
Vezirluke pašam i kadijam, 
Kadiluke hodžam i hadžijam.^ 

Al' se nadje jedan izdajica, 
Komu bihu jaspre omilile: 
Dibrež Janko, da ga Bog ubio! 
Bugarskoga roda i plemena. 

U gradu je vodu otrovao, 

, Duša njemu raja nevidila! 
Sve zaplaka malo i veliko; 
A najveće Petar kapetane. 

Al' se njemu ino nemogaše; * 
Veće s carem čini ugovore: 
Da jih pusti poći Sk^nderbegu, 
I pod puškam', i pod sabijam' 

britkim'. 



A da će mu ključe pokloniti, 
I od grada vrata otvoriti. 
To jim care dopustio biše, 
A oni mu vrata otvoriše. 
Ej neviro, nigdi te nebilo 1 



f 



-- U3 — 
Httrat kjkpi vojsku za poći na Kroju. 

Kako Murat biše s privarom osvojio Svetigrad, onako cinjaše ^ 
osvojiti Kroju, i svu Arbaniju, i zaradi te sverhe poče na sve strane 
k&piti vojsku. Ali Kastriotić znadući za takvu pripravu, koliko bi mo- 
guće pripravi se za dočekati ga, idjući od grada do grada, od mista do 
mista, i prigledajući svaka svojizim očima, mećaše vojnike u gradove, 
zajiru, i. ostale stvari potribite, za opriti se toliko snažnu neprijatelju. 
Ali znadući, da će najprij Kroju obsidnuti, grad poglaviti U svojoj bano- 
vini, nju najbolje utverdi toliko oružjem, koliko vojnicim, džebanom i' 
zajirom za petnaest misecih. Četiri hiljade postavi u grad vojnikali 
izabranih, koji će ga braniti, najbpljih i najvirnijih, kojizim za vladaoca 
dade kneza Vranu, viteza mudra, slobodna, i snažna, i mnogo vima 
krajišnika od Dibre. Ma čini izaći iz grada žene, dicu, starce, i one, 
koji nisu verstni boja biti. * I budući svaka razredio, učini jedno sladko 
i složno govorenje knezu Vranjaninu, i njegovim vojnikom; ma tako 
umide lipo reći; da bi se najstrašiviji vojnik slobodan učinio. A riči, 
koje reče, bihu ^sverhu priporuke grada, virnosti, i ljubavi prama otač- 
bini, Bogu, i svomu poglavici , koje, za neuzmnožati govorenja, ostavljam. 



Murat podiže vojsku za obsidnuti Kroju na 1450« 

Razumi vši Kastriotić, da se je jurve uputio Murat s vojskom puno 
većjom, nego kada osvoji Svetigrad, skupi osam hiljadah vojnikah: šest 
hiljadah konjikah, a ostalo pišacah. Toliko jih, a ne veće imadiše; jer 
ostale vojnike biše po građo vim razmetnuo. Uze dakle ono malo vojske, 
ter opali sve žito, livade, i sve ono, što mogaše biti za tursku službu. 
Izsiče takodjer voće od svake verste, gore i dubrave oko' grada, i zavali 
potoke i vode, koliko bi moguće, pak ulize u jednu planinu, koja se 
zove „Dumeništvo," četiri milje daleko od Kroje, s koje planine mo- 
gaše viditi svu vojsku tursku, i Kroji pomoć davati. 



Paša Sabalija prUaUIurata do^ji pod Kroju. 

Prija sve vojske careve ugleda se četerdeset hiljadah berzoko- 
njikah pod Krojom na polju, koja se zove Tirana. Posli njih do niko- 
liko danah ukaza se i Murat sa svom vojskom i pripravom, koja okruži 
Kroju sa svih stranah, napuni veliko polje tiransko, doline i glavice 



— 144 — 

krojske. Biše doveo s sobom svoga sina Memeda, da se nauči vojevati, 
i kerštjansku kerv prolivati. Topovah, zaradi duga i mučna puta, do- 
vezao nebiše; ali donese mnogi tuč i gvoždje, ter čini topove pod Kro- 
jom salivati. Sve to budući berzo opravljeno, namisti jih suproć gradu, 
ter ga poče biti brez pristanka; oni veliki kad bi pucali, tri milje da- 
leko od grada zemlja bi se tresla i planine. - Ovi dakle u malo danah 
razoriše mnoge kule, i do temelja na puno mistah grad oboriše tako, 
da mog&hu Turci na konjih u grad ulaziti; i videći Murat svoje vrime 
za činiti juriš, dade naredbu svojizim vojnikom, da stoje pripravni. 



Knez Vrana učini svojini vojnikom lipo govorei\je. 

Videći Vranjanin, da se Turci spremaju na Kroju udariti, dozva 
svu vojsku prida se, i poče jim ovako govoriti: „Neimadu vas, moji 
nepridobiveni vitezovi! plašiti zidovi od Kroje probijeni, i na piino mi- 
stah do temelja razoreni; jer vaša persa gvozdena služiti imadu na mi- 
sto zidovah. Sada se gleda poštenje vaše, i vašega poglavice bana. Nisu 
zidovi, koji brane ljude, nego ljudi imadu braniti zidove. Nije Kastri- 
otić priporučio nas zidovom ; nego zidove nami. Sada dakle vidit' će 
se ljubav vaša, koju nosite Bogu, poglavici vašemu, roditeljem, ženam, 
dići, i meni, vašemu glavaru." — Ovo govorenje sveršivši posl^ svakoga 
na svoje misto, a Turci medju to činjahu priprave, za udariti zorom na grad. 



Murat čini juriš. 

■ 

Memed, sin Muratov, povadivši sablju, za dati slobod, i dobru 
priliku Turkom, diže svu vojsku na grad jutrom rano, ter velikom vi- 
kom, hitrostju i snagom na Kroju sa svih stranah udariše, niki noseći 
listve, za moći po njima u gr^d uskočiti, niki "poluge, i maškline, za 
moći grad podkopavati, i na zemlju ga baciti; a niki nošahu grede i 
daske, za načinjati kaštele i kule suproć gradu. I tako nevoljni gradjani 
bihu mučeni sa svih stranah tako, da nemogahu oddahnuti časa, ni trata, 
ni otvoriti oka od množtva strilah, koje kakono gusti snig priko grada 
letjahu. Mnogo stotinah skalah bi uz grad prislonjeno, ter uza nje Ja- 
njičari uzlažahu ; ma stermoglav niza nje na zemlju padahu. Planina, 
na kojoj grad biše, vidjaše se sva kervju polivena, a oko' grada na sve 
četiri strane na herpe, i na snope vidj^u se turska tilesa ležati. Od 
velike vike turske, gfermljavine topovah i pušakah, jeke bubanjah, i 



, — 145 — 

tambalasah ništa se čuti nemogaše, ni razumiti, tako, da se svakomu 
činjaše, da je sudnji dan došao, i da se je pakao otvorio, za proždriti 
vas svit. 



Kastriotić udari na Turke pervi put. 

Malo posli nego Turci na grad udariše, Jure videći svoje vrime 
učini juriš na Turke, koji bihu ostali na polju čuvajući čadorove. Ma 
gledajući Murat izpod^ grada, što Kastriotić od njih činjS,še, i čujući plač 
i jauk od Turakah na poljU, posla im Memeda, sina svoga, i s njim 
mnogu vojsku n^ pomoć. Ali prija nego pomoć dodje, Arbanasi osam 
stotinah glavah odsikoše, pak se s mnogom turskom odorom povratiše 
veseli natrag svikolici, izvan Kastriotića, i nikoliko najboljih vitezovah, 
koji se bihu umišali medju Turke, zaboravivši se sebe i svoje vojske. 
Arbanasi nevideći svoga bana, stahu mnogo pristrašeni, i ožaloštjeni, 
čineći, da je uhvatjen, oli poginuo. Ma posli nikoliko vrimena, ugleda 
se izlaziti vas kervav iz vojske turske, samo s deset svojizih vimih vi- 
tezovah, koga vojska ugledavši, mnogo se obveseli, navlastito kada vi- 
diše, da je zdrav brez nikakve rane. Osta mertvih Turakah na jurišu 
pervom osam biljadah. 



Kastriotić udari na Turke drugi put. 

Ban Skenderbeg videći, da su se Turci brez nikakva straha 
razpustili po polju, obnoć učini juriš na nje. Ma prija nego na nje udari, 
ovu naredbu dade Musi generalu, to jest, da i on s svojizim' ima uđriti 
na carev dunđar, oliti tabor, a da će Skenderbeg udariti na konjike 
turske, i to sve upravljeno bi jednu noć, uđarivši Kastriotić na konjike, 
ter sve, koji neimadoše sriću uteći, posiče, i donese mnogu jaspru, ha- 
Ijitie, barjake, oružje i odoru tursku. Musa neučini ništa; jer ga straže 
podpaziše, ter turskoj vojsci na glas dadoše. 



Murat eini juriS na Kroju drugi put. 

Izgubivši Murat vojsku mnogu ne samo pod gradom na jurišu ; 
nego li i na polju od Kastriotića, mnogo bi smutjen, i ožaloštjen, tako, 
da za tri dni nitko nesraide k njemu ulizti, ni s njime progovoriti, izvan 

10 



— 146 — 

njegov sin Memed; ma sa strahom i s velikom poniznostju. Viđeći pak, 
da je grad na puno mistah probijen, i da se mog&še lasno osvojiti, dadš 
naredbu, da se svaka spravna nadju, za činiti zorom juriš na Kroju; 
i budući zora zabilila, udariše Turci na grad s većjom puno snagom, 
serditostju, i pripravom, nego pervi put Ali se tako Kastriotića vojnici 
braniše, da nije moguće kazati, ni virovati. Videći paše toliko množtvo 
mertvih tilesah oko' grada ležati, i sve zidove od grada kervju oblivene, 
zavikaše plačući i govoreći: „čestiti Care! imaj miloser^je na nesrićnu 
vojsku tvoju, koja nemilo gine brez nikakve koristi. '^ Murat budući 
svojizim^ očima vidio, da n\je moguće Kroju osvojiti, zapovidi svojizim, 
da se juriša prodju, pak s^rdit puno, i ožaloštjen, povrati se na polje. 



ft 

Kastriotić udari na Turke tretji put. 

Serdce vitežko Jurino nemogaše se smiriti, ni Turke toliko vri- 
mena pod Krojom gledati; zato dakle odluči opet udariti na nje obnoć. 
I videći svoje vrime, razdili ono malo vojske na troje: jedan dio dade 
Tanusvji, drugi Musi, a tretji ostavi za sebe istoga, pak dad^ naredbu, da 
se pr^ja zore čini juriš sa tri strane. I tako budući učinili, mnoge tur- 
ske odsikoše glave, čadorove sažegoše, barjake, oružje, i odoru njihovu 
doniše. Poznajući Murat, da se na silu nemože učiniti ništa, počč opet 
napastovati kneza Vraqanina, da mu grad pridade, a on da će igega 
učiniti velikim vezirom; ma se neokoristi ništa; jer primi od kneza 
oštre odgovore, kakono i pžrvi put ^ \ 



Murat smeten od velike misli^ neina, na koju 6e stranu olirenuti. 

Zove Murat prida se gospodu, ter poče od njih pitati svit, što 
se ima činiti: oli vojsku dignuti izpod Kroje, oli još pod njom st&ti. 
Jedni mu rekoše, da se za puno vrimena derži grad obsidnut, doklem 
se gracijani od glada neskončaju. Ovi svit odbaci Murat, noseći razloge, 
da Turci nisu verstni podnositi žestinu od zime, koja se je jurve pri- 
bližala, i da Skenderbeg po snigu, daždu, i ledu Turke lašnje može 
loviti, nego po lipu vrimenu. Drugi mu rekoše: da se sa svom vojskom 
idje tirati Skenderbeg, i robiti sva Arbanija. Ali ni ovi svit nebi od 
njega primljen, noseći razlog, da je lašiqe sve zviri planinske pohvatati, 
i iz gustih dubravah iztirati; nego Skenderbega iz pkudnah arbanaskih. 
Tretji mu rekoše : da se pošalje jedna mudra glava k Skenderbegu, koi 



— 147 — 

bi ga s razložim prigimo i pristrašio, da se podloži pod harač, ter ako bi 
se podložio pod rečeni hara^, mogli bismo se s kojim god poštenjem vra- 
titi u našu zemlju. Ovi nauk bi pohvaljen, i zagerljen od Murata. I 
tako bi poslan jedan najmudriji gospodičie, imenom Isup-paša, koi puno 
mudro besidi; ali ništa neopravi, nego se neveseo povrati natrag. 



■sup do4i6 k Muratu neveseo. 

Budući se Isup povratio od Skenderbega, izad^joše sva gospoda 
prama i\jemu, želeći čuti i razumiti, što biše opravio. Ma kada Muratu 
kaza odgovor Jurin, njegovu sloboštinu, i vojnikah njegovih odluku, svi 
ostaše ožaloštjeni, a Murat zanimi, pak budući na njega naskočila jedna 
jaka febra, oliti naški oganj, baci ga u postelju, i poznavši, da se je njegova 
smert približala, dozva prida se vezira velikoga, Muftiju, i ostalu go- 
spodu poglavitiu, ter jim učini dugo govorenje, kako posli nego osvoji 
po' svita, bi usilovan pod Ki'ojom ukopati svu slavu svoju. Posli toga 
istim priporuči sina svoga, da ga za cara posli sn^erti njegove učine, 
vimi điu budu, i da ga zdrava u Jedrenu povrate. Okrenu se dakle 
k sinu Memedu, ter poče zaklii^jati, da osveti smert otca svoga, koja 
bi uzrokovana od Erojanah i njihova bana Skenderbega, i „ako me 
ne osvetiš," reče Murat, „proklet bio od mene, i od moga 
svetca Muhameda." — Najposli davši prokletstvo Kroji, i Kastrio- 
tiću, dili se s ovoga svita pod krilo Muhamedovo tretji dan posli, nego 
se razboli. Ma drugi pisaoci rekoše, da su ga bolestna đonili u Jedre- 
nu, oliti Drinopolje, ter da je umro u svomu dvoru. Kako mu, da mu, 
Kastriotić što bi^e Isupu obetao, ono sjutra dan izverši, udarivši na 
Turke, i mnogo njihovih glavah odsikavši, koga naglost podnositi nemo- 
gući, *diliše se izpod Kroje, *posli nego je biše pet misecih; ma velikom 
njihovom štetom; jer jih doprati Jure do medjašah turskih na nje uda- 
rajući, i ^njihove odsicajući glave. 



Slidi pisma od Kroje. 



Od kada su čari postanuli 
U Jedreni gradu bijelomu. 
Nije većja vojska sakupljena 
Na viteza bana Skenderbega, 



Što sakupi Murat care silni. 
Kupio je godinu dan^kah; 
Kada li^je sakupio biše, 
Diže vojsku na Kroju bijelu. 



148 



Koliko je Tiran polje ravno 
Izpod Kroje, građa bijeloga, 
Svega su ga Turci pritisnuli, 
I popeli bile* čadorove. 

Kad li vojska počinula biše, 
Silni Murat bilu knjigu piše, 
Ter je šalje krojskom' kapetanu, 
Po imenu knezu Vranjaninu. 

U knjizi ga Murat pozdravljaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 
„Lipa pozdrav mladu kapetanu, 
Vranjaninu od starine banu, 

Koju šalje gospodar od svita, 
Po imenu Murat-Sulemane, 
Britka sablja Boga velikoga, 
I buzdohan svetca Muhameda. 

Vidio si, kneže Vranjanine, 
Silnu vojsku pod Krojanom gradom. 
Bi li lašnje zvižde^ pribrojio. 
Nego vojsku cara čestitoga? 

Ovo jesu svati vitezovi. 
Lipi svati Memeda mojega. 
Koji su se dovlem potrudili. 
Po Krojanu lipotu divojku, 

Koju'no sam davno zamirio, 
Zamirio i perstenovao 
Za mojega sinka najdražega, 
Po imenu Memeda mladoga. 

Vranjanine, krojski kapetane! 
Or mi pridaj Kroju ponositu, 
Oli čekaj svate vitezove, 
I pripravljaj gospodske darove. 

Iz bostana rumene jabuke, , 
Ruse glave tvojih vitezovah, 
Svi su moji svati ponositi. 
Za druge ti nehaju darove. — 

Njemu kneže knjigu odpisuje, 
U knjizi se starcu podrtrguje: 
„Nebudali, moj starce nevoljni! 
Nije Kroja za Turke divojka; 



Jer od davna ima gospodara. 
Po imenu Kastriotić bana, 
Koi bi se prija poturčio, . * 
Nego bi je tebi darovao. 

Hodi k meni, kad je tebi drago, 
I svi tvoji svati vitezovi. 
Lipe sam jim dare pripravio, 
Cema praha i težka olova. 

Pozdravlja te Krojana gospoja. 
Zaručnica Kastriotić-bana , 
Lipe ti je dare pripravila, 
Britku sablju Jure gospodara." 

Kada ga je care razumio. 
To je njemu i pomučno bilo; 
Ali mu se ino nemogaše; 
Već gospodi tiho besiđjaše: 

„Evo Vrana knjigu odpisuje, 
U knjizi se meni podruguje: 
Da mi neće pokloniti grada, 
Dok je njemu na ramenu glava; 

Ar evo mu tverdu viru dajem: 
Ako mi ga uhvatiti Bog da, 
Cerne ću mu oči izvaditi, 
Živa ću ga na mihe derati. 

Valja, da mi rano uranimo, 
Ter na Kroju skladno udarimo; 
Tko uhvati kneza Vranjanina, 
Za pašu ću njega učiniti." — 

Još nebiše zora zabilila, 
Zavikaše carevi telari: 
„Na noge se, Turci vitezovi! 
Da se ide Kroja uzimati." — 

Skočiše se paše i veziri. 
Od bedrice sablje povadiše, 
Barjaktari razviše barjake, 
Alaj-bezi podigoše vejsku, 

Ter na Kroju juriš učiniše, 
Sa svih stranah naglo udariše: 
S jedne strane Turci janjičari, 
S druge strane paše i sejmeni. 



149 



Jes' li, pobre, ikada vidio, 
Kada snižak leti iz oblaka: 
Tako strile u grad dolitjahu, 
Ter' vojnikom rane zadavahu, 

A trese se dčrvlje i kamenje 
Oko' Kroje, visoke planine, 
Od topovah, šibah, i pušakah. 
Od jauka ranjenih junS-kah. 

Nad Krojom je sunce pomerčalo 
Od cčmoga praha i olova, 
A zidovi kervavi bijahu 
Sve od kervce carevih delijah. 

Bila grada neuzeše Turci; 

Nego pod njim mnogi izgiboše. 
Oko' grada na snope ležfthu, 
Ter Muratu jade zadavahu. 

Ali evo i gore žalosti! 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga, 
Ter pogubi hiljadu Turakah. 

Izpod Kroje to Murat gledaše. 
Bradu guleć, suze prolivaše. 
Diže vojsku izpod bila grada, 
Pak ulize pod čadore bile. 

Za tri danka ni s kim negovori. 
Niti klanja, nit' abdest uzimlje.« 
Kad četverti danak osvanuo. 
Zove Murat paše i vezire. 

Serdito je njima govorio: 
„Ar ste došli Kroju osvojiti, 
Al' Murata cara ukopati 
Na Tirani polju širokomu? 

Evo vami tverdu viru dajem: 
Ako.sjutra Kroju neuzmete. 
Žive ću vas u tope metjati, 
I s vami ću Kroju uzimati." 

Kada li je danak osvanuo, 
Udariše turski tambalasi, 
Svitle sablje paše povadiše. 
Janjičare na grad natiraš^. 



Listve nose paše i sejmeni, 
Ter jih metju gradu uz bedene; 
Al' se brane vitežki gradjani, 
Listve lome, odsicaju glave. 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Težka ti se kervca prolivaše. 
Niz dolinu ona teciaše, 
U Drinu se riku salivaše. 
Maleno je vrime postajalo, 
. Udri Jure iz gore zelene 
Na čadore cara čestitoga, 
Siče Turke ni broja se nezna. 
Kada ga je Murat ugledao 
Izpod Kroje grada bijeloga. 
Ovako je care besidio, 
Gdi slušaju paše i veziri: 
„ Skenderbeže, gorska haramijo! 
Vele ti si meni dodijao, 
I junačkih glavah odsikao; 
Ali tvoje neodsiče nitko. 
Ali imaš konje bile vile? 
Al' junake sive sokolove? 
Al' je tvoje od mazije tilo? 
Ter ti sablja nahudit^ nemože. 
Na Adžama često udarasmo, 
I njegovu vojsku izsikosmo. 
Bojak bismo s carem Kostađinom, 
I njegovu zemlju osvojismo. 
Pobismo se s kraljem Karamanom, 
Ter njegovo carstvo osvojismo, 
Bojak bismo s kraljem Vladislavom, 
I rusu mu glavu odsikosmo. 
A sad ima puno godinicah. 
Da vojujem, i da bojak bijem, 
Da bi s kime, nebi ni žalilo; 
Već s hajdukom odKrojanabanoni, 
Koga nigda pridobit' nemogoh 
Ni na silu, niti na privaru. 
I ovo su ljute rane moje. 
Koje nigda priboliti neću. 



150 



Što će feći kralji i cesari, 
Što' r ostali bani i glavari : 
Tko pridobi silu Muratovu? 
Tko r izsiče Turke Janjičare? 

Poslah na njeg' Ali-pašu moga, 
I s njim vojske četerjest hiljadah 
Sve konjikah, po izbor vojnikah, 

" Da pogube Skenderbega bana, 

Or pogube, ol' dovedu živa; 
AV nevimi Kastriotić-bane 
Svu izsiče silnu vojsku moju 
Nasrid Dibre, polja velikoga. 

Opet poslah Feriš-pašu moga, 
I s njim vojske petnajest hiljadah, 
Nebi li ga obnoć privario, 
I rusu mu glavu odsikao? 

Al' prokleti Skenderbeže bane 
.Iz potajnih udari busijah, 
Ter pogubi Fereš-pašu moga, 
I njegovu na privari vojsku. 

Pouzdah se u Mustapu moga, 
Da, će dobit' Skenderbega bana ; 
Ali zmija Kastriotić Jure 
Razbi pašu, izsiče mu vojsku. 

Za osvetit' moje vitezove 
Od Skendera bana izsičene, 
Skupih vojsku, podjoh k Svetigradu : 
Da na silu ja osvojim njega. 



Osvcjih ga; ali na privari: 
A k;ada se natrag povratismo, 
Ter pribrojih silnu vojsku moju ; 
Al' to nejma polovina vojske. 

Ovo ima po' godine danah. 
Da ja bijem Kroju sa svih stranah, 
Nemogu je tužan osvojiti. 
Ni na silu, niti na privaru. 

Već izgibe silna vojska moja 
.Pod Krojanom, on se nebilio ! * 
I još me je bolest obhervala 
Od starosti,- i težke žalosti. 

Pomozi me, svetce Muhamcde! 

. Koi si me dosad pomagao; 
Ako li me ti pomoći nećeš, . 
Evo ti se kunem na ćitapu: 

Razorit' ću vis.oke munare, 
A zidat' ću cerkve i o'tare; 
ilazkovat' ću srebeme ibrike, 
A kovat' ću krize i kaleže. 

Pogubit' ću hodžu velikoga, 
Klanjat' ću se papi latinskomu." 

. To izusti, a dušu izpusti 
Pod Krojanom, na polju ravnomu, 

I poleti k svetcu Muhamedu, 
Ter se Murat s njime barabari, 
Blizu svetca, podviv noge, side, 
Lulu pijuć, na vatri se grijuć. 



Slide đogadjigi, koji se i^godiše posli smdrti Mura tove. 

Kako Memed s vojskom dodje u Jedrenu, side na pristolje otca 
svoga Murata; i budući se u vojsci uzdigao i narasao, sva iyegova mi- 
sao bi: vojevati, i ljudsku prolivati kerv. Posli toga udari na Adžama, 
cara od Persije; ma bojeći se Skenderbega, zapita u njega mir, s ugo- 
vorom: da mu harač platja. Kastriotić razumivši oholo pitanje Memedovo, 
ovako mu odgovori: „Ja nisam došao u Arbaniju, da ju pod 
harač podložim, nego da ju od harača, i turskoga progon- 
stva oslobodim, i tvoga mira niti želim, niti pitam.«. Vi- 



151 



deći pak Kastriotić, da m svaka u pokoju, i u reliku miru, otiđj^ u 
tursku zemlju, ter je porobi, i dosta zla Turkom učini. 



Car Memed šaUe na Kastrlotii^ padu, imenom Amediu, 

na 1451. 

^ Posli nego se Memed povrati iz Perzije, zapovidi paši Amedži, 
da uzme vojske, koliko mu se vidi zadosta, i da idje pogubiti Sken- 
derbega, koi se s malo vojske nahodj&še na medjašu turskomu. Amedža 
primivši zapovid Memedovu, otidje samo sa dvanajest hiljadah konjikah 
naći Kastriotića, koi znadući za njegove pute, i odluku, dočeka ga u 
jednoj dolini samo sa pet hiljadah Arban^sah, na njega iz busije udari, 
sedam hiljadah glavah odsiče po svidočbi Barlezija, i idivati živa Amedžu 
pašu njegov sinovac, imenom Amedža. 



Pođiži se Dibran-Pasa protiva Skenđerbegu. 

Kada car razum), što se od Amedže dogod), puno se ožalosti, i 
razserdi. Nahodjaše se u iyegovu dvoru jedan snažan, srican vojnik, i 
gospodičić po imenu Dibran, i ovi se pojunači, da će udariti na 
Skenderbega s onoliko konjikah, koliko ih biše Amedža poveo, ter da 
će ga lasno pridobiti. Ma znadući Memed snagu Kastriotića, reče Di- 
branu: da uzme najmanje dvajest hiljadah konjikah; ali Dibran uzdajući 
se u svoju sloboštinu, povede samo petnajest hiljadah junakah, za koje 
budući Jure razumio, izadje ga susristi izvan medjašah svojih, samo sa 
sedam hiljadah konjikah, koga budući našao na jednomu polju lipu, i 
podobnu, za pobit' se s njime, dodje blizu njega, ter poče činiti raz- 
redbu, kako će na njega udariti. Dibran ugledavši ga s malo vojske, veoma 
se obveseli, ter ovako reče: „Sada vidim, da ga srića osta- 
vlja, i da je zaslipljen, došavši s malo vojske na tudja 
vrata i tudju zemlju, za izgubit glavu." — Kastriotić razredivši 
svaka, koja se pristojahu njegovu zanatu, udar) na Turke; ma nadje toliku 
jakost u konjicim turskim, da se i on začudi, i zamisli. Ali znadući, da u gla- 
varah stoji srića, i nesrića sve vojske, namisli pogubiti Dibrana, i za tu 
sv^rhu prolitjftše kroz vojsku tursku, gdi bi ugledao Dibran-pašu, za 
moći mu odsići glavu: i evo ti običajna srića Juri na pristupi, nadje Di- 
brana nevoljnoga, udari ga kopjem, baci ga na zemlju i odsič^ mu 
glavu. Turci kada vidiše, da je njihov glavar poginuo, smuljeni i pri- 



152 



strašeni, počeše bižati natrag ; ma s njihovom velikom štetom ; jer jih 
potiraše Arbanasi, ter četiri hiljade glksah odsikoše, a malo ih manje 
bi uhvatjeno živih. 



Slidi pisma od rečenih pašali i mejdanah. 



Knjigu piše momče Sveznadare 
Iz Jedrene, gi-ada bijeloga, 
Ter je šalje Skenderbegu banu, 
Arbanije. ravne gospodaru : 

„Žao mi je, Skenderbeže bane! 
Da ćeš ludo izgubiti. glavu, 
Šetajiić se s banieom gospojom 
Po mejašu cara čestitoga. 

Jeda činiš, na >glasu viteže ! 
Da neznade Memed care silni. 
Kud se šetaš, i vino izpijaš? " — 
Znade bane, vira ti je moja! 

Ter evo je vojsku sakupio. 
Sve konjikah dvanajest hiljadah. 
Prid njima je Amedža viteže. 
Silni junak od' Macedonije. 

Koino se od davna zariče; 
Da će odsić rusu glavu tvoju, 
I tvojega Muse generala, 
Koino je arbanaska hvala. 

Kad je Jure glase razumio, 
Malenu je vojsku sakupio. 
Pet hiljadah mladih Arbanasah, 
Pak otidje priko Dibre ravne. 

Kad je doša' na Modriš planinu; 
S planine je Turke ugledao, 
Sadje s vojskom pod Modriš planinu, 
Ter ulize u gustu dubravu. 

Oko' druma namištja busije, 
Sve najbolje pisce i konjike, 
S jedne strane Musu generala, 
S druge strane Amedžu sinovca. 



Malo vrime postajalo biše; 
Al' to. jezde carevi konjici 
Pivajući i p'opivajući, 
I veselo konje igrajući. 

U dubravu gustu ulizoše. 
Na busiju Turci nagaziše, 

^ Udri Jure iz gore zelene, 
Ter razgoni careve delije. 

S jedne strane Skenderbeže bane; 
S druge strane Musa kapetane, 
S tretje strane kneže Vranjanine, 
A s četverte Amedža vojvoda. 

Sedam hiljad' glavah odsikoše; 
A ostali jedva utekoše. 
Mlada pašu uhvatiše živa. 
Uhvati ga Amedža vojvoda. 

Namiri se junak na junaka. 
Na viteza svoga imenjaka 
. Mlad Amedža na pašu Amedžu, 
Ter ga hvata, i zanj' blago pita. 

Kad razumi Memed care silni, 
Da je Jure pašu uhvatio, 
I njegovu vojsku izsikao, 
Viče care iza svega glasa: 

„Gdi si sada, svetce Muhamede! 

Ali neznaš, aP nehaješ za nas? 
' Ali piješ u mejani vino 

S mojim babom Murat-SulemanomV 

Ali si se, jadan, zabavio 
Ljubeć mlade Turkinje divojke? 
Ali te je zabolila glava, ' 
Ter nemoreš pomdći ni sebe? 



153 



Ali su ti Turci omšrznuli? 
I latinska vira omilila? 
Kamo tvoja sablja okovana, 
Ter nesičeš Skenderbega bana? 

Probudi se, svetce Muhamede! 

' Ter osveti i sebe, i mene; 
Jer u dvoru neimsim junaka, 
Koi bi me osvetio lipo." — 

To je čuo Dibran kapetane, 
Memedu je tiho besiđio: 
„Utiši se, moj čestiti Care! 
Ja ćii tebe osvetiti lipo. 

Daj mi vojske dvanajest hiljadah, 
' Sve konjikah po izbor delijah^ 
Donit' ću ti glavu Skenderovu, 
Dovest' ću ti iyegovu Ijubovcu. 

Veli njemu care gospodare: 
„Ako misliš, moj sivi sokole! - 
Pogubiti bana Skenderbega, 
Uzmi vojske dvadeset hiljadah. 



Jer ti neznaš, što su Arbanasi, 
Ni Skenderbeg arbana^ki bane. 
Udarit' će jedan na stotinu; 
A Skenderbeg hoće na hiljadu." — 

Za to paša haje, i nehaje; 
Već podiže svoje vitezove, 
U sve vojske petnajest hiljadah, 
Pak otidje niz to ^ polje ravno; 

Ali nju je loša srića bila: 
Susrite ga od Krojana bane. 
Na njega je juriš učinio. 
Rusu mu je glavu odsikao. 

Kad vidiše carevi konjici, 
Da je Dibran paša poginuo; - 
Pobigoše glavom brez obzira, 
A za njima Arbanasi mladi. 

Tir^e jih do Jedrene grada, 
Sikoše jih od po' dne do mraka. 
Dibran paša! kamo tvoja hvala? 
Kamo li ti SkenderOva glava? 



Car Memed po kriposti izdaje namisli pogubiti Slienderbega 

na 1454. 

Nemogući Memed na silu dobiti Kastriotića, odluči s privaram' 
običajnim' dobiti ga, i osvetiti se. Znadući dakle, da je Mojsia, oliti 
Musa najbolji vitez prid vojskom Kastriotića, u koga se uzdaše ne 
manje, nego u sebe istoga, piša mu jednu knjigu punu pohvale, i uzne- 
senja rad njegova vitežkoga vojevanja, službe, i vimosti, koju svomu 
banu činjaše, a s malim poznanjem od istoga. Posli te lažljive pohvale 
poče ga moliti, da dodje na njegovu službu, obećavši mu blago, i go- 
spodstvo veliko; još suviše, kraljestvo od sve Arbanije, ako po koi na- 
čin bude verstan pogubiti svoga bana Juru. Musi iz početka takva iz- 
daja činjaše se puno sramotna i mučna; ma budući napastovan od iz- 
prazne slave, i zaslipljen od množtva jasprih, koje se uzdaše imati, prignu 
se izpuniti ono, što mu Memed pisao biše; a najvećji uzrok od njegova 
bižanja bi razbijenje vojske Kastriotića pod arbanaskim Biogradom, pod 
kojim malo prija bi posičeno pet hiljadah Jurinib vojnikah, u komu boju 



_ 154 — 

pogiboše Jurini netjaci, sinovci, mnoga gospoda, i v^rstni bani od Ar- 
banije, a najveće Talijanci. 

Došavši dakle Musa u Carigrad, bi od Memeda lipo primljen, i 
darovan; a oa od njega zapitA dvajest i pet hiljidah vojske, kako- Sa- 
gredo kaže, s kojom se podiže poći u Arbaniju na Skenderbega, obe- 
ćavši se caru, da će ga pozvati na mejdan. 

Uliz^ dakle Musa u Arbaniju na 1454. Februara na 25. i stade 
s . vojskom na polju dibrenskomu. Ali nespavaše ni Kastriotić ; nego 
skupi dvanajest hiljadah Arbanasah; ter Jih povede na rečeno polje, na 
komu našavši Turke, dodj^ blizu njih, ter počš činiti razredbu, za uda- 
riti na nje. CinjMe Musa, da mu Jure neće smiti na mejdan izaći, i 
zato se pohvali ne samo prid carom, nego li jošter i prid svom turskom voj- 
skom, da će ga pozvati na mejdan, i za tu sverhu dozvk prida se jed- 
noga slobodna Turčina, ter mu naredi, da otidje reći Kastriotiću, neka 
se pripravi izaći Musi na mejdan. Ma se nadje Turčin puno^ snažan, 
slobodan, i od Muse pametnii, koi mu ovako govoriti poče: „Nije po- 
dobno,ni po načinu od vojevanja dobro, da se glavari 
osobito udare; jer u njima stoji zlo, i dobro, srića vojske 
i nesrića; valjalo bi dakle, da se dva manja okušaju, pak 
po njihovu junačtvu vidilo bi se, čija srića, čija li ne- 
srića ima sliditi, — i ako se nitko nenadje, evo sam ja, koi 
ću zazvat' jednoga od vojske Jurine." — Turčin, koi ova govo- 
raše, zv&še se Atmadža, i, ovomu budući dopušteno, što pit&še, izađje 
f na mejdan, ter poče zvati jednoga od vojske Kastriotića. 



Zakarga Gropa i^je ua nicjđan Turčinu Atmadži. 

Puno ih se nadje, koji bi na mejdan izašli Atmadži ; ma budući 
se najprij metnuo na konja Gropa Zakarija, plemić i vitez od Arbanije, 
ostali se užtegoše, a on se dili s velikom hitroslju suproć rečenomu 
mejdandžiji, ter posli nego se barabariše, po običaju od mejdandžije; 
zaigraše konje, i udariše se s kopjim ; ma jedan drugomu rane nezadade ; 
jer kopja u štite udariše ; ma budući konj o konja snažno udario, oba- 
dva na zemlju padoše; ali toliko jedan, koliko drugi hitro se digoše na 
noge, ter se počeše sabijaju' sići, i budući se jednomu i drugomu sa- 
blje izlomile, uhvatiše se po ruke, ter se počeše hervati. Ma posli pu- 
no vrimena njihova hervaiya Zakarija bacJ na zemlju Turčina, odkla 
mu glavu, i donese je u svoju vojsku s velikim veseljem Arbanasah. 



I 



I" 



— 155 — 

Musa Ai'banasin pun serdžbe i žalosti za Turčinom Atmađžom, 
skoči se na konja, izadje na ono isto misto, gdi biše pervi mejdan, ter 
zavika iza svega glasa: „Skenderbcže! bodi na mejdan, Musa 
te pozivlje." Sva Jurina vojska osta izvan sebe, promišljajući slobod 
Muse izdajnika, i veliko zlo, koje se mogaše dogoditi, ako njihov. ban 
pogine. Jure iz početka neodgovaraše Musi ništa; nego stase zamišljen, 
ne zaradi straha, nego zaradi velike ljubavi, koju k Musi nosaše, i zloće 
istoga Muse, koi Juri smert željaše. Ma najposli budući usilovan, na- 
pastovan, 'i opsovan od svoga podložnika, uzavri u njemu kerv, skoči na 
konja, nadmače kalpak nad oči, škripnu zubim, izkervavi oči, ter kano 
soko' k Musi poleti, koi videći ga serdita, i puno strahovita, okrenii 
pleća, i pobiže sramotan u vojsku tursku. 



sudi boj obćeni. 

Musa, za pokriti svoju sramotu, nehti drugo čekati, nego davši 
zlamenje od boja, udari na Skenderbega, koi poznajući, da Musa drugo 
neželi, ni ište, nego glavu njegovu, puno ga se .pažaše, i bojaše. S obe 
strane mnogi ginjahu; ma puno veće Turakah. Iz početka Turci se 
ukazaše vele snažni, i strahoviti protiva Arbanasom; ali malo po malo 
počeše slobod gubiti, i natrag uzmicati. Musa kano jedna munja proli- 
tjaše tamo amo kroz vojsku tursku, ter strašive slobodjaše, a bižeće 
natrag uzbijaše, i tako za mnogo vrimena znati se nemoSe sverha od 
ovoga žestokoga boja. Videći dakle Kastriotić jakost tursku, i pozna- 
jući junačtvo Musino, skupi svu snagu, s kojom se još nikada služio ne- 
biše, ter našemu snažno na Turke, umiša se medju nje; a njega gle- 
dajući svi ostali, koga naglost Turci podnositi nemogući svi pobigoše, 
izvan silnoga Muse, koi se s nikoliko hiljadah Turakah biše zapeo, ter 
se za puno vrimena brani; ma budući mu sva vojska izginula, s malo 
Turakah uteče, i pobiže k Carigradu. Po svidočbi Barlezia, i Giamarie 
Brešanina, Musa nebiše manji junak od Skenclerbega, i da je imao 
s sobom junakah vimih i slobodnih, dvi tri hiljade, kakvi su Arbanasi, 
moglo bi se dogoditi, da bi Skenderbega dobio. Kako mu, da mu, Jure 
dobi ; a Turakah oko' dvajest hiljadah osta mertvih na polju dibrenskom. 



Do^d Musa smuti en u Carigrad. 

Samo s četiri hiljade Turakah izranjenih, kervavih, porušenih, i 
potamnilih od straha, duga puta, glada, golotinje, i svake potribe dodje 



— 156 — 

Musa u Carigrad. Carigradjani gledajući ono malo vojske nagerđjene, 
i porušene, jeđnoskupno na jadnoga Musu zavikaše, psujući ga mužko i 
žensko; a car Memed za najveće, koi mu biše namislio odsići glavu, i 
to bi mu se zgodilo, da ga neobraniše Turci, koji s njime bihu došli, 
ukazujući caru njegovo, veliko junačtvo, i da se nije mogao naći na svitu 
čovik, koi bi se podnio tako vitežki, kako se je Musž^ podnio. Sa svim 
tim car ga iztira iz dvora svoga, i tako bi od svega grada zlo gledan, 
opsovan, i nepošten deržan. Ifahodeći se nesrićni Musa u takvomu ne- 
milu stanju, odluči bižati u Arbaniju i prositi milosšrdje od svoga bana, 
našavši pak lipu prigodu, uteče, i dodje ^u svoju zemlju s jednim sin- 
džirom (lancem) na vratu, ulizč priđ Skenderbega, pade po nogam nje- 
govim; ter kao druga Mandalina poče njegove noge suzam' oblivati. 
Sva vojska, koja to gledaše, poče suze prolivati, gledajući svoga polju- 
bljenoga generala toliko pokorna, i žalostna, a najveće proplaka milo- 
stivi Skenderbeg, koi ga zagerli, poljubi i utiši, kakono otac sina izgu- 
bljenoga, i iz nova našastoga. Povrati mu generalstvo, sve što bi nje- 
govo od starine, i zapovidi svakomu pod izgubljenje glave, da ga tizim 
neima nitko prikoriti, ni za njime zlo reći. 



Slidi pisma od ovoga strašnoga boja. 



lViyigu piše Otmanović care, 
Po imenu Memed-Sulemane, 
Ter je šaljp Musi kapetanu, 
Skenderbega bana generalu: 

„Kažu meni, Musa-kapetane! 
Da takvoga neima junaka 
U Turčina, ni u Kaurina; 
Ali ti je zaludu junačtvo. 

Zašto dvoriš slipa gospodara, 
Koi nezna za junačtvo tvoje. 
Da ti dvoriš cara čestitoga, 
Od davna bi bio za vezira. 

Hodi k meni, Musa kapetane! 
Evo tebi tverdu viru dajem: 
Dat' ću tebi blago nebrojeno, 
I pašaluk od Macedonije. 



Ako li mi ti pogubiš bana, 
Skenderbega tvoga gospodara, 
Dat' ću tebi krunu pozlatjenu 
Od lijepe zemlje Arbaiiije." 

Kad je Musa knjigu proučio, 
Privari se, ujidž ga zmija, 
Ter ostavi Juru gospodara, 
Ode dvorit' Otmanović cara. 

Kada dodje k caru čestitomu, 
Lipo ga je care pričekao: 
Uza se je Musu postavio. 
Da mu služe paiše i veziri, 

Pohvali se Musa kapetane: 
Vira moja, moj čestiti Care! 
Kako sgledam bana Skenderbega, 
Pozvat' ću ga na mejdan junački. 



157 



Odsić' ću nm glavu na nnejdanii, 
Osvojit' ću ravnu Arbaniju; 
Već te molim, moj čestiti Care! 
Da mi dadeš silnu vojsku tvoju." 

Što zapita Musa kapetane, 
Što zapita, to mu care daje; 
Dvajest i šest hiljadah konjikah, 
Izabranih po izbor vojnikali. , 

Diže vojsku cara čestitoga. 
Priko ravne zemlje Romanije; 
Kad je doša' u zemlju Jurinu, 
Na Dibri je tabor učinio. 

Maleno je vrime postajalo; 
Al' to idje Skenderbeže bane, 
I s njim vojske dvanajest hiljadah, 
Arbanasah po izbor konjikah. 

Stade vojska Arbanasa bana 
Blizu Turske nasrid polja ravna; 
Ali prija neg se udariše 
Dvi ognjene nasrid polja vojske. 

Viče junak iz vojske careve. 
Po imenu Atmadža delija: 
„Je li koga porodila majka, 
Da m' izadje jia mejdan junački." 

To je čuo Gropa Zakarija, 

Knez, i vitez, junak od starine. 
On nemože serdcu odoli ti; 
Već se skače na konja viteza. 

Udari ga čizmam' i niamuzam', 
I položi kopje od mejdana, 
Kubašliju nad oči nadmiče, 
Ter poleti kano soko' sivi. 

Suproć njemu Atmadža delija, 
U.driše se, kako se sritoše. 
Jedan drugom' rane nezadaje; 
Jer usrid se kopja udariše. 
,Ar evo ti goleme žalosti: 

Oba konja k zemlji pokleknuše 
Od velike snage i hitrosti, 
Mejdandžije na zemlju baciše. 



I 



Al' se skaču na noge junačke, 
Ter se svitlim' sabijam' udariše; 
A kada se sablje izlomiše, 
Po bile se uhvatiše ruke. 

Evo brate i gorje žalosti! 
Jedan drugom' (fohervaf nemože, 
Na usta im bila pina skače; 
Al' Turčinu bila i kervava. 

Hervaše se od jutra do po'dne; 
Kada li je po po'dnevu bilo, 
Kleknu Turčin na zemljicu ceniu, 
Ter izgubi rusu glavu svoju. 

Pogubi ga Gropa Zakarija, 
Arbanasin silni mejdandžija, 
Odnese mu glavu i odoru,- 
Prikaza je Senderbegu banu; 

A on njemu krilo pozlatjeno, 
I na krilu dva draga kamena; 
Još mu daje od zlata kolajnu, 
Kojano je u Mletcih kovana. 

Kad li vidi Musa kapetane. 
Da je njemu vitez poginuo; 
On se skače na konja golema, 
Ter izlazi nasrid polja ravna, 

Pak zavika iza svega glasa, 
Ter dozivlje Skenderbega bana. 
Kako viče Musa kapetane, 
Razližu se berda i doline: 

„Skenderbeže, od Krojanabane! 
Ako si ti vitez od poštenja, 
Izadji mi na mejdan junačld. 
Zove tebe Musa-kapetane." 

Muči bane, negovori ništa; 
Već si misli i u zemlju gleda: 
Al' nemuči Arbanasin Musa; 
Već ga psuje, i žen^m nazivlje. 

Kada ga je bane razumio, ^ 
Na ino se njemu nemogaše; 
Već poside dobra konja svoga, 
Po imenu serđca velikoga. 



158 



Vučju kapu nad oči nađmiče, 
Bije konja sreb^mim' mamuzam', 
I položi kopje od mejdana, 
Ter poleti kano lastavica. 

Iz zubah mu vatra posipjiše, 
Iz očiuh munja udar&še, 
Kada ga je Musa ugledao, 
Pristraši se, žalostna mu majka! 

Ter pobiže u vojsku carevu, 
Osramoti cara čestitoga, 
Strah zadade svoj vojsci carevoj. 
Tužan Musa! kamo tvoja hvala? 

Ar evo ti boja žestokoga! 
Udriše se dvi vojske ognjene 
Nasrid Dibre, polja širokoga, 
Ter se biju prahom i olovom. 

Tu se biše tri debela sata, 
. S obi strane mnogi izgiboše; 
Još se nezna, čiji mejdan biše. 
Ali turski, ali arbanaski? 

To je Juri i pomučno bilo; 
Zubim škrinu, a povadi ćordu. 
Na tursku je vojsku udario, 
A za njime ostali konjici. 

Leti Jure kroz vojsku carevu. 
Kano vuče kroz bijele ovce, 
Kervave mu ruke do ramena, 
Serdcu konju griva do strimena. 

Sikuć jadne careve delije 
Nasrid Dibre, polja velikoga, 
Prisicaše konje i konjike. 
Još i one mlade oklopnike. 

Njega Turci podnit' nemogahu, 
Natrag bila pleća okretjahti. 
Pobigoše uz to polje ravno, 
A za njima Arbanasi mladi. 

Sikoše jih do merkloga mraka, 
Dvajest hiljad' odsikoše glavah ; 
Ali Musa osta na mejdanu 
S dvi hiljade mladih Janjičarah. 



Ter se brani od jutra do mrakji; 

Ali mu jejoša srića bila: 

Umiša se Skenderbeže bane 

. Medju Turke Janjičare mlade. 

Ter jih kolje kano janjce male; 

Ar uteče Musa-kapetane. 

Nebi ni on junak utekao; 
• Veće ga je dobar konj odnio. 
Biži Musa od grada do grada, 

Dodjfe plačuć k caru čestitomu, 

I s njim vojske četiri hiljade, 

Malo brate! i to izranjeno. 
Kada ga je care ugledao, 

Serdito je Musi besidio: 

„Bre diseri djidi djaurine! 

Kamo vojska Otmanović cara? 
Kamo moje paše i kadije? 

Kamo li mi age i spahije? 

Gdi je mejdan? gdi je tvoja hvala? 

Gdi je bana Skenderbega glava ? 
Zovite mi cemog' Arapina, 

Ibrahima mojega dželata. 

Da pogubi jednog' aranzadu, 

Koi mi je ogulio bradu." 
Vele njemu Turci Janjičari: 

„Nemoj Care, mili Gospodai'e ! 

Jer je juijak Arbanasin Musa, 

Ka' i vitez Skenđierbeže bane; 
Ar junaci nisu. tvoji Turci, 

Nit su pierki iz gorice vuci; 

Zašto bila pleća okrenuše, 

Ter uz polje ravno pobigoše. 
Sam ostade Musa na mejdanu 

S dvi hiljade tvojih janjičarah. 

Sad promisli. Care gospodare! 

Je li pravo pogubiti Musu?" 
Kada jih je care razumio. 

Prosti život Musi-kapetanu ; 

Ar ga tira iz dvora biloga. 

Neka umre od glad' i od žedje. 



159 



Mislio si Arbanasin Musa, 
Kuda li će? na koju li stranu? 
Da bi t)iža' k caru tatarskomu, 
Priđat' će me caru nevimomu. 

Da bi biža' k kralju ungarskomu, 
Ungarci su ljudi ponositi; 
Neće nitko ni gledati na me, 
Koli^' da sam roda horjatskoga. 

Da pobignem k duždu mletačkomu ; 
Skoro se je s Jurom pobratio, 
Psovat\će me i žene i dica, 
Ter će reći: da sam izdajica. 

Sada znadem, što ću učiniti: 
Verć ću težak sindžir na geijoce, 
I otić ću k momu gospodaru, 
E Skenderbegu od Erojana banu. 

U njega je serdce milostivo, 
Mlostivo, i Boga bojeće. 
Meni će se Jure smilovati, 
I opet ću s njime vojevati. 



Što je reka', to je učinio. 
Na gerlo je sindžir postavio, 
Ter pobiže k Juri gospodaru, 
A zahvali Otmanović-caru. 

Pada Musa na noge Jurine, 
Ter jih gorkim' suzam' poliv&še, 
Svu je vojsku na plač okrenuo, 
A najveće bana Skenđerbega. 

Diže Musu za bijelu ruku. 
Suze tare, s njime se celiva, 
Musu tiši, za zdravlje ga pita; 
A nekori, kuda se je skita'? 

Povrati m^ sela i varoše. 
Ravna polja, zelene livade, 
Generalstvo, koje imadiše 
Prija, nego utekao biše. 

Još je Jure tiho govorio: 
„Tko bi moga Musu prikorio, 
Prid junacim i prid vitezovim, 
Mojom sabljom odsić ću mu glavu. ^ 



Posli Musa bolji junak biše, 
Barlezio i Sagredo piše. 
Hiljadu je glavah odsikao, 
I sramotu svoju osvitlao. 



Sinovac Jurin, Ameđža imetiom, pObiže u Carigrad, za imati 

kraUestvo od Arbange na 1456. 

Nemogaše car Memed imati mira obdan ni obnoć, misleći kako 
bi se Kastriotićtt osvetio? koh mu na toliko mistah vojsku izsič^, i 
mnogo zla učini. Znadući dakle Amedža, da sinovac Jurin biše pohle- 
pan na kraljevanje, piša mu knjigu punu pozdravi, sladkih besidah, i 
lažljiva obećanja, da će ga učiniti kraljem od Arbanije, i svega Epira, 
ako, ostavi svoga strica, i dodje na službu njegovu. Amedža budući još 
od davna začeo u svojoj pameti svoga strica poraziti, i njegovu ugrabiti 
banovinu, lasno se prignu, za učiniti na volju Memedovu. I našavši lipu 
prigodu, pobižfe u Carigrad s ženom, dicom, i svom familijom. Car 
Memed lipo ga zagerli, i pohvali dilo izdajno, koje biše učinio. Posli 
pak nikoliko vrimena dade mu petdeset hiljadah konjikah, i prid njima 



I 



— 160 r— 

Pašu I šaka, verstna i inudi-a kapetana, komu dade naredbu, da svu 
osvoji Arbaniju, ter učini za kralja Amedžu, sinovca Jure Kastriotića. 

Skenderbeg kada razumi žalostne glase od sv^ga nevimoga si- 
novca, ostade izvan sebe, a sva Arbanija puno smutjena, ožaloštjena, i 
pristrašena, navlastito kada razumi, s kolikom vojskom idjaše u Arbaniju. 
Ma Skenderbeg, za nepoplašiti puka, ukaza se veseo, pak poče na sve 
strane kupiti vojsku, i sakupi junakah, po svidočbi Sagredovoj, četemajest 
hiljadah, s kojim', se dili, za susritnut svoga sinovca. Ali znaduči, da 
protiva tolikomu množtvu nije se verstan opriti, ište načine, kako bi ga 
s privarom dobio; i poznajući dobro: da Amedža biše vojnik puno mu- 
dar, i da za sve arbanaske klanjce, busije, zaside, i privare znadiše, 
reče vojnikom: „da je potribito nove načine od vojevanja, i privare naći, 
s kojim' se do sada nismo služili nigda, a način* novi bit će ovi: kada 
ugledamo vojsku tursku, ukazat ćemo se pristrašeni od množtva Tura- 
kah, pak ćemo, okrenuvši pleća, bižati natrag k moru Principovu; ma 
toliko daleko imamo bižati, da se nemogu domisliti, ni sumljiti o ka- 
kovoj privari, ili zasidi, onda Turci čineći, da su dobitnici, brez nikakva 
straha razsedlat će konje, počet će jisti, piti, igrati, i spavati; a mi, 
kada se noć uhvati, otić ćemo poljem na okolo, ulizt ćemo izza njih u 
planinu, udrit ćemo zorom na nje, i svi će biti naši." Ova Jure reče 
glavarom najvimijim, u koje seuzdaše; i kako je rekao, tako je učinio: 
ugledavši Turke^ pobiže niz polje k moru duždevu, koga Amedža gle- 
dajući, veoma se obveseli, čineći, da je pobigao od straha, i da se je 
utekao gospodi mletačkoj, za sahranit život. I taka se Turci razpustiše 
po polju igrajući, jidući, i pijući brez nikakve straže, ni straha. 

Videći Skenderbeg vrime svoje, dili se obnoć s vojskom, povede 
je na okolo poljah i planinah, i ulize zad u planinu, pod kojom se bihu 
Tut*ci utaborili, s koje planine sve čujahu, i gledahu, što Turci govor«?, 
i čine, nebuduć daleko od istih Turakah. Čuše, kako Turci napijahu novo- 
mu kralju odArbanije govoreći: „neka žive u vike Amedža kralj 
arbanaski." Ova i mnoga druga njemu Turci govorahu; a siromaha 
Skenderbega pogerdjivahu na njegove uši; ali imade veliko uzterpljeiye, 
dok nadje svoje vrime, za pokarati tursku oholost, i Amedžinu nevimost 



Skenderbeg udari na Turk«. 

Budući se približalo vrime podobno, za učinit ono, što biše na- 
mislio Skenderbeg, sddje polagano sa svom vojskom s planine, dade na- 
redbu: da po hiljadu vojnikah ulize u svaku dolinu, koje se nahodjahu 



i 



161 



oko' vojske turske, tada sa svih stranah zatrube u trublje, neka se veće 
poplaše Turci, i kako biše naredio , onako vojnici obslužiSe u jedan čas 
sa sve četiri strane zatrubivši, zavikavši i udarivši na nesrićae Turke, 
koji čineći, da je sva Arbania, Bosna i Dalmacia na nje udarila, tako se 
pristrašiše, 1 smetoše, da neumihu konje sedlat', sablje, ni puške u ruke 
uzeti. Paša i Amedža, koliko bi moguće, nastojaše za metnuti vojsku u 
red, i tvšrdjav; ali nebi nipošto moguće vojsku pristrašenu u red met- 
nuti ; jer Arbanasi naglo udarivši, počeše jih brez broja na sve strane sići, 
i kopjim probadati, navlastito genera' Musa, koi, za oprati svoju sramotu 
od izdaje, i nevirnosti, tri stotine glavah taj dan odsičfe, po svidočbi Bar- 
lecia i Sagreda. Amedža nesrićni videći, da svak biži, pobiže i on; ma 
zaludu ; jer se odtište za njim Gropa Zakaria, uhvati ga živa, dovede prid 
Skenderbega, koi mu ovako poče: „Koje si zlo od mene primio, 
moj sinko neharni! šta ti manjkaše u Arbanii, ter mene , 
ostavi, a k momu neprijatelju pobiže? Pokažider tu krunu, 
koju ti je Memed sakovao, postavi ju na glavu, da vidimo, 
je li ti pristalo?" Amedža od velika stida, i straha biše vas potamnio, 
požutio, i zanimio, drugo neznadiše, izvan plakat', uzdisat' i suze prolivat', 
koga gledajući Arbanasi svezana s mnogom gospodom tursk6m, počeše 
i oni gorko plakati; a njih gledajuć Skenderbeg zaplaka i on isti, opro- 
sti niu ruke, i povede ga s poštenjem kući svojoj , i posla ga kralju od 
Napulje, da brez prikora svojih Arbanasah može pošteno život svšršit! u 
zemlji tudjoj. Ostade m^rtvih Turakah trideset hiljadah, kako hoće Bar- 
lecio, oli dvadeset hiljadah, kako drugi pišu. Bi uhvatjeno mnogo suža- 
njah, medju kojim' se nahodjahu gospoda mnoga, koje Skenderbeg. po- 
vede u sužanjstvo, i za nje primi puno hiljadah cekinah, koje sve vojsci 
razdili. Ostade takodjer na polju sve tursko oružje, čadorovi, alaj-barjaci, 
jaspre, zaira, i sve ostalo, što bihu s sobom đonili, za okrunit novoga 
kralja, i to sve vojsci podili. 



Slidi pisma od ovoga- doga4i<ua. 



Još nebiše iztekla danica. 
Ni vlašići goru nadhitili. 
Rano rani Memed, care silni. 
Rano rani, bilu knjigu piše, 

Ter je šalje knezu i vitezu 
Od lijepe zemlje Arbanije, 
Po imenu Amedži vojvodi; 
A sinovcu bana od Krojana. 



U knjizi ga care pozdravljaše, 
Još ovako njemu govor&še: 
„A neznaš li, Amedža viteže, 
. Od starine plemiću i kneže! 
Da je ravna zemlja Arbanija 
Pa zakonu tvoja banovina; 
Tebi ju je babo ostavio. 
Sin starii kralja Ivani sa. 

II 



162 



Hođi k meni, moj sivi sokole! 
Da ti pridam tvoju banovinu, 
Koju ti je striko ugrabio 
Na privari, da ga bor ubio !" — 

Kad Amedži bila knjiga dodje: 
Knjigu štije, od mila se smije, 
Samur-kalpak k vedru nebu baca, 
Sam se s sobom junak razgovara: 

„Zahvaljigem Bogu velikomu, 
I mojemu caru čestitomu, 
Kad dočekah ovoga veselja, 
Ter imadoh, što od davna željah.'' 

I pobiže k bilu Carigradu, 
S sobom vodi dicu i Ijubovcu. 
Lipo ga je care dočekao. 
Zlatnu mu je krunu sakovao, 

Postavi ju na glavu njegovu, 
Učini ga kraljem od Epira, 
Bije i\jemu silnu vojsku svoju, 
Sve konjikah petdeset hiljadah, 

I prid njima Isak-pašu svoga, 
Ter je njemu care besidio : 
„Kad osvojiš ravnu Arbaniju, 
Okrunit' ćeš za kralja Amedžu/ 

Kad je Isak cara razumio. 
Diže vojsku k ravnoj Arbanii. 
Maleno je vrime postajalo, 

^ Viknu vila s Modriše planine: 

„Kupi vojsku, arbanaški bane I 
Eto na te silna turska vojska, 
Prid njome je drago dite tvoje, 
Desno krilo Amedža vojvoda, 

Koi ište rusu glavu tvoju, 
I svu ravnu zemlju Arbaniju. 
Ima vojske petdeset hiljadah, 
Vlada s i\jome Isak kapetane/ 

Kad je bane vilu razumio, 
Od žalosti biše zanimio; 
Al' se iyemu ino nemogaše, 
Veće kupi po Epiru vojsku. 



Biše bane skupio vojnikah 
četemajest hiljadah konjikah. 
Pak je njima bane besidio: 
„Poslušsgte, moji vitezovi! 

Koi meni nauke davaše, , 
I načine lipe nahodjaše. 
Kako ćemo Turke dobivati. 
Iz busijah na nje udarati. 

Evo me je sada odbignuo, 
I k Memedu caru pribignuo. 
Ište, bratjo, rusu ^vu moju, 
I svu ravnu zemlju Arbaniju. 

Amedža je mudra aranzada. 
Mučno ćenH) pridobiti njega; 
Jere znade za konake naše, 
I busije po gori zelenoj. 

Mudro valja mudra privariti, 
I s načinom si^ime bojak biti. 
Evo nauk starca Skenderbega, 
Sad je vrime, da ga kažem svega: 

Kada tursku vojsku ugledamo, 
Bižat ćemo k moru principovu. 
Podaleko priko Arbanije, 
Otić ćemo'k Skadru bijelomu. 

Pomislit će Amedža vojvoda: 
Pristraši se Skenderbeže bane, 
I pobiže k moru principovu. 
Da ga brane vlastela mletačka. 

Konje svoje razsedlat će Turci, 
Nasrid polja popet će ćadore. 
Opit će se vinom i šerbetom, 
Ter će pospat kano i poklani. 

A kada li počine sunašce, 
Otić ćemo poljem na okolo, 
Ulizt ćemo u luge zelene 
Izza vojske cara čestitoga. 

Udrit ćemo na nje^izza zada, 
Iz gorice ceme iznenada. 
Od kuda se nenadaju Turci, 
Odonlem će udariti vuci. 



163 



Ar vas molim, mila bratjo moja! 
Kada turskti poliramo vojsku, 
Pazite Bii ifeittovca Amedžd, 
Radite gtt uhvatiti žita: 

Jer je om d^ago dite moje, 
Sttah je mene iisgubit će dušu, 
Progoneći strica Sketiderbega, 
A dvoteći ^ra neviiiioga*" 

Pak podiže svoje vitezove 
Priko lipe zemlje Skenderije, 
Kad je bio na po\^e dibreil»kOf 
Ar to idju carevi konjici. 

Nekti bane s Turcim bojak biti; 

. Već pobiže k moru priocipovu. 
Gleda' ga je -Amedža vojvoda, 
Gledao je^ ier je besidio : 

„Dobra srića^ Tuarci vitezovi 1 
Pristraši se Skenđerbcže bane, 
I pobiže na dioždevo more, 
Da ga brane vlastela mletačka." 

Kad Amedžu razuroiše Turci, 
Svoje bfefze konje razsedlaše. 
Pak popeše bile Čadorove, 
Posrtd Dible poi^a širokoga. 

Divna kola^ uhvatiše Turci, 
Lijepe su pisme izvodili, 
Svaku pismu oni pripivaše 
Novom' kralju od Epira ravna* 

Piju Turci vino i muselez, 
I rakiju od devet, godinah. 
Opiše se, ujide jih zmija, 
Ter pospaše kano i poklani. 

Al nespavJl Kastriotić bane; 
Već podiže svoje vitezove, 
Ter otidjž poljem na okolo, 
I uUzš u goru zelenu. 

Kada li je zorib zabilila, 
Udri Jure iz gore zelene, 
Na alaje Turke razgoojaše, 
Ter jim mise glave odsicaše. 



Čudio se Amedža vojvoda, 
Mlade paše, age i spaMje, 
Odkud dodjž ta vojska nenađnja, 
Odkud li je? od koje li zemlje? 

Neće Jure, da se razgovara, 
Nego Turke i kolje, i p6ra. 
Kud njegova sablja dopirž.še, 
On'da potok kervce tecijftše. 

Nepucaju svitli čeverdani, 
Nit se čuju puške talianke; 
Nego zveče sab\ie i kadare, 
Bojna kopja, maci i handžari. 

Trijest hiljad' glavah odsikoše, 
Pet hiljadah živih uhtatiše, 
Osvitla' se Musa kapetane, 
Tri stotine posičš Turškah. 

A kad vidi Amedža vojvoda, 
Biži tužan uz to polje ravno, 
Zaliiidu je i on utekao; 
Jer ga stiže Gropa Zakarija. 

Veže njemu ruke naopako, 
Ter ga vodi banu Skenderbegu. 
Kada ga je striko ugledao, 
Ameđži je tiho besidio: 

„Dobro doša', drago dite moje! 

' Jesi li se, sinko, umorio? 
Barjak noseć priko Eomanije 
Prid svatovim cara čestitoga. 

Nuder kaži krunu pozlatj^nu, 
Koju ti je care sakovao,- 
Postavi ju na glavu vitežku, 
Da vidimo, je H ti pristalo? 

Pokažider sa zlatom košulju, 
Kojti tt je dala sultanija, 
Vima ljuba Otmanović cara, . 
Posestrima kralja Od Epira. 

Striko će te lipše dafovafti: 
Na gerjoce gvozdenu verugu. 
Narukvice na bijele ruke, 
I na noge negTe do kolinah." 



^ I 



164 



Kleči jadan Amedža vojvoda 
Prid kolinom bana Skenderbega, 
Svezane mu ruke naopako, 
Težak sindžir visi o gerjocu. 

SvU je vojsku na plač okrenuo; 
A najveće strica Skenderbega, 
Gledajući sinovca svojega, 
Kako plače i uzdiše težko. 



On nemože serdcu odoliti, 
Amedži je ruke oprostio, 
Ter ga šalje kralju od Napulje, 
Ferdinandu, posinku svojemu, 

Neka seta po dvoru njegovu 
Brez prikora gospode epirske. 
To se čudo i do cara čulo, 
Ter pohvali Skenderbega bana. 



Memed ear nemogući dobiti Si^enđerbega zapita u njega mir 

na 1459. 

Car Memed promišljajući s jedne strane sriću Kastriotića; a 
s druge strane Janka Sibinjanina, koi ga razbi pod Biogradom, i na 
veće mistah bi usilovan pitati mir u Kastriotića, i zaradi te sverhe ša- 
lje pametna poklisara, da s njime za puno vrimena mir utverdi. Učini 
Turčin lipo i dugo govorenje prid Kastriotićem , i gospodom arbanas- 
skom usilujući se, koliko bi moguće, za prignuti volju njegovu na mir 
za deset godinah; ma od njega imade ovi odgovor: »Tko je pravi 
sluga božji, nejma činit' mira s neprijateljem njegovim, 
kakav je tvoj car, i svi ostali Turci." Ali videći, da Ai'banasi jed- 
noglasno zavikaše: mir! mir! nemože' drugo učiniti, nego se prignut' 
volji svojih vojnikah, kojizim rat svedjemi biše dodijao. Obeća sie dakle 
Kastriotić stat' u miru s Turcim za desfet godištah; ma s ovim ugovo- 
rom: da za to vrime neima nijednoga kralja, oli bana kerstjanskoga 
krenuti, da mu povrati Biograd 'arbanaski, i Svetigrad, koga je ha pri- 
vari osvojio. Poklisar prikaza Memedu Kastriotića odgovor, i odluku, 
koi se nekti na takvi ugovor prignuti ; nego sakupivši dvi vojske posla 
jih, da čuvaju medjaš turski od Arbanasah, a prid njima posla dva verst- 
na kapetana: jedan se zvaše Amur-paša; a drugi Sinam-paša; i 
ovim zapovidi pod izgubljenje glavah, da se neimadu nipošto biti s Sken- 
derbegom , ni u njegovu zemlju ulaziti ; već da bi on na nje nasemuo. 
Ma se Jure potrudi do njih, ter potira, i razbi Amur-pašu. 

U to vrima Ivan Duka, oliti naški Herceg od Kalabrije, imadući 
pomoć kralja od France, diže se protiva Ferdinandu kralju od Napulje, 
a sinu kralja Alfonsa, velikoga prijatelja i pomoćnika Skenderbega, ter 
mu osvoji gradove mnoge, i razbi na puno mistah vojsku. Prid voj- 
skom francezskom biše jedan genera' puno srican, i naučan u vojeva- 
nju, premda malahan u kipu, komu biše ime Jakov Picinin, a to će 



— 165 — 

reći naški: Jakov mali. Budući dakle Kastriotić moljen toliko ođ 
rečenoga kralja Ferdinanda, koliko od pape Pia, da mu dgdje dati po- 
moć, i da ga izbavi od Francezah, Koji ga bihu obsili u gradu Barletu, 
bi usilovan doći s vojskom na pomoć rečenomu kralju, koga u malo 
vrimena oslobodi od njegovih neprijateljah, i čini mu sve gradove po- 
vratitij kako će se viditi iz pisme; i ovo se dogodi na 1460. 



Slidi pisma od Ferdinanda i Jure Kastriotića. 



Jučer Jure razbi Amur-pašu, 
A jutros mu bila knjiga dodje 
Od posinka kralja Puljičkoga, 
Po imenu mlada Ferdinanda: 

„Pootčime, Skenderbeže bane! 
Oli neznaš, ol' nehaješ za me,' 
Francezi mi krunu ugrabiše, 
I kraljestvo moje osvojiše. 

Svi su bani mene odbignuli, 
Protiva se meni uzdignuli; 
A evo me sada obsidoše 
U Barletu gi-adu bijelomu. 

Koga biju, nigda nepristaju 
S cemim prahom i težkim olovom; 
A najveće s bumbam' i lumbardam', 
I ostalim od boja oružjem. 

Biše meni dobra pomoć došla 
Od Milana, i grada Turina 
Trijest hiljad'po izbor vojnikah, 
I prid njima od Milana bane. 

Po imenu slavni Herceg Frane; 
Ali mu je loša srića bila: 
Francezi mu vojsku izsikoše, 
Ne daleko od Barleta grada. 

Već te molim, dragi pootčime! 
Oli sada, oli već nikada. 
Da izbaviš iz nevolje mene, 
Ferdinanda kralja nesrićnoga. 



Koi cvili, nigda nepristaje 
U Barletu gradu bijelomu 
čekajući od Boga pomoći, 
I od tebe pootčima svoga. 

Kad je Jure knjigu razgledao, 
Od mila je suzam' oborio^ 
Pak podižfe 'svoje vitezove, 
Arbanase pisce i konjike, 

Ter otidje građu Dubrovniku, 
I nahodi tanene galije. 
Još i druge od boja džemije, 
Ter zajedri priko sinja mora. 

Kad su bili blizu Pulje ravne; 
Ugleda jih Jako Picinine, 
Od francezske vojske generale, 
Gledao je, ter je besidio: 

„Mili Bože'! čije su džemije? 
Ar su lovci, ali su tergovci, 
Ali meni dobra pomoć idje. 
Od mojega kralja Ludovika, • 

Da osvojim ravnu Italiju, 
Svu do Rima građa bijeloga. 
Do Milana, i Turina grada, 
Štono nam je didovina stara." 

Dozi vije ga vila posestrima: 
„Ne budali. Jako generale! 
Nit' su lovci, niti su tergovci. 
Nit' je vojska kralja Ludovika; 



166 



Već je ono Skenđerbeže bane, 
Koino se slavi na sve strane, 
Nije doša' tebi praioć dati; 
Već je doša' na te udariti. 

Nečekaj ga pod Barletom gradom; 
Nego biži, i neobziri se, 
Kuda znadeš priko Pulje ravne; 
Jer ćeš ludo izgubiti glavu." — 

Kad razunpii vilu posestrimu . 
Picinine mladjan generale; 
Dižš vojsku izpod bila grada, 
Ter pobiže priko Pulje ravne. 

Kada li je podaleko bio 
Od Barleta grada bijeloga,' 
Družini je svojoj besidio: 
„Poslušajte, moji vitezovi! 

Prid nami je planina visoka. 
Kod nje ćemo činit meterize, 
Skenderbega bana dočekati, 
S njim ćemo se, bratjo, ogledati. 

Nemojte se, moji vitezovi 1 
Pripadati bana Skenderbega, 
Ni njegovih konjah, ni konjikah, 
Arbanasah hvaljenih vojnikah. 

Kad udari vijar od sivera. 
Nosi dervlje i težko kamenje, 
Naglo bane; al' berzo pristane: 
Onakvi su Arbanasi mladi. 

Naglo udru, bferzo se umore. 
Pak pobignu natrag u tabore, 
Turski nose, turski bojak biju ; 
Al' od boja znanja neimaju." 

Istom junak tako besideći ; 
Ar to idju dvi ognjene vojske: 
Jedna vojska kralja Ferdinanda ; 
A druga je Skenderbega bana. 
Na Franceze skladno udariše; 
Jer prid njima silni junak biše. 



Kada U je danak osvanuo, 
Družini je Jure besidio: 
„Arbanasi, sivi sokolovi! 
Sve uzdanje bs^a Skenderbega. 

Kamo vaše sablje okovane,' 
Koje turska odsiclihu glave? 
Gdi li su vam konji vitezovi? 
Kamo li vam kopja od mejdana? 

Al' ste došli u Taliu ravnu. 
Izgubiti slavu i poitenje, 
I vitežko ime od junakah, 
Kojeno se slavi od Turakah? 

Oli valja danas poginuti, 
Or francezsku vojsku pridobiti. 
Mi smo, bratjo, u zemlji latinskoj, 
Gdi nejmamo brata, ni ro(]jaka, 

Nit' imamo draga prijatelja, 
Koi bi nas na konak primio. 
Niti znamo pute po Taliji, 
Kojim' bismo natrag pobignuli. 

Sad je vrime, vitezovi moji, 
Da vi vaše ime proslavite, 
I posinka moga osvetite, 
Ferdinanda kralja Puljičkoga." 

Kada oni bana razumiše. 
Na Franceze skladno udaiiše, 
S jedne strane Arbanasi mladi, 
S druge strane vojska talijanska. 

Malo vrime postajalo biše. 
Svi Francezi natrag pobigoše; 
A za njima Skenđerbeže bane, 
Ter jim ruse odsicaše glave. 

Al utečš vitez generale, 
Po imenu Jako Picinine, \ 
Biži junak priko Italije, 
Brez klobuka, i hrez sablje britke. 

Zaludu je i on utekao; 
Jer ga stiže od Milana bane. 
Darova ga kralju od Napulje; 
Ali mu je loša srića bila. 



167 



Nitko kralja umolit' nemože, 
Da ga pusti k dvoru .bijelomu; 
Već mu rusu ođsiječe glavu, 
Ter ju metje gradu na bedene. 

Idje Jure od grada do grada, 
Svu je ravnu Pulju osvojio, 
1 gradove bile priuzeo, 
Ter jih daje posinku svojemu. 



A on njemu blago nebrojeno, 
I dva grada usrid Pulje ravne, 
U kojim se i sada nalaze 
Praunuci bana Skenderbega. 

Kad se bane natrag povratjaše, 
Sve zaplaka malo i veliko; 
A najveće kralju od Napulje, 
I Skenderbeg arbanasski bane. 



U ovomu dogadjaju neslažu se. pisaoci; jer niki hoće, da je 
Skenderbeg vojsku francezsku razbio, svu Pulju i gradove, koji se bihu 
od kralja Ferdinanda odvergli, priuzeo; i ovo svidoči Barlezio Arbanasin; 
ali talijanski pisaoci Kastriotiću druge slave nedaju, nego: da je Fran- 
ceze iztirao izpod Barleta, pak da se je oni čas natrag povratio. Tali- 
janci daju slavu svojizim pajzdnom; a Barlezio svojizim. — Virujte komu 
hoćete : a jd slidim moje govorenje. 



PoslJi Meiued Sinam-pašu na Kastriotića^ na 1462, 

I 

u vrime, u koje se nahođj&še Kastriotić u Pulji, car Memed u 
Aziji osvoji mnoge gradove. Imadući dakle sriću na sve strane, nemi- 
šljAše drugomu; nego, kako ćeArbaniju osvojiti, i dobiti Skenderbega, 
zaradi toga šalje protiva njemu Sinam-pašu samo sa dvajest hiljadah 
vojske, Jure zato znadući uzfe sedam hiljadah Arbanasah, i ulize u 
jednu planinu, koja se zvfiše Mokra, kuda imadiše proći vojska turska, 
i budući jurve ulizla u rečenu planinu, udari Jure iz busije, ter jih veći 
dio posiče; a mnoge jošter zasužnji. 



PoslJi Memed drugoga pašu na Kastriotića, Asan-bega imenom, 

godišta gori imenovanoga. 

Pojunači se Asan-beg, da će dobiti Kastriotića, zapita od cara 
trijest hiljadah vojske, ter otidjž s njome u Arbaniju. Kastriotić zna- 
dući za njegove pute, srite ga s vojskom, udari na iyega, ter mu v(ysku ^ 
izsiče. Asan-paša bi ranjen strilom u ruku, i nemogući se braniti, 
s nikoliko vojske,, i s pomoćju merkle noći uteče na mejaše turske, 
ulize u jednu gustu dubravu, i ležfe spavati: ali mu nevoljniku neće san 
na oči, jedno zarad tuge i žalosti, promišljajuć zlo, koje se dogodi; 
drugo zaradi bolesti, koju mu rana zadavaše. Ma kada se svanu, bi 



— 168 — 

gore ožaloštjen, i sasvim pristrašen; jer ugleda Skenđerbega, i vojska 
njegovu, gdi s golim' sabijam' idju prama njemu. Turci se htijllliu bra- 
niti, koliko je moguće; ma jim nedade paša Asan-beg; nego jim zapo- 
vidi, da kleknuvši pitaju miloserdje. A paša izadjž prama Skenderbegu, 
pade aia zemlju, i poče mu ovako razložiti : „Kud idješ, vitez e ne- 
pridobiveni! na koga si sablju povadio? aa jednoga suž- 
nja ranjena, kžrvava, i bolestna? Veće će tvoje junačtvo 
po svitu sinuti, tvojim neprijateljem prostivši; nega sto 
hiljadah glavah odsikavši. Vodi nas u sužanjstvo, nemoj 
nas smicati, neka možemo kazivati svakomu neizrečeno 
vitežtvo tvoje." Videći ga Jure onako ponizna, kervava, i nevoljna, 
njegovu vojska takođjer po zemlji prostertu, i suzam' oblivenu, nasminu 
se, pak mu reče: „Nestraši se, Asan-paša, nećeš poginuti!" 
Uze ga za ruku, zagerli i pomilova ; odvede ga u Kroju sa svim', koji 
s njime bihu, izlici mu rane^ i primivši mnogo dugovanje zanj' i ostfle, 
posla jih u domove svoje. 



PoslJi Memeđ tretfega pašu, imenom Djusup-bega, na Kastrio- 

tića, godišta gori rečenoga. 

Posili se, i zaruče Djusup-beg-prid carem, da će porobiti Ar- 
baniju; i pogubiti Skenđerbega s malo vojske. Car mu daje osamnajest 
hiljadah konjikah, i dili se s njima put Arbanije. Jure razumivši svaka, 
i znadući, koliko je Turakah, i kuda su namislili, izadje ga susristi; ali 
Djusup nesmidući naprid, utabori se na jednomu polju, što se zove 
Skopje. Skenderbeg videći, da Djusup kasni, nemože imati uzter- 
pljenja čekati ga; nego se potrudi s vojskom, otidje ga pohoditi; udari 
na njega, i razbi ga prilasno. Djusup uteče ; ali nju izgibe vojska. 



Slidi pisma od oviti Pašah. 



JHvalile se tri delije mlade, 
Tri delije, tri paše careve: 
„Da nam hoće dopustiti care, 
Njega bismo osvetili lipo: 

Porobili zemlju Arbaniju, 
I doveli živ-a Skenđerbega." 
To'se hvalć tri paše careve 
Na divariu cara čestitoga. 



Kada jih je care razumio, 
Tri je silne vojske sakupio: 
Jednu daje Sinam-kapetanu, 
Dvajest hiljad mladihkrajišnikah. 

Drugu daje paši Asan-begu, 
Trijest hiljad pisac i konjikah. 
Tretju, pobre, daje Djusup-begu 
Osamnajest hiljadah konjikah. 



169 



Al' se paše pogodit'. nemogu, 
Tko će pfervi s vojskom udariti 
Na viteza bana Skenderbega, 
I njegovu zemlju p6robiti? 

Govorio Sinam kapetane: 
„Evo ima puno godin' danah, 
Da vojujem, i da bojak bijem, 
Skenđerbeže moj će sužanj biti." 

Al' mu veli paša Asan-beže: 
„U mene je ruka od mejdana, 
I prija sam glave odsicao, 
Ja ću pervi njega uhvatiti." — 

Govorio paša Djusup-beže: 
„Junak jesam^ i pristalo mi je, 
U mene su najberžji konjici 
Od lijepe zemlje Bomanije, 

Stignuli bi sivoga sokola, 

Kamo r nebi bana Skenderbega? 
Ja imadem pervi udariti. 
Moju sablju kervce napojiti." 

A kad vidi Memed Qare silni, 
Da se paše pogodit' nemogu, 
Lipo jih je care pogodio, 
Ter je njima tiho govorio: 

„Sinam-paša, vima sluga naša, 
Na bana će pfervi udariti; 
A za njime beže Asan-beže, 
Za Asanom Djusup kapetane." 

Kada paše cara razumiše. 
Do cerne se zemlje pokloniše; 
Podigoše silne vojske swje, 
Ter odoše k ravnoj Arbanii. 

Pervi dodje deli Sinam-paša 
U lijepu zemlju Skenderiju; 

^ Al' je njemu loša srića bila, 
Dočeka ga od Krojana bane. 

U busiji kod Mokre planine 
Na njega je juriš učinio; 
Vojsku mu je pod mač okrenuo, 
Sam uteče deli Sinam-paša. 



Maleno je vrime postojalo ; 
Al' to idje silni Asan-paša, 
I s njim vojske trideset hiljadah, 
Od Azije, i od Tataiije. 

Bijelu je knjigu napisao, 
Ter je šalje banu Skenderbegu: 
„Skenđerbeže, na glasu viteže! 
Ako jesi vitez od poštenja, 

Na udaraj iz busije na me; 
Već izadji na polje dibrensko, 
Da mi našu sriću prokušamo, 
I vidimo, tko je bolji junak?" 

Njemu bane knjigu odpisuje: 
„Ne brini se, Asan kapetane! 
Evo tebi tverdu viru dajem, 
Da ti neću učinit' jievire. 

Nadaj mi se do tri bila danka, 
I čekaj me nasrid Dibre ravne, 
Onde ćemo konje proigrati, 
I vitežku sriću prokušati." 

Kada li je k tretjem' danku bilo; 
Ali idje Kastriotić bane 
S deset hiljad' svojizih konjikah, 
I četiri hiljade pišdcah. 

Dočeka ga deli .Asan-beže 
Nasrid ravna polja dibrenskoga ; 
Al' se biše kruto poplašio 
Od viteza bana Skenderbega. 

Dozivlje ga Skenđerbeže bane, 
Ter je njemu lipo besidio; 
„Salamaleć Asan-kapetane ! 
Evo dodje Skenđerbeže bane. 

Riči vežu mlade vitezove; , 
A konopi konje i volove. 
Nisam tebe pri vario, pobre! 
Derži me se! eto mene na te." 

Pak pavadi sablju okovanu, 
I položi svoje bojno kopje, 
Ter udari na vojsku carevu; 
A za njime mlađi Arbanasi. 



170 



Svaki siče, koi koga može, 
Ban Skenderbeg ni broja se nezna. 
U tri sata boja žestokoga 
Deset hiljad' glavah ođsikoŠQ. 

Drugi kažu dvadeset hiljadah, 
Viruj, pobre, kako ti je drago. 
Udje ranjen paša Asan-beže 
. S deset hiljad' svojih vitezovah. 

Kad je doša' u zemlju carevu, . 
On ulizš u goru zelenu: 
Da počine, i rane zavije; 
Jer ga biše bolest obh^rvala. 

Ali mu je loša srića bila: 
Dostižž ga Skenderbeže bane. 
Kada ga je paša ugledao, 
Družini je svojoj govorio: 

„Odpašite britke sablje vaše. 
Bacite jih na travu zelenu; 
Svi kleknite na zemljicu čemu, 
Ter molite Skenderbega bana, 

Da nas vodi s sobom u sužanjstvo, 
A rusih nam ne odsica glavah. 
To govori, na noge se skače, 
Ter izšeta prid Jurinu vojsku. 

Kad ugleda Skenderbega bana, 
Pade paša na zemljicu čemu. 
Suze roni, ovako govori, 
Gdi ga sluša sva vojska Jurina: 

„Slavni bane, veliki viteže! 
Na koga si sablju povadio? 
Na jednoga sužnja nevoljnoga, 
Izranjena, bo'na, i kervaval 

Smiluj nam se, Skenderbeže bane ! 
Svi smo tvoji sužnji siromasi. 
Povedi nas k dvom bijelomu. 
Dat' ćemo ti blago nebrojeno. 

Veće će ti sinuti poštenje 
Prid junačini, i prid vitezovim, 
Oprostivši dnšmaninu tvomu; 
Ncg' da tursku svu izsičeš vojsku." 



Osminu se Kastriotić Jure, 
Ter je paši tiho govorio: 
»Nebrini se, paša Asan-beže! 
Neće' tebe pogubiti bane. 

Uhvati ga za bijelu liiku, 
Podižš ga od zemljice cferae; - 
Povedž ga k dvoru bijelomu, 
I ostale Turke vitezove. 

Kad li mu je rane izličio. 
Šalje njega k bilu dvora svomu: 
A on njemu težko dugovanje, 
I ostale careve delije, 

Tri stotine hiljadah frendjijah 
(Izvan srebra) od suhoga zlata. 
Sve to bane Arbanasom daje; 
A u njega ništa neostaje. 

Kad razumi silni Djusup-beže, 
Biži s vojskom u zemlju carevu, 
Na Skopju je tabor učinio. 

Njemu bane bilu knjigu i>iše: 
„Djusup-beže, carevo uzdanje! 
Kud to bižiš s glavom brez obzira, 
Čim ćeš doći caru čestitomu? 

Kad ti nećeš pohoditi mene. 
Ja ću tebe, vira ti je moja. 
Pak podiže svoje vitezove, 
Ter otidje priko turske zemlje. 

Berzo dodje na -Skopje ponosno. 
Iz nenada udari na Turke. 
Razbi pašu, i vojsku njegovu 
Nasrid Skopja polja velikoga. 

Biže Turci uz to polje ravno; 
A za njima mladi Arbanasi. 
Tiraše jih do Jedrene grada, 
Sikoše jih od po'dne do mraka; 

Al' uteče Djusup-kapetane 
Na zeleuku dobra konju svomu. 
Težko ti ga svakomu junaku 
Bojak bijuć Skenderbegom banom! 



— 171 — 
Cnr Blemed piše ki^igu Kaistriotiću na 1463. 

Videći Memed, da nije moguće dobiti Kastriotića po kriposti 
vojske, ni oružja, šalje k njemu svoga poklisara s knjigom, i s darovim, 
želeći i nastojeći, da se s njime pomiri, za moći ga lašnje izkorenuti. 
A u knjizi, koju mu šalje, piše ovako; „Memed-beg, Amir Sultan od 
svih stranah svita, od jztoka i zapada vladaoc i gospodar, puno po- 
zdravlja Skenderbega vojvodu od Arbanasah i Epirćtah!" 

„Ja deržim, moj Skenderbeže, da nijedno prijateljstvo nemože 
biti tverdje, draže, ni veće od onoga, koje raste medju dva čovika do 
sverhe njihova rastenja; budući se dakle takvo prijateljstvo ukazalo 
medju nami od počela našega ditinstva, s nami raslo, i svedjer se uz- 
đeržalo, kadano se nahodj3,hmo zajedno u dvoru otca moga Murata, 
koi te je ljubio ne manje, nego mene svoga sina p^rvorođjenoga; a ja 
veće nego moga brata. .Nije dakle lipo, da se takvo prijateljstvo me- 
dju nami terne, i da toliko gođinah u neprijateljstvu živemo; Znam, 
da si prav, i po pravici priuzeo svoju banovinu; zato hoću, da si u 
napridak gospodar, i kralj od sve Arbanije, kako ti je bilo od starine. 
Ali, moj dragi Skenderbeže! želim da se pomirimo, i u skladu živemo, 
mi i naša dica do sverhe svita; ma za veću tverdjav od vikovit^ ljubavi, 
valja da mi pokloniš ove male milosti, koje želim od tebe imati: pervo, 
da mi pošalješ tvoga sina, da ga mogu za života viditi, i učiniti mu 
čast i poštenje, kako momu sinu istomu. Drugo, da đodješ k meni, 

ft 

neka se možemo zagerliti, razgovoriti, i pobratiti. Tretje: da pustiš 
priko tvoje zemlje vojsku moju, za udariti na deržavu mletačku, ove 
male stvari želim od tebe imati, kako će ti prikazat' naustnice moj 
poklisar Mustapa, komu moreš virovat' sve ono, što ti bude kazivati, i 
da si mi zdravo. — U Carigradu na 2. svibnja (maja) 1463." 



Odgovor Kastriotića na knjigu Memedovu. 

„Vojnik Isusov Jure Kastriotić, pridivkom Skenderbeg, pogla- 
vica od Arbanasah i Epirotah mnogo pozdravlja Memeda, poglavicu od 
Turakah." 

„Nye moguće, Meraedel da prijatelji božji mogu brez uvridjenja 
svoga Boga biti prijatelji njegovih neprijateljah, budući dakle ti jedan, 
ter ngjveći od ovizih božjih neprijateljah, nemogu ja, koi sam sluga 
pravoga. Boga, nipošto s tobom prijateljstva imati. Da tvoj otac 
bude \jubio mene, kako mi pišeš, nebi potrovao moju bratju, nebi posli 



— 172 — 

smerti otca moga ugrabio na privari moje otčinstvo, nebi toliko putah 
na me vojsku kupio, i mene iskao pogubiti. Istina je, da ' sam s to- 
bom uzrastao ; ali nisam nikada u slobodu stao ; nego vazda predao kao 
sužanj, da me tvoj babo Murat nesmakne, kakono je smakao i moju * 
bratju. Viruj mi, Memede, nije to prava ^ljubav ; nego običajne turske 
privare. Imaš dakle ^nati, da ja, dok budem živiti, s tobom prijatelj- 
stva neću. Ako li pak želiš sa mnom mirovati, pok^rsti se, ja ću ti 
i darovati moju banovinu, koja ti je (oliko omilila, i da si zdrav! — 
U Kroji 29. svibnja 1463." 



Jure Kastfiotić bi usilovaii od Arbanasah za učinit mir s 

Memedom; ma za malo danah, na 1463. 

Sasvim da Jure Kastriotić pomiriti se s Memedom nektijaše, 
koliko je od njegove strane, bi ništanemstoje usilovan učiniti mir; ma 
brez nikakva ugovora, koga Memed- hotiaše. -Prikaza gospodi i vojski 
mnoge i neprido^itne razloge protiva miru s Turčinom; ali sve zaludu, 
jer zavika sva vojska: miri mfrl — I tako Kastriotić nemogući drugo 
učiniti, pođpisa se na ugovor od mira; ali budući do malo danah uda- 
rila turska vojska na đeržavu mletačku, bihu poslani k Juri poklisari 
principovi, za razbiti s carem mfr utverdjeni, i za imati pomoć od Sken- 
derbega. Ali nemogući od gospode arbanaske opraviti ništa, bi potri- 
bito uteći se k arci-biskupu od Drača, koga sva Arbanija deržaše za 
sveta. Dodje dakle rečeni arci-biskup, ter učini jedno skladno, i dugo 
govorenje prid gospodom arbanaškom, koji fiemogući odgovorit na vele 
razložito govorenje arci-biskupovo, prignuše se, za učinit' rat iznova pro- 
tiva caru s velikim veseljem Skenderbegovim, koi neliti kasniti ; nego 
udari na mejaše turske, ter porobi vilajet, opali kuće, izsiče mnoge 
Turke, pohvata čeljad, i zaplini šest hiljadah volovah, osamdeset hiljađah 
kozah i ovacah, i tri hiljade kobilah, oliti velikih bcdevijah s žđribenjem. 
I to bihu bedevije careve, ^postavljene na pašu, za činiti racu (pasminu, 
plešinu, bagru) od konjah velikih. Posli dakle pet misecih mira bi pro^glašen 
rat na 1463. 

Memed razs^rdjen šalje vojsiiu na Si^eiiderbega na 1464. 

Kada Memed razumi zlo, koje mu Skenderbeg po nagovoru 
arci-biskupa od Drača biše opravio, veoma se ožalosti, i razsferdi; ma 
puno veće protiva arci-biskupu, nego protiva Kastriotiću, i zaradi toga 



— It3 — 

I 

obeća mnogo hiljadah cekinah, tko bi mu glavu ođsikao. Šalje dakle u 
Arbaniju jednoga verstna, i mudra glavara, imenom Balabana oli Bela- 
bana, kako ga niki imenuju, poturčenjaka, Arbanasa rodom, s mnogo hi- 
ljadah korgikah i pišacah. Ovi došavši na mejaše od Arbanije, piše 
knjigu Kastriotiću, punu lažljive ljubavi, sladkih i medenih ričih, u ko- 
joj mu ukazuje, da nije došao prama njemu boj činiti; nego da je usi- 
lovan od cara bra^niti mejaše turske; i u isto vrime šalje mu darove 
mnogo lipe i plemenite. Ali Jure poznajući iyegov aranzadluk, nekti u 
njemu imati vire ; nego . mu piši jednu knjigu oštru, u kojoj iztomači 
vas njegov rod i pleme, kako se je rodio od jiednoga težaka prosjaka, i 
kozara, svoga podložnika, i za uzdarje šalje mu ralo, lemiš, i motiku, 
koja uzdarja uCiniše Balabana puno serdita, i smutjena. 



Jure Kastriotić približa se k vojsei turskoj, za udariti na lUu. 

Promišljajući Skenderbeg nevimost Balabanovu, to jest, da se 
bijaše prave vire i zakona odmetnuo, a pogani i nevimi zakon zagerlio, 
nevidjaše časa, ni sata na njega udariti, i zato se približa k mjernu, za 
izveršiti ono, što namislio biše ; ma jer Balaban biše namislio na privaH 
i brez boja pogubiti ga, nektl izaći iz meterizah nipošto. Eastriotić, za 
izvidit, što se čini u taboru turskomu, Šalje tri svoja vojnika na tursku 
obučena, u vojsku Balabanovu, da svaka vide i čuju, što se govori, i u 
komu se stanju nahode; ali jedan od onizih, budući . rodjak paše Bala- 
bana, okrenu za sobom ona dva, ter očitovaše paši, da su poslani od 
Kastriotića za uhode, i tako se u vojsku Jurinu nepovratiše. 

Kastriotić čineći, da su uhvatjeni, i posičeni, nemože svomu 
serdcu odoli t; nego samo s pet konjikah otidje, da izvidi, što se čini u 
vojsci Balabanovoj; ma budući Turci obsili pute, i na sve strane posta- 
vili busije, nadje se u velikoj pogibelji ; jer Turci iz busijah ildariše na 
njega sa svih stranah;.ali se ništa nepoplaši; nego povadivši sablju; sikući 
Turke otvori put, ter pobiže natrag; ništanemanje jedva glavu iznese, a 
ostali, koji s njime bihu, izgiboše. 



Turci uhvatiše velikoga viteza Musu, i druge s i^inie. 

Videći Musa, genera' Kastriotića, gdi se Turci bihu razigrali po 
polju, učini na nje juriš sanjo sa sto najboljih berzokonjikah, potira jih, 
i poče sići ; ali od velike naglosti neumide se natrag povratiti ; nego 



— 174 — 

tirajući ih i sikući usernu u vojska tursku, koja ga sa svih stranah okoli, 
i za puno vrimena s Turcim se bijući, i njihove ođsicajući glave, W od 
Turakah uhvatjen, i s njim sedam gospode arbanaske, a ostale posikoSe. — 
Bi tada uhvatjen netjak Kastriotića, Musaki o kućom zazvan, od An- 
gjelije, sestre Jurine, rodjen. Uhvatiše takođjer Juricu Vladeniju, 
velikoga kneza, i plemića, i s njima pctericu od izverstite gospode, i 
vitezovah arbanaskih, koje s veKkom hitrostju povedoše caru u C^igrad; 
a kada jih car ugleda, navlastito generala Mojsiju, aliti Musu, toliko 
se obveseli, koliko da je i&toga Skenderbega uhvatio, i za ugasiti svoju 
serdžbu, koju prama Kastriotiću, Musi i ostalim Arbanasom nosaše, hoti 
se na Musi, i koji s njime bibu, osvetiti ; mučeći jih svakim' mukam* za 
dugo vrime, a najposli čini odrit na mih žive. Koliku Turci imađoše 
radost: toliku, i puno veću žalost imadoše Arbanasi; a Skenderbeg za 
najveće, koi imadući u to vrime dva sužnja Turčina, i budući se izpo- 
ređili, jednim nđiurcem obadva prisiče po poli. 

Poznajući dakle Jure, kako Balaban nastoji s privarom pogubiti 
ga, metnu svu pomlju sverhu sebe, i svoje vojske, kakvu nije imao ni- 
kada, i neuzdajući se u virnost svojih stražanah, idjiše po svu noć po 
vojsci, gledajući, što čine straže. Dogodi se pak jedno jutro, da magla 
biše sve polje pritisnula, tako da se nemogaše jedna, ni druga viditi 
vojska, s pomoćju koje magle Balaban se uputi s vojskom, za^ udariti 
potajno na Skenderbega; ma Skenderbeg nadajući se svakoga časa zhi, 
koje se mogaše dogoditi, nespavaše; nego na konju tamo, amo obigra- 
vaše, i budući po srići čuo bahat, i herzanje k<mjah turskih, đoterča u 
vojsku svoju, čini udariti u bukije, i svirale, ter koliko bi moguće, po- 
^vi vojsku u red od boja; a međjuto Balaban sa svom naglostju udari 
na njega, i tako se žestoko udariše, da u malo vrimena s jedne i s druge 
strane pade mertvih dosta^ niti mogaše jedan drugoga ' smista pomistit 
Skenderbeg nadje se u velikoj pogibeli, za izgubiti glavu ; jer u ' isto 
vrime šest najjačjih Turakah našemu na njega sama; a jedan od njih 
skoči sa svoga konja na sape konja njegova, uhvati ga rukam' za gerlo, 
ter ga hotiaše badt na zemlju, i to bi mu se zgodilo, da ga Arbanasi 
nebijahu oteli, koji ne samo njega izbaviše; nego li jošter i ono šest 
Turakah posikoše. Videći skenderbeg jakost tursku, i poznajući mu- 
drost Balabanovu, veoma se biše zamislio, kakva sverha imadj&še biti 
toga žestolcoga boja, i poznajući, da srića i nesrića stoji u glavaru, na- 
misli pogubiti Balabana, obode konja, usernu u Turke, i za njime sva 
vojska ostala, ter snažno na meteriz Balabanov udariše, sikući Turke, i 
prodirući najvećju tverdjav njihovu, za naći Balabana, da mu odsiče 
glavu; ali se i on nadje u stanju nanogo nevoljnu; jer od velike bitrosti 



— 175 — 

konj mu posernu, udari glavom o jedno dervo ; a njega baci na zemlju 
tako jako, da za puno vrimena za se znati nemore, i u isto vrime biše 
izštetio desnu ruku, da s njom krenuti nemog&še. Viđeći Turci, da je 
pao, sasvim na njega nasemuše, da mu ođsiku glavu; ali jim neiza^je, 
kako mišljahu; jer budući ga Arbanasi .okružili, vitežki ga obrani^še, i 
opet iznanovice na konja postaviše. Biše se razglasilo po vojsci turskoj, 
da je Skenderbeg poginuo; ma kada ga ugledaše, gdi s golom sabljom 
terce po vojsci turskoj, noseći je u livoj, veoma se poplašiše; a voj- 
ska arbanaska priuže većju slobod, ter ^to mogahu, i nemogaliu, ono 
činjahu turske ođsicajući glave. Videći pak Turci, da sili arbanaskoj 
odohti nije moguće, počeše natrag uzmicati; a jedni sasvim bižati, i 
tako do malo vrimena sva vojska turska okrenuvši pleća pobiže; ali 
nedođje tretji dio doma s njihovim pašom Balabanom: i ovo je pajžeštji 
boj bio izmcdju svih ostalih, koji su do toga -vrimena slidili u Arbanii; 
jer u njemu pogibe veliko množtvo Turakah i Arbanasah. Ban Jure 
jedno od bolesti, drugo od žalosti za svojizim, tretje od velika umora 
bi puno neveseo, i leže spavati pod jednim dubom, za puno vrimena 
neprobudivši se. 



SKđi pisma od ovoga žestokoga boja. 



ounce zadje, a misec izadj^, 
U Carigrad mlado momče dodjž 
Brez dolame, i brez kabanice, 
I brez kape, i brez opanakah. 

Ljubi caru ruke i kolina. 
Gorko plače, i suze proliva.^ 
Kada li se naplakao biše. 
Čestitomu caru besiđjaše: 

„Od kada je ravna Romanija, 
Bulgarija i Macedonija, 
Nije gore zemlja porobljena, 

V 

Sto je tvoja, Care gospodare! 

Nije veće plina zaplinjeno, ^ 
Ni junačkih glavah odsičeno, 
Što zapliui i odsiče bane, 
Skenderije zemlje gospodare. 

Osamdeset hiljadah ovacah, 
A petdeset hiljadah v.olovah; 
Tri- hiljade turskih bedevijah. 
Drugih k6q}ah ni broja se nezna. 



Odvedi nam momke i divojke, 
Naše lipe bule i kadune; 
IzsiCe nam Turke krajišnike. 
Sve na miru, ina viri.tverdoj." 

Kada ga je cesar razumio, 
Udrio se rukom po kolinu, 
Pak dozivlje Pašu Balabana, 
Ter je care njemu govorio: 

„Arbanase, Balabane-paša! 

Kupi vojsku, što god prija moreš, 

^ Ter porobi zemlju Arbaniju, 

I pogubi Juru haramiju, 

Koi mi je veće dodijao ; 
Neg' svi bani, kralji, i cesari. 
Deržave je moje porobio. 
Krajišnike Turke izsikao 

Sve na miru, i na tverdoj viri: 
A nije mi ni na njega žao, 
Već na hodžu, njegova biskupa, 
Arbanasa od Drača biloga. 



i 



176 



Eoi ga je na zlo nametnuo, 
Da pomože đužda mletačkoga, 
Velikoga dušmanina moga, 
I da s njim^ udari na mene 
Priko mira skoro utvžrdjena. 

Osveti me, vima slugo moja I 
Porobi mi ravnu Arbaniju, 
Dovedi mi živa Skenderbega, 
Donesi mi glavu biskupovu." 

Kad je paša njega razumio, ^ 
Silenu je vojsku sakupio, 
Podiže jie priko Romanije 
Do lijepe zemlje Arbanije. 

Kad li paša na meja.še dodje 
Skenderbega bana, od Krojana, 
Čador penje, bilu knjigu piše, 

- Ter je šalje Skenderbegu banu. 

I šalje mu gospodske darove: 
Samur-ćurke, skerletne dolame. 
Britku sablju srebrom okovanu, 
I buzdohan od suhoga zlata. 

U knjizi ga paša pozdravljaše, 
' Lažuć junak banu govoraše: 
„Nisam doša', Skenderbeže bane I 
Robit tvoju ravnu Arbaniju; 

Već sam doša', da se pomirimo, 
I još da se lipo pobratimo. 
Pozdravlja te moj čestiti care, 
I šalje ti svega sferdca dare.** 

Serđito anu Jure odgovara, 
Balabana i psuje i kara: 
„ Odmetnice ! vire • Isusove, 
Jeda činiš, da te nepoznajem? 

Kako smiješ, nepriliko moja, 
Zvati mene, da se pobratimo, 
Jedan kozar svoga gospodara 
Skenderbega, od Krojana bamal 



Ako činiš, jedna potmice, 
Da ćeš darom privariti mene. 
Nećeš momče, vira ti je moja; 
Nego hodi, da se ogledamo. 

A za dar ti ja šaljem uzdarje: 
Arbanasko ralo, i motiku. 
Štono ti je didovina stdra, 
I tvojega čestitoga cara. 

Kad Balaban bilu kigigu primi, 
Muči junak, negovori ništa. 
Po nosu se perstom udario. 
Busije je svuda postavio. 

Ali Jure mudra zmija biše, 
Za busije turske znadijaše. 
Obdan spava, obnoć stražu čuva, 
Da neudru iz privare Turci. 

Evo, pobre, tuge i žalosti! 
Neće Musa da počiva s mirom; 
Već se skače na konja viteza, 
Ter poleti u vojsku carevu. 

A za njime najboljih junakah 
Sto konjikah mladih Arbanasah, 
Sve plemićah i svitlih knezovah, 
Još i netjak Skenderbega bana. 

Udariše na turske konjike, 
Pet stotinah glavah odsikoše: 
Ali, pobre, od težke naglosti, 

' Deliluka, i jogunluka « 

Nektiše se natrag povratiti; 
Već u tursku vojsku udariše, 
Sa svih stranah bihu zatvoreni 
Od konjikah cara čestitoga.- 

Uhvatiše Musu generala, 

. I netjaka Skenderbega bana, 
Pet knezovs^ mladih Arbanasah, 
A ostale pod mač okrenuše. 

Povedoše Musu nesrićnoga 
K bijelomu gradu Carigradu, 
I s i\jim, pobre, sedam vitezovah, 
ArbanašUh po izbor knezovah- 



177 



Kad je care Musu ugledao, 
Serdito je njemu govorio: 
„Dobro doša', gorska haramijo! 
Već je vrime, da se okumimo. 

Na te plaču majke i Ijubovce, 
Kojeno si u ćemo zavio ; 
Ruse glave mojih vitezovah, 
Kojeno si, Musa, odsikao. 

Ali Musa, gorska haramijo! 
I tvoja će berzo ostat pusta, 
Tvojom sabljom odsić ću ti glavu. 
Koja «mače hiljadu Turakah." 

Na to se je Musa nasmijao, 
Ter je. caru tiho besidio: 
„Ja hežalim rusu glavu moju. 
Nego tvoju, gdi je neodsikoh/ 

Ah, moj Bože, goleme žalosti! ' 
Da je komu pogledati bilo 
Gorku muku Muse generala. 
Koju primi od Memeda cara. 

Muči njega nedilju danakah: 
Na pečice meso odrizuje. 
Na kajiše kožu odkiduje, 
Zaliva ga paklom i olovom. 

Kolina mu žigom prožigaše, * 
Izpod nokta čavlim udaraše. 
Živa ga je na mihe derao. 
Rusu mu je glavu odsikao. 

Sve ostale tako izmučiše 
U bijelu gradu Carigradu. 
Silni Musa, krilo Skehderovo, 
Tko će turske odsicati glave? 

Kad razumi Skenderbeže bane, < 
Što učini od junakah care; 
Plače Jure_kao dite malo, 
Niti spava, nit se razgovara. 

Tretji danak Jure progovara: 
„Davor^Musa, samovoljo moja! . 
Nisam li ti, Musa, govorio! 
Da se prodješ jogunluka tvoga? 



Ah, moj Musa, desna ruko moja. 
Sve uzdanje starca Skenderbega! 
Tko, će moju si obodi ti vojsku? 
Tko li turske odsicati glave? 

Pak je svojoj govorio vojsci: 
„Neplačite, mila bratjo moja! 
Ako vam je i pogiba' Musa, 
Koino vam desno krilo biše, 

Još je vami u živdtu Jure, ' 
Koino će osvetiti Musu, 
I mojega mladjana netjaka, 
Od starine kiieza i viteza." 

Maleno je vrime postojalo. 
Magla biše polje pritisnula. 
Iz magle .je ništo govorilo: 
„Na noge se, Skenderbeže bane! 

Eto na te silna turska vojska, 
I prid njome paša Balabane." 
Kad je Jure glase razumio. 
Veselo je pašu dočekao. 

Pobiše se dvi vojske junačke, 
Sikoše se od jutra do po'dne. 
Izgiboše kerštjani i Turci 
Nasrid polja, ni broja se nezna. 

Viknu Jure iza svega glasa: 
„Gdi si, Musa, ljuta rano moja? 
Škrinu zubi, a obode konja, 
Samur-kalpak nad oči nadmiče, 

Pak uleti u vojsku carevu; 
A za njime ^va vojska njegova. 
Leti bane kroz vojsku carevu 
Kano vuče kroz bijele ovce. 

Ište pašu, mlađa Balabana, 
Da mu nisu odsiječe glavu; 
Ali malo nepogibe bane 
Sikuć mlađe careve delije; 

Jer je pod njim konjic pokleknuo 
Od bčrzine i težke hitrosti, 
zemlju je s banom udario. 
Desnu mu je ruku izštetio. 

12 



^ 



178 



Skeftđerbega Turci obletiše, 
Mlađi pisci i berzi konjici, 
Da pogube bana od Krojana; 
Ali mu je srića priskočila. 

Oteše ga mladi Arbanasi, 
Metnuše ga na konja viteza, 
I poleti kano soko' sivi, 
Ter prolitje kroz vojsku carevu. 

Desnu ruku podvezao biše, 
S livom turske glave odsicaše. 
Pristraši se sva vojska careva, 
Ter pobiže natrag brez obzira, 

A za njima mladi Arbanasi, 
Ter jih siku do merkloga mi*aka, 
A najveće xSkenderbeže bane; 
Jer se biše težko razljutio. 






Arbanasi mnogi izgiboše; 
A Turdkah ni broja se nezna. 
Ar uteče paša Balabane, 
Udje junak, vesela mu majka! 

Skenderbeg se umorio biše, 
Sikuć Turke od jutra do mraka, 
Zaspa bane pod j6lom zelenom, 
Nitko njega probudit nesmide. 

Kada li se od sna probudio, 
Družini je svojoj govorio: 
„Evo ima trideset godinah. 
Da vojujem^ i da bojak b^eni, 

Ja nevidih žeštjega mejdana. 
Ni gorega, ni žalostnijega 
Od ovoga boja današnjega, 
Koi mi je dosta dodijao. 



Ali hvala Bogu velikomu! . 
A i vami, moji vitezovi, 
Koji danas pridobismo Turke, 
Vaše sablje napojiste kervce." 



Balaban drugi put s većjoni pripravom i4je na Kastriotića go- 
dišta gori rečenoga 1464.; ali od Sl^enderbega bi i tadarazbyen. 

Premda Balaban s malo vojske dodje u Carigrad, sasvim tizim 
bi od Memeda veće pohvaljen; nego ijedan od pašah, koji u Arbaniju 
hodiše, poznajući: da se nije mogao bolje vladati, nego se je vladao, i 
eato mu dade naredbu, da opet vojsku kupi, i da udari na Skenderbega. 
Balaban jedva toga dočekavši, skupi vojsku veliku, i s njom ode piit Ar- 
banije, za imati po koi način Skenderbega u ruke; ma Kasfcriotić budući 
mudrija glava od njega, to jest od Balabana, za njegove pute, govorenja, 
još i odluke znadiše, i zato se sasvim metnu čuvati sebe i svoju voj- 
sku, i još suviše namisli privariti Balabana, koi ga s privarom nastojaše 
pogubiti. 

Budući dakle Balaban ulizao s vojskom u jednu dolinu, reče 
svojizim ovako: „U ovoj dolini čekat ćemo Skenderbega, koi neće moći 
odoliti serdcu, da nedodje na nas, mi ćemo malo posli hervaiya, i s njime 
vojevanja pobignuti uz dolinu natrag; a on tirajući nas, ulizt će u tisne 
klanjce medju naše busye, koja će sa svih stršnah udarit na njega, i 






— 179 — ' 

tako se -ufam, da neće uteći sablje naše." Sve bi se tako dogodilo, da 
Jure nije imao svoje vime đokazatelje, koji mu svu naredbu Balabanovu 
očitovaše, i tako on po istomu putu i 'načinu hoti privariti , kako i pri- 
vari njega. Podiže dakle vojsku, i nlize s druge strane u rečenu dolinu, 
ostavivši i2za sebe busiju ; a -kada ugleda Turke, ukaza se prištrašen, ter 
pobiže natrag. Turci čineći, da se je do istine pristrašio, poletiše za 
njima; ali jih dočeka busija, i udari na nje, takodjer i Skenderbeg obrati 
se natrag sa svom vojskom, koja bižžše. Ali Turci smetani, i pristrašeni, 
okrenuvši pleća, počeše bižati natrag, a za njima Arbanasi, ter jih sikoše 
i tiraše do onoga mista, gđi bihu Turci u busiji zasili, za koju busiju 
znadući, nehtiše napridovati, nego se natrag povratiše, a Balaban pla- 
čući u Carigrad. 



Memeđ sirđit i4je sa svom vojskam na Skenderbega, Juna 15. 

na 14«5. 

Memed poznajući, da nijedan paša nebi verstan dobiti Skender- 
bega, odluči on isti poći u Arbaniju, i tako dade naredbu, da se kupi 
vojska, i da se idje na Skenderbega. U malo dakle vrimena skupi se 
dvi sta Miljadah vojske, oli sto i petdeset, kako drugi hoće, a biše se pu- 
stio glas po Arbaniji: da car idje na nje sam sa pet stotinah hiljadah 
vojske, i -tako sva Arbanija nadje se u jednomu strahu, i žalosti velikoj, 
neznadući, kud li će bižat, na koi li način toliko množtvo Turakah če- 
kati. Ali Skenderbeg idjaše od mista do mista, od grada do građa slo- 
bodeći Arbanase, da se nestraše, ukazujuć svakomu lažljivi glas od toli- 
koga množtva Turakah, a pak ovako poče govoriti Skenderbeg: „Da bi 
bilo i" toliko, koliko se govori, bit će oni isti Turci, koji su i prija s nami 
boj bili, i prid nami bižali, a što ih je veće, to će veće biti mertvih 
tilesah turskih, i veće smutnje medju njima." Ovako Jure svoje Arba- 
nase slobodjaše, . pak svaki grad i kašteo hoti svojizim' očima prigledati, 
vojnike, i što je. od potribe namistiti. U Kroju, svoj grad poglaviti, koga 
cai- najprij biše namislio obsidnuti, postavi četiri hiljade i pet stotfnah 
najboljih vojnikah, kojizim dade za glavara Tanusia Topiju, plemića 
i bana vim^ i kripostna. Prah, olovo i zairu za tri godišta, bojeći se, 
da ga Turci neće ostavit, doklen ga po kriposti glada neosvoje. Posla^ 
medju to Zakariu Gropu u Rim, vžrstna i pametna plemića od Arbanije, 
da od pape primi kakvu pomoć, oli jaspre, oli vojsku, za moći se opriti 
tolikoj sili turskoj; ali se malo okoristi, oli nimalo, kako niki pisaoci 
svidoče. I tako se vrati praznoruk natrag, a Skenderbeg samo sa osam 



I 



— 180 — 

hiljadah vojnikah ulize u planinu nedaleko od Kroje, i s tom malom voj- 
skom odluči braniti grad, sebe i svu Arbaniju. ^ !. 



Pirvi dodtj6 Balaban pod Kroju na 15. Juna, godišta gori 

rečenoga. 

Ukaza se Balaban s mnogo hiljadah konjikah pod Erojom, koju 
sa svih stranah okoliši, da joj niodkuda pomoć doći nemože, a posli 
petnajest danah ukaza se Memed sa svom snagom, koju imadiše. Pod 
Krojom puno danah posta, dok vojska nepočine, i dok nemetne u red 
svaka, kako se pristoji. Poklen pak izverši svaka, poče pitat ključe od 
grada, komu kapetan Tanusio odgovori ovako: „Nije meni, Mujo! 
gospodar dao naredbu, da ti grad otvorim; nego da ga 
bfanim, i od tebe ztitvorim." Videći Memed, da na lipe nemore 
ništa opraviti, poče grad biti s topovim, pak posli nikoliko danah, bu- 
dući zidovi na puno mistah probijeni, dade naredbu, da se čini juriš. 



Siidi p&rvi juriš. 

Kako zora zabili, Turci s^ svih stranah udariše ha Kroju; ali 
po se u za' čas ; jer brez nikakve koristi turske pogibe puno hiljadah. 
Car hotijući, da juriš nepristaje, na misto mertvih, ranjenih, i umornih 
šiljaše čile i zdrave, obećajuć jim blago i gospodstvo, ako grad uzmu; 
ma sve to bi zaludu; jer koliko ih uza skale uzlažaše, on'liko ih mer- 
tvih na zemlju padaše. Videći Memed. svojim' očima, kakvo množtvo 
Turak^h leži mertvih oko' grada, brez nikakve koristi diže se izpod 
Kroje, ter sadje na polje, i poče pitati svoje svitnike, što se imadiše 
činiti: oli grad ostavit, oli ga biti? Ali mu bi rečeno od gospode, da 
nije moguće uzeti grada na silu; nego da «e ima deržati obsidnut za 
puno vrimena, doklen nepomanjka zaira, ter nebudu usilovani od glada 
'pridati se, brez b6ja i kervi. Nauk ovi bi primljen od Memeda, ter 
ostavivši Balabana s mnogo hiljadah Turakah, dili se s ostalom vojskom 
izpod Kvoje put Carigrada. Ma pervo nego iz Arbanije izadje učini zla 
dosta; jer je porobi i opali, cla neosta varoš, selo, ni kuća zdrava. 
Uzida takodjer uz put jedan kašteo u Arbaniji blizu svoga. mejaša na 
jednoj glavici, koja se zove Valma^ i u taj kašteo postavi mnogo svo- 
jizih vojnikah, da ga čuvaju od Arbanasah. Nahodjaše se u jednoj do- 
lini velikoj oko' trideset hiljadah Ijudih, ženah, i diče, Sve težakah i 



J 



— 181 — 

čobanah, koji se bihu sakrili od turskoga straha; ali ni u takvomu mi- 
stu tverđu, i skrovitu ostati nemogoše; jer po izdaji jednoga Arbanasa 
nevimika bihu našasti, iznenada naskočeni, i svi izsičeni. 



Jure KaBtriotie ostavivši vojsiiu otidji u Rim isicati pomoći 

od pape. 

Poznaiući Kastriotić, da nije verstan iztirati Balabana izpod 
Kroje s ono malo vojske, priporuči se b^nom od Arbanije, da mu dadu 
pomoć, koliko ikada mogu većju, ukazujući im zlo, koje se ima svoj 
Arbaniji dogoditi, ako Turci njegovu osvoje d^ržavu, i bi mu od banah 
obećana pomoć, koliko je moguće. Posli toga dili se put Bima, da od 
pape pita novce. Bi s velikim veseljem primljen od pape, kardinalah, i 
rimske gospode ; ali druge pomoći neimade, nego sladkih ričih, i tako se 
neveseo vrati u Arbaniju. Ali se obveseli, kada' dodje u svoju 
banovinu; jer nadje pomoć, poslanu od gospode mletačke, i banah arba- 
naskih, to jest vojske čet^majest hiljadah; a oni imadiše deset hiljadah, 
to čini usve dvadeset i četiri hiljade vojnikah, kol broj vidi se njemu 
zadovoljan, za udariti na Balabana.. Dili se dakle. Skenderbeg s vojskom 
put Kroje: ali mu bi rečeno, da brat rečenoga Balabana, imenom Jonima, 
i njegov sin Ederbaša s mnogo Turakah idj&Še Balabanu na pomoć. Jure 
jih otidje naći skrovito, sve jih izsiče, a Jonima i sina njegova uhvati 
žive, ter jih povede sa sobom pod Kroju, i pokaza jih Balabanu s mnogim' 
glavam' turskim', koje odsikli bihu. Balaban videći s jedne strane brata,'" 
i sinovca u rukuh Jurinim; a s druge strane vojsku veliku, koja biše 
namislila udariti na njega, toliko se smuti, ipristraši, da neznadiše, kud 
će, ni kamo li? ali najposli budući izgubio sve ufaiye od sahranjenja ži- 
vota, i dobitja, namisli ludo poginuti na ovi način, koi slidi: Uzjaši na 
konja, ter s nikoliko mahnitih Turakah našemu na -vrata od grada, vičući, 
da mu jih u taj čas imadu otvorit; ali mu bihu otvorena vrata paklena; 
jer ga udari pušk^a iz grada, ter ga razstavi sa dušom. Turci nahodeći se 
u zlu stanju, obnoć pobigoše izpod grada; ma tako mdčem i potajno, da 
za njihovo bižanje Arbanasi znati nemogoše ništa; ali ostaviše topove, 
čadorove, zairu, i ostalo, što težko biše, i budući došli na jedno polje, 
koje se zove mala Tirana, osam miljah daleko od grada Kroje, omle se 
utverdiše jako, bojeći se za sobom potire.. Kada se svanu, digoše se za 
putovati put turskih mejašah; ali putujući naprid nadjoše sve klanjce 
zapričene od Arbanasah, i videći, da se u zlu stanju nahode, poslaše dva 
glavara k Juri, moleći^ ga, da jih pusti brez oružja poiii s mirom u svoju 



, — 182 — 

zemlju. Jure se prignu na njihovu molbu; ali sva vojska zavika, da se idju 
Turci sići, kojizim on odgovori ovako: „Kada neprijatelj jačji biži, 
ne samo ne ima se tirati; nego li mu jošte most od zlata 
učiniti, neka lašnje i berže može prići. Mi smo imali 
sriću brez kervi dobiti neprijatelja, ne imamo metjat na 
rizik našu srii^u; jer se nezna, kakva ima biti njezina 
sverha." Pak odgovori poklisarom ovako: „Kako ste brez moga 
testira u moju zemlju ulizli: onako i izadjite, mene se 
nebojte; ako li vas od mojih Arbanasah, čobanah, i te- 
žBkah kakva napast nadje, ja vam neću biti kriv.** Turci 
primivši takvi odgovor, usemuše na klanjte, prodriše na silu od oružja, 
i pobigoše na turske mejaše; ali ih veliko množtvo ostade mertvih u 
klanjcih od Arbanije. 



Sliđi pisma od stvarih gori rečenih. 



Zaklinje se Memed care silni 
U bijela gradu Carigradu 
Na ćitapu svomu Alkoranu, 
I Feresi Azreta- Alije : 

JDa će silnu sakupiti vojsku, 
I porobit ravnu Arbaniju; 
Da će bilu osvojiti Kroju, 
I pogubit bana Skenderbega. 

Što je reka', to je učinio: 
Silenu je sakupio vojsku, 
Dvi stotine hiljađah Turakah, 
Sve pišacah i berzih konjikah. 

Pak podiže silnu vojsku svoju 
Priko ravne zemlje Romanije. 
Berzo dodje pod Kroju 'bijelu, 
Ter je care obsidnuo biše. 

Koliko, je polje izpod Kroje, 
Oko' polja visoke planine. 
Još i One duboke doline. 
Sve to bihu pritisnuli Turci. 



Kad li vojska biše počinula, 
Memed care bilu knjigu piše, 
Ter je šalje krojskom' kapetanu, 
Od starine vitezu i banu, 

Po imenu Topić-Janusiji. 
U knjizi je njemu govorio: 
„Ej Topija, od starine bane, 
A od Kroje grada kapetane! 

Ako ti je tvoja glava draga,- 
Pošalji mi ključe Kroje ^rađa', 
Koga nigđa obraniti nećeš, 
Ni svi bani, kralji ol' cesari." 

Kapetan mu knjigu odpisuje: 
„Poslušaj me, Memed care silni! 
Nije meni reka' Skenderbeže: 
Da ti šaljem ključe bila grada; 

Već je meni Jure zapritio. 
Da zatvorim vrata od K>ojana, 
Baš od tebe cara silenoga, 
I da branim Kroju ^u Epiru.* 



183 



Kad je care knjigu proučio, 
To je njemu puno žao bilo. 
Poče biti Kroju sa svih stranah 
Iz svojizih silnih lumbarađah. 

Bijo ju je nedilju danakah, 
Ter učini devetera vrata 
U Krojanu gradu bijelomu. 
To bi drago caru silenomu, 

Ter dozivlje paše i vezire, 
Ter je njima care govorio: 
„Kako bila zabijeli zora, 
Udrit ćemo na Kroju bijelu. 

Nemojte se strašit, vitezovi! 
Lasno ćemo Kroju osvojiti: 
Zidovi su krozju probijeni, 
I bedeni na zemljicu pali.^ 

Kada li je danak osvanuo, 
Udariše bubnji i svirale; 
Skočiše se paše i kadije, 
Alaj-bezi, age, i spahije. 

Kazviše se zeleni baijaci, 
Poletiše Janjičari Turci, 
A za njima base i sejmeni, 
Sa svih stranah oni udariše > 

Ali bila grada neuzeše; "^ 

Nego pod njim ludo izgiboše, 
Oko' grada tilesa lež4hu; 
Kano gora, kad je posičena. 

Izgiboše paše i veziri, 
Silni bezi, age i spahije; 
Ine vojske ni broja se nezna, 
Juriš čineć od jutra do mraka. 

Plače Memed i suze proliva 
Gledajući mertve vitezove, 
Midiameda svetca vapijaše, 
Ter ovako nje»u govoraše: 

„Kamo tvoja sablja okovana. 
Koja vlaške glave odšic&še? 
Kamo li ti tvoj konjic zelenko, 
Koi silne razgonjaše vojske? 



1 



Kamo li ti.buzđohan od zlata, 
Koi mlade udaraše baiie? 
Ali si se, svetce, poplašio 
Od hajduka Skenđerbega baii|i? 

Probudi se, stetče Muhameđe! 
Zlo ga sip i vino popio, 
Ter osveti keihrcu prolivenu 
Od Juriše vlaškog' harambaše." 

Kada li se naplakao biše, 
Balabana pašu zovij&še, 
Ter je njemu Memed berfdio: 
„Balabane, sve moje uzdanje! 

Lito prodje, cšma zima đodje, 
Nemogosmo osvojiti Kroje, 
Ni na silu, niti ha Jrivaru, 
Već izgibš silna moja vojska. 

Eto tebi sto hiljaKlah vojske, 
Tef obsichri Ri*oja na- sve strane; 
Ali nemoj najUriš tžrčati; 
Jer ćeš svoju pogubiti vojsku. 

Kad nestane u građu zaire, 
Gerna praha, i težka olova. 
Sami će se gradjani pridati, 
I od Kroje vrata' otvoriti." 

To govoreć na konja se skače, 
Pak se diže priko Arbanije: 
Siče, kolje malo i veliko. 
Robi, pali sela i varoše. 

Dolina je usrid Arbanije, 
Imenom se Kidna zovijaše, 
U njoj biše mladih Arbanasah 
Jedno s drugim trideset hiljađah, 

Sve težakah i mladih čobana h, 
Divojakah mladih čobanfcah, 
Udovicah, ženah mužaticah, 
I dičice skoro porodjene, 

Po izdaji Arbanasa Vuka, 
Božija ga pogubila ruka! 
Sve to Memed pod sablju okrenu. 
Pak pobiže k bilu Carigradu. 



184 



Kad razumi Arbanase bane, 
Što učini taj nevimi care; 
Mislio je bane i mislio, 
Kako bi se osvetio caruV 

Balabanu glavu odsikao, 
Izpod Kroje Turke iztirao. 

. Sve je misli na jednu smislio: 
Uteče se duždu mletačkomu. 

Sto zapita Skenderbeže bane, 
Što zapita, to mu dužde dade: 
Svoje vojske petnajest hiljadah, 
Malo manje Jure imadiše. 

Diže vojsku Arbanasin bane 
Priko ravne zemlje Skenderije. 
Namira ga namirila biše 
Na mladoga pašu Ederbašu, 

A sinovca paše Balabana, 
Koi stricu na pomoć idjaše, 
U busiji njega dočekaše, 
Svu mu vojsku pod mač okrenuše. 

Na kopja im glave natakoše, 
Ederbašu - živa uhvatiše 
I Jonima, njegova babajka, 
Ter jih vode pod Kroju bijelu. 

Balaban se pomamio biše' 
Od velike tuge i žalosti, 
Kad ugleda Skenderbega bana 
Izpod grada nasrid polja ravna, 



Noseć glave turskih vitezovah, 
Koje ui^put odsikao biše, 
I videči brata u sužai^stvu^ 
I njegova sina Ederbašu. ^ 

Niti klanja, nit' abdest uzimlje; 
Već se skače na konja golema, 
Zalitje se gradu na bedene, ' 
Buzdohanom u vrata udara. 

Al'je njemu loša srića bila: 
Puče puška iz bijela grada, 
I udari pašu Balabana, 
Mertav junak k cemoj zendji pade. 

Kada li je sunce počinulo, 
Ter se biše noćca uhva;tila; 
Pobigoše Turci izpod grada: 
Al^ potajno, da ne znade nitko. 

Ostaviše silene topove, 
Čadorove, i alaj-barjake, 
Svu zairu, koju imadihu, 
Ter odpše priko Arbanije. 

Ar je Turkom loša srića bila^ 
Čobani im pute pritekoše, 
Arbanaške klanjce zatvoriše, 
Mnogo hiljad odsikoše glavah. 

Sad dospivam pisme i popivke 
Od viteza Skenderbega bana; 
Jer je berzo^priminuo Jure, 
Bog mu dao nebesko spasenj e 1 — 



Slidi siućrt Jure Kastriotića na 1467. 

Budući Memed, kada se diže izpod Kroje, sagradio jejlan kašteo 
tverd u Arbaniji, i u njega stavio svoje vojnike, kako je gori rečeno; 
Skenderbeg nemogući podnositi Turke u svojoj deržavi, otidje od grada 
do grada kupit, vojsku, za osvojit rečeni kašteo; di mu smert nedade 
izpuniti, što biše zamislio. Jer kada dodje u grad Ales, navali na njega 
bolest smertna, tojest svedjerni oganj žestoki, koi ga dižeš ovoga ^vitan^ 
bolji. Poznavši dalde Jure, da se biše približalo vrime od njegova puto- 
vanja, s velikina skrušeigem učini veliku izpovid, i s velikim ponižen- 



r 



— 185 — 

stvom primi svete sakramente, i veselo u svemu podloži ze volji božjoj. 
Izpunivši pak sve stvari duhovne, čini doći prida se gospodu arbanašku, 
i poklisara mletačkoga, ter jim mčž ovako govoriti: ^Znate li dobro, 
gospodo arbanaska, turske privare, kojim' se utemeljiše^ i puno snažni 
učiniše, poznali ste njihove nevimosti, progonstva, i veliku nenavidošt 
prama kerštjanom; priporučujem vam sklad, i inir, da se imate zajedno 
đeržati, i skladno protiva obćenomu neprijatelju boj biti; zašto nesklad 
kraljah i banah kerštjanskih jest temelj od uzvišenja i razši- 
renja turskoga. Nisam ja sam caru odolio, nego s vami zajedno, i ako 
se budete uzderžati \i ljubavi, istu ćete sriću imati, koju ste saumom 
imali ; jer kako nesklad vladaocah kerštjanskih daje život, i uzvišenje 
carstvu turskomu: tako sklad njihov daje istomu smert i skončanje." 

Posli govorenja obćenoga obrati oči poklisaru mletačkomu, ter 
mu ovako poče razložiti: „Ja sam vazda veliku ljubav nosio k republici mle- 
tačkoj, i gospodu mletačku, kakono moje otce ljubio, i njihove deržave 
od naglosti turske branio; čineći dakle brez nikakve sumlje, da i oni k 
meni istu ljubav nose; zato moju banovinu pridajem njima u ruke, pri- 
poračujući je, da je brane od neprijateljah, doklem moj sin Ivan dodje 
na godišta od razuma i na mogućstvo od vladanja." — Sveršivši ovo govo- ' 
renje dozva prida^se ženu i sina Ivana, ter mu poče pripovidati strah 
božji, obsluženje zapovidih njegovih, i ljubav prama svojim po^ožnikom. 
„Ali, moj sinko, imaš znati (reče Sk«nđerbeg), da će Turci iskati sve 
načine, za imati te u ruke, i na tebi radit će izpuniti svu onu osveta, i 
serditost, koju su in^ali zaludu protiva meni; i zato potribito je, da se 
diliš u drugo kraljestvo, a budući mi moj veliki prijatelj Fei:dinando, 
kralj od Napulje, poklonio tri gradića u svojoj deržavi, imašotić s maj- 
kom, i onde ćeš pribivati, dok nedodješ na godišta od vladanja." 

I Posli rečenoga razgovora do malo đanah podje s ovoga svita, 
i takvi ^e plač učini po svoj Arbaniji, da nne moguće irickzati. Težaci, 
vojnici i gospoda, sve to jednoskupno zaplaka; ma iza svega glasa, zna- 
dući, i promišljajući sužanjstvo, u koje posli njegove smerti imadihu u- 
pasti. — I ne samo od svojizib Arbanasah bi gorko plakan ; da li jošterod 
sviuh po svitu kerštjanah, a najveće od Eimljanah i Mletčanah. Bi s ve- 
likim poštenjem ukopan \i cerkvi s. Nikole od Alesa grada u Arbaniji, 
koi grad budući posli deset godinah osvojili Turci sa svom Arbanijom, izpita- 
še, gdi se nahodi greb Skenderbegov, koga našavši, otvoriše: da vide 
njegovo mertvo tilo, bojeći ga se još i mertva u grebu, pa razjaguiiže 
njegove kosti, deržeei se čestiti oni, koi mogaše štogod igagmiti, koje 
u srebro okovahu, ter uza se s velikom pomljom deržahu, čineći: da će 
biti na vojevanju srićni, snažni, i slobodni, kako je i on bio. Tri hiljade 



186 



glavah gvojom sabljom Jure odsiće, što se je ožita vidilo od njego^h 
vojnikah; ali puno, i puno veće, što se znati nemože. Biše Kpa, visoka, 
i posv« ugodna struka. Imađiše takvu snagu u rukam, da od jednoga 
maha volove po poli, oklopnike od vrata do bedre, po dva Turčina upo- 
ređjena jednim udarcem prisicaše. Bi moljen od cara Memeda; da mu 
pošalje -svoju sablju, koja takva Čudesa činj&še; ali videći, da u njoj ne- 
biaše te kripostl, koja se glasaše, posla je natrag tužeći ge, da mu nije 
poslao onu sablju, koja ^^olove i oklopnike prisicaše. Jure mu odgovori, 
da je ona ista; ali nije ista desnica, koja s njome vlada. Puno se još 
od njega stvarih piše, i štije, koje, za ne uzmnožati sasvim moje govo- 
renje, ostavljam. Talijanski tko razumi, neka štije Sagreda, Barlecia, i 
Giammariu Biemi Brešanina, iz kojizih sam u kratko ovo izvadio, i u 
slovinski jezik složio za siromahe težake i čobane, koji Minski neznadu, 
i sveršujem istim se priporučujući, da mi reku: 

„Pokoj ti duši. Milovane!" 



Slide pisme vojvode Janka, rečenoga Sibiidanina, koi vojeva 
u isto vriiiie, kada i Jure Kastriotie, rečeni Skenderbeg, izva- 

4jene iz različitih historijah. 

U a je komu poslušati bilo, 
Što govore krajišnici Turci! 



Vele oni:,, Jao naša majko! 

Pogubi nas vojevođa Janko. 
Nevidiš li, svetce Muhamede! 

Što se čini od ćispeta tvogaV 

Kamo tvoja sablja okovana; 

Jer nesičeš dušraanina svoga? 
Posli bana Kastriotić Jurja 

Nije zmije nad vojvodu Janka, 

Svu je tursku zemlju porobio 

Do Jedrene grada bijeloga. 
Mnoge paše i mladi veziri 

Bojak biše s vojevodom Jaukom; 

Ali 'svoje pogubiše glave 

Pod bijelim gradom Biogradom. 
Valja bižat u zemlju arapsku; 

Jer od Janka živit nemožemo. 

Muhamede, naša mila majko! 

Nevidiš li, što nam čini Janko?** 



Ta se tužba i do cara čula, 
Ter dozivlje Isak-pašu svoga, 
Ovako je njemu govorio: 
„Isak-paša, vima slugo naša! 

Eto tebi silna vojska moja, 
Ter otidji do Erdelja ravna, 
I pogubi vojevodu' Janka, 
Or pogubi, oV dovedi živa; 

Jer je meni tužba dodijala, 
Od Turakah mojih krajišnikah. 
Da nemogu s mirom večerati 
Od hajduka vojevode Janka, 

Koi razbi silne vojske moje 
Pod Jedrenom, i pod Biogradom. 
Izsiče mi Turke krajišnike, 
I pohvata momke i đivojke." 

To Isaku i pomučno bise. 
Koje Janko jer dobro znadiše; 
Ali mu se ino nemogaše, 
Valja slušat cara čestitoga. 



i 



187 



Diže vojsku priko BiomauijeT 
Berzo paša dp Eriklja dođje. 
Poče palit sela i varoše; 
Ali ma je loša srića bila. 

Viknu vila glasovito tanko^: 
„Na noge se, pobratime Janko! 
U Erdelju Turci ulizoše, 
I varoše ognjem sažegoše." 

Kad je Janko glase razumio, 
Na pašu je s vojskom udario, * 
Sve izsiče, nitko neuteče, 
Izvan paše, vesela mu ms^jka 1 — 

Biži junak goricom zelenom, 
Plačoć gorko .u Jedrenu dodje. 
Ostade mu hazna.i zaira, 
čadorovi i alaj-barjaci. 

Kad je Murat ^ase razumio, 
Bijaše se težko zamislio: 
„Kako će se osvetiti Janku, 
I porobi t ravnu Ungariju. 

Tomu se je care domislio. 
Zove k sebi paše i vezire, 
Ter je njima tiho besidio: 
„Ej veziri, moji vitezovi! 

Nije r koga porodila majka. 
Da otidje do Erdelja ravna, 
I poroJ)i sela i gradove, 
-I pogubi Sibinjanin Janka." 

Svi veziri mukom zamiikoše ; 
Ali nektr Memede vezire; 
Već se hvali, ter caru besidi 
Na divanu, gdi slušaju Turci: 

„Daj mi, care, silnu vojsku tvoju! 
Ja ćft poći do Erdelja ravna. 
Janka ću ti živa uhvatiti, 
Ugričiće pod mač okrenuti, 

Osvojit ću Erdelj zemlju ravnu, 
Slavoniju i svu Ungariju." 
Kad je Murat njega razumio. 
Sve mu dade, što je zapitao. 



Podiže se vezir Memed-paša, 
S sobom vođi sina Ibrahima. 
Podiže se priko Romanije 
Prid delijam' cara čestitoga. 

Zdravo dodje do Erdelja ravna, 
Pak počinu dva bijela danka. 
Lipo uči Turke Janjičare, 
Kako mogu poznavati Janka. 

Jankovo jim obličije kaže, 
Djogu konja, sa zlatom haljine, 
Ter je njima paša besidio: 
„Tko pogubi Sibinjanin- Janka^ 
Bit će čestit do sudnjega danka. 

U Janku je srića i nesrića ! 
Ako sada njega pogubimo. 
Sva će naša biti Ungarija, 
Slavonija, Lika i Kerbava.** 

Ali Janku dobra srića biše, 
Pobratima vinia imadiše, 
Koi njemu svaka kazivaše, 
Što se ^odir u vojsci činjaše. 

Napisa mu listak knjige bile, 
Ter u knjizi Janku besidjaše: 
„Pobratime, Sibinjanin-Janlco! 
Mnogo paša obećaje blago: 

Tko odsiče rusu glavu tvoju, 
Kaže Turkom tvoje obličije, 
Djogu konja, sa zlatom haljine, 
Krilo zlatno, berke do ramena. 

Sjutra ćemo na te iidariti. 
Pazi dobro, ne izgubi glave. • 
I da si mi zdravo, pobratime! 
Neimenjak iz vojske careve." 

Knjigu štije vojevoda Janko, 
Knjigu štije, a na nju se sniijt\ 
A kad li je danak osvanuo. 
On se biše vas pripbrazio. 



188 



Na njemu su orjanske haljine, 
A pod njime zečak Tatanja. 
Maleno je vrime postajalo, 
Ar to idju carevi junaci: 

Dvi se silne udariše vojske 
U Erdelju nasrid polja ravna. 
Sikoše se od jutra do po'dne, 
A kad li je po po'dnevu bilo," 

Razbi Janko Turke Janjičare, 
I protira careve delije, 
Memed-paši odsiječe glavu, 
I njegovu sinu Ibrahimu. 

Dvajest hiljad' glavah odsikoše. 
Osam hiljad^ živih uhvatiše. 
Pade mertvih mladih Ugričićah 
Tri hiljade nasrid polja ravna. 

Osta pusto .blago Memedovo, 
I njegova sina Ibrahima: 
Samur-ćurci, zelene dolame, 
Alaj-begah, hodžah, i hadžijah. 

Sve to Janko po vojsci razdili. 
Rusu glavu šalje Memedovu, 
_I njegova sina Ibrahima, 
Vladislavu kralju ungarskomu. — 

Kad je care glase razumio, . 
Od^l^losti biše zanimio. 

. , Za tri danka ni s kim negovori, 

' Niti klanja, nit abdest uzimlje. 

Posli, neg' se izjadao biše, 
Opet kupi vojsku strahovitu: 
Osamdeset hiljadah Turakah, 
Sve najboljih pisac' i konjikah. 

Saban-pašu prida se dozivlje. 
Ovako je njemu govorio: 
„Eto tebi silna vojska moja, 
•Osamdeset hiljad' vitezovah! 

Ter porobi Erdelj zemlju ravnu, 
Earavlašku i Kaiubogdansku. 
Sve pokolji malo i veliko. 
Pali ognjem sela i gradove. 



Ako li mi ti uhvatiš Janka, 
Or uhvatiš, oP odsičeš glavu, 
Učinit ću tebe za vezira 
Najvećjega u dvoru mojemu." 

Kada ga je paša razumio, 
Pokloni se do zemljice cenie, 
Pak podiže vojsku Muratovu, 
I otidje, da pogubi Janka. 

Berzo dodje u zemlju Jankovu, 
Poče robit zemlju Karavlašku. 
Ognjem pali sela i varoše, 
Kolje, šiče malo i veliko. 

Ali mu je loša srića bila, 
Nanj' udari vojevoda Janko, 
I s njim vojake petnajest hiljadah, 
Sve konjikah po izbor j^nakah. 

Eazbi pašu i vojsku njegovu, . 
Ter ga tira uz to polje ravno 
Po Jedrene grada bijeloga; 
Siče Turke, ni broja se nezna. 

Evo tuge, evo i žalosti! 
Car proklinje, i suze prolija, 
Ter vezire prida se dozivlje, 
Ovako se s^ njima razgovara: 

„^vitujte me, vime sluge moje! 
Što li ćemo, i kako li ćemo? 
Kud li ćemo, na koju li stranu? 
Sve su moje zemlje porobljene, 

I silene vojske izsičene 
Od hajduka vojevode Janka; 
Neće Janko s mirom mirovati, 
Straho me je, sad će udariti." 

Vele njemu paše i veziri: 
„Murat care, mili gospodare! 
Kupi vojsku, štogod Ve<^'u moreš. 
Sve najbolje pisce i koujike, 

Koji će ti čuvati gradovah 
Od onizih ungarskih vragovali. " 
Car je svoje poslušao sluge, 
Ter pokupi vojsku na sve strane. 



I - 



189 



Sto i dvajest hiljadah Turakah, 
Krajišnikah po izbor junakah, 
Ter se silna utabori vojska 
Kod Morave, vodice studefie." 

To je čuo kralju Vladislave, 
I podiže svoje Ugričiće, 
Karavlahe i Karabogdane, 
Ter otidj^, da udari na nje. 

Kad je bio blizu turske zemlje, 
Zove mlada Sibinjanin-Janka, 
Ter je njemu lipo bisidio: 
„Generale! desno krilo moje, 

Šest hiljadah izberi junakah, 

. Ter otidji uhoditi Turke. 
Vidi, Janko,. sve moje uzdanje! 
Koliko je na okupu vojske." — 

Jedva Janko toga dočekao, 
Šest hiljadah izabra konjikali, 
Ter otidje, da razgleda vojsku 
U po'noći, da nitko neznade. 

Kad je bio blizu, turske vojske, 
Družini je Janko besidio: 
„Ja neidjem, da uhodim vojsku; 
Već ja iđjem, da udrem na Turke. 

Svaki budi serdca junačkoga, 
I desnice Sibinjanin-Janka, 
Da vidite čuda velikoga, 
Što se čini noćas od Turakah. 

Čudit će se Turci i Ungarci, 
Što učini Sibinjanin-Janko ! 
Pak ulize u vojaku carevu. 
Da za njega i neznade nitko. 

Evo Janku sriće i šićara! 

^ Sve spavaše kano i poklano; 
A izadje misec izza gore, ^ 
Ter mogaše po^mavati Turke. 



Povadile sablje- ungarkinje, 
Pak počeše sići Janjičare. 
Sablje siku, dobri konji taru, 
Težko sada Otmanović caiii! 

Posikoše Ungarci Turakah 
Dvajest i pet hiljadah junakah, 
Pet hiljadah živih uhvatiše, 
Vladislavu kralju darovaše. 

Kralj ungarski začudi se jakoj 
' Što učini Vojevoda Janko! 
Dižž vojsku, ode na Bugare, 
Ter osvoji zemlju Bulgariju. 

Iđje s vojskom malo ponaprida, 
I porobi ravnu Romaniju, 
Romaniju, i Macedoniju 
Do Jedrene, grada bijeloga. 

AP na i]jejg[a Turci udariše, 
I prid njima Karabeg vezire, 
Zet Muratov, junak glasoviti. 
Na oružju puno ponositi. 

U za' čas je po se udario, 
I po cara, silnoga Murata. 
Janko mu je vojsku izsikao, 
A pašu je živa uhvatio, 

Plače Murat, i težko nabraja, 
Svoju sriču proklinje i kara. 
Suze roni, ovako govori, 
Gdi slušaju paše i veziri: 

„Dvi me sablje siku brez pristanka: 
Jedna sablja vojevode Janka; 
A druga je Kastriotić-bana, 
Skenderbega priimenkom zvana. 

Nikako jih dobiti nemogu, 
Valja, da mi vapijemo Bogu, 
Da nas brani od ovih vukovah, 
Ljutih zmajah, nebeskih gromovah!" 



Ovo su rati i mejdani .poglaviti vojvode Janka, i cara Murata^ 
koji se sgodiše na 1442. i 1443; a što se je prija i posli sgadjalo; za 
neuzninožati velika govorenja, sve stvari nemetjem; nego samo poglavi- 
tije. Sagredo drugojačie imenuje rečene paše; može biti, da su se -i na 
veće načinah zvali, kako se i sada velika gospoda običaju zvati. 



190 



Pisma droga vojvode Janka. 



Jjodje knjiga iz vojske careve, 
A na ruke Sibinjanin-Janka : 
„Biži, Janko, s glavom brez obzira, 
Eto na te sva sila careva!" 
Kad je Janko knjigu proučio, 
Silenu je vojsku sakupio : 
Dvajest hiljad' mladih Ugričićah, 
Sve junakah, i berzih konjikah. 

Ode s vojskom cara dočekati, 
S sobom vodi Sekulu netjaka, 
Mlado momče, lipo i gizdavo, 
Kojeno mu desno krilo biše. 

Kad je doša' na- Kosovo bojno. 
Ravno polj«, dugo, i široko, 
Onde nadje cara silenoga, 
I njegovu strahovitu vojsku. 

Mislio se Sibinjanin-Janko : 
Kuda li će? na koju li stranu? 
Al' će s vojskom natrag pobignuti, 
AV na Turke naglo udariti. 

Ovako se Janko razgovara: 
„Da bih s vojskom natrag pobignuo, 
Svak bireka', da sam strašivica, 
Rugat će se i malahna dica. 

Da bih snažno udrio na Turke, 
Po nesrići ter da izginemo, 
Svak bi reka' : „Nut budale Janka! 
Što učini od svojih junakah." 

Sve je misli na jednu smislio, 
Na Turke je juriš učinio; 
Ali udri po deset Turakah 
Na svakoga Janko va junaka. 

' Tu se vojske sedam danak' biše, 
Po Kosovu polju prigoniše. 
Jedan danak vojevoda Janko 
Pet je piitah pridobio Turke. 



I pogubir trideset hiljadah 
Na Kosovu carevih delfjah; 
Ali tko će sili odoliti ? 
Tko li izsić po svitu dubove? 

Ah, naoj Bože, goleme žalosti 1 
Izgiboše mladi kapetani, 
Sekui dite, Jankovo uzdanje, 
I njegova vojaka svakolika. 

Kad to vidi Sibinjanin-Jfinko, 
Napuni se tuge i žalosti. 
Pak pobiž^ niz bojno Kosovo 
Na Vitezu, dobru konj« svomu. 

Tiraju ga najberžji konjici; 
AP ga nebi vile dostignule, 
Kamo li će careve delije; 
I uteče, poštena mu majka! 

Biži Janko goricom zelenom 
Stranputice, kud se neputuje, 
Obdan, obnoć, nigda nepočiva, 
Niti jiđe, nit vodicu pije. 

Ali, evo njegove nesriće : 
Konj mu pade na zemljicu mertav 
Od umora, glada, i od žedje. 
Kud ćeš sada, Sibinjanin-JankoV 

Idje junak goricom zelenom 
Gladan, žedan, tužan, i žalostan, 
Suze roni, ovako govori: 
„Jadna majko ! jer si me rodila? 

I bijelim mlikom zadojila? 
Ej prokleta sabljo Muratova! 
Jer mi nisi odsijekla glavu 
Na Kosovu polju širokomu?" 

Idjuć Janko malo ponaprida, • 
Namira ga namirila l)iSe 
Na dva vuka, dva mlada hajduka, 
I brez vire, i brez miloserdja, 



1^1 



Ter na Janka oba udariše, 
Uzeše mu sablju okovanu. 
vratu mu zlatan križviš&še, 
Lupeži se obanj' zavadiše. 

To je Janku dobra srića bila, 
Jednomu se sablje_ dobavio : 
Busu mu je gWvu odsikao, 
Udje drugi u g^ru zelenu. 

Janko idje malo ponaprida ; 
Ali od glad' zanimio biše. 
Sidž starac na stini studenoj, 
Tud izlazi neznana delija, 

Koi malo za Boga znađiše, 
Počž s njega sadirat haljine. 
Starac Janko jedva izgovara:. 
„Nosi, brate, «vu odoru moju! 

Sve ti ddjem, i još blagoslivljem; 
Al' mi nosi štogod blagovati ; 

. Jerbo ću ti sada-izdahnuti 
Baš od glada, velikoga jAda." 

Smilova se neznana delija, 
Uze Janka za bijelu riiku, 
Ter ga vodi k dvoru ubogomu, 
Nevoljno je počastio Janka: 

Dade njemu sve, što imadiše: 
Komad kruha, i glavicu luka. 
Lipo mu je Janko zahvalio, 
Pak otidjepriko serbske zemlje. 

Brez dolame, i brez kabanice, 
Brez čizamah, i brez opanakah. 
Na putu mujoša srića biše: 
Hrištjani mu riike savezaše, 

Ter ga vode svomu gospodaru, 
Po imenu Juri Brankoviću, 
Velikomu banu i plemiću 
Od Rascije, i ravne Serbije. 

Metje Janka u tamnicu tamnu, 
Ter ga mori J žedjom i gladom. 
Ej neviro! nigdi te nebilo. 
Davno ti si na svit postanulal 



Poslt toga do malo daoakah 
Sobet čini Brankoviću Jitre. 
Svu gospodu Ra sobet sazivljt^. 
Još i suŽĐJa Sibin)anin-Janka. 

Kada li se vinca ponapise, 
Branković je Janku besidio: 
„Ako želiš, moj^ plemiću Janko, 
Otić doma, i odniti glćvu, 

Nuder uzmi lipu kćercu moju 
Za tvojega sina Ladislava." 
Na ino se Janku nemogaše; 
Već sve ddje, što Branković pita. 

I pusti ga iz tamnice tamne, 
Ter otidjž k bilomu Budimu 
Priko ravne zemlje Ungarije 
Pocernio, i vas potamnio. 

Božić svanu a u Budim banu. 
Sve zavika malo i veliko: 
„Evo nanii naše sunce žarko! 
Medjer! nije poginuo Janko." 

Sve to terce malo i veliko. 
Da pozdravi, i zagerli Janka, 
Kolik, da je skoro uzkersnuo, 
Iznova se opet porodio. 

Malo Janko počinuo biše, — 
Trinedilje, ni manje, ni više, — 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter otiđje priko Ungarije. 

Kupi vojsku, štogod veću može. 
Kada li je sakupio biše: 
Na serbsku je zemlju udario, 
Na deržavU Jure Brankovića. 

Robi, pali sela i vai'oše, 
Siče, kolje malo i veliko. 
Ište Juru, dam' odsiče glavu ; 
Ar uteče u goru zelenu. 

Svu je serbsku zemlju porobio, 
I gradove mnoge osvojio. 
Ovako se svakomu sgodilo, 
Koi nejma vire, ni ljubavi! 



192 



1 



Pisaoci, koji Jankova jimačtva pisaše, u svemu se neslažu , kako- 
noti ir dc^adjaju Jankovu, kada ga uhvatiše bižeći priko serbske zemlje ; 
jer niki govore, da ga je uhvatio Branković onda, kada ga pod Vamom 
Turci razbiše, i kralja Vladislava pogubiše; a drugi, da ga uhvati onda, 
kadno na Kosovu bi sva njegova izsičena vojska. 

Jedni pišu, da je Branković usilovao Jauka, uzeti kćer njegovu za 
Vladlslava, kako je gori u pismi; a dhigi, da ima Matijaš, sin drugi 
Jankov, uzeti Brankovića unuku, a kćerUlrika, kneza od Sicilije,*) kako 
je spomenuto u pervim knjižicam od pisžmah na listu 153. Viruj, kako 
hoćeš, nije članak od vire. 



s 



Pisma tre^a od vojvode Janka. 



unce zadje ; a misec izadjfe, 
Viknu vila s visokih planfnah, 
Ter dozivlje Juru Brankovića, 
Od starine svoga pobratima: 

„Brankoviću, zlo vino popio! 
Sam si sebi gldvu odsikao, 
Kad uhvati vojevodu Jauka; 
Jer ga pusti iz tamnice tamne? — 

Na te se je care razserdio, 
Ter je silnu vojsku sakupio, 
Svu će tvoju osvojit deržavu, 
I još će ti odsić rusu glavu. 

Prid vojskom je paša Frigi-beže, 
Od starine junak i viteže. 
Biži, pobre, kudagodir znadeš, 
Nemoj ludo izgubiti glave." 

Kad je Jure glase razumio. 
Golemo se biše poplašio, 
Mislio se, i mislio bane: 
Kuda li će, na koje li strane? 

I tomu se domislio biše: 
Rano rani, bilu knjigu piše. 
Nepiše je cemim murećepom; 
Nego cemom kervcom iz obraza. 



Ter je šalje k ravnoj Ungariji, 
A na ruke Sibinjanin-Janka. 
. U knjizi ga lipo pozdravljaše, 
Ter ovako Janka zaklinjaše: 

„Bogom brate, Sibinjanin-Janko ! 
Oli sada, oli već nikada. 
Murat se je na me rezserdio, 
I silenu vojsku sakupio. 

Jer ti nisam glave odsikao, 
Kadno biah tebe uhvatio. 
Zaklinje se postom ramazanom, 
I ćitapom zlatnim AJkoranom: 

Da će moju osvojit deržavu, 
I odsići moju rusu glavu; 
Već te molim, Bogom pobratime ! 
Da sakupiš tvoje Ugričiće, 

I da dodješ izbaviti mene 
Od Murata, cara nevimoga, 
Zeta moga, 4ušmanina tvoga, 
Koi nejma vire, ni zakona. 

Puno sam te uvridio, Janko! 
I svu ravnu zemlju Ungariju, 
Braneć cara, zeta nevirnoga; 
A izdajuć brata kerštjanina. 



*) Ovo će biti u starih izđanjih pogreška tiskarska mjesto „Cileje" ili Celja 
u Štajerskoj; jer je poznat u historiji ugarskoj: „Ulricus Comes Cille- 
jensis." Tazka i^pravljateljeva. 



193 



Al' je veće miloserdje tvoje; 
Neg' su, Janko, opačine moje, 
Od sada ću tebi viran biti, 
I proti va caru vojevati. 

Janko biše serđca milostiva, 
Pravi sluga Boga velikoga^ 
Vimi sinak pape velikoga, 
Obslužitelj zakona pravoga. 

On se skače na noge junačke, 

-Kupi vojsku po zemlji ungarskoj, 
Ter sakupi mladih Ugričićah 
Oko' dvajest hiljadah konjikah. 

.Pak otidje priko Ungarijc 
Pivajući, konja igrajući. 
Peti danak u Rasciju dodje, 
U deržavu Jure Brankovića. 

Maleno je, vrime postojalo; 
Ar to idje paša Frigibeže. 
Poče robit sela, i varoše, 
I goniti bile vlaške ovce. ' 

Na njega je Janko udario 
Prija zore, kana liierki vuče. 
Pobiše se dvi ognjene vojske 
Nasrid polja u Rusiji ravnoj. 



Ar je Janku dobra srića bila; 
Jer potira pašu silenoga, 
I njegovu svukoliku vojsku, 
Ter jih siče uz to polje ravno. 

Sikoše jih- od po'dne do mraka, 
Sve izgibe, nitko neuteče, ' 
Izvaii paše mlada Frigibega, 
Biži tužan goricom zelenom. 

Zaludu je i on utekao. 
Za njime se Janko otiskao. 
Gdi će vrana uteći sokolu! 
Stiže pašu u gori zelenoj. 

Nekti njemu odsicati glave: 
Već ga vodi s sobom u sužanjstvo. 
Dariva ga banu Brankoviću, 
Da ga čini, i zanj' blago pita. 

Posli toga boja žestokoga 
Idje Janko u zemlju carevu, 
Ter porobi sela, i varoše, 
I odvede roblje nebrojeno. ' 

Nije majka rodila junaka. 

Što je majka vojevodu Janka, 
I njegova Bogom pobratima, 
Po imenu Skenderbega Jurja. 



Pisma cetvirta vojvode Janka ^i sv. Ivana Kapistrana, kako 
razbiše cara Menieda^ sina Muratova, pod Biogradom na 1456. 



Đ 



ivaii čini Otmanović care, 
Po imenu Memede Sultane, 
U bijelu gradu Carigradu, . 
Koga biše skoro osvojio. 

Gospodti je na divan sazvao, 
Sve po izbor paše, 1 kadije, 
Useina velikog' vezira, 
Mufti-hodžu, i Janjičar-agu. 



Car se seta uz divan niz divan ; 
A gospoda podviv ruke stahu. 
Svitlu krunu k vedru nebu baca, 
Ter se care s krunom razgovara : 

„Vira moja, svitla kruno moja! 
Oli ću te berzo izgubiti, 
Oli carstvo moje raširiti, - 
Što mi babo nije razširio." 

13 



194 



Još se s svojom sabljom razgovara : 
„Ova. sablja osvoji Carigrad, 
I pogubi gžrčkoga cesara 
Od iztočnih stranah gospodara, 

Osvojit će i Bosnu ponosnu, 
Višje Bosne ravnu Ungariju, 
Dalmaciju do sinjega mora, 
Italiju do Rima biloga. 

Osvetit ću starca babu moga, 
Po imenu Murata silnoga, 
Koi biše Biograd obsio; 
Ali njega uz,eti nemože; 

Nego svoju svu izgubi vojsku, 
Ter sramotan u Jedrenu dođje. 
Da bi mene rodila Vlahinja: 
A ne mlada kaduna Turkinja! 
. Ako sada nepogubim Janka, 
Koi moga potira babajka, 
I izsiče Janjičare Turke 
Pod bijelim grddom Biogradom. 

Još je Memed tiho besidio : 
„Na noge se, paše i kadije 1 
Berzo silnu vojsku sakupite. 
Mlade pisce, i berze konjfke. 

Šest hiljadah mojih Janjičarah, 
A toliko, i veće sejmenah. 
četerdeset tanenih galijah, 
Sto i trijest tankih ormanfcah/ 

Otić ćemo uz Dunaj vodicu 
Do bijela grada Biograda. 
, Berzo ćemo osvetiti njega, 
I svu ravnu zemlju Ungariju." 

Kada- paše njega razumiše, 
Silnu vojsku berzo sakupiše, 
Ter odoše k ravnoj Ungariji, 
I prid njima Memed ponositi. 

Ar je malo vrime /^ostajalo. 
Glas dopade kralju ugarskomu, 
Po imenu juladu Vladislavu, 
U Požunu skoro okrunjenu: 



„Zloga, kralju, igru zaigrao, 
I na glavu krunu postavio! 
Eto na te Memed care silni, 
Nit ćeš uteć, ni odniti glave." 

Kralj Vladislav mlado dite biše, 
Vojevati jošter neznadiše; 
Nego moli vojevodu Janka: 
Da kraljuje 1 zanj' bojak bije. 

Još Vladislav Janku besidjaše: 
„Kaži pravo, desno krilo moje! 
Smijemo li cara dočekati, > 
Dočekati, i s njim bojak biti?" 

Veli njemu Sibinjanin Janko: 
„Ovde ima fratar franceškane, - 
Po imenu Ivo Kapistrane, 
Koi čini čudesa velika. 

On će tebe svitovati lipo. 
Možemo li s Turci bojak biti?" — 
Kad je kralju riči razumio, 
Ivanu je tiho besidio: 

„Slugo božja. Ivo Kapistrane! 
Kaži pravo, tako bio zdravo: 
Smijemo li cara dočekati, 
I na njega skladno udariti?" 

Ali mu je svetac besidio : 
„Nebrini se, svitla kruno moja! 
Ja ću poći sTurcim bojak biti, 
Za Isusa moja kerv proliti. 

Janko ima dvajest hiljad' vojske, 
Malo manje ja ću sakupiti. 
Križ Isusov na nje postaviti. 
Zvati će se od sada . Madžari : 
Božja vojska, imenom Križari." — 

To govori, na noge se skače, 
Ter otidje priko Ungarije, 
Mnogo hiljad sakupi junakah 
Sve čobanah i mladih težakah. 



195 



Sastade se s vojevodom Jankom, 
Ter je njemu tiho besidio: 
„Potribno je, Sibinjanin Janko! 
Da načinjaš od boja džemije, 

Berze šajke, tanene galije, 
Koje mogu s Turcim bojak biti 
Na Dunaju, studenoj vodici, 
Blizu bila grada Biograda. 

Jer će Dunaj vodu zapričiti 
Turske šajke, tanene galije, 
Ter će nami pute zatvoriti. 
Da ne damo ponioć Biogradu. 

Zavest ćemo niz Duriaj vodicu. 
Razbit ćemo turske ormanice, 
I dat ćemo pomoć Biogradu, 
Na sramotu cara silenoga." — 

Kad je njega Janko razumio, 
Ivana je lipo poslušao. 
Od Budima šajke dojedriše. 
Iz nova se. mnoge sagradiše. 

Sto i šeset malih i velikih, 
Koje mogu s Turcim bojak biti, 
Medjtt njima Jankova džemija, 
Strahovita kano Sultanija. 

Maleno je vrime postajalo. 
Glas dopade vojevodi Janku: 
„Generale od vojske ungarske! 
Turska vojska pod Biograd dodje. 

Obside ga sa četiri strape: 
Od iztoka Turci Janjičari, 
Od zapada cemi Amauti, . 
Od Đun^ja tanene galije; 
A od Save ohole balije. 

Dunaj vodu šajke zatvoriše, 
Verugam' se težkim' izvezaše, 
Biograd je u nevolji težkoj, 
Nemože mu dobra pomoć doći.^ 



Kad je Janko glase razumio, 
Ormanice biše oružao, 
Na nje metje. ognjene topove, 
I oružje, što je od potribe. 

Sveti Ive slavnu misu reče. 
Kad je reče, na kolina kleče: 
Blagoslivlje vojevodu Janka, 
I njegovu sablju madžarkinju, 

Pak se skače na noge vitežke. 
Uze barjak u de^cu ruku, 
Na barjaku ime Isusovo, 
Ter prid vojskom Biogradu podje. 

Zavedoše šajke ormanice; 
A niz Dunaj, vodicu studenu, 
I prid njima vojevoda Janko 
U velikoj od boja džemiji. 

Kada li se blizu sastadoše 
Bojne šajke, turske i ungarske, 
Potrese se Dunaj, voda hladna, 
Od onizih bojnih lumbarMah! 

Evo, brate, boja žestokoga! 
Na Dunaju ognja paklenoga! 
Stoji jauk ranjenih delijah, 
Lomljavina tanenih galijah. 

A kad li se lipo sastadoše 
Ormanice turske i ungarske: 
Nepuchju puške, ni topovi; 
Već zveketju sablje i kadare. 

Sikoše se po' bijela danka 
Na Dunaju dvi ognjene vojske; 
Dunaj hladni vas kšrvav biaše, 
U njega se kervca salivaše. 

Biše Janku srića pristupila; 
Jer potopi dvadeset galijah, 
I osvoji mnogo ormanicah, 
Dvajest hiljad' pogubi Turakah. 

Dok se Janko s Turcim prigonjaše. 
Sveti Ivo na kolinim kleči; 
K vedru nebu ruke uzdizaše, 

* Ter za Janka moli brez pristanka. 



196 



Moli Ivo, i domoli Boga, 
Razbi Janko na Dunaju Turke. 
Zdravo dodje u Biograd s vojskom 
Na sramotu cara silenoga. 

Kad to vidi Otmanović care, 
Poće biti s topovim Biograd. 
Vas se bili grade tresijaše, 
Od topovah turskih i ungarskih. 

A kada li probiše bedene, 
I široke laže otvoriše; 
Prokušaše sriću od mejdana, 
Udariše Turci sa svih stranah. 

Dočeka jih na oružju Janko, 
Turke siče nemilo i jako. 
Koliko jih na grad udarašie, 
On'liko jih stermoglav padaše. 

Ali Turci nigda nepristaju. 
Juriš čine, laguni podkapaju. . 
Težko oni viču i alaču, 
Listve nose, na bedene skaču. 

Kano soko' Janko prilitjaše, 
Ter po poli Turke prisicaše. 
Bedeni su glavam' okitjeni, 
I svi turskom kervju poliveni. 

Te žalosti car Memed gledaše, 
Bradu guli, suze prolivaše. 
Kruto ječi, jedva izgovara, 
S janjičarim ter s« razgovara: 

„Ditco moja, Turci Janjičari, 
Sve uzdanje cara čestitoga! 
Kako sjutra zorica zabili, 
Na Biograd snažno udarite. 

Ako nami Bog i srića dade, 
Ter Biograd sjutra osvojite; 
Izsicite malo i veliko, 
A Janka mi živa uhvatite, 

I papaza Fra-Ivana fratra; 
Mučit ću jih godinu danakah; 
Jer su meni puno dodijali, 
I svu rusu bradu ogulili." 



Kada li je zora zabilila. 
Sa svih stranah udariše Turci. 
Prisloniše skale uz bedene, 
S golim' sabijam' skaču na zidove. 

Mili Bože, tuge i žalosti 
Da je komu progledati bilo ! — 
Gdi se brani malo i vejiko, 
Slipo, hromo, staro i bolestno. 

Janka nitko poznat nemogaše. 
Vas u kervi ogreznuo biše. 
Bihu mu se umorile ruke^ 
Prisicaj uč janjičare Turke. 

Ali tko. će sili odoliti? 
Tko ,r izsići svu carevu vojskuT* 
Perve šance Turci osvojiše, 
. Ter barjake na nje postaviše. 

Na zidove druge udariše, 
Na silu jih, pobre, osvojiše, 
Mertvi Turci za skale služahu, 
U grad živi pri konjih skakahu. 

Cvili Janko kano zmija ljuta: 
„Pogibosmo, Ivo Kapistrane !" 
Lipo ga je svetac slobodio : 
'„Neplaši se, generale Janko!" 

Branimo se do merkloga mraka! 
Pak češ vidit čudo odTurakah. 
Kako žarko opočine sunce, 
Jašit ćemo bako vite junce." 

Kad li poče misu govoriti. 
Za gradjane Bogu lizđisati ; 
Sgodiše se velika čudesa, 
Leti strila ozgor od nebesali. 

Na o'tar je prid Ivana pala, — 
Lipa dara! našem' Bogu hvala. 
Sveti Ive uze ju u ruke, 
Na njoj štije: „Dobit' ćete Turke." 

Ovo pismo svi gradjani štiše, 
Ter jedino Bogu zahvališe/ 
Sablje oštre, gorke ^suze taru, 
Jao sada Otmanović caru! — 



197 



Kako žarko opočinu sunce, 
Sve se skoči malo i veliko. 
Nose grćde, daske opakljene, 
Sieno, slamu, goru svakojaku. 

Užegoše, na Turke baciše. 
Vojnici sa traga zatekoše. 
Koi Turčin od. vatre bižaše. 
On od sablje uteć nemogaše. 

Koji, pobre, od sablje bižahu. 
Oni živi li. vatru skakahu. 
Sve izgori, nitko neuteče, 
Kano misi izgorili j6če. 

Posli toga juriš učiniše. 
Na topdžije i na kumbardžije, 
Ter oteše carevo oružje: 
•Ognjenite šibe i lumbarde. 

Sjajni misec pomerčao biše 
Od cemoga praha i olova. * 
Štx)god Turžk' oko' grada biše, 
Sve Ungarci pod mač okrenuše. 

Kada li je danak osvanuo, 
Govorio Ive Kapistrane: 
„Tko je godir serdca junačkoga. 
Neka sada- nasliduje mene. • 

Dunaj ćemo vodu pribroditi, 
I- na carev dundar udariti." 
To je čuo vojevoda Janko, 
Ter je svojoj govorio vojsci: 

„Tko se nadje od sve vojske moje, 
Ca pribrodi Dunaj vodu hladnu, 
I udari jurišem na Turke, 
Mojom sabljom odsić ću mu glavu. 



Zadosta je našega junačtva. 
Koje noćas jesmo učinili, 
Neka Turci s mirom doma idju, 
Nedajimo sriću za nesriću! — " 

Sva je vojska Janka poslušala; 
Ali nekti Ivan Kapistrane, 
Ni njegovi križari junaci; 
Nego Dunaj vodu pribrodiše. 

Pethiljadah, ni manje, ni više, 
'Z svega glasa ;,Jezus !" zavikaše, 
Ter udriše jedino na Turke, 
Na vas tabor cara sileni^a. 

Za šest urih sTurcim bojak biše, 
Od praha se ništa nevidjaše. 
Od topovah ništa nečujaše. 
Turci zovu svetca Muhameda; 
A kerštjani ime Isusovo. 

Ali tko će s Bogom bojak bitiV 
Tko li božju vojsku pridobiti? 
Pobigoše Turci janjičari; 
Al' jih siku božiji križari. 

Oteše jim haznu i zajiru ; 
Čadorove i alaj-barjake, 
Sve oružje: ognjene topove, 
Tambalase, bubnje i svirale. 

Tu gospođa mnoga ižgiboše. 
Sve po izbor age i spahije; 
Mladjan vezir s agom janjičarskim. 
Ine vojske ni broja se nezna. 

AF utečč Memed care silni, 
Udje ranjen, vesela mu majka! 
Ovo uvik nek se pripovida. 
Kako Ivan Turke pridobiva. 



Rečena pisma bi izvadjena iz različitih liistorijah latinskih i tali- 
janskih. Tkp li želi vas događjaj obilato i sveršeno znati, neka štije Sa- 
greda kronike reda sv. Frane, i knjige, koje. se zovu: „Joannes tri- 
umphans." Nahodi se rečena pisma i u pervim mojim knjižicam od 
pisamah; ma su u njoj mnoga pomanjkanja, i errori, navlastito u broju 
od godištah, i u imenovanju carah, koja bi brez moje volje i znanja na 
štampu metriuta, kakono i druge mnoge stvari. 



— 198 — 

Slide pisme vojvode Janka, koje obćenito pivfy u Dalniatinl, 
Bošnjaci, Ličani, i ostali od slovinskoga jezika narodi, lipe su 
sluSati, ako i nUe moguće, da su posve istinite« 

Perv a pisma. 



IVađ se ženi Sibinjailin-Janko, 
Sve obađje zemlje i gradove: 
Slavnu Bosnu i Ercegovinu, 
Dalmaciju, Liku i Kerbavu; 

Ar nenađjš za se dijevojke; 
Veće Ifpu Janju Temišvarku. 
Prosio je i perstenovao, » 
I zdravo se natrag povratio. 

Maleno je vrime postajalo, 
Od sure mu bila knjiga do^e: 
„Kupi, Janko, gospodu svatove, 
Kupi svate, hodi po divojku ! 

Ar nevodi Sekula, netjaka, 
U vinu ga kavgadžijom kažu." 
Kad .je Janko knjigu progledao, 
Svoga suru biše poslušao. 

Kupi svate, idje po 'divojku; 
Ar nezove Sekula netjaka. 
Sekulu je majka govorila: . 
„Što će reći, drago dite moje! 

Da te ujko u svate nezove ? — 
Ovo čudo teće biti hmani; 
Streho me je, poginut će ludo; 
Jer je bio u zavadi s šiirom. 

Sedlaj, sinko, konja najboljega, 
Koino ti stoji u potaji, 
I obuci bugarske haljine. 
Po nazoru hodi za svatovim. 

Afto Janku do potribe bude, 
Nek mu moreš u pomoći biti." 
Kad je Sekul majku razumio , 
Skočio se na noge junačke. 



Ter osedla konja od mejdana, 
I oblači bugarske .haljine. 
Za svatovim idje nazorice, 
Da ga nitko poznat nemogaše. 

Kad su došli k dvoru divojčinu; 
Prida nje su sluge izšetale; 
Primaju im konje i oružje. 
Na Sekula i negleda nitko. 

Sve svatove u dvor uvedoše, 
Ter jih lipo /a sto' postaviše. 
Na Bugara i negleda nitko, 
Osta sideć na stini studenoj. 

Kada li se vinca ponapiše; 
Sure zetu igre zametnuše: 
Iznesoše na kopju jabuku,' 
Ter su njemu tiho besidili: 

„Strilaj, Janko, na kopju jabuku. 
Ako li je ustrilit nemoreš, 
Nit ćeš otić, ni odniti glavu, 
Ni odvesti lipotu divojku." 

Kad je Janko riči razumio , 
Udrio se po kolinu rukom: 
„Ajme meni, Sekule netjače! 
Ludo ti sam izgubio glavu." 

To je čuo cerni Bugarine, 
Ter je Janku tiho besidio: 
„Neplaši se Sibinjanin-Janko ! 
Ja ću strilat na kopju jabuku."^ 

Pak se skoči na konja Viteza, 
Ter poleti kano soko' sfvi, 
I ustrili na kopju jabuku, 
Oslobodi od napasti Janka. 



199 



Drugu oni igru zaigraše: 
Izvedoše devet dobrih kćnjah, 
Ter gOTore vojevodi Janku: 
„ Sad priskači devet dobrih konjah! 

Ako li jih nepriskočiš, Ja'nkol 
Nit ćeš otić, ni odvest divojku." 
Bugarin je Janku jgovorio : 
„Nebrini se, mladoženja Janko! 

I tu ću ti biti do pptribe/ — 
Zaleti se kano lastavica, 
Ter priskoči devet dobrih konjah, 
Desetomu na sedlo skočio. 

Tretju oni igru zametnuše: 
Izvedoše devet divojakah, 
Ter govore vojevodi Janku: 
,,Sad poznaji tvoju dijevojku. 

Ako li je poznavat nemoreš, 
Nit ćeš otić, ni odvest divojku." 
Težko se je Janko zamislio; 
Ar mu veli cfemi Bugarine: 

„Nebrini se, djuvegUja Janko! 
Ja ću tvoju poznavat divojku." 
Skide s sebe bugarske haljine, 
Sinu Sekul, kano sunce žarko. 



Svlači s sebe skerletnu dolamu, 
Ter je stere izprid divojakah, 
Pak prosiplje od zlata perstene, 
Ter divojkam Sekul govoraše: 

„Mpi sada od zlata per&tene, 
Ujno moja, Jankova divojko! 
Ako li se koja druga maši, 
Odsić ću Joj ruku do lakatah.** 

Sve divojke na se odstupiše; ♦ 
Ali nekti Jankova divojka; 
Već pokupi od zlata perstene, 
Ter jih metje na bijele ruke. 

Uzfe Sekul za ruku divojku, 
Ter je daje vojevodi Janku: 
Eto, ujče, lipoft divojka! 
Ljuba tvoja, draga ujna moja.** 

Od mila je Janko zaplakao, 
Sekuluje tiho govorio: 
„Težko ujcu brez svoga netjaka ; 
A netjaku brez svoga brajena." 

Odtolem se svati podigoše, 
Dijevojku Janju povedoše 
Pivajući, koiye igrajući. 
Onda bilo, sad se spominjalo. — 



Pisma od Sekule, Jankova nejaka, divojke Dragomana i paše 

]IIu8tfy-bega. 



Sinoć paša pade na Grahovo, 
Pašalije okolo Grahova; 
A ostale pašine delije 
U Nikole, kneza od Grahova. 

Kada li je^ za večerom bilo, 
Turci hladne vode zapitaše: 
Ali turski nitko neumide; 
Nego jedna Dragoman divojka, 

Lipa kćerca kneza Nikolice, 
Ter dozivlje milu majku svoju: 
„Na noge se, draga Nene moja ! 
Turci hladne vode zapitaše." 



Skočila se ljuba Nikolina, 
Ter je Turkom vodu dod&vala. 
Svi se Turci vodice napiše; 
Ali nekti dželebija Mujo; 

Već je Mujo tiho besidio : 
„Borja tebi, ljubo Nikolina! 
Pokloni mi Dragoman divojku 
Za vijemu moju zaručnicu." 

Ali mu je ona govorila: 
„Nebudali, pašina delijo! 
Dragoman je dite izprošeno 
Za Sekula, Jankova netjaka." 



200 



Na nju metnu lipo obiližje: 
Tri sadaka od svile cerljene, 
I tri burme od suhoga zlata, 
A na njima tri draga kamena, 

Pri kojim bi moga' večerati, 
I dvanajest konjah podkovati 
U po'noći, kano i u po'dne. 
Nije za te Dragoman divojka!" 

Kada ju je Mujo razumio, ^ 
Neveseo ode u ložnicu. 
Niti spava, nit' se razgovara, 
, Jedva zore biše dočekao. 

Kada li je zora zabilila, 
Skočio se na noge junačke, 
Ter otidje paii pod čadore, ' 

• Pak je njemu tiho govorio: 

„Mustaj-paša, mili gospodare! 
Štogod imaš pašiluka tvoga, 
Neimade lipše dij^vojke. 
Što je kćerca od Grahova kneza, 

Po imenu Dragoman divojka, 
Mogla bi ti za Ijubovcu biti." 
Kad je njega paša razumio. 
Zove k sebi od Grahova kneza, 

Ter je njemu paša besidio: 
„Kaži pravo, tako bio zdravo! 
Jel' istina, što govore ljudi. 
Da ti imaš jedno dite lipo, 

Lipo dite, Dragoman divojku. 
Nebi li je meni poklonio? 
Zvati će se mlada pašinica ; 
A mi ćemo biti prijatelji!" 

Brez stida mu odgovara kneže: 
„Istina je, mili gospodare! 
Istina je, što govore ljudi, 
Da ja imam gizdavu divojku; 

Ar je ona davno izprošena 
Za Sekula, Jankova netjaka, 
Koi metnu na nju obiližje: 
Trije burme od suhoga zlata." 



Kada ga je paša razumio, 
Nikoli je tiho govorio: 
„Dovedi mi Dragoman divojku 
I Sekula, Jankova netjaka. 

Vidit ćemo, kad se sastanfemo, 
Komu voli Dragoman divojka: 
Ali-pašu, al' Sekulu tvomu." 
Nikoli« se ino nemogaše : 

Već napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje Jankovu netjaku: 
„Neka znađeš, Sekul dite mlado! 
Da ti paša otimlje divojku. 

Potezi se k bilu dvoru momu. 
Da idjemo paši na divane, 
Na divanu pitat će divojku: 
Da obere, koga joj je drago." 

Kad je Sekul glase razumio. 
Skočio se na konja golema, 
Ter otidje knezu na Grahovo, 
S sobom vodi tri sta Karavlavah. 

Tu jš Sekul noćcu prinoćio; 
Kada li je danak osvanuo, 
Idje junak paši čestitomu, 
S sobom vodi Dragoman divojku. 

Kada ju je paša ugledao, 
Divojci je tiho besidio: 
„Sad mi reci, Dragoman divojko ! 
:Ali voliš poći za Sekula; 
Al' se zvati mlada^ pašinica? — 

Ona mu je tiho govorila: 
„Vira moja, paša gospodare! 
Volim s tobom u travi zelenoj; 
Neg' s Sekulom u svili cerljenoj." 

To je majka naučila biše, 
Da promini viru za neviru. 
Sekul joj je tiho besidio: 
„Bre neviro, Dragoman divojko ! 



201 — 



Kamo vira? kamo duša tvoja? 
Gdi je Isus, lipa dika tvoja? 
Povrati mi tri burme od zlata, 
A ti hajde za koga ti drago ! 

Pruži ruku, neviro divojkol 
Da poznajem obiližje moje. 
Privari se Đragoman divojka, 
Pruži ruku, ujide je zmija. 

Mahnu sabljom Sekul dite mlado, 
Odsičž joj ruku pri ramenu. 
Pak je paši Sekul besidio: 
„Tvoja srića, moj čestiti paša I 

Meni ruka, a tebi divojka, 
Svakom' svoje ; a što komu Bog da. 
Serdito je paša govorio: 
„Bre, Sekule, jedna haranzađol 

To li činiš na divanu momu, 
Gdi gledaju age i spahije. 
Kad si junak i takva delija, 
Izadji mi na mejdan junački." 

Ar je njemu Sekul govorio: 
„Služit ću te, moj čestiti paša!" 
Oba dobre konje posidoše, 
I brijetke sablje povadiše. 



Bazigraše konje od mejdana 

Po Grahovu, polju širokomu. 

Pak se britkim' sabijam' udariše; 

Al' je paši loša srića bila: 
Nanese ga konjic na junaka, 

Baš na desnu ruku Sekulovu: 

Udari ga sabljom magjarkinjom. 

Kako ga je lahko udario , 
Dvi ga pole oko' konja pale. 

Pod njime je sedlo prisikao; 

Još i konja biše zahvatio. 

Neka pobre ! vesela mu majka 1 — 
Kad je Janko glase razumijD, 

Kako pašu biše pogubio. 

Nit' ga žali, nit mu se raduje; 

Već se smije, ter se podruguje.' 
Netjaku je svomu be^dio: 

„ Strašna momka ! lipa mejdandži j e ! 
Usahla ti ruka do ramena! 
Onako li sičeš poturicu? 
Da to siče vojevoda Janko, 

Prisika' bi konja i konjika; 

Još bi sabljom zemlje zahvatio. " — 

Mejdandžijam pisma na poštenje ! 



Ovo* se piva od našega njiroda ; tko će virovat, neka viruje ; tko 
neće, neka miruje. ' 



Slidi govorei\je od uzetia carigradskoga, koje se sgodi na 1453, 

Buduć došlo vrime od Boga zabiliženo, u koje odredio biše pe- 
depsati holost g^rčku, čini ganuti Memeda, obćenitoga neprijatelja, protiva 
Gerkom samo s tri sta hiljadah vojske po zemlji; a sto hiljadah po 
moru, kako piše Florian Kampi, oli tri sta i petdeset hiljadah, kako hoće 
Sagredo. Ukaza se dakle vojska turska pod Carigradom 1453. drugi dan 
Aprila miseca, a do malo danah dojedriše brodovi od boja sto galfjah, i 
dvi sta od svake verste ostalih bojnih brodovah. 

Imadišp Memed jednoga Ungarca, meštra verstna, koi znadiše 
salivati topove, i ovi izmedju ostalih topovah sali dva puno velika, i 
strahovita, koji najvećje zlo činjahu Carigi-adu; ali ga pokara berzo pravda 



■ 1 



202 - 



božja ; jer on isti s njima vladajući jadan se razkid^ , ter ga odnese u 
ajer (zrak). Vidi se dakle nesrićni Carigrad, koga okoliš biše mfljah 
osamnajest, sa svih strdnah okružen od Turžkah. Takodjer i vas konalić 
carigradski napunjen brodovah bojnih, A posli nikoliko đan^h ugledaše se 
četiri d^rva, oHti nave (ladje) velike, kao četiri kaštela, jedan poslan od 
cesara rimskoga , a tri od republike genuezske Carigradu na pomoć , i 
ovi 8 pomoćju vitra ulizoše u tisni konalić carigradski; ali budući 
pristao vitar, i učinilo se tiho kao mliko more, stadoše na moru 
izpod Carigrada, kakono četiri školja, da se nemogahu pomaknuti natrag, 
ni naprid. Turske galije sa svih stranah njih obletiše s pomoćju vesdlah; 
ali se toliki oganj prosili iz ndvah, da izlomi, sat^rgk, i potopi mnoge 
galije turske. Nesrićni gradjani bihu se popeli na ktile , i zvonike, za 
viditi taj žestoki na moru oganj. Car Memed gledajući svojim' o^ima, 
što «e od njegovih galijah činjaše, malo od jada necerčž. 

I budući udario vitar pomoćnik, brodovi latinski otvorivši jidra, 
zajedriŠe put Carigrada posrid galijah, i ndvah turskih, na sve strane 
oganj prosipljući, galije, fušte i ormanice turske topeći, zdravo; i veselo 
u Carigrad dodjoše. Turakah, kako oni isti kazaše posli, poginulo biše 
dvanajest hiljddah, a kerštjanah sasvim malo. Memed razserdjen zove j 
prida se pašu kapetana od bojnih brodovah s odlukom, da mu svojom ' 
riikom glavu odsiče; jer mu nije bastalo dobiti latinskih brodovah; nego 
mnoge izgubi galije i vojsku. Ali videći ga svega kžrvava, i brez jednoga 
oka, uzteže sablju; ali neuzmače buzdohan; nego ga on isti poče nemilo 
biti. Biše Konstantin cesar zapričio konalić carigradski s jednom verugom 
gvozdenom, i od zada postavio nikoliko galijah, i navah, da se turski 
brodi nemogu približati gradu; ma se i tomu Memed domisli; jer čini 
jednu noć brez buke i oglašenja, priniti poljem mnogo navah, i galijah u 
porat od Carigrada s velikim strahom, i začudjenjem gradjanah. Posli 
toga poče sa svih strdnah, s kopna i mora grdd biti. 



Sliđi govorenje od juriša pčrvoga« 

Nesrićni Konstantin neimadiše u gradu izvan šest hiljadah svojih 
vimih vojnikah, i tri hiljade Genuezah i Mletčićah, koji bihu na pomoć 
Carigradu došli, a ostalo sve gospode, kaludjćrah, popah, i ostaloga puka 
carigradskoga, u kojim malo ufanje deržaše, budući se protiva njemu sve 
uzdigle, ne za drugo; nego jer nastoj4še sjediniti Gerke s Latinim, što 
smutljivci podniti nemogahu,^ voleći izgubiti sebe, grad, cesara, i cesar- 
stvo; nego da se dvi cerkve, iztočna i zapađnja sjedini, kako se očito 
oglasi Luka Notaro, senator carigradski, i genera'od brodovah bojnih. 



— 2P3 — 

. koi reče puku pristraženu ove riči: „Što plačete, građjani, sva- 
kako nam je bolje gledati turske saruke po Carigradu.; 
nego rimskih kardinžlah cferljene klobuke." Ali Bogpravedni 
berzo hoti pokarati spavaoca, i smutljivca; jer kada car osvoji grad, 
idje pridanj' rečeni Luka sa svojizim' sinovim, ter ga počži moliti , da ga 

, pusti mimo uživati zemlje i posidovanja svojq. stara, a da će mu očito- 
vati misto, gdi biše zakopao mnogo blago , to jest jaspre , i drago ka- 
menje, malo prija, nego Turci grad' uzeše. Ma poslušaj, štioče dragi, što 
pravda božja učini 1 — Car' mu reče ove riči: ^,Ah pse! brez duše; jer 
to blago nisi dao tvomu uesrićnomu cesaru, da može voj- 
nike kupiti, tebe i sebe od moje sablje braniti? Kako ti 
moreš obetavati meni ono, što je moje? Kako sam grdd 
osvojio, gospodar sam od svega, što se u gradu nahodi." 
Zapovidi, da se posiče on, i opaki porod, i to bi izveršeno. 

U svako vrime Gferci, latinski neprijatelji, bihu nigda veće, što 
u vrime njihova skončanja : „Ganutje na dospitku berže'je", govore 
mudraci ; a od ove smutnje bi najvećji uzrok jedan fcaludjer, im^enom Gve- 
nadio, koga vas puk za sveta deržaše, ovi nigda nepristavaše podbune 
čineći, psujući jadnoga Konstantina, patriaini, pope, i sve ostale, koji o 
skladu nastojahu. I ne samo bi u njima bolost, i nenavidost ; da li jošter 
i velika lakomost ; jer se nenadje gospodin, ni tšrgovac, koi bi mu zajao 
jaspre, za moći kupiti i platjati vojnike, premda je od mnogih pitao; ali 
ga dadoše na sramotu glavom caru, svomu dušmaninu. I ostavivši za 
sada svaka, koja se tada dogodiše, od juriša pervoga činim govorenje. 

Videći car Memed, da je grad na puno mlstah probijen, dade na- 
redbu, da se juriš čini, i on isti, za dati vojsci slobod i priliku, uzjaši 
na konja, pak prid vojskom uputi se prama gradu, a za njime sva ostala 
vojska, ter sa svih stranah njega okolišiše, i na njega udariše, mnogo stetinah 
skalah uz grad prislonivši, ter uza skale na bedene od grada skačući ; ali ko- 
liko ih se uza skale pepjahu: toliko ih sunovrat letj^še. A najpervi, koji 
Juriš činjahu, bihu nesrićni Gerci, i Jermeni, podložnici carevi, na silu dig- 
nuti, i na juriš usilovani za primiti p^rvu žestinu od ognja. Od jutra 
do mraka Turci nepristaše na grad terčati; ma se građjani vitežki pod- 
nesoše, jedno množtvo neizbrojeno pobivši Turakah. 

Car Konstantin premda malo vojske imadiše, vitežki se podnosaše; 
a imadiše i v^rstne generale, na vlastito od Genue i Mletakah, kojizim 
Konstantin zabiliži mista, gdi koi imadiše stati, i protiva se Turcim 
hervati. Za branitelja dvora kod Blankerne bi postavljen Jerolim 
Minio, poklisar mletački. Za čuvalca velikoga dvora, rečenoga :„kod ustah 
lavskih" bi postavljen Petar Julian, veliki vojnik i k^etan K a t e 1 an i n. 



— 204 — 

Za braniti kasteo ođ sedam kulah bi postavljen Theofil Paleolog, 
rođjak cesarov. Manuel Genuez , gospodičić i verstni vitez , imađe na- 
redbu braniti vrata zlatna. Justinian Genuez, snažni vitez i plemić, 
genera' na misto cesarovo , imade naredbu braniti vrata sv. jR o m a n a , 
prama kojim se ,biše car s janjičarim utaborio, i na koja najvećja snaga 
udaraše. Dva brata Troila od Genue, Pava' i Antun, branjahu vrata 
prama Jedreni , i ovi toliko pobiše Turakah , da se nemože veće. Dva 
kapetana genuezska; Jerolim i Leonardo, branjahu vrata Silocernu 
zvana. Todor Kaništb, kapetan Carigradjanin, branjaše vrata Karsiu 
zvana. Luka Notar o, gerčki genera', branjaše vrata od turskih galijah, 
i navali. Dimitar Kantakuzen, i Nicefor Paleolog, zet njegov, 
principi carigradski s ostalim' plemićim gerčkim' branjahu veliku cerkvu 
, od dvanajest apostolah rečenu, Kaludjeri, popi i ostali svetjenici obdan ču- 
vahu mista od cesara zabiližena, obnoč s pukom kerpljahu zidove 
razvaljene, i probijene od turskih topovah. Svi se rečeni generali 
toliko junački na svakomu jurišu tako vitežki podniše , da se izreći 
nemože. Za petdeset i veće danah Turci nepristaše biti Carigrad, i na 
juriš terčati; ali nebudući još došlo vrime od Boga zabiliženo, uzeti 
ga nemogoše, da li mnogo i mnogo hi Ijadah pod njim osta mertvih. Do- 
djoše Duhovi , i tada bi od mnozih vidjena jedna svitlost , gdi izleti iz 
grada , ter k nebesim poleti. Ovo čudo uzeše Turci za svoju sriću , a 
gerčku nesriću, kako se i dogodi. 

Na dvadeset i sedam Maja , a na dan prisvetoga Trojstva, pro- 
svitli se sve polje oko' Carigrada u večer rečenoga dneva , Turci počeše 
činiti molbe Bogu, i svomu lažcu svetcu, da jim dddu dobru sriču za 
osvojiti Carigrad; k sjutra dan učiniše veliki procesion za dobru sriću. 
Gradjani to gledajući veoma se bihu pristrašili, i oni po isti način mo- 
Ijahu Boga, i procesione činjahu; ali jurve biše Gospodin zatvorio svoje 
oči i uši,- da nevidi i nečuje njihove tuge, i žalosti. Konstantin poznajući, da se 
Turci spremahu za učiniti veliki, obćeniti, i najposlidnji juriš na grad, 
dozva prida se sve glavare, gospodu, i ostali piik od Carigrada, pak jim 
ovako govoriti poče: „Došlo je, o Carigradjani ! vrime, oli da se s po- 
moćju božjom obranimo, oli da svi poginemo, svak dakle snažno, kripko, 
serdito, i jako obćenitoga neprijatelja čekaj, i na njega udari. Sjutra će 
se viditi vaša ljubav prama Bogu, svetoj viri, vašoj dići, rodbini, otač- 
bini, vašemu cesaru, i svemu cesarstvu. Ako se neobranimo, to će naši 
uzrokovati grisi. Slava Bogu i Bogorodici, primirilo dobrovoljno za grihe 
naše. Svak se pokaj , skruši, i pravo izpovidi , ter ako naše i pogine 
umčrlo tilo, neka je spašena duša. Svak svakomu prosti uvridjenja stara ; 
a ja od sviuh vas oproštenje pitam. I nemojte činiti , da sam se pri- 



— 205 — 

strašio, oli ufanje od oslobodjenja izgubio; jer s pomoćju Boga dobit 
ćemo neprijatelje naše. Ako li se je pak približalo vrime od našega 
skončanja, hvala Bogu i bogorodici; samo ovo želim, da svaki od vas 
bude osvetiti Boga, prolivši kerv za poganika ; a šta ću ja učiniti , ako 
Bog dš, ter svanemo zdravo, vidit ćete !— ** Gospoda, redovnici, i vas puk 
slušajući takve riči, gorko proplakaše. A Konstantin naredivši svaka, 
koja potribita bihu za dočekati svu snagu vojske careve, otidje u svetu 
Sofiu, učini, s velikim skrušenjem izpovid generalu, koliko da znadiše , da 
će se berzo s ovoga ^vita dfliti, i tako učiniše mnogi ostali. Otidje 
posli toga u svoj palac, oliti dvor, dozva prida se dvorjane, ter počfe od 
njih proštenje pitati, i ovde bi veliko prolitje suzah od njegove obiteli, 
slfigah, i dvoranah, koje puno plačne, i žalostne ostavivši, dili se k voj-, 
ničim za pobiti se s carem Otmanovićem. 



Turei učiniše Veliiii juriš na grad. 

Na tri sata prija zore brez vike, bubanja, i sviralah udari veće 
od sto hiljadah 'Turakah na grad ; ali sve furde, to jest: što še niajgorje, 
i nevaljalie u vojsci nahodjaše, ne za drugo, nego da gra((jani njih sikući 
izmore se, i učine slabi , da nisu harni hervati se prama jakosti , koja 
imadiše na lije doći. Ovi pervinci nesrićni tako izgiboše , da se od 
njihovih tilesah napuniše jaruge carigradske. Kada pak zora zabili, uda- 
riše turski bubnji i tanibalasi , zavikaše vojnici turski, uputiše se protiva 
gradu, a medju njima car na jednomu konju plemenitu i oholu; doniše 
mnogo hiljadah skalah, djasakah, gredah, mašklinah, poltigah, motikah, i 
ostalih čudesah za uzeti Carigrad pripravljenih, na koga sa svih stranah 
s mora i s kopna bihu udarili. Gradjani se tako snažno Turkom opriše; 
da nije moguće virovati, bijući Turke s topovim', granatam', puškam', strilam', 
stinam\ s vrilim paklom, i sumporom, ter pobiše Turakah, da se ni broja nezna. 
Tri debela sata Turci nepristaše s golim' sabijam' uza skale na zidove 
skakati; ali koliko ih uzlazaše, on'liko ih niz bedene stermoglav padaše, 
koji brez rukuh, koji brez noguh,'koji brez glave. Najvećju muku pod- 
nese Justinian Genucz; jer na njegova vrata car sa svom snagom od 
janjičarah udaraše,* i toliko turskih glavah odsiče , da bi se od njegova 
junačtva knjige po svilu štampale kao od vojvode Janka, da se na po- 
slidku nebude osramotio, kako će se vidi ti sada. 

Nemogući Turci uzeti Carigrada, počeše bižati natrag s veljkiin 
gnjevom, štetom, i sramotom. Ali, ah moj Bože, velike žalosti! holost 
gerčka nekti se smiriti, dok se neizkorenii; jer uzadje sve mužko i žensko, 
malo i veliko na bedene od grada , ter što bi imali zahvaliti Bogu , da 



\ 



206 



jih je od smerti izbavio, onu istu smert heihilu zovihu, da jih umori, vi- 
čući iza svega gldsa, i rugajući se Turkom : da su žene, vda su plašivice, 
J da jim se nebasta povratiti natrag, za pobiti se s iyima. Toliko cesar, 
koliko rečeni genera' Justinian karahu nehdmi puk, da mM; ali nebi 
moguće zamučikati ih, i tako car razserdjen čini svu vojsku na nje uda- 
riti. A rečeni genera' Justinian razserdjen protiva Carigradjanom, osta- 
vivši vrata svetoga Romana, pobiže sa svim' svojim' vojnicim u navu. 
Tada Turci rečena vrata osvojiše, koja se prozvaše od Turakah „Demir 
Kapija." — Turci ulizoše u grdd, i počeše sebice sići gradjane. Cesar si- 
romah u ruke se živ nedaje; nego izvadivši sablju, odsicaše po gradu 
turske glave ; ma budući vas izranjen, i izsičen , pade sikuci Turke na 
zemlju mertav, komu glava bi odsičena, i caru prikazana. U cerkvu sv. 
Sofije biše utekao patriara, kaludjeri, svi principi , sva gospoda, monasi, 
principeše, i sve gospoje, čineći: da će jih majka 'božja braniti od turske 
sablje; ali i ona biše zatvorila oči svoje, da nevidi njihove ruge, inečuje 
gorkoga plača, budući oni malo prija zatvorili rečenu cerkvu, da se u 
njoj liturgije negovore ; jer bijaše u njoj rekao sv. misu kardinal rimski. 
Razbiše Turci vrdta, ulizoše u cerkvu, počeše sići, klati, i nepošteno 
dilo s gospojam' i divojkam' dilovati; još i druge pogerde, koje se ne- 
imadu imenovati, počeše činiti. Neizbrojeno srebro, zlato, drago kamenje, 
i ostale stvari neprocinjene, koje bihu unili u rečenu cerkvu, sve poku- 
piše, i odniše. Nisu ga htili dati svomu kralju , da jih brdni, dadoše ga 
na sramotu caru, koi njih izkorenu. Uzeše dakle Turci Carigrad na 1453. 
drugi dan po sv. Trojstvu, i u njemu car utverdi svoje pristolje do đneva 
današnjega. 



Pisma sverhu ki^jige, koju piša cesar carigradski, imenom Kon- 
stantiu najposlidigi, papi Nikoli Y., i svirhu odgovora, kol dad« 

rečenomu cesaru. 



Jvnjigu piše care Konstantine, 
Carigrada nesrične godine, 
Ter je šalje papi velikomu. 
Po imenu Nikoli petomu. 

U knjizi ga lipo pozdravljaše. 
Kano. otcu ter mu se klanjaše: 
Niz obraz je suzam,' oborio. 
Ovako je papi govorio : 



„Oli sada, oli već nikada. 
Spomeni se,*Otče, Carigrada! 
Turci će ga berzo osvojiti, 
Mene tvoga sinka pogubiti; 

Već te molim kano otca moga, 
I vikara Boga velikoga. 
Tvoji sinci u nevolji cvile, 
Nuder piši listak knjige bile! 



207 



I šalji je đužđu mletačkomu; 
Od starine prijatelju momu; 
I svim krunam svitlim od zapada: 
Neka dodju branit Carigr^a. 

Sveti Otče, potriba je taka: 
Đa me sada braniš od Turakah. 
Uzmi mene za svojega sina, 
Pošalji mi na pomoć cekinah. 

A evo ti tv^rđu viru dajem: 

. Nek sam drugi, ako teizdajem. 
Silovat ću moje podložnike, 
Patri|ire, i sve svetjenike, 

Da poznadu tebe za glavara, 
Isusova pravoga vikara. 
Rimsku cerkvu još za majku našu, 
Izpunit ću svu odluku vašu." 

Ponizno mu odgovara . papa, 
, Bilu knjigu suzicam' natapa: 
„Nije vrime, care Konstantine, 
Zvat' na pomoć Nimce, ni Latine ; 

Jer ste Bogu puno dodijali, , 
I Latine težko izvarali, 
Duha svetog' u vami nejmade. 
Valja, da vam i Carigrad pade. 

Nije misec, ni godina danah, 
Odkada vas čeka vaša majka, 
Kojano je od Boga vladana, 
Ter će živit do sudnjega danka. 

Sveti otci sabore činiše; 
A Latini blago iztratiše, 

, Da u miru s nami pribivate, 
I da vašu majku poznavate. 

U saborim vi se obetaste, 
I vlastitim perom podpisaste: 
Da ćete se s nami milovati, 
Kano bratja lipo skladovati; 

Al' se jadni vazda porekoste, 
1 od svete cerkve odpadoste; 
Govorite riči svakojake, 
Đeržite nas kano mercinjake. 



Vi volite gledat, sarukaša; 
Nijg' da s vami vlada majka vaša, 
Rimska cerkva,bo^a zaručnica, 
Koju brani Marija divica. 

Nepošteno Latine psujete 
Po svim mistim, kuda putujete: 
Latini će izgubiti duše 
Jiduć žabe, i balave spuže. 

Od rimske se odmetjete cerkve, 
Ter prokletstvo na papu metjete : 
„Anatema budi lukavomu, 
Nevimiku papi latinskomu!" - 

Gdi će vrane orla pogubiti, 
Gdi r prokletstva papi. nahuditi. 
Vaše duše nemilo trujete, 
Kada papu pogerdno psujete^. 

Zlo govorit', opsovat' čovika. 
Nije griha, niti je grišića ; 
Spuže jisti, zla su privelika, 
Nit će vidit Boga, ni božica. 

Reci meni, care Konstantine! 
Je li takvi nauk od istine, 
Gdi će spuži nahuditi duši, 
Gdi li kozle, koje se uduši? 

Neće jistje dušu otrovati, 
Tko ga bude trizno blagovati; 
Nego grisi, i nevirnost vaša, 
Kazat pravo, to je dužnost naša. 

Tko će reći: da pravedan nije 
Sveti sabor od Kalcedonije? 
Koi prokle jednog poganina, 
Eutika Carigradjanina. 

Dioskora od Aleksandrije, 
Patriaru, još i druge s njime, 
U kojizim pravednosti nije; 
Jer božije opsovaše ime. 

Na Isusa kada zavikaše^ 
Dvi naravi u njem zanikaše: 
Da nejmade Isus čovičanstva, 
Priuzeto biše od božanstva. 



208 



Sveti otci Boga .proslaviše, 
Anateme na nje postaviše: 
Sjediniše Gerke, Latine; 
Znadeš i sdm, care Konstantine I — 

Al' neprođje puno godinfcah, 
Medju se se zavadiše dica; 
Jer razdili Latina i Gerka 
Akacio, gerčki patriarka. 

Cesar Zenon tako se zoziše, 
Patriari u pomoći biše. 
Papa njemu šalje poklisare, 
Svete cerkve duhovne likare: 

Da sjedine dva mila brajena, 
U jedinstvu vire odgojena; 
AP jih cesar u tamnicu meće,- 
Svetu cerkvu već za majku neće. 

Za četerjest i veće godinah 
U tamnosti Gerci pribivaše. 
Bog jim dade cesara Justina, 
Koi pravi zakon poznavaše, 

Bulgarskoga roda i plemena, 
Slovinskoga našega imena. 
Srića biše tad' bvi monarka, 
S njim se složi Ivan patriarka. 

Izbaviti Gerke nastojahu 
Iz tamnostih, u kojizim stAhu. 
Bilu knjigu oni napisaše, 
Otcu papi ter je 'prikazaše, 

Miloserdje od njega prošahu, 

' Pomirit se s cerkvom nastojahu. 
Kad je papa knjigu progledao, 
On od mila biše zaplakao. 

I zagerli kano svoga sfna, 
Pravo vir ca cesara Justina. 
Patriaru, i sve svetjenike, 
Isusove prave naslidnike. 

Puno godin' u 'skladu živiše, 
Kano bratja, Gerci i Latini, 
Najposli se oni zavadiše. 
Protivi se Focio istini. 



Na silu se čini patriara; 
A s pomoćju Mihajla cesara 
Ignacija u tamnicu metje, 
Skladi i ljubav od sebe odmetje. 

Mori njega i žedjom, i gladom, 
Patriaru ter muči pod bradom. 
Brani papa svetog' Ignacija; 
A proklinje, i kara Focija. 

Al' Focio zato i nemari; 
Nego ljubav, bratinsku pokvari, 
Ter razdili dva mila brajena, . 
Svete cerkve mlikom zadojena. 

A što ću ti drugo govoriti, , 
Kako r ću ti oči otvoriti? 
Vidiš i sam u iztoku tmine, 
Kako Gerci gledaju Latine. 

Vole vidit Tm'ke i hajduke; 
Nego rimske cferljene klobuke. 
Vole: da jim zapovida paša; 
Nego papa, oli cerkva naša. 

I tvoj bratac' puno nastojaše, 
Cesar Ivan imenom se zvaše: 
Da sjedini Gerke i Latine, 
I da od njih nitko nepogine. 

Ugenio tada papa biše. 
Njemu cesar bflu knjigu piše : 
„Čini sibor, kupi svete otce. 
Primi Gerke pod tvoje krioce!" 

Na knjigu mu papa odgovara, 
Ter cesara lipo nagovara: 
„Nu podigni tvoje svetjenike, 
Patriaru, i gferčke vladike! 

Ter dodjite do grada Ferare, 
I dovedi bogoslovče stare. 
Koji znadu mudro besiditi, 
Dva naroda lipo sjediniti. 

Poslat ću ti tri galije tanke, 
Hodi k meni, vodi patriarke. 
Nestaraj se, cesare, zairom; 
'Nego putuj k Italii s mirom 



I 



209 



Rad ljubavi božijega sfna, 
Sto hiljadah stratit ću cekinah, 
Za spasenje iztočnih cesarah, 
I njihovih slavnih patriarah." — 

Kada cesar bilu knjigu primi, 
Od veselja malo nezanfmi. 
Pak podižfe svoje patriare, 

' Mudre ljude, bogoslovce stare, v 

On ostavi svoje bfle dvore, 
Ter otidje niz to sinje more. 
Zdravo dodje duždu mletačkomu, 
Od starine prijatelju svomu. 

Gospoda su pridanj' izšetala, 
U džemiju njega postavila. 
Koja biše svilom pokrivena, 
I sva čistim zlatom pozlatjena. 

Zakantaše: „Te Deum" popovi, 
Zagermiše sileni topovi. 
Potrese se dervlje i kamenje; 
Od radosti svak daje zlamenje. 

Časti njega dvadeset danakah 
Svitla kiuna dužde od Mletakah, 
Pak doprati prijatelja draga 
Do Ferare bijeloga grada. 

Lipo ga je papa dočekao, 
Prid cesara biše izšetao. 
Kad je cesar papu ugledao, 
Prid njime je na kolina pao; 

Ar mu papa klečat nedadiše, 
Za ruku ga uhvatio biše, 
Ter ga ljubi kano sinka svoga 
Rad ljubavi Boga velikoga. 

Za njim idje Josip patriarka, 
Od iztoka svitlost sunca žarka. 
Svi biskupi, i duhovni otci, 
I ostali gerčki vladaoci. 

Tu se s papom lipo pozdraviše, 
Poljubiše, i razgovoriše. 
Posli, neg' su oni počinuli, 
U sdbor se jesu podignuli. 



Side papa na stolcu zlatnomu, 
Na pristolju puno visokomu. 
S desnu njega cesar od iztoka; 
Izpod njega gospoda visoka. 

S livu stranu Josip patriarka 
Za pristoljem rimskoga cesara. 
Izpod njega ostali biskupi. 
Svete cerkve temeljiti stApi. 

Tu bijaše mudrost izabrana 
Od iztočnih i zapadnih stranah. 
Tu mudraci' tanko goVoriže, 
Bogoslove! pisma otvoriše. 

Izabra se dvanajest mudracah 
Od Latinah sve bogoslovacah ; 

. A dvanajest g^rčkih duhovnikah, 
U nauku nebi jim prilika. 

Dišputaše tanko i visoko, 
Vele znano, i puno duboko: 
Od izhoda duha prisvetoga, 
Starešinstva pape latinskoga. 

Od pravednih dAšah očištjenja, 
Od pšenična kruha posvetjenja. 
I ostala mnoga govorahu, 
U saboru lipo razložahu. 

Medju Gercim najmudrii biše 
Bezariou, tako se zoviše, 
Arcibiskup od Nicea grada, 
U mudrosti pošteno se vlada. 

A za njime od Efeza Marko, 
Ter razloži visoko i tanko 
Arcibiskup od Efeza grada; 
Ali Marko neljubljaše sklada. 

Dva bijahu od latinske strane 
Najmudrii, feoji razlog brane: 
Jedan biše mudri Cešarine, 
Istina je. Care Konstantine ! 

A drugi se Dominikan piše, 
Njemu Ivan Ifpo ime biše. 
Privisoko ovf besidjS,hu, 
I duboko vazda razložahu. 

U 



210 



U Ferari sabor nedospiše, 
K Fiorenci već se uputiše. 
Tu dišpute velike bijahu, 
Razlozi se duboci nošahu. 

Malo toga postajalo vrime; 

~ Nu poslušaj care Eonstantiue! 
Razboli se Josip patriarka, 
Slavit će se do sudnjega danka ! 

Jer učini dila plemenita 
Prija, neg' se dili s ovog' svita. 
Zove starac slugu Nekteriju, 
Pak zapita divit i artiju. 

Na ruku se naslonio biše 
Starac Josip, ter ovako piše: 
„Javirujem spravovirnim' skupa, 
Da je papa glava od biskupa'. 

I ovo je pravedna istina: 
Duh izlazi od otca i sina. 
Izpovidam jošter temeljito. 
Da se čiste duše vrimenito, 

I zove se misto očištjenja, 
Gdi se muče radi sagriše^ja. 
Očištjene na nebesa lete. 
Vide Boga, i njegove svete. 

U prisan se posvetiti može, 
Ka' i u kvas, ja virigem. Bože!" 

' To izusti, a dušicu pusti, 
Ime božje spominjuć u usti'. 

Kada otci svaka izvidiše, 
Dva naroda lipo sjediniše. 
Veseli se malo i veliko. 
Nit' se tomu suprotivi niko; 

Nego jedan od Efeza Marko, 
Plakalo bi još i sunce žarko. 
Kada dodje k bilu Carigradu, 
Guli Marko svoju rusu bradu. 

Tužbu čini, grozne suze ori, 
Starac Marko ovako govori: 
»Naši otci zakon pokvariše, 
8 Latinim se lipo pomlriše. 



Starac Marko neljublj&še sklada, 
Kupi vojsku oko' Carigrada. 
Svetjenike, svoje naslidnike, 
Kaludjere, i gerčke vladike. 

U pustinji sabor učiniše, 
Na cesara prokletstvo staviše. 
Još jim ni to dosta nebijaše; 
Već na pomoć heretike zvaše. 

Da se dignu protiva cesaru, 
Od iztočnih stranah gospodaru. 
Smiriti se nigda nemogahu, 
Patriaru svoga proklinjahu. 

Medju nami da je ljubav stara, 
Poslao sam moga poklisara. 
Kardinala, božjeg' namistnika. 
Neka vam je poštenje i dika. 

U Sofii kada misu reče, 
Misu reče; al' jedva uteče; 
Jer zavika malo i veliko: 
„Ajde na dvor, ljudska neprilike ! 

Anatema papi latinSkomu, 
Konstantinu cesaru g^rčkomu, 
Patriari, i svim odmetnikom, 
Rimske cerkve ludim naslidnikom. '^ 

Još divojke vaše koludrice, 
I ohole gerčke udovice 
Kunu mene od cerkve glavara, 
Patriaru, i tebe cesara. 

Al' njihove anateme ljute 
Nisu verstne, da pauka smute ; 
Kamo li će božjega vikara, 
Koi grihe proklinje i kara? 

Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Tko će podnit gerčke oholosti? 
Tko li njima ljubav pokazati, 
Svitle kralje ter na pomoć zvati? 

Mojom ti se virom obitujem: 
Doć će vrime, kako ništo čujem, 
Da će klanjat u Sofii Turci, 
Robit će vas gore neg' hajduci. 



211 



I molit ću kralje od zapada, 
Nek ti dadu pomoć iznenada." 
Što' je reka', to je učinio, 
Sve je kralje po redu molio; 



Ali neka znadeš, Konstantine! 
Da te puno ljubim do istine. 
Moliti ću đužda mletačkoga, 
Da ti brani Carigrada tvoga. 

Al' jih papa umolit nemože> 

Jer se biše razserdio Bože 

Na nesrićno od iztoka carstvo; 

Hoti, da im pomanjka cesarstvo. 
Nerazumim ja, moj blagodarni štioče hrištjanine ! zlo govoriti od 
hrištjanah, koji su od našega mnogočastnoga i slavnoga jezika i naroda; 
jer nenahodim, da su oni početak od nesklada, smutnje i razdiljenja bili ; 
nego merzim na oholost gerčku, koja bi uzrok od nesklada medju bratjom 
od izgubljenja carstva njihova; još i od svih banovinah slovinskih, kojo 
ječe pod težkim jarmom turskim, razdilivši brata od brata , i prijatelja 
od prijatelja, neka mogu prija skončati, i lašnje sebe, i svoje imanje iz- 
gubiti. — Na nje dakle imamo merziti ; jer su uzrok od svega zla duhov- 
noga i tilesnoga bili , ne samo svoga, nego li i našega , protiva kojim 
sveti Pava' piše, i težko se tuži, i;ako se štije u njegovim knjigam; a 
vami nosim čast, i svako poštenje, kakono junakom, vitezom, i gospodi 
slovinskoj, moleći tfbga , i bogorodicu , da se svi sjedinimo u jedinstvu 
duhovnomu pravovirstva , i ljubavi našega Isukersta, aliti po vaš način 
Hrista. Amen. 

Nahodi se u mojim prošastim knjižicam, u govorenju od kralje- 
vića Marka, da ga hrištjani za sveta derže: ono nisu riči moje; nego 
nadometak jednoga, koi je moje historije pripisiva' ; zato mi .neprimi za 
zlo; jer ja kriv nisam. 



Slidi pjesma od uzetja carigradskoga, izvaiUeiia iz kiijigah Flo- 

riana Kampi, prenesena u jezik preslavni, i složena po starcu 

Milovanu, a prikazana gospodi hriš^janskoj. 



Knjigu piše momče sveznadare, 
Iz Jedrene grada biljeloga, 
Na hiljadu, četiri stotine 
I petdeset još i tri godine, 

Ter je šalje k bilu Carigradu, 
A na ruke cara Konstantina: 
„Kiipi vojsku, mili gospodare! 
Idje na te Otmanović care. 



U njega je vojska silovita 
Od Azije i Tatarije, 
Bulgarije, i od Romanije, ^ 
I ostalih mjestah ikraljestvah." 

Kad Konstantin bielu knjigu primi, 
Knjigu štije, a suze prolije. 
Pitaju ga hrištjanska gospoda: 
„Što je tebi, care Kostantinel 



. I 



212 



Koja ti je cviliti nevolja? 
Ali ti je netjak poginuo, 
Po imenu Komnen Dimitria, 
Bojakbijuć s carevim' delijam'?" 

Odgovara care Kostantine: 
„Prodj'te me se, hrištjanska gospodo ! 
Nije meni netjak poginuo 
Bojak biju^s carevim' delijam'; 

Ali mi je cviliti nevolja; 
Jer evo mi listak knjige dodje 
Od eldžije moga sveznadara 
Iz Jedrene, bijeloga grada: 

Da je care vojsku sakupio, 
I da misli udariti na me; 
A ja nesmim dočekati njega; 
Jere nejmam moći, ni pomoći. 

Svi su bani mene odbignuli, 
Protiva se meni uzdignuli, 
Oborit će u sužanj^tvo mene ; 
A berzo će oborit i sebe. 

Sva je moja zemlja porobljena 
Od Memeda cara neviemoga 
Do bijela grada Carigrada; 
A berzo će osvojit i njega; 

Jere nejmam brata, ni rodjaka, 
Niti imam draga prijatelja, 
Koi bi mi u pomoći bio, 
U potribi novce poklonio. 

Maleno je vrieme postajalo, 
Ugleda se vojska silovita 
Oko' b'jela gi'ada Carigrada, 
Drugi danak aprila mjeseca, 

Silna vojska cara neviernoga. 
Po imenu Memeda drugoga. 
Sto hiljadah po izbor konjikah ; 
D>^ stotine hiljadah pješacah. 

A ria moru blizu Carigrada 
Sto galljah, dvi sta ormanicah. 
čini u sve silenih Turakah 
Za četiri stotine hiljadah. 



I 



Gleda' jih je care Kostantine 
Iz bijela grada Carigrada, 
Gledao je, ter je govorio. 
Gdje ga sluša malo i veliko: 

„Ah, moj Bože, čuda privelika! 
Je li veće na svietu čovjeka, 
Koi nije doša' Carigradu 
Pohoditi cara Kostantina? 

Turskoj vojsci tko će oUoliti? 
Tko r on'liku silu dočekati ? 
Šesthiljadah,većnejmamvojnikah, 
Od mojega, naroda junakah. 

Tri hiljade do^je vitezovah 
Od Mletakah, i Genue grada. 
Udarit će petdeset Turakah 
Na svakoga mojega junaka. 

Al' dok mi je na ramenu glava, 
Neću predat Turkom Carigrada. 
Jeda Boga i bogorodice, 
I Sofije ust^d Carigrada. " — 

Pak se skoči na konja golema, 
Ter otidje preko Carigrada, 
I razgleda carigradska vrata; 
Na nje metje najbolje junake. 

Teofila svoga rodijaka, 
Da mu brani vrata pozlatjena, 
I kasteo višje vratah zlatnih, 
Koga, pobre ! sedam kulah brani. 

,A eldžiju dužda mletačkoga, 
Da mu pazi dvora bijeloga 
Od sejmenah, i od janjičarah, 
Vitezovah cara silenoga. 

Juliana metje Katalana, 
Od starine častna kapetana, 
Lavska vrata da junački brani, 
I da svoje poštenje sahrani. 

A na vrata svetoga Eomana 
Car Kostantin postavio biše 
Od Genue mlada generala, 
Justinian, koi se zoviše, 



j 



r 



213 



Pak je njemu tiho besidio: 
„Generale, sve moje uzđanje! 
Čuvaj vratah svetoga Romana, 
Brani, sinko, i sebe, i mene; 

Jer najvećja sila od Tur&kah 
Na ova će vrata udariti. 
Janjičari, ponositi Turci, 
Puno će ti, bane, dodijati! 

Ar se uzdam u vijemost tvoju, 
I junačtvo -tvojih vitezovah : 
Da ćeš branit sv'jetlu krunu moju, 
I od grada bijelih zidovah. 

Dva Troila, dva mila brajena, 
U Genui gradu odgojena: 
Antun jedno, a Pava' je drugo. 
Od cesara naredbu primiše: 

Da mu brane vrata od zapada 
Pram Jedreni, gradu bijelomu.. 
Od konjfkah cara tatarskoga, 
I pješacah paše bugarskoga. 

Još dozivlje Todora viteza. 
Od starine plemića i kneza, 
Niz obraz je suzam' oborio. 
Ovako je njemu govorio : . 

»Slugo v'jerna, Todore viteže! 
Predajem ti vrata od Karšije, 
Mnogo će ti Turci dodijati, 
Brani sebe, neizdaji mene. 

Dozivaše i Luku Notara, 
Generala od tankih gaUjah, 
Senatura Carigrađjanina, 
Ovako je njemu besidio: 

„Generale, sve moje uzdanje! 
Pazi grada od turskih galfjah. 
Imaš dosta praha i olova, 
I junakah kano sokolovah. 

Zovijaše dva principa mlada, 
Od bijela Carigrada oba: 
Nicefora svoga rodijaka, 
I Todora silnoga junaka. 



Ter jih šalje, da mu cferkvu brane. 
Od dvanajest apoštolah zvanu. 
Kaludjere, otce dukovnike, 
Mlade pope, gžrčke svetjenike. 

Ponukuje care Kostantine: 
Da se brane prahom i olovom, 
I da mole Boga brez prista.nka. 
Od većera, ter do bila danka. 

Ar poslušaj, moj mili brajenel 
Što ti kaže starac Milovane: 
„Dojedriše četiri džemije 
Iz daleka, od zemlje latinske. 

Svaka nosi po sto lumbaradah; 
A pušakah ni broja se nezna. 
Pune bihu ognja žestokoga, 
I junakah od Genue grada. 

Kad su bili blizu .Carigrada, 
Prista vjetar, stadoše džemije 
Nasred mora, kano i planine; 
Nit' se miču, niti naprid idjti. 

Evo težka boja i mejdana! 
Zavezoše careve galije, 
Obletješe latinske džemije 
Nasred mora izpod Carigrada. 

Iz džemfjah pucaju topovi, 
Ter se čuju kano i gromovi. 
Potopiše tanene galije, 
Izlomiše turske ormanice. 

Nebi reka', da je morski bojak; 
Već bi rekao: da je sudnji danak. 
Iz latinskih silenih brođovah- 
Siplje oganj, nigda nepristaje. 

Pade mertvih carevih junakah 
Za dvanajest hiljadah Turakah. 
Tako isti povidiše Turci, 
Kad Carigrad izgubiše Gerci. 

Latinom je dobra srića bila: 
Bog jim dadfe vjetra majestrala, 
Zajedriše k b'jelu Carigradu 
Posred turskih tanenih galijah. 



214 



Na sve strane vatru prosipljući, 
I s topovim galije bijući^ 
Dojedriše zdravo Carigradu 
Pjevajući i pop'jevs^ući. 

Memed care zanimio biše 
Od velike tAge i žalosti, . 
Gledajući šajke i galije, ^ 
Gdje se tope u to sinje more. 

Zove care pašu kapetana, 
Da mu rusu odsiječe glavu; 

' A kada ga ugledao biše 
Izranjena, i svega kervava, 

Nekti njemu ods'jecati glave; 
Već ga bije težkim buzdohanom : 
„Bre, dimsuze, paša kapetane!. 
Kamo moje tanene galije?" 

Pak namisti velike topove 
Pram bijelu gradu Carigradu. 
Poče njega biti sa svih stranah, 

' I oriti do zemlje bedene. 

Pak dozivlje paše i vezire, 
Ter je njima Memed besidio : 
„Sjutra valja na grad udariti, 
I na silu njega osvojiti. 

Koi pervi skoči na bedene,, 
I nanj' metne alaj-zelen barjak, 
Za pašu ću njega učiniti 
Od sve moje zemlje Romauije, 

Kada li je danak osvanuo; 
Razviše se svileni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale, 
Zavikaše po vojsci čauši: 

„Poletješe uz polje konjici, 
Udariše sa svih stranah pješci. 
Juriš čine od jutra do mraka, 
Carigrada uzQt nemogoše; 

Nego pod njim izgiboše mnogi; 
A najveće Gerci i Ermeni, 
Koji bihu silom povedeni, 
I na juriš pervi određjeni. 



Ali se to malo i znadiše 
Prama sili, koja došla biše. 
Za petdeset i veće danakah - 
Neprestaše biti Carigrada. 

Evo, brate, i gore žalosti! 
Bog ostavi nesrećne grešnike. 
Ugleda se svjetlost na Duhove 
U bijelu gradu Carigradu. 

Iz grada je ona izletjela, 
Ter je k vedru nebu poletjela. 
Kad to čudo Turci ugledaše, 
Od veselja skupa zavikaše: 

„Slava budi Bogu velikomu. 
Dobra sreća caru čestitomu. 
Bog pobježe iz Stambola grada, 
Predade ga caru silenomu." 

To je čudo i car ugledao, 
Preda se je odže dozivao, 
Ter je care njima govorio: 
„Poslušajte, odže zakonoše, 

Sjutra ćemo davu proučiti, 
I ramazan žestok učiniti, 
Da ako nam Bog i sreća dade, 
Ter Carigrad berzo osvojimo." 

Kada li je danak osvanuo, 
Turci svoju davu proučiše, 
I ramazan žestok učiniše,. 
Nebi li jim dobra sreća bila. 

To je gleda' care Kostantine, 
Gledao je, ter je besidio, 
Gdje ga sluša malo i veliko, 
Patriara, i svi svetjenici. 

Uče davu Turci vitezpvi: 
Baš će sjutra na grad udariti. 
Svaki svoje izpovjeđi grihe, 
Pokajmo se, dok imamo vrieme. 

Ljubimo se, i pomirimo se 
Kano bratja i hrištjani pravi. 
Ako naše i pogine tilo, 
Nebi li nam duši bolje bilo ! — 



215 



Preoslavni otac patriara, 
Eoino vas i uči, i kark, 
Dat će nami blagoslove svete, 
Ter će Činit, da se Memed smete. 

Svaki budi serdca junačkoga; 
A desnice Marka kraljevića, 
Ter slobodno Turke dočeksrjte, 
I njihove glave ods'jecajte. 

Ako r se je približalo vrieme, 
Da mi naše pogubimo gldve 
Rad poštenja, vjere i zakona, 
Slava Bogu, i bogorodici! — 

Bolje nam je poginut pošteno; 
Neg' na svietii živit nepošteno. 
Svaki rMi osvetiti Boga, 
-Ja ću- Boga i bogorodicu." — 

Kad vojnici njega razumiše, 
Sve zaplaka malo i veliko. 
Svak se kaje, i proštenje pita, 
A najveće care Kostantine. 

Maleno je postajalo vrieme, 
Sa svih stranah udariše Turci. 
Deset hiljad skalah prisloniše 
Uz bedene bfla Carigrada. 

Stoji jauk ranjenih đelfjah. 
Stoji viska turskih bedevfjah; 
A zemlja se tresijaše kruto 
Oko' bila g^ada Carigrada. 

Od topovah turskih i hrištjanskih. 
Od bubanjah, i od tambalasah, 
Od kumbarah, silnijeh pušakah. 
Od galfjah turskih i latinskih. 

Od sviralah, i turskih pifarah, 
I od trubljah gerčkih i latinskih. 
Od zvččanja m^čah i sabaljah, 
Halah konjah, carevih delijah. 

Izgiboše janjičari Turci, 
I' sejmeni, ni broja se nezna ; 
A niz polje kervca tecijaše, 
U sinje se more salivaše. 



Koliko su visoci zidovi 
Od bijela grada Carigrada: 
Mertvi su jih Turci nad-jetili. 
Viruj.pobre! mudri ljudi kažu. 

Carigrada ni tad neuzeše; 
Već sramotno natrag pobjegoše ; 
Ar zavika malo i veliko 
Iz bijela grada Carigrada: 

„Janjičari! — vi li ste levente, 
I delije Otmanović cara.. 
Odbacite svietle sablje vaše, 
Prepašite ženske opregljače, 

Kad nesmtte s nami bojak biti; 
Već bižite kano strašivice. 
Pohvali se, Memede Sultane, 
Koliko si gl&vah odsjekao!" 

Ah, moj Bože, goleme žalosti, 
Težke ti su gerčke oholosti ! 
Kada jih je care razumio. 
Svu je vojsku natrag okrenuo. 

Janjičari, siloviti Turci, 
Udariše kano merki vuci. 
Carigradska osvojiše vrata, 
U Carigi'ad silom uljezoše. 

Izsjekoše malo i veliko, 
Pogubiše cara Kostantina; 
Ar vitežki poginuo biše 
Sikuć mlade Turke janjičare. 

Dvi sta ranah na njemu bijaše; 
Ar po poli Turke presicaše. 
Pak najposli k cemoj zemlji pade, 
K zemlji pade, Bogu dušu dade. 

Side Memed nasrid Carigrada, 
Na pristolju cesara gerčkoga, 
Ter od tada Otmanović care 
Sve ponizi kralje i cesare. 

Sve po redu pozdravlja hrištjane, 
Po imenu starac Milovane, 
Molite mu vi Boga za zdravlje, 
Nebi li vam pjesme izvodio: 



216 



Od Stambola građa bijeloga, 
Romanije, i od Bulgarije, 
Od Mostara, i ravna kotara, 
Slavonije, i od Ungarije. 



Od junakah Like i Kžrbave, 
I od Bosne vitežke deržave. 
Na sablji vam dobra srića bila, 
I turske se kervce napojila ! — 



Slidi pisma druga od 



uvilila je gerčka cesarica, 
Konstaritina kralja zaručnica, 
U sužanjstvu Otmanović cara. 
Od iztočnih stranah gospodara. 

Konstantina često spominjaše, 
Suze roneć ter mu govoraše: 
„Da t' je ustat, mili gospodare, 
Konstantine veliki cesare! 

Ter da vidiš sad žalosti moje. 
Ah, nesrićne zaručnice tvoje t 
Nezovu me veće cesaricom; 
Već nevoljnom turskomrobinjicom. 

Nit' me zovu gospojom Gerkinjom; 
VećArabkom cemomprosjačkinjora, 
Koja nejma brata, ni rodjaka. 
Niti ima sestre, ni netjaka. 

Obiličja nejmam cesaiice; 
Jer je moje potamnilo lice. 
Nemiloga dvoreć gospodara, • 
Po imenu Otmanović cara. 

Zlatnu krunu nenosim na glavi; 
Svak me psuje, i nemilo davi. 
Od gospoje neimam zlamenja, 
Niti nosim dragoga kamenja. 

Što bi reka'? dragi pobratime! 
Koi nosiš od Harvata ime. 
Koja skoro biše cesarica, 
Konstantina cara zaručnica? 

Poslušaj me, kazat ću ti pravo, 
Ah, tako mi, pobre ! biti zdravo. 
Ovo feiše bili Carigrade, 
Posli nego u sužanjštvo pade. 



Nejma veće slave ni poštenja, 
U njemu se nedile proštenja. 
Nit' se kersti, nit' se izpovida, 
Nit' je čuti, da tko pripovida. 

Već neštuje cerkve, ni o'tare; 
Neg' džamije, i turske munare. 
U Sofii nije svetjenika, 
Nit' je u njoj božijih prilikali. 

Nedolazi otac patriara 
U Sofiju pričestit cesara; 
Nego odže, siloviti Turci, 
Koji viju kano merki vuci. 

Negovore s' više liturgije, ^ 
Svetjenici nekaraju giije; 
Nego odže štiju Alkorane, 
Ter nam ljute zadavaju rane. 

nesrićni grade Carigrade 1 
Tko te tako nemilo izdadeV 
Kamo tvoji kralji i cesari? 
Kamo li ti tvoji bani stari? 

Kojino se po svitu *slaviše, 
Prija neg' te u zlo postaviše. 
Kud se diše cerkve i o'tari? 
Tko li tvoju lipotu pokvari? 

Kamo li ti tvoja lipa dika: 
Patriara, veliki vladika? 
Kud se diše pripovidaoci, 
Zakonoše, i duhovni otci? 

Gđi su tvoji bili manastiri, 
Kaludjeri, duhovni pastiri? 
Kamo tvoja zvona glasovita, 
Carigrade, lipoto od svita? 



217 



Plemenita gdi su ti gaspođa 
Od gerčkoga mudroga naroda? 
Gdi li su ti Gerkinje g<^poje, 
Koje bihu narešenje tvoje? 

Gdi je tvoja mudrost i mudraci, 
Kamo li ti bijeli palači? 
Sad u njima pribivaju Turci, 
Što bi srića, da se legu ćuci. 

Kunu tebe svi narodi svita. 
Još i njegda tkogod za te pita; 
A najveće od iztoka strane: 
Jer jim ljute ti zadade rane.' ' 



Što si našao, ono i uživaj, 
U turskomu sužanjstvu pribivaj. 
Kukati ćeš kano kukavica, 
Suze ronit, kano udovica. 



Kune tebe zemlja Arbanija, 
Bulgarija, i Macedonija. 
Slavna Bosna, i Ercegovina, 
Košarica lipa banovina; 

U tebi se zmije porodiše, 
Koje ove zemlje porobiše. 
U sužanjstvu cvfle brez pristanka, 
I progonstvu do današnjeg' danka. 

Radi tebe, grade Carigrade! 
Istina je, to i dfte znade: 
Oholost je tebe pokvarila, 
I nevfmost na zemlju bacila. 



V 

Slidi pi^nia od kuće Frankopaiioviea, izvaljena iz pohvale, koju 
dadć Fra-Frane Glavinić, Istrianin, gospodi od rečene kuće na l6tS. 



v-^udila se Lika i Kerbava, 
Što govori Bugarine S4va: 
Kudi pleme Frankopanovića, 
I viteza bana Zrinovića.* 

Svoje ime uzdiže i hvali, 
Kojeno je počelo od l^ni. 
Pogerdjuje stare vitezove, 
Sve slovinske bane, i knezove. 

Što je većje pleme Kraljevića, 
Košarica, oli Kobilića 
Od mojega roda vitežkoga, 
I na glasu vazda junačkoga? 

Svuda slave Zrinovića bana, 
I mladoga Juieza Frankopana. 
Kano da su s neba doletili, 
I od vika na nebesih bili. 



A neznadu, da su od težaka, 
Dd čobana, oli prosijaka. 
Do jučer su uzbijali ovce, 
I dvorili po svitu tergovce. 

A sada se svitli bani kažu,* 
Ter s težacim neće, da se slažu; 
A nejmadu u žepu ni novca. 
Nego ištu pomoć od tergovca. 

To je čuo Ličanin Bariša, 
Ter je njemu tiho besidio: 
„Nebudali, Bugarin Saviša! 
Ali si se brižan pomamio ! 

Nije misec, ni godina danah. 
Da je pleme Zrinovića bana. 
Od hiljade veće je godinah. 
Da se zvaše kneže od Nadina. 



218 



Sva su taka velika gospoda 
Od našega slavnoga naroda. 
Nitko nezna, od kada su bili, 
Ni gospodstvo kg-d su zadobili. — 

Nu poslušaj Frankopanovića, 
Velikoga bana i plemića, 
Od koga je roda i plemena, 
I od koga izlazi vrimena: ' 

Dvi hiljade godfštah imade, 
Od kada se ovo pleme znade. 
U Trojanu gradu pribivaše, 
Po svemu se svitu spominjaše; 

Jer porodi verstne vitezove, 
Plemenite bane, i knezove. 
Ovako nam sveti otci kažu. 
Još i drugi k njima se prilažu. 

Anicio starinom se zvaše, 
Od Enea bana izlazaše, 
I od Tuma kralja latinskoga, 
Najvećjega plemića rimskoga. 

Od njega se rodiše glavari, 
Kardinali, i božji vikari: 
Aleksandro, i Gergur deveti, 
. Innocenco, Gergur papa sveti. 

Još porodi svete i svetice, 
Benedeta i mnoge divice; 
Isusove mnoge mučenike. 
Žene svete, 1 izpovidnike. 

Od njega su vitezovi stari 
Svitu bani, krdlji, i cesari, 
Cesaiice i mlade banice; 
I od svake verste poglavice. • 

Po svem svitu Dante glasoviti, 
U nauku puno ponositi, 
Fiorentin koi se zoviše, 
Od kolina Frankopana biše. 



A od kuće na glasu viteza, 
Aldighera velikoga kneza. 
Od bijela Fiorence grada, 
Kojano se nalazi i sada. 

Od ovoga jasnoga plemena; 
XV podavno u stara vrimena, 
Za dužda je mletačkoga bio. 
Imenom se zv&še Mijovijo. 

Kad Tatari naglo udariše, 
Ter ungarsku zemlju porobiše, 
Potiraše kralja ungarskoga 
Do sinjega mora latinskoga. 

U to vrime ban harvatsM biše, 
Imenom se Nikola zoviše. 
Od plemena Frankopanovića, 
Imadiše serce kraljevića. 

Ter sakupi Harvate junake, 
Na oružju vitezove jake. 
Siče vojsku cara tatarskoga, 
Oslobodi kralja ungarskoga. 

Od njega se bani porodiše, 
Zadužbine koji učiniše. 
Štuju cerkvu,-i božje pastire, 
Sagradiše mnoge manastire. 

Sad promisli, Sava Bugarine! 
Koi kudiš bane od starine. 
Je li većje pleme • Zrinovića 
I viteza Frankopanovića 

Od tvojega roda i plemena, 
I krasnoga od Idni imena? 
Nemoj, pobre, nabfjat kabljićah, 
Ni gerditi slovinskih plemićah! 

Gospodstvo su na sablji dobili; 
A nisu ga za novce kfipili,' 
Ni pasući po planinam ovce, . 
Ni dvoreći po svitu tergovce. 



219 



Slidi pisma, kako Ivan Bonduiuier, Luđovik Halbo, i Pava* 
Erizo pogiboSe braneći Kalciđu, rečenu Eubeu u Areipelagu na 

1469., iivai^ena iz Sagreda. 



lirađ se bili iikraj sinja mora, 
U otoku od Arcipelaga. 
Ealcida se od starine zvaše, 
Ban mletački u njoj pribivaše. 

Gledaše ga Otmanović care, 

N Po imenu Memede Sultane. 
Kad je on'da s vojskom prolazio, 
Gledao je, ter je besidio : 

„Lipa grada, bogata otoka; 
Ali mu je zaludu lipotal 
Kada dvori dužda mletačkoga. 
Od starine dušmanina moga. 

Al' ako mi Bog i srića dade, 
Ter ja zdravo k Carigradu dodjem ; 
Oružat ću tanene galije, 
Berze šajke, od boja džemije. 

Zajedrit eu niza sinje more. 
Osvojit ću bijelu Kalcidu. 
Sve otoke od Arcipelaga, 
I po njima sela i varoše." — 

Što je reka', poreka' se nije: 
Kako dođje k bilu Carigradu, 
Naoruža tanene galije, 
Berze šajke, bojne sultanije. 

Pak zajedi'i niza sinje more, 
Drugi danak pod Kalcidu dodje, 
Pak napisa listak knjige bfle, 
Ter je šalje mladu Providuru, 
Po imenu Ivi Bondimiru. 

U knjizi je care besidio: 
„Vlasteline, Ive Mletčanine! 
Šalji ključe grada bijeloga; 
A neserdi cara čestitoga; 



Jerbo ti se kfinem na ćitapu, 
I na sablji, i na desnoj ruci: 
Ako grada udilj nepridadeš, 
I brez boja, i brez kervce ceme, 

Živa ću te na mihe derati, 
I nemilom smertcom umoriti. 
Šalji ključe, a negubi glave. 
Ni tvojizih u gradu gradjinah. 

Doveo sam silnu vojsku na te: 
Sto hiljMah bašah, i sejmenah, 
Janjičarah četerjest hiljddah. 
Nit' ćeš ostat, ni obranit ^ada." 

Kada Ive bflu knjigu primi. 
Onu štije, drugu napisuje, 
Ter je šalje caru silenomu. 
Ovako se s njime razgovara: 

„Jeda činiš, Otmanović care! 
Da su vrebci vlastela mletačka, 
Ter jih misliš s bukom poplašiti, 
Iz Kalcide grada iztirati? 

Imam dosta praha i olova, 
I junakah kano sokolovah. 
Vlada s njima Erizo viteže, 
I Ludovik Kalbi kapetane. 

Koji su se na križu zakleli: 
Da će prija izgubiti glave; 
Nego tebi pridati Kalcidu, 
I izdati dužda mletačkoga." 

Kad je care njega razumio. 
Poče biti bijelu Kalcidu 
Iz svojizih tanenih galijah, 
I od boja silenih djemijah. 



220 



Nepristaše za nedilju dtoah 
Brez pristanka biti bfla građa. 
Oboriše kule i dvorove; 
Prolomiše od grada zidove. 

Kad se sverši neđilja dan^kah; 
Stadž vika silenih Turikah. 
Janjičari na grad udariše, 
Uz bedene listve prisloniše. 

S golim' sabijam' na bedene skdču, 
Na grad metju zelene barjake; 
Ali svoje pogubiše glave 
Na jurišu -grada bijeloga. 

Koliko ih pod gradom ginjaše, 
U vojsku ih veće dolazaše: 
Trijest dandk' nepristaše Turci, 
Udarajuć kano merki vuci. 

Iz galfjah pucaju topovi 
Brez pristanka kano i gromiovi. 
Probijaju od građa zidove, 
Ore bfle do zemlje bedene. 

Pak pod građom lagum užegoše, 
I zidove na zemlju baciše. 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Tko će ostat od turske naglosti ? 

Sa svih stranah udariše Turci, 
Osvojiše bijelu Kalcidu. 
Pogiboše dva gospodičića: 
Gundumier, vitez od Mletakah, 
1 Luđovik Balbi kapetane. 

Erica se Turkom nepridaje; 
Već jim ruse odsijeca glave. 
Zatvori se u kasteo tverdi, 
Od Kalcide grada bijeloga. 

Njemu care bilu knjigu piše: 
„Nu se pridaj, mladjan k(ipetAne ! 
Jer kaštela obraniti nećeš, 
Nemoj ludo izgubiti glave. 



A evo ti moju viru ddjem, 
Čistu viru moga Muhameda: 
Poslat ću te k bflu dvoru tvomu 
Oružana, zdrava, i vesela.* 

Erici se ino nemog&še: 
Nestadž mu praha, i olova. 
Sva mu vojska izginula biše 
Bojak bijuć s carevim' delijam'. 

Lfpu kćercu prida se dozivlje, 
Po imenu Anicu divojku. 
Svojoj kćerci plačno govoraše: 
„Poslušaj me, Ane, kćerce moja ! 

U Turčina nigda vire nije, 
Ti si, Ane, Ifpa i pristala, 
Turci će te ljubit na sramotu. 
Pazi, kćerce, viru Isusovu." 

Njemu Ane tiho odgovara: 
„Nebrini se, moj mili babajko! 
Prija ću ti izgubiti glavu; 
Nego ljubit poturicu mladu." 

Kada ju je babo razumio, 
On od mila biše zaplakao. 
Pak otvori od kaštela vrata, 
Pridade ga caru nevfmomu. 

Kad u njega Turci ulizoše, 
Tad Erici ruke savezaše, 
Ter ga vode cdru pod čadore, 
I Anicu lipotu divojku. 

Moli junak Turke janjičare. 
Još jim daje groše i dukate. 
Da Anici odsijeku glavu; 
Jer se boji, da se nepoturči. 

Vele njemu mladi janjičari: 
„Nebudali, kneže Latinine! 
Tko će smaknut mladu sultaniju, 
ViiTiu ljubu cara čestitoga? 

Kada li ga caru dovedoše. 
Car je njemu tiho besidio: 
„Silna glavo, Latinine Pavlel 
Jer izsiče moje janjičare? 



221 



Ja sam tebi tverdu viru dao: 
Da ti neću odsicati glave. 
Tvoju glavu odsicati neću; 
Ali ću ti zadat muku veću.** 

Erica je njemu govorio: 

„Nečudim se tvojoj viri, Care! 
Zašto vire u Turčina nije, 
Kakva vira, takva i zakletva. 

Kad je Memed razumio njega, 
Yas od jida biše poblidio. 
Poče njega na muke metjati, 
Ter ga čini pilom pripflati. 



Pak dozovnu Anicu đivojku, 
Ter se care s njome razgovara: 
„Dosad si se ti Anica zvala; 
A odsad ćeš se Fatima kaduna, 
Vfma ljuba cara čestitoga." 

Serdito mu Ane odgovara: 
„0 nakazo, ljudska neprilikol 
Za te li su Latinke divojke. 
Zaručnice Boga velikoga? 

Ja ću prija u more skočiti, 
I na vatri živa izgoriti; 
Neg' zanfkat stvoritelja moga, 
I ljubiti cara nečistoga." 



To je caru puno mučno bilo, 
Od bedre je sablju povadio: 
Divojci je glavu odsikao, 
U Kalcidi, gradu nesrićnomu. 



Pisiua, kako Ante Loredan, vlastelin mletački, obrani Skadar 
od Turakah na 147S., izvaljena iz Sagreda. 



Uivan činf Otmanović care. 
Po imenu Memede Sultane. 
Svu gospodu na divan sazivlje, 
Ter je Memed njima govorio: 

„Nebi li se koi junak naša'. 
Da podigne silnu vojsku moju, 
I otidje priko Arbanije, 
Ter osvoji Skadar kod Bojane?" 

Svi veziri mukom zamukoše; 

, Ali nekti vezir Sulemane, 
Od bosanske na glasu deržave; 
Već je caru tiho besidio: 

„Daj mi, Care, pisac' i konjlkah, 
Osamdeset hiljadah vojnikah. 
Ja ću poći k Skadru bijelomu. 
Na silu ću osvojiti njega." 



Što zapita vezir Bošnjanine, 
Što zapita, to mu care daje: 
Osamdeset hiljadah vojnikah, 
Sve po izbor najboljih junakah. 

Podiže se priko Arbanije, 
Berzo dodje k Skadru bijelomu. 
Sa svih ga je str^nah obsidnuo. 
Pak napisa Ifstak knjige bile, 

Ter je šalje mlađu Providuru, 
Mletčaninu, Anti Loređanu. 
U knjizi ga vezir pozJi'avljaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 

^Providure, Ante Loredane! 
Pošalji mi ključe Skadra gnitlp. 
Nemoj gubit rusu glavu tvoju, 
Ni tvojizih mladih vitezovah." 



222 



Loređan ttiu knjigu odpisuje: 
„Nebudali, paša BošnjaDinel 
Ja sam dužđu tverdu viru dao: 
Da mu neću izdat Skadra grada, 
Dok je moja na ramenu glava." 

Kad je njega paša razumio, 
Poče biti Skadar sa svih stranah. 
Bijo ga je petnajest danakah, 
Od zorice ter do merkla mraka. 

Bile kule mnoge oboriše. 
Na tri mista beden otvoriše. 
Kad to vidi paša Bošnjanine, 
Na Skadai' je juriš učinio. 

Jedni Turci beden podkapaju, 
Drugi skaču gradu na bedene; 
Ali ludo pogubiše glave 
Na jurišu Skadra bijeloga. 

Osta mertvih četiri hiljade 
Oko' grada na jurišu pervom. 
Sve najboljih Turi.k' krajišnikah. 
Pivaj pobre ! junačka je dika. 

Kada li je danak osvanuo, 
Opet Turci juriš učiniše, 
Od zorice ter do merkle noćce 
Nepristaše na grad udarati; 

Ali bila neuzeše grada; 

Jer ga brani Ante Loredane. 
Biše hladne vode ponestalo 
Našoj vojsci u Skadru Irilomu. 

Loredanu to mučno bijaše, 
Ter glavarom tiho besidjaše: 
„Nije r koga porodila majka, 
Da otidje do rike Bojane 

S pet hiljadah najboljih junakah, 
I udare jurišem na Turke, 
Ter donesu vode iz Bojane 
Za svu vojsku, koja je u Skadru " 



Svi junaci k zemlji pogledaše; 
Ali nekti vitez od starine. 
Po imenu Camojević Ive, 
Ban od Zente, i Gorice ceme. 

Već govori mladu Providuru: 
„Nebrini se, Ante Loredane! 
Ja ću poći do rike Bojane, 
I donit ću vode za junake." 

Pak povede svoje Cemogorce, 
Hercegovce i silne Kotarce, 
Ter na Turke snažno udariše, 
Dvi hiljade glavah odsikoše. 

Otidjoše do rike Bojtoe, 
Ter se hladne napiše vodice. 
Zdravo su se natrag povratili, 
Za junake vodice đonili. 

Malo toga vrime postajalo, 
Tretjom Turci na grad udarise : 
Prisloniše lištve uz bedene. 
Na grad metju barjake zelene. 

Loredan se Turkom nepridaje; 
Već jim ruse odsijeca glave. 
Vezir biše sablju povadio, 
Janjičare na grad natirao. 

Al' gradjani zato i nehaju; 
Već jim ruse glave odsicaju. 
Biju Turke dervljem i kamenjem, 
Cemim prahom, i težkim olovom. 

A kad vidi Suleman vezire, 
Da nemože Skadra osvojiti, 
Diže vojsku izpod bila grada. 
Ode plačuć caru gospodaru. 

Osta mertvih pod gradom Turakah 
Za dvadeset hiljadah junakah. 
Što Loredan pogubio biše 
Braneć Skadar, to Sagredo piše. 

Za Antino veliko junačtvo 
Njemu dade dužde'generalstvo: 
Od Levanta i lipe Morije, 
Cipra ravna, i zemlje Kandije. 



223 



Vitežki je vazda vojevao, 
Po Levantu Turke razbijao, 
Kad Levanat bili obsidoše, 
Ter ga biše za osain misecih. 



Na tursku je vojsku udwo, 
Deset hiljad' glavah odsikao. 
Izpod grada on iziirk Turke, 
Okervavi svoje bile ruke. 



Pisma od divojke Marule, kako je oslobodila' grad, Lenino ime- 
nom, od turske vojske, koja ga biSe podsila na 1475. IZYa4jena 

iz Sagreda. 

Olušaj pobre! koi znadeš naški, 
Da ti kažem mejdan divojaški, 



Koja ima biti ter ne malo 
Vitezovom sjajno ogledalo: 

Kad na Lemno Turci udariše, 
•Podaleko gori u Levantu, 
Juriš čine, nigda nepristaju, • 
Ter gradjanom jade zadavaju. 

Tu gradjani mnogi izgiboše; 
A Turakah ni broja se nezna, 
Koluneli i mladi serdari. 

Ali evo i gore žalosti! 

Jer pogibe mladjan kapetane, 
Zapovidnik od bijela grada, 
Sikuć mlade turske janjičare. 

Pripade se malo i veliko, 
Sve to plače, i suze prolija ; 
Al' neplače Marula divojka. 
Lipa kćerca mlada kapetana. 

Poslušajte, mladići i starci, 
Dalmatini, i mladi Ungarci: 
Kada vidi Marula divojka, 
Da joj biše babo poginuo, 

Divojačke haljine odbaci. 
Svoga babe odoru oblači; 
Pak pripada sablju na hajdučku , 
U vojsku je udarila tursku. 



Britkom sabljom Turke prisicaše, 
I vojnike svoje slobodjaše. 
Bolji junak od babajka biše, 
Viruj pobre,, to Sagredo piše. 

Kad li vidi principova vojska. 
Što učini Marula divojka. 
Na Turke je skladno udarila, 
Iz grada jih biše iztirala. 

Svaki junak glave odsicaše; 
Ar najveće Marula divojka. 
Kervave joj riike do ramena, 
I svijetla sabija do balčaka. 

Malo posli dobra pomoć dodje 
Od viteza bana Loredana.' 
Kada li ga Turci ugledaše, 
Brez obzira natrag pobigoše. 

Al' da nebi Marule divojke. 
Tad bi Turci Lemno osvojili. 
Svih je ona slava divojakah. 
Ogledalo po svitu junakah. . 

Uzvisuje sva zemlja žudinska 
Do nebesah Judit udovicu; 
Jer odsiče glavu Oloferni 
Pod bijelim gradom Betulijom. 

Uzvisuje i zemlja slovinska. 
Još i lipa deržava latinska 
Brez pristanka Marulu divojku; 
Jer izsiče turske janjičare, 
A u Lemnu gradu bijelomu. 



224 



Pisma, kako Ante Leže, vlastelin mletački, obrani Skadar, koga 
car Memed biše obšidnuo, i pod iuim stao godište dAnah na 1416. 

• IzvacUena iz Sagreda. 



Zareče se Memed, care silni, ^ 
U Stambulu gradu bijelomu: 
„Podignut ću vojsku nebrojenu, 
I otić ću Skadru bijelomu. 

Na silu ću osvojiti njega, 
Pogubit ću-Lezu ProVidura, 
Osvetit ću kervcu prolivenu, 
Moju vojsku lani izsićenu. 

Zavest ću se niz more duždevo 
Do bijela grada Venedika. 
Pohvatat ću gospodu mletačku, 
I njihove kadune Ijubovce. 

Porobit ću ravnu Italiju 

Svu do Rima, grada bijeloga. 
Uhvatit ću papu latinskoga, 
J njegove mlade kardinale." 

To govori; al' Boga nemoli: 
Već podiže svoje vitezove 
Priko ravne zemlje Arbanije, 
Berzo dodje Skadru kod Bojane. 

Ter ga care obsidnuo biše 
Sa svih strftnah, nemore se više. 
S jedne strane biju ga topovi, 
S druge strane bumbe ognjevite. 

S tretje strane lagum podkapaju; 
A s četverte juriš nepristaje: 
Ali grada osvojit nemože; 
Jer ga brani Leže providure, 

I njegovi vitezovi mladi: 
Talijanci, Nimci, i Harvati, 
Ai'banasi, silni Cernogorci, 
I ostali po izbor junaci. 

Biju Turke prahom i olovom, 
Težkim'bumbam',ognjenim'granatam' 
Još jim ruse odsicaju glave, 
Ter jih metju gradu na bedene. 



To je caru i pomučno bilo, 
Providuru bilu knjigu piše: 
„Nu se pridaj, Leže Providure I 
Bila grada obraniti nećeš. 

Evo ti se kftnem na ćitapu, 
I na mojoj sablji okovanoj: 
Da me neće vidit Carigrade, 
Dok neuzmem Skadar kod Bojane. " 

Odpisuje Leže Providure: 
„Vira moja, Otmanović care! 
Nepridadoh tebi Skadra grada. 
Dok je moja na ramenu glava. 

Nije hadet vlastele mletačke: 
Pridavati u Turke gradove 
Brez velika boja i žalosti, 
Brez velike sile i naglosti. 

Imam dosta praha i olova, 
I zaire za devet godinah; 
A i dobrih u gradu vojnikah, 
Kojino se neboje Turakah, 

Što mi pritiš, Otmanović carel 
Da ti nećeš vidit Carigrada, 
Dok nesidneš u Skadru bilomu, 
Moju rusu neodsičeš glavu. 

U toj ti je želji babo umro, 
Straho me je, da ćeš umrititi. 
Prija će ti sva opasti brada, 
Neg' ćeš imat ključe bfla grada." 

Kada caru bila* knjiga dodje; 
Knjigu štije, po nosu se bije. • 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter povadi sablju okovanu. 

Janjičare na grad natiruje; 
Ali njega osvojit nem6že; 
Jer ga brani Leže Providure, 
I njegovi mladi vitezovi. 



225 



Skadar biše godinu danakah 
Vitezovi Turci brez pristanka; 
Ar zaludu, j ere izgiboše 
Sve najbolji pisci, i konjici. 



A kad vidi Otmanović care: 
Da nemože Skadra osvcgiti, ' 
Diže vojsku, idje k dvoru svomu 
Neveseo, tužan, i žalostan. 



Osta raertvih pod gradom Turdkah 
Za petdeset hiljadah junakah. 
Jadan Care! kamo tvoja hvala? 
Kamo Leže Providura glava? 



Pisma od kraUa ung;arskoga, Ludovika imenom, kako pogiba 
na muhačkom polju, boj buući s carem Sulemanom, na 1326. 

Izvadjena iz Sagreda. 



oanak snila ungarska kraljica. 
Lipa ljuba kralja Ludovika, 
U Buđimu gradu bijelomu 
Sanak snila, u sanku vidila: 

Da se vedro nebo prolomilo 
Nad Budimom, nad bijelim gradom. 
Da je sunce na zemljicu palo, 
Daje jasni misec pomerčao. 

Svitle zvižde misec odbignule, 
Ter su kraju neba pribignule, 
Da su utve Dunaj priletile, 
Ter su pale na polje muhačko, 

Sveznadari sanak tolmačiše, 
Tolmačiše, al' nedomisliše ; - 
Nego jedna mladjana divojka, 
U Budimu gradu odgojena. 

Kraljici je sanak tomačila, 
Ter joj biše tiho besidila: 
„Štono jesi u sanku vidila. 
Da se vedro nebo prolomilo 

Nad Budimom, nad bijelim gradom: 
To će Turci Budim osvojiti. 
Što r je sunce na zemlju padnulo : 
To će Turci kralja pogubiti. 



Što r je jasni misec pomerčao: 
To će njemu potamniti lišće. 
Što r su zvižde misec odbignule. 
To će njega odbignuti sluge. 

Što li utve Dunaj preletiše, 
Ter padoše na polje muhačko : 
Ono Turci Dunaj prebrodiše. 
Na Muhaču tabor učiniše. 

Koliko je Muhač polje ravno. 
Svega su ga Turci pritisnuli:: 
Prid njima je Otmanović care, 
Po imenu silni Sulemane." 

Istom ona sanak tomačeći. 
Knjiga dodje kralju ungarskomu 
Od silnoga cara Sulemana. 
U knjizi je kralju govorio: 

„Kad razgledaš bllu knjigu moju. 
Pošalji mi ključe od Budima; 
Oli hodi, da se ogledamo 
Na Muhaču, polju širokomu. 

Kad Ludovik bilu knjigu primi, 
Kupi vojsku po Budimu gradu. 
Po Budimu i okolo njega. " 
Skupi vojske trideset hiljadah, 

15 



226 



Ali jJidan samosvitan biše, 
Mudrih Ijudih nauk neprimaše. 
Za glavare nemetje vojnike; 
Već biskupe, fratre, redovnike, 

Koji nisu Turdk' ni vidili, 
Kamo li su s njima bojak bili. 
Mlada kralja na zlo nametnuše, 
Ungariju u zlo oboriše. 

Nije sablja za popa, ni fratra; 
Već krunica, i križ izpod vrata. 
Discipline, i pokora težka, 
Redovnikah dila su vitežka. 

Fratar ima čuvat manastira, 
Biskup činit dilo od pastira; 
A gospoda sablje pripasati, 
I vitežki vazda vojevati. 

Kralj Ludovik mlado momče biše, 
Vojevati jošter neznadiše. 
Nekti slušat ungarske gospode ; 
Već biskupe uze za vojvode. 

Zove k sebi Tomorea fratra, 
Franciškana po imenu Pavla, 
Arcibiskup' od Koloča grada, 
Ter je njemu tiho besidio: 

pTi ćeš mojom upravljati vojskom. 
Slušat će te pisci i konjici. 
Sva gospoda, i svi vladaoci 
Od lijepe zemlje Ungarije." 

Pak podiže svoje vitezove, 
Trijest hiljađ mladih Ugričićah, 
Ter otidje na polje muhačko. 
A kada je Turke ugledao. 
Bijaše se kralju poplašio. 

Govorio ungarskoj gospodi: 
„Svitiyte me, moji vitezovi. 
Možemo li s Turcim bojak biti? 
Smijemo li na nje udariti?" 



Vele mjernu ungarska gospoda: 
.„Ludo viče, naša kruno s vitla! 
Nemoj gubit i sebe i vojsku, 
I svu ravnu zemlju Ungariju. 

Trijest hiljdd' već nejmaš vojnikah, 
Tri sta hiljad imade Turdkah. 
Udarit će deset na jednoga, 
Pogubit će Turci do jednoga. 

Počekajmo tri bijela danka; 
Jer evo nam dobra pomoć idje: 
Zampuljane, od Erdelja bane, 
I s njim vojske trideset hiljadah. 

Idje tebi pomoć od I{arvatah 
Sa petnajest hiljadah junakah. 
Prid pjima je od Harvatah bane, 
Po imenu vitez Frangipane. 

Trijest hiljad idje vitezovah 

, Od Prusije i od Bohemije. 
Prid njima je junak od starine: 
Brandeburgo bane od Prusije. 

Fra Pava' mu biskup govoraše. 
Na zlo kralja: ter nagovaraše : 
„Neplaši se, svitla kruno moja! 
Dobrt ćemo eara Sulemana. 

Desnica je naša od mejdana, 
Nečekajmo pomoći od banah; 
Već udrimo slobodno na Turke, 
Ter mi naše posvetimo ruke. 

Bit će tvoja dika i pohvala, 
Predobivši silenoga cara 
Brez velike od banah pomoći, 
Koja ti je namislila doći." 

Posluša ga, ujide ga zm^ja, 
Ter udari na carevu vojsku. 
Sve do po'dne kraljev mejdan biše ; 
Po po'dnevu Turci predobiše. 

Izgiboše ungarska gospoda 
Braneć svoga kralja Ludgvika, 
I pogiba fratar Frandškane, 
Arcibiskup od Koloča grada.- 



227 



Još i biskup od Bosne ponosne, 
Arcibiskup od Strogona grada, 
I ostali mnogi redovnici 
Poznadoše, što će reći Turci ! 

Tu pogibš kralju od Budima, 
Utopi se u vodu studenu. 
Uteče mu sluga Mijovile, 
Ter pobižš k bllomu Budimu, 

Ter dozivlje budimsku kraljicu, 
Pak joj tiho govorio biše : 
„Biži, jadiia, kudagodir znadeš; 
Pogibe ti kralju Ludo viče." 

Govorila budimska kraljica: 
„Nebudali, slugo Mijovile! 
Nisi jadan kralja ni vidio ; 
Već napijaš vino po Budimu, 
Vino piješ; a ljubiš jiivojke." 



Ali veli sluga Mijovile: 

. „Zlo ti vino, a gore ti bflol 
Nije mi se izlomilo peije 
Napijajuć vino po Budimu, 
Ni ljubeći budimske divojke, 

Već se moje izlomilo peije 
Bojak byuć s carevim' delijam\" 
Kada ga je ona razumila, 
Niz obraz je suzam' oborila, 

Pak pokupi i srebro, i zlato; 
Sitni biser, i drago kamenje, 
Ter pobiže k Požunu bilomu, 
Gdi se krune kralji odBudima. 

Na putu joj loša srića biše: 
Pustahije na nju navališe; 
Oteše joj . i srebro, i zlato, 
Sitni biser, i drago kamenje. 



Osta plačuć u gori zelenoj, 
Kukajući kano kukavica, 
Suze roneć jadna udovica. 
Ej neviro od Boga prokleta! 



Pisma od bana Zrinoviea, cara 

Siget nngarslii, i pod 

ouleman se razbolio biše 
U bijelu gradu Carigradu. 
Pitaju ga paše i veziri: 
„Što je tebi care, gospodare! 

Koja ti je bolovat nevolja? 
Ali ti je starost dodijala? 
Ali junak Zrinović Nikola 
Devet godin s tobom bojak bijuć ? " 

Odgovara care Sulemane: 

„Prodj'te me se, paše i veziri! 
Nije meni starost dodijala; 
Već nevimi Zrinović Nikola. 



Suleiuaiia trećega, iioi obsid^ 
njim umri na 1567. 

Koi razbi Ali-pašu moga 
Pod Sigetom, on se nebilio! 
Ter izsiče svu vojsku njegovu,. 
I porobi Bosnu do Fojnice. 

Sada nejma većega junaka 
U Turčina, ni u Kaurina, 
Ni žeštjega meni dušmanina 
Od Nikole Zrinovića bana. 

Nit ću živit, ni veseo biti, 
Doknesmaknem dušmaninamoga, 
Zrinovića, bana harvatskoga, 
Koi mi je puno dodijao.** 



22 8 



Pak dozivlje Sokolović-pašu, 
Ter je njemu care besidio : 
„Ametrpaša, viraa slugo naša! 
Kipi vojsku, štogod v«ću moreš, 

Da idjemo Siget uzimati 
^ U lijepoj zemlji Ungariji, 
Koga mi je Mbo uzimao ; 
Al' ga nije osvojit mogao. 

Ako nami Bog i srića dade, 
Ter mi sada njega osvojimo, 
I Nikolu bana pogubimo, 
Bit ćeš vezir od svih pašah mojih. " 

Kad je paša njega razumio, 
Silenu je vojsku sakupio : 
Sto hiljdd^h po izbor konjikah, 
Pišadije ni broja se nezna. 

Ode vojska do Sigeta grada, 
I prid njome care Sulemane. 
Gleda' ga je Zrinoviću bane, 
Gledao je, ter jp besidio: 

„Mili Bože, na daru ti hvala! 
Kad dočekah i ovoga danka: 
Da ja vidih ov'liko junakah 
Pohoditi Zrinovića bana. 

Što sam. Bože, od tebe prosio. 
Sada vidim, da sam izprosio. 
Blagoslovi svitlu sablju moju, 
Da osvetim svetu viru tvoju. 

Tri hiljade, već nejmam vojnikah ; 
A brez broja na polju Turakah ; 
AP s pomoćju Boga velikoga 
Pridobit ću dušmanina moga." 

Pak je svojoj vojsci besidio: 
„Poslušajte, mila bratjo moja! 
Evo. na nas turska sila dodje, 
I prid njome care Sulemane. 

Spomen'te se, da jeste Ungarci, 
Malo nas je; ali smo junaci. 
Svaki udri ria deset Turakah, 
Sdm Zriuovič hoće na dvadeset. 



Ako r se je približalo "Vrime : 
Da mi našu karvcu prolijemo 
Braneć svetu viru Isusovu,. 
I svijetlu krunu cesarevu, 

Umrit ćemo kano mučenici, 
Od slavnoga naroda vojnici, 
S golim' sabijam' u desnici inici ; 
Al' će platit i nevimi Turci." 

Pak naperi tanena višala 
Na bedenu od bijela grada, 
Ter je družbi svojoj besidio: 
„Poslušajte^ moji vitezovi! 

Ako bi se koi junak naša', 
Ter spomene : da se pridademo, 
Stavit' Ću ga na višala tanka. 
Da bi bila ista moja majka. 

Ako bi me pogubili Turci, 
Oli ljute rane dopadnule. 
Slušat ćete mojega netjaka 
Baš od mene boljega junaka. 

Vi imate praha i olova, 
I zaire za tri godinice; 
Branite se, neizdajite se, 
Živi Turkom neprjdajite se! 

Ako stari Siget izgubite, 
U novi se opet zatvorite; 
Ako li bi novi izgubili, 
Bižat ćete u kasteo tverdi." 

Istom bane tako govoreći, 
I delije svoje slobodeći; 
Potresfe se Siget grade bili 
Od carevih silnih lumbaradah. 

Bijo ga je tri nedilje danah ; 
Pak učini juriš (Jd mejdana: 
AP se brani Zrinoviću bane, 
Ljute Turkom zadavaše rane. 

Evo, pobre, goleme žalosti ! 
Turci žestok lagum užegoše, 
Po' Sigeta u lagum digoše, 
Ter na Siget juriš učiniše. ' 



^ 229 



Ar jih siku delije Ungarci, 
Zrinovića po izbor junaci. 
Koliko je u godini đanah, 
Ban Zrinović odsiječž gl^vah, 

I pogubi dva zmaja ognjena: 
Bulvi-pašu od Macedonije, 
Tiluf-pašu od Bagdata grada; 
Ali stari Siget izgubiše, 
D novi- se opet zatvoriše. 

Hladna voda oko' grada biše, 
Ar je zemlje Turci napuniše. 
Za tu vodu neznadž se hladnu; 
Jer je berzo Turci prisušiše. 

Namistiše ognjene topove, 
Novi Siget biju brez pristanka, 
Pak na njega juriše činjahu 
Od zorice , ter do merkle noćce. 

Mnogo danah i puno nediljah 
Siget Ijiše i nanj' udaraše. 
Ungarci se Turkom nepridaju; 
Već jih siku, nigda nepristaju. 

Tu pogibfe silenih Turakah 
Oko' trijest i veće hiljddah; 
Ar i vojska Zrinovića bana 
*Tad izgibe, malo i ostade. 

Ostade mu šest stotin vojnikah, 
Ungaracah, na glasu jundkah. 
Kad to vidi Zrinović Nikola, 
Zatvori se u kasteo tverdi. 

Suleraan mu bilu knjigu piše: 
„Zrinoviću, krilo cesarevo! 
Nemoj ludo izgubiti glave, 
Već otvori vrata od kaštela." 

Njemu bane knjigu odpisuje: 
„Vira moja, Sulemane care ! 
Dok je meni na ramenu glava, 
Neću tebi otvoriti vrata. 



Imam dosta praha i olova, 
I zaire, što je od potribe. 
Medju to će dobra pomoć doći 
Od cesara Maksimilijana.^ 

Kada ga je care razumio, 
Od jada se biše razbolio, 
Pak dozivlje Sokolović-pašu, 
Ter je njemu care besidio: 

„Amet-paša, desno krilo moje! 
Ako meni sudnji danak dodje. 
Postavi me na kočije bferze, 
Ter me vozi k bilu Carigradu. 

Ukopaj me, vima slugo moja, 
Gdino devet carah ukopano, 
Gdino barjak svetca Muhameda, 
I Feredža Azreta Alije." 

To izusti, a dušicu pusti 
Na kriocu Sokolović-paše, 
Da od vojske i neznade nitko. 
Pod Sigetom, pod bijelim gradom. 

Siče paša careve dvorjane, 
I Mojsiju, njegova likara: 
Da zataji smertcu gospodara, 
Sulemana cara silenoga. 

Metje njega u kočye bžrze, 
Ter ga vozi k bflu Carigradu. 
Lipo ga je paša ukopao, 
Gdino devet carah ukopano; 

Gdino barjak svetca Muhameda, 
I Feredža Azreta Alije. 
Obnoć podje, obnoć opet dodje, 
Da od vojske nitko neznadiše. 

Kad li podje pod Siget u vojsku, 
Pusti paša po vojsci telare: 
Da telare od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka: 



230 



„Zapovida care Sulemane, 
Da kasteo tvferđi osvojimo; 
Ako li ga osvojit nećemo, 
Žive će nas metjat u topove, 
I s nami će njega uzimati. "" 

Kad to čuše Turci janjičari: 
Na kasteo tvšrdi uđariše, 
Uzanj' tanke listve prisloniše, 
Ter kaštelu skaču na bedene. 

Za petnajest i više danškah 
Nepristadž juriš l^ez pristanka ; 
Ali svoje pogubiše glave; 
Jer jih siku ungarske delije, 

A najveće Zrinoviću bane; 
Ali mu je vojska izginula; 
Ostade mu dvi sta vitezovah, 
A pogibž četiri stotine. 

Evo brate i gore žalosti! 
Džebanu mu Turci upališe. 
Kad to vidi Zrinović Nikola, 
Družini je svojoj besidio: 

„Turci nami barut upališe, 
Svu zairu u lagum digo^. 
Od cernoga praha pocernismo, 
Od živoga ognja izgorismo. 

A neće nam dobra pomoć doći 
Od cesara Maksimilijana. 
Obranit se Turkom nemožemo. 
Da vitežko dilo učinimo: 

Otvorimo od kaštela vrata, 
Ter na sablje dočekajmo Turke. 
Lipše nam je slavno poginuti; 
Nego živi upasti u Turke. 



Grole će nas po vojsci voditi, 
Pak najposli na mihe derati; 
Ali prija nego izginemo, 
Hodt'e, bratjo, da se zagšrlimo : 

Svi klekoše, ter se pdjubiše, 
I za grihe svoje proplakaše. 

. Nu poslušaj, pobratime dragi I' 
Što učini Zrinoviću bane: 

Oblači se, Štogod lipše može, 
Metntl na se sa zlatom haljine, 
I na glavu kapu kubašliju; 
A za kapu šest pćrah od ždrala. 

U žep metje sto zlatnih duk^tah, 
Ter ovako upisao biše: 
„Tko ukopa Zrinovića bana. 
Neka nosi sto zlatnih dukatah.^ 

Pak otvori vrata od kaštela, 
I povadi sablju od bedrice. 
Na kasteo Turci udariše, 
Ar pervinci glave pogubiše; 

Jer jih siče Zrinović Nikola, 
I njegovi mladi vitezovi; 
A kad bana rane dopadoše. 
Kleknu vitez na kolino livo. 

U ruke se Turkom nepridaje. 
Već jira ruse odsijeca glave; 
Ar ga biše puška udarila 
.U zlo misto, u čelo junačko. 

Mertav bane cernoj zemlji pade. 
Zemlji pad^. Bogu dušu dade. 
Zrinoviću, pokojna ti duša! 
Tko će turske odsicati glave? 



231 



Slidf pisma, kako kraU Uluzali doiU^ s mnogo gal(iah, i ostalih 
od boja brodćvah pod grad Korčulu na 15. Augusta olitl Ko- 
lovoza 1571. i nemoži ga osvojiti. 



Zarečš se Uluzali bane: 
„Sakupif ću Turke katalane; 
Oružat ću tanene galije, 
Bčrze šajke, od boja džemije. 

Uranit ću rano prija «ore, 
Zavest ću se uza sinje more; 
Osvojit ću Kotor i Korčulu, 
I bijelu Barbarigu kulu. 

Porobit ću po moru otoke, 
Razorit ću palače visoke. 
Od Kotora do bilih Mlet^kah, 
Pohvatat ću dosta divojdkah* 

Razorit ću cšrkve i o'tare, 
Sagi*adit ću visoke munare, > 
I džamije krajem Dalmacije, 
Gdi će klanjat ođže i adžije." 

Što je reka' Uluzali bane. 
Što je reka', poreka' se nije ; 
Već pokupi Turke katalane, 
I oruža tanene galije. 

Pak zajedri ^priko sinja mora, 
Bčrzo dođje Buci od Kotora; 
Al' na Kotor udarit nesmid^; 
Već s galijam' pod Korči^lu ide. 

Istom zora zabflila biše. 
Bila vila s Pelišca zoviše 
Od Korčule kneza Latinina, 
Vlastelina, pobre, Mletčanina: 

„Vlasteline, od Korčule kneže! 
Eto na te Uluzali-beže, 
Osamdeset imade galfjah, 
Sve su pune oholih balljah. 

Korčulu će Turci osvojiti, 
U sužanjstvo tebe postaviti; 
Već prigledaj silene topove, 
Svitle puške, šibe principove. 



Nepridaji bila grada tvoga, 
Neizdaji dužda mletačkoga; 
Na grad bili postavi barjake, 
I oružaj misnike i djake. 

Sve građjane, lovce i tdrgovce. 
Mlade momke, starce i udovce, 
Dijevojke, žene mužatice, 
Još i one mlade udovice; 

Svu gospodu, i gospođičiće. 
Koji s tobom ulaze u viće. 
Pobignut će katalani Turci, • 
Kada vide, da ste mšrki vuci. 

Zovi, kneže, Antu Pomenića, 
Od starine roda Ugričića. 
U njega je sžrdce od junaka, 
Neboji se silenih Turdkah. 

Neka vlada šibami, s topovim, 
I s oružjem svitlim principovim, 
I prija je s Turcim bojak bijo, 
Ter mejdane njima odnosio." 

Kad je vilu razumio kneže. 
Od Mletikah po izbor viteže! 
Korčuli je vrata zatvorio. 
Na bjBdene tope namistio. 

Pak razmota svilene barjake, 
Ter slobodi po gradu junake: 
Da veselo dočekaju Turke, 
I bijele okžrvave ruke. 

Malo vrime postajalo biše. 
Pod Korčulu Turci dojedriše. 
Udariše kano merki vuci 
Na Korčulu katalani Turci. 

Ter ju biju kano i gromovi 
Iz galfjah sileni topovi; 
Al' Korčula lipo odgovara, 
I galije s topovim obara. 



232 



Korčula se Turkom nepridaje, 
Nego iyima žalosti zadaje; 
Jer je brane vitežki gradjani, 
Po fanenu mladi Korčularii: 

Dica, starci, gizdavi tšrgovci, 
Popi, fratri, gospoda i lovci, 
Udovice, žene, i divojke, 
I njihove još starice m^jke. 

AV poslušaj! da ti čudo kažem: 
Žensko čudo, ter ništa nelažem. 
Obukoše haljine na mužku, 
Pripasaše sablje na hajdučku, 

Ter se brane kano mužke glave, 
A sada se od junaka slave. 
Puške punć, metju se u Turke, 

' U njihove nedadu se ruke. 

Dan Marije biše uznesenje, 
Ugleda se veliko zlamenje: 
Vedro se je nebo otvorilo, 
Iz neba je ništo govorilo: 

„Nemojte se strašit, Korčulani! 
Jer vas dobit neće katalani, 
Branit će vas Marija divica, 
Kojano je vaša pomoćnica." 

To zlamenje i Turci vidiše, * 
Ter bijela jedra otvoriše. 
Pobigoše izpod bfla grada; 
Ali varoš opališe tada. 



U varošu dvore Pomenića, 

Ungarskoga starinom plemića; 

AP se biše lipo osvetio; 

Jer je mnoge Turke pogubio. , 
Zajedriše neveseli Turci, 

Katalani, nevimi hajduci. 

Prija zore k Visu dojedriše, 

Ter bogato selo porobiše. 
Izsikoše malo i veliko; 

Jer se Turkom nenadaše nitko. 

Kako se je onda razselilo. 

Ni danas se nije naselilo. 
Tu bi Turkom pozlatjena brada, 

Pak odoše do staroga grada. 

Onde Turci malo zadobiše. 

Već Vferbovsku selo porobiše. 
Na Jelsu su varoš udarili, 

I onde su malo zadobili; 

Jer u Jelsi bijaše junakah, 

Slobodnijih puno od Turakah. 
Vele Turci gospodani svomu: 

Da idjemo k Bolu bijelomu; 

Ar Bol neda ni gledati na se, 

Kamo li će njih pustit prida se. 
A kad vidi Uluzali bane. 

Da nesrićan biše na sve strane. 

Povrati se uz to sii\je more. 

Idje naći svoje bile dvore. 



Slidi pisma 

Lipa ti je gora Romanija, 
Još je lipši Cipar nasrid mora. 
U njem raste bilica pšenica, 
Rujno" vino kano malvasija. 

Po Cipru se bijele gradovi. 
Kano bile ptice labudovi, 
Najlipša su dva grada bijela: 
Jednom ime Nikožia biše, 
A drugi se Famagošta zvaše. 



od Cipra. 

Po njem seta mladjan Providure, 
Po imenu Ante Bragadine. 
Izšetao gradu na bed^ne, 
Ter pogleda niz to polje ravno. 

* Sam se s sobom Ante razgovara: 
„Ah, moj Bože, čuda velikoga! 
Što se vidi nasrid polja ravna. 
Ar je gora? slV studena voda? 



288 



Al' po, polju zelene naranče? 
Al' je polje magla pritisnula? 
Čim li se je gora nakitila? 
Al' s jabukam\ aP s žutim narančam ' ? 

Dozivlje ga vila iz planinah, 
Ter je njemu tiho besidila: 
„Nit' je gora, nit' studena vođa, 
Ni po polju zelene naranče, 
Nit' je magla polje pritisnula; 

Već je ono silna turska vojska, 
Prid njome je Mustapa vezire. 
Sinoć dođj^ izpod Nikožije, 
Kojuno je jučer osvojio. 

Sve izsiče, nitko neutečfe, 
Jedno s drugim zatrijest hiljadah. 
Nežute se po granam nafanče; 
Već na kopjim glave od junakah, 

Kojeno su jučer odsičene 
U bijelu gi'adu Nikožiji. 
Najlipša je glava Dandulova 
Od bijela građa Providura. 

Spored njome glava biskupova, 
Kontarina, žalostna mu majka! 
Na glavi mu mitra od bisera, 
Kojano je u Mletcih krojena. 

Ar su glave lipo osvetjene 
Od Amalde lipote divojke, 
Koja biše caru darovana, 
I jo§ s njome tri sta divojžkah. 

U navi je barut upalila, 
Sultaniju u lagum dignula. 
Sve izgori, nitko neutečfe. 
Sama sebi lipu slavu steče." 

Istom vila tako besideći. 
Silni Turci na grad udariše. 
Vas se bili grade tresijaše 
Od onizih bojnih lumbarMah. 



Pod njim Turci lito litovafie, 
Od Jurjeva do Miholja danka. 
Često oni juriše činiše, 
S golim' ćorđam' na beden skatoiše. 

Siče Turke Ante Bragadine, 
I njegovi mlađi vitezovi. 
Mnoge oni glave odsikoše, 
Ter jih metju gradu na bedene. 

Nigda, pobre, Turci nepristaše 
Obdan, obnoć juriše čineći, 
I pod gradom mine kopajući. 
Kule bfle u lagum dižući. 

Tu gospoda mnoga izgiboše: 
Koluneli, i mladi sferđari, 
Vojevođe, i još barjaktari, 
Ine vojske ni broja se nezna. 

Al' se bili grade nepridaje; 
Jer ga brani Ante Bragadine. 
Kad to vidi veliki Vezire, 
On uzimlje divit, i artiju, 
Ter napfsJi listak knjige bile, 

Pak je šalje Anti Providuru, 
Ter je njemu tiho besiđio: 
„Zlo ti jutro, Ante Providuro! 
Bila grada obraniti nećeš. 

Šalji ključe od bijela grada. 
Ako li jih ti poslati nećeš: 
Gola ću te po vojsci voditi. 
Živa ću te na mihe derati." 

Njemu Ante knjigu odpisuje: 
„Neka znađeš, Mustapa vezire! 
Da ti neću pridat bfla grada, - 
Dok je moja na ramenu glava; 

Jerjće meni dobra pomoć doći 
Od mojega bana generala. 
Sto galfjah dužda mletačkoga, 
I dvanajest bojnih galijlcah. 



284 



Sto galijah kralja španjolskoga, 
Vlada i\|itDam Đorija principe, 
I dvanajest banab maltezskoga,^ 
A toliko pape velikoga." 

Kad je vezir knjigu razgledao. 
Od jada je bradu ogulio. 
Neće vezir smirom da minge, 
Janjičare na grad natiruje. 

Pod gradom je mine ukopao, 
I l)^rzo ih biše užegao. 
Kada li se mine užegoSe, 
Po' bijela grada oboriše. 

Tu se težka kžrvca prolivftše, 
Težka kervca konjska, i junačka. 
Tu se brani malo i veliko; 
Kaludjeri,. i svi svetjenici. 

Udovice, žene, i divojke, 

Dica, starci, i mladi tergovci. 
Tu brat brata poznat nemogaše ; 
Jer svakoga kšrvca oblivaše. 

Da je komu pogledati bilo 
Bragadina, mlada Providura! 
Kervave mu ruke do ramena, 
I svijetla ćorda do balčaka. 

Vitežki se i tad pođnesoše; 
Jer iz grada Turke iztiraše. 
Osta mertvih silenih Turdkah 
Oko' trijest i više hiljddah. 

Opet vezir bilu knjigu piše, 
Ter je šalje Anti Bragadinu: 
„Zlo ti bilo, Ante Providurel 
Što li misliš, u što li se uzđaš? 

Bila grada obraniti nećeš; 
A neće ti dobra pomoć doći 
Od tvojega bana generala, 
Dorija je njega odbignuo." 

Kad je Ante knjigu progledao, 
Bio barjak biše razmetao, 
Ter ga metje gradu na bedene; 
Jer se ino njemu nemog&Se. 



Nestadfe mu praha i olova, 
I zaire, Sto je od potrtbe. 
Sva mu vojska biše izginula; 
A bedeni na zemlju padnuli. 

Veziru je knjigu napisao, 
U ki\jizi je njemu besidio: 
»Zakufii se na ćitapu tvomu, 
Daj mi jamca Boga velikoga: 

Da ćeš pustit moje vitezove, 
Zdrave poči duždu mletačkomu. 
I pod puškam', i p. britkim' ćordam', 
Poslat ću ti ključe bila grada." 

Kad je vezir knjigu proučio. 
Od veselja cšmu zemlju ljubi. 
Zaklinje se na ćitapu svomu, 
I daje mu jamca Boga svoga: 

Da će poći duždu mletačkomu, 
I pjegovi mladi vitezovi 
Oružani, zdravi", i veseli; 
Ali vire u Turčina nije. 

Privari se, ujide ga zmija,. 
Od građa je vrata otvorio. 
Veziru je ključe poklonio. 
Govori mu sileni vezire: 

„Dobro doša', turska kervopijo! 
Kamo moje paše i kadije? 
Kamo moje age i spahije? 
Kamo li mi dica janjičari? 

Kojeno si s vojskom izsikao 
Oko' šeset i veće hiljadah. 
Na to se je Ante nasmijao, 
Veziru je tiho besidio: 

„Muč! neluduj, veliki vezire! 
Ja neplačem paše i kadije. 
Nit' ja plačem age, ni spahije; 
Još ni tvoju dicu janjičare; 

Već ja plačem: da si utekao, 
Gdi ti glave nisam ođsikao, 
I posla- je k Mletku bijelomu 
Za jabuku duždu mletačkomu. " 



235 



Viša njega o laatini tankoj, 
Neka vidi sva vojska careva, 
Bragađina^ nilađa Proviđura, 
Koi turske glave odsic&še. 



To veziru puno mučno biše, 
Na svake ga on muke meljaše: 
Cime mu je oči izvadio, 
I bijele ruke odsikao. 

Kada li je sunce počinulo, 
Skiduje ga s tanene lantine ; 
Živa ga je na mihe derao. 
Bragadinel pokojna ti duša. 
Kra^evstvo od Cipra zvaše se jedan perivoj (bašća, vžrt) oliti 
giardin od svita, radi njegove lipote, ravnine, i ploda, koga poradj&še, kad 
u njemu kralji kerštjanski st4hu, a navlastito, kad uživaše Upi mir pod 
krilom privedroga principa, koi ga izgubi na 1571. 



Slidi pisma od strašnoga boja, koi se ueini na dan sv.Justine. 



Udkada su Mletci sagradjeni. 
Nije lipša vojska sakupljena, 
Što je vojska dužda mletačkoga, 
Vrime rata Cipra nesrićnoga: 

Dvi stotine tanenih galfjab, 
Dvajest i pet velikih džemfjah; 
Šest od boja silnih galijicah, 
Ormanicah ni broja se nezna. 

Prid njima su sivi sokolovi, 
Od latinske zemlje vitezovi: 
Od Mletakah bane Veniere, 
Od Genue Dorija Andrija. 

A od Španje Ivan generale, 
I od Rima Kolona principe. 
Od lijepe zemlje Sicilije, ' 
Svitu bane, Karđon generale. 

Kapetani vlastela mletačka, 
Kavaliri gospoda maltežska, 
Od veUka roda i plemena. 
Sve to terce, da Turčina siče. 

Zavezoše uz more duždevo, 
Zajedriše izpod gferčke zemlje. 
Sinje se je more zapinilo 
Od.gaUjah, i bojnih džemfjah. 



Kad su bili izpod svete Mavre, 
Govorio Dorija principe: 
„Što se bfli gori u iztoku, 
Ar su snizi, al' su labudovi? 

Ar je magla posrid polja pala? 
Ar popšti bili čadorovi? 
Ar su vile na, planini bfle? 
Al' su gferčke na plandištuovce?** 

VeU njemu bane Veniere: 
„Nit' su snizi, nit' su bfle vile; 
Nit' je magla , nit' su labudovi, 
Ni popeti bfli čadorovi; 

Već su ono turske ormanice, 
Dvi stotine tanenih gaUjah, 
Četerdeset bojnih «ultanfjah. 
Sto gaUjah Uluzali kralja, 
I brez broja berzih ormanicah. 

■ » 

Prid njima je morski kapetane, 
Ali-paša od Misira grada, 
S njim ćemo se danas ogledati, 
r vitežku sreću prokušati. 



236 



Ali veli Dorija Andriga: 
^Poslušaj me, bane Veniere! 
Ludo ćemo glave pogubiti, 
Mi nemojmo h Turcim bojak biti." 

Venier mu tiho odgovara: 
„Nije vrime o tom besiditi; 
Valja danas s Turcim bojak biti, 
Za Isusa našu kšrv pi'oliti. 

Nismo došli šetati po moru, 
Ni ljubiti Gerkinje divojke: 
Već braniti viru Isusovu, 
I našega dužđa mletačkoga." 

Pak je svoju vojsku razredio, 
I galije u red postavio. 
Od galfjah krila učinio, 
Generale lipo namistio. 

Naprid šalje bojne galijice, 
Na jednoj je Duodo Providure; 
A na drugoj Guoro kapetane, 
Na tretjoj je Ante Bragadine. 

Pežara se četvšrta zoviše, 
Pižanova petoj ime biše. 
A šesta je Anfbrož Bragadina, 
Mletčanina svitla gospodina. 

Na desno je krilo postavio 
Od Genue Andriju Doriju, 
I viteza Kardona Ivana, 
Liatinina i Sicilijana. 

A na livo postavio biše: 
Tri Mletčića i gospodičića 
Barbariga^i generala bana, 
I Kveiina po imenu zvana; ^ 
Tretjega Danal Proviđura. 

U sridu je bane postavio : 
Generala Ivana Španjola, 
I viteza Kolonu principa, 
Kapetana papinih galfjah. 



Izza sebe ostavio biše: 
Dvajest i pet tanenih galijah, 
I prid njima Alvar generala, 
Od starine silnoga junaka. 

Ako bi jim do potribe bilo, 
Nek udare čili na umorne; 
A Venier lipo upravljaše 
Sa svom vojsk. dužda mletačkoga. 

Maleno je vrime postajalo: 
Dojedriše careve galije, 
I prid njima silni kapetane, 
Ali-paša od Misira grada. 

Lipo jedre turske ormanice, 
Po načinu mladoga raiseca. 
Takvi način od boja morskoga. 
D^rži vojska cara velikoga. 

A kada li blizu dojedriše, 
Udariše pašine^ borije. 
Zavikaše Turci janjičari, 
Galijice živi oganj daše. 

Stoji jeka bubanj', i svirđ,lah, 
Germljavina silnih lumbaradah. 
Stoji zvižda šibah, i pušakah, 
Lomljavina tanenih galijah. 
Stoji jauk po moru delijah. 

Kada li se, pobre, sastadoše 
Sve galije turske i latinske, 
Rekao bi: nebesa se ore; 
A planine u dubljine nore. 

Žarko sunce pomerčalo biše 
Od cernoga praha i olova. 
Sve se sinje more tresijaše 
Od topovah turskih i latinskih. 

Po moru se drugo nevidjaše; 
Nego vesla, jedra, i lantine, 
I tilesa turska i kerštjanska, 
Po hiljadu zajedno plivaše. 
Jedan drugom' smfertcu zadavašc. 



287 



Nečuju se pisme, ni popivke, 
Nit' se čuju gusle, ^i tambure; 
Nego jauk i plač od junakah, 
Zveketanja mdčah i sab^Ijah. 

Sinje more kervavo bijaše 
Sve od kervce turske i kžrštjanske. 
Najveća se kervca prolivaše, 
Gdi bijahu mladi generali. 

Ište paša Veniera bana; 
A Venier pašu kapetana. 
Sritoše se, ter se udariše 
Dvi aždaje ljuto izraniše. 

Vitezovi bana Veniera 
U galiju tursku uskočiše, 
Do polak je oni osvojiše; 
Drugu polu osvojit nemogu; 

Jer Aliji dobra pomoć dodje 
Od junaka bega Karaodže, 
I Mamuta, paše silenoga. 
Izbaviše Ali-kapetana 
Od viteza Veniera bana. 

Ali bane u nevolji biše, 
Galije ga turske obletiše. 
Venier se njima nepridaje, 
Većjih s ognjem bije na sve strane. 

A medju to dobra pomoć dodje, 
Ter udari sa četiri strane: 
S jedne strane Ivan Loredane, 
S druge strane vitez Kontarine. 

S tretje strane Alvar kavalire; 
A s četverte Jđalpier Katarine: 
Potopiše careve galije^ 
Pogubiše bega Karaodžu. 

Dva viteza skladno udariše: 
Ivan bane, i duka od Parme,. 
Na galiju paše kapetana, 
Udariše, ter ju osvojiše. 



Ugleda se glava Alijina 
Na lantini od galije tanke. 
Više glave barjak trepetjaše 
Privedroga dužda mletačkoga. 

Svezana mu dva sinka klecahu 
Prid kolinom bana Veniera. 
S i\}ima mnoge paše i kadije, 
Silni Turci, age i spahije. 

Turska sila biše dobivena, 
I najveća sila satfervena; 
Izvan trijest tanenih galijah, 
I carevih bojnih sultanijah. 

Ali udri zmaje od dvi glave, 
Po imenu Kverin generale. 
Razbi Turke, pohvata galije, 
Težko siče po moru balije. 

Livo krilo mletačkih galljah 
Barbarigo vitežki branjaše; 
Ar ga biše strila udarila. 
Ljuta strila u oko junačko. 

Zato bane haje, i nehaje, 
Strilu nosi u oku livomu. 
Britku sablju u desnici ruci, 
Ter pod strilom slobodi junake. 

A b^rzo mu dobra pomoć dodje 
Od njegova dragoga netjaka. 
Po imenu Marin Kontarina, . 
Ter osveti ujca Barbariga. 

Na Turke je juriš učinio; 
Bojak bijuć al' je poginuo. 
Tretji danak bane Barbarigo 
•Od bolesti dušicu izpusti. 

Još ti kažem silnoga vojnika. 
Po imenu Nani Federika. 
Vitežki je s Turcim bojak bijo, 
Kara-pašu živa uhvatio. 

Junak biše Šilok kapetane, 
Vitežki se brani na sve strane. 
Namira ga biše namirila 
Na Kanala, mlada Providura. 



238 



Žestoko se oni udaride, 
I nemilo, brate, izkerviše; 
Ar pridobi Kanal Providnre, 
I potopi tanene galije. 

Skoči paša u to sinje more, 
Kruto pliva, ali neizpliva; 
Jer ga stiže Ivan Kontarine, 
Ter mu rusu odsiječž glavu. 

Desno krilo u nevolji biše; 
Jer galije i\jega oklopiše 
Uluzali kralja nevimoga, 
Pomoćnika cara čestitoga. 

Kruto bije maltežske galije, 
I vedroga dužda mletačkoga. 
Dvi galije bojne izgubiše, 
Braniti se više nemogoše. 

A kad vidi Andrija Donja 
Jadno stanje maltežkih galijah, 
Na Turke je naglo udario, 
I galije mnoge potopio. 

Tu se biše od jutra 4o po'dne . 
Silne vojske na sinjemu moru; 
A kad li je po po'dne vu bilo. 
Na duždu je mejdan ostanuo. 

Jer njegova vojska strahovita 
Dobi vojsku cara silenoga. 
To se sgodi rata ciparskoga, 
Po kerštjane puno nesrićnoga. 

Sto galijah turskih uhvatiše, 
Toliko jih ognjem sažegoše. 
Sam uteče kr^u od Algira 
Samo s svojih trideset galijah. 

Nebi ni on junak utekao; 
Već ga pusti Dorija principe, 
Koi duždu pomoći nedade. 
Ej neviro, nigdi te nebilo! 



Osta mettvih silenih Turdkah 
Za trideset i veće hiljidab. 
Pet hilj^h živih uhvatiše. 
Sedam pašab duždu đarovaše. 

Ost4 mertvih duždevih vojnfkah 
Pet hiljadah po. izbor junžkah. 
Cetem^'est vlastele mletačke 
Puno veće rimske i mletačke. 

Sve principah, verstnih vitezovah, 
Kavalirah, pobre, i knezovah. 
Što pogibe dan svete Justine 
Zarad svete vire Isusove. 

Glasovite po imenu kažem 
Vitezove dužda mletačkoga, 
Bojak bijuć koji pogibože, 
I poštenje vičnje zadobiše: 

Pogibe nam slavni generale 
Barbarigo, vitez Augustine. 
Biše njega strila udarila 
U zlo misto, u oko junačko. 

Pogiboše i dva Kontarina: 
Marin jedan, a Jerolim drugi; 
Ar se oni lipo zaminiše. 
Jer galije mnoge potopiše. 

Pogibe nam Ivan Loredane, 

' I delija Malpier Katarine. 
Frane Buono, i kapetan Mezo, 
Providuri, sileni junaci. 

Dva viteza silna poginuše: 
Marko Lando, i junak Soranzo. 
Pogiboše i dva Barbariga: 
Jure jedno, a Andrija drugo. 

Ostale ti kazivati neću; 
Jer bi pisma odveć duga bila. 
Neka pjeva, komu je ugodna; 
Nek ostavi, komu je neplodna. 



239 



Slidi popjevka od gospode presvietle dnbrovadke, kako raiblSe 
i izsikode Turke Saracene na moru blizu grada Korčule na 
1033. — KraUa bosanskoga Ostoju Kristina na 1401. ~ i bana 
od Neretve uhvatiše I umoride; prikazana presvitloj gospodi 
dubrovačkoj od Fra. AndrUe Kačiča, rečenoga Milovana. 



Alaču gorko svita banovine; 
Jer su one težko porobljene 
Od Turakah, silnih Saracćnah; 
Ar podavno u stara vremena. 

Porobiše ravnu Italiju, 
Gerčku zemlju, i svu Dalmaciju, 
Dubrovačku još lipu deržavu, . 
Ravni Kotar, Liku, i Kferbavu. 

Mnogi kralji s njima bojak biše. 
Na puno ih miestah predobiše 
Dubrovačka prisvitla gospoda, 
Od našega slavnoga naroda. 

Mnogo krat su s njima bojak' bili, 
I vitežki jesu predobili: 
Kod Korčule grada bijeloga, 
Nasred mora dužđa mletačkoga. 

Imadihu tanene galije, 
I velike od boja ližemije. 
Vladaoce, slavne kapetane, 
Vitezove, mlade Dubrovčane. 

Silne vojske dvanajest hiljadaH 
Od bijela Dubrovnika grada. 
Od Konavlja i Popova ravna; 
Sve vojnikah od naroda slavna. 

Ostaviše svoje bile dvore, 
Zavezoše uza sinje more. 
Saracene Turke dostigoše, 
Sa svih stranah na nje udariše. 

Potopiše turske sultanije, 
Berze šajke, tanene galije. 
Izsjekbše Saracene Turke, 
Pod Korčulom nevirne hajduke. 



Nečudi se, pobratime mili! 
Jer su tada Dubrovčani bili 
Puno snažni, i vele bogati. 
Pitaj mudrih, ako želiš znati. 

I nek znade još dobrota tvoja: 
Kupi vojsku Kristiću Ostoja 
Dvigest hiljdd pjeSac' i konjfkah, 
Sve po izbor bosanskih vojnikah. 

Idje s vojskom gradu Dubrovniku, 
Ter nepraštja još ni duhovniku. 
Robi, pali sela i varoše; 
Dubrovčani al' se podigoše: 

Deset hiljad po izbor junakah, 
Kojino se neboje Bošiyakah, 
I prid- njima Cerva generale, 
Dubrovčanin, od starine bane. 

Idje Cerva kralja dočekati, 
I na njega snažno udariti. 
Malo vrime postojalo biše, 
Silene se vojske susritoše 

Kod Bargata, planine visoke. 
Blizu jedne doline duboke 
Od bedrice sablje povadiše, 
Dvi se vojske silno udariše. 

Tu se proli kervca od junakah 
Dubrovčanah, i mladih Bošnjakah. 
Žestoko se vojske izsjekoše, 
S obi strane mnogi izgiboše. 

AV predobi Cerva generale. 
Silni vitez, glasoviti bane. 
Kristića je vojsku izsjekao, 
I njega bi; al' je utekao. 



240 



U tom boju poginuo biše: 
Cerva vitez, kako pero piše. 
Gdi je radost, tu je i žalosti, 
Neka nije prazne, oholosti, 

To se sgodj, dragi pobratime! 
Na hiljadu četiri stotine. 
I posli 3U oni vojevali, 
Ter gradove bile uzimali. 

Uhvatiše morskog' kapetana, 
Od Neretve viteza i bana. 
U tamnicu tamnu zatvoriše, 
I nemilom smertcom umoriše. 



Bazbiše ga, ter ga predobiše, 
I Baršćanik bili osvojiše. 
U Neretvi blizu Opuzena; 
Al' podavno u stara vrimena. 

Posli toga om vojevaše, 
I Španjolske kralj e pomagaše. 
Tri stotine od boja džemyah 
Poslaše jim u malo godfnah. 

Vitežki su oni vojevali, 
I po moru vojske razbijali. 
Kralj od Španje poznadfe jih lipo, 
Ter zagerli malo i veliko. 



Svoj gospodi grada Dubrovnika: 
Čast i dfka, slava privelika, 
I junačka pjesma davorija, 
Koju pjeva ravna Slavonija. 



241 



Knezovi i vlastela naroda slovinškoga. 



Alaupović, iz Bosne. 

Aljmić, od Bobovca. 

Aračinović, od Broćna. 

Babić, plemić iz Bosne, koje se sada nahodi pleme gospodsko 
naBoUu. Ovi imadoše mnoge diplome od kraljah, kada pridoše pod ved- 
roga principa, a posli od istoga principa primi diplomu i medalju, koje 
se nahode i sada u dvoru iste gospode na BoUu. 

Bačić, od Serbije. 

Baožić, od Zente. 

Baiigelić, knezovi od Podhumja, iz Livna. 

Bemjaković, starinom Grubi§ić, od Olova. 

Berzojević iz Rogoznice, medju Omišem i Zadvarjem. 

Bibić, od Miđenoga Berda, iz Zagorja. 

Bielavić, od Bobovca. 

Bielopeijević. 

Biložiević, od Mostara. 

Bisaljić, od Duvna. 

Bogašinović, knezovi od Popova. 

Bogopanl^ović, iz različitih banovinah. 

Bogostinović, knezovi od Blagaja. 

Božićević. 

Božinović, iz Glamoča. 

Branilović, od Risna. 

Branković, knezovi od Jajca. 

Bumazović, iz Podbilja od Imotskoga. 

Camojević, od Zažabja, više [rike Morače, principi od Zente i 
Ceme Gore. 

Cetinjanin. 

Ćorić, od Tvele iz Bosne. 

Debeljić, od Lažarića iz Serbije. 

Denović. 

Deskojević. 

Didlović. ' . 

Dinjić. 

^ 16 



— 242 — . 

DinjiČić. ^ . 

Divojević, od Zagorja. 

Dobrašinović, od Vavkova. 

JDobrotović. 

Drašković. 

Dugašinović, od gornje Zente u Epiru. 

Favković. 

Frankopanović, iz različitih banovfnkh i mlstah slotinskih. 

Gžrguričić. 

Giendisaljić. 

GizdeHnović. 

Glavić. 

Gradanović, iz Kozice. ^ 

Granić. 
^ Grebljanović, knezovi od Serbije. 

Grubačević od Neretve iz Čitluka. 

Grubješević, od različitih mistah. Od ovoga su plemena Grubišići 
na Makarskoj, knezovi od starine. 

Grubkovič, od Neretve. Od ovoga je plemena Puljan izpod Jezera. 

Hervojević, od Banje Luke. Bili su od plemena ovoga duke od 
Splita, Korčule, Hvara i Brača. • 

Hrabrenović, od Banje Luke. 

Ilinić, od Mostara! 

Jablanovič, od Neretve. 

Jakšić, od velikoga Biograda. 

Jankometović, od Sutinske. 

Janosaljić, od Mostara. 

Jeličić, iz Mostara. 

Jorinić, iz Čapljine. 

Jović. 

Jugojević, od Jugova polja. 

Kačić, knezovi od Primorja, starinom gospoda ungarska., 

Karstilo, drugojačije Pavlović, knezovi od Tribiiya, Popova i 
Konavlja. 

Kastriotić, poglavice oliti principi od Albanije. Od ovoga plemena 
bi Jure Kastriotić, rečeni Skenderbeg, koi svega vrimena svoga života 
s Turcim rat imade, i vazda ih dobi. 

Kležić, iz Rujanah od polja livanjskoga. 

Klupković. 

Knezović, od Hercegovine. 



— 243 — , 

Kobilić, od Novoga Pazara: od .ovoga plemena bi veliki vitez 
Miloš Kobilić, koi ubi cara Murata na Kosovu polju. Starinom zvaše se* 
Obilić ; ali zaradi nenavidnosti bi od Vuka Brankovića zazvan Kobilić^ 
Kopčić, od Rame, sada su Turci. 

Kopjević. 

Koijenić. 

Kosarić, knezovi od Hercegovine. Bi od ovoga plemena Herceg 
Štipan, ban od sve Hercegovine; od istoga plemena izTiode gospoda Ko- 
silici u Šibeniku. A imadu Košarici Turci u Ljubuškomu. 

Kositerović od Livna. 

Kosović, knezovi od Cetine. Od ovoga je plemena kuća u Kotoru 
prisvitloga i pripoštovanoga gosp. Vicenca Kosovića, biskupa korčulanskoga. 
Od istoga plemena nahodi se kuća u Zaostrogu, Derveniku i na veće mistah. 

Kostanić, knezovi od Dervenika u gornjemu Primorju. 

Kotromanović od Mileševa iz Bosne, bani i kralji bosanski. 

Kovačić, od sela Kovačića iz Livna. 

Kragunić, od različitih mistah i banovinah Bosne. i Hercegovine. 

Krašinović. 

Križić, od Vinjana iz Posušja. 

Kružić, bani, đuke i markioni od Klisa. 

Kubretić, iz Cetine, knezovi od Varljike. 

Kukretić, od Tvele iz Bosne. 

Kurjačić. 

Kvavković. 

Latičić. 

Linjičić, od Šibenika. 

Ljubetić. 

Ljubibratić, iz Tribinja, comites. 

Lorkić. - , ' 

Lovretić, od različitih banovinah. 

Lubković, od Foče iz Hercegovine. 

Maravčić, od Livna. 

Margeritić, od Zažabja. 

Margitić, od različitih bauovfnah. 

Martinušević, od Buskoga-Blata. 

Marulović. 

Masnović od Livna. 

Matijevkovlć, od Raska. 

Melinić. 

Mereljić. 



— 244 — 

Mernarić. 

Mernjavčević od Hercegovine. Bi od ovoga plemena Kraljević 
Marko, kako se nahodi u historijam slovinsMm. 

Mirilović, od mista Mirilovića. 

Miljenović. 

Mladjenović. 

Morović, od Zvornika. 

MoFOvkšić. 

Mučijević, od Smedereva. 
y Nemanić, od Mostara. 

Neorić, bani od Muca. 

Nimičić, od Ljubuškoga. 

Novaković, od Zažabja; od ovoga plemena izlaze Maslardići. Go- 
spoda, od kojih bihu mnogi dobri, redovnici na Braču. 

Oblačić, iz Lazarića. 

Omučević, od Olova. 

Orlović, iz Broćna. 

Palikuća. Gospoda velika u 'Dferveniku. 

Paračić. 

Parmezanović. 

Pasovčić, od Neretve. 

Pikolomenović. 

Pokrajčić, iz Travnika. 

Predojević, od Pristolja, rečenoga Sera. 

Prelasović, od različitih banovfnah. 

Radjelović, od Fojnice. 

Radmirović, od cerkvice kod Foče. 

Radojčević. 

Rajković, od Ogorja. 

Režić, od Bobovca. Od ovih . se nahode mnogi dobri officiri, u 
vimosti i poštenju, a najveće u strahu božjem. — 

Rupčić, od mista Rupčića kod Dubrave: Cerni Verh. 

Ružječević. ' 

Sagrilović. ' , 

Senčević, od Mileševa u Hercegovini. 

Šestokrilović, od Perasta. 

Sestričić. 

Sitničić, od Kosova-Polja. ^ ^ 

Sladojević, od Imotskoga; 

Smoknonović, od mistah različitih. 



— 245 — 

t 

Sokolović, od Sarajeva. 

Stanković, od Vučevice. 

Sudić, od Poljfcah. ' 

Svimirović, od Neretve iz Renjica. 

Svitlojević, od Smedereva. 

Šubić, od Bribira iz Ostšrvice. Od ove familije izadjž ban Nik. 
Zrinović, silni vitez na oružju. 

Tasović. 

Tšrganović. 

Tesevčić, od banovlnah različitih. 

Tičinović. 

Tolišić. 

Tomanović, drugojačije Tolenović, iz Hercegovine.. 

Tvartković, od Popova iz Dračeva. 

Vilić, od gornjega Vakupa. 

Vladmirović, knezovi od Mostara. 

Vlašić, rečeni Vlaić Uroš, Nemanjić, sve jedno pleme. 

Vojković, iz Vojkovića od Tribinja. 

Vojnović, knezovi od Užtca. Od ovoga su plemena Nakići. 

Vukoslavić, od Careva iz Raska. 

Vuković, drugačije Hšrvatnić, iz Livna. 

Zlatonosović. 

Zoranović, od Sarajeva. 

Zurjatić, od različitih mfstah. 

Zvizdojević, od Konjica iz Rakitnice u JBosni. 

Žantić, od Neretve. 
" Žarković, od Zažabja. 

Ždralović, od Sutinske. 

Želković, Hercegovci. 

Žilić. 

Žimraković, od Zažabja. 

Županović, od Županc a i Duvna. 

Sliđi takodjer kratko zabiliženje medju ostalom gospodom bosan- 
skom od jasne i prisvitle obiteli i kuće kneza Relje Omućevića-Gfer- 
gurića, narečenoga vlastelina bosanskoga, gdi ćeš vidit' u kratko, dobro- 
voljfti štioče, trinajest porodah po mužkoj kervi, od kojizih izajdoše bani 
od Kostora u Macedoniji, na misto bani u Bosni, vitezovi oliti kavaliri 
svetoga Jakova od Galicije, bojni i nedobitni generali na moru i na. zemlji 
kralja od Špaige i Napulje. Od istih izajdoše cesarice ; budući da udav&hu 
svoje sestre i svoje kćeri za kralje i cesare carigradske i trapezuntskeukuću 



L 



— 246 — 

Komnenovu, u Beču takođjer kod cesarah i UBgarskih kirdljah imađoše 
velika dostojanstva, i gospodstva, kako se štije u njihoviin dopuštjenjim, 
oliti diplomim, kpje bi dugo bilo ovde prikazati. Slide dakle u kratko 
odzgor rečeni porodi od iste kuće. 

. Porod pšrvi. Knez Eadivoj Gfergurić, rečeni Vladisaljić , bi 
knez od grada Tuhelja, koi se nalazi usrid Bosne, medju Kreševom 
i Konjicem, koga posidovaše od toliko godlnah ^ njegovi stariji , od kojih 
ričih moreš poznati, da nisam počeo od početka pisati stablo od njihovih 
porćdah; zašto bi odviše dugo bilo govorenje; već ,sarao od onih, koji 
su bili malo vrimena. Ovi imađe za ženu, imenom Vladavu Baošića. Misto, 
gdi S(B ovi grad nalazi, zove se župa Smuzske, odkuda starinom izajdoše. 
Drugi porod. Knez G^rgur, sin .kneza Radivoja Gergurića 
odzgor rečenoga. Ovi imade za ženu Katu Krašojevića. 

Tr^etji porod, tfnez Radivoj,,sin G^rgurev, na misto ban od 
Jajca i njegovih deržavah. Ovomu Štipan Kotromanović , ban bosanski, 
potverdi svakolika posidovanja, koja uživAhu njegovi stariji, i rečeni grad 
Tuhelj dade na njegovu zapovid i uživanje, i to bi godišta Gospodinova 
na 1268. Ovi imade za ženu Anicu Zvijezdića. , 

Četverti porod. Knez G^rgur, sin Badivojev. Ovi bi prozvan 
Homutina; zašto bijaše vragoljast, a imađjž,še dva brata, i mučeći se i 
vragujući s njima, izmakao bi im štogod iz rukuh, pak izmuždjio kao 
riba, i utekao bi dražeći jih; zato ista bratja nadiše mu ime Homutina, 
i tako, koji se od njega rođiše, prozvaše se Homućevići-Gh'gurići. Ovi 
bi vojevoda od Jajca, i imade za ženu Ružicu Kostanjića. ^ 

Peti porod. Knez Relja, sin Gergura Homutine, bi prozvan 
Homućević. Ovi bi ban od Kostura, grada u Macedoniji, i veliki vojevoda 
cesara Štipana Nemanjića, godišta Gospodinova na 1349., bi toliko hitar, 
i neizrečeni junak, da bi se mogle od njegovih slavnih dilovanjah velike 
knjige napisati: al' mineda vrime ni siromaštvo metnut na štampu. Samo 
ću od njega ovdi metnuti jedno dilo od njegove hitrosti. Nahodeći se ovi 
jedan put s gospodom na polju više Smuzske medju Kreševom i Konjicem 
blizu cerkve Padigmanske, učini na noguh tri skoka toliko velika, i toliko 
čudnovita, da svi ostaše izvan sebe, kako govore, da je smista skočio 
svaki skok po trideset i dvi stope tako, da za vikovičnju uspomenu 
usadiše velike stupove od kamena, od jednoga skoka do drugoga, i na 
njima upisaše slavnim slovima ove riči: „Ovđi skoči vitez Relja 
Homućević." Ovi, kako rekoh, bi kapetan, i general sverhu sve vojske 
cesara Štipana Nemanjića; imade za ženu Vidosavu Baošića. 

Šesti porod. Knez Gergur Homućević, drugi dan od Kostura i 
gospodar od Popova, Orahova, Slanoga, i imadž za ženu Maru Gjupanovića. 



— 247 — 

Sedmi porod. Knez Hranisav Homućević, gospodar od Popova, 
Orahova, i Slanpga; ovomu potverdi kralj bosanski Tvartko svakolika 
privilegija, dopuštenja, i posidovanja , koja su uživali njegovi stari , go-v 
dišta Gosp. na 1395. Ovi bi vojevoda i vladalac od Primorja namisto 
rečenoga kralja, i imadš za ženu Radu Ljubibratića. ^ 

Osmi porod. Knez Brajan Homućević, gospodar od Popova i 
Orahova; zašto mu Dubrovčani na silu uzeše baštine I zapovid, koju 
imadj&še u Slanomu, to jest na 1460. i imadfe^za ženu Gojisavu Kovači ća. 

Deveti porod. Knez i vojevoda Radivoj Homućević, gospodar 
od Popova, Orahova, i od svih svojih starinah, koje mu potverdi Matijaš 
kralj ungarski na 1465., i imadfe za ženu Vidosavu Kostanjića. 

Deseti porod. Knez Milat Homućević, gospodar od Popova, 
Orahova, i od svih svojih didovfnah; imadš za ženu Blicu Tasovića. 

Jedanaesti porod. Knez Ivan Homućević, gospodar od Po- . 
pova i Orahova , i bi poglavica od svih bojnih drivah kralja od Napulje, 
,to jest general, i imade za žehu Radu Coriea. 

Dvanaesti porod. Knez Ivelja Homućević, gospodar od Po- 
pova, Orahova, i opet od Slanoga, i general od svih bojnih galijah kralja 
od Španje, i imade za ženu Jelu Bogašinovića. 

Trinaesti porod. Kn6z Petar, Iveljin sin, vitez, oliti kavalir 
svetoga Jakova, apostola od Galicije, komisar i general sverhu sve vojske 
Filipa drugoga, kralja od Španje , a navlastito sverhu vojske slavnoga 
naroda, koje mnogo imadjaše u ono vrime posli razrušenja kraljestva bo- 
sanskoga i njegovih banovinah. 

Od ove kuće na J1320. bi Radigost, Arcibiskup metropolitan u 
Bosni, u gradu imenom Glasinci; takodjer drugi bi metropolitan u istoj- 
cerkvi, od iste kuće, imenom Dobroslav, na 1366. Po isti način biše 
množi kanonici, i dekani u avetom Nikoli u Baru, i u drugih mistih: 
"biše toliki i toliki redovnici, bogoslovci i naučitelji u redu sv. otca Do- 
minika, i sy. otca Franceška, i jedan blaženi, imenom Julijan, od bosanske 
provincije, oliti deržave. ^ Odkuđa ćeš poznat', da je ovo bila kuća ne 
samo od uzvišenoga gospodstva, da li jošter bogoslavna, katoličanska, i 
pravovima. 

Od ove kuće Jelina, kći kneza Ivelje Homućevića, udade se za 
Petra Komnenovića, sina Aleksina. ^ od kuće Komnenov? izašlo je dva- 
najest cesdrah. 

Ovo nek' bude zasad zadosta, za uspomenu od kuće Homu- 
ćevića, a tko želi znati više, neka štije knjige, koje se ovako zovi^: „Le , 
glorie cadute dell' antichissjma, ed Augustissima Famiglia 



— 248 — 

Comnena, deT Abbate Don Lorenzo Miniati, štampate in 
Veoezia per Francesco Valvasense del 1663." 

Ali imaš, moj poštovani štioče, znati, đa ovđe sva plemena go- 
spodska nisu imenovana, budući da se nahode u različitim kartam, du- 
kalam i diplomam mnoga vlastela, i knezovi od naroda slovinskoga, koji 
nisu u broju gospode gori imenovane , kakonoti ovi , koji slide , i drugi 
mnogi : 

Knez Matić, iz Varvare starinom. 

„ Radinović. 

„ Radosaljić. 

„ Ivanović. 

„ Radivoljević. 

„ Milatović. 

„ Divičić. 

„ 'Ostoić. 

„ Svilojević. 

Ovi plemići bosanski, i mnogi drugi, nahode se koji u diplomam, 
koji u dukalam principovim, kakonoti niki od ovizih u diplomi kneza 
Kostanića iz gornjega Primorja, koju imade od kralja Tvartka na 1398., 
na kojoj se imenovani knezovi podpisuju. 

U vrime krdljah bosanskih Matici bili su' knezovi od Varvare, 
koja je blizu Rame u Bosni; ali posli razasutja bosanskoga dodje u Pe- 
trovo-Polje, i u mistu, koje se zove Cipčić, nastani se, gdi 'se i sada 
vide temelji od njegove kule. Od rečenoga kneza Matica i sada se na- 
boji kuća u Čovoljavim, koji se istim plemenom zovu. 

Uspomene mnogih gospodskih kucah posve su se utfernule, niti 
se znati mogu, a razlog je ovi: kada Turci Bosnu osvojiše, kogamogoše 
uhvatiti, posikoše, njihove uspomene sažegoše, a dogodi se ovako: dozva 
car na viru gospodu bosansku pod grad, koi se zove Jajce, i obeća Jm 
dati njihove baštine , sela , gospodstva , i potv^rđiti sva ona privilegija, 
koja su uživali prija pod kraljim bosanskim, naredivši im : da donesu sve 
svoje karte, koje se u njihovim kucam nahodjahu, toliko od njihova gospodstva, 
koliko od zemdljah, i vitežkih dilah, koja su oni i njihovi stari učinili. 
Došavši dakle starešine od kucah gospodskih prid cara pod Jajce, pri- 
kazaše mu karte svoje, koje imadući car u rukuh, sve jih čini sažeci, a 
njih na tverdoj viri, k6ji se nehtiše poturčiti, čini pogubiti. Ostali puk 
dozvk prida se , ter izprominjiva imena njihova stara , i zapoviđi , da se 
u napridak imadu otčevim imenom zvati, na- priliku: korau otac biše Petar, 
zapoviđi, da se u napridak zove Petrović, itrl. 



— 249 — 

Mnoga gospođa, koji se nehtiše poturčiti, i koji imadoše sriću 
sakriti se od sablje Otmanovića, pobigoše k moru u Primorje, kako se 
nahodi u pismu u manastiru bosanskomu , koi se zove Fojnica , gdi se 
štiju ove riči: „Magha etiam Bosnensium pars en eo turbine 
in proximas Erainae plagas, oramque maritimam fuga se 
salvavit, quarum pleraeque familiae olim nobiles, nunc 
privatae sunt, Religionis quamPatriae amantiorum." Bo- 
sanska arma jest jedan štit, i na njemu pol miseca, i jedna zvizda. U 
Primorju na mnogim starim grobnicam nahodi se rečena arma: sva je 
prilika, da su takve grobnice učinjene od bosanskih uskokah, za jednu 
uspomenu od svoga došaštja i gospodstva. 



Govorei^e kratko od kaie Vlađmirovića. 

Iz historijah slovinskih, diplćmah bdnah i kržljah bosanskih, i 
dukdlah privedrih princlpah mletačkih, saviše istinita plemenitost, veli^ 
čanstvo i gospodstvo, koje u stara vrimena uživftše kuća knezovah Vlađ- 
mirovića i ostavivši historije, koje su svitu očite, ukazujem ono, što se 
u dukalam i diplomam uzderži. 

Na 990., Maja na 20. Knez Vukotin Vladmirović, osobiti gospodar 
od kaštela Vladinjca, i vladalac od mnogih mistah i kastćlah u Herce-# 
govini, imad^ plemenitu dukalu od privedroga principa Petra Kandijana, 
u kojoj mu daje mnoga privilegija, zaradi sluSbe, vimosti i pomoći, koju 
mu i)iše rečeni knez učinio. 

Na 1010. Knez Vukbsav Vladmirović imadfe izvžrstitu diplomu 
od Kotromžina, bana bosanskoga, u kojoj imenuje se rečeni knez Vukosav, 
gospodar i zapovidnik od sve Neretve, i kako ga vas sbor plemićah bo- 
sanskih, i mogućih od kraljestva izbavlja od obćenite tegoće davanja; 
koja se običavahu kraljem bosanskim davati. Bi mu u istoj diplomi po- 
tverdjena oblast, osobita, vladanje i zapovid sverhu svih svojih mfstah, 
selah i kastžlah. Štije se takodjer u istoj diplomi , kako dobi pravdu 
hercegu Štipanu, to jest misto, koje se zove Krupa izza Čitluka, dervo, 
kami i vodu. 

Na 1387. imade knez Radoš Vladmirović diplomu od Štipana 
Tvartka, kralja bosanskoga, u kojoj mu bi dano, i potverdjeno za vlastitu 
baštinu Broćno, Ljubuški i sva sela do đeržave primorske. 

Na 1446. Vilemir Vladmirović reda svetoga Basilija, oliti Va- 
silije Opata, bi biskup od Krešovije, i u jeziku latinskomu i gferčkomu 



— 250 — 

puno naučan i razuman; ovi biše veliki kancelir, i sveznadar kralja 
Štipana Tomaševlća. 

Na 1461. Knez Radivoj Vladmirović im^dž od Štipana Kristića, ' 
kralja bosanskoga, mnoge baštine u Bosni, zaradi njegove službe, ivitež- 
koga. vojevanja, dadž mu takodjer Mlit u moru, nedaleko od Stona- 

Na 1551. Knez Vladislav stase u Perd izza Baćine u deržavi 
primorskoj, i uzderžk se u gospodstvu; ali ne u mogućstvu, u komu se 
njegovi stžri nahodjahu ; jer tako hoti turska sila, koja nikomu nepraštja. 
Šlaga s,e s knezovim od Primorja, skojziim učini nike zakone i naredbe, 
na kojih se Vladislav podpisuje svojom rukom, na 1610. 

Na 1563. Fra Daniel Vladmirović, reda. sv. Frane, deržave bo- 
sanske, čovik puno mudar , i naučan , bi biskupom od Duvna, podnese 
mnoga progonstva od Turškah, od kojizih bi ubijen najposli , ' koga tilo 
od kžrštjdnah bi ukopano u cšrkvi manastira ^ubijŠkoga. 

Na 1620. Knez Šimun življaše u Perci, i ovoga ubiše Senjani, 
koji dosta zla u svoj Dalmaciji učiniše. Osta mu sin Ivan, i ovoga Vlasi 
zazvaše Šimunović, i tako se zazvaše svi oni, koji od njega izadjoše. 

Na 1647. Rečeni knez Ivan privedfe Krajinu do kule Norina, i 
zato mu.odprivedroga principa Fianceška Molina "biše radi vitežkih dilo- 
vanjah potv^rdjena sva privilegija, toliko bosanska, koliko mletačka. 

Na 1684, Otac mnogo poštovani F. Antun Vladmirović, prozvan 
% Gabeljanin, mudar redovnik i veleznan, bi učinjen provincijalom bosanske 
provincije. 

Na 1685. Knez Nikola Vladmirović samo s četiri druga vima 
osvoji kulu od Norina, .za koje vitežko dilo imadfe pohvalu s platjom od 
principa. Ovi puno krdt bi od Jerolima Kornera poslan na mejaše turslce, 
da čini ugovor s Bebića pukom, kako i na koi. način imadiše bižati pod 
krilo principovo, i našavši prigodu, dodj^ , i naseli se u deržavi , Icoja u 
stara vrimena biše istih knozovah Vladmirovićah. Rečeni knez Nikola bi 
u ono vrime glasoviti junak ; jer vitežki vojevži , i mnoge odsiče turske 
glave: ali i on na uzetju Gabele od turske puške pogibfe: „qui gladio 
cecidit, etc." Ove sve stvari svidoče attestati Kornera generala, i 
Dulfina, 1690. 

Na 1700. Fra Šimun Vladmirović bi parokom u Sarajevu, koga 
radi svete vire ubiše Turci, kako svidoče karte nošene na kapituo gene- 
ralni u Mflan god. 1722. 

Na 1704. Knez Jure Vladmirović od generala Zane bi učinjen 
kapetanom, od krajišnikah, prid kojimi vojeva, tursku zerrilju porobi, 
plino zapljni, s njima glave odsica, i mnogo robja dovede. 



— 251 — 

Na 1751. Knez Luka i Ivan Vlađmirović imadoSe, u kriposti 
starih dosfcojšnstvah, dukalu od^ principa, u kojoj potvferdjuje njihove di- 
plome, koje jim kralji bosanski dali bihu , dajući njima , i njihovim po- 
slidnjim uvike plemenito ime od knežstva sa svim onim uživanjem, koje 
gospoda ostala od te všrsti uživati običaju. Od ove kuće i sada su dva 
redovnika sv. Frane. Jedan je za lektura generalnoga u ŠibeniJni, imenom: 
Fra Luka^ čovik u svomu zanatu kripostan, i naučan; a drugi u Ungariji 
študenat, imenom Fra Paska', sinovac rečenoga otca poštovanoga Fra 
Luke. Bog jim dao sriću, i vazda pošten glas 1 -^ , 



Pisma od Vukotina Vladmirovii^a, prikazana kneiu Luci Viad- 

miroviću. 



Fonosi se Lika Zrinovićem, 
Novi Pazar Miloš Kobilićem, 
Cema Gora hercegom Štipanom : 
A Neretva Vladmir-Vukotinom, 

Koi biše dika od knezovah, 
Svitlih bžnah, snažnih vitezovah. 
Sve ufanje kralja bosanskoga, 
Britka "bablja dužda mletatikoga. 

Po^ porodu Boga gospodina. 
Još neprodjž litah ni godinah: 
Devetđeset i devet stotlnah, 
Kad Neretva rodi Vukotina. 

Poznade ga dužde Mletčanine, 
Po imenu Petar Kandiane, 
Kada s vojskom u Nel^etvu dodj^, 
Vukotina u Vladincu nadje. 

V^ukotin se složi s Mletčaninom 
Sa svom svojom starom banovinom, 
Pomdže mu podložit Krajinu, 
Slavu dade duždu Mletčaninu. 

Što zapita Vladmir Vukotine, 
To mu dade dužde Mletčanine: 
Potverdi ga banom ad Vladinca, 
Nek' su bani i njegova dica. 



Potverdi mu i sva pisma stara, ^ 
Što je ima' od rimskih ces^ah : 
Da. banuje vazda brez bacača, 
Da na boju neuzkrati mača. 

Malo zatim vrime postajalo, 
Dvajest godin' još nebiše prošlo. 
Kad u Bosnu dodje Kotromane, 
Ter učini viče i divane. 

Vukotina zove najpervoga 

Od gospode i kraljestva svoga, 
Hoti : da jex pšrvi u saboru 
I njegovu bijelomu dvoru. 

Razširi mu stšru banovinu, 
I njegovu lipu didovinu, 
Odklera vrije voda Žefvnovnica, 
Svu Neretvu do ^iloga Sto'ca. 

Odklem Norin udara u more, 
Sve Popovo čak do Cerne Gore ; 
Sve deržaVe od Mostara grada, 
Da u vike brez harača vlada. 

Sviđa kruna Tvartković Štipane, 
Kralj od Bosne slavne vazda zvane, 
Puno hvali Vlađmira Radoša, 
Veće nego Obilić Miloša ; 



252 



Jer je rgemu' u pomoći bio, 
I ungarsku vojsku pridobio, 
Prid kojomno Kleševiću biše, 

- Pava' bane, tak6 se zoviše. 

Zato kr^ju pomilovlt m'ega, 
Veće nego bana yednoga,. 
Ba2Širi mu stžru banovinu, 
I potvferdi Ifpu didovinu. 

Darovi mu selo Tialjinu, 
JoS Veljake, Klobuk, a i Plfnu, 
Sve Zviriće, Struge i Borovce, 
Izvan toga darovi mu novce. 

Ravno Broćno sve do Ljubuškoga, 
I Ljubuški čak do Imotskoga: 
Đa banuje iz grada Sladinca 
Radoševa glavna porodica. 

Kad se pobi care Sulemane, 
I kralj svitu Kristiću Štipane, 
Na Kosovu polju velikomu, 
Ravnu, dugu, puno širokomu. 



Toga Stipe neučini boja 
Brez svog' ujca Vladmir-Radivoja, 
I rusu bi glavu izgubio, 
Đa ga Vladmir n\je izbavio: 

Zato kržlju pomilova AJega, 
Veće nego bana \jednoga; 
Jer mu dađš mista i d^ržave. 
Po Krajini bijele gradove: 

Tešanj, Visu, i Komotin bili, 
Još i Gradčac, pobratime mili! 
Od Melide, koju topi more. 
Sve džržave čak do Ceme Gore. 

Ako li mi, pobro, neviruješ. 
Poslat' ću te, da diplome štiješ, 
Od bosanskih krdljah upisane, ' 
Od mletačkih dćždah potverdjene. 

Mili Bože, na daru ti hvala! 
Je r Neretva igda na svit dala, 
U toliko stotfnah godfnah. 
Od Vladmira većeg' gospodina? 



Kratka pjesma od jasne kuće i vitežkoga plemena Ivanovića, 
prikazana prisv. gosp. knezu i kavaliru Jozi Ivanoviću. 



Zapjevajte slovinske krajine, 
Sva kraljestva i sve banovine, 
Davorije vaših vitezovah, 
Svitlih banah, i mladih knezovah. 

Medju njima kneza velikoga, 
I principa od Niša biloga: 
Po imenu Ivanović Jurja, 
Koino se glasi do Primorja. 

Po svoj Bosni, Lici i Kferbavi, 
Dalmaciji, vitežkoj đferžavi, 
Po svoj ravnoj , zemlji Ungariji, 
Slavoniji, i po Bulgariji. 



Jer je junak na oružju bio, 
I vitežkt Turke pridobio; 
Ter se slavi svuda od junakah; 
Dalmatinab, i mlađih Bošnj^kah, 

A najveće od Jankova sina: 
Matijaša, kralja od Budima, 
Koi njemu poklanja darove: 
Ravna polja, sela i gradove. 

Izvan što mu biše djedovina, 
Od starine liepa banovina, 
Dariva mu Niš grad na Krajini, 
I varoše u Hercegovini. 



253 



Principom ga Matijaš zoviše, 
Eakono mu od starine biše. 
To MS,nijavić mudri svidočaše, 
Imenom se Tomko zovi jaše. 

Od njegova roda, i plemena 
Izadjoše u svaka vrimena 
Glasovita po sv'jetu gospoda 
Od našega slavnoga naroda. 

Jedni slavć dužda mletačkoga, 
Drugi svitla cara moskovskoga. 
Koji slave dužda mletačkoga, 
Oni jesu roda junačkoga, 

Ter s^ zovu i sada knezovi, 
Od Dobrote mjesta vitezovi, 
Kavaliri od svetoga Marka, 
Slavit će se do sudnjega danka ; 

Jer pošteno jesu vojevali, 
Često turske glave odsiecali, 

- Pod barjakom dužda mletačkoga, 
I našega kralja privedroga. 

Gospodstvo su na saHji dobili, 
A nisu ga za novce kupili; 
Već vojujuć i bojak bijući, 
Za Isusa kervcu prolijrići. 



To svidoči dužde MletČanine, 
I junaci kotorske krajine, 
Dalmacija, Lika i Eferbava, 
Od starine slovinska đdržava. 

Koji slavć cara moskovskoga. 
Od starine roda slovinskoga, 
Ono jesu velika gospođa, 
I principi slavnoga naroda. 

Protasio Ivanović biše 
Poglavica, kako pero piše, 
Za elčiju puno krdt je bio, 
K Leopoldu u Beč dolazio. 

Od cesara on primi poštenje, 
' Za njegova gospodstva zlamenje : 
' Čast i diku, darove gospodske. 
To primaju elčije moskovske. 

I s^da su gospoda velika. 
Pjevaj, pobre, to je tvoja dika! 
U lijepoj zemlji Moskoviji 
Svitli bani, na glasu knezovi 

Od koljena Ivanović kneza, 
Slovinskoga na glasu viteza; 
A rodbina Joze kavalira, 
Nd maču mu dobra sreća bila! 



Sliđi kratko govoreiue od jasne kuće i vitežkoga plemena 
kneza Nakića , bosanskoga plemića, vlastelina. Sada, i Vićnika 

skradinskoga. 

Knez Ivica Vojnić, rečeni Nakić, na 1551. bi vlastiti gospodar 
od mista Vojnića, - Rompovića , Buovića, Ovina, i drugih sćlah, i ovi se 
prozva Nakić oi matere, kojoj Nako ime biše. Ovi ostavi pet sinovah 
nakon sebe, to jest Gergura, koi se rodi na 1590. Mitfa, rodjena na 
1602. Tomu, koi se rodi 1603. l^avla, rodjena na 1605. Matija, koi 
se porodi na 1607. 

^ Knez Mitar ostavi Četiri sina nakon sebe: Matija, na 1628. ro- 
djena; Štipana, koi se na 1629. rodi; Martina, koi se iJorodi na 1630.; i 
Ivana, rodjena na 1633. 



_ 254 — 

Knez Sferdar Matij imadfe šest sinovah: Fra Antuna ; reda sv. 
Frane, provincije bosanske, rodi se na 1660. i bi veliki, naučiteljjubilat, 
i teolog Gonzage, duke od Mantove; Anton, koi se rodi. na 1652. i ovi 
bi kapetan od pišAcah; Pava' na 1665. rodjen; Gergur koUuneo, sopra- 
intendente i Jkavalir sv. Marka, rodjen na 1680.^ Nikola sferdar i koUuneo 
od krajine, rodjen na 1587. Ilija Alfir, rodjen na 1689. 

Knez Gžrgur imadš četiri sina: Fra Antuna, reda sv. Frane, koi 
biše puno naučan, rodi se na 1701. Matija, koi bi kapetan i sferdar, i 
ovi se rodi na 1708; Štipana, kapetana i serdara, rodjena na 1710; Ivana 
'Alfira, roc^ena na 1715. 

&iez Nikola ostavi nakon sebe pet sinovah: Pavk, rodjena na 
1750. Ovi bi kapetan od pišdcah , vice-gubemator od oružja, i koUuneo 
sopraintendente od Krajine. Matija, koi se rodi na 1722. i ovi bi kapetan 
tenente od pišdcah, i major od pijace kninske. Gergura na 1724. poro- 
4jena, i ovi bi, alfir od konjfkah. Miju, koi se rodi na 1728.; Štipana, 
koi se na 1733. porodi; i ovi bi kadet od kavalerije. 

Nehtijući knez Matij^ Nakić , i bratja njegova podnositi turskoga 
zuluma , ni biti pjihov podložnik , i želeći protiva njima vojevati pod 
slavnim barjakom principovim, ostavi svoju didovinu, i sve, što od starine 
uživ&še; dižfe se s bratjom, i privede pod krilo privedroga principa blizu 
dvi hiljade kććah, nad kojizim Matij biše glavar, i vladalac. Privedri 
princip nadari i^jega i bratju njegovu s privilegijam', medaljam' od zlata, 
i s divan-kabanicam', koje običaje davati knezovom velike časti dostojnim. 

Dadč jim zemlje i mnoga posidovanja u Dernišii, i polju Petrovu. 
Učini Matija serdarom od svih darniških krajišnfkah, s kojizim svega 

m 

svoga života vojeva, robeći tursku zemlju , i mnoge odsicajući glave s 
bratjom svojom, a navlastito s Martinom, glasovitim u ona vrimena vitezom. ' 
Vojevaše rečena bratja pod Foskulom, Kornerom, i Molinom generalim 
od Dalmacije, ter neizrečena zla Turkom učihiše. Demiš, Zadvarje, 
Sinj, Knin, i ostale mnoge kule i gradove osvojit pomogoše. 

Porobiše puno ptitah Broćno do Mostara, Duvno, Livno, Ramu, 
Majdan, Glamoč, i đl*uga mista turska; opalivši sela , ■ varoše , i mnoge 
čardake. U^ deržavi^ šibeničkoj s svojizim krajišnicim razbiše Turke, 
oteše jim robje,- devetdeset odsikoše gldvah, a veće jib živih uhvatiše. 
Na Grahovu razbiše pašu, sto \ trijest i pćt gUvah odsikavši. Na Kosovu 
s malo svoje družine udariše na Turke, ter veće od devetdeset Turakah 
posikoše. Serdar Matij samo s dvi sta svojih krajišnfkah na Bilaju 
porobi i popali turske kuće, osvoji kulu pašinu, posičč mnogo Turakah, 
i dovedfe u Šibenik mnogo robje tursko , koje dade generalu Jerolimu 
Korneru, otidjč u Livno prid svojim' krajišnicim, i odsiče turskih glivah 



— 255 — 

petdeset i sedam, a četćrdeset i sedam sužanjah dovede. Serdar Mati^j 
s bratom Martinom razbi Turke u Rupam, gdi trijest glšvah turskih od- 
sikoše, mnogo plfno i sužnje dovedoše. U Vferpolju odsikoše četfcrđeset 
gUvah, medju kojim' posiče Martin bega Dagovića, ćaju paše Atlagića. 

Pod Glamočem učini Turkom mnogo zla; na Grahovu pomože 
razbiti Masul-pašu. Pod Sinjem, pod Zadvarjem, pod Dfemišom, Kninom, 
i pod Gabelom ova bratja mnoge glave odsikoše, robje pohvataše, i 
kerštjanah pod krilo privedroga principa privedoše, medju kojim' prido- 
stojnu kuću Vučkovića, iz koje izadjoše verstni na oružju vitezovi. 

Serdar, glasoviti' Matij , sikuć Turke pod Gabelom , od istih 
pogibe na 1694. i bi od sve vojske priucipove gorko oplakan, i obžaljen, 
vitežki je živio, vitežki je i sv^ršio. 

Sin njegov Gžrgur, koUuneo, i kavalir u junačtvu naslidova stope otca 
svoga; jer toliko bečkoga, koliko maloga rata mnoge turske odsiče glave, 
sela i varoše porobi, kule i čardake turske osvoji, i zaradi 'njegova vi- 
težtva imadfe kavalirstvo, medalje, i kolajne zlatne od privedroga principa. 



Slidi pisma od vitezovah gori 
gosp. Icnezu i kollunelu Pavlu 

uorko cvile dva mila brajena, 
U bogatoj zemlji odgojena: 
Dva Nakića, kneza i plemića. 
Od starine roda Vojinića. 

Knez Matijaš jednom' ime biše, 
Vitez Martin drugi se zoviše. 
Cvileć oni jesu .besidili, 
Medju sobom lipo razložili: 

Lipa ti je naša didovina, 
Kako znade sva Hercegovina. 
Vojinići, a i Rompovići, 

^ Ovin selo, još i Buovići. 

U njima su zelene livade. 
Ravna polja, plemenite vode; 
Ar je njima zaludu lipota. 
Hladnih vodah zdravje, i dobrota: 

Kad jih tare Otmanović care, 
Koi smače naše bane stare, 
I njegove age, i spahije, 
Silne base, odže, i kadije, 



imeno vaniii , prlitazana prisv. 
Vojniću^ rečenomu Nakiću. 

Ter oteše našu didovinu. 
Od starine Ifpu banovinu. 
Ravna polj^, livade zelene, 
Kud rastihu jabuke rumene. 

Sve bogatstvo, i naše gospodstvo 
Upadosmo, brate, u sužanjstvo. 
Nemiloga dvoreć gospodara. 
Po imenu, Otmanović cara. 
' Od zuluma živit nemožemo. 

Već sahnemo, i težko vehnemo. 
Sve dadosmo, štogod imadosmo, 
U nevolju, brate, upadosmo. 

Naši kmeti sad su gospodari, 
I carevi vimi haznadari, 
Koji svetu viru ostaviše, 
A pogani zakon žagerliše. 

Da bižimo k moru latinskomu, 

• 

Vapijući Bogu velikomu. 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Latinii^a kralja čestijboga. 



256 



Koino je majka od jundlcah: 
Dalmatinah, i mladih Bošnjžkah, 
Dat' će nami praha i olova, 
I za kalpak krila sokolova. 

Robit' ćemo careve džiržave, 
Do Bihaća, Like, i Kerbave,^ 
Bit' ćemo se kano C^mogorci; 
Vira moja, platit' će nam Turci. 

Sablje ćemo kšrvce napojiti, 
^Isusovu viru razširiti; 
Izsić' ćemo naše zulumćare, 
Silne paše, Turke janjićare. 

Vodit' ćemo sužnje u Latine, 
Platit' će nam Turci do istine I — 
Što sboriše, ono ućipiše: 
Na latinsko more pobigoše, 

Dovedoše hi\jadu jundkah, 
Sve ditfćah, i mladih momdkah, 
Pod krioce đužda mletačkoga, 
Odbigoše cara silenoga. 

Lipo ih je dužde pričekao. 
Darovao, i pomilovao; 
I daje im praha i olova; 
A Nakićem krila sokolova. 

Nakići su sšrdca junačkoga. 
Od starine roda vitežkoga: 
Svoje britke sablje naoštriše, 
Na carevu zemlju udariše. 

Porobiše Duvno i Županjac, 
Livno ravno, Kupriš i Broćanac, 

* Opališe sela, i varoše,. 
Mnoge turske glave odsikoše, 

OsvojiSe kule i gradove, 
Pridobiše Turke vitezove, 
Pohvataše momke, i divojke, 
Ucviliše stare turske majke. 

Osvojiše Kotar i Zagorje, 
Knin bijeli, Demiš, i Zadvarje, 
I Gabelu u Neretvi mutnoj, 
Još Sinj tvftrdi u Cetini davnoj. 



Na Kosovu Turke potiraše, 
Devetdeset glivah odsikoše. 
Kad razbiše pašu bosanskoga, 
Masul-pašu, zmaja žestokoga. 

Na Bilaju polju širokomu, 
I mejdanu vazda junačkomu: 
Dvi stotine gUvah odsikoše, 
Puno veće živih uhvatiše. 

Opet svoje posvetiše ruke; 
Jer nevime izsikoše Turke, 
u Vžrpoljcu više Šibenika, 
Pivaj, pobre, junačka je dika. 

I prid njima careva plemića. 
Po imenu bega Dagovića, 
Posičč ga vitez od starine. 
Po imenu Nakiću' Martine. 

Kad u Livnu Turci izgiboše^ 
Nakići se i tad namiriŠe, 
Posikoše četžrjest Turikah, 
Krajišnikah po izbor jundkah. 

Porobiše Rupe u Kotaru, 
Imadoše svoju sriću stšru; 
Jer Rupljane Turke izsikoše, 
Mnogo tursko robje zaroblše. 

Nebi nigdi boja žestokoga; 
Ni mejdana, pobre, velikoga, 
Brez Nakićah, starih Vojinfćah, 
Glasovitih bosansldh plemlćah. 

Ar pogibe serdar od Krajine: 
Mate NaMć, vitez od starine, 
Sikuć mlade Turke Gabeljane, 
Mostarane i Počiteljane. 

Plaču njega latinska gospoda, 
I delije našega naroda; 
Al' je njega sinak osvetio. 
Jer je mnoge Turke pogubio, 

Po imenu Nakiću Grergure, 
Od Đemiša građa kavalire, 
I njegova bratja i rod^jaci, 
Krajišnici na glasu junaci. 



257 — 



Kojim dade đužde za junačtvo: 
Na Krajini veliko gospodstvo, 
Bavna polja, zelene livade, 
Svitla krila, od zlata medalje. 



Samur-ćurke, divan-kabanice, . 
Koje nose bani na vojnice. 
Njima pjesma, zdravlje Milovanu, 
čestita im sreća na mejdanu! 



Kratak razgovor od gospodske kuee Kruševii^a, starinom 

Kneževića. 

Medju ostalim'' slovinskim' plemićim nahodi se Knežević, aliti 
Krušević, koja kuća u stara vrimena biše velika i moguća, od različitih 
kraljah puno uzveličana, i nadarena mnogim blagodarstvim, navlastito od 
Matijaša, kralja ungarskoga, sina velikoga bana i viteza, vojvode Janka, 
od koga imade plemenitu diplomu, u Budimu na 2. kolovoza 1400. datu, 
u kojoj dopuštja knezu Ivanu Kruševiću-Kneževiću osobito sudstvo, da 
može od svake verste ljude suditi, i što on odsuditi bude, koliko da je 
od istogia kralja odsudjeno, ima se deržati. U istoj diplomi izbavlja od 
svakoga potreška, harača, i davanja, koje se kralju davati obICaju, rečer 
noga kneza Ivana, i kuću njegovu, imenujući ga izmedju gospode ungarske 
za najpervoga plemića. Eečena diplbma bi potverdjena od privedroga 
dužda mletačkoga, Petra Grimmana na 1751. decembra na 25. jednom 
plemenitom dukalom, u kojoj daje ime od knežstva, i staroga vlastelstva 
gospodinu prisv. Anti Kruševiću-Kneževiću, tenente-koUunelu i njegovim 
poslidnjim nakon njega. Od ovoga plemena gospodskoga na puno se 
mistah kuće nahode, iz kojizih izađjoše glasoviti na oružju vitezovi, i 
slavni oficiri, kakonoti Kneževići u Lici, koji su od Krajine vladavci, 
koUuneli, i oberstari i vitezovi, i silni junaci, vazda na službi cesarovoj. 
Takodjer u deržavi privedroga principa mletačkoga nahode se Kneževići, 
koji pošteno vojevaše, i Krajinu razmicaše, kakonoti oni, koji se u Kninu 
gradu nahode, i na drugim mistim, kakono gospodin prisvitli Antun, 
rečeni Krušević, koi od svoga ditinstva bi na službi principovoj, svega 
prošastoga rata vojeva, ranjen bi, i od priprostitoga vojnika izadje za 
vojvodu, za majora, i za tenente-kollunel^, komu, i svim ostalim čestitu 
nazivljem' sreću. 



17 



258 



Pisma od gospođe Kneževieah, aliti Kroševieah, prikazana pri- 

svitiomn gospođinu knezu Anti Kruševii^u. 



Veliko je pleme Kruševića; 
Od starine jer je Kneževića, 
Ungarskoga plemića i kneza, 
I na glasu po izbor viteza. 

Od njega se rodiše gospoda, 
Vladaoci slavnoga naroda, 

• Banovinam' koji upravljaše, 
Kad u Bosni kralji pribivaše. 

Od njega se rodiše junaci, 
Vitezovi po izbor konjici. 
Kapetani, i mladi serdari, 
Koluneli, alaj-barjaktari. 

Prid vojnicim, koji vojevaše, 
I gradove bile uzimaše, 
Vitežko je pleme Kruševića, 
-Od starine jer je Kneževića. 

Da su bili vitezovi stari. 
To svidoče kralji i cesari, . 
I diploma- kralja ungarskoga 
Matijaša, roda junačkoga. 

Koju dade Krušević Ivanu, 
Od starine Kneževiću zvanu, 
Za sudca ga čini velikoga, 
I plemiiSa kaže najpervoga. 

Što odsudi dobro odsudjeno: 
To od kralja biše potverdj^o. 
Još dopusti knezu Kruševiću, 
Da^ je pervi u njegovu vicu. 



To potverdi dužde Mletčanine, 
""Petar Griman, vitez od starine, 
Ter poznade Antu Kruševića 
Za viteza, kneza, i plemića, 

I njegovim poslidnjim u vike, 
Nek' se slave od Skadra do Like, 
Od-junakah i od vitezćvah. 
Od gospode, binah, i knezovah. 

Kakono jih kršlji uroslaviše. 
Kada oni u Bosni vladaše, 
1 ostale krune, i cesari, 
Vladaoci, svita gospodari. 

Od kojih se i sada nahode: 
Koluneli, i mlade vojvode. 
Vitezovi, na glasu junaci, 
To svidoče i Turci Bošnjaci. 

Jedni slave cesara bečkoga, 
I Josipa kralja iingarskoga, 
Ter boj biju s kraljem od Prusije, 
Usrid ravne zemlje Germanije. 

Kneževići idju prid Ličanim, 
Ter boj biju s mlađim Prusijanim, 
Bojak bijuć ranjeni su bili; 
Prusijane al' su predobili. 

Drugi slave dužda mletačkoga, 
Latinina, kralja velikoga, 
Vojujući, i bojak bijući, 
I za njega kervcu prolijući. 



Kneževićem pjesma na poštenje, 
Milovanu nebesko spasenje! 
Svim junakom zdravlje i veselje, 
I na sablji srećna vojevanje! 



259 



Sliđi kratko govorenje od vitezovah gospodske kuće Surića. 

U knjigam Pavla Vitezovića na listu 108. nahođe se ove riči u 
slovinski jezik upisane: „Fridrik Bubel dalmatinski, i harvat- 
ski ban, i Surić ba-ii ovo vrime bili su." 

Na 1645. bi" od ove kuće silni junak, i glasoviti vitez Don Štipan 
Surić, od koga Latini čudne stvari pišu, i njegova junačtva na svitlost 
daju. Privedri dužd mletački u dukalam puno ga hvali ; takodjer i bratju 
njegovu: Matija, Nikolu, Franu, i Petra, kojizim zarad junačtva da<ie 
V vojvDdstva, i harajnbaštva. Tko želi znati njegova vojevanja, i junačtva, . 
neka štije knjige talijanske, kojp se zovu: „Frammenti i sto rici 
della guerra in Dalmazia, etc." Na listu 135., 137., 138., 184., 
190., 192., 202., 207., 212., 217., 224., 232., 242., 254., 258., 290., 300. 
u rečenim knjiiicam Don Stipanova vojevanja, i smert štiju se. Ovi gla- 
soviti vitez nahodeći se u Kotoru , deržavi tada carevoj , za paroka od 
kerštjanah dodje u početku rata od Kandije generalu Jerolimu Foskolu, 
ter s njime učini ugovor, kako će svoj puk dovesti- pod krilo principovo, 
i utverdivši svaka s rečenim generalom, pobiže iz Kotora, i dovede sa 
sobom sedam stotfnah kerštjanah, od kojizih on biše serdar, vojvoda' 
tilesni, i duhovni, prid kojizim boj bijući s Turcim brez pristanka, učini 
njima zla neizrečena, porobi vši mnoga sela, i varoše; zaplinivši bligo, 
pohvatavši sužnje, i na puno jih,mistah izsikavši tako, da do malo vri- 
mena vad Kotor podloži pod oblast privedroga principa. 

Pomože osvojiti Klis, i razbiti pašu Tekeliju, Skradin, Zemunik, 
Demiš, i mnoge druge kule i gradove. Pomože braniti Šibenik, kada na 
njega turska vojska udarila biše , i pod Tečenim gradom mnoge turske 
odsiče glave. ,Ali i on bi u licu ranjen, od svojih vojnikah ostavljen, i 
od Turakah ulivatjen, koga svakim' mukam' mučiše, pak najposli živa na 
mih odriše, i na kolac nabiše; a to on s velikim uzterpljenjem podnese 
radi vire , i ljubavi Isusove , za koga boj bijaše. Njegova desnica, koja 
turske odsicaše glave, i sada se oila nahodi u Sukošanu više Zadra. Bi 
učinjen od dužda prevedroga kavalirom sv. Marka. 

Nebihu manji na oružju vitezovi bratja njegova gori rečena, koji 
ga žestokim načinom osve^iše, i zaradi njihova junačtva privedri princip 
dadejim kurapanije i na selim vladanja, i platju; od kojizih jedan, ime- 
nom Petar, bi posičen od Turakah. 

Na 1690. sin Petrov, a sinovac Don Štipana, imenom Ivan Siirić, 
dovede s sobom petdeset kucah pod krilo principovo, ostavivši sva svoja 
dobra, i donese s sobom dva avan-topa od tuča, i druga dva, koji se 



— 260 — 

ZOVU sagri, i dvanajest bojnih pušakah: zapečatjeni topi i puške pečatom 
sv. Marka, koji su jedan put bili u Vrani, gradu Durat-Begovića , žesto- 
koga vojnika. 

Sin njegov kapetan Frane, a unuk Don Štipana Surića , bi od 

Turakah uhvatjen rata bečkoga, još momče mlado; ali se berzo ođkupi, 

ter vitežki poče vojevati, i u livanskomu polju pogubi jednoga silna ju- 

'naka, i velika zulumćara, Adži-Glodju imenom , od* grada Sarajeva , koi 

mnoge kerštjanske glave odsikao biše. 

Maloga rata kod Atlagića dvora uhvati jednoga sejmenina od 
Mostara; a drugoga u Lučanih, od koga razumiše naši stanje turske vojske. 
Pod Sinjem izlazi na mejdan s ostalim' serdarim i mejdanžijam', ter se 
vitežki podnese, i mejdane odnese. Pod Sinjem na polju, kada poginuše 
dva viteza Lovrića, rečeni kapetan Frano udari Turčina kopjem u čelo, 
jednoga od onizih, koji Lovriće posikoše, prebi mu se kopje u čelu, i 
odnese na njemu kalpak turski; a Turčin osta mertav, što od udarca 
kopja Surića, što od puške Gerge Bakovića. Kada Sinj Turci obsidoše, 
tada se kapetan Frano s mnogim'' metnu u busiju blizu grada, zatvorivši 
pute Turkom, da nemogu poći j> robiju. Vojeva svega rata bečkoga, i 
maloga, koga princip učini kapetanom od sve krajine sinjske: a po nje- 
govu dostojanstvu -njegov sin stariji, Ante imenom, bi učinjen za ko- 
lunela od rečene krajine; i mladji, Šimun imenom, za kapetana od iste 
krajine, koji se i sada živi nahode, zdravi, mladi, i veseli. Bog jim dao, 
što jim želi starac Milovan. Tretji sin rečenoga kapetana Frane jest 
fratar sv. Frane, otac post. Fra Marijan imenom, redovnik zadosta naučan, 
i kripostan, koi bi učinjen za vikara foranea od gosp. prisv. biskupa 
trogirskoga. Sve stvari gori rečene izvadio jesam iz attestatah i duka- 
lah, koji se u Surića nahode. 



Slidi pisma od vitezovah gori rečenih, prikazana prisv. gosp. 
kollunelu Anti, i kapetanu Sinii, bratu iyegovu. 

ourića je pleme glasovito, 

U junačtvu puno ponosito. 

Od njega se zmije porodiše, 

Koje tursku zemlju porobiše. 
Jedan biše Surić Don Štipane, 

Koi mnoge odnese mejdane, 

Svu podloži kotorsku krajinu 

Privedromu duždu Mletčaninu. 



Prid junacim na vojsku idjaše, 
Turke siče^ robje dovodjaše; 
Veće, neg' je u godini danah, 
Don Štipan je odnio mejdanah. 

Šibenik je branit' pomogao, 
Pod njim turske glave odsicao, 
A kad Foškul Klis grad uzim&še, 
Pod njime se Surić nahođj&še. 



261 



Ko i razbi carevu deliju: 
Po imenu pašu Tekeliju, 
Nasrid Bora, polja širokoga, 
Od Kanđije rata ognjenoga. 

Nečuđi se, dragi pobratime, 
Koi nosiš od junaka ime; 
Jer je vitez Surić don Štipane, 
Kano i mlad Kastriotić bane. 

Davaše mu dužde od Mletakah 
Sve na misec po trijest dukdtah, 
I dade mu slavno kavalirstvo. 
Za njegovo veliko junačtvo; 

Jer osvoji bijele gradove, 
I predobi Turke vitezove. 
Mnogo Surić posiče Turakah, 
Svojom sabljom najboljih junakah. 

Ar i njega rane dopadoše, 
I dnižina svoja odbigoše; 
Ranjena ga uhvatiše Turci, 
Kano merki iz gorice vuci. 

Mučiše ga tri bijela danka 
S vakim'mukam', brate! brez pristanka, 
Najposli ga na mihe deraše, 
I na kolac tverdi nabijaše. 

Cvala njemu u raju dušica, 
I sad mu se nahodi desnica 
U malenu selu Sukošanu, 
Pokoj vičnji Surić don Štipanu ! 

I bratja mu junaci bij&hu. 
Za junačtvo dukate primahu: 
Petar, Frane, Matij, i Nikola 
Osvetiše sivoga sokola. 

Često oni u četu iđjahu, 
I brez broja robje dovodjahu. 
Ovo bihu mlađi kapetani. 
Vitezovi na krajini zvani. 



Ar pogibfe Petar kapetane 
Bojak bijuć s Turcim na sve strane. 
Ej viteže, pokojna ti dušal 
Desno krilo mladih krajišnfkah. 

Lipo ga je sinak osvetio, 
Ivan Surić, on se posvetio 1 
Jer ostavi cara silenoga, 
Od Morije rata ognjenoga, 

I dovede mnoge vitezove, 
Krajišnike sive sokolove. 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Robi zemlju cara čestitoga, 

Bfle dvore Durat Begovića, 
Bosanskoga na glasu plemića, 
I donese od boja topove, 
Koje prija bihu principove, 

I porodi zmaja od mejdana: 
Po imenu Franu kapetana. 
Vojeva' je rata od Morije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 

Ali mladjan osužnjio biše 
Surić Frane, kako pero piše: 
Ali se je berzo odkupio, 
I lipo se Turkom osvetio ; 

Jer u četu s vojnicim idj&še, 
Turke siče, robje dovodjaše, 
I pogubi silnoga junaka, 

. Koi biše glava od Turakah: 

Adži-Glodju zmaja ognjenoga. 
Zulumćara cara čestitoga, 

' Od bijela Sarajeva grada, 
Istina je, živa moja brada! 

I uhvati Muju sejmenina 
Kod bijela dvora Atlagića; 
Drugoga je Frano uhvatio 
U Lučanih, tako zdravo bio! 



Koi kaza stanjje od Turakah, 
Silne vojske carevih junakah. 
Pokoj vičnji Frani kapetanu. 
Lipo zdravlje starcu Milovanu t 



\ > 



— 262 — . 

\ 

Kratko govorei^e od gospodske kuće Bergeljlća, izvaiU^no iz 

i\jegovih karatafh.LdipIomah, 

Bergeljići starinom su gospođa ungarska, i pribivali su u mistu, 
koje se Osiek zove, ukraj vode Bergo zvane, od koje ovo pleme ime 
primi. Bihu u vrime kraljah ungarskih velici ; na gospođstva^ i vladanja 
uzdignuti; a u vrime kralja Bele Četvertoga u ovim stranam vladali su 
deržavam' i župam', ter se župani zvahu. Kada pak Tatari predobiše kralja 
ungarskoga, koi se Bela zvaše, i, porobiše svu Ungariju, razorivši gradove 
i opalivši kuće, sela, i varoše, tada i gospoda Bergeljići s mnogim' Un- 
garcim u ove dođjoše strane , ter se u različitim mistim namistiše ; a 
mnogi s Bergeljićem u polju livanjskomu na 1241., oli, kako drugi hoće, 
na 1235., gdi na jednoj' planini vele visokoj, koja se Tribanštica 
zvaše, grad sagradiše , koi od Ungaracah bi njihovim imenom, zazvan 
Hum, a posli do sadašnjega vrimena zazva se Pbdhum. Biše dakle 
kuća kneza Bergeljića moguća, velika, 1 plemenita, ne samo u Ungariji, 
nego li jošter i u Bosni, koju bani bosanski u broju ostale gospode, 
knezovah i plemićah bosanskih deržahu, i na vladanja velika uzdizahu, 
kakono ban Štipan Kotroraanović, koi učini Ostoju Bergeljića generahs- 
simom, oliti vojvodom od sve njegove vojske, davši mu naredbu: da po- 
robi Dalmaciju i harvatsku zemlju, i tako sf Ostoja vitežki podnese, da 
u malo vrimena sve rečene porobi deržave, i slavodobitnik povrati se u 
Bosnu, koga ban Kotromanić s velikim veseljem primi, zagerli, i lipo 
darova, davši mu jednoga sokola od zlata, s krilim raztvo'renim', koga se 
prilika u njegovpj armi gleda. Dade mu krilo od ptice nike , modra 
kolura, i vilicu, oliti kosiricu od zlata , kojizih prilika gleda se txa kapi 
vojničkdj, alitihelmu, u njegovoj armi. Dade mu Podhum grad, Podhum- 
je, i dmga sela njemu, i njegovim posliđnjim u vike. Ova kuća i sada 
se u Dalmaciji u građu Splitu nahodi, ter se u gospodstvu, mogućstvu i 
imenu od knežstva uzđerži , "budući privedri princip potverdio njegove 
stare diplome, i posliđnjim njegovim u Vike. Od ovoga plemena bili su 
kavaliri rimski, koji se običaju u dvoru lateranskomu činiti od duhovnih 
vladalacah, kakonoti gosp. prisv. knez i kollUneo Mai'kiol, i njegov brat 
knez Luka, učinjen Juna na 28. 1731. Bihu rečeni knezovi postavljeni 
u broj vlastele od staroga i plemenitoga grada Osora, takodjer i'Kerse 
^ na 1719. Juna na 7., da inogu, kakono i ostala gospoda od rečenih gra- 
dovah, u viće s njima ulaziti, i naredbe običajne davati. Bi rečeni 
knez 1 koUuneo Markiol učinjen za governatura od oružja u Splitu 1743. 
Po isti način bi od privedroga principa učinjen governatur od oružja u 
gradu Klisu, na 1755. 



263 



Pisma od knez6vah kuće gospodske Bergeijića, prikazana prisv. 
gosp. knezu koiluneiu Markiolu BergeUiću. 



Ako neznaš, na glasu viteže! 
Odkuda je Bergeljiću kneže? 
Kazat' ću ti pravo do istine: 
Ungarac je bio od starine. 

Od Os'jeka grada bijeloga, 
Slavio je kralja ungarskoga. 
Od davna je pleme Bergeljića, 
Vitežko je kano Zrinovića. 

Kad Tatari naglo udariše, 
Ungariju ravnu porobiše, 
Potiraše kralja ungarskoga, 
Po imenu Belu četvertoga. 

I s njim mnqge mlade Ugričiće, 

, Vitezove, bane, i plemiće, 
I mladoga .Bergeljića kneza, , 
Ungarskoga na oglasu viteza. 

Otidjoše k polju livanjskomu, 
Slavu dati banu bosanskomu. 
Tu planina visoka bijaše, 
Tribanštica imenom se zvaše. 

Na njoj oni selo naseliše, 
Od Tatdrah'kada pobigoše, 
Sagradiše i grad glasoviti. 
Na planini puno stanoviti. 

Ungarsko mu ime postaviše: 
„Hum bijeli**, kad ga sagradiše. 
Posli njemu Podh'um ime biše, 
Od Bošnjakah tako se zoviše. 

Ali, pobro, do malo godinah, ^ 
U slovinskih vrime banovinah, 
Svadiše se Hžlrvati junaci, 
Đalmatini i mladi Bošnjaci 

kfaljestvo, i o kraljevine! 
deržave, i o banovine. 
Kad to vidi Eotroman Štipane, 
Slavne Bosne viteže i bane, 



Zove k sebi kneza Bergeljića; 
Po imenu Ostoju plemića, 
Ter je njemu besidio bane*: 
„Kupi, kneže, vojsku na sve strane ! 

Ti ćeš biti prid vojskom vojvoda; 
Jer te kažu vitežkoga roda, 
Porobit' ćeš hJrvatsku deržavu, 
Dalmaciju, Liku, i Kerbavu." 

Kad je kneže bana razumio, 
Po Bosni je vojsku pokupio, 
Pak porobi harvatsku deržavu 
Do Ljubljane, Liku, i Kerbavu. 

Do Neretve župu i Primorje, 
Vas do mora Kotai-, i Zagorje. 
Povrati se natrag pivajući. 
Vino pijuć, konja igrajući^ 

Lipo ga je bane pričekao; 
A još lipše biše darovao. 
Gerli njega kano svoga brata,. 
I dade mu sokola od zlata. 

Još mu daje krilo pozlatjeno, 
Sve kamenjem dragim nakitjeno. 
Darova mu Podhum i Podhumje; 
Jer porobi Kotar i Zagorje. 

Do Ljubljane Liku, i Kerbavu, 
(fi starine harvatsku deržavu; 
Još mu bane poklonio biše 
Mnoga sela, kako p^ro piše. 

Od ovoga roda gospodskoga, 
Ungarskoga, a v bosanskoga, 
I sada se nahode knezovi 
Bergeljići mladi vitezovi. - 

A u Splitu gradu bijelomu 
Slavu daju duždu mletačkomu, 
Koji svuda jesu vojevali, 
I gradove bile uzimali. 



-- 264 — 

Od njega su bili vladaoci, 
Kolluneli, duždevi vojnici, 
Od njega sa kavaliri bili, 
Gospodstvo su na sablji dobili. 



Sliđi govoreiue od priđostojne i gospodske ku<^e Vuikoviea i 

lUezinih vitez6vah, 

Vučkovići starinom su iz Duvna, mista sada cara Otmanovića, u komu 
mistu, zarad zuluma turskoga stati nebiše im obično^ i zaradi te svšrhe, 
a najveće, za moći se sTurcim biti, i osvetiti k^rštjane od njih mučene, 
i prognate, namisliše ostaviti svoju starinu, polja, kuće, i sve, što ima- 
dihu, ter se pod krilo privedroga dužda uteći; i što bihu namislili, 6no 
izveršiše. 

Na 1687. Dodje_harambašaMiše Vučković gospodinu priuzviše- 
nomu generalu Korneru, moleći ga, da mu dade vojsku, za porobit' Livno, 
Duvno, i Županjae. — ' Genera' prignu se na njegovu molbu, ter posla ka- 
valira Jankovića, serdara Nakića, Sinobada, i mnoge druge, koji porobiše 
rečene deržave, i mnoge turske odsikoše glave ; a rečeni harambaša Mise, 
budući se s njima dogovorio, podiže iz Duvna četiri stotine kucah kčrš- 
tjanskih; takodjer i od Livna, Rame, i dragih mistah podigoše mnoge 
kuće, a prid njima bihu glavari: knez Nikola Vučković, harambaša Mise, 
Tadija, Pavao, Bože, i Ivan, rečeni Zec, s harambašom Tomaševićem, koji 
naseliše Cetinu raivnu, i druga mista okolo Cetine. 

Uskočiše tada s njima fratri ramski, koji se pod Sinjem namistiše. 

Mise rečeni bi učinjen za serdara, i glavara od puka, koi s 
njime dodje, ter od 1687. do 1690. poče vojevati, i opali mnoga sela, i_ 
varoše, porobi Duvno, Livno, Kupriš, Ramu, Ljubuški, Broćno, Župapjac, 
i mnoga druga mista, koi prija nego pogiba, dosta turskih odsiče gl&vah, 
i sužinjah pod Sinj dovede. A posli njegove smerti bi učinjen za sčr- 
dara njegov brat Tadija, silni junak, i vitez glasoviti, koi sa svojizim' si- 
novcim: Bozom i Ivanom, rečenim Zecom, vitežki vojeva, tursku zemlju 
porobi, i njihove edsica. glave. 

Na 1690, marca na 2. dodje u Cetinu sedam hiljadah Turdkah, 
koje Vučkovići i ostdli Cetinjani razbiše, mnoge odsikoše glave, i sra- 
motno iz Cetine iztiraše. Posli toga porobivši opet Livno, Duvno, Ramu, 
Županjac, Eupriš, Broćno, Ljubuški, Imotski, i mnoga druga mista^ do- 



— 265 — 

/ 

V 

gnaše neizbrojeno plfno, posikoše mnogo Turdkah, i brez broja đove- 
doše sužanjah. 

Na 1691. oktobra na lO. pod Glamočem i Kuprišeni četiri sto- 
tine turskih opališe kucah, osvojivši jednu kulu; pohvatavši Turke, koji 
.u njoj bihu. Po isti način, osvojiše jednu karaulu, i pobiše Turke, koji 
u njoj bihu. 

Na 15. juna 1692. serdar Tadija Vučković, Bože, i Ivan Zec, 
njegovi sinovci, s ostdlim' krajišnicim opet otidjoše pod Livno, ter šest 
stotinah upališe kucah, i sto i dvadeset posikoše Turakah. 

Na 5. maja otidjoše na Borovo polje, koga porobiše, i dosta 
Turkom zla učiniše. Tada Ivan Zec silnoga posiče junaka, po imenu 
Garbu Ahmeta Buljumbašu, u komu boju isti Zec ranjen biše. 

Na 1694. ražališe most na Struzi, 'uzeše jednu kulu od Tura- 
kah branjenu. 

Na 1695. razbiše na Kuprišu Ismail-pašu, i uhvati Zec silna 
barjaktara.. Opet razbiše pod Livnom Selman-pašu, i mnoge tuiiske od- 
sikoše glave. Zec Vučković posiče agu Kneževića; a drugoga uhvati živa. 

Na 1695. otidjoše opet pod Glamoč, ter mnoge kuće porobiše, i 
upališe, posikavši Turakah dosta, gdi Zec Vučković najbolje se podnese, 
koi uhvati silnoga Turčina Omera Alakovića, i mnoge posiče. Idju ćpet 
pod Livno, ter razbiše Alaj-bega kliskoga, po imenu Rugtan-Pašića, iz- 
sikavši njegove spahije. Isti Zec udari kopjem pi»šu kliskoga, koje biše 
oteo paši tirajući ga. Bi u tom boju ranjen i Zec, od kojih ranab do 
malo vrimena -podje s ovoga svita. — Pošteno je vojeva', pošteno je i 
umro, pokojna mu duša I — Rečenoga godišta Bože Vučković vitežki se 
podnošaše, robeći tursku zemlju, i glave odsicajuć turske, izmedju ostalih 
uhvati pod Livnom Nubega Kositerorića ; ali ga berzo uhvatiše Turci, i 
u sužanjstvo povedoše; ma pošteno uteče, ter opet vojevati poče, sa 
svojim stricem Tadijom sčrdarom, robeći brez pristanka zemlju tursku, 
i njihove odsicajući glave. 

Na 1697. udariše Turci u Cetinu na Čitluk, osvojiše kulu, i 
uhvatiše Fra Pavla Vučkovića, brata Tadije serdara, i bi sužanj u Bag- 
datu, za koga pitaše šest hiljadah cekinah; sužnjeva šest godinah, posli 
toga junački uteče; dodje pod Sinj, načini manastir i cerkvu pod Sitijem. 
Poče vojevati protiva neprijatelju, i dosta nm zla učini. Bi u Levantu 
kapetan s generaloni Mučinigom, s kojizim pomože uzimati gradove, i od 
istoga bi poslan pod Biograd, za. izviditi: koliko je cesarove i turske 
vojske? Kada Sinj obsidoše TUrci, zatvori se u grad, pomože ga braniti, 
slobodeći junake, i svaku dm pomoć dajući. 



— 266 — 

Na 1706. umri serdar Tadija, i bi učinjen za serdara iyegov 
sinovac Bože, koi otidje prid vojnicim u Italiju za kapetana, ter se po- 
šteno podnese. 

Na 1715. učinili se rat, pobiše turske emine na mostu, i uzeše 
tursku kulu; odoše na Čačvinu, gradić tverd mnogo, ter ga osvojiše, i 
pervi bi serdar Bože, koi barjak kapetanov odnese.. Vojevaše tada s 
njime ostali Vučkovići, to jest: Štipan, sin serdara Tadije; Mate, sin 
serdara Mise, gori imenovanoga ; Jerko, Frane i Lovre. Svi se ovi junački 
vladaše, i vitežki vojevaše. Kada turska vojska grad obside, serdar Bože 
i Alfir Matij u grad se zatvoriše , s Turcim biše, i vitežki ga obraniše. 
Pošli toga porobiše zemlju tursku, Glamoč i Livno, ter dosta turskih 
odsikope glavah, robja dovedoše, i plina zapliniše. 

Na 1716. umri serdar Bože, i bi učinjen za serdara Štipan^ koi 
s ostalim' rodjacim vojeva, dok rat đura, opali i porobi mnoga sela turska, 
i pomože uzeti Imotski na 1717. ' . 

Na 1748. podje serdar' Štipan s ovoga svita, i. stade na njegovo 
niisto Ivan, sin njegov, koi berzo pošavši s ovoga svita, bi učinjen za 
serdara kapetan Jnstin, sin serdara Bože, gori imenovanoga, koi se i sada 
nahodi na ovomu svitu. Bog ga produžio , i u svemu blagoslovio ! — Od 
njega, nebudući rata, drugo negovorim : nego da je gospodičić dobar, i 
pošten, i da je vazda na službi principovoj bio, i pošteno u svako vrime 
krajinom vladao, i nju od kuge, koja moraše- po Dalmaciji, branio. 

' Pleme Vučkovića izlazi od Nemana, kako se nahodi u njegovim 
starim pismim. Od njega izadje Vučko , ter oni , koji se posli rodiše, 
prozvaše se Vučkovići. Posli razasutja bosanskoga puno godinah ovi se 
podiliše, ter jedni u Panoniju, a drugi k moru otidjoše, a tretji ostadoše 
u Duvnu, njihovoj đidovini sa svojizim otcem Petrom Vučkovićem, i to biše 
godišta Gosp. 1506. Posli toga vrati se iz Ungarije Toma Vučković, bu- 
dući svi njegovi pomerli u rečenoj deržavi, Lovi stade sa svojim rodjakom 
Matijom, koji živiše skladno zajedno, a od njih izlaze ovi, koji slide: 

Matij, Gergo, Šimun i Toma, sinovi rečenoga gori Petra. 

Od Matija.rodi se serdar Tadija, knez Šimun, serdar Mise i 
Fra Pavao. 

Od Tadije izlazi Alfir Toma, i serdar Štipan; od Štipana serdar 
Ivan; od Ivana Pavao. 

Qd^ Šimuna, drugoga sina Matijeva, rodi s« kapetan i serdar Bože. 

Od Bože kapetan, serdar i vice-koUuneo Justin; od Justina Matij, 
Josip i Fra Pavao; od Josipa Ivan i Štipan. 

Od Mise, tretjega sina Matijeva, rofli se Alfir Matij i F. Bamo ; 
od Matij a Alfir Mijo; od Mije Jure. 



— 267 — 

Od Šimiina, brata Matijeva, a sina Petrova rodi se Ivan, rečeni 
Bile ; od Bile Ivan Zec, junak proglašeni ; od Ivana Petar, rečen Vukašin ; 
od Petra Ivan. 

Od Tome 'četvertoga, brata Matijeva, a sina Petrova, izbodi Jure, 
Šimun, i Nikola knez. , . 

' Od Jure Luka, Martin, Jeroliin i Frane. Od Jure Luka ; od Luke 
Ivan i Šimun; od Ivana F. Frane i Luka. 

Od Martina, drugoga sina Jurina, izlazi Andrija ; od Andrije Marko. 

Od Jerolima, tretjega sina Jurina, izhodi Ilija; od Ilije Štipan. 

Od Frane, četvertoga sina Jurina, izlazi Bartuo i Ivan; od Bar- 
tula Matij i Josip. 

Od Šimuna, drugoga brata Jurina, a sina Tomina, izhodi Ivan, 
Jure i G^rgo; od Ivana Šimun i Toma. 

Od Nikole, tretjega brata Jurina, a sina Tomina, izlazi Pavao, i 
Jure; od Pavla Marin, Nikola i Petar; od Jure Jakov. 

Ovo je, moj štioče, arbor ili stablo stare gospodske i predostojne 
kuće Vučkokovića; ako ti nebude đgodan; a ti neštij. 



Pisma od vitezćvah gori imeiiovauih , prikazana gosp. prisv. 

serdaru Justi Tuekovieii. 



Aiano rani Vučkoviću Miše,~ 
Prija zore uranio biše. 
Pak otidje kmoru latinskomu. 
Generalu, banu mletačkomu. 

Klanja mu se, ter mu govoraše: 
„Generale, sve uzdanje naše! 
Daj ti meni tvoje krajišnike, 
Dalmžtine, pisce i konjike, 

I prid njima Jankovič Stojana, 

^ Od Derniša Nakiea Matiju, 
A od Knina grada Sinobada, 
Tri serdara, tri sokola mlada. 

Porobit' ću lAvno polje ravno, 
Do Županjca Duvno polje slavno, 
I ostale deržave careve, 
Izsić' ćemo Turke vitezove. 



Dovest' ću ti carevu iraju, 
Koji njemu težak harač daju, 
Pod krioce dužda mletačkoga. 
Od starine kralja čestitoga. 

Što zapita Vučkoviću Mise, 
To mu Bane darovao biše: 
Daje njemu mlade krajišnike, 
Sve po izbor pisce i konjike, 

I prid njima tri mlada serdara: 
Jankovića od ravna Kotara, ^ 
Od Derniša Nakića Matija, 
I od Knina serdar Sinobada. 

Otidjoše u zemlju carevu, 
Porobiše njegovu deržavu, 
Livno raviio, Duvno i Županjac, 
Ramu lipu, Kupriš i Gorance. 



268 



1 



Mnogo oni robje zarobiše, 
I jnnačkih glavah ođsikoše; 
Dovedoše iraju carevu, 
Proslaviše kmna principovn. 

Sve junakah, mladih vitezovah: 
Devet stotfn kano sokolovah, 
Silenoga cara ostaviSe, 
Ter Cetinu ravnu naseliše, 

Koji često u četu iđjahu; 
Sela robe, glave odsic^hu, 
I prid njima sivi sokolovi: 
Vučkovići mladi vitezovi. 

Serdar Mise jednom' ime biše, 
Tadija se drugi zovijaše, 
Tretji biše po imenu Bože, 
A četvžrti Vučkoviću Zeče. 

Robć zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga; 
Kud njihova sablja dopiraše,- 
Onde cema kervca tecijaše. 

Porobiše careve krajine, 
Ravno Broćno do Velež planine, 
ZapUniše, robje pohvataše. 
Dosta rusih glavah ođsikoše, 

A najveće Vučkoviću Mise, 
Viruj, pobro! tako pero piše, 
I njegova dva sinovca mlada, 
Ter se glasd čak do .Carigrada. 

Al' pogibe Mise Vučkoviću, 
Silni junak kano Zrinoviću, 
Bojak bijuć s carevim delijam', 
U Raju se uvik veselio! 

Lfpo ga je bratac osvetio: 
Po imenu Vučković Tadija, 
Prid junacim' često vojujući, 
Turke sikuć i bojak bijući. 

Dodje paša u Cetinu ravnu: 
Da porobi mlade Cetinjane; 
Ar je njemu loša srića bila; 
Jer udari Vučković Tadija, 



I njegovi mladi krajišnici, 
Cetinjani na glasu konjici, 
Razbi pašu, potira mn vojsku, 
A nz Prolog visoka planinu. 

Otidjoše k livna bijelomu. 
Jade davat caru silenomu: 
Sest stotmah kucah upališe, 
Sto i dvajest glavah ođsikoše. 

Udariše na polje Borovo, 
Od starine gnjizdo sokolovo, 
Udariše, ter ga porobiše,. 
Mnogo rusih glavah ođsikoše. 

I prid njima Ahmet Buljumbaša, 
Pogubi ga Vučković Ivane, 
A pridivkom harambaša Zeče, 
Vira moja,, iz gorice vuče. 

Na Kuprišu potiraše Turke, 
A prid njima pašu Ismaila, 
Potiraše, ter jih izsikoše, 
A. najbolje Vučkoviću Zeče 

Turke tira, glave jim odsica; 
Poštena mu sablja i desnica! 
I uhvati mlada barjaktara. 
Po imenu Musu zulumćara. 

Maio posli Glamoč porobiše, 
I bijele dvore opališe; 
Turke siku, a robje hvataju, 
Plino gone, ter po dva pivaju. 

Silna zmaja uhvatio biše 
Zec Vučković, kako pero piše: 
Alaković mlada Omer-agu, 
Ter ga vodi. u Cetinu ravnu. 

Opet idju k Livnu bijelomu. 
Jade daju caru silenomu. 
Na kliskoga pašu udariše, 
Spahije mu njlade izsikoše. 

Tira pašu Vučkoviću Zeče, 
Ter ga rani; ali mu uteče. 
S bojnim ga je kopjem udario, 
U njemu je kopje ulomio. 



269 



Ar i Zeca rane dopadoše 
Sikuć mlađe krajišnike Turke, 
On od ranah pribolit' nemože: 
Već bolujuć dušitu izpusti. 

Lipo ga je bratac osvetio: 
Serdar Bože, on se posvetio! 
Jer je tursku zemlju porobio, 
Dosta rusih glavah odsikao. 

I uhvati bega i plemića. 
Po imenu Kositerovića, 
Malo vrime postojalo biše, 
Serdar-Božu Turci uhvatiše. 

Al' je Bože berzo utekao, 
Ter je opet vojevat počeo, 
I porobi Broćno do Mostara, 
Do Gal)ele i Blagaja grada. 



Livno ravno, Duvno i Jabuku, 
I ostalu svu krajinu tursku: 
Od Mostara do Udbine grada 
Dosta Turkom on zadade jada. 

On pomože i Sinj obraniti, 
Iz Cetine Turke iztirati, 
Pošteno je vazda vojevao. 
Mnoge turske glave odsikao. 

Još ti kažem Tomu Vučkovića, 
Da bijaše serdca Smiljanića, 
Po Levantu on je vojevao, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Junak biše; al' je poginuo • 
Kerf braneći, s Turcim' bojak bijuć. 
Vućkovićem pisma na poštenje! 
Milovanu, što mu mili Bog da. 



Kratko govorenje od gospodske kuće Grabo veeve« 

Stahu Grabovci u rosskom polju, u Hercegovini, gdi biše njihova 
didovina; ali nemogući turske podnositi globe, ni zuluma, ostavivši u 
početku rata bečkoga sva svoja dobra, pobigoše pod krilo prevedroga 
dužda mletačkoga, i stadoše u ravnoj Cetini. Šest biše bratje Grabo- 
vacah, koji cara odbigoše, to jest: Marko, Martin, Marijan, Antun, Ivan 
i Matij. Ovi vitežki svega bečkoga rata vojevaše, gradove uzet' pomo- 
goše, i turske odsicaše glave ; još suviše izlaziše na mejdan Turkom pod 
Gabelom, i na veće - niibtah , ter njihove odsicaše glave; i za njihovo 
veliko junačtvo od privedroga principa bihu nadareni s gospodstvom i 
platjom, oni i njihovi i>oslidnji u vike , budući od njih izlazili vojevode, 
oliti kapetani od vojnikah platjenih, i serdari na krajini sinjskoj, od kojih 
se i sada nahodi gosp. serdar Ante Grabovac, sin glasovitoga junaka i 
viteza Ante Grabovca, komu nazivljem pokoj vičuji ; a sinu mu zdravlje, 
veselje, dug život i sreću na oružju! — 



'272 



Knjigu štije Bobovčiću Marko, 
Pak uzimlje svoje pero tanko, 
Drugu Marko biše napisao, 
Đuraliji tiho besiđio: 

„Vira moja, silni Duralijal 
Još se nije Turčin porodio, 
Eoi će mi odsić rusu glavu, 
I učinit takvu sebi slavu. 

Što ja jesam odbigao cara, 
Boljega sam steka' gospodara: 
Svitlu krunu, dužđa mletačkoga, 
Latinina, vazda čestitoga. 

Što sam bile zaplinio ovce, 
I izsika' sarajske tergqvce: 
Tvoje' ovce nisu nigda bile; 
Nego moje,, ubile te strile! 



Sarajlije težki zulumćari, 
Na i^e plaču svi vlaški ovčari; 
Jer nemogu smirom večerati. 
Što imadu, valja njima datL 

Što r mi pritiš, careva delijo, 
Duralija silena balijol 
Da ćeš odsić rusu glavu moju, 
Čini mi se, ja ću berzo tvoju l'^ 

Pak neprodje nedilja danakah, 
Nu poslušaj silnoga junaka: 
Kupi Marko četu krajišnikah. 
Sve junakah i silnih vojnikah. 

Na tui*sku je zemlju udario, 
Ter je biše kruto porobio; 
Duralije još upafi dvore 
Prija danka, još i bile zore. 



A njemu je glavu odsikao, 
I Ijubovcu za roba doveo. 
Onda bilo, sad se spominjalo! 



Slidi malana pismiea od vitezovah predostojne kuće Toma^evića. 



IVrajišnici kada uskočiše, 
Ter Cetinu ravnu naseliše: 
Tad uskoči Tomašević Jako, 
Biše drugi vojevoda Janko. 

I dovede petdeset odžakah, 
Krajišnikah od Đuvna junakah, 
Pod krioce. dužda mletačkoga, 
Vrime Beča rata; žestokoga. 

Biše Jakov zmaje od dvi glave, 
Koga mladi Cetinjani slave, 
Često idje k Livnu bijelomu. 
Jade daje caru silenomu. 

Tursku zemlju 43rez pristanka robi, 
Plino goni, mlado robje vodi. 
Na mejdan je Turkom izlazio. 
Britku sablju kervce napojio. 



Imadiše silne harambaše, 
Koji robe sela i varoše, 
On prid njima Turke razgonjaše, 
I ruse jim glave odsicaše. 

Sinj je bili branit' pomogao, 
Pod njim turske glave odsicao, 
To svidoče bani generali, - 
I od Sinja mladi Providuri. 

Njemu dužde za junačtvo dade:- 
Lipe zemlje, zelene livade; 
U Cetini lijepo serdarstvo, 
Na krajini veliko gospodstvo'. 

Sinovac mu još junak bijaše: 
Ilija se sila zovijaše, 
Vojeva' je. rata malenoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 



273 



Prid juuacim barjaktar je bio, 
To na sablji biše zadobio. 
U tursku je zemlju odlazio, 
I od Livna robje dovodio. 

Na glasu je Tomašević Lovre, 
Viruj meni, istina je pobre, 
Silni junak, vitez od ^starine. 
Još i serdar od ravne Cetine. 

Vitežki je Lovre, vojevao, 
Prid junacim četu četovao. 
Često tursko plino dogonjaše, 
I lijepo robje dovodjaše. 



Sinj bi/eli branit' pomagaše, 
Po Cetini Turke razgonjaše, 
Biše junak rata malenoga, 
Krunu brani dužda mletačkoga. 

I posiče silnoga junaka, 
Koi njemu potira babajka, 
I tad bi ga pogubio, pobre. 
Da ga nije posikao Lovre. 

Bog mu dao zdravlje i veselje, 
I sve, što mu želi Milovane! 
I njegovim mladim krajišnicim. 
Od Cetine na glasu junacim. 



Slidi pisma vitezovah dostojne kuće Lovrića, koji vitežki voje- 

vaše, i vojujući na boju pogiboše* 



iiijokova nije brez oblaka. 
Ni Cetina ravna brez junaka; 

Jer poradja vazda vitezove. 

Krajišnike sive sokolove. 

Cetinjani svi jesu junaci, 
I na boju silni i jednaci; * 
Vitežki su vazda vojevali, 
Težke jade Turkom zadavali. 

Sve nemogu brojit po imenu, . 
Po imenu, oli po plemenu; 
Jer bi pisme odveć duge bile, 
Koje nebi izpjevale vile. 

Samo kažem tri mlada Lovrića: 
Od Cetine tri sokoličića. 
Da su bili serdca junačkoga. 
Vitezovi dužda mletačkoga. 

Jedan biše Lovriću Filipe, 
Od krajine gizdave i lipe, 
Koi često na vojsku idjaše, 
S krajišnicim glave odsic&še. . 



Junak biše rata od Morije, 
Robi Filip careve krajine. 
Maloga je rata dočetao, •. 
I vitežki vazda vojevao. 

Dnigi biše Lovriću Gergure, 
Tako kaže Balbi Providure, 
S babajkom je svojim vojevao, 
I na mejdan Turkom izlazio, 

Blizu Sinja grada bijeloga, 
A u vrime rata malenoga. 
Kada na Sinj udariše Turci 
Sa svih stranah kano merki vuci. 

Tada oni konje posidoše, 
Ter na Turke juriš učiniše, 
Poletiše kano sokolovi 
Dva Lovrića, sinjski vitezovi. 

Po Cetini Turke razgonjahu, 
I ljute jim rane zadavahu: 
Ali tko će sili odoliti. 
Tko li tursku vojsku predobiti ? 

18 



274 



Sikuć Tiirke oba pogiboše, 
I pošteno glave izgubiše, 
Vitežki su vazda vojevali, 
Vitežki su i do vojevali. 

Babajka je sinak osvetio, 
Lovrić Mate, on se veselio! 
U Bosnu je često odlazio, 
' Ter je tursku vojsku uhodio, 

I po Bosni kule i gradove. 
Po gradovim silene topove, 
Ter kazuje stanje od Turakah 
Privedromu duždu od Mletakah. 

X5esto Mate na vojsku idjaše, 
S krajišnicim glave odsicaše, 
U Cetini pogubi junaka, 
Koi biše dika od Turakah. 

Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez junaka Lovrića Matija; 
Jer s junacim svuda vojevaše, 
I gradove bile uzimaše. 

Kad osvoji Alvis Mučenigo 
Grad Imotski, gnjizdo hercegovo : 
Tad je Mate pervi uskočio, 
Mučenigo to je svidočio. 

Još ti kažem dilo .od junaka, 
I silnoga Lovrića konjika: 
Oblači se u turske haljine, 
Ter uhodi po Bosni krajine. 

Na Kosovu turska vojska biše. 
Kud će udrit, još se neznadiše, 
Idje Mate u vojsku carevu. 
Igra konja po bojnom Kosovu. 



Turski nosi, a turski govori. 
Lulu pije, ter s delijam' sbori; 
Kad li vojsku biše razgledao, 
Zdravo se je natrag povratio. 

Priko Bosne idje pivajući, 
I viteza konja igrajući, 
Turski klanja, vlaški Boga moli, 
Idje junak u Cetinu doli. 

U Livnu mu loša srića biše; 
Jer ga onde Turci poznadoše, 
Biži Lovrić niz polje livanjsko, 
Uzdajuć se u serdce junačko. 

Za njim tercu Turci vitezovi, 
Lete oni kano sokolovi, 
Dostigoše Lovrića junaka, 
Ubiše mu konja iz pušakah 

Kod Prologa visoke planine, 
Blizu jedne dubrave zelene; 
Ali Mate u goricu udje, 
Ter veseo u, Cetinu dodje. 

To svidoče mletačka vlastela, 
Po Cetini' varoši i sela. 
Vitezovi mladi od krajine, 
I junaci silni od staiine. 

Nečudi se, dragi pobratime, 
Koi nosiš od junaka ime, 
Lovrići su roda junačkoga. 
Krunu brane dužda mletačkoga. 

Pošteno su vazda vojevali, 
I gradove bile uzimali, 
U tursku su zemlju odlazili, 
I s junacim robje dovodili. 



Mertvim pokoj, živim zdravlje lipo, 
I na svitu ime glasovito. 
Sablja njima vazda srećna bila, 
I turske se Jj:ervce napojila! 



i 



275 — 



Pisma od Petra i Matija Bareića, vitezovah cetinskih i Otoča- 

nali, kalio biiiu izsičeni od Turakah« 



'JVosovo je polje glasovito, 
Kažem tebi, brate, stanovito; 
Jer je na njem težak mejđan bio, 
Kad je Janka care predobio. 

A cetinsko sasvim plemenito, 
Ravno, Ifpo, puno ponosito; 
Jer je u njem vojska izsičena, 
I junačka kervca prolivena 

Žestokoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije, 
A najveće rata malenoga. 
Malenoga; ali mahnenoga. 

Al' poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem tuge i čemere: 
U Cetini koje se sgodiše, 
Kadano je Turci porobiše. 

Udri vojska cara silenoga 
Na Cetinu rata malenoga, 
U Cetini tverd otok bij&še, 
Oko' njega rika tecijaše, 

U njega se sbigoše junaci, 
Cetinjani mladići i starci. 
Da se brane od vojske careve, 
Usrid vode studene Ceti^je. ' 

Malo vrime postojalo biše: 
■ Sa svih stranah Turci udariše. 
Sto hiljadah pisac' i konjikah. 
Sve po izbor carevih vojnikah. 

Vitežki se Otočani brane, - 
Ognjem Turke biju na sve strane ; 
Ali tko će sili odoliti? 
Tko li silne vojske predobiti? 

Berzi konji vodu priplivaSe, 
A konjici sablje povadiše, 
Izsikoše malo i veliko. 
Od njih tada neuteče nitko; 






Već dva brata, dva mlada Barčića, 
Koji bihu serdca Jankovića,* 
Petar jedan, Mate drugi biše, 
Siku Turke, nomore se više. 

Kroz carevu vojsku pobigoše 
^ S golim' sabijam' u desnici ruci, 
U Cetinu vodu uplivaše, 
. Ter se čude krajišnici Turci. 

Utekoše k Sinju bijelomu, 
Zahvališe Bogu velikomu, 
Posli toga sTurcim bojak biše. 
Sinj braniše, glave odsicaše. 

A kada li pobigoše Turci 
Iz Cetine kano gladni vuci: 
često Petar suze prolivaše, 
Ter ovako bratcu govoraše: 

„Dicu našu Turci z^robiše, 
Ivana mi sinka pogubiše; 
Odnesoše, štogod imadosmo; 
U sužanjstvo, brate, upadosmo. 

Da mi lipu četu sakupimo! 
I livanjsko polje porobimo! 
Oli ćemo glave pogubiti, 
01' rodbinu našu osvetiti." 

§lo rekoše, ono učiniše: 
Po Cetini četu pokupiše, 
Porobiše Livno polje ravno, 
U serdcu im to biše oddavno. 

Mnogo robje jesu zarobili, 
I lijepo plino zaplinili. 
Pak se natrag zdravi povratiše. 
Otočane lipo t^svetiše. 

Za njima se otiskoše Turci, 
Mladi pisci i berzi konjici; 
Al' se oni Turkom nepridaju, 
Već jim ruse glave odsicajn. 



276 



Dva Berčića čete ostaviše, 
Ter u Turke juriš učiniše, 
Tri je Petar glave odsikao, 
I krajinu svoju osvitlao. 



Ali, pobre, po nje hiše loše: 
Sikuć Turke oba pogiboše, 
Vitezovi, pokojne vam duše! 
Milovana nek se neogluše. 



Pisma od glasovitih junakah^- branje Milano vićali, 

i Ćirgura. 



Bože 



INa hiljadu još i šest stotinah, 
Osamdeset i sedam godfnah: 
Tri sokola Prolog prdetiše, 
U Cetinu ravnu doletiše. 

Tri brajena, tri Milanovića, 
Koji bihu serdca Zrinovića: 
Pava' jedan. Bože drugi biše, 
A tretji se Gergur zovijaše. 

Silnoga su cara ostavili, 
Pod duždevo krilo pribignuli, 
S sobom trijest kucah dovedoše, 
U Cetini selo naseliše. 

Tad bijaše bane generale: 
Po imenu Korner Jerolime, 
Pavlu daje lipo harambaštvo, 
Za njegovo v.eliko junačtvo. 

Neka može četu četovati, 
Prid junacim svojim' vojevati, 
Pava' biše serdca junačkoga, 
Robi zemlju cara silenoga. 

Uze kulu Durat-Begovića, 
Bosanskoga na glasu plemića, 
Rusu mu je glavu odsikao 
Svojom sabljom, Bog ga pomogao! 

To svidoče mletačka vlastela. 
Po Cetini varoši i sela, 
A najveće Korner generale. 
Silni vitez od starine bane. 

Kad serašćcr Cetinu robijaše. 
Junački se Pava' podnosaše: 
Tira Turke iz Cetine ravne, 
Ter jim ru^e odsijeca glave 



Po svidočbi Mučeniga bana, 
Po imenu Alvis generala, 
Koi Pavla uzdiže i hvali, 
Kakono ga hvale i ostali. 

Vojeva' je rata od Morije, 
Malenoga nije dočekao; 
Već njegova dva mila brajena, 
U livanjskom polju odgojena. 

često oni k Livnu odlažahu, 
I od Livna robje dovodjahu; 
Kad li Turci na Sinj udariše, 
I tada se bratja namiriše. 

Pomoć daju sinjskim vitezovom. 
Biju Turke prahom i olovom ; 
Ar je Bozu puška udarila, 
Scemom ga je zemljom sastavila. 

Lipo ga je bratac osvetio; 
Jer je sablju kervce napojio: 
Po imenu Gergo harambaša, 
Pivaj, pobre, to je dika naša! 

Brez pristanka četu četovaše, - 
Turke hvata, glave odsicaše, 
Drežnicrf je varoš porobio, 
I Zmijanje ognjem opalio. ' 

Pod Glamoč je često odlazio, 
Ter je mlado robje dovodio; 
Kad razbiše pod Prologom Turke, 
I tad Gergo okervavi ruke. 

To svidoče na glasu junaci, 
-Cetinjani inladići i starci, 
I vlastelin Balbi Providure, 
Po imenu Mletčanine Jure. 



277 



Slidi pisma velikoga junai^a i viteza, kavalira Don Ivana Fili- 
poviea, rečenoga Gčrčiea izpod Sinja, prikazana otcn poštova- 
nomu Fra Petru Filipoviću, štiocu bogoslovcu. 



IVotar hvali Janković Stojana, 
A Cetina Gerčić Don Ivana, 
Kavalira dužda mletačkoga, 
Koi biše serdca vitežkoga. 

A plemena od Filipovića, 
Bosanskoga na glasu plemića, 
Koino je svuda vojevao, 
I junačke glave odsicao. 

Od Morije rata ognjenoga. 
Malo posli a i malenoga, 
Nebijaše žeštjega vojnika, 
U Cetini beržega konjika. 

Kad Cetinu Turci porobiše. 
Na Gerčića kulu udariše, 
Osvojit' je oni nemogoše; 
Nego pod njom mnogi izgiboše; 

Jer je brani Gerčić Don Ivane, 
Od Cetine ravne kavalire. 
Mnoge pobi Turke krajišnike, 
Mlade pisce i berze konjike. 

To svidoče starci od Cetine; 
A najveće Zorzi Providure; 
Al- poslušaj, dragi pobratime ! 

. Što učini Gerčić Don Ivane: 

Kad udriše na Cetinu Turci 
Sa svih stranah, kano merki vuci, 
I prid njima paša Atlagiću, 
Silni vitez kano Kobiliću, 

Gerčić biše serdca junačkoga. 
Brani krunu dužda mletačkoga. 
Po Cetini Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 

Najboljega posiče junaka, 

Mejdandžiju turskoga konjika. 
Po svidočbi Balbi Providura, 
Koi hvali Gerčić Dpn Ivana. 



Kuda godir četa odlažaše. 
On prid četom vojvoda bijaše. 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Bilu Livnu vrata zatvorio. 

To svidoči mladjan Trivisane, 
Od bijela Klisa Providure,' 
Koi kaže rate i mejdane. 
Što učini Gerčić Don Ivane. 

Često kupi svoje Cetinjane, 
Bojak bije s Turcimna sve strane; 
Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez viteza Gerčić Don Ivana. 

Po svidočbi Dulfin generala, 
I Kavalli mletačkoga bana. 
Koji njega hvale brez pristanka : 
Da je bio dika od junakah. 

Kad u Grabu Turci izgiboše, 
A prid njima Rečep paša biše; 
Tada turske odsicaše glave 
Silni junak Gerčić Don Ivane, 

I njegovi mladi Cetinjani, 
Vitezovi na krajini zvani, ^ 
Kako kaže Mučenigo bane, 
Glasoviti svitli generale. 

Lipi bihu dvori . Atlagića, 
Atlagića i Skenderagića ; 
Ar jih. Gerčić upalio biše, 
Viruj, pobrol zlatno pero piše. 

Opet kupi mlade Cetinjane,' 
Robi tarsku zemlju na svestrane, 
Mnogo plino zapllnio biše^ 
Turke siče, nemore se više, 

I pogubi zmaja ognjenoga. 
Baš sinovca paše bosanskoga: 
Po imenu mlada Ali-bega, 
I s njim mnogo agah i sejmenah. 






278 



To Bvidoči siiijski Providure: 
Po imenu Semitekul Ante, 
I ostali mladi krajišnici, 
Cetinjani, pisci i konjici. 



Kada na Sinj Turci udarjiše, 
Ter ga sa svih stranah obsidoše, 
Tada Gerčić u gradu bijaše, 
I vitežki glave odsicaše. 



Na mejdanje Turkom izlazio, 
I mejdane vazda odnosio. — 
Nečudi se, dragi pobratime. 
Silni junak Filipović biše ! 



Pisma kapetana, oliti vojvode Jure Ćuliea i luegovih sinovah 

Petra i Filipa, silenlh vitezovah. 



Ivaži pravo, iz gorice Vilo! 
Je li lipo pogledati bilo? 
Kapetan^ i mlade serdare, 
Od Cetine vitezove stare. 

Medju njima sive sokolove. 
Tri vojvode, mlade Vitezove: 
Tri Čulića serdca Zrinovića, 
A desnice Miloš Obilića. 

Jednom' Jure krasno ime biše, 
Petar drugi imenom se zvaše, 
Tretji Filip junak od mejdana, 
Oba sina Jure kapetana. 

Po Levantu oni vojevaše, 
Brez pristanka s Turcim bojak biše, 
Slavu daju duždu mletačkomu, 
Težke jade caru čestitomu, 

Vojujući i bojak bijući, 

Turke sikuć, kervcu prolijući,' 
Za dvadeset i veće godinah 
Branili su dužd-a Mletčanina. 

Pomogoše osvojit' Moriju; 
I porobit' ravnu Arbaniju, 
Potopiti careve galije, 
I od boja silne sultanije. 



Ali Juru rane dopadoše, 

Ter ga bžržo s .dušom razstaviše, 
Vitežki je glave odsicao, 
Vitežki je još i poginuo. 

Lipo ga je sinak osvetio, 
Petar Čulić, on se veselio! 
Jer je mnogo godfn' vojevao, 
Svitlu sablju kervce napojio, 

Vojujući i bojak bijući. 
Pod Valonom Turke razgoneći: 
On je tada težko ranjen bio, 
Al' je Petar berzo prebolio. 

Posli toga Petar vojevaše. 
Još i turske glave odsicaše 
Svega rata Beča i Morije, 
To svidoče pjesme davorije: 

Tretji biše Filipe vojvoda, 
Od Čulića vitežkoga roda: 
Silni junak kano i babajko, 
Oli vitez kraljeviću Marko. 

Junački je Filip vojevao. 
Sinj branio, glave odsicao: 
Tako kaže dužđe Mletčanine, 
I junaci cetinske krajine. 



279 



A čuo sam, gđi ljudi govore, 
Ter ovako medju sobom sbore: 
„Da nebiše Čulića konjika, 
I njegovih platjenih vojm'kah, 



Mučno bismo Sinj grad obranili, 
I pod njime Turke predobili; 
Jer ga Filip vitežki branjltše, 
Težke jade Turkom zadavaše. 



Pi^ma glasovitih Vitezćvah Ante i Petra BreSanića, 

topčlbadah đužđevih. 

Prikazana gosp. Josipu topčibaši sinjsJcomu. 



Foslušajte, mladi Topčibašel 
Ovu pjesmu, poštenje je vaše, 
Po imenu Ante Brešanina, 
A viteza dužda Mletčanina, 

Koi pobi careve delije, 
Velikoga rata od Morije, 
Principove braneći gradove, 
I njegove mlade vitezove. 

Nebijaše grada bijeloga 

Na krajini dužda mletačkoga, 
Koga nije branit' pomogao, . 
Izpod njega Turke iztirao. 

Kada na Klis Turci uđariše, 
On u Klisu topčibaša biše, 
Ter njegovi sileni topovi 
Biju Turke kano i gromovi. 

Kud Antino oko dopiraše, 
On'da topom Turke obaraše, 
Tira Turke izpod bila grada, 
Junaci ga spominju i sada. 

Kad li na Sinj udarišc Turci, 
Sa svih stranah kano merki vuci, 
U početku rata od Morije, 
Nu poslušaj silnoga topčije: 

Neda Turkom blizu pristupiti. 
Na Sinj bili juriš učiniti, 
Topanu je tursku oborio. 
Mnoge silne Turke pogubio. 



To svidoče mladići i starci. 
Od Cetine po izbor junaci, 
A najveće Korner generale, 
I vlastelin Zorzi Providure. 
Sina Petra Ante ' imadiše, 
Od babajka bolji junak biše: 
S krajisnicim on je vojevao, 
I gradove bile uzimao. 
Kad li opet na Sinj udariše 
Silni Turci, ter ga obsidoše, 
I biše ga za trijcst danakah. 
Sa svih strana',brate,brez pristanka; 
AF osvojit' njega nemogoše; 
Nego pod njim mnogi izgiboše; 
Jer jih bije Petar Brešanine 
Iz topovah, junak od starine. 
Kad li Turci juriše činjahu, 
S golim' sabijam' na grad udarahu, 
Tada kopjem Turke probadaše, 
I ljute jim rane zadavi\še. 
To svidoči bane generale, 
I duždeve lijepe dukale: 
Da je bio junak siloviti. 
Na oružju vitez glasoviti. 
Od, njega se rodiše junaci, 
Vitezovi kano i.Ungarci: 
Ante jedan, Gaj'tan drugi biše, 
Tretji Josip, tako se zoviše. 



280 



Po moni je Gajtan vojevao, 
I žestoko s Turcim bojak bio, 
Bojak bijuć on je poginuo; 
Al' je nmoge Turke pogubio. 



To STiđoči ^roĐza kavaliTe, 
Viruj meni, pobro, Badomire! — 
Mertvim pokoj, živim zdravlje lipo, 
Xa oružju ime glasovito! 



Sliđt kratak razgovor od "^gospodske koce knem 

l4jabtbratića iz Trebii^a. 

U broju gospođe bosanske, oliti knezovah slovinskih, nahođe se 
Comites, t. j. knezovi jasne kuće Ljubibratića, od staroga i plemenitoga 
grada Trebinja u deržavi hercegovačkoj, podložan sada caru Otmanoviću. 
U ovomu dakle gradu jest i sada kuća gospode Ljubibratićah, odkojizih 
u stara vrimena izlažahu vladaoci od gradovahiđeržavahnamistobanah; 
a od iste kuće i sada se jedni nahode u Slavoniji na službi kraljice 
UDgarske, officijali i verstni na oružju vitezovi: kakonoti koUuneo Jerolim 
i kapetani bratja njegova. Izadjoše od ove kuće kripostni i'veleznani 
duhovnici svetoga Basilija, episkopi, oliti vladike slidjenja gerčkoga, kakono 
presvitli otac Petronije, vladika u Slavoniji ; i gospodin Stefan, vladika u 
Kostanjici; a tretji od rečene kuće jest otac prepoštovani Nektarija, arki- 
roanđrit od Sabine. 



Slldi arbor LJnbibratićah. 

Genealogia nohilis familiae comitum Ljubibratić. 

(Porod plemenite obitelji knezovah Ljubibratićah.) — Pervi bi knez 
Ljubibrat, od koga se rodi Ljubimir; od Ljubimira Stanislav; od Stani- 
slava Toma; od Tome Radomir; od Radomira Teodor; od Teodora Hra- 
nislav; od Hranislava Ljubimir; od Ljubimira Radoslav; od Radoslava 
Milorad i Petronije, vladika; od Milorada Luka, i Sime9n, koi bi du- 
hovnik svetoga Basilija oliti Vasilija. Od Luke rodi se Mihail, Matij i 
Radoš ; od Mihaila Stanislav i Kuzman ; od Matija Voin i Stefan, vladika. 
Od Radoša Marko i Lazar; odKuzmana: Luka; Nektarija, arkimandrit od 
Sabine; kolluneo Jerolim; kapetan Kristofor i kapetan Mojse. Od Voina 
izhodi Matij i Jovan; a ed Marka rodi se Maksim i Simeon. 



281 



Sliedi pjesma ođ vitez6vah Ljnbibratićah. 

Frikamna presvietlomu gosp,' Jerolimu Jcollunelu. 



Irebinj građe, gnjizđo sokolovo, 
Koje jednom biše principovo, 
Svijeno je^ u Hercegovini, 
Košarica liepoj banovini. 

U tebi su stari kralji stali, 
I v'jekovah puno kraljevali, 
Slovinskoga roda i plemena, 
Al' podavno u stara vrimena. 

Silne vojske na te udariše: 
Ar se one vazda pokajaše; 
Jer su kruto bile izsječene,-^ 
Britke sablje k^rvce napojene. 

Trebinj grade, majko od junfikah, 
Krajišnfkah, pješac' i konjikah, 
Koji mnoge Turke pogubiše, 
Prija nego tebe osvojiše. 

Iz tebe su bani izlazili, 
Kojino su po sv'jetu vladali, 
Pred junacim na vojsku hodili, 
Ter su kralje mnoge predobili. 

U tebi se rodiše gospoda 
Od našega slavnoga naroda: 

. A od kuČe Ljubibratić-kneza, 
Trebinjskoga na glasu viteza. 

Od koga se rodiše junaci, 
Ljute zmije kano i Ungarci: 
Gospodari od Trebiiya grada, 
Koino se nahodi i sada. 



Ali dvori cara silenoga, 
Gospodara vazda nevimoga, 
Kakonoti i druge krajine, 
I slovinske jadne banovine. 

I sada su mnogi vitezovi 
Od ovoga koljena knezovi, 
U Trebinju gradu bijelomu 
Harač daju caru silenomu. 

Drugi slave ungarsku kraljicu 
Tereziju, rimsku cesaricu, 
,Vojujući i bojak bijući, 
Za kraljicu kčrvcu prolijući. 

Jedan slavni vitez Jerolime, 
Od vojnikah mladjan koUunelc: 
A dva brata, dva su kapetana, 
Dva sokola, pobre, od mejdana.. 

Gospodstvo su na sablji dobili; 
Jer su vazda na vojnici bili: 
A nisu ga kupili za novce. 
Ni pasući po planinam ovce. 

Od ovoga roda gospodskoga, 
Na oružju vazda junačkoga, 
Vladike su vazda izlazili, 
I duhovni vladaoci bili. 

Od iztočne cerkve bogoslovci, 
Svetjenici i duhovni otci, 
Igumani i arkimandrite, 
To poznaje i malahno dite. 



Govorenje od stare i plemenite kuće Kačiea. 

- Kačići su od puno vikovah u Dalmaciji, kako se štije u Luciju, 
i u životu svetoga Amira. Bihu u vrime kraljah ungarskih veKci i puno 
mogući, zapovidajući u gradovim od Dalmacije kakono knezovi, a u nika 



— 282 — 

vrimena na misto banah zapovidaše banoviriam' kakono bani, navlastito: 
Juran, ifikola, Kajalisio, Koloman, Brenkon, Saracen, Domaldo^ Petar, 
Primislav, Osorio, Dragan, Stanoje, Vukmir, Ivan i ostali mnogi, koje, 
ako želiš znati, štij Lucija i ostale pisaoce dalmatinske. 

Niki od ovizih odoše u Ungariju na v službu kraljah ungarskih, 
i imadoše bogatstva i gospodstva, oliti vladanja velika za službu, vimost 
i vitežtvo, koje činjahu. Ma posli nikoliko vrimena zavadiše se ovi 
Kačioii koji st4hu u Ungariji s jednom visokom, mogućom i pimo pleme- 
nitom kućom, koja se Zagary zvaše, i dogodi se po nesrići, da Kačići 
pobiše gospodu rečene kuće, koi dogadjaj bi uzrok od njihova bižanja 
iz Ungarije u Dalmaciju. Kralj ungarski, poznajući njihova dostojanstva, 
dade jim kakono knezovom Vranu u Kotaru, misto plemenito, ali nezdravo, 
i to bi uzrok, da se dile iz Vrane ; jedan otidje u Zadar, drugi u Šibenik, 
a dva u gornje Primorje, gdi uzidaše kasteo, koga zazvaše Gradac; a 
di'ugi na Terpnju, više mora na glavici, koga se zidovi i sada gledaju čili. 

Posli toga sagradiše.fušte, ter počeše Pulju robiti, koja biše u 
ratu s kraljem ungarskim. Ali znadući rodbina one gospode ungarske, 
koje Kačići pobili bihu, da su se na Gradcu ustanovili, dodjoše na rike, 
sagradiše ormanice, koje oružavši, zajedriše put Gradca, i nebudući u to 
vrime Kačićah doma, upališe jim kuće, povedoše žene,« dicu i odniže, što 
nadjoše. AJi malo posli toga dogadjaja budući došli s ormanicam' svojim' 
Kačići, i videći zlo učinjeno od Ugričićah-, otidjose za njima u potiru, i 
našavši jih kod Baške vode, gdi veselo blaguju, udariše na. nje jedni s 
kopna, drugi s mora^ ter jih sve poraziše, žene , dicu, i ostalu čeljad 
povratiše, osvojivši još i njihove ormanice, i sve, što u njima biše. — 

Od jednoga brata mužki porod neostade ; a od drugoga, imenom 
Varsajka, ostade sin , Baran imenom. Baran četiri imadč sina,^ to jest : 
Vukašina, Vukića, Andrijaša i Barana. Ovi se podiliše ntedju s,e, ter 
Vukašina zapade na dio Brist, Lavčanj i Podjezerje; — Vukića: Pođaca 
i ostalo dolnje Primorje do Vrulje, kako se štije u starom arboru, oliti 
stablu Kačićah, iz koga sam sve ovo govorenje virno izvadio; ako li je 
komu mučno virovati , neka se potrudi štiti rečeni arbor u kancelariji 
makarskoj. — I znadući, da su mnogi od ovoga plemena željni znati njihove 
prašukunđide ; 'dakle, za izpuniti njihovu želju, evo stare Kačiće na svit- 
lost metjem, koji se u rečenom arboru nahodc. — Moj je trud, moja inuka, 
moji prašukundidi, narugat' mi se nitko nejma. 



- 283 



Stari Kaiićt iz liavčanja. 

Vukašin, unuk Varsajkov; a sin Baranov, četiri imad^ sina, to 
jest : Vukmira, Grubišu, Radonju i Radoja. Od Vukmira rodi se Mikleuš, 
i ovi četiri imade sina, to jest : Ivana, Štipana , Gergura i Radića. Od 
Ivana rodi se Jurić; od Jurića Radoš, Nikolica, Gšrgur i Ivan, koji se 
prozvaše Jurićevići, od Jurića rečenoga. 

Od Štipana, drugoga sina Mikleuševa, izadje Gergur j od Ger- ^ 
guraStipić oliti Stipe, od koga se prozvaše Stipići oni, koji se od njega 
porodiše. 

Od Gergura, tretjega sina Mikjeuševa, izhodi Nikola i Novak ; od 
Novaka Mitar, Jure i Ivan. 

Od Radića, četvertoga sina Mildeuševa, rodi se Ravsav, oliti Ra- 
dosav; od Radosava Peko, Ivan, Tadija i Fra Jure; i od rečenoga Peke 
prozvaše se Pekići. 



Stari Kami iz Brista. 

Vukašinov sin drugi biše Grubiša, od koga se rodi Bartuo; od 
Bartula Žarko i Marijan; od Žarka ^Mikleuš ; od njega Nikolica i Franić ; 
od Nikolice Šimun, Fra Luka, koi bi provincijalom; Juraj, Gei^ur, Pava', 
Perić i Fra Bartuo, biskup makarski na 161*6.; ovi se od Žarka rečenoga 
prozvaše Žarkovići. * 

Od Marijana, brata Žarkova, rodi se Mijo i Radivoj; od Mije 
Gergur; od Gergura Ivan, i ovi se nazva Miošić od Mije, njegova dida. 

Od Radivoja, brata Mijina, rodi se Aleksa, od Alekse Gergur; 
a koji se od njega rodiše, zazvaše se Aleksići. 

Tretji sin Vukašinov bi Radonja; od njega Novak; od Novaka 
Sladoje i Vladislav; od Sladoje Marijan; od Marijana Štipan, koi se 
prozva Sladojević ; i od ovizih izlaze Bartulovići na Sućurju, koji se prija 
zvahu Kačići Sladojevići. '^ 

Od Vladislava' brata Sladojina izhodi Radisav i Štipan ; a od 
Radisava Jakov i Vladislav. 

Četverti sin Vukašinov biše Radoje; od njega Štipan ; od Štipana 
Tadija i Nikola. Ovo su stari Kačići iz gornjega Primorja, i ovi naj- 
poslidnji bili su na svitu oko' godišta Gosp. 1624. malo više, malo manje. 



284 - 



i Kačići od Kotidine, a đolnjem Primorja. 



Drugi sin Baranov, unuk Varsajkov, a brat Vukašinov, biše 
Vukić, koi se namisti u Kotišini; i od njega se rodi Juko i Ivan; od Juke 
Vukić; od Vukića Šimun; od Šimuna Bariša; i od ovizih izlaze Terzići. 

Tretji sin Baranov, a unuk "Varsajkov, bi Andrijaš, koi se u Ko- 
tišini nastani, od njega se rodi Rado i Perić ; od Rade Andrijaš ; od An- 
drijaša Pava' i Šilje; od Šilje Tpma i Šimun; ovi se prozvaše Šiljići. 

Od Perića, drugoga sina , Andrijaševa , izlazi Bariša , Štipan i 
Marko; od Bariše Fra Petar, biskup makarski na 1661., Lovre, Andrijaš, 
Radoš, Fra Ivan i Fra Pava'. 

Od Štipana, drugoga sina Perićeva, rodi se Jure, rečeni Klarević, 
od Jure Filip i Štipan, koji se prozvaše čavelići. 



Stari Kačići od Malira. 

Četverti sin Baranov, a unuk Varsajkov, bi Baran, od koga iz- 
hodi Marfco ; od Marka Štipan ; od Štipana Jakov i Jure ; od Jakova Ivić ; 
od Ivica Štipan, Jakov i Marko ; od Štipana Juro i Ivan ; a' od Jakova 
Andrijaš; ter se od njega prozvaše Anđrijaševići. 

Od Jure gori rečenoga, praunuka Baranova, rodi se Tadija; od 
Tadije Mitar; od Mitra Ivan i Tadija;' od Tadije Gašpar; i ovi se pro- 
zvaše Mitrovići,' koji se i sada nalaze u Verbovskoj. 

Ovo je, moj štioče, stablo od starih knezovaii Kačićah, i nemoj 
se čuditi, da ih je ov'liko; jer su od davna; a da ti svoje pleme moreš 
ovako skupiti, puno bi veće nabrojio Ijudih, nego ih je u ovomu stablu. 

Od ovizih opet odoše jedni u Ungariju na službu kraljah ungar- 
skih, ter imadoše gospodstva velika, i diplomu od Maksimilijana,"u kojoj 
kao gospodi staroj bosanskoj i ungarskoj pokazuje čast i poštenje , po- 
tverdivši sva njitova stara uživanja, i metjući ih iznova u broj ungarske 
gospode; a rečenu diplomu dade Miji i Gašparu, bratu njegovAi. 

Sve kuće od ovoga plemena derže svetoga Ivana za s.voga bra- 
nitelja; ma različito : jer ovi u gornjem Primorju slave ga na hrištjansku, 
sjutra dan po latinskomu vodokerstju, u koi dan dolazi hrištjanski Ivanj- 
dan; a oni u dolnjem Primorju slave ga na latinsku, po našemu božicu. 
Imadu u Podaci svoju vlastitu cerkvu, pod imenom sv. Ivana, i u njoj 
četiri greba, od kojih su .gospodari Miošići i Aleksići, koji na drugom 



-^ 285 — 

mistu neimadu svojih grebah od starine, izvan u rečenoj cerkvi. Biskupi 
od Kačića plemena, što se znati more, hihu ovi: Valentin, Saracen; Fra 
Bartuo, iz Brista; Fra Petar, iz Makarske, i Don Antun ^ iz Makarske, 
arcibiskup splitski. 

U Bristu stadfe Vukašin, od koga su svi Kačići iz gornjega Pri- 
morja ; a u rečenomu mistu od starine bihu ove kuće : kuća Bilopavlovića, 
od koje izadjoše Sarići, Vežići, Lovrići i Kuluzovići. Dodjoše Bilopav- 
lovići od Biloga-polja izza Mostara u vrime bosanskoga razasutja, i sa- 
gradiše u Bristu cerkvu svete Mare, od kojih se lipa pisma piva, ter • 
ovako počimlje: , . ^ ^ 

Svu noć sjala jasna misečina, 
U po' noći kei*vav daždic pade. 
Car porobi Bilopavloviće, 
I zarobi dva gospodičića: 
Mirka jedno, a Milinka drugo, itd. 
Svu pismu nemetjem; jer je i dica pivaju. 
Druga kuća biše Ostoića, koja dodje u Brist iz Broćna; ali se 
sada* od nje nenahodi nitko po kervi mužkoj. 

Tretja Pećarevića, koja je starinom \Tm Gernčenika, mista privi- 
legiranoga. Pećarević zvaše se Zoranović, koi bi plemić bosanski, i ova 
kuća biše puno bogata u stai'a viimena, kako svidoče karte biskupa 
Žarkovića. Bihu od ove kuće sudci i ljudi verstni, kakonoti Ivaniš, 
odabran od sbora za sudca sućuranskoga na 1676. i ostali mnogi 
prija njega. 

Cemobor, pridivkom Borić, dodje u Brist od Zavojana na 1610. 
Bi od ovoga plemena silni junak, koi rata od Kandije vojeva, i turske 
odsica glave, imenom Filip Cernobor, oliti Borić. 

Marušić dodje Jz Dešana; aka je svojte Marušiću iz Broćna, to 
se zovu starinom Miloradovići. 



Sliđi piis^ma od starih knezovah Kačićah, kako, i ra 
koja sverhn dođJoSe iz IJngariJe a gornje Primorje. 



Frihazana prisv. gosp. hiezu "Ivanu Kačiću, rečenomu Bartulovicu iz 

Sućurja, đerzdve hvarske. 



dvadiše se knezovi Kačići, 
I Zagari, bani Ugričići: 
Svadiše se, ter se i pobiše ; 
Ar Kačići UgTe pogubiše. 



Evo, pobre, tuge i žalosti: 
Sve -se skoči malo i veliko, 
Da pogube knezove Kačiće; 
Jer smakoše bane Zagariće. 



286 



Dobra im je srića doskočila, 
Ter je njima u potribi bila: 
Zahvališe kralju ungarsk6mu, 
Pobigoše k moru latinskomu. 

Jedan idje k Zadru bijebrnu, 
Drugi ode k gradu Šibeniku; 
Dva odoše u gornje Primorje, 
Ter stadoše ukraj sinja mora. 

Više mora gradić sagradiše, 
Ter mu Gradac ime postaviše: 
Sagradi-še fuste ormanice, 
Porobiše Pulju i Napulju. 

Drugi oni gradić sagradiše 
Blizu- Terpnje, više mora sinja: 
I sada se gledaju zidovi, 
Gdi su stali Kačići knezovi. 

A kad čuše mladi Ugričići, 
Da se bihu knezovi Kačići 
U Primorju Ifpo namistili, 
I kaštele tverde sagradili: 

Svoje berze konje osedlaše, 
I na rike berzo doigraše, 
Oružaše berze ormanice, 
Zajedriše gori pod Primorje. 

Prija zore oni udariše, 
I Kačića dvore porobiše. 
Sve se ovo sgodilo bijaše; 
Jer Kačića doma-nebijS,še. 



Zarobiše momke i đivojke, 
Varsajkosu dicu i Ijubovcu, 
Bijele mu dvore upališe, 
Nebrojeno blago odnesoše. 

Zavezoše krajem pod Primorje 
Pivajući i p6pivajući: 
Ar je malo vrime postajalo, 
Glas dopade Kačiću Varsajku: 

„Zlo ga, kneže, igru zaigrao, 
Ugričići zorom Udariše, 
Bijele ti dvore upališe, 
Zlatokosu ljubu odvedoše. 

Odvedoše malo i veliko, 
Odnesoše blago nebrojeno." — 
Kad je kneže riči razumio. 
Po Primorju četu pokupio, 

Pak zaveže doli pod Primorja, 

* Za UngarcinL u potiru terce,- 
Berzo ih je kneže dostigao, 
I na Baškoj vodi zatekao, 

Gdi blaguju i smirom hladuju. 
Oko' vode rujno vino piju, 
Silovito na nje udario, 

, I sve ih je pod mač okrenuo. 

On osvoji .berze ormanice. 
Oslobodi dicu i Ijubovcu, 
Sve povrati robje zarobljeno, 
Pak se vrati k dvoru bijelomu 



Pivajući i puškarajući, 

Šemluk čineć i vince pijući. 
Sve se ovo sgodilo bijaše, 
Kad Primorje Ugriće dvoraše. 



287 



Sliđi pismu od grada Šibenika, iialio doiyi podanj' paša bo- 
saii9i£i, samo s trideset hiUadah vojsi^e, i bi razbueii na 1646., 
taliOfyer od Vodieanah, Virpoljanah i Krapi^janah, iiaiio izsi- 

koše Turke pod selom Vodie^, na 1645. 

■ ■ 

IVnjigu piše starac Milovane, 
Ter je' šalje u Kotare ravne, 
A na ruke Bogom pobratima, 



Od Karina starca Radovana: 

»Spominješ se, starce Radovanel 
Kadno vojska na bibenik dodje 
U početku rata od Kandije, 
I prid njome bosanski vezire. 

Penje paša bile tadorove, 
Na Daniju više Šibenika, 
Derviš-pašu prida se dozi vije, 
Ovako, je njemu besidio : 

„Izaberi najboljih jnnakah, 
Šest hiljadah mladih krajišnfkah, 
Ter opali varoš oko' grada 
Do kaštela svetoga Ivana." 

Kad je Derviš pašu razumio. 
Jedva toga biše dočekao, 
Ter izbira po vojsci junake. 
Sve najbolje pisce i konjike. 

Pak otidje k gradu Šibeniku; 
Ali mu je loša srića bila. 
Dočeka ga vojska principova, 
Prid njome su aždaje glavari: 

Posidarac od Kotara kneže, 
I kavalir Surić Don Štipane, 
Od Žegara Mitroviću Janko, 
I. delija Smiljanić Ilija. 

Prid ostalim' mladim' kr^išnicim 
Od bijela Šibenika grada 
Šibeničlga bijahu gospođa. 
Od našega slavnoga naroda: 



Od Makarske Deli-Markoviću, 
A od Skadra Kruta koUunele, 
Svim' junacim lipo upravljaše 
Silni vitez . Foško generale. . 

Prid varošem Turke dočekaše. 
Na nje živi oganj oboriše. 
Maleno je' vrime postajalo, 
Pobigoše Turci vitezovi, 

A za njima mladi krajišnici: 
Kotarani i Šibeničani, 
I ostala vojska principova, 
Ter jih siku, nigda nepristaju. 

Ali Turkom dobra pomoć dodjž: 
Sadje s vojskom bosanski vezire, 
Ter se silne vojske udariše 
Više bfla sela Mandaline. 

Stoji jauk ranjenih delfjah, 
Stoji viska turskih bedevijab, 
Germljavina silnih lumbaradah 
Iz galijah dužda mletačkoga. 

Deset urih s Turcim bojak biše, 
S obi strane mnogi izgiboše; 
Ali dobi vojska principova, 
I potira od Bosne vezira. 

Tu nebiše mlada krajišnika, 
Koi turske neodsiče glave. 
Svoju sablju nenapoji kervce 
Pod bijelim Šibenikom gradom. 

Spominješ se, starce Radovane, 
Malo prija čuda i većega? 
Kadno paša niz Kotare prodje, 
I snjim vojske dvadeset hiljadah. 



/ 



288 



Za njime se četa otisnula, 
Mala četa tri sta Vodičanah: 

■ 

A toliko od Erapnja delijah, 
Od Verpoljca i od Jadretovca. 
U busiji Turke dočekaše, 
Na nje živi oganj oboriše: 
Mnoge turske odsikoše glave, 
Ter se i sad od junakah slave. 
Odtplem se natrag povratiše 
Pivajući i popivajući. 
Zdravo četa u Vodice dodje: 
Al' jih paša sa svom vojskom nadje. 
Na Vodice Turci udariše, 
Sa svih stranah juriš učiniše: 
Vodičani vitežki se brane, 
Turkom ljute zadavaju rane. 






Vas diin Turci juiiše činiše, 
Al' maleno selo neuzeše; 
Jer ga brani malo i veliko: 
Žene, starci, dica i divojke. 

Pade mertvih hiljadu Turakah, 
Sve najboljih na glasu junakah 

• Kod Vodicah ukraj sinja mora, 
Kao gusta izsičena gora. 

Nečudim se građu Šibeniku; 
Jer je ono soko' na krajini: 
Već Vodicam, selu ukraj mora, 
Kako se je Turkom obranilo 

Brez nikakve moći, ni pomoći, 
Brez galijah i brez lumbaradah. 
I da si mi zdravo, pobratime, 
Od Karina starce Radovane! — 



Ova se junačtva nahode u Brusonu od Šibenika, na karti 111., 
gdi ovako počimlje: „Ma il Bassa ecc.^; takodjer na karti 114., gdi go- 
vori: „da che innanimati i Turchi ecc"; još lipše na listu 115., gdi po- 
čimlje: „Percosso il Bassa ecc." od Vodičanah na listu 98. — Štij pri- 
jatelju, vidit' ćeš, da je istina. 



Slidi pisiiia svćrhu odgovora, 

Liepa pozdrav starcu Milovanu 
Od njegova draga pobratima: 
Radovana od Kotara ravna, 
Barjaktara dužda mletačkoga! 

Istina je, da sam ostario; 
Ar pameti nisanr izgubio : 
Tri sam rata dosad zapamtio, 
' I vazda sam s Turcim bojak bio. 

Kada paša na Šibenik dodje, 
Biše meni dvadeset godinah. 
Spominjem se dobro, pobratime! 
Da sam i ja glave ods'jecao. 

A kada li Turke izsikoše 
Vodičani ukraj sinja mora, 
I od Krapnja sela vitezovi. 
Od Verpoljca i od Jadretovca: 



koi dadd Radovan Milovanu. 

Na sablje jim glave natakoše. 
Generalu banu prikazaše: 
I to sam ti lipo upamtio. 
Da se sgodi rđ-ta od Kandije. 

Nečtidi se, starce Milovane! 
Jer junaci oko' sinja mora 
Tada jesu krajišnici bili, 
I na mejđan Turkom izlazili. 

Sve do n\/ora Turci osvojiše. 
Njih osvojif nigda nemogoše; 
Oli hoćeš, oli nećeš, pobre! 
Nuder reci: Junaci su bili! 

Al' poslušaj, da ja tebe pitam: 
Bi li meni umio kazati. 
Jesi r ovo čudo upamtio 
Velikoga rata od Kandije? 



289 



Kađno Turci na Split udariše, 
I priđ njima Segdijiću pa&a; 

. AV bijela neuzeše građa, 
Već sramotno natrag pobigoše, 

Ter odoše niz kastete ravne, 
Na Marinu selo udariše 
Sa svih strdnah pisci i konjici, 
Al' se selo Turkom nepridaje; 

Jer u mjernu tverd kasteo biše, 
Ukraj mora kula biskupova, 
Dosta praha i težka olova, 
I zajire, što je od potribe. 

Šest stotinah po izbor jundkah, 
Koji tursku dočekaše vojsku, 
I prid njima mladjan kapetane. 
Po imenu Jerković Jakove. 

Juriš čine na Marinu Turci, 
Brez pristanka sve do m^rkla hiraka; 
Ar se brani malo i veliko 
Cernim prahom i težkim olovom. 

Kad li vidi silni Amet-paša, 
Da nemože osvojit' Marinu: 
Topovim je poče uzimati, 
' Ter je bije nedilju danakah, 

Pak dozivlje Jerković Jakova, 
Tiho mu je* pa§a govorio : 
„Nu se pridaj, mlac^an kapetane. 
Nemoj ludo izgubiti glave 1" 

Veli njemu Jerković Jakove: 
„Vira moja, Segdijiću paša! 
Ja ću prija izgubiti glavu. 
Nego izdat dužda mletačkoga." 

Kada ga je paša razumio, 
Poč^ biti iznova Marinu: 
Malo vrime postajalo biše, 
Od kaštela beden obpriše. 

Učiniše juriš sa svih stranah, 
U Marinu silopi ulizoše, 
I kasteo bfli osvojiše; 
Ali mnogi izgiboše TurcL 



Da je komu pogledati bilo,. 
Gdi se brani malo i veliko: 
U ruke se živi nepridaju. 
Nego siku po kaštelu Turke, 

A najveće Jerković Jakove, 
I njegova dva sinka predraga; 
Ar i oni, pobre, izgiboše 
Bojak bijuć, glave odsicajuć. 

Kapetana kada pogubiše, 
Junačko mu s^rdce izparaše, 
Na bojno ga natakoše kopje, - 
Neka vidi sva vojska pašina, 

Kakvo biše s^rdce Jerkovića, 
Kao mlađa Marka Kraljevića. 
Jerkoviću, pokojna ti duša! 
Tvoje ime neumire nigda. 

Sve izgibe, neostad^ nitko. 
Nego kula puna divojakah, 
Male diče, ženah mužaticah', 
I u kuli tri barila praha.. 

Kada u nju Turci ulizoše, 
Ter počeše ljubiti divojke: 
Marunova Jele tu bijaše, 
Koja vazda čistoću Ijublj&še. 

Svoju dušu Bogu priporuči, 
Vitežko je dilo učinila: 
U kuli je barut upalila. 
Sve izgori, nitko neuteče, 
Ter pošteno ime uvik steče. 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem, 
Koje se je tada dogodilo: 
Tu se nadjž trijest divojakah, 
Udovicah i mladih nevistah. 

Obukoše gatje na vojničku, 
Prepasaše sablje na hpjdučku, 
Ter se brane kano mužke glave 
Po kaštelu od sela Marine. 

19 



■ 

1 



290 



Prid njima je mlada udovica, 
Po imenu Kate Despotova, 
Šest Turdkah pogubila biše, 
A četiri Striljina Ijubovea. 

Kada jih je paša uhvatio, 
Ter poznade, da su ženske glave, 
I sam se je paša začudio. 
Gledajući dijevojke mlade: 



Kako ' pašu sablje na hajdučku, 
Nose gatje i odoru mužku: 
Odvede jih u Bosnu ponosnu, 
I pod puškam' i p.sabljam' britkim, 
Neka vide kadune Bosanke, 
Kako nose mlade Dalmatinke. 
Dospivajuć pozdravljam te lipo. 
Pobratime, starce Milovane! 



Bi izvadjena iz historijah Jerolima Brusona, na listu 28. dila 
drugoga, gdi počimlje talijanski ovako: „In tutte invasioni ec.** — 
Zovu se Marinjani drugačije Bosiljani. Tko nevinije, neka štije, vidit' će 
stvarih puno lipših, i čudnovatih. 



Slidi pisma od grada Splita , kako dolazise podaiu Turci na 
1646. laEva^iena iz his tornjah Jerolima Brusona. 



Vojsku kupi Segdijiću paša 
Po svoj Bosni i Hercegovini, 
Po Kotaru, Lici i Kerbavi, 
Velikoga rata od Kandije. 

Kada li je sakupio biše, 
Zove paša age i spahije, 
Alaj-bege, odže i kadije. 
Kapetane i mlade serdare, 

Ter j^ njima tiho besiđio: 

„Svitujtc me, po izbor gospodo! 

Oli ćemo na Split udariti, 

Or na Trogir u kastelim ravnim? 

Oli bismo pošli k Šibeniku, 
Za osvetit' naše vitezove, 
Kojino su skoro izginuli 
Pod bijelim gradom Šibenikom ? 

or bi moju podignuo vojsku 
Niz kotare k Zadru bijelomu?" 
Veli njemu Atlagiću beže: 
Amet-pašo,' mili gospodare! 



Nehodimo k gradu Šibeniku, 
Šibenik je nesrićan po Turke, 
I skoro su podanj' dolazili, 
Ar su svoje glave pogubili, 

Niti vodi silnu vojsku tvoju 
Niz kotare k Zadru bijelomu; 
Jer da dodje sva sila careva, 
Još i glavom Otmanović care, 

Nebi njega osvojiti moga'. 
Da ga bije dvanajest godinah. 
Kamo li će tvoji krajišnici T 
Hercegovci i Bošnjaci Turci; 

Već hodimo k Splitu bijelomu, 
Gdi je hrana konju i konjiku. 
Ravno polje, zelene livade, 
Žive vode, vino i pšenica. 

U njemu su« bogati tergovci, 
I gospoda puno plemenita: 
A gospoje kano Talijanke, 
Lipa struka, i u pasu tanke. 



291 



A kada li Split grad osvojimo, 
©tić' ćemo niz kaštele ravne 
Do Trogira grada bijeloga, 
Lasno ćemo osvojiti njega; 

Jer mu neće dobra pomoć doći 
Od mladoga bana geners^la, 
Nahođi se u Kotoru gradu 
Sa svom vojskom dužda mletačkoga." 

Kada ga je paša razumio, 
Silenu je vojsku podigao, 
Ter otidje s vojskom na Latine, 
. . Beržo dodje k Splitu bijelomu. 

Neda Turkom ni dahnuti paša; 
Već udari na varoš od građa, 
Varoš neda ni gledati na se; 
Jer iz njega živi oganj siplje. 

Brane njega vitežki gospođa: 
Varošani i mladi gradjani. 
Tu bijaše zmaje od dvi glave: 
Po imenu Tartaljić Vojevoda, 

Eoi turske glave odsieaše. 
Na mejdanu, pobre, junačkomu; 
Drugi biše Posidarac kneže, 
Od Kotara na glasu viteže. 

Na Turke su juriš učinili. 
Uz polje jih ravno potirali: 
Mnoge turske odsikoše glave 
Kod Marijana visoke planine. 



Uhvatiše pašina ginovca: 
Po imenu mlada Asan-bega; 
Ar mu rusu glavu odsikoše, 
Ter je metju gra,du na beđetie. 

Ar je malo vrime postajalo, 
Dodje pomoć Splitu bijelomu: 
Pet velikih od boja djemljah. 
Pune praha i težka olova, 

I junakah dužda mletačkoga,' 
Od Kotara i od Šibenika, 
I prid Bjima Gonzaga principe. 
Od oružja, mladjan generale. 

Ugleda se na sinjemu moru: 
Osamdeset tankih ormanicah, 
Ter se bile kano labudovi 
Izpod Brača, otoka slavnoga. 

Jidre šajke k Splitu bijelomu, 
Jade daju paši bosanskomu, 
Kada jih je paša ugledao, 
On se kruto biše poplašio, 

Ter podiže svoje vitezove. 
I pobiže niz to polje ravno,. 
Kada Turci na Solin dodjoše, 
Na Sućurac selo udariše. 

U za' čas su po se udarili, 
Pod njime su mnogi izginuli, 
U Sućurcu vitezovah biše 
Od l^astelab, kako Bruson piše. 



Ljutih zmfjah, ognjenih junakah, 
Kojino se neboje Turakah, 
Izpod sela iztiraše Turke, 
Oteše jim oružje i ćurke. 



— 292 



Slidi pisma druga od grada l^ibeuika, kako dodje po^aiu' paša 
Teeelia, samo s petdeset hi^adah vojske, i nemoži ga osvojiti 

na 1647. 

Izvadjena iz Ubra, Jcoi se zove: „FrafmnenU istorici della guerra in 
Dalmazia, ec.^ Tdkodjer iz Brusona, i ostalih histortjah. 



Još nebiše sunce počinulo, 
Dodje ^knjiga caru čestitomu 
Od mladoga paše Ibraima. 
Knjigu štije, a uzdiše težko. 

Pita njega ljuba sultanija: 
„Što je tebi, mili gospodare? 
Or je Poljak na te udario, 
Or je Adžam Bagđat osvojio?" 

Govori joj care gospodare: 
„Prodji me se sultanijo moja! 
Nit' je Poljak na me udario, 
Nit' je Adžam Bagdat osvojio. 

Ali mi je tugovat nevolja; 
Jer evo mi bfla knjiga dodje 
Od mojega pase bosanskoga, 
Po imenu mlada Ibraima: 

Da je moja vojska izginula . 
Pod bijelim gradom Šibenikom: 
A nejmadem vima kapetana, 
Koi bi me osvetio lipo." 
.To je čuo Meraed Tećelija, 
Pak je caru tiho besidio: 
„Sultan care, mili gospodare! 
Daj mi vojske petdeset hiljadah, 

Ja ću poći k gradu Šibeniku, 
Na silu ću osvojiti njega: 
Osvetit' ĆU' kervcu prolivenu 
Pod bijelim gradom Šibenikom. 

Dovest' ću ti živa generala, 
I gospodu grada Šibenika: 
A kadune, njihove Ijubovce, 
Ljubit' će ih odže i adžije. 



Još ti, care, tverdu viru -dajem : 
Pogubit' ću Franu Posidarca, 
I silnoga Surić Đon Štipana, 
Kavalira od ravna Kotara, 

Od Makarske đeli-Markovića: 
Arbanasa Krutu kollonela, 
Kapetane i mlade serdare, 
Koji tvoju izsikoše vojsku." 

Kad je care njega razumio, 
Sve mu dade, što je zapitao: 
Silne vojske petdeset hiljadah, 

' I otidje k bilu Šibeniku. 

S sobom vodi dvajest lumbaradafa, 
A toliko ognjenih pitarah: 
Kad je doša' na polje Petrovo, 
Onde penje bile čadorove. 

Nediže se za trijest danakah. 
Dok tnu dobro nepočinu vojska. 
Kada li je ona počinula, 
Podiže se k gradu Šibeniku. 

Al' je malo postajalo vrime. 
Viknu vila s Kamentar-planine, 
Ter dozivlje mlada Providura, 
Po imenu Tomu Kontarina: 

„Zlo ga lega', i zoricu zaspa'. 
Ali neznaš, al' nehaješ za se? 
Eto na te paša Tećelija, 
I s njim vojske petdeset hiljadah. " 

Kontarinac vili odgovara: " 
„Nebudali, vilo posestrimo! 
Nebojim se paše Tećelije, 
Dok je menf tverdi Šibeniče. 






293 



I kasteo svetoga Ivana 
Više bila Šibenika građa; 
I prija su pođanj' dolazili, 
Ar ga nisu osvojiti mogli. 

Neće ni sad, vira ti je moja; 
Jer imadem platjenih soldatah: 
Za četiri hiljade vojnikah, 
A toliko mladih krajišnikah! 
Kotaracah i Šibeničanah, ' 

* I prid njima Fratnu Posidarca, 
Od Kotara kneza velikoga: 
Smiljanića, Janka Mitrovića, 
I viteza Surić Don Štipana. 

Istom Toma tako besiđjaše, 
AP to iđje paša Tećelija: 
Penje čađor više Šibenika, 
Oko' njega mlađi Alaj-bezi. 

A topčije tope namistiše: 
Dva velika puno glasovita 

^ Pram' kiastelu svetoga Ivana, 
Ter ga biju kano i gromovi. 

A ostale šibe i lumbarde 

Pram bijelu Šibeniku gradu: . 
Od iztoka i zapada sunca 

, Biju njega, nigda nepristaju. 

Peti danak juriš učiniše 
Na kasteo svetoga Ivana, 
I terčaše Turci brez pristanka, 
Od večera ter do bila danka. 

Osvojit', ga oni nemogoše ; 
Jer ga brane Nimci i Latini: 
A Kotarci juriš učiniše, 
Izpod njega Turke iztiraše. 

Kada li je danak osvanuo. 
Opet Turci juriš učiniše ; 
AJ' kasteo svetoga Ivana, 
Nedd njima ni gledati na se. 



A Kotarci i Šibeničani 
Siku Turke, ni. broja se nezna. 
Mnoge oni odsikoše glave, 
Ter jih metju gradu na bedene. 

Neka vidi paša Tećelija 
Mertve glave svojizih delijah, 
Kada li je danak osvanuo, 
Udariše bubnji i svirale, 

Alaj-bezi sablje ppvadiše, 
Janjičare na grad natiraše: 
Ali svoje pogubiše glave 
Na jurišu grada Šibenika, 

Ter jib siku mladi krajišnici, 
A biju jih šibe i lumbarde , 
Iz kaštela svetoga Ivana, 
Iz galijah dužđa mletačjcoga, 
Iz djemijah Mijagustovića. 

Ali Turci ni^da nepristaju 
Juriš čineć od jutra do mraka: 
Tu izgibe vojska principova, 
Turske, pobre, ni broja se nezna. 

Kad to vidi Toma Kontarine, 
Od duždeve vojske Providure, 
On napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje k Zadru bijelomu, 
A na ruke .Foskul generala. 

U knjizi je njemu besidio: 
„Generale, mili gospodare. 
Ovo ima dvadeset danakah. 
Da se s Turcim bijem bez pristanka. 

Nedadu mi nigda počinuti. 
Nit' mi dadu s mirom blagovati ; 
Ako li ja kadgod i počinem, 
U čem hodim, u tomu i spavam. 

Šalji pomoć griadu Šibeniku, 
•Koino je u nevolji težkoj: 
Mnoga mi je vojska izginula 
Bojak bijuć s carevim delijam.^ 



294 



Biše bana bolest obhervala, 
Serdobolja velika nevolja, 
Kad je bf4u knjigu razumio, 
Prida se je sluge »dozivao, 

Ter je njima tesidio bane: 
„Nosite me u galiju tanku, 
Da idjemo k bilu Šibeniku, 
Koino je u nevolji težkoj." 

Virne sluge bana poslušaše, 
U galiju tanku unesoše, 
Bog mu dade vitra majestrala, 
Ter zajedri k gradu Šibeniku, 

I s njim^ mnoge od boja djemije, 
Ormanice i berze galije. — 
Kad su bili blizu Šibenika, 
Zag^rmiše sileni topovi 

Iz galijah dužda mletačkoga, 
I djemljah velikih brodovah, 
A Šibenik lipo odgovara, 
I kasteo svetoga Ivana, 

Ter se tresu berda i doline 
Oko' bila Šibenika grada. — 
Čudio se paša Tećelija, 
čudio se, ter je besidio: 



„Odkad sam se od majke rodio, 
I na bedru sablju pripasao, 
Ja nevidih ognja žestokoga. 
Ni većega, ni čememijega: 

Što na bilu gradu Šibeniku. 
Iz neba ga strile udarale! 
Kada Bagdat bili osvojismo, 
Ovakvoga ognja nebijaše.** 

A kad li je sUnce počinulo, 
I merkla se* noćca uhvatila. 
Diže paša svoje vitezove, 
Ter pobiže natrag brez obzira. 

Kad je doša' 4ia polje Petrovo, 
Onde penje bfle čadorove, 
A kad svoju on prebroji vojsku; 
,A1' mu nejma polovica vojske. 

Plače paša i suze proliva. 
Bradu guli, u persa se bije, 
Na ruku se naslonio biše, 
Ter ovako tužan besidjaše: 

„Što me nije puška udarila 
Pod bijelim Šibenikom građom! 
S čim ću doći k caru čestitomu, 
I muftiji odži velikomu?" 



Sfidi pisma 

ilano rani Tećelija bane. 
Bile knjige piše na sve strane: 
Jednu šalje Erdeljiću banu, 

^ I gospodi od zemlje harvatske: 

„Erdeljiću, od Hkrvatah bane! 
Evo ima puno godfn ddnah, 

- Od kada smo kralja izgubili 
Od našega slavnoga naroda, 

A dvorimo kralja tudjanina. 
Po imenu cara Leopolda: 
Kamo naša uživanja stara? 
Gdi je slava ungarske gospode ? 



od Beia. 

Već je vrime, da se probudimo, 
I našega kralja okrunimo, 
Koi će nas milovati lipo, 
Kano majka sinove jedine. 

Evo nauk Tećelije bana: 
Ođbignite bečkoga cesara, 
Ter za kralja okrunite mene 

' "U Požunu gradu bijelomu. 

Ja imadem dosta lipa blaga, 
Sakupit' ću moje Ugričiće, 
Osvojit' ću bijele gradove. 
Sve do. Beča i okolo njega. 



295 



Dat' ću varni polja i livade, 
Lipa sela, bogate varoše, 

, I bijele kule i gradove. 
Štono vam je didovina stara. 

Ako li me poslušat' nećete. 
Podignut' ću ungarske katane, 
Porobit' ću harvatske d^ržave 
Do Ljubljane grada bijeloga. 

Nuder ludo negubite glave; 
Već se mojoj kruni podložite, 
Kakono se skoro pođložiše 
Vitezovi ungarski knezovi." 

Drugu biše knjigu napisao, 
Ter je šalje caru čestitomu : 
„Sultan care, svita gospodare! 
Evo tebi dobre glase kažem: 

Za kralja su mene učinili 
Ugričići, moji vitezovi; 
Ar se bojim dušmanina tvoga 
Leopolda, cara nimačkoga. 

Već te molim, moj čestiti care! 
Da sakupiš silnu vojsku tvoju: 
Ja ću moje mlade Ugričiće, 
Erdelj ravni i svu .Ungariju. 

Otić ćemo k Beču bijelomu, 
Lasno ćemo osvojiti njega: 
Germaniju i svu Italiju 
Baš do Rima -grada bijeloga. 

Sad je vrime, moj čestiti care! 
Da osvetiš tvoje janjičare, 
I pogubiš dušmanina tvoga, 
Leopolda, cara nimačkoga, 

Koi ti je puno dodijao, 
Janjičare tvoje izsikao. 
Dospivajuć klanjam ti se lipo, 
Ter ti ljubim skuta i kolina." 

Odpisuje Erdeljiću bane, 

I gospođa od harvatske strane: 
„Nebuđali, momče silovito. 
Mlado, zdravo, puno ponosito ! 



Drugomu se kralju neklanjamo, 
Neg' cesam, starcu Leopoldu, 
Koino je mila majka naša, 
Kako znade i dobrota vaša. 

Prija ćemo glave pogubiti, 
Nego tebe za kralja poznati, 
Koi nejmaš vire, ni zakona; 
Već Kalvina štuješ kano Boga." 

Odpisuje Memed care silni: 
„Slugo virna, Tećelija bane! 
Neće proći dva miseca ddnah, 
Doć' će tebi pomoć sa svih sti'žnali." 

Što je reka', poreka' se nije: 
Silenu je vojsku sakupio. 
Od Bagdata do carevih vratah, 
Sve pokupi po i^bor jundkah: 

Palestinu i Aziju ravnu, 
Romaniju i svu Bulgariju, 
Arbaniju i Mj^cedoniju, * 

- Slavnu Bosnu i Hercegovinu, 

Karavlašku i Karabogdansku, 
Tatariju do Bendera grada; 
Slavoniju, Liku i Kerbavu, 
Kotar ravni i sinjsku deržavu. 

Kada li se vojska podignula 
Priko lipe zemlje Ungarije, 
Prib^ojit' ^e nitko nemogaše. 
Dočekat' je nitko nesmijaše. 

Ode vojska k Beču bijelomu 
Pivajući, konje igrajući: 
Prid njome su paše i veziri. 
Ljuti zmaji cara čestitoga. 

Silni vitez veliki vezire: 
Po imenu Karali-Mustapa ; 
Vezir-paša od grada Budinia: 
Po imenu Deli-Ibraime. 

Olji-odža, paša od Sofije, 
Amet-aga, veliki ćehaja: 
Karamemed, paša od Alepa. 
Ćorbeg-paša od Misira grada. 



296 



Ćidir-paBa od Bosne ponosne, 
Mustap^paša od Hercegovine, 
I tefteđar cara čestitoga: 
Po imenu Efenđi-Asane. 

Osman-paša, vezir od spahfjah, 
Topči-paša od svitla oružja, 
Ali-paša od Karamanije, 
Omer*paša od Karaizar^. 

Mustaj-beže aga janjičarski, 
Amet-paša grada Temišvara, 
Ćorbeg-vezir paša od Damaska, 
Ali-paša od Bursije grada. 
-• Olji-AmetpaSa od Agrije, 
Osman-Oljipaša od Ćutaja, 
Asan-paša od g^rčke dšržave, 
Emir-paša od Edena grada, 

Islan vezir-paša nikopoljski, 
Od Marasa silni Amet-paša, 
Ali-paša od grada Ancira, 
Od Boiika paša Useine. 

Ostale ti pivati riemogu; 
Jer bi pisma odveć duga bila; 
Ar poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem tuge i čemere: 

Turska vojska kuda prolaž&še, 
Onde kuga morija moraše: 
Staro siku, malu dicu kolju, 
A divojke vode u sužanjstvo. 

Dok su došli do Beča biloga, 
Sto hiljadah robija zarobiše, 
Malo manje glavah odsikoše; 
Tako, pobre, mudri ljudi pišu. 

Maleno je vrime postajalo, 
Leopoldu bila knjiga dodje 
Od Lorene, duke velikoga, . 
U knjizi je iyemu besidio: 

„Svitla kruno, veliki cesarel 
Eto na te sva sila careva, 
Prid njome je velild vezire, 
Po imenu Earali-Mustapa. 



Biži, starce, kuda gođir znadeS, 
Nemoj Ittdo izgubiti glave.'' 
Kad je cesar knjiga pro^edao, 
Od žalosti biše proplakao, 

Pak dozivlje kneza Staremberga, 
Ovako je njemu govorio: 
„Staremberže, od starine kneže ! 
Ti si meni vazda viran bio. 

Pridajem ti krunu i cesarstvo; 
Beč bijeli -i moje pristolje, 
Uzmi vojske, koliko ti -drago, 
Brani grada kano svoja glavu. 

A ja idjem od grada do građa: 
Iskat pomoć od stara i mlađa. 
Neplaši se, moj sivi sokole I 
Bferzo će ti dobra pomoć doći." 
.Kad li se je noćca uhvatila, 
Biži cesar iz bijela grada : 
B sobom vodi dicu i Ijubovcu, 
Sluge svoje i dvorane mlade. 

U Beču se izdajica nadje, 
Ter dokaza Tećeliji banu: 
„Zlo ga lega' i zoricu zaspa\ 
Utečž ti cesar Leopoldo." 

Kad je bane razumio glase. 
Skočio se na konja viteza. 
Za cesarom u potiru tžrče; 
Ar ga bane dostignut' nemože; 

Jer uteče goricom zelenom. 
Zdravo dodje k Linču bijelomu 
Na putu mu loša srića biše, 
Pustahye iz gore udriše: 

Oteše mu sreberne tanjure. 
Zlatne kupe, kojim' pije vino, 
Ni to njima dosta nebijaše. 
Već cšrkovnu odoru oteše. 

Malo toga vrime postajalo. 
Glas dopade starcu Leopoldu: 
„Biž', cesare ! eto Ugri na te, 
NiV ćeš ostat', ni odnlti glave.« 



297 



Kad je cesar glase razumio,^ 
Prija zore biSe uranio, 
Ter pobižš pHko Germanije, 
Podaleko u grad Pasavijii. 

Ali evo jada i gorjega: 
Sve do Beča Turci osvojiše, 
Opališe Tatari varoše^ 

Oboriše kule i gradove, 

« 

Dimovi se do neba digoše, 
Od Buditna do Beča bfloga; 
A kad bi se noćca uhvatila, 
Svakoga bi tuga obujala, 

Gledajući ognjene plamene, 
Gdi se dižu gori u visine 
Od onoga ognja paklenoga 
Oko' Beča grada bijeloga. 

Te žalosti Bečani gledahu. 
Gorko cvile, suze prolivahu: 
Ar jih tiši Staremberg viteže, 
Silni junak, od starine kneže: 

„Nebojte se, Bečani gradjanil 
Neće Turci nahuditi nami: 
Metnimo se u božije ruke, 
Lasno ćemo predobiti Turke. 

Za Isusa mi bojak bijemo, 
I za iyega kervcu prolijemo. 
Za našega dobroga cesara, , 
Za rodbinu i za otačbinu." 

Istom vitez tako besideći, 
I družinu svoju slobodeći, 
Vidiše se pisci i konjici, 
A bagaci kaQO i oblaci 
Oko' Beča grada bi^jeloga. \ 

Koliko je polje na okolo, 
Po njemu se drugo neviđj4še. 
Nego pisci, konji i konjici, 
Čadorovi i alaj-baijaci. 



Serpnja danak trinajesti biSe, 
Kada pod Beč Turci dojezdiše, 
Čador penje veliki vezire 
Pram bijelu dvoru cesarovu. 

Kafu pije, bflu knjigu piše, 
Ter je šalje mladu generalu 
Starembergu, od Beča glavaru. 
Turski piše, ter tnu jako priti. 

„Djaurine, bečki kapetane, 
Nevimiče, Boga odmetnice! 
Kud ćeš sada,^na koju li stranu ? 
Božja serdžba evo pade na te, 

I na tvoga kralja nevimoga, 
Leopolda cara nimačkoga, 
Koi biži od grada do grada. 
Da uteče sžrdžbu Memedo^. 

Ar ovo mu tv^rđu viru dšjem: 
Nek' se krije, kud je njemu drago : 
Po planinam i gustim dubravam, 
Nit' će uteć, ni odniti glave. 

Tebe, bane, i tvoje građjane 
Ponukujem kano i sinove: 
Da bacite te orle kerstaše 
Od dvi glave, zlo uzdanje vaše, 

A metnete careve barjake 
Na bedene Beča bijeloga: 
Čekat ću vas po' bijela danka; 
Jer je vezir vaša mila majka." 

Knjigu štije bečki generale. 
Knjigu štije, a na nju se smije. 
Odgovori Mustapi veziru 
Cšmim prahom i težkim olovom. 

Kad to vidi JMustapa vezire, 
Poče kopat tvžrđe meterize, 
I namištjat' goleme topove 
Oko' Beča grada bijeloga. 

Sa svih stranah živi oganj daje, 
Ter ga bije, nigda nepristaje: 
Ore kule, dvore cesarove, 
Probijšhu od grada zidove. 



298 



Beč bijeli Ifpo odgovara: 
Neboji se silenoga cara, 
Živi oganj iz iyega sipaše, ^ 
Na alaje Turke razgonjaše. 

Ali Turci nigda nepristaju, 
Već pod gradom lagum podkapaju : 
Tri velika puno strahovita 
Užegoše na dvadeset i tri. 

Potrese se polje na okolo: 
Dunaj voda, dervlje i kamenje, 
Beč bijeli, visoke planine. 
Dim se diže gori u visine. 

Janjičari juriš učiniše, 

S golim' sabijam' na grad udariše :. , 
U gradu jih vojska dočekala, 
Na Turke je oganj oborila. 

Granatiri ognjenim' granatam', 
A puškari prahom i olovom, 
Vitezovi sabijam' i kadaram', 
A gradjani dervljem i kamenjem. 

Izgiboše Turci janjičari; 
Al' biJQla neuzeše grada; 
Već sramotni natrag pobigoše, 
Izbijeni, ljuto izranjeni. 

Neprodjoše dva bijela danka, - 
Tri laguma Turci užegoše, 
Stade vika u gradu junakah, 
Silni Turci na grad udariše^ 

Od zorice ter do merkle noćce 
Neprestaše na juriš terčati: 
Al' udari Seren generale, 
Ter potira Turke janjičare. 

Potira jih niz to polje ravno, 
Ter jih siče, nigda nepristaje: 
Mno^e turske on odsiče glave, 
Opošteni cesarovce mlade. 

Svega Jula neprestaše Turci 
Jade dajuć Beču bijelomu, 
Lagumdžije lagume žegući, 
Janjičari juriše čineći. 



Ali evo velike nevolje I 
Na četiri. A gusta miseca, 
Velik Turci lagum užegoše,- 
Ter široka vrata učiniše. 

Udariše tada janjičari. 
Silne base i sejmeni Turci, 
Sa svih stranah piŠci i konjici, 
Kano merki iz gorice vuci. 

Ali njima loša srića biše; 
Jer jih ognjem Niemci iztiraše, 
Osta mertvih carevih delfjah. 
Oko' grada ni broja se nezna. 

Evo opet ognja i gorega! 
U po' noći udariše Turci, 
Peti danak Agusta miseca. 
To će reći naški kolovoza. ' 

Sinu svitlost po Beču bilomu, 
I po Beču i okolo njega: 
U po' noći, kano i u po'dne. 
Od onoga ognja paklenoga. 

Šarampove osvojiše Turci, 
Na nje metju zelene barjake: 
Ali Turci težko izgiboše, 
A veće ih rane dopadoše. 

Siče Turke Lezle generale. 
Po imenu kneže Aleksandre: 
Iztira jih iz bijela grada, 
Ter jih tira niz to polje ravno. 

Kada li se natrag povratiše, 
Svaki nosi glavu od junaka; 
Al' pogibe Lezle generale. 
Ej viteže, pokojna ti duša! 

Još ti, pobre, lipše čudo kažem: 
Skočio se Daun generale, 
U po' noći .udari na Turke, 
Ter vitežke okarvavi ruke. 

To na sedam kolovoza biše, 
Kad se ^itko boju ne&adaše. 
Zdravo se je natrag povratio, 
Janjičare mnoge pogubio* 



299 



Ali tko će sili odoliti? 
Tko r gradove bile obraniti? 
Turska vojska pod zenaljicom st&še, 
Ter se na grad bili naslonj^še. 

Sastaše se i Turci i Niemci, 
Da bi mogli skupa večerati, 
Jedan drugom' vince dodavati, 
Sad promisli tuge i žalosti! 

Ječi zemlja pod bijelim gradom, 
Lagumdžije lagum podkapaju, 
Ter gradjanom težke rane daju, 
Čekajući te smerti nenadnje. 

Govorio Staremberže kneže: 
„Tko pridade bflu knjigu moju, 
Svitlu banu duki od Lorene, 
Dat' ću njemu sto žutih dukatah." 

Sv4 junaci mukom zamuknuše, 
Ali nekti Mikalović Jure: 
Mlado momče sferdca junačkoga. 
Već je njemu junak besidio : 

„Piši knjigu, mili gospodaru 1 
Ja ću poći k duci od Lorene, 
Posrid vojske cara silenoga, 
Govorit' ću turski i arapski." 

Kad je njega razumio kneže. 
Piše knjigu, suzam' je poliva, 
Ter je šalje k duci od Lorene, 
Ovako se s njime razgovara: 

„Generale i pri vedri banel 
Oli neznaš, ol' nehaješ za nas. 
Od Turakah živit nemožemo, 
Ni braniti Beča cesarova. 

Evo ima petdeset dandkah. 
Da ga biju Turci brez pristanka. 
Sjedne strane bumbe i lumbarde 
Oru kule i palače bfle; 

S druge strane lagum podkapaju; 
S tretje strane juriš nepristaje, 
Izgiboše moji generali, 
Kapetani, mladi oberstari. 



Da ti znadeš, moj privedri bane. 
Kakvi jesu konji u Turakah : 
Da ih ljutim' uzdam' neuztežu. 
Skočili bi gradu na bedene. 

Turci nami ljute jade ddju, 
Brez pristanka beden podkapaju, 
Hodi s vojskom štogod prija moreš; 
Jerbo smo ti u jievolji težkoj." 

Odpisuje duka od Lorene: 
„Nebrini se, mladjan generale! 
Neće proći ni nedilja danah, 
Doć'će tebi pomoć sa svih stranah. 

Na dvanajest septembra miseca 
Udarit' će bubnji od iztoka 
Ivaniša kralja poljačkoga, 
I s njim vojske trideset hiljadah. 

Drugi će ti udariti bubnji 
Od zapada, gdi počiva sunce. 
Moji bubnji, moja vojska silna, 
Trijest hiljM po izbor Nfmacah. 

Tretji će ti bubnji udariti 
Od sivera duke Baviere, 
I s njim vojske dvadeset hiljadah." 
Ali eto ognja žestokoga! 

Istom u grad bila knjiga dodje, 
Potrese se dervlje i kamenje: 
Živi lagum Turci užegoše, 
Tverdi beden u lagum digoše. 

Velika se otvoriše vrata, 
U širinu dvadeset lakatah, 
Britke sablje Turci povadiše, . 
Sa svih stranah na grad udariše. 

Evo, brate, boja velikoga. 
Evo rata, ognja žestokoga! 
Tu se siku pisci i konjici, 
Tu se bodu silni kopjenici. 

Ljute kose kosci donesoše, 
Ter po poli Turke izsikoše, 
Tu se brani malo i veliko: 
Popi, fratri, žene i divojke, 



300 



Biju Turke đfervljem i kamenjem, 
Vrilom vodom, paklom raztopljenim, 
Tu se kolju nožim i handžarim, 
A biju se težkim' buzdohanim. 

Škulari se junački podniše, 
Silovito na Turke udriše: 
Jedni siku, jedni bodu Turke, 
Ter kervave svoje bile ruke. 

Tad izgibe vojska cesarova, 
Al' i turska ni broja se nezna; 
Bfla grada Turci neuzeše; 
Guleć brade nazad pobigoše. 

Kad li se je noćca uhvatila, 
Gradjani se penju na visine,' 
K nebu metju ognjene plamene 
Iz zvonika svetoga Štipana. 

Na glas daju duci od Lorene 
Tužno stanje Beča bijeloga, 
Lfpo njima odgovara bane 
Od nfmačkih visokih planinah. 

Od pomoći zlamenja davaše, 
Ter gradjane duka slobodjaše: 
Da se brane za malo dandkah 
Od onizih neviniih Turakah. 

Kad li dođje danak dvanajesti: 
Ugleda se vojska cesarova 
Na planini svetog' Leopolda, 
Silna vojska duke od Lorene 
U cčrljeno biše obučena. 

Druga se je vojska ugledala : 
Sva u bilo, pobre, obučena, 
Dvajest hiljad silenih junakah, 
I prid njima duka Bavijera. 

Tretja se je ugledala vojska, 
U zeleno sva je obučena, 
Silna vojska kralja poljačkoga 
Ivaniša, zmaja ognjenoga. 



Sinii bečko polje na okolo. 
Oko' njega visoke planine, 
Qd oklopah i od oklopnlkah. 
Od pušakah, kopjah i sabaljah. 

Generali viče učiniše: 
Kako će se udarit' na Turke? 

I 

Desno krilo oni odrediše 
Velikomu kralju poljačkomu. 

A da njemu pomoćnici budu: 
Mladi vitez, herceg od Saksena, 
Lavemburgo, zmajo od dvi glave, 
I Rabata bane generale. 

Još dva kneza na glasu viteza: 
Madžarija Palfi generale, 
I Gundula, vitez glasoviti, 
Dubrovčanin puno plemeniti. 

Ovi bihu slavni generali 
Pod baijakom kralja poljačkoga. 
Koji vojskom njegovom vladahu, 
I pod Bečem glave odsicahu. 

Livo krilo odred j eno biše 
Velikomu banu od Lorene, 
Pomoćnike njemu postaviše: 
Silne lave, orle od dvi glave. 

Od Badena slavnoga hercega, 
Ljutu zmiju Lezlu generala, 
Ljubomirka i Merci barona. 
Kroji bana i Taf generala. 

Na vas dundar bani odrediše 
Dvi aždaje od zemlje niniačke: 
Bavijera, bana velikoga, 
I Saksona hercega slavnoga. 

Dadoše jim dobre pomoćnike 
Jedanajest mladih generalah, 
A da njima lipo zapovida 
Svitli bane, princip odValdeka. 



301 



Tri se silne uputiše vojske 
Niz planinu svetog Leopolda: 
Kad su sašli na to polje ravno,* 
Generali u red postaviše 
Silne vq]ske, da se biju s Turci. 

Boj zametnu Parela principe, 
A za njime Lezle generale: . 
Sa svim krilom udari na Turke 
Silni vitez herceg od Lorene. 

Kralj poljački udario biše 
S desnim krilom na dvanajest pašah: 
Na Mustapu velikog vezira, 
I na mlade Turke janjičare. 

Udri dundar duke Bavijere 
Na vas dundar cara silenoga. 
Evo boja, evo ognja težka, 
Evo, pobre, mejdana vitežka! 

Od praha se ništa nevidjaše, 
Od topovah ništa ne^ujaše: 
Po svem polju kervca tecijaše, 
"U Dunaj se vodu salivaše. 

Tu se biše od jutra do po'dne. 
Još se nezna, čiji mejdan biše. 
K>ad to vidi duka od Lorene^ 
Udri konja srebemim' mamuzam'. 



Umiša se u vojsku carevu 
S golom sabljom u desnici ruci, 
A za njime sve krilo njegovo,' 
Ter potira Turke vitezove. 

Malo posli duka, Bavijera 
Razbl dundar cara silenoga: 
Kralj poljačM u potribi biše; 
Janjičari jer mu se opriše. 

Nemože jih s mista pomistiti, 
Nit' jih može junak pridobiti: 
Ali njemu dobra pomoć dodje 
Od Lorene i od Bavijere. 

Udariše jedino na Turke, 
Potiraše mlade janjičare, 
Ter jih stku do merkloga mraka; 
Ar uteče Mustapa-vezire. 

Ostaše mu ognjeni topovi, 
Čadorovi, bubnji i svirale', 
Ostade mu azna i zaira, 
Mertve vojske petdeset hiljadah. 

Biži vezir od grada do grada, 
Jedva duhat u Biograd dodje. 
Onde mu je gora srića bila; 
Busa mu je glava odsičena. . 



„U ovoj pismi imenuje se Lezle general, kako je poginuo Beč 
braneći ; a u istoj se pismi piva Lezle general , kako je pervi na Turke 
udario , kada dodje vojska Beču na pomoć. Tomu se nejmaš čuditi, 
dragi štioče; jer su dva bila od iste kuće: a može biti bratja, oli ro- 
djaci. Ova pisma bi izvađjena iz knjigah talijanskih, koje se zovu: 
„Lega Sacra." 



302 



Slidi pisma principa Eugenia, kako razbi cara Mudtapu na Tisi 

rata bečkoga. 

(Izvadjena iz historijah Petra Garzona,' vlastelina mletačkoga.) 



Haje tebi poslušat, Cesare! 
Što govori Otmanović care: 
„Nejma lipa lova brez sokola, 
Ni brez cara žestokoga bpja. 

Ode vojska k Beču bijelomu 
Tri stotine hiljađah delijah, 
I prid njome Mustapa vezire, 
Da osvoji Beč u Germaniji. 

Beč bijeli Turci neuzeše, 
Germaniju malo i viđiše; 
Već pod Bečem izgiboše težko, 
Izgubiše poštenje vitežko. 

Ode vojska k bilomu BudimU, 
Da obrani njega od Lorene, 
Koga težko obsidnuo biše, 
I na juriš često udaraše ; 

Ar Budima obranit' uemože, 
Već izgibe silna vojska moja 
Od Lorene duke nevirnoga, 
Kervolije naroda turskoga. 

Idje vojska do grada Osika, 
Da ga brani od sile nimačke: 
Al' ga ona obranit' nemože; 
Već izgibe ukraj Drave vode. 

Gdi se godir vojske udariše, 
Moji Turci vazda izgiboše, 
Neostade grada, ni varoša 
U svoj ravnoj zemlji Ungariji, 

Što neuze duka od Lorene, 
I uevirni princip od Badena! 
Već nemogu toga podnositi, 
Ja ću poći s njima bojak biti." 



To govori, na noge se skače, 
Pak podižš silnu vojsku svoju, 
Ter otidje priko Romanije, 
Do lijepe zemlje Ungarije. 

Razbi vojsku bana Veterana, 
Cesarova mlada generala, 
I uže mu Lipu na krajini, 
A upali Titell varoš bfli. 

Još je care tiho besidio : 

„Da idjemo k Petru-Varadinu, 

Na silu ću- osvojiti njega, 

I svu ravnu zemlju Slavoniju." 

Veli njemu Tećelija bane: 
„Poslušaj me, mili gospodare! 
Nehodimo k Petru-Varadinu, 
Mučno ćemo osvojiti njega. 

U njemu je zmaje od dvi glave: 
Mlado momče princip Ugenio, 
Straho me je, hm će ti vojsku; 
Jer je princip roda junačkoga: 

Već hodimo Erdelj osvojiti, 
I po njemu bijele gradove!" 
Mustapa je njega poslušao, 
Na Erdelj je vojsku podignuo. 

Kad je doša' na Tisu vodicu, 
Čini care na vodi ćupriju 
Od svojizih šajkah ormanicah, 
Dok je svoju prebrodio vojsku. 

I^ada li se vojska prebrodila, 
Kod Tise se umeterizila. — , 
To je čuo princip Ugenio, 
Ter otidje cai'a pozdraviti. 



303 



Diže vojsku puno ognjevitu: 
Četerđeset hiljžđah junakah, 
I povfeze silene topove, 
Pak otidje uz to polje ravno. 

Kad je đoša' blizu turske vojske, 
Svoje lipo razredi vojnike, 
S desnim krilom udario biše 
Na ćupriju, da neudju Turci. 

A s livim je krilom udario 
Na meteriz cara silenoga: 
Dvi se jake udariše vojske 
Ukraj Tise nasrid polja ravna. 

Tu se živa vatra prosipaše. 
Do nebćsah dimovi digoše, 
Turci zovu svetca Muhameda, 
A kčrštjani ime Isusovo. 

Nimci ginu; ali naprid idju; 
Turci viču; aP natrag uzmiču. 
Turčin veli: jao moja majko! 
Nimacveli: stan', počekaj Turko! — 

Meterize perve osvojiše, 
,Pak na druge snažno udariše: 
Ovde, pobre, žestok oganj biže, 
I mnoga se kervca prolivaše. 

Osvojiše i meteriz drugi, 

Pak na tretji snažno udariše: 
Potiraše Turke janjičare 
Do čadora cara čestitoga. 

Evo, brate, ognja žestokoga: 
Nimačkoga i janjičarskoga ! 
Janjičari svoga cara brane, 
Ter nimačke odsicaju glave. 

Mnogo vrime s njime bojak biše; 
Ali i njih Nimci pridobiše, 
Potiraše Turke janjičare,. 
I sejmene niz to polje ravno. 

Evo, brate, plača od Turakah! 
Na Tisu jih riku natiraše, 
Što od sablje tada uticaše, 
Ono Tisa voda proždir&še. 



Dvajest i šest hiljadah Turakah 
Osta mertvih na polju junakah, 
Izvan onih, što se potopiše, 
I u Tisi rici ostadoše. 

Tu pogibe veliki vezire, . 
Sedamnajest pašah i vezirah, 
I velikih agah janjičarskih, 
Alaj-begah ni broja se nezna, 

Ar uteče na konju Mustapa, 
Ter pobiže niz to polje ravno: 
Jedva duhat u Temišvar dodje. 
Samo s svojih pet vimih delijah. 

Ostaše,fnu veliki topovi. 
Osamdeset i tri strahovita, 
Čadorovi i alaj-barjaci. 
Srebro, zlato i brez broja novci. 

Ostade mu i pečat od zlata. 
Na veziru viseć oko' vrata, 
Težko babam, kud sejmeni prođju, 

.- Asejmenom, kad naTisudodju. 

Evo poče srića i junačtvo, 
Ugenija slavno veličanstvo: 
Razbi cara, uzvisi cesara. 
Mili Bože, plemenita dara! 

Idje s vojskom u Bosnu ponosnu, 
Robi, pali sela i varoše; 
Sva se Bosna poplašila biše, 
Pridanj' nitko izać \iesmidiše. 

Nit je čuti puške, ni lumbarde, 
Nit je vidit konja, ni konjika: 
Još ni pisca" careva vojnika, 
Sve pobiže, u goru zelenu. 

Koliko je pusto Sarajevo: 
Šer bijeli, gnjizdo tergovačko. 
Svega ga je princip osvojio, 
Sa četiri strane užegao." 

Vojska mu se u skerlet obuče, , 
Sve "bogatstvo iz njega i^vučo, 
Pak se vrati k ravnoj Slavoniji, 
Pivajući, konje igrajući. 



304 



Tad kerštjani mnogi uskočiše, 
Silenoga cara odbigoše, 
U Brodu se namistiše jedni, 
U Sibinju i selu Kobašu. 



U Požegu drugi oUdjoše, 
Ter požežki varoš naseliše, 
Bojak biše, glave odsicaše 
Pod kriocem bečkoga cesara. 



Često oni u četu idjahu, 
Plino gone, tursko robje vode, 
I sada su na glasu junaci, 
Ter se zovu delije Posavci. 



Sliđi pisma perva od vitezov^a^ ungarskih'i hirvatskih, koji u 
stara vrimena turske odsicaie glave, izvaljena iz različitih 
historuah štampanih, počamši od godišta' Gospodinova 1441. 

do godišta Gospodinova 1641. 

Frikamna presvitloj gospodi mgrebskoj, pa serdčene ljubavi vikovičnu 

uspomenu. 

Ilano rani starac Milovane, 

Bano rani, bilu knjigu piše, 

Ter je šalje Vuku Ličaninu, 

Od starine prijatelju svomu: 
„Gaić Vuče, od starine kneže, . 

Glasoviti na sablji vitežei 

Od tebe se pjevaju pop'jevke; 

Jer si mnoge pogubio Turke. 
A čuo sam od babajka moga, 
.- Da si, kneže, roda viliiyega, 

Nuder pitaj Vilu posestrimu, 

Nebi li ti kazala junake ? 
Slavonije, Like i Kerbave, 

Slavne Bosne, vitežke deržave, 

Serbske zemlje i od Upgarije, 

Dalmacije i od Bulgarije; 
Jer je meni korba dodijala 
*- Od mojega draga pobratima: 

' Po imenu starca Badovana, 

Barjaktara od Kotara ravna: 



— 305 — 

Da jimakah nisam izpjevao, 

ICad sam od njih pjesmu zapjevao : 

Kaži mi jih, Vuče Ličanine, 

Da junake pjevam od starine." 
Odpisuje Vuče Ličanine: 

„Čudim ti se, starce Milovane 1 

Prošlo ti je sto godinah dšnah, 

A junake neznaš od mejdana I 
Ik čuo si Sibiiganin-Janka, 

Ungarskoga bana i junaka, 

Od koga se pivaju popivke 

Po svoj zemllji turskoj i slo vinskoj ; 
Jer je veće posika' Turdkah, 

Nego imaš ti u bradi dldkah. 

Na boju je Janko ostario, Na 1441. 

Trijest ptitab cara predobio. 
A čuo si i i\jegova sina: 

Matijaša kralja ungarskoga, 

Kako turske glave odsic&še, 

I gradove bile uzim&še. 
On poroB Bosnu zem^u ravnu, Na 1458. 

I osvoji po Bosni gradove: 

Puno krat je s Turcim hojak bio, 

I vazda jih biše predobio. 
Boj je bio s nimačkim cesarom, 

Dobi -njega, i Beč Inu osvoji. 

Još predobi kralja poljačkoga, 

I porobi njegove deržave. 
Mnogi kralji nanj^ su udarali; 

Ali su se berzo pokajali: ' 

Bolji junak od babajka biše, 

Predobit' ga nitko nemogaše. 
Gdi li ti je, starce Milovane! 

Frangipane od Harvdtah bane, 

Eoi turske vojske razbijaše, 

I junačke glave odsidiše. 
Kamo li ti Gereb generale, 

Eoino se pjeva na sve strane; 

Nu poslušaj sile od junaka, 

Što učini J^ane od Turdkah? 

20 



— 306 — 

Kad harvatsku zemlju porobiše, Na 1483. 

Deset hiljad robja zarobiše, 

Ter jih vode u Bosnu ponosnu 

Pivajući, konje igrajući. 
Ali Turkom loša sreća biše; 

Jer Harvati na nje udariše, 

A prid njima Gereb generale, 

I Bemardin bane Frangipane. 
Udariše, ter jih izsjekoše, 

Mlado robje natrag dovedoše. 

Biše s pašpm silenih Turikah 

Sedamnajest hiljadab junakah. 
Opet Turci vojsku sakupiše, 

I harvatsku zemlju porobiše; 

Al' je i^ima loša sreća bila, 

Dva su bana na nje udarila: 
Jedan biše Derenčiću bane, 

A drugi je Bemo Frangipane, 

Izsikoše careve delije 

Ukraj Une, vodice studene. 
Pet hiljadah gMvah odsjekoše. 

Izvan onih, što se potopiše; 

Uhvatiše hiljadu Turdkah, Na 1492. 

Pet stotinah suviše jundkah. 
Na glasu je Kolonić Nikola, 

Vice-bane Senja bijeloga: 

Junaci ga u pjesmi spominju, 

Kad goricom zelenom putuju; 
Jer je često na vojsku hodio, 

Ter je tursku zemlju porobio: 

Junačke je glave odsicao, Na 1494. 

U Senj tursko robje dovodio. 
Još ti kažem dva silna junaka, 

Kojino se neboje Turakah: 

Dva harvatska bana i plemića, 

Koji bihu serdca Kraljevića. 
Jedan biše Mišljenović Marko, Na 1505. 

A drugi je Karlović Ivane, 

Oba turske glave odsicaše. Na 1522. 

Oba sablje kervce napojiše. 



— 307 — 

Al' poslušaj, starce Milovane! 

Što učini Kerste Frangipane: Na 1525. 

Pod Jajcem je Turke izsjekao, 

Izpod bfla grada iztirao. 
Junak biše Kžrste Frangipane, 

Viruj meni, starce Milovane! 

Kano vitez Marko Kraljeviću, 

I delija Miloš Obiliću, 
Suleman je vojsku sakupio, 

Ter je tvčrdi Kisek'obsidnuo: Na 1532. 

Bio ga je trinjgest nediljah, 

I učini trideset jurišah ; 
Al' ga care osvojit' nemožž; 

Već izgubi silnu vojsku svoju; 

Jer ga brani senjski kapetane, 

Po imenu Jurčiću Nikola. 
Ovo junak sileni bijaše. 

Zlatno krilo na njem trepetjaše, 

Opošteni senjske vitezove, * 

Sve harvatske bane i knezove. 
Kaže meni vila posestrima 

Ljuta zmaja Petra Keglevića: 

Od Harvatah bana i plemića, 

Da je sjeka' Turke krajišnike. 
Prid junacim na vojsku hodio, 

I carevu zemlju porobio. Na 1538. 

Dogonio plfno nebrojeno. 

Dovodio robje nekerštjeno. 
čuo jesi, starce Milovane! 

Što učini Bakić Petre bane: 

Prid ungarskom voj skom voj e v&še, 

Ter Saksonu jade zadav&še. 
Oslobodi bečkoga cesara 

Od Saksona duke velikoga: 

Njegovu je vojsku fzsjekao. 

Podaleko u zemlji nfmačkoj. Na 1547. 
Milovane, zlo vino popio, 

I u gusle mukle udario, ' 

Ta kamo ti Zrinović Nikola, 

Od Harvatah bane i viteže! 



— 308 — 

Koga slavi ravna Ungar^a; 

Slavonija, Lika i Kžrbava; 

Jer je turske vojske razbijao, 

Na stotine glave odsijecao. 
Kamo li ti Lenković Ivane, 

Silni vitez od Harvatah bane, 

Eoi biše serdca Jankovića, 

A desnice Marka kraljevića. 
Tko izsječe pod Sigetom Turke, 

Ali pašu i vojsku njegovu? 

Nego bane Zrinović Nikola, Na 1556. 

I delija Lenković Ivane! 
Tko izsiče kod Rakovca Turke, 

Za četiri i veće hiljadah? 

Nego junak Lenkoviću bane, Na 1557. 

I delija Alapiću Janko. 
Tko potira Turke krsgišnike, 

Ter jih stiže blizu Vinodola? Na 1558. 

Nego vitez Alapiću Janko, 

Ter jih siče bolje nego Marko. - 
Tko izsječ^ silene junake: 

Krajišnike pješce i konjike, 

Od Bihaća i od Kostajnice? 

Nego vitez Alapović Janko! Na 1565. 
Još ti, pobre, lipe glase kažem: 

Podiž5 se Sokolović paša 

S dv£gest i šest hiljadah Turakah, 

Ter porobi Liku i Kerbavu. 
Ali mu je loša srića bila: 

Nanj* udari Erdeljiću Petre, 

Od HarvAtah bane i viteže, 

Ter potira Sokolović pašu, 
I njegovu vojsku silovitu. 

Tu gospoda mnoga izgiboše: Na 1565. 

Mlađi bezi, silni Alaj-bezi, 

Ine vojske. ni broja se nezna. 
AP da znadeš, starce Milovane! 

Što učini Panović Ivane: 

On malenu četu imadiše; 

Ali često Turke razbijaše. 



— 309 — 

P^Ii turska sela i varoše, 

Pllno goni, mlado robje vodi, 

Kad i\iegova sablja dopiraše, Na 1564. 

Onde cerna kervca tecij&še. 
Elek Vide siliu junak biše, 

Kako vila posestrima piše: 

Od Harvatah vitez generale, 

Koi sječš Turke na sve strane. 
Mpi bane svoje vitezove, 

Ter osvoji po Lici gradove, 

Pđli sela i bfle varoše. Na 1579. 

Siče Turke, to je po iye loše. 
Još ti kažem Juru Križanića, 

Koi biše serdca Smiljanića; 

Jer na vojsku često odlaz&še, 

Bobje hvata, glave odsic&še. 
U tursku je zemlju odlazio, 

I varoše ognjem opalio: 

Drežnik tverdi on je osvojio. Na 1578. 

Krajišnike pod mač okrenuo. 
Zmija biše Kislin generale, 

Koino se slavi na sve strane; 

Jer je tursku zemlju porobio, 

Bosanskoga pašu predobio. 
On izsičfe pod Ostrucem Turke, 

Do ramena okšrvavi ruke: Na 1580. 

Slavit^ će se do sudnjega danka 

Od Harvdtah silenih jundkah. 
Kada Sisak Turci pođsidoše, 

Osvojit' ga oni nemogoše; 

Jer ga brani pope Dom Nikola, 

Mikačića roda vitežkoga, 
Koi puno posiče Turdkah, 

Krajišnikah, najboljih jun^kah. 

Svoje bfle on posveti ruke; Na 1592. 

Jer iztira izpod grada Turke. 
Opet Turci Sisak obsidoše, 

A prid njima Hasan-paša biše; 

Ali mu je loša srića bila. 

Na njega je vojska udarila. 



— 310 — 

Erdeljića bana hlirvatskoga, 
' Eoino je roda junačkoga, 

Razbi pašu, izsith mu vojsku, Na 1593. 

Opošteni svu zemlju harvatsku. 
Što od sablje njemu utic&še. 

Ono Kupa voda proždirMe, 

Utopi se Hasane vezire, 

Još i njegov bratac kapetane, 
I mlad netjak cara silenoga: 

Sinan-paša roda junačkoga, 

Poznadoše siloviti Turci, 

Što će reći Harvati junaci. 
Drugoga ti kažem Jankovića: 

Po imenu Pavla Lenkovića, 

Generala, harvatskoga kneza. 

Na oružju silnoga viteza, 
Koi turske vojske razbijaše, 

Ter jim ruse glave odsicaše. Na 1594. 

Harvatjane podiž^ junake, 

Ter osvoji kule i čardake. 
On Petrinju biše osvojio, 

I krajinu tursku porobio. 

Robi zemlju cara silenoga 

Sve do Jajca građa bijeloga. 
Tko osvoji bilu Kostajnicu? 

Nego vitez Lenkoviću Pavle? 

Tko upali varoš pod Bihaćem? 

Upali ga Lenkoviću Pavle I 
Tko izsiče Turke krajišnike? 

Nego ' vitez Lenkoviću Pavle! 

Tko prevedi vlahe u kerštjane ? 

Nego vitez Lenkoviću Pavle 1 
Ar poslušaj, starce Milovane I 

Da ti kažem i druge mejdane:- 

Kad Harvati naglo udariše, 

Ter kod Kupe Turke izsikoše: 
, Tu se nadje vitez od krajine, 

Knez i junak silni od starine, 

Vo imenu Mamavčević Vuče, 

Koi Turke oko' Kupe tuče. 



311 



Namira ga biše namirila 

Na junaka Bađanković-bega; 

S brietkim' se sabijam' udariše; 

Ali Vuče bolji junak biše; 
Jer pogubi konja i konjika, 

Jednim mahom careva vojnika. Na 1627. 

Istim mahom dvi glave odsiče, 

Silni junak Mamavčević Vuče. 
Veliko je pleme Draškovića, 

Harvatskoga na glasu plemića; 

Jer porodi bane i knezove, 

Na oružju silne vitezove, 
Koji caru puno dodijaše, 

I iyegove vojske razbijaše: 

A najveće Drašković Ivane, 

Slavni vitez, od Harvdtah bane. 
Koi robi Liku i Kerbavu, 

U to vrime carevu dčržavu, 

On izsičfe Turke na sve strane, 

A najveće mlade Kladjiišane. 
Svoj gospodi od harvatske strane 

Prikazuje starac Milovane 

Ovu pjesmu na čast i poštenje, 

Za njihovo veće uzvišeiye! — 



Na 1641. 



Slidi pisma druga od vitezćvah hJirvatskih, koji vitežki voje- 

vaše rata kandiaoskoga i bečkoga. 



Ako želiš znati, pobratime, 
Milovane od Gorice Cemel 
Koji bihu na glasu junaci. 
Od harvatske zemlje i deržave 

Velikoga rata od Kandije, 
Beča grada oli od Morije: 
Poslušaj me, kazat' ću ti pravo 
Po imenu, tako bio zdravo! 



Najpervoga Vladković Ivana, 
I Jurišu senjskog' harambašu, 
Kojino se glase do Misira, 
Do Bagdata i grada Ancira; 

Jer su tursku zemlju porobili, 
Više Senja Liku i Kerbavu, 
Kotar ravni do Hercegovine, 
Sve Zagorje i kžršno Primorje. 



312 



Porobiše i mutnu Neretvu 
Do Gabele grada bijeloga, 
Porobiše Desne do Vratara, 
Ravno Broćno do grada Mostara. 

Koliko su posikli Turdkah, 
U Senj bfli doveli sužanjah? 
Sdm Bog znade i Bogorodica, 
Drugi nitko, živa moja dical 

Zarečš se dizdar od Vfergorca, 
Mlado momče Cukarinoviću : 
Da će pozvat na mejdan junački 
Senjanina Vladković Ivana. 

Što je reka', nije se poreka': 
Piše knjigu Senjanin Ivanu, 
Da mu idje na mejdan junački, 
, U Primorje na skelu makarsku. 

Kad je Ive kiyigu proučio, 
Ormanicu fuštu oružao; 
Pak zaveži gori u Primorje; 
Kad li junak na Makarsku dodje. 
Na mejdanu mlado Ture nađje. 

K njemu Ivan biše izietao, 
I za zdravlje njega upitao. 
Pak mu daje dva mača jednaka. 
Oba mača jednoga kovača, 

Ter je iyemu tih& besidio: 
„Pobratime Cukarinoviću! 
Izaberi koga tebi drago. 
Da junačku sreću pokušamo. 

Pak odstupi junak od junaka, 
Ter se britkim' mačim ud£(riše: 
Ivanu je dobra sreća bila, 
Turčinu je ruku odsjekao. 

Kleč^ dizdar na zemljicu čemu, 
Ter zakliiye Vladković Ivana, 
Da mu ruse neods'jeca glave: 
Ivan biše serdca milostiva, 
Nekti posić Cukarinovića. 



Milovane, moj nevoljni starce! 
Kamo tebi Daničiću Jure, 
Koino se slavi od jun^kah, 
I u kolu još od divojžkah? 

Jer je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kfervce napojio. 
Kad junaci goricom putuju, . 
Daničića u pismi spominju. 

Kamo li ti Hreljanović Toma, 
Milovane, nebilo te doma4 
Koga hvale po svietu junaci, 
Harvatjani i mladi Ungarci; 

Jer j.e Toma silni junak bio, 
I mejdane Turkom odnosio. 
To svidoče pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pjevaju. 

Zmije bihu i Vukaaovići, . 
Vitezovi i gospođičići. 
Pošteno su vazda vojevali, ^ 
Još i turske glave ods'jecali. 

Od f^dije rata žestokoga, 
I Morije oliti bečkoga, 
Bihu pni silne mejdandžije. 
Vitezovi od senjske krajine. 

Još deliju kažem od mejdana, 
Po imenii Makar kapetana: 
Ovo biše lave od dvi glave, 
A starinom od Makarske građa. 

On porobi sela i varoše. 
Po kreginam osvoji gradove, 
Nebijaše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Makar kapetai^, 

Fonduk-paša ljuta zmija biše; 
AP ga dobi Makar kapetane. 
Osvoji mu silene topove, 
čadorove i alig-barjake. 

Mnoge turske odsiječš glave. 
Veće ih je živih uhvatio: 
To se sgodl kod Orahovice, 
A bečkoga rata žestokoga. 



313 



Vitez biSe Erđeljiću Frane, 
Ljute Turkom zađav&še rane, 
Robi, pali sela i varoše, 
Pllno goni, tursko robje vođi. 

Sedam stotfn' podiže Harvatah, 
Sve ditićah i mladih momdkah, 
Ter namami na busiju Turke, 
Pak vitežke okervavi ruke; 

I pogubi zmaja ogigenoga. 
Po imenu Muratović-bega, 
A uhvati Earam$tnić-agu, 
I Jakupa beg'-Ojubanovića. 

Još ti, pobre, ljutu zmiju kažem, 
Int^enom se Prebek zovijaše. 
Čuje junak gdi bani govore: 
Da je mučno Siget osvojiti; 

Jer u i\jemu tv^rd kasteo biše. 
Oko' grada voda tecijaše, 

' Jedva ga je^care osvojio 
Od Nikole bana Zrinovića. 

Nu poslušaj, što Prebek ličini: 
Oblači se u turske haljine, 
Ter otidjfe do Sigeta grada: 
Turski klanja, vlaški Boga moli. 

Pitaju ga Turci Sigetjani: 
„Od kuda si, od koje li zemlje?" 
Lipo Prebek turski odgovara: 
„Ja sam Turčin od Filibe grada. 

Od baruta jesam zanatžija, 

' Ter 'vo idjem od grada do grada. 
Da načinjam barut za Turdkah, 
Nek' se mogu branit' odHarvitah. ^ 

Vele njemu Turci Sigetjani: 
„Hodi s nami u kasteo tverdi, 
Onde ćemo barut načinjati, 
I veselo šerbet izpijati." 

To Prebeku puno drago biše, 
Ter ulize u kasteo tverdi. 
Prah načinja, po kaštelu seta. 
Ead li svaka razgledao biše: 



U po' noći, kad spav4hu Turci, 
On upali barut u kaštelu, 
Ter ga baci na zemljicu cfemu, 
I pogubi hiljadu Turdkah, 

A on udjfe, vesela mu majka 1 
Pjevajući u zem\ju harvatsku. 
Što bi reka', dragi pobratime. 
Je li Prebek kakav junak bio? 

Junak biše Patačić Štipane, 
Viruj meni, starce Milovane I ^^ 
' Vitežki je vazda vojevao, 
Još i turske glave ods'jecao. 

Al' pogib> Stipe od Turakah, , 
Silni vitez, dika od jundkah. 
Kod Osika grada bijeloga, 
Beč^ grada rata ognjenoga. 

Rodi majka golema junaka, 
Koino se neboji Turakah, 
Po imenu Oršić obžrstara. 
Junak biše i delija stara. 

Svu je tursku zemlju porobio. 
Mnogo rusih gldvah odsjekao: 
To se sgodi rata od Morije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije, 

Soko' biše Persilavić kneže, 
Harvatjanin na glasu viteže. 
Cesto leti u žemlju carevu. 
Kruto robi njegovu deržavu. 

Turke tjera, glave im ods'jeca, 
Plfno goni, mlado robje vodi, 
Biše sferdca Marka Kraljevića, 
A desnice Miloš Obilića. 

Da ti znadeš, starce Milovane! 
Što učini Bušiću Jovane, 
I ti bi se, starce, začudio, 
Ter bi reka', da je junak bio> 

On kapetan prid junacim biše : 
Nanj' udarit' nitko nesmidjž.še, 
Svu porobi bilu Kostajnicu, 
Ter izsječfe turske krajišnike. 



314 



Pjevaju se pjesme davorije 
Od viteza Hranilović Jurja; 
Jer vitežki vojevao biše, 
često turske glave odsjecaše. 

Svu porobi Liku i Kerbavu, 
U to vrime carevu deržavu, 
I osvoji tvšrdu Brekovicu, 
A izsječš delije careve. 

Na glasu je Hranilović Frane, 
Ter se, pobre, pjeva na sve strane; 
Jer' je junak glasoviti bio, 
I punokrat Turke predobio. 

Gn pogubi dva silna junaka, 
Dva Turčina, dva Beširevića, 
I njihovu četu svukoliku 
Samo s svojih tri sta vitezovah. 
' Ote Turkom plino zaplinjeno, 
I lijepo robje zarobljeno, 
Pak se vrati k dvoru bijelomu 
Pjevajući, konje igrajući. 

Vitez biše Vojnović Stijepo, 
Gospodičić od zemlje harvatske, 
Prid junacim na vojsku idjaše, 
često Stipe Turke razbijaše, 

Ter jim ruse odsijeca glave, 
Razgoni jih po gori zelenoj, 
Kano soko' bile golubove, 
Sve to biše rata od Morije. 

Dokazuje vila planinkinja 
Velikoga kneza i viteza: 
Po imenu Keglević Nikolu, 
Djevojke ga pjevaju u kolu; 

Jer junački vojevao biše. 
Kada na Beč Turci udariše. 
Mnoge turske odsiječe glave, 
I porobi careve deržave. 

Al' poslušaj ti delijo stara! 
Da ti kažem do tri občrstara: . 
Ivanović jedan se zoviše, 
Voinović drugom' ime biše. 



Tretji biše zmaje od dvi glave. 
Od harvatske po izbor deržave. 
Po imenu Makar obferstare, 
Koi tare mlade janjičare. 

Sva tri idju preko Slavonije 
Pred junacim mladim krajišnicim, 
Robeć turska sela i varoše, 
Turke siekuć, robje hvatajući. 

Još jim ni to dosta nebijaše, 
Već odoše do Sigeta grada, 
U po' noći u grad uljezoše, 
Ter hiljadu glavah odsjekoše; 

Puno veće uhvatiše živih, 
Odnesoše blago nebrojeno 
Iz Sigeta grada bijeloga,. 
Vrime rata Beča i Morije. 

Još nebiše zora zabjelila, 
Ni danica lica pomolila, 
Izletješe sivi sokolovi, 
Harvatjani djetca cesarova. 

I pred njima dva orla kerstaša: 
Dva viteza, oba generala, 
Jedan biše Jelačić Stjepane, 
A drugi je Kamenija Ive. 

Odletješe u zemlju carevu, 
Opališe bijele varoše, 
Zaplieniše ovce na alaje, 
Izsjekoše Turke vitezove. 

Drugi lete sivi sokolojri. 
Od Karlovca i od Senja grada, 
Pred njima su zmije krilatice, 
Dva glavara, dva Harvatjanipa. 

Jedan biše Bušić Baltazare, ^ 
A drugi je Galić Bternardine, 
Kad se godir s Turcim udariše, 
Vazda sablje kervce napojiše. 

Porobiše Liku i Kerbavu, 
Sve do Bosne careve deržave, 
Osvojiše kule i čardake, 
Bužim tverdi i druge gradove. 



315 



Na glasu je Deskodić Bariša, 
Kano serdar Janković Saviša; 
Jer na vojsci biše ostario, 
Svitlu sablju kfervce napojio, 

Alaj barjak prid vojskom nos&še, 
Kvisinčelić starinom se zvftše, 
Junaci ga spominju i slave; 
Jer junačke ođsjecžSe glave. 

Gospodstvo je na sablji dobio, 
Tice-knez je od Gorice bio, 
Starinom je od Hercegovine, 
Gospodičić, pobre, od starine. 

Dvi aždaje goru preletiše, 
Ter hžirvatsku zemlju porobiše: 
Od Požege paša Ibraime, 
Od Bihaća silni Mustaj-beže. 

AP je njima loša sreća bila; 
Jer udari od Tersata kneže. 
Po imenu Juriša viteže, 
Ter potira dva zmaja ognjena. 

Razgoni jih po gori zelenoj. 
Kano vuće po planini ovce. 
Sve izsječe, malo tko uteče, 
Vžrlo malo i to izranjeno. 

Uhvatiše beg'-Orozovića, 
Memed-agu, još Besiragića,* 
TJseina bega silenoga, 
I dva zmaja, do dva BadBJevića. 

Viteza je porodila majka, 
Na oružju silnoga junaka: 
Po imenu Balenović Jurja, 
Kapetana od sinjega mora, 

Koi ruse glave odsjecaše, 
I pohvata turske ormanice. 
Junak biše rata od Morije, 
Tako kažu starci od krajine. 

Još mi kaže vila posestrima. 
Ljutu zmiju Orešković Niku, 
Da je često u četu hodio, 
Još i turske glave odsjecao. 



Tko pogubi zmaja ognjenoga, 
Mustaj-bega, pobre, bihaćkoga? 
Nego vitez Orešković Niko: 
To svidoći malo i veliko. 

Na glasu je Borković Martine, 
Ban harvatski, junak od starine; 
Jer careve vojske razbij&še, 
I junačke glave odsjecaše. 

Krajinu je tursku porobio. 
Gradove je mnogp osvojio. 
To svidoče po svitu junaci, 
Još u knjigam mudri Talijane! . 

Junak biše Dragić harambaša, 
Pjevaj, brate, to je dika naša, 
Vitežki je vazda vojevao, 
I junačke glave odsjecao. 

Qpošteni harvatsku krajinu 
Britkoni sabljom idesnicomrukom, 
Vojujući i bojak bijući 
Žestokoga rata od Kandije. 

Daj zapjevsg, starce Milovane! 
Kavalira Surić Don Stjepana: 
Jer ostavi Mesića Don Marka, 
Koi biše dika od junakah? 

Zajedno su oba vojevali. 
Zajedno su Turke razbijali. 
Zajedno su glave odsjecali, 
Ar zajedno nisu poginuli. 

Gdi je kneže Milinković Lovre, 
Koi silne čete četovaše, 
Često turske glave odsjecaše, 
A u vrieme rata od Morije. 

Nebi nigdi boja ni mejdana 
Brez viteza Milinković kneza; 
Ar pogibe s Turcim bojak bijuć. 
Ej delijo, pokojna ti duša! 

Kamo li ti Sekule vojvoda 
Od Kobaša sela gizdavoga? 
Koga slavi ravna Slavonija, 
A najveće Posavci junaci. 



316 



Jer je dosta glavah odsjekao, 
Braneć krunu cesara Josipa, 
Od Eurdicah silenih Madžarah, 
I delijah Otmanović cara. 

Gdi je vitez Terzić Marijane, 
Koino se glasi na sve strane. 
Od Eobaša sela malenoga. 
Blizu Broda grada bijeloga. 

On na mejdan Turkom izlaz&še, 
Ter jim ruse glave odsjecftše, 
To se sgodi rata malenoga. 
Po kžrštjane puno nesrićnoga. 

Na glasu je Rukavina Marko, 
Kano vitez Sibinjanin Janko: 
Od bijela Perušića grada, 
Koino je u Lici i sada. 

Pošteno je Marko vojevao. 
Pod Vakupom glave ods'jecao. 
Kad njegova bratja jzgiboše, 
Ivan jedno, a Panča je drugo: 



Lfpo jih je Marko osvetio. 
Tri je turske glave odsjekao; 
Ar i njega rane dopadoše. 
Tri ga bojna kopja udariše. 

Marko biše sčrdca junačkoga. 
Britkom sabljom kopja, presicaše, 
Pak utečž k dvoru bijelomu, 
I tri kopja u sebi odnesž. 

Soko' biše Orešković Mate, 
Od bijela Perušića grada, 
Vitežki je s Turcim bojak bio. 
Pod Vakupom glave ods'jecao. 

Ali evo zmaja ognjenoga. 
Po imenu Starčević Jakova, 
On na konju Turke razgonj&še, 
Koga Btiz^, po poli presica. 

Pitali su ključkog. kapetana: 
Tko najbolje odsicaše glave? 
Ar se zakle hlibom i ćitapom: 
Najbolja je sablja Starčevića. 



A za njime Đošen kapetana. 
Po imenu Dujma Ličanina, 
Obadva su glave ods'jecali, ^ 
Obadva su na mejdanu bili. 



Pisma od glasovitoga viteza i junai^a Sekula vojvode iz Kobaša 

Posavja. 



Lipa ti je Sava voda hladna. 
Kuda teče, nije zemlja gladna, 
Još su lipši bijeli gradovi. 
Krajem Save kano labudovi. 

Medju njima gnjizdo sokolovo, 
Od starine biše Sekulovo: 
Kobaš selo, majka od jundkah, 
Kojino se neboje TurAkah. 



U njeinu se zmije porodiše. 
Tursku zemlju koje porobiše: 
Kobašlije na glasu junaci, 
Krajišnici prozvani Posavci 

Sve nemogu po imenu zvati, 
Ni i\jihova junačtva kazati. 
Samo kažem zmaja ognjenoga, 
I viteza, pobre, silenoga : 



— 317 



Po imenu Sd^ula vojvodu, 
Kraljevića Marka u slobodu, 
Eoi brani Josipa cesara 
Od Kurucah silenih Madžarah. 

Al' poslušaj! kazat ću ti pravo 
Vas dogadjaj, tako bio zdravo: 
Dva se ljuta lava zavadiše, 
Gesar Josip i ban Rakocio. 

Prid vojskom je cesara Josipa, 
Prid njome je Sekule vojvoda, 
A prid vojskom bana Bakocila, 
Prid njome je Balokadam Ive. 

Robi Ivsm zemlju cesarovu: 
Ungariju i svu Slavoniju, 
Nimačkoga razbl generala, 
I ]\jegovu svu izsičš vojsku. 

Kad to vidi Sekule vojvoda. 
Diže vojsku priko Slavonije: 
Sedam hiljM mladih krajišnikah, 
Posav^cah na glasu konjikah. 

Malo vrime postajalo biše, 
Dvi se silne vojske udariše: 
Nebiju se prahom ni olovom. 
Već se s'jeku sabIjamUkadaram\ 

Sekulu je dobra sreća bila: 
Njegova je vojska .pridobila, 
Pobigoše Madžari Ungarci, 
A za i\jima Posavci junaci. 

Tu nebiše mlada krajišnika, 
Koi rusu neodsiče glavu, 
A najveće Sekule vojvoda, 
Od našega slavnoga naroda. 



Kfervave mu ruke do ramena, 
Zečku koi\ju griva do strimena, 
Sikuć jadne Kuruce Madžare, 
Ugričiće i delije stare. 

Biži vitez Balokadam Ive 
Brez obzira niz to polje ravno: 
Zaludu je i on utekao; 
Jer ga stižd Sekule vojvoda. 

Nektl njemu odsicati glave. 
Već ga vodi k bflomu Budimu: 
Darovi ga svomu gospodaru, 
Po imenu Josipu cesaru. 

A on njemu dšje genecalstvo 
Za njegovo veliko junačtvo ; 
Ar gospodstvo Sekul neuživ^, 
Niti i\jega tad zateče živa; 

Jer ga biše rana dopadnula, 
Nagla smertca b^rzo umorila: 
Bog ubio nevirna likara, 
Koi mu je ranu otrovao. 

Imadiše vima pobratima:. 
Po imenu Mirković Ivana, 
Koi s njime svuda vojevaše, 
I junačke glave odsicaše. 

Pod Sentom je na mejdanu bio, 
Svitlu sablju kervce napojio: 
Branio je krunu cesarovu 
S svojim pobrom Sekulom voj vod. 

To se sgodi ratar žestokoga 
Od Morije, aliti bečkoga. 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Junačko je pleme Mirkovića. 



318 



Maruana TenUića iz Kobasa od Slavonce, glasovitoga 

junal£a i viteza. 



/i 



Vojsku kupi kruna cesarova: 
Karlo peti roda sokolova, 
Po svoj ravnoj zemlji Ungariji, 
Slavoniji, Lici i Ešrbavi, 

Ter je šalje na Bosnu ponosnu: 
Da osvoji po Bosni gradove. 
Berzo vojska Verbas pribrodila, 
Ter je Bdnju^Luku obsidnula. 

U toj vojsci silni junak biše: 
Marijan se imenom zoviše, 
Kućom, pobre, vitez Terzijiću, 
Silni junak kano Zrinoviću. 

Kad je došao na Vžrbas vodicu: 
On nemože serdcu odoliti. 
Već pripliva Verbas vodu hladnu 
Na čilašu dobru konju svomu. 

Konjic mu je roda vilinjega: 
Kiila su mu kano u sokola, 
Na njem leti izpod Banje-Luke, 
Ter na mejdan poziv&še Turke. 

Na mejdan mu Turci izlazišej 
Ar se više doma nevratiše: 
To gledaju odže i adžije, 
I ostale age i spahije, 

Gledali su, ter su besidili. 
Još i ruse brade ogulili: 
„Odkuda je ta delija mlada, 
Odkud' li mu konjic bila vila? 

Valjada je uskersnuo Marko, 
Oli Marko, ol' vojvoda Janko ! 
Ter razgoni naše vitezove. 
Kano soko' male golubove." 

Ali-paša prid vojskom bijaše, 
Ter ovako Turkom govoraše: 
„Nije r koga porodila majka, 
Da pogubi katanu junaka. 



Sve delije mtikom zamuknuše; 
Ali nekti junak od krajine : 
Silni vitez Banjalučanine, 
Po imenu Djombeg kapetane. 

Bćrci njemu biše do ramena, 
Žute oči kano u sokola, 
Nesmi nitko na njih ni gledati: 
Kamo li će s njime bojak biti. 

Svu je vojsku glavom nadhitio, 
Valjada je roda goljatskoga : 
Nebij4še žeštjega junaka 
U svoj vojsci cara čestitoga. 

Pokloni se paši gospodaru. 
Pak je njemu tiho besidio: 
„Ali-paša, mili gospodare! 
Ja ću izać na mejdan junački; 

Ali tebi tverdu viru dijem: 
Pobignut će ungarska katana. 
Kako vidi hata konja moga, 
I na njemu Djombeg kapetana. 

Ako li me dočeka katana, 
Badit ću ga uhvatiti živa: 
Zavferć ću se konjem i konjikom, 
Donit ću jih u vojsku carevu.** 

To govori, na konja se skače. 
Pak poleti niz to polje ravno, 
A pram njemu Terzijić Marjane, 
Od Kobaša slavni kapetane. 

Leti junak ria čilašu svomu. 
Kano berza ptica lastavica: 
U ruci mu sviđa sablja biše. 
Za kalpakom krilo trepetjaše. 

Sritoše se, ter se udariše 
Nasrid polja izpod Banje-Luke: 
Kruto Turčin ob-ranio biše 
Marijana po ruci Junačkoj. 



319 



AF Marijan za to i nehaje, 
Već obleti Djombega silnoga, 
Kano soko' orla velikoga: 
Mahnd. sabljom, odsiče mu glavu, 

Pak zapiva nasrid polja ravna: 
„Pohvali se, Djombeg kapetane! 
Kada dodješ svetcu Muhamedu, 

' Kako si mi glavu odsikao 



Na mejdanu izpod Banje-Luke. 
Evo sada ja odsikoh tvoju! 
Ter je no^im u vojsku ungarsku, 
I odvedoh hata konja tvoga." 

Marijane, slavni kapetane I 
Pozdravlja te starac Milovane, 
Iz daleka od Gorice Ceme, 
Udri pobre! tko na te naserne. 



Ako, moj štioče, nadješ u pismi rečenoj štogod, da je na drugi 
način bilo, nemoj mi za zlo primiti; jer kako mi ljudi kazaše, onako ja 
složih i pismu učinih. Daleko sam od tizih stranah, sve očito, kako je 
bilo, znati nemogu; i koliko znadoh, toliko pridadoh. 



Slidi pisma od vitezćvah kotarskih, koji rata od KandUe turske 

odsieaše glave. 



Poslušajte, slovinske krajine! 
Vitezove vaše od starine. 
Koje pjeva starac Milovane, 
Ter spominje stare Kotarane. 

Od Žegara silnoga junaka, 
Pq imenu Mitroviča Janka: 
Britku sablju dužda mletačkoga 
Od Kandije rata žestokoga, 

Vitežki je Janko vojevao: 

Mnogo turskih glav^ah odsjekao, 
Zaplinio ovce i volove. 
Pohvatao Turke vitezove. 

Na Grahovu razbi Vazli-pašu, 
Opošteni svu krajinu našu, 
Izsiče mu vojsku silovitu, 
Na Grahovu puno strahovitu. 

D uzde Janku dade kavalirstvo. 
Za njegovo veliko junačtvo: 
Zlatno krilo, divan-kabanicu. 
Ravna polja, zelene livade. 



I pravo, je; jer je zadobio, 
I gradove turske osvojio, 
Biše Janko rodjeni babajko 
Kavalira Janković Stojana. 

Još junaka pjeva od mejdana, 
Po imenu Surić Don Štipana, 
Desno krilo dužda mletačkoga, 
Dušmanina cara silenoga, 

Od mejdana košulju nosaše. 
Na njem zlatno krilo trepetjaše, 
Devetdeset posiče Turakah 
Svojom sabljom silenih junakah. 

I sad mu se nahodi desnica, 
Koja Turke krajišnike smica, 
U malenu selu Sukošanu, 
Slava Bogu, pokoj Don Štipanu ! 

Kaže starac silnoga viteza: 
Od Kotara Posidarca kneza, 
Komu Frane kerstno ime biše, 
Prid junacim na vojsku idjaše. 



320 



Vitežki je Frane vojevao, 
Još i turske glave odsfcao: 
Robi zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužđa mletačkoga. 

Nebijaše boja, ni mejdana - 
Brez viteza Frane Posiđarca: 
To svidoči Foskul genwale, " 
I duždeve sa zlatom dukale. 

Još i knjige Bruson-Latinina, 
Viny brate! ovo je istina: 
Koje kažu Posiđarca Franu, 
Da je vazda bio na mejdanu. 

Zadru grade, majko vitezćvah, 

, Fanfonjićah slo vinskih knezć vah 1 
Eojtno su bili mejdandžije 
Žestokoga rata od Eandije. 

KoUuneli i mlade vojvode. 
Generali od vojske duždeve: 
To jim dužde dade za junačtvo, 
I svietle kuće veličanstvo; 

Jer vitežki jesu vojevali, 
Još i turske glave odsijecali; 
Uzimali careve gradove. 
Razbijali po moru brodove. 

To kazuju bani generali. 
Koji su im svidočanstva dali, 
I dukale dužda mletačkoga 
Kažu: da su roda vitežkoga. 

Pjeva starac Smiljanić Iliju, ' 
Zadranina na glasu del^u: 
Da je junak od mejdana bio. 
Krajišnike Turke pridobio. 

Biše dika Zadra bijeloga. 
Krunu brani dužda mletačkoga, 
Veće od sto posiče Turš-kah: 
To svidoči dužde od Mletdkah. 

Još nam kaže Petra Smiljanića, 
I na glasu kano Obilića: 
Da je juna]( od mgdana bio, 
Sviflu sablju kervce napojio. 



Kada Petar na koiyu igraše. 
Na i\jem zlatno krdo trepetj&še, 
Krajinu je tursku porobio, 
Mnogo rusih glavah odsikao. 

Zn4ja biše Todore Kladniću, 
Silni junak kano Smiljaniću, 
Od njega se pivaju popivke: 
Todor će se slaviti u vike; 

Jer na mejdan Turkom izlazaše, 
Ter njihove glave odsicaše: 
Biše dika Zadra bijeloga, 
Robi zemlju cara silenoga. 

Turci iyega u pismi spominju, 
U tamburu kada udaraju; 
Zovu iyega: Todor Latininel 
Viruj meni, brate, do istine. 

Jer pogubi silnoga junaka, 
Koi biše glava od Turakah: 
Po imenu Beg Filipoviću, 
Kod bijela tuma Meštroviću. 

Na mejdanu, pobre, junačkomu 
Slavu dade duždu ndetačkomu: 
To se sgodi rata od Kandije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 

Sokola je porodila majka: 
Po imenu Miljkovića Marka, 
S Smiljanićem glave odsicaše, 
Po Kotaru Turke razgonjaša 

Robi sela i varoše bile. 
Tako kažu Kotarkinje vile: 
Turke sičfe, mlado robje vodi, 
PUno goni, družinu slobodi. 

Junaci ga u pismi spominju. 
Na sobetim kada vino piju, 
I u kolu gizdave divojke: 
Kotarkinje, a i Hercegovke. 

Na glasu je Durut harambaša, 
Od Kotora lipa dika naša; 
Jer je s Turcim vazda bojak bio, 
I dvadeset glavah odsikao. 



321 



Hvali njega kotarska krajina: 
Dalmacija i Hercegovina; 
Jer je Durut silni junak bio, 
Na mejdane Turkom izlazio« 

Evo, brate, sile i junaka! 
Od Kotara Močivune Vuka: 
Krajinu je tursku porobio, 
Devetdeset glavah ođsikao. 

Nebijaše junaka žeštjega 
U svoj vojsci dužda mletačkoga: 
Tako kažu mletačka gospoda, 
I delije slavnoga naroda. 

Baljak Vuče silni junak biše, . 
Viruj, pobre! zlatno pero piše. 
Po Kotaru Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 

Vojevaše rata od Kaudije, 
Malo posli Beča i Morije, 
S pobratimom Smiljanić Ilijom, 
I s vitezom Jankovič Stojanom. 

Zmije bihu i Ureaovići, 
Vitezovi kano Zrinovići, 
Kapetani kotarske krajine, . 
I serdari rata od Kandije. 



Kotare su ravne porobili; 
Jer su tada krajišnici bili, 
Dosta rusih glavah odsikoše, 
I lijepa robja doveđoše. • 

Pjeva starac Matković Jovana, 
I junaka silna od mejdana; 
Jer vitežki biše vojevao. 
Ljute rane Turkom zadavao. 

Nebijaše boja žestokoga, 
Ni mejdana, pobre, junačkoga, 
Brez viteza Matković Jovana, 
I delije Janković Stojana. 

Još mi kažu zmaja ognjenoga: 
Kapetana, pobre, od Tisnoga, 
Po imenu silu Andrijaša, 
A plemenom od Perinovićk, 

Koi često u četu idjaše, 
I junačke glave odsicaše, 
On porodi zmij^u od mejdana: 
Po imenu Martin kapetana. 

Junački je Martin vojevao. 
Ljute rane Turkom zadavao: 
Nečudi se, pobratime milil 
Jer su tada na krajini bili. 



Pisiua druga o^ kotarskih vitezovah, koji turske glave odsi- 
caše rata bečkoga* 



JPij Kotaru, vitežka deržavo, 
Od starine giijizdo sokolovo! 
Ti si majka silenih junakah, 
KQJi brane krunu od Mletakah. 

Poglavite kažem vitezove: 
Najpervoga Janković Stojana, 
Ljutu zmiju, lava žestokoga. 
Kavalira dužda mletačkoga. 



Koga slavi Lika i Kerbava, 
Slavna Bosna, vitežka deržava, 
Dalmacija i Hercegovina, 
Košarica lipa banovina; 

Jer neosta sela, ni varoša, , 
Koje nije ognjem sažegao: 
Veće neg' je u godini danah. 
Svojom sabljom on odsiče glavah. 

21 



322 



To svidoče dužđeve dukale, 
Svitla krila, od zlata medalje, 
A za tizim^ pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pivaju; 

Jer porobi Liku i Kerbavu, 
Bosnu zemlju i Hercegovinu: 
Već se takvi nerodi delija 
U Kotaru, ni okolo njega. 

Ponosi se Vrana u Kotaru; 
Jer porodi zmiju od dvi glave: 
Po imenu Franu Mirčetića, 
I viteza kano Jankovića. 

Na mejdw je Turke pozivao, 
I njihove glave odsicao, 

• Krajinu je tursku porobio, 
I trideset glavah odsikao. 

U Kotaru kažu Bukovicu, 
Koja rodi sivoga sokola: 
Po imenu Miljković Šimuna, 
Od Kotara na glasu serdara, 

Koi često na vojsku idja^e: 
Plino goni, robje dovodjaše. 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
Britku sablju kervce napojio. 

Još viteza kažu od Kotara: 
Po imenu Tintor barjaktara; 
Tintor biše netjak Jankovića, 
Silni junak serdca Kraljevića. 

Kad na mejdan Turkom izlazaše, 
Na njem zlatno krilo trepetjaše: 
Siče Turke, nemore se više,- 
Bolji junak od Stojana biše. 

Ar je Tintor ludo poginuo 
Pod Gabelom u Neretvi mutnoj : 
Na dvadeset hiljadah Turakah 
Sam udari, ter izgubi glavu. 

Ali evo zmaja ognjenoga: 
Po imenu Klarca od Novoga, 
Silni junak i delija biše, 
Po Kotaru Turke razganjaše, 



Ter jim ruse odsijeca glave, 
I zato ga Kotarani slave; 
Jer je bio junak glasoviti, 
Mejdandžija, pobre, siloviti. 

Sokola ti kažem od Kotara: 
Po imenu Resicu serdara. 
Od bijela građa Zemunika, 
Poznaje ga Kerbava i Lika; 

Jer je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kervce napojio : 
To svidoče starci od Kotara, 
I delije Otmanović cara. 

Porodi se silni mejdanžija: 
U Kotaru Gilima Andrija, 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
I njihove glave odsicao. 

Kad se jednom vojske sastadoše 
Pod Gabelom: turska i kšrštjanska, 
Prija neg' se one udariše, 
Tursko momče viče brez pristanka : 

„Nije r koga porodila majka 
Od sve vojske dužda mletačkoga? 
Da mi idje na mejdan junački, 
Nasrid polja da se ogledamo!'* 

Nitko njemu izać nesmidjaše. 
Nego vitez Gilima Andrija: 
Sedla konja prija bila danka; 
Nu poslušaj silnoga junaka: 

Konja bije čizmam' i mamuzam', 
Samur-kalpak nad oči namiče; 
Od bedre je sablju povadio, 
Turčinu' je glavu odsikao. ^ 

Na glasu su dva silna junaka: 
Od Slcradina građa bijeloga, 
Dva junaka, dva Pavasovića : 
Marko jedan, a Milovan dmgi. 

Oba bihu kotarski konjici, 
I duždevi na glasu vojnici: 
Oba turske glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše. 



323 



Vojvode su i serdari bili, 

Gospodstvo su na sablji dobili, 
Bihu oni silni mejđandžije 
Velikoga rata od Morije. 

Tretjega ti još kažem vojnika, 
Koi biše od Skradina dika: 
Po imenu Laću s Dubravicah, 
Boje ga se sva careva dica; 

Jer u gori njima zasidaše. 
Sam iz gore na nje udar&še, 
Kano vuče u bijele ovce, 
Ter jim ruse odsic&še glave. 

Zapjevaše iz gorice vile: 
„Junak biše Vlaić Mijovile, 
Velikoga rata od Kandije, 
A. za njime Beča i Morije. 

U Cetini, na Trilju ravnomu, * 
Slavu daje duždu mletačkomu. 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
I junačke glave odsicao. 

Imadiše snagu Sampsunovu, 
Opošteni vojsku principovu. 
Kad se s Turcim Mijo'umetjaše, 
OdmfetnuV mu nitko nemogš-še. 

Prija nego Kamen uzimaše, 
Smijući se Turkom besidjaše: 
„Daj taj piljak, poturice jedna, 
Koga dižeš ti na rame jedva 1" 

I od tad se Piljići prozvaše 
. Svi, od njega koji izađjoše: 
Običaj je takvi u krajini. 
Da s' nezove nitko po starini. 

Posli toga on je vojevao 

Pod barjakom dužda mletačkoga; 
Ar je junak glavu izgubio. 
Od Morije rata žestokoga. 

Svitla sablja Pokrajca serdara: 
Po imenu Pandže od Kotara, 
Turske se je kervce napojila. 
Majka ga je pod sabljom rodik. 



Kada Pandža na vojsku idjaŠe, 
Vazda turske glave odsicaše. 
Tako kažu mladi krajišnici. 
Od Kotara pisci i konjici. 

S'oko' biše Vuče Perišiću, 
Silni vitez kano Smiljaniću: 
On na mejdan Turkom izlazž,še, 
Ter jim ruse glave odsicaše." 

Ar poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Bartulačić Šime: 
Silni serdar od Zadra bijaše, 
Ter po poli Turke prisicaše. 

Čuo jesam, gdi starci beside: 
Da onakve sablje nebijaše, 
Ni. desnice teže u junaka 
U svem Zadru, ni okolo njega. 

Ah, moj Bože, plemenita dara! 
Dva serdara kažu od Kotara, 
Dva Pokrajca, dva orla kerstaša : 
Gjuku jedno, Milosava drugo. 

Vitežki su oba vojevali, 
Svitle sablje kervce napojili: 
Oba bihu silne mejđandžije 
Ognjenoga rata od Morije. 

Dva viteza porodiše majke. 
Ljute zmije i silne junake: 
Po imenu Bozu Miljkovića, 
I Smoljana mlada Smiljanića, 

Koji bihu na glasu konjici, 
A duždevi po izbor vojnici: 
Svu su tursku zemlju porobili, 
I Turakah dosta pogubili. 

Novigrade u Kotaru ravnu 
Od starine gnjizdo sokolovo ! 
U tebi se zmije porodiše, 
Koji caru puno dodijaše: 

Jedan biše Toma Sinovčićii, 
Silni vitez' kano Jankoviću; 
Drugi biše Bandarić Ivica, 
Pomogla' ga Marija divica ! 



324 



Jer vitežki jesu vojevali, 
Još i ruse glave ođsicali: 
Bihu dika kotarske krajine, 
I junaci, pobre, od starine. 

Tretji biše zmaje od dvi glave: 
Ostrić Luka, serdar od Novoga, 
Junački je Luka vojevao, 
Još i turske glave odsicao. 

Dvi je zmije ljute pogubio 
Na mejdanu, poštena mu majka: 
Mejdandžiju Tabaković Miju, 
I deliju Main Buljumbašu. 

Na glasu je Medo Miljkoviću, 
I delija Bajo Mitroviću; 
Jer obadva glave odsicaše: 
Plino gone, fobje pohvataše. 

Mitrović je na mejdan hodio, 
I mejdane Turkom zadobio: 
Miljković je silni konjik bio, 
Po Kotaru Turke razgonio. 

Puno hvale zmaja od Kotara: 
Po imenu Vojavić serdara; 
Jer u tursku zemlju odlazase, 
Turke siče, robje dovodjaše 

Velikoga rata od Morije: 
Tako kažu starci od krajine, 
A najveće Kotarci junaci; 
Viruj, pobre, jer nelažu starci. 

Nekića je vitežko kolino 
U Kotaru od starine bilo: 
Od njega se sivi soko' rodi: 
Po imenu Nekiću Antune, 

Koi Turkom jade zadavaše, 
I njihove glave odsicaše, 
Biše junak rata od Morije: 
Tako kažu starci od krajine. 

Ej delijo, Zriliću Nikola! 
Tvoja svitla sablja đemiškiiya 
Turske se je kervce napojila, 
Mletačkoga dužda prosUvila. 



Tebe hvale mladi krajišnici: 
Od Kotara do Novog' Pazara; 
Jer neosta sela, ni varoša, 
Koga nisi ognjem sažegao. 

Turke siče Vide Jurjeviću, 
A u vrimerata od Morye: 
Opošteni dužda mletačkoga 
Svitlom sabljom i desnicom rukom. 

Ništa jnanje Joviću Iveško, 
Silni junak od Kotara ravna: 
Na vojsci je Jović ostario, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Vitez biše.Raspović Dom Viško 
Od lijepa sela Sukošana: 
Sivi soko' i delija biše 
Velikoga rata od Morije. 

Prid junacim na vojsku idj^e, 
Bobje hvata, glave odsicaše 
S pobratimom Janković Stojanom, 
I s delijom Smiljanić Smoljanom. 

Ponosi se selo Pakošćane; 
Jer porodi zmaja od dvi glave, 
Bakijase kućom zovijaše. 
Kruto turske glave odsicaše. 

Nebi nigdi boja, ni mejdana 
Brez Bakije silnoga junaka: 
To svidoče duždeve dukale, 
Svitla krila., od zlata kolajne. 

Rodi majka iz gorice vuka, 
Ter se zvaše Pelajiću Luka, 
Malahan je vojevat' počeo. 
Četiri je zmije pogubio. 

Sva četiri po izbor konjika, 
Pivaj, pobre, junačka je dika! 
AV je Luka mladjan poginuo 
Više Knina gi'ada bijeloga. 

Ej viteže, Pletikosa Marko, ' 
Od Pašmana naše sunce žarko! 
Vele ti si gUvah odsikao, 
Ormanicah turskih potopio. 



— 325 — 

Ti si đfka hkrvatskih vojnfkah: 
To svidoči Kerbava i Lika; 
Gospodstvo si na sablji dobio, 
A nisi ga za novce kupio. 



Pisma, kako Kotarci izsikoše Turke rata bečkoga. 



IVnjigu*piše Kuna Hasan-aga 
Baš u Kninu gradu bijelomu, 
Ter je šalje Turkom od krajine: 
Velagiću i Jelaškoviću. 

Ovako je Kuna besidio: 
„Na krajini, moji "sokolovi I 
Pokupite vaše krajišnike, 
Ter dodjite Kninu bijelomu, 

Da idjemo Kotar porobiti, 
I lijepo pUno zaplfniti: 
Vodit' ćemo Vlahinje divojke. 
Zenit' ćemo Vlahinjami Turke. 

Lasno ćemo Kotar porobiti. 
Dosta, Ifpa plfna zaplfniti: 
Nije doma kotarskih serdarah. 
Janković je u Mletke pošao. 

Miljković se bolom razbolio, 
Moči vuna konja izgubio, . 
Mirčetić je ruku izštetio: 
"A Klanac je u svate pošao." 

To je sluša' starac Buljumbaša, 
Ter je Kuni tiho besidio: 
„Ostavi se Kuna Hasan-aga! 
Ostavi se terke niz Kotare; 

Jer sam noćas čudan san vidio: 
Da je Stojan doša' iz Mletdkah, 
Klanac junak od gizdavih svdtah, 
Miljković je bolak pribolio, 

Močivuna koiya dobavio, 
A Mirčetić ruku izličio: 
Nu se prodji sile i terčanja, 
Ter neserđi mladih Kotaranah." 



Veli njemu Kuna Hasan-aga: 
„Strašivice, Buljubaša Sare! 
Ako nesmiš terčat niz Kotare, 
A ti podji s bulom u omare." 

Istom oni tako besideći, 
U to doba dvi zmije^ careve*: 
Velagiću i Jelaškoviću, 
Svaki vodi po tri sta konjikah. 

Toliko ih Kuna sakupio, 
Ter odoše doli u Kotare: 
Berzo ravni Kotar porobiše. 
Od Nadina do grada Skradina. 

Pohvataše momke i divojke, 
I kotarske zapliniše ovce. 
Pak se zdravi natrag povratiše, 
Pivajući, konje igrajući. 

Kad su bili na Otres vodicu, 
Silni Turci konje odsidoše. 
Po livadi ter jih ižvezaše. 
Oko' vode užinat' počeše; 

Ar je Turkom loša srića bila. 
Za njima "se potoč otisnula: 
Od Kotara četiri serdara, 
A oko' njih četiri alaja. 

Uze Stojan tri najbolja druga: 
Po imenu Lukačinovića, 
I Jovana Zlokućarevića, 
Ljutu zmiju Vida Rozamčića. 

Neće junak da čeka družine, ' 
Već za Turcim u potiru terce: 
A za njime tri druga njegova, 
Tri junaka, tri berzokonjika. 



326 



Turski sužnji konje provođjahu, 
Konje vode, niz Kotar gledahu: 
Maglovito polje ugledaše, 
Kroz^ maglu se malo naziraše. 

Jankovića krilo pozlatjeno, 
Gdi mu^, pobre, za kalpakom siva, 
Kano munja iz gusta oblaka, 
Sad ćeš čuti jauk od Turakah. 

Medju se je robje besidilo : 
„Blago nami, evo namStojana! 
U daleko konje razvodimo, 
Jankoviću pute otvorimo!" 

To je čulo tursko momče mlado, 
Ter zavika tanko glasovito: 
„Zlu užinu, Turci, užinali! 
Prispi vami Stojan na užinu." 

Kada njega razumiše Turci, 
Skočiše se na noge junačke: 
Na svezane konje uzjahuju, 
Smetoše se kano i ždralovi. 

U ta doba Janković Stojane, 
I njegova tri berzokonjika. 
Od bedrice sablje povadiše: 
Siku oni po Otresu Turke. 



U ta doba ostali serdari, 
I junaci od Kotara ravna, 
Potiraše Turke krajišnike ^ 
Uz visoke od Otresa strane. 

Šest stotinah glavah odsikoše 
Do bijele kule od Zečeva: 
Oteše jim plino zaplinjeno, 
I sve mlado robje zarobljeno. 

Utekoše tri zmije careve: 
Velagiću i Jelačkoviću, 
I nevima Kuna Hasan-aga, 
Udje rai\jen, vesela mu majka! 

Kad su došli Kninu bijelomu. 
Veli njima starac Buljumbaša: 
„Dobro došli, Turci krajišnici! 
Gonite li plino iz Kotara? 

Nosite li glave od junakah? 
Vodite li dosta divojakali? 
Darujte mi jednii robinjicu, 
Da oženim sina Useina." 

AP mu veli Jelačković Mujo: 
Zlo ti plino, ^ gore divojke! 
Kotarani Turke izsikoše, 
Ter jim glave k Zadru odnesoše. 



Nakitiše od Zadra bedene 
Rusim' glavam' naših krajišnikah. 
Bog ubio Kunu Hasan-agu, 
Koi nas je na zlo nametnuo! 



Slidi pisma Močivune Vuka. 

Fala magla od neba do zemlje, 



Kroz tu maglu turska vojska prodje 
Priko Kerke, priko vode hladne, 
Ter otidje u Kotare ravne. 
Kad su došli Turci u Kotare, 
Porobiše cerkve i o'tare: 
S paramentam' konje pokrivaju, 
A s. k'aležim rujno vino piju. 



Mnoge Turci glave odsikoše, 
A još veće robja zarobiše: 
Uhvatiše seku Miljkovića, 
I Savišu brata Jankovića. 

A kad ravni Kotar porobiše, 
Svi se zdravo natrag povratiše 
Pivajući i popivajući, 
Uz Kotare konje igrs^ući. 



327 



Govorio Atlagicu beže: 
„Udovice, seko Miljkovića! 
Kada si se prija udavala, 
Jes' r ov'liko svatovah imala?" 

Veli njemu seka Miljkovića: 
„Vira moja, Atlagiću beže! 
Kada sam se prija udavala, 
Nebijaše ov'liko svatovah; 

Ali biše poboljih juuakah, 
Puno boljih od tvojih Turakah: 
A boljim se na,dam pohodjanom, 
Bit' će tisno telbi i svatovom!" 

Maleno je vrime postajalo, 
Glas dopade Janković Stojanu: 
„Zlo ga sio i vino popio 
S Smiljanićem u Zadru bflomul 

Kotar ravni Turci porobiše, 
Savišu ti brata odvedoše, 
Angjeliju seku Miljkovića, 
Drugo robje ni broja se nezna. 

Razoriše cerkve i o'tare, 
Odnesoše srebeme kaleže: 
Paramentam' konje pokrivaju, 
A kaležim rujno vino piju." 



Kad je Stojan riči razumio. 
Udari se rukom po kolinu. 
Pak zavika izza svega glasa: 
„Konja, slugo, da od Boga nadješ ! " 

Dok- serdari konje osedlaše, 
Močivuna konja uzjahuje; 
Dok serdari konje uzjašiše, 
Močivuna izađje iz grada. 

Dok serdari izašli iz grada, 
Močivuna kod babina duba; 
Dok serdari kod babina^ diiba, 
Močivuna dostignuo Turke. 

Dok serdari Turke dostigoše, 
Močivuna glave odsicaše, 
T^r odsiče sedamdeset glavah 
Na Otresu, starom razbojištu. 

Ali mu je loša srića bila; 
Jer ga biše puška udarila 
U zlo misto, u čelo junačko, 
Mertav Vuče k cemoj zemlji pade. 

Lipo ga je Stojan osvetio, 
I njegovi Kotarci junaci; 
Jer carevu vojsku izsikoše 
Na Otresu, starom razbojištu. 



Onda bilo, sad se spominjalo, 
Koga nije, da kruha nejide! 



Pisma od Meje Durutovića i Kotarca Stipuriiioviea* 



Hvalio se Durutović Mejo 
Pod Udbinom, pod bijelim gradom, 
Gđi slušaju Turci Udbinjani, 
Ovako je Mejo besidio: 

„Od kada sam vojevat' počeo. 
Dva krat jesam tžj-ča' niz kotare :• 
A kada sam pervi put terčao. 
Ja pogubih Bojadinovića, 



I odvedoh njegova konjica, 
Da takvoga ni u cara nejma; 
Kad otidjoh drugom u Kotare, 
Ja pogubih Diklića Janjoša. 

Odnesoh mu svijetlo oružje, 
Da takvoga u Turčina nije: 
I njegovo krilo pozlatjeno, 
Kojeno je u Mletcih kovano. 



328 



A evo vam tvferđu viru dajem: 
Ženjen nisam, nit ću se ženiti, 
Dokle tretjom Kotar neporobim, 
Ter i tretje ^ neodsiečem glave. 

Kažu meni u Kotaru ravnom 
Bfle dvore Stipurinovića : 
U njega je junačka odora, 
Da je takve u Kotaru nejma. 

Ja se junak mislim oženiti 
Pod odorom Stipurinovića, 
Pod jarakom Dikličić Janjoša, 
Na konjicu Bujadinovića." 

Što je reka', poreka' se nije, 
Kupi Mejo Turke tFdbinjane, 
Krajišnike po izbor junake, 
Ter otidje doli u Kotare. 

Vas je ravni Kotar porobio. 
Baš do dvora Stipurinovića: 
Ali njega porobit' nemože; 
Jer bijahu tverdo sagradjeni. ' 

Odtolem se Turci podigoše. 
Uz Kotare robje povedoše: 
Za njima se digoše Kotarci, 
I prid njima Stipurinoviću. 



Ter tiraju Turke Udbinjane; 
Kada li jih blizu dostigoše, 
Metje ti se Stipurinoviću 
Iz kubtirah i malih pušikah. 

Izvertje se Durutović Mejo, 
Ter dozivlje Stipurinovića: 
„Nemetji se, vlaški govedaru! 
Da mi koga neob-raniš druga." 

Veli njemu Stipurinoviću: 

„Stan', počekaj, bosanski slivai^u! 
Vidit' ćemo, tko je bolji junak, 
Nisi meni danas utekao." 

Kad je Mejo njega razumio, 
Na oči je saruk namaknuo: 
A bojno je kopje položio 
Medju uši dobru konju svomu. 

Na i\jega je Mejo udario: 
Ali mu je loša srića bila. 
Udari ga Stipurinoviću 
S bojnim kopjem u čelo junačko. 

Mertav Mejo pod konjica pade, 
Vadi sablju Stipurinoviću, 
Ter mu rusu odsiječe glavu, 
Na bojno je kopje natakao. 



Ter je mertvoj glavi besidio: 
„Hoćeš li se oženiti, Mejo! 
Pod odorom Stipurinovića? 
Pod oružjem Dikličić Janjoša? 
Na konjicu Bujadinovića? 



Pisma, kako Janković razbi Orniu§-pašu na Grahovu. 



Urmuš-paša pade na Grahovo, 
Ukraj Zvižde studene vodice. 
Oko' njega pisci i konjici, 
Sve po izbor krajišnici Turci. - 



Mislio se paša Ormuš-paša: 
Kuda li će, na koju li stranu? 
Al'^ će poći Kotar porobiti, 
AP Zagorje do sinjega mora. 



329 



Sve je misli na jednu smislio: 
Zareče se Kotar porobiti: 
To je čula vila planinkinja, 
Posestrima Janković Stojana. 

Prija zore biše uranila, 
Stojana je, pobro, dozivala: 
„Zlo ga lega', Stojko pobratime 1 
Pade paša na Grahovo ravno. 

Zaklinje se zlatnim buzdohanom, 
Još i svojom sabljom okovanom : 
Da ^e Kotar ravni porobiti, 
I ođsići rusu glavu tvoju." 

Kad je Stojan vilu razumio, 
Prija zore biše uranio: 
Kupi vojsku po Kotaru ravnu: 
Dvi hiljade biše sakupio. 
Sve po izbor pisac' i konjikah. 

Povede jih uz Kotare ravne, 
Ter otidje pašu pozdraviti: 
Zdravo Stojan na Grahovo dodje. 
Pak se hvata Tičeva planine. 

Onde dobre konje, odsidoše, 
A kada li malo počinuše, 
S družinom se Stojan svitovaše, 
Kako će se udriti na Turke? 

Veli njemu Smiljanić Smoljane: 
„Kavaliru, Janković Stojane! 
Da ti hoćeš mene poslušati. 
Ja bi tvojii razredio vojsku." 

Odgovara Stojan kavalire: 

„Vira mbja, Smiljanić serdare! 
Naredbu ću tvoju obslužiti: 
Štogod rečeš, to ću učiniti. 

Kad je Smoljan njega razumio, 
Stojana je Ifpo svitovao: 
„Da idjemo gorom na okolo, 
Okrenimo od Udbine grada. 



Savit' ćemo bijele saruke. 
Igrat' ćemo konje vitezove 
Niz Grahovo kano pašalije. 
Tursku ćemo pismu zapivati. 

Kad saruke Turci ugledaju, 
Reć će oni: da su Udbinjani, 
I prid njima dizdar od Udbine, 
Ter ćemo jih pod mač okrenuti." 

Kad je Stojan njega razumio, 
Smiljanića biše poslušao, 
Otidjoše gorom na okolo. 
Okrenuše od Udbine grada. 

Savijahu bijele saruke. 
Zaigraše konje niz Grahovo: 
Zapivaše turske davorije, 
Podvikuju kano pašalije. 

Daleko jih Turci ugledali, 
Ter su paši oni govorili: 
„Dobra srića, naš čestiti paša! 
Evo nami Turak' Udbinjanah. 

I prid njima dizdar od Udbine. 
Kad je paša glase razumio: 
On prid čador biše izšetao. 
Da dočeka Turice Udbinjane, 
I dizdara od Udbine građa. * 

S pašom biše KovačeVić Mujo 
Izpod live ruke pogledao, 
Ter poznade konja Jankovića, 
Pak je paši Mujo besidio: 

„Zla ti pomoć, a gore ti bilo ! 
Nije ono dizdar od Udbine, 
Već je ono Janković Stojane, 
I Kotarci po izbor junaci." 

Kad je paša glase razumio, 
Zaupio svoga čuvadara: 
„Konja k meni, vima slugo moja ! 
Eto na nas Janković Stojana. 



330 



Viknii telar po vojsci pašinoj: 
„Svak' na noge i na dobre konje: 
Danas ćemo ludo izginuti 
Od serdara Janković Stojana! . 

Kad li vidi Stojan kavalire, 
Da se bihu domislili Turci: 
Baci saruk na travu zelenu, 
Samur-kalpak na oči namiče, 

Pak povadi sablju okovanu, 
I položi bojno kopje svoje, 
Ter poleti kano soko' sivi; 
A za njime mladi Kotarani. 



Umiša se u vojsku pašinu, 
Sičč Turke i desnom i livom: 
Berzo Turci bfla pleća daše, 
Uz Grahovo polje pobigoše. 

Tiraju jih mladi Kotarani, 
Ter jim ruse odsicaju glave, 
A najveće Janković Stojane, 
I delija Smiljanić Smoljane. 

Tu nebiše mlada krajišnika, 
Koi turske neodsiče glave; 
Jedni po tri, jedni po četiri, 
Sam Janković dvajest i četiri. 



Za pašom se biše otiskao; 
Al' ga Stojan stignut' nemogaše : 
Jere pod njim dobar konj bijaše, 
Ter uteče, vesela mu ljuba! 



Sliđi pisma Dujaša Babica. 



U a je tebi poslušati, pobre! 
Što gov^e Turci krajišnici: , 
„Mi nipošto živit' nemoremo 
Od zuluma Babica Dujaša. 

Zaplini nam ovce i volove. 
Pohvata nam momke i divojk^ 
Pogubi nam najbolje junake, 
Žeštje zmije u Kotaru nije. 

Nije r koga porodila majka: 
Da pogubi Babica Dujaša? 
To je čuo Ćurlić Hasan-aga, 
Silni junak od Obrovca grada. 

On nemože serdcu odoliti. 
Već osedla dobra konja svoga, ^ 
Ter otidje do Novoga grada, 
S sobom vodi mlada barjaktara. 

Oli koga srita, oli stiza, 
On svakoga za Dujaša pita. 
Kad u Novi Asan-aga dodje, 
Od Novoga pita kapetana: 



„Pobratime, novski kapetane! 
Bi li meni umio kazati 
Za našega silna zulumćara: 
Po imenu Babica Dujaša." 

Veli njemu novski kapetane: 
„Pobratime, Ouriić Hasan-aga! 
Ti ćeš naći Babica Dujaša 
Izpod hladne vode Baničevca, 

Gdi on ore polje izpod vode, 
Ter brez straha, kolik daje svoje: 
Neboji se cara, ni cesara. 
Ni Turakah od ravna Kotara." 

Kad to čuo Ćurlić Hasan-aga, 
To je njemu puno drago bilo, 
Ter otidje niz to polje ravno, 
I nahodi Babica Dujaša. 

Pak je njemu Ture besidilo: 
„Zulumćare, Babicu Dujaše! 
Viču na te Turci i Kauri, 
Tvoja sila danas je dospila! 



331 



Ostav' vole, ter hodi na mejdan: 
Da vidimo, tko je bolji junak?" 
Veli njemu Babicu Dujaše: 
„Počekaj me, jedna poturice! 

Dok izvferaem volove na vrata, 
Služit ću te, koliko ti drago." 
U Dujaša sablje nebij4še, 
Već'dozivlje Bogića Ivana: 

„K meni sura, Bogiću Ivane! 
Donesi mi britku sablju tvoju, 
I prija je na mejdanu bila, 
Ter je turske glave odsicala." 



Kad je Bogić njega razumio, 
-Donesi mu sablju od mejdana. 
Kad se Dujaš sablje dobavio, 

' S Turčinom se biše udario. 

Turčinu je loša srića bila: 
Dujaš mu je glavu odsikao; 
AF doleti silni barjaktare. 
Da pogubi Babica Dujaša. . 

I njemu je loša srića bila: 
Pogubi ga Babicu Dujaše: 
S njega skide sablju okovanu, 
Kojano se i danas nahodi 
U Babica dvoru bijelomu. 



Slidi pisma od \itez6\hh šibeniekih. 

Sibeniče, gnjizdo sokolovo, 
Ukraj sinja mora savijeno! 
U tebi se legu sokolići, 
Vitezovi kano Ugričići. 

Kolluneli, alaj-barjaktari, \ 
Kapetani i mladi sšrdari. 
Koji tursku zemlju porobiše, 
I gradove bile osvojiše. 

Tri krat na te Turci udaraše, 
Šibeniče, sjajno ogledalo! 
Osvojit' te nigda nemogoše, 
Već pod tobom kruto izgiboše. 

Puno slave tvoje vitezove, 
Šibeniče, knjige Brusonove; 
Jer te oni snažno obraniše, 
Svitle sablje kervce napojiše. 

Jedan biše Draganiću Frane, 
Drugi vitez Divnić Daniele: 
Dva plemića, dva Harvatjanina: 
To sviđoči Bruson Latinine. 



— 332 — ' 

Dokazuje Dobrovića Marka, 

Šimunića i 'Sižgorovića : 

Tri sokola i silna junaka: 

Tri plemića serđca Jankovića. 
Još i mnoge druge vitezove 

Bruson, pobre, po imenu zove, 

Koji tursku vojsku dočekaše, 

Grad braniše, glave odsicaše. 
Pjevaj, pobre, junačka je dika! 

Sve delije grada Šibenika: 

Kosirića po imenu zvana, 

Od kolina hercega Štipana. 
On se Štipan imenom zoviše, 

KoUuneo prid vojnicim biše; 

A na službi kralja francuzskoga. Na 1574. 

Biše Stipe serdca junačkoga. 
Pošteno je vazda vojevao, 

I junačke glave odsicao, 

Slavit' će se uvfk od vojnikah; 

Jer je bio dika Šibenika. 
Drugoga ti još kažem viteza: 

Melhiora Kosirića kneza; 

Silni junak biše od mejdana, 

Kad dvorž.še Maksimilijana. 
Kollunel je od konjikah bio, 

I puno krat Turke predobio: 

To svidoče njegove diplome. 

Koje. mu je cesar darovao. . ^ 

Na glasu je mejdandžija bio, 

Po imenu Kosiriću Miho; 

Jer je sablju kervce napojio, 

I krajinu tursku porobio. 
Kad se jednom vojske uđariše, 

U toj vojsci i Kosirić biše, 

Ter posiče silnoga junaka 

Na mejdanu, poštena mu majka! 
I drugi su bili vitezovi 

Od ovoga kolina knezovi, 

Koji vazda slavno vojevašo, 

I poštenje đuždu učiniše. 



— 333 — 

Tko obrani kasteo bijeli 
U Verpoljcu više Šibenika? 
Nego vitez Kosiriću Kersto, 
I igegovi mladi krajišnici. 

Tko osvoji tverđu Rakitnicu ? 
Nego vitez Kosiriću Miho: 
Ar pogibe^ pokojna mu duša! 
Sikuć mlade po kaštelu Turke. 

Al' poslušaj, dragi pobratime! 
Eoi nosiš od junaka ime: 
Da ti kažem silnoga vojnika 
Od bijela grada Šibenika. 

Po imenu Mandušića Vuka, 
U koga je od mejdana ruka: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
I stotinu glavah odsikao. 

Njega hvale latinska gospoda, 
I junaci slavnoga naroda; 
Jer bijaše Vuče Mandušiću 
Silni junak kano Kraljeviću. 

Biše serdar Sandiću Jovano 
Velikoga rata od Kandije: 
Piid junacim na vojsku idjaše, 
Često turske glave odsicaše. 

Serdaistvo je na boju dobio, 
A nije ga za novce kupio: 
To svidoče pisme i popivke, 
Od Jovana koje se pivaju. 

Rodi majka sedam sokolićah, . 
Sedam bratje, sedam Omeljićah, 
Koji tursku zemlju porobiše, 
I mejdane mnoge zadobiše. — 

Ar poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Foskul generale: 
Kn da ova bratja izgiboše 
Braneć krmiu dužda mletačkoga. 

Zove majku sedam Omeljićah, 
Ter joj bane biše besidio : 
„Dostojna si časti i poštenja; 
Jer si majka sedam vitezovab, 



— 334 — 

Koji svoje glave pogubiše 
Vojujaći i bojak bijući, 
Turke sikać, roblje hvatajući, 
I na mejđan često izlazeći. 

Pak skiđuje persten s desne ruke, 
Ter ga đdje majci Omeljićah ; 
Sldd^ ćurak od skerleta tanka, 
Zaogemu majku Omeljićah. 

Metje ruke u žep od dolame, 
Vadi bane od zlata dukate, 
Ter jih daje majci Omeljićah : 
Tako kažu starci od krajine. 

Nu poslušaj, moj mili brajene! 
Što učini Šariću Ovijane 
Od bijela grada Šibenika, 
Silni vitez i junačka dika: 

Krajinu je tursku porobio, 
Krajišnike Turke ustrašio; 
Serdar biše rata od Morije, 
Kadno bihu svuda mejdandžije. 

On podiže mlade krajišnike: 
Dvi hiljade po izbor junakah, 
Ter otidje do Udbine građa: 
Da porobi sela i varoše. 

Sritoše ga Turci krajišnici: 
Sedam hiljađ carevih delijah, 
Ter na njega skladno udariše; 
Al' je Turkom loša srića bila; 

Jer jih razbi Šariću Ovijane, 
Ter jim ruse glave ođsicaše: 
Osta mertvih hiijađu Turakab, 
Pet stotfnali i veće sužanjah. 

Bodi majka golema junaka, 
Po imenu Jurišić Mijata, 
Koi Turke vitežki izsiče, 
Na Verbniku niže Knina građa. 



— 335 — 

Junački je vazda vojevao, 
Često turske -glave odsicao: 
Kad ga jednom Turci potiraše, 
On uteče konju i konjiku 
Nasrid polja brez viteza konjn. 

Pivaj, pobre, junačka je dika! 
Deliju ti kažem i vojnika: 
Po im^nu Lugovića Marka, 
Od bijela Šibenika grada. 

Junak biše, glave odsic&še, 
A u vrime rata od Morije. 
Često Marko u četu idjaše, 
I od Livna robje dovodjaše. 

Kotar hvali Janković Savišu, 
A Šibenik Berović Barišu; 
Jer obdulje često odnosaše, 
A junačke glave odsicaše. 

A kada se vojske udariše, 
Na Grahovu polju širokomu: 
Četiri je glave odsikao, 
S vitlu sablju kervce napojio. 

AV ^)oslušaj, dragi pobratime! 
Što govori Brtison Latinine: 
Puno hvali mladjahna Parčića, 

Na oružju bana Zrinovića. 

« 

Šibenik je branit' pomogao, 
Vitežki je svuda vojevao: 
Još i turske glave odsicao 
Ognjenoga rata od Kandije. 

Na glasu je Itakitić Jovane, 
I delija Babačić Simune: 
Junački su oba vojevali, 
Oba turske glave odsicali. 

Ovo bihu silne mejđandžije 
Žestokoga rata od Morije: 
Često oni na mejdan idjahu, 
I mejdane Turkom odnošahu. 



— 336 — 

Zmija biše Popović Dragojla: 
Tako kaže vila od Zagorja; 
Jer je tursku zemlju porobio, 
Svoju sablju kervce napojio. 

Njega slave po svitu junaci, 
I lijepe pisme i popivke, 
Kojeno se po svitu pivaju 
Od viteza Popović Dragojle. 

I ovo je lipa dika našai 
Po imenu Gulin harambaša, 
Od bijela grada Šibenika, 
Ter se i sad slavi od vojnikah ; 

Jer u tursku zemlju odlazaše, 
Plino goni, roblje dovodjaše: 
Još i ruse odsicaše glave: 
I zato ga krajišnici slave. 

Ar pogibe od junakali dika 
Na Danilu više Šibenika: 
Od Kninjanah turskih vitezovab, 
Krajišnikah po izbor junakab. 

Dokazuju Markovinovića, 
Ter ga slave kano Kraljevića: 
Od malena sela Mandaline, 
On bijaše junak od starine. 

S Mandušićem Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše 
Velikoga rata od Kandije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 

Al' da ti je, pobre, poslušati, 
Što govori dužde Mletćanine: 
Po imenu Erizo viteže, 
Od Kandije rata ognjenoga. 

Puno hvali dva mila brajena: 
Dva Vukšića Mandaljinjanina: 
Jura jedno, a Ivana drugo, 
Da vitežki jesu vojevali, 

Još i turske glave ođsicali 
Na početku rata od Kandije: 
Ali oba jesu poginuli 
Braneć krunu dužda mletačkoga. 



— 337 — 

Koi njima darova dukale, 
I njihovim poslidnjim u vike: 
Da nečine posla principova, 
Već šetaju kano i gospođa. 

Pivaju se pisme i popivke 
Od jmiaka Bogetić Šimuna: 
Ovo biše silni mejdandžija 
Žestokoga rata od Kandije. 

Krajinu je tursku parobio, 
Mnoge ruse glave odsikao; 
Al' pogibe s Turcim bojak bijuć, 
Ej delijo, pokojna ti duša! 

Kada Turci naglo udariše, 
Ter Šibenik bili obsidoše: 
Pakčevići junaci bijahu, 
Juriš čine, glave odsic^hu. 

To svidoče duždeve dukale, 
Koje njima darovao biše: 
Ako li mi, pobre, rieviruješ, 
Pođji štiti, lašnje će ti biti. 

Šibeniče, krilo principovo, 
' Ukraj mora gnjizdo sokolovo! 
U tebi se rodiše junaci, 
Vitezovi , kano i Ungarci: 

Jedan biše Blažević Bariša, 

* A drugi je Rajčević Filipe: 
Oba ruse glave odsicaše, 
često tursko robje dovodiše. 

Rodi majka silnoga junaka, 
Usrid bila grada Šibenika: 
Po imenu Matu Marićića, 
I viteza kano Ugričića, 

Koino je mnogo vojevao. 
Svoju sablju kervce napojio, 
I pogubi silnoga junaka. 
Velikoga bega od Skradina. 

Sivi soko' Laborović Ive: 
Krajinu je tursku porobio, 
Kninu gradu vrata zatvorio. 
Mnoge ruse glave odsikao. 



22 



— 338 — 

Još ti kažem, moj mili brajene! 
Ljutu zmiju Dadić Mijovila: 
Od gizdava sela Mandaline, 
Junak biše rata od Eandije. 

S Mandušićem u četu idljaše, 
Turke siče, robje dovodjaše, 
I uhvati zmaja žestokog^: 
Po imenu beg-Filipovića. 

Odnese mu divan-kabanicu, 
I ostalu njegovu odoru, 
A bega je Mijo darovao 
Prisvitlomu banu generalu. 

Dokazuju Vida Seralića, 
Od Varoša mlada harambašu: 
Da s junacim u četu idjaše, 
Ter vitežki Turke razgonjaše. 

Kada jednom u robiju podje, 
Ter zaplini ovce i volove: 
Za njime se Turci odtiskoše; 
Ar je njima loša sreća bila: 

Dočeka je mladjan harambaša 
U busiji, u gori zelenoj! 
Iz busije udari na Turke, 
SVe izsiče, nitko neuteče. 



Slidi kratko govorenje od sela BosiUine, koje se sada zove 
PrimoStene , i kako često bi naseUeno od Bošnjakali doli 

inieuovanih. 

Na 1386. dodjoše iz Bosne ljudi, koji slide gospodi šibeničkoj, 
moleći: da jih u njihovoj namiste deržavi, i bihu Ijubeznivo od gospođe 
primljeni i namištjeni u ijiistu gori rečenomu Bosiljini, sada Primoštene 
zvanom. — Imena, koji tada iz Bosne dodjoše, jesu ova: 

Radoslav Pladojević, 

Cvitan Pribislavić, 

Stojiša Poznanović, 

Mate Paković, 



— 33« — 

Mirko Jurislavić, 
Ivan Zdainović, 
Bogdan Staničić, 
Radak Pragošević, 
Javan Kosmatić, 
Gergur Purkević, 
Radovan Zosičić, prozvan Silbaša, 
Vule Veseljković, 
Radovan Valičević, 
Radoslav Radmanić, ^ 
Krano Vidajević, 
Ursan Radoslavić, 
Ivan Juršić, 
* Radalj Pribislavić. 

Ovi rečeno selo naseliše, kada izpod kralja bosanskoga u šibe- 
ničku deržavu dobigoše, i od njih se razrodiše mnoge kuće, i vitezovi 
na oružju puno snažni, koji , kada Turci Bosnu i Dalmaciju osvojiše , s 
njima se biše, glave odsicaše i \itežki se tako podniše, da njihovo selo 
nebi Turkom nigda podložno. Od ovizih plemćnah mnoge su sada kuće 
u Primoštenu, kojizim posli dodjoše i druge kuće, ter jedno selo učiniše, 
i svi se sada zovu Primoštenci. U istomu selu nahođi se pleme Jurića 
veliko i gospodsko od starine, od koga se porodiše u stara vrimena voj- 
vode, koUuneli, generali, još i maršali od vojske francezske, Jsako se štije 
u njihovim kartam, koje se u istih nahode, takodjer i u kucam gospode 
šibeničke. Bihu u prošasta vrimena puno bogati i mogući, imadući 
množtvo veliko zemaljah i kucah, ne samo u selim, nego li u gradu Ši- 
beniku, iz koga grada jesu starinom; ali se sada vide s ostalim' izjed- 
načeni, a od toga uzrok bi sila turska, rati i svake tuge i nevolje. 



Slidi pisma od Bošujakah gori iiueuovaniii« 

Izletilo jato sokolovah. 

Iz daleka od Bosne ponosne: 

Doletiše k moru principovu, 

Ter padoše više Šibenika; 
I saviše gnjizdo sokolovo, 

Ukraj sinja mora PrimoštenrT: 

Kada li jim ptići narastoše, 
^ Ljutim zmijam puno dodijaše. 



Nije ono jato sokolovah. 
Već bosanskih kita vitezovah, 
Koji k sinju moru doletiše, 
Ukraj mora selo naseliše. 

Jedan biše iz gorice lave: 
Pribislavić imenom Cvltane; 
A Radoslav drugom' ime biše, 
Pladojević kućom se zoviše. 



340 



Poznanović tretji je Stoiša, 
Kako kaže Vila od' Omiša: 
Četverti je Pakoviću Mato, 
A peti je Jurislavić Mirko. 

Šesti biše Staničić Bogđane, 
Zdainović sedmi je Jovane: 
Ovi Bosnu zemlju odbigoše, 
I k sinjemu moru dobigoše. 

Još ti kažem osmoga junaka: 
Pragošević imenom Radaka; 
Deyetoga Kosmatić Jovana, 
Ljutu zmiju od bosanskih stranah. 

Deseti se Purketić zoviše, 
Gergur njemu lipo ime biše; 
I ostale kazat' ću junake, 
Sokolove imenom Bošnjake, 



Koji tada k moru pobigoše, 
Bosanskoga kralja odbigoše: 
Jedan biše Veseljković Vule, 
A drugi je Zoričiću Rade. 

Rađmanić se tretji zovijaše, 
Radoslav mu kerstno ime biše: 
Četverti je Valičević Rado, 
Peti biše Vidajević Frano. 

Još ti kažem šestoga junaka: 
Od starine viteza Bošnjaka: 
Radoslavić imenom Ursana. 
I sedmoga Juršića Jovana. 

Pribislavić osmi junak; biše, 
Ter se Radalj imenom zoviše: 
Ovo bihu starinom Bošnjaci, 
A sada se zovu Primoštenci. 



Slidi pigma druga od vitezovah Priinoštenskih, kako junački 
vojevaše i turske odsUecaše glave rata od KandUe i lllorUe. 



Jurića je pleme glasovito, 
Kažem tebi, brate, stanovito: 
Od njega su bili generali, 
KoUuneli i mladi serdari: 
Latinski se Juri ni zovihu, 

Koji svuda slavno vojevaše, 
I gradove bile uzimaše; 
A jedan je i mai'ešal bio, 
Od sve vojske kralja francezskoga. 

Vitežki je vazda vojevao, 
I silene vojske razbijao : 
To je dika slo vinskih vojnikah, 
A najveće grada Šibenika. 

Drugi biše Jurić Daniele, 
Od duždeve vojske kollunele: 
Po Levantu on je vojevao. 
Svoju sablju kervce napojio. 



Tretji biše^Juriću Gergure: 
Silni junak rata od Kanđije, 
U četu je junak odlazio. 
Još i turske glave odsicao. 

I pogubi zmaja ognjenoga. 
Po imenu Ametović Imbru, 
Na oružju silnoga junaka, 
U Boraji izpod Vitrenjaka. 

Ar poslušaj, dragi pobratime! 
Što se sgodi rata od Kandije: 
Diže vojsku bosanski vezire, 
Ter porobi zemlju Dalmaciju. 

Idje naprid k moru principovu: 
Da porobi selo Primoštene; 
Ar mu veli Omer Mamut-aga: 
„Nehod' tamo, mili gospodare !" 



341 



Jer sam čuo od Amidže moga: 
Da je ono selo vilo vito, 
I prija su Turci dolazili; 
Al' ga ntsu osvojiti mogli; 

Jer su u njem vitezovi bili, 
Ter su vazda Turke pridobili, 
I prid njima tri silna junal^a, 
Eojino se neboje Tur^kah. 

J^dan biše mladjan kapetane, 
Po imenu Badmanić Ursane: 
Drugi biše Kosmarić Stoiša, 
A trelji je Badešić Bogdane. 

Ovi svoje selo obraniše, 
Dosta turskih gldvah odsikoše: 
Bodiše se od njih vitezovi, 
Ter su sada siyi sokolovi." 

Kad je paša njega razumio, 
Na Primošten nije udario; 
Već porobi sve keršno Zagoije, 
Pak se vrati u Bosnu ponosnu. 

Junak biše Ečrstulović Mate, 
Silni vojnik mlada kollunela, 
Viskovića od Perasta grada, 
Kavalira dužda mletačkoga. 

Vitežki je Mate vojevao, 
Četemajest glavah odsikao: 
To svidoči i staro i mlado; 
A najveće Visković viteže. 

Kad Kandiju Turci' podsidoše, 
Ter gradjani juriš učiniše: 
Tu se nadje Marinović Jako, 
Od malena sela Primoštena. 

Mnoge turske on odsiče glave: 

- To svidoči od Kandije bane, 
I još bi ih veće odsikao, 
Da nebude tada poginuo. 

Deliju ti kažem od mejdana: 
Cvitanović imenom Štipana: 
Vojevaše,' glave odsicaše. 
Pod barjakom bana maltezskoga. 



I "pogubi zmaja ognjenoga 
Ali-bašu Beis kapetana, 
Koi'biše silni mejdandžija. 
Desno krilo cara čestitoga. 

Munić Marko ljuta zmija biše, 
I.barjaktiar rata od Morije: 
Tri je turske glave odsikao , 
Pod Tnbinjem gradom na krajini. 

Četvčrtoga Musu barjaktara, 
Blizu Sto'ca bijeloga grada; 
Ali Marka Turci uhvatiše, 
Ter mu rusu glavu odsikoše. 

Vojevaše Badiću Štipane • 
S Viskovićem po sinjemu moru: 
Namira jih namirila biše, 
A na Šambek tursko dšrvo bojno. 

U Šambek su turski uskočili. 
Haramije pod mač okrenuli: 
Vitežki se Stipe podnosaše: 
Po Sambeku Turke prisicaše. 

Svitla sablja Volića Tomaša 
Turske se je kervce napojila, 
Vojujući i bojak bijući. 
Pod baijakom Fenca kollunela. 

Osam turskih on odsiče gldvah, 
Viruj, pobre, silni konjik biše: 
To sviđoče starci od krajine, 
A najveće Fenče kollunele. 

Još ti kažem tri aždaje ljute: 

' Tri ttrajena, tri Bliznakovića: 
Sva tri turske glave odsicahu. 
Po Moriji kada vojevahu. 

Još ti, pobre, jedno Čudo kažem: 
Podiže se Osman kapetane, 
Ter porobi Žirje selo malo, 
Pak zaveže k selu Primoštenu; 

Ali neda ni gledati na se; 
Jer ga brani Voliću Štipane, 
I delija Mirkoviću Mate, 
A najveće Munjiću Don Lovre. 



342 



Pisma, kako pogibi silni junak Gulin harambaša i IJIarko 

Supuk. 



Udkada je postala krajina, « 
Nije veća žalost učinjena: . 
Što u svetac na veliki petak, 
Kad pogibe Gulin harambaša 

Na Danilu više Šibenika, 
Koi biše od junakah dika, 
Britka sablja dužda mletačkoga. 
Od Kandije rata žestokoga. 

S njim pogibe Supuković Marko 
Od Turakah, kninskih vitezovah ; 
Nebi Marko tada poginuo, 
Već pogibe junak za drugoga, 
-Baš za zeta Laborović Franu. 

S Turčinom se biše uhvatio; 
Al' je Ture Frani dodijalo. 
Pak je svoga suru dozivao: 
„K meni sura, Supuković Marko ! 

Evo ću ti danas poginuti 
Na Danilu polju širokomu: 
Tursko me je momče izmorilo. 
Čini mi se, nadvladat' će mene." 

Kad je Marko zeta razumio. 
Od bedre je sablju povadio. 
Na Turčina juriš učinio, 

. Rusu mu je glavu odsikao. 

Pak pobiže niz Danilo ravno. 
Za njim terču kninski vitezovi. 
Kada li su dostignuli Marka, 
Desnicu mu odsikoše ruku. 

Pade ruka na travu zelenu, 
I u ruci gola britka ćorda: 
Nektiše mu odsićati glavu, 
Već su njemu besidili Turci: 



„Ej Supuče, vridni kaurine! 
Ali voliš, da te posičemo? 
Al' ranjena Kninu povedemo? 
Ter ćeš dati za se dugovanje." 

Govorio Supuković Marko: 

„Što vam drago, kninski vitezovi ! 
Ako ste mi i odsikli ruku. 
Još je moja na ramenu glava. 
Dobar jesam dati za se blago." 

To govori, oko' sebe gleda, 
Nebi r junak kudgod utekao; 
Jer mu liva zdrava ruka biše. 
Kojom derži od uzde dizdume, 

Pak okrenu dobra konja svoga, 
I pobiž^ k gradu Šibeniku: 
Za njim terču od Knina levente ; 
Ali Marka stignut' nemogžhu. 

Evo, pobre, Markove nesriće: 
Jere njega dobat-konj nanese 
Na bijele od Danila stine, 
Ter udari konjic priko vrata. 

Ranjen Marko pade pod konjica, 
U ta doba kninski vitezovi, 
Ter ga svega na sablje razniše, 
Ej delijo, pokojna ti dušal 

Vele ti si Turak' pogubio, 

S pobratimom Gulinović Franoni : 
Plaču Franu gospoda latinska, 
I krajina, pobre, šibenička, 

A Supuka bratja i družina. 
Sva krajina i gornja i dolnja ; 
Jer su bili na glasu junaci, 
Vitezovi kano i Kotarci? 



343 



Pisma od grada Knina i igegovih vitez6vah« 



Ivninu građe, gnjizdo sokolovo, 
Na krajini kervava košuljo: 
Mnoge ti si razcvilio majke, 
I sestrice u cerno zavio. 

U tebi se bani porodiše, * 
Prija neg' te Turci osvojiše, 
U tebi su i biskupi stali, 
I duhovne naredbe davali. 

Kninu grade, naša lipa diko! 
U tebi se porodi Marčinko: 
Ljuti zmaje na krajini bane, 
Koi mnoge odnese mejdane. 

Kad na konju tferčaše Marčinko, 
Uteći mu nemogaše nitko: 
S vitezovim kad se oskakaše, 
Doskočit' mu nitko nemogaše. ^ 

I sada su stux>i od kamena, 
Usadjeni.u stara vrimena, 
Ter su sada skakališta zvana, 
Po imenu Marčinković bana. 

Kninu grade, gnjizdo sokolovo. 
Na visokoj stini savijeno! 
Pod tobom je kervca prolivena 
Od Turakah u stara viimena. 

AP se malo manja prolivaše, 
Kadno Korner tebe uzimaše; 
Jer te braneć izgiboše Turci, 
Juriš čineć duždevi junaci. 

Ti porodi sive sokolove. 
Mletačkoga dužda vitezove. 
Koji bihu silne mejdandžije 
Ođ'Kandije rata i Morije. 

Jedan biše mladjaa kapetane. 
Po imenu Mitar Sinobade: 
Često junak vojsku idjS,še, 
Robi turska sela i varoše. . 



Nebi nigdi boja, ni mejdana 
Brez viteza Mitra Sinobada; 
Često turske glave odsicase, 
Od Glamoča roblje dovodjaAe. 

Njemu dužde mertvu platju daje: 
Svitlo perje, od zlata medalje. 
Neka mu je dika i pohvala, 
Prid gospodom turskom ilatinskom. 

DFUgi biše mladjan kavalire, 
Po imenu Sinobad Ivane, 
Koi često na vojsku idjaše, 
I na konju Turke razgonjfuse 

Kano ora' bile labudove, 
Kano soko' male golubove: 
Oft bijele oker va vi ruke 
Sikuć mlade krajišnike Turlv(\ 

Tko pridobi pašu Akazula 
Na Grahovu polju širokomu? 
Nego vitez Sinobad Jov^ne, 
I njegovi krajišnici mladi. 

Tko uhvati silnoga junaka, 
Po imenu Makrem Komanijn ? 
Uhvati ga Sinobad Ivane, 
Od krajine kninske kavalire. 

Tko upali kulu u Bilaju, 
I u kuli dvi sta vitezovah, 
Sve Turakah po izbor- junakali? 
Nego vitez Sinobad Ivane. 

Tko pogubi Pakvić Ibraima, 
Ljutu zmiju na glasu deliju? 
Pogubi ga Ive sinobade, 
Upali mu kulu i dvorove. 

Tko porobi Livno do Majdana. 
Još i Majdan u Bosni ponosnoj V 
Porobi ga Ive Sinobade, 
I njegovi mladi krajišnici! 



344 — 



Tko pod Sinjem glave odsicftše, 
Kada njega Koraer uzim&še? 
Ods'jecaše Ive Sinobade, 
Silni junak na glasu serdare. 

Za njegovo veliko junačtvo 
Dužde njemu dade kavalirštvo: 
Zlatno krilo, od zlata medalje, 
Kavna polja, zelene livade. 

Kažu starci zmiju od dvi glave, 
Tcr ga puno spominju i hvale: 
Po imenu mlada Ugrinića, 
Milovana sžrdca Jankovića 

Od Kosova polja gizdavoga, 
A dferžave Knina bijeloga: 
S Nakićem je na vojsku hodio, 
Turke sika', roblje dovodio. 
. On otidje do GlamoSa grada, 
I posiče dva Turčina mlada: 
Barjaktara i druga njegova, 
Dvi aždaje, dva zmaja ognjena. 

Kninu grade, majko od jundkah! 
Kojino se neboje Turdkah: 
U tebi se zmije porodiše. 
Koji tursku zemlju porobiše. 

Jedan biše Simiću serdare. 
Junačkoga roda i plemena: 
Spominju ga sve delije stare, 
I junaci našega vrimena. 

Pošteno je i on vojevao 
S pobratimom Knežević Nikolom: 
Vojevaše rata malenoga. 
Malenoga, ali žestokoga. 

Silni junak Karabua biše. 
Po imenu Jovan harambaša: 
Od deržave Knina bijeloga, 
A u vrime rata 'malenoga. 

Vitežki je Jovan vojevao, 
Još i turske glave odsicao: 
Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez Jovana silna kapetana. 






Pr om ina je visoka planina, 
Blizu grada bijeloga Knina: 
Na^ iyoj stoje i lete oblaci, 
Pod njom, pobre, na glasu junaci. 

Jedan biše Đžepinović Marko, 
Ljuti zmaje od četiri glave: 
Kano vitez Sibinjanin Janko, 
I zato ga svi junaci slave. 

Biše Marko krilo Jankovića, 
Silni konjik sčrdca Kraljevića: 
Oli Turke sriUi, oli stiz^ 
On svakoga na poli prisica. 

Petdeset je posika' Turdkah, 
' Sedamnajest samo Glamočanah : 
Desnica mu biše od mejdana. 

Još ti kažem dva zmaja ognjena. 
Od Promine dva mila brajena: 
Dva brajena, dva Valičića: 
Marka jedno, mlada Juru drugo. 

Pošteno su oba vojevali, 
Turke sikli, roblje dovodili: 
Ar pogibfe Valičiću Marko 
PodGlamočem sTurcim bojakbijuć. 

Lipo ga je Jure osvetio: 
Tri je turske glave odsikao, 
Nasrid Livna polja širokoga. 
Tri junaka i sva tri konjika. 

On posiče Turudića bega, 
Od Glamoča grada bijeloga: 
Osvoji mu konja i odoru, 
Mur-dolamu, ćurak od skerleta. 

Svitle toke, puca pozlatjena. 
Sve se ovo i danas nahodi 
U bijelu dvoru Jurišinu 
Pod Prominom visokom planinom. 

Deliju ti kažem od mejdana. 
Po imenu Mirković Gergura: 
Krajinu je tursku porobio. 
Sedam rusih gUvah odsikao. 



345 



I pogubi silnoga gavrana, 
Od Glamoča mlada barjaktara, 
Blizu ravna polja bilajskoga, 
Od Morije rata velikoga. 

I sad mu se odora nahodi . 
U bijelu dvoru Mirkovića: 
Svitla sablja, čeverdan srebemi, 
Duga puška i buzdovan pemi. 

Junak biše Bilušiću Pere, 
I on Turkom zadavaše rane: 
Pošteno je Petar vojevao, 
Britku sablju kervce napojio/ 

Kada naše. Turci potiraše 
Pod Gabelom, ognjem izgorila! 
On posiče silnoga junaka, 
Eoi našu vojsku razgonjaše. 



Strah zadade svoj vojsci carevoj : 
Oslobodi vojsku principovu. 
Svu je vojsku natrag okrenuo, 
Junački je Turke potirao. 

Puno slave od Knina Cerljenka, 
Koi sada žestok bojak bije 
S svitlom krunom kralj, od Prusije 

Pod barjakom ungarske kraljice 
Terezije, rimske cesarice, . 
Cerljenković vitežki vojuje, 
Usrid ravne zemlje Germanije. 

Kraljica mu dade koUunelstvo 
Za njegovo veliko junačtvo: 
Ako bude jošter poživiti, 
On će berzo i genera' biti. 



Živi, Petre, puno godin danahi 
Desnica je tvoja od mejdana, 
Spomeni se starca Milovana, 
I njegova pobre Radovana. 



Sliđi pisma od vitez6viih d^rniških i zagorskih. 



lirad se bili kod polja Petrova: 
U njemu su dica principe va, 
Sagradjen je na tv^rdu kamenu, 
Ter se zove Demiš po imenu. 

U njemu se goje sokolovi, 
Krajišnici mladi vitezovi. 
Koji turskoj sili odoliše,, 
Kad na Derniš oni dolaziše. 

Delije ti kažem po imenu. 
Od kojih se spomenuti mogu: 
Najpervoga Nakić Matijaša, 
Biše dika i pohvala naša. 

A za ' njime Nakića Martina, 
Matijaša brata rodjenoga: 
Oba bihu turske kfervolije 
Žestokoga rata od Morije. 



Svu krajinu tursku porobiše, 
Mnoge ruse glave odsikoše: 
Na stotine sužnje dovodjahu. 
Pusto plino brez broja gonjahu. 

Ej Demišul gnjizdo sokolovo, 
Na krajini krilo principovol 
U tebi se ljuti zmaje'rodi, 
Po imenu Radnicu Gergure. 

Ljuta zmija, silni mejdandžija, 
Berzi konjik i žestoki vojnik, 
Koji Turkom na mejdan iđjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 

Kada Radnić idjaše na vojsku. 
Na njem zlatno trepetjaše krilo, 
Vij&še se mejdandži-košulja, 
Sva od žute svile sakrojena. 



346 



Koju nitko nositi nesmiđe, 

Izvan zmije silna mejdandžije, ' 
. Koi Turke na mejdan pozivlje, 
*0r pozivlj6, oli se ozivlje. 

Kad se jednom vojske udariše 
Nasrid polja : turska i kerštjanska, 
U toj vojsci Radnić Gergobiše, 
Siče Turke, nemore se više. 

Ar ga biše srića namirila: 
Ništo srića, a ništo nesrića, 
Na krilaša, silna mejdandžiju. 
Na njemu je mejdandži-košulja. 

S brijetkim' se sabijam' udariše, 
Ter se oni težko izraniše: 
Radnicu je loša srića bila, 
A Turčinu gorja i jadnija. 

Radnica je Turčin udarao, 
Ter, mu obraz biše prisikao: 
Radnić njemu i obraz i glavu. 
Još desnicu ruku pri ramenu. 

Posli 'toga boja žestokoga , 

Ode Radnić k dvoru bijelomu: 
Od srebra je obraz sakovao, 
I vitežki pod njim vojevao. 

Dužde njemu dade za junačtvo: 
Od Derniša grada kavalirstvo. 
Još mu daje groše i dukate. 
Ravna polja, zelene livade. 
I 'pravo je jer je zadobio. 

Leti soko' od Karlovca grada, 
Ter Dernišu pada na bodene: 
Brani, pobre, gnjizdo sokolovo, 

. ,Kod Petrova polja savijeno! 

Nije ono soko' ptica siva; 
Već je ono zmaje od dvi glave: 
Po. imenu' Butković Andrija, 
Silni vitez, na glasu delija. 



Koi Turkom na mejdan idjaše, 

^ Na mejdanu glave odsicaše: 
To se sgodi rata od Morije, 
Kadno svuda bihu mejdandžije. 

Za junačtvo steče kavalirstvo, 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
I čitluke u polju Petrovu-; . . 
Jer branjaše krunu principovii. 

Ponosi se gnjizdo sokolovo. 
Kod Petrova polja savijeno; 
Jer porodi mlada kollunela. 
Kavalira Nakića Gergura, 

Koi Turke pod mač okretjaše, 
Po Petrovu polju razgonjSše: 
Kano soko' bile golubove, 
Merki vuče po planinam ovce. 

Opošteni dužda mletačkoga, 
A u vrime rata malenoga, 
K Livnu gradu često odlazaše, 
Roblje hvata, glave odsicaše. 

U Zagorju ljute zmije kažu: 
Dva Radnica od sela Sitnoga, 
Koji Turkom rane zadadoše, 
I njihove glave odsicaše. 

Jednom' Mijo lipo ime biše, 
Armanda se pridivko'm zoviše: 
On izsiče pod Glamočem Turke, 
'Ter junačke okervavi ruke. 

Drugi biše Jure barjaktare: 
To svidoče sve delije stare, 
Vitežki je Jure vojevao, - 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Radnici su roda junačkoga, 
Krunu brane dužda mletačkoga: 
Tako kažu starci od Zagorja, 
Od,P(^trova polja i Ogorja. 

Još deliju kažu od mejdana: 
Od Zagorja Ljuticu Bogdana; 
Ljuti zmaje od Zagorja biše, 
Na mejdanu glave odsicaše. 



347 



Velikoga rata ođ Kandije 
Nebijž,še takvog' mejđanđžije : 
Od njega se pivaju popivke, . 
Slavit' će se Ljutica u vike. 

Rodi majjka zmaja i junaka, 
U Zagorju despota Čolaka, 
Desna mu je ruka odsičena 
Bojak bijuć s carevim' delijam'. 

Livom turske glav^ odsicaše. 
Kada junak na vojsku idjaše: 
On posičš petnajest Turakah, 
Krajišnikah po izbor junakah. 

Kad se jednom vojske sastadoše 
Nasrid Livna polja velikoga. 
Viče junak iz vojske careve, 
Ter dozivlje u vojsku duždevu:' 

„Nije r.koga porodila majka, 
Da m' izadjenamejdan junački?" 
Svi junaci mukom zamuknuše: 
Ali nekti Matase Štipane; 

Već se skače na noge junačke, 
Po vojsci je konje izbirao: 
Za se konja naći nemogaše; 
Već sejsanu žutca pod samarom. 

Lipo ga je Stipe psedlao, 

Ter ga igra uz polje, niz polje. 
Veli njemu Janković Stojane: . 
„Ej delijo, Matase Štipane! 

Nuđer uzmi mojega putalja; 
J^r ćeš liido izgubiti glavu!" 
Ali junak za te i nehaje. 
Već poleti uz to polje ravno. 

Suproć njemu Turčin mejdandžija, 
Ter se s britkim' sabijam' udariše : 
Ali Matas bolji junak biše, 
Turčinu je glavu odsikao. 

Ej delijo, MaTidariću Pavle! 
Od Zagorja, junačke deržave; 
Junaci te spominju i slave; 
Jer si turske odsicao glave* 



Kad Verljiku Turci porobiše, 
Ter lijepo roblje odveđoše, 
Dočeka jih Mandariću Pavle 
U busiji, u gori zelenoj. 

Na Turke je juriš učinio,- 
Po gori je Turke raztirao, 
Mnoge Pavle odsiječe glave 
Samo s svojih sedam vitezovah. 

Ote Turkom roblje zarobljeno, 
'I lijepo plmo zaplinjeno: 
To se sgodi rata malenoga, 
Po kerštjane puno nesrićnoga. ' 

Radića je vitežko kolino, 
U Zagorju puno ponosito; 
Jer porodi sive sokolove, 
Na oružju silne vitezove. 

Radić Petar jedan se zoviše, 
Silni Šare, prtdivkom se piše: 
Vitežki je Šare vojevao, 

- S Jankovićem Turke izsikao. 

On pogubi Amet zulumćara, 
A uhvati Musu Zekiića: 
Otcu mu je odsikao glavu, 
I pogubi Šaraj Bašić-alu. 

Tko pogubi silu Memed-agu, 
I deliju Tursulović Ibru, 
I uhvati Oolaka Ameta? 
Nego Radić Šare od Zagorja. 

Kad Janković razbi Orus-pašu, 
U toj vojski bijaše delija: 
Po imenu Radiću Ilija, 
Iz Zagorja, od svojega do'ca. 

Junački se Ile podnosaše, 
S Jankovićem glave odsicaše; 
Nebi- nigdi boja, ni mejdana, 
Brez Radića Petra i Ilije. 

Još mi kažu Bozu Zoričića, 
Ter ga hvale kano Ugričića: 
S Jankovićem na vojsku idjaše, 
Turke siČ6, roblje dovodjaše. 



348 



Nečudi se, pobratime milil 
Junaci su Zoričići bili 
Žestokoga rata od Kandije, 



Malo posli Beča i Morije. 

Koji turske glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše: 
Jedan biše kneže Nikolica, 
A drugi je vitez Jerolime, 



Petrovo je polje ponosito; 
Jer porodi zmije od mejdana: 
Dva Matica, dva mila brajena, 
U Petrovu polju odgojena. 



Pirva pisma od vitezovah sinjskih. 



oinju grade, zlatni buzdohane, 
Od starine junački mejdane, 
U Cetini gnjizdo sokolovo, , 
Koga gleda oko principovo! 

U tebi se 16gu sokolovi: 
Cetinjani mladi vitezovi, 
Koji Turkom rane zadadoše, 
I ruse jim glave odsicaše. 

Po imenu kažem krajišnike, 
Cetinjane pješce i konjike: 
Najpervoga Gerčić Dom Ivana, 
Od Cetine ravne kavalira, 

Koi Turkom na mejdan idjaše, \ 
Ter jim ruse glave odsicaše: 
Krajinu je tursku porobio; - 
Roblje hvata, plfno dogonio. 

Drugoga ti ja kažem junaka, 
Svu priliku vojevode Janka: 
Po imenu Bozu Vučkovića, 
Britku sablju Marka Kraljevića, 

Koga hvale latinska gospoda, 
I delije slavnoga naroda; 
Jer junačke glave odsicaše, 
Tursko roblje često dovodjašc. 

Ali evo zmaja žestokoga, 
Koi slavi dužda mletačkoga: 
Po imenu Zeca Vučkovića, 
U junačtvu Vuka Brankovića. 



Tira Turke i pašu kliskoga. 
Od Morije rata žestokoga: 
Mnoge Turke biše pogubio, 
I u paši kopje ulomio. 

Udje ranjen, pak je besidio: 
„Kažite mi, mila bratjo moja! 
Koja ono delija bijaše. 
Štono mene skopjem udaraše." 

Vele njemu vitezovi Turci: 
„Ono biše Vučkoviću Zeče, 
Koino te s kopljem udaraše, 
I vitežki glave odsicaše." 

Veli paša: „Neludiyte Turci! 
Nije ono po imenu Zeče; 
Već je merki iz gorice vuče, 
Koi Turke krajišnike tuče. 

Sinju grade, majko od junakah! 
Ti porodi silnoga konjika: 
Surić Franu, zmaja od dvi glave, 
Koi Turkom odnese mejdane, 

I pogubi silnoga dizdara: 
Po imenu Ljodju zulumćara, 
Koi zemlju duždevu robijaše, 
I ruse jim glave odsicaše. 

Ali evo zmije i junaka, 
Koi mnogo pogubi Turakah: 
HarambaSa Džanković Nikola, 
Imadiše serdce od- sokola. 



349 



često junak Prolog prilitjaše, 
Turke siče, robje dovodjaše: 
Krajinu je tursku porobio, 
I od Livna plino dogonio. 

Sinj je bfli branit' pomogao, 
I na mejdan Turkom izlazio : 
Žestokoga boja nebijaše, 
Brez Nikole Džanka hai^ambaše. 

'Od njega se pjevaju popjevke. 
Kad u kolu igraju djevojke, 
I junaci kadai»vino piju, 
01' goricom zelenom putuju. 

Još ti kažem, pobratime dragi! 
Dvi aždaje od Cetine ravne: 
Bakovića i Tomaševića, 
Dva viteza, dva sokoličića. 

Obadva se od junakah slave; 
Jer vitežki odsicaše glave: 
Obraniše gnjizdo sokolovo, 
U Cetini ravnoj savijeno. 

Deliju mi kažu od mejdana. 
Po imenu Grabovca Antuna: 
Na krajini silni junak biše, 
Principovo kako pero piše: 

Jer u tursku zemlju odlazaše, 
S krajišnicim glave odsicaše, 
Ter ga hvale po svitu junaci: 
Dalinatini, i Turci Bošnjaci. 

Kada na Sinj Turci udariše, 
Ter ga sa svih stranah obsidoše. 
Dva Lovrića juriše činjahu, 
Ter vitežki Turke razgonjahu. 

Otac i sin roda junačkoga, 
Siku Turke rata malenoga; 
Ali, pobre, oba pogiboše, 
Ter vojevat' oni pristadoše. 

Još ti, brate, jedno čudo kažem: 
Kada na Sinj udariše Turci, 
U gradu se momče nahodjaše, 
Ivan Gulić imenom se zvase. 



On na Turke često pogledaše, 
Topčibaši tiho govoraše: 
„Pusti mene, pobratime dragi! 
Da ja smiram u vojsku carevu." 

Topčija se na njeg' izdiraše, 
Ter serdito njemu govoraše: 
„Biž' odtolem, cetinski čobane! 
Za te li su šibe i lumbarde?" 

To je čuo Balbi Providure, 
Ter topčiji biše besidio: 
„Pusti momka, nek' u Turke smtra. 
Da ako nam pogodi vezira." 

Od oka je Ivan pogledao, 
I lumbardi živi oganj da<5: 
Lipo Gulić biše pogodio. 
Top je turski zeriiom zatvorio. 

Drugom smtra Guliću Ivane, 
Pobi jadne Turke janjičare: 
Kudagodir s okom dopiraše. 
Na alaje Turke r^gonjaše. 

Već se takvi nerodi topčija 
U Turčina, ni u Latinina, 
Što delija Guliću Ivane, 
Koi brani mlade Cetinjane. 

Al' da ti je, brate, poslušati. 
Što govore Turci krajišnici: 
„Nitko nami veće neđodija, 
Što delija Barčiću Martine. 

Turski nosi, a turski govori. 
Turski klanja, vlaški Boga moli , 
Ter uhodi sela i gradove, 
I svu vojsku cara čestitoga. 

Ob dan spava, ob noć kupi vojsku. 
Robi sela i varose bile: 
Ako nam ga uhvatiti Bog da, 
Mi ćemo ga na mihe derati." 

Maleno je vrime postajalo. 
Na Otok su Turci udarili, 
I Martina živa uhvatili. 
Evo, brate, tuge i žalosti! 



— 350 — 

Mučiše ga tri bijela danka, 
Ter ga živa na mihe odriše'; 
Al' se biše Ifpo osvetio: 
Jer je mnoge Turke pogubio. 



Pisma druga 6đ 

IVažu starci Vidurinovića, 
Ter ga hvale kano Zrinovića; 
Jer je bio dika od junakah, 
Kojino se neboje Turakah. 

S krajišnicim u četu idjaše, 
Često tursko roblje dovođjaše, 
Još i bik okervavi ruke; 
Jer je mnoge pogubio Turke. 

Malo Toma i spavaše doma, ' 

- Već po Livnu igra dobra konja, 
Vojujući on je odrasao, 
Bojak bijuć on je ostario. 

U Cetini biše dika naša, 

- Po imenu Elek harambaša: 
Ovo biše zmija od krajine, 
Viruj starcu, brate, do istine. 

On se s čete nigda nevratjaše. 
Da turskoga robija nevodjaše: 
On se nigda neudari s Turcim, 
Da junačke neodsiče glave. 

Puno hvale Juru Jurčevića, 
Kano mlađa Zeca Vučkovića; 
Jer je s njime u četu hođio, 
Britku sablju kervce napojio. 

flarambaša biše od junakah, 
Tursku zemljuTobi brez pristanka: 
S krajišnicim roblje dovođjaše, 
I lijepo plino dogonjaše". 

Poslušajte, mladi Cetinjani, 
Vitezovi kano i SenjaniT 
Da vam kažem zmiju i junaka, 
Koi dosta posiče Turakah. 



siiuskih vitez6vah. 



Po imenu Juru Vukovića, 
Na oružju Janka Mitrovića : 

. Vojeva' je ratq^ malenoga, 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 

Sinj je bili branit' pomogao, 
Još i turske glave odsicao, 
Da je junak Vukoviću Jure: ' 
To svidoči Balbi Providure. 

I ovo je junak do istine: 

Gergo Poljak od ravne Cetine, 
Svud je Gergo četu četovao. 
Dosta turskih glavah odsikao, 

Robi zemlju cara silenoga, 
Pod barjakom dužda mletačkoga: 
Tako kažu cetinski serdari, 
I njihovi mladi barjaktari. 

I Bekalo Frano harambaša 
Vitez biše, ter je dika naša: 
često tursku zemlju pohodjaše, 
Plino goni, roblje dovođjaše. 

Svud je Frano četu četovao. 
Još i turske glave odsicao: 
To svidoči malo i^-veliko; 
Nit se tomu suprotivi nitko. 

I Oderljin .silni junak biše, 
Harambaša od Cetine ravne: 
Svud je junak- četu četovao. 
Dosta turskih glavah odsikao. 

Punokrat je roblje dovodio, 
I lijepo plino dogonio: 
Tako kažu od Sinja serdari, 
Od krajine vitezovi stari. 



351 



Junaci su i Buljani bili, 
Kapetanstvo na sablji dobili; 
Priđ junacim jer su četovali, 
Težke jade Turkom zadavali. 

Krajinu su tursku porobili, 
Turke sikli, roblje dovodili: 
Sinj bijeli branit' pomogoše, 
I gradove bile uzimiaše. 

Na gla«u je Maretić Ilija, 
Haraniba,ša po izbor delija: 
Krajinu je tursku porobio, 
Dosta mlada robija zarobio. 

Sinj je bili branit' pomogao. 
Dosta jada Turkom zadavao : 
Tako kažu od Cetine starci. 
Vjera moja! na glasu junaci. 

Veića je pleme glasovito, 
U junačtvu puno ponosito: 
Od njega su izašli Bilići, 
U Cetini sivi sokolići, 

Kojino su četu četovali, 
I junački svuda vojevali, ^ 
S krajišnicim roblje dovodili, 
Ljute rane Turkom zadavali. 

Pomogoše osvojit' gradove, 
I pridobit' Turke vitezove; 
Al' je jedan od njih pogibao: 
Petar Bilić junak od Cetine. 

Na glasu je Gušiću Ivane, 
Harambaša od ravne Cetine; 
Jer je svuda četu četovao, 
S Cetinjanim glave odsicao. 

Delije su od starine bili, 
I vladanje na sablji dobili; 
Jer vitežki ^vuda voj( vaše, 
I junačke glave odsicaše. 

U junaka Slišković Križana 
Desna ruka biše od mejdana: 
S junacim je u četu hodio, 
Turke sika', roblje dovodio. 



Rosici su roda junačkoga. 
Krunu brane dužda mletačkoga: 
Vitežki su oni vojevali, 
I krajinu tursku porobili. 

Kažu starci Omarčenovića, 
Ter ga hvale kano Vučkovića;. 
Jer je junak glasoviti bio, 

' Turke sika', roblje dovodio. 

Biše junak i Biturijac Marko, 
Svidočit' će još i sunce žarko: 
Pošteno je vazda vojevao, 
Turke hvata', plino dogonio. 

I posiče dva silna junaka. 
Koji bihu dika od Turakah: 
Omer-bašu i druga njegova, 
Kod bijela Atlagića dvora. 

Amet-aga silni junak biše, 
Ter junačke glave odsicaše: 
Ali osta i njegova pusta; 
Jer ga ubi Radmanović Jure. 

Ako li mi virovati nećeš; 
A ti pitaj bega Vrebkovića, 
Koi tada u boju bijaše. 
Kad u Grabu Turci izgiboše. 

Još ti kažem čobana ovčara, 
Po imenu Jukiča Križana: 
Sam bijaše kod bilih ovacali, 
K^d na njega udariše Turci. 

Al' je momče serdca junačkoga^ 
Ter pogubi dva konjika mlada. 
Iz svijetle puške Talijanke, 
Iz velike, drugoga iz male, 
Pak uteče, poštena mu majka! 

Junaci" su bili Bilančići,' 
U Cetini kano Bakovići: 
Od junakah bihu harambaše, 
Porobiše sela i varoše. 



352 



Svuda oni na vojsku idjahu, 
S krajišnicim glave odsicahu: 
Viruj ovo, brate, do istine, 
Tako kažu starci od Cetine. 

Akrap Marko, i on vitez biše, 
Harambaša, kako pero piše, 
Kadagodir čete odlaziše, 
Prid junacim vazda Marko biše. 



Pali sela i varoše bfle, 

- Roblje hvata, Turkom jade dije. 
Svi su takvi cetinski glavari, 
Harambaše i mladi serdari. 

To svidoče bani generali, 
A najveće Balbi Providure, 
Eoino je Sinj grad obranio 
S krajišnicim, Bog ga sahranio I 



Pisma od Marka Curkovića. 



Poslušajte, mladi Cetinjani! 
Kako biju Turke i čobani: 
To je vaša dika i pohvala. 
Poslušajte 1 nije ovo šala. 

Podižš se jedna četa mala. 
Od Lijevna grada bijeloga: 
Prid njome je Dizdarević Aso, 
Barjak nosi Agićević Ibro. 

Kad su bili uz Prolog planinu. 
Govori' je Agićević Ibro: 
„Pobratime, Dizdarević Aso I 
Ništo mi se loša srića kaže. 

Duhnu vihar od Cetine ravne, 
Barjak mi se vije naopako: 
Bog će dati, da će dobro biti; 
Čini mi se, da ću poginuti." 

Ali mu je Aso besidio: 
„Strašivice, Agićević Ibro! 
Ako nesmiš sVlasim bojakbiti, 
Nebljaše iz doma hoditi!" 

Kad je Ibro njega razumio: 
Prid junacim idje neveseo, 
Berzo Turci Prolog prijezdiše, 
U Cetinu ravnu ulizoše. 

Namira jih namirila biše 
Na čobana Ćurkovića Marka: 
Na sokola roda junačkoga, 
Biše Marko kod bflih ovdcah. 



Kada ga je Ibro ugledao. 
Bojno kopje biše položio. 
Ter poleti kano soko' sivi: 
Da pogubi ćurkovića Marka. 

Ar je njemu besidio Mai:ko: 
„Nemoj, pobro, nasžrtj'ati na me. 
Skoro sam se puške dobavio: 
Čini mi se, izdati me neće. 

Ako te je rodila Turkinja, 
A mene je Cetinka Vlahinja, 
Podji s Bogom, a negubi glave, 
Moja puška za igru neznade.'^ 

Ali Ibro zato i nehaje. 
Već doleti, 4a.pogubi Marka, 
Marko pušci živi oganj daje, 
Ter udari mlada barjaktara. 

U zlo ga je misto udario. 
Više berka u Čelo junačko, 
Mertav junakkcemoj zemljipadfe, 
Muhamedu svoju dušu dade. 

Kad to vidi Dizdarević Aso, 
On doleti, da pogubi Marka: 
Marko biše serđca junačkoga. 
Maloj' pušci živi oganj daje, 

Ter udari Dizdarević Asu: 
Pribi njemu ruku |i ramenu; 
Ar mu smertne rane nezadade. 
Evo, pobre, velike nevo^el 



— 353 — 

Sa svih stranah Turci obletiše, 
ćurkoviću glavu odšikoše: ' 
To se sgodi rata malenoga; 
Malenogai ali žestokoga. 



Slidi trenja pisma od Siiya i njegovih vitezovah, kalio đodji 
pođaiu' Sarašćer Mustig-paša samo sa sto hiljadah vojske« 



Još nebiše zora zabilila, 
Ni danica lica pomolila: 
Zove Vila s Prologa planine 
Vitezove od ravne Cetine: 

„Na noge se, mladi Cetinjani! 
Jer spavate kano i poklani? 
Eto na vas vojska strahovita, 
Turska vojska puno silovita. 

Sto hiljMah pisac' i konjikah, 
Sve po izbor najboljih vojnikah : 
Prid njima je silni Mustaj-paša, 
Hercegovac, kervolija vaša. 

Od Ćelića roda i plemena, 
Poturči se u mlada vrimena, 
Ter ostavi starca babu svoga, 
Podje dvorit' cara silenoga. 

I kod njega jadnu sriću nadje: 
Od čobana za pašu izadje, 
I Serašćer od vojske careve, 
Ter sad robi deržave duždeve." 

Istom Vila tako besideći, 
Cetinjane mlade slobodeći: 
Na Cetinu Turci udariše, 
Na Kosincu vodu pribrodiše. 

Kad to vidi Vučkoviću Bože; 
Sedla konja štogod -prija može: 
Kano soko' udari na Turke, 
Ter junačke okervavi ruke. 



S njim bijaše trijest vitezovah, 

V Krajišnikah sivih sokolćvah, 

' Dvajest i šest gldvah odšikoše, 
Pak se natrag zdravi povratiše. 

Al' nektiše dva silna junaka, 

. U slobodu slična i jednaka: 
Dva Lovrića, dva orla kerstaša: 
Otac i sin, lipa dika naša. 

Nego siku Turke krajišnike: . 
Mlade pisce i berze koBJike; 
Ali po nje tad bijaše loše, 
Sikuć Turke oba pogiboše. 

Ljuto cvili Vučkoviću Bože, 
Od tuge se junak prinemože^ 
Žali serdar dva Lovrića svoja: 
Gdi ste sada dva sokola moja? 

Koji samnom u četu hodiste, 
Ter od Livna roblje dovodiste. 
Ej Gfergure, ljute moje rane! 
Tko će branit' mlade Cetinjane? 

Ej Filipe, rufnena jabuko, 
Sva žalosti moja, težka muko! 
Jošter nisi lipo ni zenula, 
A vidim te, da si uvehnula. 

Evo, brate, žalosti i višel 
Na otoku sbig cetinski biše: 
U vodu su Turci ugazili, 
Ter na otok skladno udarili. 

• ■ 2; 



354 



X 



Hladna se je vođa zajazila, 
Kud je turska vojska prigazila: 
Tu se brani malo i veliko; 
Ali od njih neuteče nitko; 

Jer je silna vojska udarila, 
Otočane pod mač okrenula, 
Puno veće izgibe Turakah, 
Nego mladih cetinskih junakah. 

Ar za ludu njihov mejđan biše, 
Viruj, pobre, tako pero piše: 
Odtolem se podigoše Turci ^ 
K Sinju gradu kano mferki vuci. 

Cetinu su uz put porobili, 
I pod Sinjem tabor učinili, 
Malo vrime postajalo biše. 
Na troje se oni razdiliše: 

Jedni paze Sinja bijeloga, 
Od pomoći dužda mletačkoga: 
Drugi idju niz polje Petrovo, 
Da osvoje gnjizdo sokolovo: 

Derniš bili više polja ravna, 
U serdcu jim to biše od davna; 
Ali mnogi glave pogubiše. 
Prija nego Derniš i vidiše; 

Jer jih siče silni kavalire, 
S krajišnicim Nakiću Gergure, 
Nedade jim pristupiti k gradu. 
Već jim riisu svu oguli bradu. 

Sramotno se povratiše Turci 
K Sinju gradu kano gladni vuci. 
Niti Derniš bili osvojiše, 
Niti mlado roblje zarobiše. 

Tretja vojska ode. pod Verljiku, 
Svakom' daje žalost priveliku: 
Na varoš je zorom udarila, 
Ter ga biše berzo osvojila. 

Upališe kule i čardake, 
Verljičane ter siku junake; 
Ar se oni lipo osvetiše. 
Zašto mnoge Turke, pogubiše. 



Kad su Turci varoš osvojili, 
Udariše na kasteo bili; 
Ar na silu njega neuzeše, 
Neg' na viri; jer jim se zakleše: 

Da jih neće pogubiti nitko, 
Neg' veselo malo i veliko 
Da će poći kud je komu drago, 
Još jim uz to obećaju blago. 

Privariše jadne Verljičane, 
Ter jih siku kano Otočane, 
Biše dušah petnajest stotinah 
U kaštelu, ovo je istina. 

Kad u njega Turci ulizoše. 
Što bi $taro, ono posikoše, 
Malu dicu nemilo razdiru, 
Učiniše veliku nevini. 

A neviste i mlade divojke 
Poturice hvataju za dojke. 
Sve za roblje tada popadoše, 
Pak se Sinju gradu podigoše. 

Tu su tuge, velike žalosti: 
Turci vode roblje brez milosti, 
Majke žale, divojčice ciču, 
A neviste „jao meni!" viču. 

Ar žalosti onde nepristaju^ 
Pod Sinjem jim gorju muku daju : 
Štogod biše od boja junakah. 
Sve pogibe tada od Turakah., 

Virujte mi, na glasu delije, 
Nigda vire u Turčinu nije: 
S nevirom je vojevat' počeo, 
S nevirom je po' svita oteo. 

Opet oni o neviri rade, 
Oko Sinja meterize grade: 
Po imenu dozivlju serdare, 
Ter nastoje, da i njih privare: 

»Pridajte se, sinjski vitezovi! 
Po Cetini bit' ćete knezovi; - 
Bilu gradu vrata otvorite, 
čestitom' se paši poklonite. 



355 



Pridajte se, mladi Cetinjani! 
Neginite kano. Otočani, 
Ostavite Latinina Mark;a, 
Bit' će paša vaša mila majka." 

AP' serdari za to ni nehaju, 
Veće Turke psuju i karaju: 
„Ej nevire, Turei Glamočani! 
A gdi su nam naši Verljičani? 

Kojino se vami priđadoše, 
Ter na viri tverdoj izgiboše? 
Nigda vire u vami nejmade, 
Zašto Turčin za Boga neznade. 

Prija ćemo podnit' težke muke, 
Neg' se pridat' u nevirne ruke: 
Ni ostavit' dužda mletačkoga, 
A dvoriti cara nevirnoga." 

Kad serdarer Turci razumiše, 
Oko' grada tope namistiše : 
Ter- ga biju, nigda nepristaju. 
Sa svih stranah živi oganj daju. 

Pak su naglo na grad udarili, 
S rukam' su se zida uhvatili: 
Živa vatra prosu se iz grada. 
Slušaj, brate, od Turakah jada. 

Koliko ih na grad udaraše, 
On'liko ih sunovrat padaše: 
Pogibe ih petnajest stotfnah 
Na jurišu, ovo je istina. 

A ostali biže i jauču. 

Za njima Se saručine suču, 

. Prid Mustapu idju izranjeni. 
Neveseli, ^sa svim poniženi. 

Suze rone, ovako govore: 

„Mustaj-paša ! još će biti gore; 
Jer Sinjani nisu Otočani, 
Nit su oi\o jadni Verljičani; 

Već su ono zmaji i junaci. 
Vitezovi kano i Ungarci, 
Prid njima su aždaje glavari. 
Kapetani 1^ mladi serdari. 



Po imenu kažemo glavare, 
Vitezove i delije stare: 
Kavalira Gerčić Dom Ivana, 
Koino je dika Cetinjanah, 

I serdara Bozu Vučkovića, 
Na oružju Marka Kraljevića: 
Žankovića i Tomaševića, 
I viteza Gergu Bakovića. 

Surić Franu, zmiju od mejdana, 
A unuka Surić Dom Štipana: 
Vojevodu Grobovca Antuna, 
I ćulića mlada kapetana. 

Ovo jesu cetinski glavari. 
Kapetani i mladi serdari: 
Još kažemq, moj čestiti paša! 
Tri papaza, to je žalost naša. 

Fra Štipana roda Ugričića, 
I Fra Pavla fratra Vučkovića: 
Tretjega ti kažemo sokola, 
Ter se zove BarČić Fra Nikola. 

Ovi tebi grada nepridaju, 
Nego nami ljute rane daju, 
i ostali sinjski kapetani', 
Harambaše od krajine zvani. 

Silni vitez njima zapovida, 
Da se brane ; sve jim pripovida : 
„Nije ono poplašeno Ture, 
Nego vitez Balbi Providure, 

Koi bi se prija pomamio. 
Još i rusu glavu izgubio. 
Nego bi se tebi poklonio. 
Sinju gradu vrata otvorio." 

Paša njima ništa neviruje. 
Već jih opet na grad natiruje: 
Sinjani se Turkom nepridaju. 
Već jim ruse glave odsicaju. 

Osta mertvih brez broja Turakah, 
Oko' grada najboljih junakah, 
Obraniše gnjizdo sokolovo. 
Na krajini serdce principovo. 



356 



Obrani ga Marija divica, 
Kojano je sinjska pomoćnica: 
Koliko ih pod grad dolazaše, 
Toliko ih mertvih ostajaše. 

Bi u Sinju gospina prilika, 
Koja čini Čudesa velika: 
Trikrat se je u gi'adu znojila, 
Moleć sinka, koga je rodila, 

Da pogleda na svoje stvorenje, 
Koje nosi njegovo zlamenje: 
„Zarad, sinko ! tvoje gorke muke, 

- Neđaj puka u nevime ruke. 

Tako t' moje velike žalosti, 
Nu se smiluj! tergi^išnikom prosti. 
Plačna gledat' ja nemogu puka. 
Ni slušati njihova jauka." 

Ali Isus majci odgovara: 
„Njihova je opačina stara. 
Pusti mene moja majko mila. 
Da pokaram ja njihova dila. 



Njihovi mi dodijaše grisi, 
Nek' jim sindžir oko' vrata visi, 
Trikrat majka moli sinka svoga, 
Da nekara puka cetinskoga. 

Poslušajte velikih čudćsah, 
Što će sada pasti iz nebesah: 
Na Turčina dodje serdobolja, 
Težka bolest, velika nevolja. 

Po tri sta ih na dan umiraše, 
Po toliko iz vojske bižaše: 
A u oči Gospojine slavne, 
Biže Turci iz Cetine ravne. 

Osta mertvih trideset hiljadah 
Turske vojske oko' bila grada: 
Što pogibe, što bolest umori, 
Gospa sinjska posve jih obori. 

Zahvaljujte, od Sinja^junaci, 
Brez pristanka Isusovoj majci, 
Kojano vas od Turak' obrani, 
I da ste mi zdravi Cetinjani! 



Sliđi pisma od vitei6vah klišfcih. 



ooko' sidi na stini, studenoj. 
Kolje zmije po gori zelenoj 
Iznad sinja mora latinskoga, 
Više Splita grada bijeloga. 

Neda zmijam blizu pristupiti. 
Ni na ptiće svoje udariti, 
Već jih tira gori u, planine, 
Gdino im je misto od starine. 

Nije ono soko' ptica siva, 

. Koi zmaja proždiraše živa, 
Većno tverdi grade na kamenu: 
Klis bijeli zazvan po imenu, 

Koi brani bijele gradove, 
Oko' mora kule i dvorove, 
Od Turakah carevih junakah, 
A najveće od silnih Bošnjakah. 



U njemu su bani pribivali, 
Za najveće Kružići su stali: 
Sad poznaje dužda mletačkoga 
Za pravoga gospodara svoga. 

Pod njime su bivali mejdani, 
Kadno u njem pribivaše bani; 
Izginuli brez broja junaci: 
Dalmatini, Turci i Ungarci. 

Ungarski je i dva puta bio; 
A Turčina dvakrat je dvorio : 
Sada tretjom dužda rtiletačkoga, 
Latinina kralja pravednoga. 

U njemu se rodiše junaci: 
To svidoče i Turci Bošnjaci; 
A najveće silne mejdandžije^ 
Koji siku odže i adžije. 



357 



Kada Turci Bosnu osvojiše, 
Dalmaciju, Liku i Kerbavu, 
Klis bijeli oni obsidoše, 
Kružić bana vitežku deržavu. 

U toj vojsci silni junak biše, 
Ter Kružića na mejdan zoviše; 
Ar mu bane izać nesmidjaše, 
Zašto Turčin aždaja bijaše; 

Ar se nadj^ jedno momče mlado, 
Vima sluga Kružić Petra bana: 
Imenom se Miloš zovijaše, 
Ter izadje na, mejdan junački. 

Kada ga je 'Turčin ugledao, 
Milošu je tiho govorio: 
„Ali si se, momče, pomamilo, 
6li ti je život omerznuo. 

Gledaj na me, a pogledaj na se. 
Pak ćeš vidit', žalostna ti majka: 
Jes' li moja slika i prilika, 
Jes' li verstan samnom bojak biti?" 

Ali mu je Miloš besidio: 

„Nemire se s aršinom junaci; 
Da mi budeš serdce izmirio, 
Nebi tako ludo besidio." 

Tu se s britkim' sabijam^ udariše, 
Po mejdanu kliskom pregoniše, 
Turčinu je loša srića bila: 
Miloš mu je sablju podhvatio. 
Desnu mu je nogu prisikao. 

Ar se Turčin i na livoj brani, 
Ter mu neda blizu pristupiti. 
I tomu se Miloš domislio, 
Iz daleka bije ga kamenjem. 

To Turčinu i pomučno biše, 
Ter Milošu tiho besidjaše: 
„Psi se biju dervljem i kamenjem, 
A junaci sabijam' i kadaram'." 



Baci njemu britku sablju svojih, 
T^r ovako Turčin besidjaše: 
„Nemuči me, jedna aranzado! 
Uzmi sablju, odsici mi glavu." 

Tad -pristupi Miloš dite mlado, 
Mahnu sabljom, odsiče mu glavu. 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Miloš biše serdca Davidova. 

Na glasu je Klišanin Ivane; 
Jer odnese punokrat mejdane: 
Svidoče mu pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pivaju. 

I ovo je junak glasoviti, 
Po imenu Klišanin Bariša: 
Jer na mejdan Turke pozivaše, 
Ter njihove glave odsicaše. 

Al' pogibe i on od Tur^kah, 
Na mejdanu od silna junaka : 
Od Skradina građa bijeloga, 

^ Od Morije rata žestokoga. 

Dokazuju Breulja serdara. 
Vitez biše i delija stara: 
Cetinu je ravnu porobio 
Velikoga rata od Kandije. 

Često serdar na vojsku idjase. 
Još i turske glave odsicaše: 
Serdarstvo je na sablji dobio 
Vojujući i bojak bijući. 

Žakuliću, od Klisa serdare! 
Na te viče Otmanović care; 
Jer si tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Deliju je porodila majka. 
Vira moja! silnoga junaka: 
Po imenu Perković Šimuna, 
Koi siče odže i adžije, 
Velikoga rata od Kandije. 






358 



Plfno goni, tursko roblje vodi, 
Proddje ga na duždevo more, 
Krajinu je tursku porobio, 

• Majke turske u ćemo zavio. 

Na glasu su dva silna junaka, 
Dya junaka, obadva jednaka: 
Djiljić serdar i Buliga Marko, 
Nebi bolji ni vojvoda Janko; 



Jer carevu zemlju porobiše, 
Svoje sablje kšrvce napojiše: 
Junaci su bili od starine 
Čestitoga rata oJ Kandije. 

I ovo je silni junak bio. 
Po imenu Ivančević Mijo: 
Kadagodir u četu idjaše. 
Vazda turske glave odsicaše. 



Vitezovom pjesma na poštenje, 
Milovanu zdravlje i veselje: 
Neka može pjesme izvoditi, 
I junake svuda nahoditi! 



Sliđi pisma 6đ kaštelanskih vitezovah. 



lifpo ti je, pobre, pogledati 
Od Solina do grada Trogira, 
Ter Kaštele ravne razgledati, 
Kojino su prilika Misira. 

To je polje dugo i široko, 
Nemože ga pregledati oko: 
Ravno, plodno, puno ponosito. 
Gizdavo je, sasvim plemenito. 

Po njem rastu zelene masline, 
Viruj meni, brate, do istine: 
Rujno vino, bilica pšenica. 
Svako voće, cvitje i ružica. 

Oko' mora varoši bijeli: 
Po imenu zovu se Kašteli, 
Tverde kule, visoci palači, 
I u njima sileni junaci, 

Koji Turkom puno dodijaše, 
I njihove glave odsicaše 
Velikoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije. 

Koje znadem, kažem po imenu: 
Najpervoga Kumbata Ivana, 
Od Kastćlah silnoga junaka. 
Ljutu zmiju i orla kšrstaša. 



Koi turske odsicaše glave, 
U Levantu kada vojevaše: 
Dužde njemu dade generalstvo 
Od harvatske vojske za junačtvo. 

Od Splita je Tartaljić vojvoda, 
Gospodičić vitežkoga roda: 
Nebijaše žeštjeg' mejdandžije 
Velikoga rata od Kandije. 

Sedam glavah odsikao biše 
Na mejdanu, tako pero piše: 
Brez mejdana veće ih posiče, 
Vitezovi u njemu se diče: 

Dva brajena, dva Ivančevića, 
Serdca bihu Marka Kraljevića. 
Oba brata od Kastelah ravnih 
Spominju se od junakah slavnih; 

Jer vitežki jesu vojevali, 
Još i turske glave odsicali: 
Bihu oni silne mejdandžije 
Ognjenoga rata od Morije. 

Rajeviću! diko od Kaštela', 
Tebe hvale mletačka vlastela: 
Da si turske glave odsicao, 
Po Levantu kad si vojevao. 



359 



Svidoči ti lipo kavalirstvo, 
Od principa dato za junačtvo. 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
Od junačtva tvojega zlamenje. 

Pivaju se pisme i popivke 
Od junaka Vamice hajduka; 
Jer na mejdan često izlazaše, 
Ter po poli Turke prisicaše. 

Junak biše rata od Kandije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije: 
A delija od ravnih Kast^lah, 
Hvale njega varoši i sela. 

Čuo jesam, gdi ljudi pivaju, 
Kad goricom zelenom putuju: 
Zavorović da je vitez bio, 
I svu tursku zemlju porobio. 

Od njega su kolluneli bili, 
Po svoj turskoj zemlji vojevali, 
Nelažu-jim krila sokolova, 

. Ni kolajne od suhoga zlata. 

Dokazuju mlada Rotundića, 
Ter ga slave kano Smiljanića: 
Da je sika' turske haramije 
Po Levantu rata od Morije. 

On pohvata turske ormanice. 
Bolji junak bise od Varnice: 
Svidoče mu kolajne od zlata. 
Da je bio dika od Harvatah. 

Još mi kažu dva Varvilovića, 
Od Kastćlah dva sokoličića: 
Da junački jesu vojevali. 
Još i turske glar^e odsicali. 

Pivaj, pobre, to je naša dika: 
Deliju ti kažem i vojnika. 
Od Kastelah Juru Treursića, 
Biše serdca Rade Miletića; 

Jer vitežki Jure vojevaše. 
Još i turske glave odsicaše: 
To svidoče starci od Kaštela', 
A još lipše mletačka vlastela. 



Ali evo sivoga sokola, * 

I delije od ramh Kastelah, 

.^ Po imenu Čikare Ivana, 
U njega je ruka od mejdana; 

Jer po Livnu glave odsicaše, 
I barjake Turkom otimaše. 
Junak biše rata od Morije, 
Virujte mi, na glasu delije! 

Kad na Budvu udariše Turci, 
Tu bijahu mladi Kasteljanci, 
I delija Čikara Ivane, 
Tri je turske glave odsikao. 

Svidoče mu tri perle srebeme. 
Koje mu je bane darovao, 
I sada se te perle nahode 
U bijelu dvoru Ivanovu. 

Ali tko će izbrojit' junake. 
Od Kastćlah vitezove jake: 

* Svi su oni bili mejdandžije, 
Od Kandije rata i Morije. 

Ako li mi virovat' nećete. 
Krajišnici sadašnji junaci! 
Nuder malo da probesidimo, 
Kano bratja porazgovorimo : 

Kadno Turci naglo udariše, 
Dalmaciju zemlju osvojiše 
Do sinjega mora principova; 
Al' Kastelah oni neuzeše. 

Recite mi, tako bili živi. 
Ali bolji junaci bijahu: 
Vaši didi, turski podložnici, 
AF su bili mladi Kasteljani? 

Koji s Turcim vazda bojak biše, 
Hojak biše i obraniše se, 
Brez gi-adovah i brez lumbaradah, 
I brez vaše moći i pomoći. 

I nemojte reći: da ja lažem. 
Poslušajte 1 da vam pravo kažem : 
Kada Turci na rge udaraše, 
Vaši didi s Turcim alakaše; 



— 360 — 

AF Kast^lah bilih neuzeše, 
Neg' sramotno vazda izgiboše. 
Oli hoćeš, oli nećeš, pobre, 
Kasteljani junaci su bili. 



Sliđi kratko govorenje od gospođe PoVjicke. 

Nahođe se u Poljicih od đvi verste gospođa, jedni- su bosanska, 
a drugi gospoda ungarska. Knezovi bosanski izhode od jasne kuće i 
plemena velikoga kneza Miroslava. Uzrok pak od njihova u Poljicih 
nastanjenja jest ovi : dogodi se niki nesklad medju gospodom ^i kraljem 
bosanskim, cica koga nesklada bi usilovan knez Tišimir Miroslavić 
s svojim bratom Krešimirom i Elemom diliti se iz Bosne u Dal- 
maciju, i učiniti svoje pribivalište u Poljicih; a u mistu Zvečanju, u komu 
mistu sagi'adiše lipe palače, od kojizih zidovi i sada se u svomu bitju 
nahode. 

Dodjoše dakle rečeni knezovi na hiljadu i petnajest, i koji se 
posli nikoliko vrimena razdiliše. Tišimir uze na dio sve od vode Gu- 
bavice, koja teče^izpod Zadvarja do Gradca mista usrid Poljicah. Elem 
uze sve, što je s gornju stranu Mosora do Cetine , i od Dugopolja do 
Radobulje. A Krešimiru zapadoše na dio dolnja Poljica od Gradca do 
vode Žarvnovnice, i svaki se nastani u svomu dilu: Tišimir u Zvečanju, 
ter od njega koji izadjoše, zovu se Tišimir i. Elem u gornjem Do'cu, 
ter se zovu Elemitjani, koji se od njega porođiše. A Krešimir u 
Dubravi, od koga se mnoge kuće porođiše, zovući se i danas Krešimiri. 
Od ovizih triuh plemćnah sva su sada gospođa u Poljicih, kojizih je jedno 
množtvo veliko, a još bi ih veće bilo, da se nebuđu razterkali po mistih 
okolo stojećim. Niki se namistiše u Splitu, kakono knez Marijanović, 
rečeni JankoiKaraman, od koga je prisvitli gospodin arcibiskup 
zadarski. Jedni u Š kolje, jedni u Omiš, i u druga mista od Dalmacije. 

Gospoda ungarska, koji se nahođe u Poljicih, izadjoše. od Jure 
Raičića i njegovih sinovah Ugrina i Novaka, koji dodjoše izUn- 
garije u zadnja doba; puno posli, nego rečena gospoda bosanska iz 
Bosne; a posli lijih dodje gospodin Dražoe: i od ovizih su sada sve 
kuće gospođe ungarske u Poljicih, kojizim knezovi bosanski dadoše iz- 
medju sebe dile i posidovanja, koliko bi moguće , budući se sprijateljili, 
i priko čuda zaljubili medju se. Ova se pak gospoda lipo pogodiše i 



— 361 — 

I 

vikovne zakone učiniše u ime vladanja , to jest : da gospoda bosanska 
inaadu stavljati i prominjivati kneza velikoga, i dva prokuratora, aliti 
providitelja od gospode ungarske; a gospoda ungarska da imadu obirati 
i Činiti velikoga vojvodu, i dva prokuratora od gospode bosanske; i ovi 
jedan brez drugoga da suditi nejma, navlastito u stvarma poglavitim. 
Imadoše u svako vrime vlastitu oblast i vladanje po dopuštenju kraljali 
bosanskih, ungarskih i cesarah rimskih, da mogu po sebi od svake verste 
sude činiti, zle smaknuti , a dostojne blagodariti ; koja oblast i danas 
nahodi se medju njima po dopuštenju privedroga principa mletačkoga, 
pod koga krilom oni vojujući vazda se ukazaše verstni na oružju 
vitezovi, kako će se viditi iz ovizih pis^mah, koje slide. 



Slidi pisma pžrva od PoVjieanah, kako iisikode Turke rata od 

Kandge na 1649. ožiuka na 27. 



IVnjigu piše kliski kapetane, 
Po imenu Babametoviću, 
Ter je šalje k gradu Carigradu, 
A đa ruke Otmanović cara: 

„Sultan care, mili gospodare! 
Poljičani tebe odbigoše, 
Pod duždevo krilo pribigoše, 
Evo ima po' godine danah. 

Porobiše svu Cetinu ravnu, 
I u Livnu dvore Atlagića: 
Mi nesmimo grada otvoriti. 
Na duždevo more pogledati." 

Kada caru bila knjiga dodje. 
Onu štije, drugu napisuje, 
Ter je šalje paši bosanskomu, 
Ovjjko je njemu besidio: 

„Kako primiš bflu knjigu moju, 
Kupi vojsku štogod većumoreš, 
Ter otidji k moru latinskomu, 
I porobi poljičku d^ržavu. 



Sve izsici malo i veliko; 
A knezove deri na mihove. 
Koji niene skoro odbigoše, 
K mletačkomu duždu pribigoše. 

Donesi mi dvi glave junačke: 
Jednu glavu Bobetić Štipana, 
Poljičkoga kneza velikoga, 
Koi mi je puno dodijao. 

Drugu glavu Petra Kulišića, 
Od Poljicah vojvode i kneza, 
Koi Turke na mejdan pozivlje. 
Na mejdanu odsijeca glave." 

Kad je paSa njega razumio, 
Silenu je vojsku sakupio: 
Mlade pisce i berze konjike, 
I otidje vojska* u Poljica. 

Prid njome su tri paše careve: 
Jedan biše Memed Topan-paša; 
Drugi biše silni Sejdi-paša; 
Tretji paša Izuran Alija. 



362 



Sva Poljica đolnja porobiše, 
Od studene vode Žarvnovnice, 
Sve do Gradcamistagospodskoga, 
Gdino čine kneza velikoga. 

Pohvataše momke i divojke, 
Zapliniše na alaje ovce: 
Eoblje vode, bile ovce gone, 
Pivajući i popivajući. 

Ar je Turkom loša srića bila: 
Sve se skoči malo i veliko, 
Od Poljicah i dolnjih i gornjih, 
Ter za Turcim u potiru tercu, 

A prid njima dva zmaja ognjena. 
Dva viteza od Poljicah kneza: 
Jedan biše Bobetić Štipane; 
A drugi je Kulišiću Petre. 

Turskoj vojsci pute 'pretekoše, 
Ter u tisnim klanjcimzasidoše: 
Iz busije udriše potajne, 
Na nje živi oganj oboriše. 

Koliko je puknulo pušakah, 
On'liko je padnulo Turakah, 
Potiraše svu vojsku carevu, 
Ter jih siku uz Mosor planinu. 

Oni nije glave odsikao, 
Koi nije u tom boju bio: 
^Natiraše careve delije 
Na visoke od Zakučja stine. 

Kako koi Turčin dolazaše. 
Niza stine stermoglav padaše, 
Veće ih je skačuć poginulo. 
Nego ih je sablja pogubila. 



Ako -li mi virovati nećeš, 
Uzpenji se na Mosor planinu, 
Ter ćeš vidit' kosti od Turdkah, 
Od pišacah, konjah i konjikah, 

Gdi se bfle kano i točila. 
Kud je vojska careva skočila, 
Izgiboše vitezovi Turci 
U Poljicih, ni broja se nezna. 

Tri stotine živih uhvatiše, 
I šestdeset suviše delijah: 
Alaj-bćgah i mladih dizdarah, 
Kapetanah, agah i serdarah. 

čev^rdanah, pušak' i sabaljah, 
Mur-dolamah, zelenih ćurakah, 
Samur-kapah i alaj-barjakah, 
Odnesoše ni broja se nezna. 

Ar neprodje puno godin danah. 
Opet Turci vojsku sakupiše: 
Porobiše selo Žeževicu, 
Pak odoše doli u Poljica, 

Da osvete glave od Turakah, 
U Poljicih skoro odsičene; 
Ar je Turkom loša srića bila: 
Zapazi jih iz Mosora Vila, 

Ter dozivlje kneza velikoga. 
Pak je njemu Vila besidila: 
„Zlo ga lega' i zoricu zaspa', 
Eto na te careve delije!" 

Kad je kneže Vilu razumio. 
Skočio se na noge junačke, 
Ter pokupi malo i veliko, 
Pak zaside u busiji Turkom. 



Iz busije udriše potajne. 

Tri stotine odsikoše glavah: 

Osam stotin' oteše pušakah. 

Malo manje zelenih ćurakah. 

Ovi se^'drugi boj sgodi na 1663. 



a63 



SI idi pisma druga od Poljičanah, i^ako razbiše Turke rata 
bečkoga, oliti od Morije na 1686. s^rpnja Qa 2. 



Još nebiše zora zabilila, 
Ni danica lica pomolila,. 
Vikn& Vila tanko glasovito 
Od Mosora visoke planine. 

Kako viče, daleko se čiije, 
U Poljica i dolnja i gornja: 
„Poljičani, mladi vitezovi! 
Zlo ga legli i zoru zaspali, 

Ljute klanjce Turci prejezdiše, 
Ter u Dolac oni ulizoše, 
Deset hiljad' po izbor jimdkah. 
Sve pišacah i berzih konjikah. 

Prid njima je vitez od starine: 
Po imenu silni Perut-paša, 
Od Stambula grada bijeloga. 
Desno krilo cara čestitoga. 

Koind se kune na ćitapu, 
I na svojoj sablji okovanoj: 
Da će turske osvetiti glave, 
U Poljicih prija odsičene. 

Vas je Dolac paša porobio, 
I Srijane ognjem ,sažegao ; 
Što je staro, pod sablju okrenu. 
Što je mlado, vodi u sužanjstvo." 

Kada oni Vilu razumiše. 
Sve se skoči malo i veliko: 
Tkogod može sablju pripasati, 
Sve to terce, da Turčina siče: 

Žene, starci, dica i divojke, 
Pobigoše u Mosor planinu; 
A junaci naglo priletiše, 
Ter na Turke skladno udariše. 

Perut-pašu oni potiraše, 
I njegovu silovitu vojsku: 
Pobigoše k Sinju bijelomu; 
AP je njima loša srića bila: 



Poljičani Turke pretekoše, 

^ Ter jim ljute klanjce zatvoriše: 
Kad u klanjao ulizoše Turci, 
Iz busije udriše junaci. 
^Prid njima je soko' ptica siva: 
Sivi soko' Pezeljić Dom Jure, 
I delija Tomičić Ivane, 
Od Poljicah kneže i viteže. 

Svi udriše jedino na Turke, 
Ter jim rus.e odsicaju glave: 
Razgone jih po gori zelenoj. 
Kano vuci po planinara ovce. 

Trijest i šest odsiječe glavah 
Svojom sabljom Pezeljić Dom Jure: 
Malo manje TomiČić Ivane, 
Sikuć Turke oba pogiboše. 

Tu gospoda turska izgiboše: 
Devetnajest mladih buljumbašah. 
Do dva bega i dva alaj-bega, 
Ine vojske ni broja se nezna. 

Tri stotine živih uhvatiše, 
I četiri velika plemića: - 
Mustaj-bega Babametovića, 
Ćiaića' i Barakovića. 

Uhvatiše i Filipovića, 

Murat-bega na glasu viteza, 
Dva pašina alaj-barjaktara. 
Šest čaušah i pet buljumbašah. 

Tu nebiše kneza ni vite?a. 
Od Poljicah ni dolnjih ni gornjih, 
Koi turske neodsiče glave. 
Svoju sablju nenapoji kervce. 

Ar evo ti veće čudo kažem. 
Pravo, brate, da ništa nelažem: 
Još i ženski tada mejdan biše. 
Kad u Do'cu Turci izgiboše. 



364 



Tu se nad j 6 Mare Žuljevića: 
Dva Turčina pogubila biše; * 
Tretjem' sveza ruke na opako, 
Povedi ga \ dvoru bijelomu. 

Druga biše serdca junačkoga, 
KanO' majka Kraljevića Marka, 
Mlada Bare Leksića Ijubovca, 
Opošteni Poljičkinje mlađt. 



Jednoga je kosorom posikla, 
Drugoga je živa uhvatila: 
Nečudi se, dragi pobratime, 
Poljičke su roda vilinjega. 

U Mosoru visokoj planini, 
Gdino teče vrutak vode hladne 
Onde sidi Vila zlatokrilka, 
Od Mosora "banica gospoja. 



K njoj dolaze Poljičkinje mlade, 
Ter na vodi bilo lice hlade: 
Njima pisma, zdravlje Milovanu, 
I njegovu pobri Radovanu. 



Sliđi pisma tre^a, osobita od vitez6vaii poViieiiih, kolilco jeiii>i 

gl&vaii odsiliao rata od KandUe i Morue. 



]\u poslušaj, dragi pobratime! ' 
Što se sgodi Još u staro vrime: 
Sokolovi sivi izletiše, 
U Poljica doli doletiše. 

Lete jedni od Bosne ponosne. 
Drugi, pobre, od zemlje ungarske, 
Ter saviše gnjizda sokolova 
U Poljicih više sinja nlora. 

Porodiše ptiće sokoliće: 
Vitezove kano Ugričiće, 
Koji caru puno dodijaše, 
I njegovu zemlju porobiše. 

Vitezove kažem po imenu, 
U njihovu junačkom plemenu: 
Najpervoga Kružić Petra bana. 
Od Poljicah ruža izabrana, 

Koi turske glave odsicaše, 
Kad u Klisu gradu pribivaše: 
Porodi se Kružić Petre bane, 
U Zvečanju mistu izpod strane. 



Drugoga ti ja kazein junaka: 
Po imenu Sinovčića Marka, 
Iz Poljicah od sela Dubrave, 
Junaci ga br©z pristanka slave; 

Jer je veće odnio mejddnah. 
Nego ima u godini ddnah: 
Pod njim konjah poginulo biše 
Četerdeset, kako pero piše, 

Bojak bijuć s carevim' delijam', 
U Kandiji dvadeset godinah. 
Dužde Marku dade kavalirstvo, 
Za junačtvo još i generalstvo. 

Sinovčiću, diko od Poljicah! ^ 
Na te plaču janjičari dica; 
Ar te hvale latinska gospoda, 
I junaci slavnoga naroda. 

Tretjega ti još viteza kažem. 
Po imenu Bobetić Štipana: 
Od Poljicah kneza velikoga. 
Britku sablju dužda mletačkoga. 



365 



Koi usve posiče Turakah: 
Kako kažu dvajest i četiri, 
Vojujući i bojak bijući 
Velikoga rata od Kandije. . 

AF poslušaj Miloš Obilića, 
Po imenu Petra Kulišića: 
Od Poljicah vojvodu i kneza, 
Na oružju silnoga viteza. 

Trideset je glavah odsikao : 
U sve vrime što je vojevao, 
Najveće ih odsikao biše, 
Kad pod Gradcem Turci izgiboše. 

Nebi nigdi boja žestokoga 
Brez viteza Kulišića Petra: 
Kad junaci rujno vino piju, 
Kulišića u pismi spominju. 

Peti biše Kulišić Tadija: 

Svu je tursku zemlju porobio, 

Od Vratara do grada Mostara, 

' Od Zagvozda sve do Imotskoga. 

Često junak na mejdan idjaše, 
Ter mejdane Turkom odnosaše: 
Svi mejdani Kulišić Tadije 
Sgodiše se rata od Kandije. 

Kažu meni zmaja ognjenoga, 
I krilaša roda junačkoga: 
Po imenu čotića Jurišu, 
Poljičkoga kneza i vojvodu. 

Na njem zlatno krilo trepetjaše, 
Mejdandži-se košulja vijaše: 
Turke siče rata od Kandije 
Na vitezu dobru konju svomu. 

Posli smerti Čotića vojvode 
Od njegove mejdandži-košulje 
Paramenta bijaše skrojena, 
U svetoga Luke postavljena. 

Pavića je kolino veliko : 
To nemože zanikati nitko; 
Jer porodi mnoge vitezove, 
U Poljicih velike knezove, 



Koji Turkom puno dodijaše, 
I njihove glave odsicaše: 
Velikoga rata od Kandije 
Bihu oni silne mejdandžije. 

Jedan biše Pavića Juriša 
Silni junak kano Smiljaniću, 
Pod Klisom je glave odsicao, 
Kadno ga je Foskul uzimao. 

Drugi biše Pavić Dom Nikola 
Silni junak, zmija krilatica: - 
Deset Turak' pogubio biše, 
Kad pod Gradcem Turci izgiboše. 

Tretji biše soko' ptica siva. 
Milovan ga poznav&še živa: 
Po imenu Paviću Dom Jure 
Velikoga rata od Morije. 

Strašan puškar Dom Jure bijaše, 
Ter u kamiš zernom udaraše, 
I pogubi trideset Turakah, 
Biše dika poljičkih junakah. 

Kažu starci kneza i plemića 
Od kolina Matijaševića: 
Imenom se Mate zovijaše, 
I on ruse glave odsicaše. 

Za njegovo veliko junačtvo 
Dužde Mati dadfe kavalirstvo, 
Koje vitez učinio biše. 
Kada Korner Novi uzimž.še. 

Jo§ mi kažu starci od Poljicah 
Dva poljička kneza i viteza: 
Od Jelića roda i plemena, 
Al' podavno u stara vrimena. 

Petar jedno, a Nikola drugo : 
Oba turske glave odsicaše, 
Svitle sablje kervce napojiše 
U početku rata od Kandije, 

Od ovoga bora zelenoga 
Izadjoše i gospoda mnoga: 
KoUuneli i vojvode mlade. 
To jim dužde za junačtvo dade. 



366 



Još mi kažu na glasu plemića: 
Kneza FrarTu Marijanovića, 
Iz Poljicah od sela Postinja; 
Pivaj, pobre! ovo je istina. 

Silni junak i vojvoda biše, 
Berzi konjik, nemore se više: 
Često turske ođsicaše glave 
Čestitoga rata od Kandije. 

Očituju nmoga svidočanstva 
Kneza Frane dila i junačtva: 
Pošteno je vazda vojevao, 
I pod Sinjem gradom poginuo. 

Ar poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem zmiju i junaka: 
Po imenu Lozić Dom Ivana, 
U koga je ruka od mejdana. 

Kad Mletčani Klis grad obsidoše, 
I na Dicmu Turke izsikoše. 
Šest je turskih odsikao glavah 
Svojom sabljom Lozić Dom Ivane. 

A sve vrime što je vojevao. 
On pogubi dvadeset Turakah: 
Tako starci od Poljica kažu, 
Viruj, brate, jer brade nelažu. 

Viteza je porodila majka, 
U Poljicih golema junaka : 
Od Kordića roda i plemena; 
Ar podavno u stara vrimena, 

Po imenu Poljičanin Marka: 
Pošteno je Marko vojevao, 
Još i turske glave odsicao 
Na jurišu Klisa bijeloga. 

Slava budi Bogu velikomu, 
Dobra sreća duždu mletačkomu: 
Svijene je gnjizdo sokolovo, 
Gdino raste stablo topolovo. 

U Zvečanju selu gizdavomu. 
Od starine, pobre, gospodskomu: 
U njemu se legu sokolići, 
Po imenu knezovi Martići. 



Koji bihu silne mejdandžije 
Od Kandije rata i Morije: 
Tako kažu od Poljicah starci, 
I ostali po svitu junaci. 

Jedan biše Martiću Matija: 
Siče Turke rata od Kandije, 
Dva je puta na mejdanu bio. 
Oba puta mejdan zadobio. 

Bi učinjen od Foskula bana - 
Za vladalca Klisa bila grada: 
To mu bane dade za junačtvo : 
Svitlo perje, od zlata medalje. 

Viteza je porodila majka, 
Dom Matiju Martića junaka: 
Šest je turskih glavah odsikao, 
Dva je sužnja živa uhvatio. 

Dužde njemu daje za junačtvo: 
Sve na misec po dvajest đukatah. 
I pravo je, jer je zadobio 
S britkom .sabljom i desnic. rukom. 

Gergur Martić delija bijaše ; 
Jer na mejdan Turkom izlazaše, 
I posiče beg-Arapovića 
Na mejdanu, pobre, junačkomu. 

A što ti se čini, pobratime. 
Od viteza Martića Ivana? , 
Dvi je turske glave odsikao, 
I njihovu odoru odnio. 

Još donese dva mača njihova. 
Oba mača jednog^, kovača, 
Kojino se i sada nahode 
U bijelu dvoru Ivanovu. 

Na glasu je Martiću Gergure.; 
Jer n četu junak odlazaše, 
I vitežke glave ođsicaše; 
Ar pogibe s Turcim bojak bijuć. 

Turke siče Martiću Matija 
•Pod Gabelom rata od Morije: 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Martići su roda junačkoga. 



367 



Božića je gospodsko kolino, 
I junačko od starine bilo, 
Od njega se rodiše knezovi, 
U Poljicih silni vitezovi. 

Jedan biše, dragi pobratime: 
Jure Božić junak od starine, 
Koi Turke pod mač okretjaše, 
Kad u Do'cu težko izgiboše. 

I uhvati dva zmaja ognjena: 
Sulagića i Arapovića; 
Još odsiće na Studencih glavu 
Ibraimii mladu barjaktaru. 

Dokazuje Mosorkinja vila 
Ljutu zmiju Božić Mijovila, 
Barjaktara dužda mletačkoga, 
Od Kandije rata velikoga: 

Da je ruse odsicao glave 
Pod Kandijom, pod bijelim gradom :- 
To svidoče od zlata medalje, 
Koje mu je dužde darovao. 

Kada princip Novi uzimaše, 
Podalekb u Buci kotorskoj, 
Pava' Božić u tom boju biše, 
Ter junačke glave odsicaše. 

Viteza je porodila majka, 
Božić Marka golema junaka; 
Jer posiče Hasan-Begovića, 
Ljutu zmiju kano Kraljevića. 

Druga rodi lava žestokoga: 
Po imenu Božića Gergura, 
Koi bile okervavi ruke 
Sikuć mlade pod Kandijom Turke. 

Na sablji je vojvodstvo dobio, 
Koje mu je dužde poklonio: 
Ovo bihu silni vitezovi. 
Od Božića plemena knezovi. 

Kaže vila silnoga viteza: 

Barić Marka, poljičkoga kneza, 
Junački je .Marko vojevao, 
I na moru Turke izsikao. 



I sad mu je krilo pozlatjeno, 
I panciri od suhoga zlata: 
A na njima dvi zlatne medalje, 
Za junačtvo Marku darovane. 

Pusta sablja tezeljić Dom Jure ^ 
Sva je turskom kervcom polivena ; 
Jer posiče u Do'cu Turakah: 
Trijest i šest carevih junakah. 

Još bi ih i veće posikao. 
Da nebude tada poginuo 
S pobratimom Tomičić Ivanom 
Na početku rata od Morije. 

Kružića je pleme glasovito, 
U Poljicih puno ponosito: 
Od njega se bani porodiše. 
Koji tursku zemlju porobiše. 

Još i vitez pope Dom Matija, 
Kružićević zmaje od dvi glave; 

% Jer je sablju kervce papojio 
3ikuć Turke' rata od Morije. 

Ej delijo, Darmiću Dom Mijo! 
I ti jesi na mejdanu bio, 
Ter vitežke odsicao glave. 
Kad u Do'cu izgiboše Turci. 

I Roguljić pope Dom Tadija 
Četiri je glave odsikao: 
Tako kažu starci od Poljicah, 
A to znadu i malahna dica. 

Svitla sablja Maneničić Pavla 
Siče Turke rata od Kandije: 
U četu je često odlazio. 
Roblje hvata', plino dogonio. 

Od njegova roda vitežkoga 
Izadjoše sileni junaci: 
Krunu brane dužda mletačkoga, 
To svidoče misnici i đjaci. 

Kad u Do'cu izgiboše Turci, 
Tu se nadje Dragićević Mate: 
Silni junak, na glasu vojvoda. 
Od našega slavnoga naroda. 



368 



Okervavi- do ramena ruke, ^ 
Sikuć mlade krajišnike Turke: 
Dade njemu dužde od Mletakah 
Mertvu platju po deset dukatah. 

I ovo je junak glasoviti^ 
Knez i vitez puno ponositi: 
Po imenu Dragićević Ive, • 
Tri je turske odsikao glave. 

Još deliju kaŽH od mejdana: 
Po imenu Dragićević Jurja, 
Koi smače silnoga junaka 
Na mejdanu, poštena mu majka! 

Sudjić Frane ljuta zmija biše, 
Kraljevića serdce imadiše: 
Kadgod Frane na vojsku idjaše, 
Vazda tursku kervcu prolivaše. 

Ej delijo, Bamjićević Luka! 
Biše tvoja od mejdana ruka: 
Spominju te i danas junaci: 
Dalmatini još i Talijanci; 

Jer si mnoge odsikao glave 
Pod Gabelom, i na veće mistah : 
AP i tvoja biše odsičena 
U Gabeli sTurcim bojak bijuć. 

Knez poljički Sušicu Nikola 
Biše junak rata od K3.ndije: 
Šest je turskih glavah odsikao, 
U Poljicih kadno izgiboše. 



I uhvati dva zmaja ognjena: 
Vazlagića i Barakovića. 
To se sgodi rata od Morije, 
Viruj, pobre, ovde laži nije. 

Nu poslušaj,^ što mi vila piše : 
Deset glavah odsikao biše, 
Po imenu Drageljiću Mijo, 
Knez poljićki roda junačkoga. 

I uhvati zmaja žestokoga. 
Po plemenu Babametovića : 
Mustaj-bega od Klisa 'dizdara. 
Desno krilo Otmanović cara. 

Vitezove porođiše majke, 
U Poljicih na glasu junake: 
Jedan biše Žuljeviću Frane, 
Koi Turkom zadavaše rane; 

Drugi junak Žuljević Matija, 
Dva poljička kneza i viteza: 
Oba turske odsicaše glave, 
U Poljicih kadno izgiboše. 

Tri sokola porodila majka: 
Tri Skeića, tri mila brajena; 
Sva tri bihu sšrdca junačkoga; 
Jer su sablje kervce napojili. 

Dva brajena, dva Sladojevića, 
Učiniše veliko poštenje: 
Sikuć mlade careve delije 
Velikoga rata od Kandije. 



Može biti, da će se tkogod naći, komu će mučno biti ova junačtva 
virovati; ali da promisli, što će reći vojska razbijena u tudjoj zemlji, u 
planinam strahovitim i klanjcim sasvim kerševitim, kako se tri puta 
dogodi vojsci turskoj u deržavi poljičkoj, nebi sumljio ni malo; pače bi 
po razlogu rekao , da jih nisu on'liko pogubili , koliko su mogli , budući 
ih iste žene sikle i vezale. Uzrok pak, što ih puno uteče, bi običajna 
naših vojnikah lakomost, koji voliše s mertvih tilesinah sadirati odoru, 
nego ih do sverhe tirati i sići, kakono čine oni, kada jim do ruke dodje. 

Sve gori rečene stvari svidoče iyihova pisma, attestati generalah, 
perle, medalje, kolajne, krila, starci i mnogi redovnici. 

Svidoci jesu ovi: Vojvoda Mate Šimunić od godištah osamdeset 
i devet. Knez Jakov Martić od godištah osamdeset i dva. Knez vojvoda 



— 369 — 

Tađija Čotić od godištah osamdeset. Toma Makanović od godištahde- 
vetdeset. Dom Nikola Dragićević, kurat od Ostervice, i kancelir vikara 
od provincije, koi piša svaka, Što starci rekoše, i što je štio u pfsmih, 
koja se u njihovih cerkvah nahode. Mijovio Žuljević , knez i kancelir 
svitovnji od poljičke deržave. — Dom Ivan Maneničić, vikar provincije 
poljičke. Misto pečata f- Komu nebude smetati nenavidost, neće mu 
mučno biti virovati. 



Slidi pisma od vitezovah omiških. 



Ua je l^omu poslušati bilo: 
Kako pjeva kneže Teovane 
U Omišu gradu bijelomu: 
Lipo slaže, ter junake kaže 

Vitezove dužda mletačkoga. 
Od Omiša grada bijeloga. 
Žestokoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije. 

Imenuje Radoša Ivana, 

U Omišu zmaja od mejdana, 
Koi turske glave odsicaše, 
U Kandiji kada vojevaše. 

Svidoči mu krilo pozlatjeno, 
r kolajne od suhoga zlata. 
Koje mu je dužde darovao 
Za iyegovo veliko junačtvo. 

I za njime Kulišića Jurja, 
^ I sokola od sinjega mora, 
Koi hvata šajke ormanice, 
Siče Turke ni broja se nezna. 

Imadiše fuštu onnanicu, 
Malo nianju od galije tanke. 
Sva joj kerma biše pozlatjena, 
I cerljenom svilom pokrivena. 

Na njoj, pobre, zlatan fano biše, 
Koga druga fušta nejmadiše: 
Za zlamenje silnoga junaka, 
Takvu slavu primi od^letakah. 



Bi genera' od vojske harvatske, 
Arbanaške i hercegovačke, 
S njima Jure Turke razbijaše, 
I gradove mnoge uzimaše. 

Pjeva junak tretjega viteza. 
Od kolina Nenadića kneza: 
Po imenu majora Miloša, 
Ljutu zmiju od grada Omiša, 

Koi turske glave odsicaše, 
U Kandiji kada vojevaše: 
To svidoče njegove dukale, 
I kolajne od suhoga zlata. 

Poslušajte, niladi krajišnici! 
Kako piva kneže Teovane: 
Mejdandžiju od Omiša kaže. 
Po imenu Babulinkovića. 

Kako njemu bila knjiga dodje 
Od delije Vazlagić Alije, 
Na početku rata od Kandije 
Ovako je Tomi besidio: 

„Tužan bio, jadan se rodio; 
Kako si se po gradu hvalio 
Prid gospodom od Omiša grada. 
Da ćeš Turke biti zaušnicam'. 

Ako jesi junak od poštenja, 
Izadji mi na mejdan jijnačld 
U nedilju, koja dodje perva. 
Pod Zakučje, gdi je mejdan stari. " 

24 



370 



Kada Tomi bila knjiga dodje, 
Knjigu štije, a na nju se smije. 
Vele njemu omiška gospoda: 
„Koi aber bfla knjiga kaže?" 

Odgovara Babulin vojvoda: 
„Evo mene zove poturica, 
Po imenu Vazlagić Alija, 
Da mu idjem na mejdan junački." 

Gospoda su njemu besidila: 
„Nehod' tamo, Babulinkoviću I 
Alija je silni mejdandžija, 
I dosad je mejdan odnosio; 

A ti eto jesi ostario, 
Ostario i još ohronuo: 
Izgubit' ćeš glavu na mejdanu, 
I poštenje omiških, junžkah." 

Ali veli Babulin vojvoda:. 
„Ja ću poći,. ako ću nedoći, 
čini mi se, omiška gospodo! 
Da mi serdce nije ostarilo." 

Pak uzimlje sinka za divera, 
Ter se vozi uz Cetinu hladnu. 
Kad li junak pod Zakučje dodje; 
Ali Turčin po mejdanu seta. 

Za zdravlje se Ifpo upitaše. 
Pak odstupi jedan od drugoga, 
Ter se svitlim mačim udariše; 
Ar Babulin stari vitez biše. 

U serdce je Ture udario. 
Rusu mu je glavu odsikao, 
Ter je nosi niz Cetinu hladnu, 
Pak je metje gradu na bedene. 

Još delija drugi mejdan kaže 
Od viteza Petra Bačeljića: 
Iz Omiša silnoga junaka. 
Podaleko u Buci kotorskoj. 

Idje momče iz vojske careve. 
Pak zavika iza svega glasa: 
„Nije r koga porodila majka 
Od sve vojske dužda mletačkoga. 



Da m' izadje na mejdan junački?" 
To je. čuo Bačeljiću Petre, 
Skočio se na noge vitežke, 
Pak izadje na mejdan junački. 

S brijetkim' se mačim udariše; 
Ar Bačeljić bolji junak biše: 
Turčinu je glavu odsikao, 
Ter je džge banu generalu. 

A on pjemu krilo i kolajnu, 
I pravo je, jer je zadobio; 
A na polju, gdi je mejdan bio. 
Vitezovi bor su usadili. 

Za junaka Ifpu uspomenu, 
I njegovu sriću na mejdanu: ' 
Bor zeleni i sad se nahodi 
U vitežkoj 'Buci od Kotora. 

Ej delijo, Marinović Ive, 
Od starine vitežko kolino! 
Tvoja svitla od bedrice ćorda 
Turske se je napojila kervce 

Bojak bijuć rata od Morije, 
Oko' Gradca u gornjem Primorju, 
I osvoji svu Neretvu mutnu 
Do Gabele grada bijeloga. 

Ter za tvoje veliko junačtvo 
Dužde tebi dade kava-lirstvo : 
Svitlo krilo, od zlata kolajne. 
Ej viteže, pokojna ti duša! 

Soko' biše Marinović Petre; 
Jer uhvati tursku ormanicu, 
U Levantu na sinjemu moru 
Vrime rata Beča bijeloga. 

Svoje bile okervavi ruke 
Sil^uć mlade po džemiji Turke: 
Ar je i on tada pogibao 
Sikuć Turke na sinjemu moru. 

Vitez biše Desković Antune 
Ognjenoga rata od Morije, 
Djemiju je tursku osvojio, 
I sve Turke pod mač okrenuo. 



371 



Nelažu mu duždeve dukale, 
Dvi kolajne i medalje zlatne, 
Koje su mu bile darovane 
Od našega dužda za junačtvo. 

Pivaj, pobre, junačka je dika, 
Viteza ti kažem i vojnika: 
Po imenu Desković Štipana, 
Od Omiša bijeloga grada. 

Pošteno je Stipe vojevao 
Prid junacim mladim krajišnicim: 
Svitlu sablju kervce napojio 
Velikoga rata od Morije. 

Nebijaše grada na krajini, 
Koga nije uzet' pomogao: 
To svidoči Korner generale, 
I dukale dužda mletačkoga. 

Pivaju se dva orla kerstaša: 
Dva kerstaša oba iz Omiša, 
Da su tursku zemlju porobili, 
I pošteno vazda vojevali. 

Jedan biše Pavišiću Frane, 
Od Vojnikah mladjan kapetane, 
Gospodičić' od Omiša građa, 
Koino se Vulas zove sada. 

Ponioga' je Klis grad uzimati, 
I na Turke juriše činiti: 
Od grada je vatru otvorio, 
Ter je beđen pervi osvojio. 

Metje baijak gradu na bedene 
Pri vedroga dužda mletačkoga: 
Iz grada ga stine udarahu; 
Ar mu smertnih ranah nedavahu. 

Kada mlade izsikoše Turke 
Nasrid Dicma više Klisa grada: 
Tu se nadje Pavišiću Frane, 
Ter junačke ođsicaše glave. 

Koliko je dužde Mletčaftine 
Osvojio bijelih gradovah, 
Svakoga je uzet' pomogao, 
I vitežki vazda vojevao. 



Drugi biše mladjan kapetane, 
Sin rodjeni Pavišića Frane : 

- Julijan se imenom zoviše, 
Bolji junak od babajka biše. 

Njemu biše dato za junačtvo, 
Od krajine sinjske koUunelstvo, 
Prid junacim na vojsku idj&še, 
često tursku krajinu robijaše. 

Kad u Orabu izsikoše Turke 
Krajišnici od Cetine ravne, 
I on ruse glave ođsicaše: 
To svidoči Korner generale. 

On pomože Novi osvojiti, 
Sinj bijeli i druge gradove: 
Pod Novim ga rane dopadoše 
Bojak bijuć i grad uzimljući. 

Ako li' mi virovat' nećete. 
Upitajte Korner generala: 
Kazat' će vam generale bane: 
Što učini vitez Julijane. 

Leti soko' k gradu Imotskomu: 
Po imenu Perinović Ive, 
I opali varoš oko' grada: 
To se sgodi rata naalenoga. 

Imotu je bilu obsidnuo 

Prija vojske dužda mletačkoga: 
A kad dodje vojska principova, 
Ter Imotu poče uzimati, 

Na juriš je pervi udario 
Prid junacim mladim krtijišuicim. 
Pod njime je konjic poginuo, 
A njega su rane dopadnule. 

Ar je Ive serdoft junačkoga: 
Rjine zavi, a na juriš terce, 
Opošteni dužda mletačkoga 
Na uzetju grada Imotskoga. 

Njemu bane za junačtvo daje: 
Dvi kolajne od suhoga zlata; 
Jer nebiše beržega konjika 
U Turčina, ni u kaurina. 



372 



Biše vitez Biličiću Frane, 
Gospođičić od Omiša grada: 
Junački je puno vojevao 
Od mladosti do svoje starosti. 

Vojvodstvo je na sablji dobio 
Vojigući, kervcu prolijući: 
Potv^rdjuju Franina junačtva 
Generdlah mnogih svidočanstva. 

Veliko je pleme Zrinovića, 
Nije manje ni Despotovića, 
Glasovita od Omiša kneza, 
Od starine po izbor viteza. 

Od njega se rodiše vojnici, 
Vojevode i berzi konjici: 
Pošteno su vazda vojevali. 
Vitezovi na oružju zvali. 



Vičenco se jedan zovijaše, 
U španjolskoj[ vojsci vojevaše : 
Za njegovo veliko junačtvo 
Kralj mu Filip dadž kavalirstvo. 

Gospodstvo je na sablji debio; 
Vice-kralj je u Ihdijam bio: 
To je slava harvatskih vojvodah, 
Još i ^vega slavnoga naroda. 

Oprostite, omiška gospodo! 
Kojino ste krilo principovo: 
Sve vas želim zvati po imenu; 
Ar bi pisma odveć duga bila. 

A čuli ste, gdi vlasi pivaju': 
„Duga pisma nije nikom' draga." 
Ako li ti ugodna nebude. 
Čini bolje, široko je polje. 



Ako budeš junak od starine, 
Koi pravi jezik posiduje: 
Bit' će pisma draga i ugodna: 
Ako r nisi, bit' će ti nemila. 



Slidi broj officijalah omiških, iioji su bili od rata i£andyan- 

skoga do dneva današi\jega. 

Metjem, moj štioče, na svitlost rečenpga grada officijale, ne za drugo, 
nego za ukazati svftu slovinskomu veliku ljubav našega privedroga dužda, 
s kojom nadaruje svoje podložnike;- premda nisu od njegova naroda, ni 
jezika. I neka svak' može doći u poznanje , da budući toliki officiri i 
vladaoci izašli iz jednoga malahna grada, koliko ih ima biti iz gradovah 
velikih, i ostdlih Heržavah po Dalmaciji. 



Rata kandijanskoga. 

Knez Marko Sinovčić, genera' od oružja, silni junak, starinom 
Poljičanin. 

Kolluneo Desković, rečeni Arbanasović. 



— 373 — 

Knez Nikola Jelić, raajor od batalje , i vladalac od sve vojske 
harvatske, starinom od Poljicah. 

Vojvoda Jure Jelić, silni junak, bi sužanj u Carigradu. 

Vojvoda Agustin Jelić, posičen pod Vojnicom. 

Vojvoda Petar Jelić, posičen u Moriji. 

Vojvoda Vičenco Jelić. 

Vojvoda Jerolim Jelić. • 

Vojvoda Iv?in Jelić, 

Vojvoda Štipan Jelić. 



Ovi se svi rođise u. Omišu, ali su starinom knezovi poUiclii: 

Kavalir i major od batalje, Ivan Raddš. 
Knez Miloš Nenadić, major od batalje. 
Knez Bartuo Nenadić, kavalir i vojvoda. 

Kavalir Tadija- Kulišić, vitez i mejdandžija, pogibe pod GradiškonL 
Starinom je knez poljički. 

Vojvoda Frane Pavišič. 

Serdar Petar Kulišić. Starinom PoljiČanin. 



Rata bećhLoga. 

Vojvoda Gašpar Marćelić. 

Vojvoda Petar Bačelić, mejdandžija. 

Vojvoda Tom"a Babulinković, mejdandžija. 

Veliki vitez Jure Kulišić, vladalac od sve vojske dalmatinske. 

Vojvoda Ivan Kuljšić. 

Vojvoda Jure Kulišić. 

Vojvoda Ante Kulišić, starinom PoljiČanin, rodjen u Omišu. 

Vojvoda od konjikah: Ivan Nenadić. 

Vojvoda od konjikah: Luka Nenadić. 

Vojvoda od konjikah : Frane Nenadić. 

Vojvoda od konjikah : Miloš Nenadić. 

Vojvoda Pava' Jerčić. 



— 374 — 

Vojvoda Gašpar Marijanović. 
' Vojvoda Janko Marijanović, starinom su knezovi poljički. 

Vojvoda Frane Marijanović. 

Vojvoda Ive Stipančić. 

Kolluneo Marin Marinović. 

Kolluneo Petar Marinović. 

Vojvoda Petar Marinović. 

Kolluneo Nikola Marijanović. 

Kavalir i sopraintendente od Neretve, Ivan Marinović. 

Štipan Deskojević, rečeni furioz sopraintendente i vladalac od 
krajišnikah zadvarskib. 

Tenente kolluneo Antun Deskoević, rečeni furioz. 

Vojvoda Julijan Pavišić i kolluneo od krajišnikah sinjskih. 

Tenente kolluneo Frane Frančeski, rečeni Zamariić. Ovi na mej- 
danu posiCe u Levantu Arapa mejdandžiju. 

Vojvoda Ivan Pistić. . 

Vojvoda Matij Cvitanović. 

Vojvoda^ Gergur Cvitanović. 

Vojvoda Frane Cvitanović. 

Vojvoda Julio Jelić. 

Vojvoda Nikola Jelić. 

Knez vojvoda Jure Karalipeo Despotović. 

Knez Don Vičenco Karalipeo Despotović bi na službi kralja od 
Španje, učinjen kavalir „di Kalatrava" rečen, pak vice-kralj od Indijah. 



Rata maloga i posli. 

Sopraintendente od Zadvarja, Ivan Desković, Furioz. 

Sopraintendente od Vergorca, Tome Furioz. 

Štipan Desković, sopraintendente od Zadvarja. 

Ivan Desković, kolluneo imotski. 

Jure Desković, sargente major. 

Vojvoda Jure Desković. 

Vojvoda Joze Desković. 

Vojvoda Antun Desković. 

Vojvoda Petar Desković. 

Vojvoda drugi Antun Desković, Furiozi. 



— 375 — 

Knez Pava' Despotović Karalipeo, governatur od oružja. 

Knez koUuneo Petar Jelić. 

Knez Jure Jelić, sargente major. 

Knez drugi Petar Jelić, sargente major. 

Ivan Frančeski Perinović, koUuneo i vladalac od Zagvozda i Župe. 

Vojvodp, Frane Perinović. 

Sargente major Lovre Radoš. 

Vojvoda Petar Arbanasović. 

Vojvoda Ivan Kulišić. 

Vojvoda Jere Marćelić, 

Vojvoda Ante Zamariić. 

Vojvoda Jure Grubišić. 

Vojvoda Petar Pistić. 

Vojvoda Jakov Biličić. 

Vojvoda Jere Cvitanović. n 

Vojvoda Ivan Bučić. 

Vojvoda Mate Todorović. 

Vojvoda Štipan Jakšić. 

Vojvoda Frane Biličić. 

Eati nesrićni uzrok su vazda bili od razasutja, ne samo od kraljestvah, 
banovinah i gradovah ; nego li i od gospodskih kucah i plemćnah, ter 
bižeći po tudjim deržavam, izgube ne samo imanja i gospodstva, nego 
li još ter i vlastito ime od svoga plemena. U Dalmaciju iz Ungarije 
mnoga gospoda jesu dobigla rad uzroka rečenoga, kakono gospoda Pistići, " 
koji se u gradu Omišu nahode, i ostali mnogi. Pistića kuća bi velika u 
Ungariji, i gospodska, od koje ižadjoše knezovi i vladaoci od gradovah; 
pače od istih vlastiti gospodari u vrimekraljah ungarskih, kako se nahodi 
u njegovim kartam. I ovo metjem za jednu priprostitu uspomenu od 
rečenoga plemena gospodskoga. 

Vojvode u stara vrimena zvali su se duke, oliti hercezi veliki, 
kakono vojvoda Janko, Kosarić Štipan, i ostali. Ovde ja imenujuć voj- 
vode neraziunim duke, ni hercege; nego kapetane od soldatah platjenih 
toliko pišacah, koliko konjikah: tako jih po Dalmaciji zovu. 



376 



Slidi kratko govorei^je od sedam pleiuenah« gospodskih, koja 
se iiahode u iiiistu Rogozniei, starinom Goriei blizu Omiša. 

U vrinie kralja Bele dodjose u rečeno misto iz Ungarije ovi plemići : 

Dikličić, prozvan Kuzmanić. 

Rubnić, pridivkom Kne^vić. 

Davidović, rečeni Marušić. 

Blaževi^, prozvan Kardišić. 

Mikulić, prozvan Alaburić. 

Vojineo, rečeni Dom Lučić. 

Radić, koi onde pridivka nejma. 
Plemena imenovana imadoše mnoga privilegija u stara vrimena 
od kraljah ungarskih , bosanskih i od privedroga principa mletačkoga. 
Takodjer i od bana Frangipana, koje budući kratko,, metjem na svitlost: 
„Nos Xansa Frangipani, Velj^ae, Senjae, Modrusii, 
Cetinae, Klissae, Almissae et Dalmatiae Comes, Banus 
Croat'iae." 

„Cuicumque ad quem hae nostrae pervenerint, significamus, qua- 
tenus nos promisimus, et promittimus Nobilibus viriš Rogoznanis, subditis 
nostris, nos ^os copservaturos in eorum veris, et antiquis bonis, juribus, 
et libertatibus, ' quibus soliti fuerant vivere, ad hoc ut ipsi denuo revoceat 
fratres suos, qui alibi reperiuntur, vel alio discesserant, ad eorum bona 
haereditaria, ad nostram obedientiam, et antiquam libertatem, et juridi- 
cam patriam. Et tam his, qui ad praesens reperiuntur, libertas, justitia, 
et jus libertatis. Et ideo ad majus robur bas nostras litteras patentes 
sub nostro sigillo concessimus. Anno Domint millesimo, quadringentesimo, 
trigesimo sexto. Datum Almissae ^0. mensis Martii." 

Da se rečena diploma razumi od ono sedam plemenah imeno- 
vanih, premda niki cica neharne nenavidosti to.nerazume, poznat' ćete 
iz ovoga kratka terminaciona, koi slidi: 

„Noi Marin Antonio Cavalli, per la Serenissima 
BepubblicadiVenezia, ProvveditorGeneraleinDalmazia, 
ed Albania." 

„Constanđo dalli esami, e prove date nelle Cancellarie della 
Brazza, e d'Almissa, che discendono veramente da' Nobili Famiglie di 
Rogoznicza le Gase Eubnić detti Knezović; Blažević detti Kardišić; Kuz- 
manić đetti Boroević; Davidović detti Marušić; Voineo detti Dom Lučić; 
Mikulić detti Alaburić, i Radić: devonsi anco per giustizia listessicom- 
prendere nel numero di quelle Famiglie Nobili di Poiza, che dalla pub- 



— 377 — 

blica muDificenža al tempo đella loro đeđizione furono privilegiati; coll' 
autorita pertanto đel Generalate nostro ed in vigor delle presenti ordi- 
niamo, e determiniamo, che come tali le Fi^miglie sudeltte, non debbano 
soggiacere alle fazioni con li Villici, ma esser considerati comeFamiglie 
Nobili ddla Provinzia di Poiza. Tanto dovra esser inviolabilmente ese- 
guito ec. Spalato li 14. Luglio 1740. — Marin Antonio Cavalli Provve- 
ditor Generale. 



Slidi pišnia vitežovah zađvarskih. 



Uva bumbula svu noć pripivaše 
U Zadvarju gradu na kamenu: 
Knez Predoje iz Kotara ravna, 
I Stanoje od Neretve mutne. 

Zapjevaše pjesmu od junakah, 
Zadvardnah ml^^dih vitežovah: 
Kako Turkom glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše. 

Sve delije kažu po imenu: 
Najpervoga mlada kavalira, 
Od Zadvarja Kosora serdara, 
Ljutu zmiju rata od Morije. 

Da je često na mejdan hodio, 
Na mejdanu glave odsic^o: 
Četerdeset posiče Turakah, 
Sve po izbor najboljih junakah. 

Dužde njemu dade kavalirstvo 
Za njegovo, veliko junačtvo, 
I za kalpa}£ krilo pozlatjeno, 
Dvi kolajne i medalje zlatne. 

Serdar Bajo silni junak biše, 
Starinom se Kostojević piše: 
Dvanajest je glavah odsikao, 
Puno veće živih uhvatio. 

Svidoče mu od zlata medalje, 
I serdarstvo zadvarske krajine, 
Koje biše na sablji dobio 
Rata Beča grada i Morye. 



Soko' sivi Tavra harambaša* 
Od malena sela Žeževice: 
Šest je turskih glavah odsikao, 
I principu Zadvaije pridao. 

To svidoče starci krajišnici, 
I medalje od suhoga zlata, 
Kojeno je gleda' Milovane, 
Kad je-on'da skoro prolazio. 

Vitežki se dva bumbula slažu, 
Ter i druge još junake kažu: 
Od Zadvarja Mursel harambašu, 
Opošteni svu krajinu našu; 

Jer je tursku zemlju porobio, 
S krajišnicira roblje dovodio, 
Još i turske odsicaše glave 
Ognjenoga rata od Morije. 

Još nam kažu tri .silna junaka, 
Kojino se neboje Turakah: 
Sva tri turske glave odsicaše, 
I pošteno vazda vojevaše. 

Jedan biše Raulj harambaša, 
Drugi, pobre, Ooriću Gergure; 
A tretji je Popoviću Jure, 
Tri junaka i sva tri jednaka. 

Pave Burić na glasu bijaše, 
Turke siče, robje dovođjaše: 
Ništa manje. Petkoviću Marko, 
I delija Supuković Jure. 



378 






Sva tri često u četu idjahu, 
Od Imote roblje dovodjahu: 
Sva tri ruse odsicaše glave, 
Ter se i sad od junakah slave. 

Spomenuše zmije od mejdana: 
Po imenu Zerića Ivana, 
I viteza Santrića Matija, 
Da su ruse glave odsicali, 
Od Morije rata velikoga. 

Junačko je selo Žeževica: 
U njemu se sivi soko' rodi. 
Po imenu Popoviću Petre, 
Od, starine roda vitežkoga. 

U četu je često odlazio, 
Krajišnike Turke pogubio, 
Za junačtvo imade serdarstvo, 
I medalje od suhoga zlata. 

Ej vite^e Omarčenoviću, 

Od starine Radošević Marko! 
Tvoja svitla sablja demiškinja 
Turske se je napojila kervce. 

Kada Marko u četu idjaše, 
Cesto tursko robje dovodjaše: 
Junak biše Radošević Marko, 
Malo manji neg' vojvoda Janko. 

Delija se pjeva od mejdana. 
Po imenu Bekavac Nikola: 
Starinom se Sekulović zvaše, 
I on turske glave odsjecaše. 

I ovo je lipa dika naša, 
Od Zadvarja silni harambaša: 
Po imenu Petrović Ivane, 
Od starine roda orlovića, 

Koi zemlju porobi carevu, 
Još i turske odsijeca glave, 
I sada je starac od mejdana 
U životu od sto godln' danah. 



Dokazuju starci lo-ajišnici. 
Barjaktara Bekavca Jurišu: 
Da je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kervce^ napojio. 

Drugoga još barjaktara kažu. 
Dva bumbula, ter se lipo slažu: 
Ljutu zmiju Petković Tadiju, 
Da je smaka' odžu i kadiju. 

I uhvati sužnja Alibega, 
Ter ga vo(D k dvoru bijelomu: 
I sad mu se dževerdan nahodi 
U bijelu dvoru Petkovića. 

Krajišnici! vi najbolje znate. 
Što učini SmUojević Mate, 
Harambaša zadvarske krajine. 
Silni junak biše od starine. 

Prid junacim na vojsku idjaše, 
Roblje vodi, glave odsicaše, 
I pogubi zmaja ognjenoga: 
Barjaktara od Županjca građa, 
Po imenu Overušić Muju. 

Dvi se zmije čuju od starine,^ 
Harambaše zadvarske krajine: 
Jedan biše Biskupović Marko, 
A drugi je Bubalović Mate. 

Oba turske odsicaše glave. 
Od Mostara dovodiše roblje, 
Vojevaše rata malenoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 

Mate Karzič u četu idjaše, 
I junački vazda vojevaše: 
Tursko plino biše zaplinio, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Na glasu je Vukušiću Lovre, 
Sivi soko' i Deliiću Pavle: 
Obadva su lipo vojevali, . 
I obadva glave odsicali. 



379 



Ništa manje Kekez Mijovile, 
I delija Zuzale Ilija: 
Svi su ovi s^rdca Smiljanića, 
A desnice Rade Miletića. 



Još imađe na glasu junakah 
Od zadvarske po izbor krajine: 
Ar jih više pjevati nemogu; 
Jerbo sam ti težko obolio 



Od starosti i druge žalosti, 
Skitajuć se od grada do grada, 
Od nemila, brate, do nedraga: 
Vami pjesma, a meni što Bog da. 



Stidi pisma od vitezovaii d^ržave imotslce. 



Imotski se bili na kamenu, 
Kano labud na vodi studenoj: 
U njemu se zmije porodiše. 
Koji tursku zemlju porobiše. 

Odbigoše cara silenoga, 
Doletiše k moru u Primorje 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Od Kanđije rata ognjenoga. 

Često idju k gradu imotskomu. 
Jade diju caru čestitomu: 
Kolju zmije Turke krajišnike, 
Hercegovce pisce i konjike. 

Ljute zmije po imenu kažem. 
Sve krilaše ^maje od dvi glave : 
Najpervoga Kumbatović fratra, 
Koi turske odsicaše glave, 

I porobi imotsku krajinu, 
Bili varoš oko' Imotskoga, 
Roblje* hvata ni broja se nezna, 
Ter ga vodi na skelu makarsku. 

A za njime Veića Juraša, 
Od uskokah biše harambaša: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Dvajest i š^fet gldvah odsikao. 

Robi, pali sela i varoše, . 

Sužnje vodi, tursko plfno goni: 
Biše Juraš silni mejdandžija. 
Velikoga rata od Kandije. 



Od njega se sivi soko'-^rodi: 
Po imenu Veić Matijašu,' 
Često ruse glave odsicaše, 
Bolji junak od babajka biše. 

Al' ga biše dopalo sužanjstvo. 
Ma ćeš čuti njegovo junačtvo: 
Vežu njemu ruke na opako 
Mostarani glasoviti Turci. 

Stavljaju ga u tamnicu tamnu, 
Da nevidi sunca ni miseca: 
K njemu idju age- od Mostara, 
Da ga čine i pitaju blago. 

Kada ih je sužanj ugledao. 
Pokloni se do zemljice cerne: 
Pak izvadi dva dukata zlatna, 
Ter jih daje straži od tamnice. 

Tiho mu je Mate besidio: 

„Podji, brate, tako bio zdravo. 
Donesi mi vina i šerbeta, 
Da napojim moje gospodare." 

Privari se straža od tamnice, 
Donese mu vina trolitnjega, 
I rakije od devet godfnah, 
Museleza i djuzel-šerbeta. 



I* 



880 



Piše Turci od po'đne do mraka: 
Kada li se dobro ponapiše, 
Veli njiina Veiću Matija: 
„Odvežite bfle ruke moje, 
Neka mogu s vami vino piti." 

Bijele mu odvezaše ruke, 
Do po'noći s njime vino piše, 
Vino piše, ter se i opiše. 
Svi pospase kano i poklani. 

AV nespava Veiću Matija, 
Već jih kolje kano bfle janjce: 
Pak otvori od tamnice vrata, 
I uteče, vesela. mu majka! 

Na glasu je silni harambaša. 
Po imenu Lekiću Juriša: 
Krajinu je tursku porobio, 
I trideset glavah odsikao. 

Nebijaše žeštjega junaka 
Od uskoka Lekića Juriše: 
Od njega su pisme i popivke, 
I u kolu lipe poskočnice. 

Viteza je porodila majka. 
Po imenu Sovićanin Marka: 
Od uskokah biše harambaša, 
Hvali njega sva krajina naša; 

Jer u četu često odlazaše, 
Od Imote plino dogonjaše, 
Turke hvata i odsica glave 
Velikoga rata, od Kandije. 

Junak biše Ožegović Luka, 
U njega je od mejdana ruka: 
Nigda Luka s čete neidjaše. 
Da junačke glave nenošaše. 

To svidoče Turci krajišnici: 
Vergorčani, a i Ljubušani. 
Kad junaci goricom putuju. 
Često Luku u pismi spominju. 



Ar da ti je čuti, pobratime! 
Što govore careve delye: 
' „Nitko nami veće nedodija, 
Što sileni Pavlinović Mate. 

Turke siče, naše bule hvata, 
Ter jih vodi na more duždevo: 
Za nje prima groše i dukate, 
I medalje junačko zlamenje. 

U njega je puška Talijanka, 
A desnica Sibinjanin Janka: 
Kada pušci živi oganj daje. 
Jednog' smtra, a po dva padaju. 

Sve porobi Broćno do Mostara, 
Do Blagaja i do Pjočitelja: 
Plinp goni, mlado roblje vođi 
S svojim pobrom Miletića Radom . " 

Biše Mate dika od junikfih, 
Dvadeset je posika' Turakah: 
To se sgodi rata od Morije, 
Kadno bihu na svitu, delije. 

Da je komu pogledati bilo 
Ljutu zmiju Petra Markonjića: 
U njega su oči sokolove, 
A desnica Miloš Obilića. 

Često idje na Bosnu ponosnu, 
Vodi roblje na skelu makarsku, 
Ter prodaje Turke u Latine, 
I lijepe bule i kadune. 

Ni to Petru dosta nebijaše, 
Već junačke glave odsicaše : 
To svidoče starci od krajine, 
Da bijaše junak od starine. 

A najveće pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pivaju: 
Junak biše Petre Markonjiću, 
Ognjenoga rata od Kandije. 

Kad Senjani Župu porobiše 
Do Prološca i do Imotskoga, 
Dva bogata sela opališe: 
Runoviće i selo Zmijavce. 



381 



Dosta oni plina zapliniše, 
I lijepa robija zarobiše: 
Divojakah mlađih neudanih, 
I ditićah prija neženjenih. 

Kada li se natrag povratiše, 
Senjanom je loša srića bila: 
Za njima se četa otisnula, 
Dvi stotine od Župe delijah. 

Prid njima je Mitar harambaša, 
Od Radića roda i plemena: 
Dostigoše senjske vitezove 
Kod Zagvozda, mista vilinjega. 

Na Senjane juriš učiniše, 

Ter jih k sinju moru potiraše : 
Oteše jim plino zaplfnjeno, 
I lijepo roblje zarobljeno. 

Mnogo rusih glavah odsikoše, 
I zdravo se natrag povratiše 
Pivajući i popivajući, 
Vino pijuć, kolo igrajući. 

Ar poslušaj, dragi pobratime! 
Što govori Ive Senjanine : 
Nitko meni veće nedodija, 
Što zeleni Gudelj harambaša. 

Na njem bihu zelene haljine, 
Ter ga zato Guđeljem prozvaše, 
I od tada, dragi pobratime ! 
Radići se Gudelji prozvaše. 

Kada Turci težko izgiboše 
Pod Zađvarjem r>ata od Morije, ^ 
Tada turske glave odsicaše 
Karlo Gudelj, alfir od krajine. - 

Njemu bane svitlo perje daje. 
Zlatan persten na desnicu ruku, 
Koino se i sada nahodi 
U Radića popa kanonika. 

Kada Turci Tribinj osvoji še, 
U tom gradu Toma Gudelj biše, 
Mladjan alfir Lučić koUunela, 
Od Primorja mista kamenoga. 



U ruke se Turkora nepridaje, 
Već uteče kroz carevu vojsku,, 
Noseć golu u desnici ćordu, 
A u livoj alaj zelen barjak. 

Čudila se sva vojska careva. 
Gledajući ' mlada Hercegovca : 
Nitko njega dočekat' nesmide, 
I uteče kroz carevu vojsku. 

A što ti se čini, pobratime. 
Od junaka Piljević vojvode ? 
Na moru je Turke izsikao, 
Ormanice ognjem sažegao. 

I posiče trideset Turakah; 
Ali primi sedamdeset ranah: 
Liva mu je ruka odsičena, 
Desnom turske glave odsicaše. 

Njemu dužde mertvu platju daje: 

' Sve na misecpo trijestdukatah; 
Jer izsiče careve delije. 
Neka, pobre, poštena mu majka ! 

U Zagvozdu ljutu zmiju kažu. 
Po imenu Tomića Štipana: 
Od Zagvozda na glasu serdara, 
Koi robi Broći^o do Mostara. 

Još i ravno Duvno do Županjca, 
Roblje hvata, a glave odsica, 
Nelažu mu od zlata kolajne, 

^ I medalje junačko zlamenje. 

Ar da ti je, brate, poslušati, 
Što govori Tokmanović Mujo: 
Evo ima dvi godine danah. 
Da vojujem i da bojak bijem. 

Na vojsci sam vazda srican bio: 
Sedam sužanj' jesam uhvatio. 
Nit ću živit', niti ću umriti, 
Dok osmoga neuhvatim sužiija. 
. Ar neprodje ni nedilja danah, 
Sritoše se dvi čete ognjene: 
Turska j edna, a kerštjanska druga , 
Ter se silne čete udariše. 



382 



Turska četa pridobila biše, 
Ter potira mlade krajišnike: 
U toj četi Tokmanović biše, 
Uhvatiti sužnja nastojaše. 

I potira silnoga junaka, 
Po imenu Grubišić Štipan^: 
Kada li je podaleko bilo, 
Dočeka ga Grubišić Štipane. 



Uhvati ga za bijelu ruku, 

Ter ga metje na pleća junačka: 
Odnese ga k dvoru bijelomu. 
To ti hvala ^Tokmanović Mujo! 

Junak biše Lovrinčević Ive 
Ognjenoga rata od Kandije: 
Pošteno je vazda vojevao, 
Vitežki je glave odslcao. ^ 



Starinom je od Bosne ponosne, 
I gospodar od Radne vafoša: 
To svidoče bosanske diplome. 
Koje dade Tverdkoviću kralje 
Mladu Radi Vladmirović knezu. 



Slidi pfsnia od vitezovah virgorskih. 



ovijeno je gnjizdo sokolovo. 
Od starine Hše hercegovo: 
I sada se vidi na kamenu, 
'Vergorac se zove po. imenu. 

U njemu se legu sokolovi, ' 
Junaci se zovu principovi. 
Koji tursku zemlju porobiše, 
Ljubuškomu vrata zatvoriše. 

Po imenu kažem krajišnike, 
Vergorčane na glasu vojnike: 
Najpervoga Radu Miletića, 
Na oružju Marka Kraljevića. 

Junak biše od malo godinah. 
Slušaj,. ppbre, ovo je istina: 
On učaše škulu u fratarah, 
To bijaše u vrimena stara. 

Kad li naglo udariše Turci 
Na manastir kano merki vuci: 
Neće Rade škule, ni bukvice, 
Već povadi sablju od bedrice. 



Na Turke je juriš učinio, 
I četiri glave odsikao, 
Ter jih tira uz primorske stirie 
Do Bilića visoke planine. 

Opet idjč do malo dandkah 
Pod Vergorac čekati Turakah: 
Što željaše, to je dočekao : 
Petnajest je glavah odsikao. 

Nekti više služiti fratarah. 
Vojnici ga čine za serdaržT: 
Prid njima je Rado vojevao. 
Sto je rusih glavah odsikao 

Sve po izbor agah i spaliijah, 
Alaj-begah i silnih kadijah, 
Kapetanah i mladih serdarah, 
Buljubašah, alaj-barjaktarah. 

Od njega su pisme i popivke, 
U kolu ga pivaju divojke : 
Već se takvi nerođi delija 
U Vergorcu, ni okolo njega. 



383 



Na glasu su do dva Jelavića, 
Koji siku Turke Ljubu^ane, 
Mostarane i Počiteljane, 
Gabeljane i Nevesinjane. 

Jedan biše Jelaviću Petre, 
A drugi je Jelaviću Pavle: 
Puškom biju kano Cemogorci, 
Sabljom siku kano i Ungarci. 

Biše Petar posika' Turakah: 
Dvajest i' pet po izbor junakah; 
Malo manje Pava' jih posiče, 
Ter se Ifpo Vergorčani diče. 

Deliju ti kažem od mejdana, 
Po imenu Markotić Antuna: 
Koi često u četu idjaše^ 
Ljubušanom rane zadavaše. 

I pogubi zmaja žestokoga, 
Po imenu Mesiović Luku: 
Desno krilo cara čestitoga, 
Sve uzdanje grada Ijubuškoga. 

Dokazuju dva orla kerstaša, 
Ter jih slavi sva krajina naša: 
U Vergorcu do dva Vi do vica. 
Desnice su bana Zrinovića. 

Obadva su roblje dovodili, 
Obadva su glave odsicali: 
Ustrašiše Turke krajišnike, 
Ljubušane na glasu vojnike. 

Silni junak Borovac Nikola, 
Imadiše serdce od sokola: 
Eobi sela i turske varoše, 
Plino goni, mlado roblje vodi. 

I njegova tri mila brajena, 
U Vergorcu gradu odgojena: 
Sva četiri glave odsicase, 
Četujući bratja izgiboše. 

Herceg Jakov Ijfita zmija biše; 
Jer vitežki vazda vojevaše: 
Tako kažu od Vergorca starci, 
I ostali mladi krajišnici. 



Tko uhvati Zidonju Memeda? 
Uhvati ga herceže Jakove, 
I pogubi tri Turčina mlada 
Blizu bila Ijubuškoga grada. 

Viteza mi kažu krajišnici, 
Po imenu Petra Barišića: 
Od starine roda Jeličića, 
Barjaktara Rade Miletića, 

Da bijaše junak na krajini, 
Kano Gerčić u ravnoj Cetini: 
Dvanajest je glavah odsikao, 
A još veće živih uhvatio. 

Dvi aždaje porodiše majke 
U Kozici, selu junačkomu: 
Dvi delije do dva Ravilića, 
Od starine roda Bogetića. 

Jure jedno,, Ivanda je drugo. 
Od vergorske po izbor krajine: 
Oba s Radom u četu idjahu, 
Oba turske glave odsicahu. 

Kadno Turci težko izgiboše 
Nasrid Cerna izpod Ljubuškoga: 
Tu bijahu do dva Ravilića, 
Po četiri glave odsikoše. 

Ivanda se u pismi spominje, 
Pridivkom se Tepčević nazivlje: 
Biše junak serdca Smiljanića, 
A desnice Vuka Mandušića. 

Ponosi se selo Zavojane; 
Jer porodi zmiju od dvi glave: 
Po imenu Cernobor Filipa, 
Koi žive Turke proždiraše 

Velikoga rata od Kandije, 
Tako kažu starci od krajine: 
Harambaša od uskokah biše, 
Viruj, pobre, tako pero piše. 

Još ti kažem Ivu Vuičića, 
I deliju kano Ugričića: 
Često junak u četu idjaše, 
Ljubušanom glave odsicaše. 



384 



Na glasu su tri delije mlade, 
Koji ruse odsicaše glave: 
Od kolina, pobre, Pervanova, 
A u vrime rata od Morije. 

Jedan biše Pervane Ilija, 
Na krajini vitez i delija: 
Nikolica drugi se zoviše; 
Toma Pervan tretjem' ime biše. 

Sva tri bihu sileni junaci, 
Kako kažu krajišnici starci, 
Vojevaše, roblje dovodiše, 
Britke ćorde kervce napojiše. 

Pohvali se odža barjaktare: 
Da će iznit' barjak na Vergorac. 
U za' čas se po se pohvalio, 
Terlin mu je glavu odsikao. 

Nebiše ga iz puške ubio. 
Nego skopjem podVergorcem grad. 
I sada je perje pozlatjeno 
Za junačtvo Juri darovano. ^ 

Tursko momče biše silovito, 
Prid junacim puno ponosito: 
Imenom se Konjodža zoviše, 
K Vergorcu se često zalitjaše. 



Ali mu je loša srića bila: 
Posiče ga junak od krajine, 
Po imenu Marine Pervane, 
Nasrid Cema blizu Ljubuškoga. 

Leti soko' doli u Primorje 
Od Mostara grada bijeloga, 
U početku .rata od Kandije?, 
Po imenu Katiću Ivane. 

Od uskokah biše harambaša: 
S Kulišićem u četu idjaše, 
Tursku zemlju nemilo robijaše, 
Još i ruse odsicaše glave. 

Zmija biše Began Fra Štipane, 
Od Vergorca . grada bijeloga, 
Puškom bije kano. Jelaviću, 
Sabljom siče kano Miletiću. 

Ah moj Bože, čuda velikoga 1 
Tko pogubi zmaja žestokoga. 
Od bijela ljubuškoga grada. 
Po imenu Kosarić Ameta? 

Pogubi ga mćmče golobrado, 
-Po imenu Nosio dita mlado, 
Od petnajest i manje godina', 
Viruj, brate! prava je istina! 



Slidi pisma od vitezćvah primorskih. 



Primorje je misto ponosito; 
Od starine jer je vilenito: 
A Makarska gnjizdo sokolovo, 
Ukraj sinja mora savijeno. 

U' njemu se zmije porodiše, , 
Koje Turkom puno nahudiše, 
Ter se zovu mladi Klareviei, 
Od starine knezovi Kačići. 

Od Kandije rata četovahu. 
Od Imote roblje dovodjahu: 
Svuda jesu oni vojevali, 
Još i turske glave odsicali. 



Još porodi ptića sokolića, . 
Po imenu Matu Pavlovića: 
Od starine plemića i kneza, 
Na oružju po izbor viteza.^ 

Prid junacim vojvoda bijaše, 
često s njima glave odsicaše, 
Vojeva' je rata od Kandije 
Prid delijara' primorske krajine. 

Klis je bili uzet' pomogao,^ 
I pod njime glave odsicao: 
Vojvode se od njega rodiše. 
Koji tursku zemlju porobiše. 



385 



KoUuneli, mladi barjaktari, 
U Makarskoj vitezovi stari, 
Koji jesu svuda vojevali, 
I gradove bile uzimali. 

Na glasu je Earđum harambaša, 
Od uskokah i od Makarauab: 
Svu je tursku zemlju ustrašlo, 
Turke sikuć, mlado roblje vodeć. 

Kad bi koi Turčin bolovao, 
Ovako bi u snu govorio: 
„Branite me, mila bratjo moja! 
Posičš me Kardum harambaša/^ 

Rusendić je roda junačkoga 
Od Makarske grada bijeloga, 
Po imenu l^loše vojvoda, 
Koga slave latinska gospoda; 

Jer pogubi silnoga junaka, 
Po imenu Musagić Ameta: 
I uhvati Ibru Vlahovića, 

< Ljutu ^miju kano Bakotića. 

Tko pogubi Karalić Memeda? 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 
Tko uhvati Arsinović Muju? 
Uhvati ga Rusendić Miloše. 

Tko pogubi Dizdarević Muju? 
Pogubi ga Rusendić Miloše, 
Tko pogubi Kuloglić Memeda? 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 

Tko pogubi Sarića Ajdara? 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 
Jko li ovo virovati neće. 
Neka štije Rusendića karte. 

Vitez biše Kačiću Juriša, 
Od Makarske grada bijeloga: 
Knez na glasu, primorski vojvoda, 
U početku rata od Kandije. 

Ode s vojskom k Klisu bijelomu: 
Pomod>dati duždu mletačkomu, 
Vitežki se Jure. podnosaše, 
Ter pod Klisom glave odsicž.še. 



Pivaju se pisme i popivke 
Od junaka Rusendića Juija, 
I mladoga Batine hajduka; • 
Jer jim biše od mejdana ruka. 

Oba turske glave odsicaše. 
Od Imote roblje dovodiše: 
Vitezovi bihu od starine 
Žestokoga rata od Kandije. 

Na glasu su dva mila brajena, 
Dva brajena, dva Martinčevića : 
Kada oni u četu idj&hu. 
Vazda turske glave odsicahu, 

Ter se tuže Turci krajišnici: 
Nitko nami veće nedodija. 
Što dva brata, dva Martinčevića, 
Od Makarske grada ukraj mora. 

Evo, pobre, sile i junaka: 
Po imenu Ivana Komara, 
Koi Turkom na mejdan idjaše. 
Na mejdanu glave odsicaše. 

Od njega ti veće čudo kažem: 
Kad na mejdan izlazsLše Turkom, 
Ljube njemu noge i kolina. 
Da se prodje alah i mejdana. 

I sada se to pleme nahodi 
Naverh Brača ukraj sinja mora, 
Gdino bihu težke mejdandžije, 
I uskoci rata od Kandije. 

Pivaj,' pobre, junačka je dika, 
Deliju ti kažem i vojnika: 
Po imenu Gruju Grubišića, 
I viteza kano Ugričića, 

Koi često li četu idjaše. 
Roblje vodi, glave odsicaše, 
I uhvati zmaja žestokoga, 
Ažalića mlada Ma,mu-agu, 
Kapetana grada Ijubuškoga. 

^5 



386 



Rodi majka golema junaka: 
Po imeiiu Buseljić Gergura, 
U Tučepi selu malenomu, 
U Primoiju mistu kamenomu. 

Harambaša od vojnikah biše, 
On u Četu često dolazaše: 
Krajinu je tursku porobio, 
Još i ruse glave odsicao. 

Junaci ga u pismi spominju, 
Kada gorom zelenom putuju: 
Slavit' će se vazda od junakah, 
I u kolu još od divojakah. 

Ej delijo, Šajinović Marko 1 
Od malena sela Kotišine: 
Tebi dužde dade za junačtvo 
Od Primorja lijepo serdarstvo ; 

Jer vitežki jesi vojevao. 
Još i turske glave odsicao, 
Od Kandije ratk i Morije 
Marka i sad spominju delije. 

Viteza je porodila majka: 
Po imjenu Vojinića Marka, 
U Tučepi selu malenomu. 
Slavu dadč duždu mletačkomu. 

Vitežki je Marko vojevao, 

. Svitlu sablju kervce napojio: 
To.se sgodi rata od Kandije, 
Kadno bihu na svitu delije. 

Zmaja kažu i sokoličića: 
Od Makarske Dujma Nikolića, 
Pobratima Lekića Juriše, 
Od uskokah mlada harambaše. 

S Lekićem je u četu hodio, 
I tursku je zemlju porobio : 
Od Imote roblje dovodiše. 
Oba turske glave odsicaše. 

Vojevaše rata od Kandije: 
Tako kažu starci od krajine; ' 
Nebijaše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Nikolića Dujma. 



Na glasu je Galiot Ivane, 
Starinom se Medvidović zvaše, 
Ljuta zmija, silni mejdandžija. 
Velikoga rata od Kandije. 

On na mejdan Turkom izlazaše 
Pod Kozicu, gdino i Tomica: 
Junački se Ivan podnosaše; 

. Jer mejdane^Turkom ođnosaše. 

U pismi se spominje delija. 
Da je tursku zemlju porobio. 
Još i ruse glave odsicao. 
Po imenu Vranješević Gergo: 

Od junaka biše harambaša, 
Često Gergo u četu idjaše, 
Plino goni, tursko roblje vođi. 
Od Kandije rata žestokoga. 

Serdar biše Vodanović Mijo 
Od Uskokah i od Primoracah: 
Prid junacim na vojsku idjaše. 
Od Kandije rata i Morije. 

Vitežki je svuda vojevao, 
Još i turske glave odsicao: 
Junaci ga u pismi spominju. 
Kad goricom zelenom putuju. 

Devčića je pleme glasovito, 
U Podgori puno ponosito; 
Jer porodi sive sokolove, 
Na^ oružju snažne vitezove. 

Jedan biše Marko koUunele 
Ognjenoga rata od Kandije: 
Vitežki je Marko vojevao, 
Svojom sabljom glave odsicao. 

U busiji Turkom zasidaše. 
Iz busije na nje udaraše. 
Razgoni jih po gori zelenoj, 
Ter jih kolje kano male janjce. 

Mnoge glave odsjekao biše; 
Ar i njega Turci uhvatiše, 
Pak mu vele : poturči se Marko ! 
Bit' ćeš veći neg' vojvoda Japko. 



387 



Na to se je Marko nasmijao, 
Ter je njima tiho besiđio: 
„Neću potert zakona čistoga 
Za sve blago cara čestitoga." • 

Kada njega Turci razumiše, 
Vitežku mu glavu odsikoše 
U bijelu gradu Sarajevu. 
Ej viteže! pokojna ti duša. 

Drugi biše mladjan kapetane, 
Po. imenu Devčiću Štipane: 
Nebi gori junak od babajka, 
Od viteza koUunela Marka. 

Generali ovo svidočiše, 
Ter medalje njima pokloniše, 
S vitlo perje, od zlata kolajne, 
Prid junacim. da jim je poštenje. 

Igrane je selo ponosito, 
Ponosito, ter je glasovito; 
Jer porodi ptića sokolića: 
Po imenu Deli-Markovića. 

Slave lijega latinska gospoda 
I delije našega naroda; 
Jer bijaše Deli-ME^rkoviću 
Na oružju drugi Kraljeviću. 

Kadagodir na vojsku idjaše, 
Vazda turske glave odsicaše: 
Već se takvi nerodi vojvoda 
Od Primorja ^ mista kamenoga! 

Zmija biše Žale iz Igrane, 
Koino se čuje na sve strane: 
Biše serdar rata od Kandije, 
I delija, pobre, od starine. 

Soko' biše Tomica vojvoda. 
Od Igrane sela malenoga: 
Koi često na mejdan idjaše, 
Ter mejdane Turkom odnosaše. 

Ako želiš znati, pobratime! 
Od koga je Žale iz Igrane, 
I Tomica na glasu vojvoda? 
Poslušaj me, kazat' ću ti pravo: 



Oni jesu roda Antičića, 
Od kolina, pobre, junačkoga, 
Od koga su bili kapetani, 
KoUuneli i mladi serdari. 

Dokazuje s Bijokove vila 
Od Dračnicah mlada Vukušića: 
Da je turske glave odsicao, 
U početku rata od Kandije. 

I drugoga još viteza kaže: 
Po imenu Nikolu Alača, 
KoUunela platjenih vojnfkah; 
Pivaj, pobre, to je naša dika. 

Gospodstvo je na sablji dobio, 
A nije ga za novce kupio: 
Okervavi svoje bile ruke. 
Po Levantu sikuć mlade Turke. 

Ponosi se selo Živogošte, 

. Gdi porodi golema junaka : 
Po imenu Perića Gergura, 
A pridivkom Deraiyu. hajduka. 

Od vojnikah biše harambaša, 
Ter u četu često odlazaše, 
I na mejdan Turkom izlazaše; 
Jer od mača biše mejdandžija. 

Junaci su Ljubičici bili 
Od starine, pobratime mili! 
I gospoda od Ljubinja grada, 
S kojim 'sada Otmanović vlada. 

Ivica se jedan povijaše. 
Od Kandije rata vojevaše, 
Koi mnoge posiječe Turke, 
I bijele okervavi ruke. 

On porodi sive sokolove, 
U Primorju silne vitezove, 
Ter se zovu sad Ivićevići, 
I junaci kano Ugričići. 

Petar jedan, a Nikola drugi, 
I njihova bratja i rodjaci, 
Svikolici glave odsicaše. 
Od Vergorca roblje dovodiše. 



388 



Od njihova strica rođjenoga, 
Po imenu Ivičević Pavla, 
Pivaju se pjesme i popjevke; 
Jer je sjeka' krajišnike Turke. 

Bakan biše serđca junačkoga, 
I njegova dva mila brajena: 
Brane krunu dužda mletačkoga, 
Ljubičica bijahu plemena. 

Od Morije rata četovaše, 
I junačke glave odsicaše: 
Nečudi se, dragi pobratime! . 
Junačko je pleme Ljubičica. - 

Od njega su i sad barjaktari, 
KoUuneli, mladi kapetani, 
U junačkom mistu D^rveniku, 
Milovanu viruj duhovniku. 

Što bi reka', dragi pobratime! 
Od junaka Burica Jakova? 
On izsiče Turke Vergorčane, 
I osveti pobratima svoga, 
' Po imenu Ožegović Luku, 
A u vrime rata od Kandije: 
To svidoči pisma davorija, ^ 
Koju piva sva Hercegovina. 

Zaostrog je selo ponosito. 
Više mora u gornjem Primorju; 
Jer porodi na glasu junake. 
Vitezove na oružju jake. 

Jedan biše Filipe vojvoda. 
Od kolina Matutinovića : 
A starinom od Križojevića, 
Silni vojnik i delija stara. 

Drugi biše Križojević Ive, 
Koi turske odsicaše glave, 
Na Utovu i na veće mistah, 
A u vrime rata malenoga. 

Tretji biše Bulat harambaša. 
Glasni junak, lipa dika naša, 
Koi često u četu idjaše 
Prid junačini rata od Morije. 



Krajina je tursku porobio,' 
Sedam rusih glavah odsikao, 
Pod Dulcinjem i na veće mistah : 
Tako kažu starci od Primorja. 

Nu poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Vuinčević Jure: 
Alfirstvo je na sablji dobio, 
Sikuć mlade turske haramije 
S PJetikosom na sinjemu moru. 

Podaca je više sinja mora. 
Više mora, u gornjem Primorju, 
U Podlaci ljuta zmija biše: 

* 

Po imenu Viskoviću Mijo. 

Imadiše fuštu ormanicu; 
Jer je bio na moru vojvoda, 
Punokrat je Turke izsikao 
S pobratimom Deli-Markovićem. 

Vitez biše Barišić Nikola, 
Od Kačića roda i plemena: 
On izsiče Turke Gabeljane, 
Malo posli mlade Ljubušane. 

To svidoči bane generale, 
I njegovo krilo pozlatjeno, 
Kojeno se i sada nalazi 
U bijelu dvoru Barišića. 

Kažu starci Stipu Buklijaša, 
Od Podace biše harambaša: 
U njega su od zlata medalje. 
Za junačtvo bihu darovane. 

Brist je, pobi'e, selo vilenito, . 
Podaleko u gornjem Primorju ; 
Jer porodi mlade vitezove, 
Od Kačića kolina knezove. 

Jedan biše Žarković Šimune, 
Silni junak, na glasu vojvoda: 
Na moru je Turke izsikao, 
Ormanice ognjem sažegao. 



389 



Drugi biše Miošić Gergure, 
Silili vitez rata od Kandije: 
Pošteno je vazda vojevao, 
Još i ruse glave odsicao. 

On pogubi dva zmaja ognjena: 
Više Gradca Asana Babica; 
Ukraj bile kule od Igrane 
Barjaktara Sarića Omera. 

Tretji biše Miošić Ivane, 
Od vojnlkah mladjan kapetane: 
-Tri je turske glave odsikao 
U Bunini, pod Vergorcem gradom. 

Da nebude tada poginuo, 
I još bi ih veće pogubio; 
Ar pogibč od dvajest godinah, 
U početku rata od Morije. 

Slipci- njega uz gusle pivaju, 
I junaci kad gorom putuju: 
Bolji junak od babajka biše, 
Viruj, pobre, zlatno pero piše. 

Četverti je Aleksić Matija, 
Vojevaše rata od Morije: 
Sikuć Turke okervavi ruke 
Pod bijelom kulom Jurićevom. 

U Lavčanju kažu vitezove, 
Od Kačića kolina* knezove: 
Jedan biše Jurićević kneže, 
Po imenu Radoš kapetane. 

Drugi biše Stipiću Nikola, 
A tretji je Pekiću Tadija: 
Siku oni Turke Gabeljane 
Velikoga rata od Kandije. 

Svidoče im perle pozlatjene. 
Od principa za junačtvo dane; 
Jer pošteno vazda vojevaše,. 
Svoje sablje kervce napojiše. 

Četverti je Jurić kapetane, . 
Od Primorja kneže i viteže: 
Kad pod Gradcem Turke izsikoše. 
Sedam glavah odsikao biše. 



Malo manje Bartulović Niko 
Pod bijelom kulom Jurićevom: 
' ' U Gabeli i na veće mistah 
Vojujući i bojak bijući. 

Još ti kažem vuka žestokoga. 
Od Lavčanja sela malenoga: 
Po imenu Bilasa Matija, 
Od starine roda junačkoga. 

Oit na mejdan Turkom izlazaše 
Pod Kozicu, gđino i Tomica, 
Ter mejdane Turkom odnosaše 
Velikoga rata od Kandije. 

Bolji junak Cvitko Bilas biše. 
Kako kažu duždeve dukale; 
Jer osvoji kulu od Norina, 
I izsiče Turke Gabeljane. 

Bodi majka golema junaka 
U Baćini selu malenomu: 
Po imenu Tomašević Matu, 
Od junakah mlada harambašu. 

Koi Često na vojsku idjaše 
Prid junacim svojim vitezovim. 
Još i ruse glave odsicaše 
Pod Dulcinjem, p. bijelim gradom. 

Kaže pismo Vasiljević Petra, 
Od starine Bogopankovića: 
Da nebiše takvog' mejdandžije 
Na početku rata od Kandije. 

Robi zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga: 
S junacim je u četu hodio, 

' I junačke glave odsicao. 

Ar pogibe s Turcim bojak bijuć 
U Podgori, selu junačkomu: 
To se sgodi rata od Kandije, 
Kadno svuda bihu megdandžije. 

Silni junak u Baćini biše, 
Starinom se Bogunović piše: 
A pridivkom Damiću Gergure, 
' Sivi soko' rata od Morije. 



390 



S Bilasom je kulu osvojio 
Kod Norina u Neretvi mutnoj, 
Ter izsiče Turke Gabeljane: 
To svidoče duždeve dukale. 

Kad Zadvarje naši osvojiše, 
Izpod grada Turke iztiraše, 
Najpervi je na Turke udrio, 
I najpervi glavu odsikao. 



Na glasu, je i Lovreta fratar, 
Od malena sela Kotišine; 
Jer u četu vazda odlaz&še, 
Roblje hvata, glave odsicžiše. 



Sliđi pisma od vitei6vah neretvanskih. 



leče voda posrid polja ravna: 
Neretva se prozivlje od davna, 
To je polje dugo i široko, 
Jedva bi ga proletio soko'. 

Od Gabele do kule Norina, 
Od Norina doli do Mladina: 
Po njem stari bijShu gradovi, 
I sad jim se gledaju zidovi. 

Vid bijeli poglavica biše 

' Od Neretve, kako pero piše: 
Malo manji od Rima bijMe, 
Slavni kralji u njem pribivaše. 

Rimske vojske podanj' dolažahu; 
Ar osvojit' njega nemogahu; 
Jer u njemu bijahu junaci. 
To svidoče mudri Talijanci. 

Ciceron jih uzdiže i hvali. 
Da junaci vazda su se zvali: 
Svu su gferčku zemlju porobili. 
Na moru su vitezovi bili. 

Od njih svitli izadjoše bani,* 
I knezovi na krajini zvani. 
Koji puno godin' vojevaše, . 
Saracene Turke izsikoše. 

Bojak biše s duždom od Mletakah 
Puno litah i puno danakah: 
Najposli se oni podložiše. 
Mletačkomu duždu pokloniše. 



Pod barjakom dužda mletačkoga 
Bihu oni serdca junačkoga: 
Carevu su zemlju porobili. 
Krajišnike Turke pogubili. 

Vitezove kažem po imenu: 
Najpervoga Novković Nikolu, 
Ljutu zmiju, na glasu viteza. 
Kavalira od Neretve mutne.* 

Prid junacim na vojsku idjaše. 
Često turske glave odsicaše: 
Nebijžlše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Novković Nikole. 

Njemu dužde dade za junačtvo 
Od Neretve lipo kavalirstvo, 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
Kojeno su vitežko zlamenje. 

Još ti kažem lava žestokoga: 
Po imenu Sentić Matijaša, 
I njegova tri mila brajena, 
U Neretvi lipo odgojena. 

Sva četiri glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše. 
Serdari su, pobre, od starine, 
I gospoda od Neretve mutne. 

Viteza je porodila majka. 
Po imenu Knežića Milinka: 
Sedam gUvah odsikao biše 
Pod Gabelom na ograšju pfervom, 



391 



Čuda kažu od Kadijevića, 
I Veića vojevode Vuka: 
Da vitežki jesu vojevali, 
I junačke glave odsicali. 

Knežić Vuče i on Turke tuče, 
Serdar biše od Neretve mutne: 
Robi tursku zemlju do Mostara, 
Do Blagaja i do Počitelja. 

Plino goni, tursko roblje vodi, 
Bojak bije, a odsica glave 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 
Knežići su roda junačkoga! 

Lipo ti je selo Metkoviće, 
U njemu je zmaje od dvi glave: 
Po imenu Raić harambaša, 
Pivaj, pobre, to je dika naša ! 

On je s Turcim vazda bojak bio, 
I njihovu zemlju porobio, 
Mno&e ruse glave odsikao, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Drugi biše Lučiću Ilija, 

Merki vuče, na glasu vojvoda. 
Koliko je gldvah odsikao, 
I sestricah u ćemo zavio! 

Kazat će ti Turci Ljubušani, 
Mostarani i Počiteljani, 
Tribinjani i Nevesinjani, 
Vitezovi na krajini zvani. 

Što bi reka', dragi pobratime! 
Koi nosiš od junaka ime: 
Kakav biše Talajić Šimune, 
Od krajine mladjan kapetane? 

Ono zmija na krajini biše. 
Koja žive Turke proždiraše: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kervce napojio. 

Da je komu poslušati bilo. 
Što govore dva Turčina mlada. 
Dva Tukura Počiteljanina, 
U početku rata malenoga: 



„Na glasu je Arste harambaša, 
Jeličića roda i plemena: 
Veće će nam Arste dodijati, 
Nego drugih trideset junakah. 

Na sami je dvore sagradio, 
Sjutra će mu Božić osvanuti: 
Bit' će doma s diecom i sljubovcom, 
Lasno ćemo njega pogubiti." 

Pak se skaču na noge junačke, 
Ter golemu četu sakupiše: 
Pet stotinah mladih krajišnikah, 
Pak odoše do Arstina dvora. 

Prija zore Turci udariše. 
Od dvora mu otvoriše vrata, 
Pak u dvore bfle ulizoše. 
Na dobro mu Božić nazivaše. 

Odgovara Arste harambaša: * 
„Vira moja, dva Tukura mlada! 
Nit je meni, nit je vami danas. 
Pak povadi sablju okovanu, 
I posiče dva Tukura mlada. 

Kroz Turke je juriš učinio, 
četiri je smertno ob-ranio: \ 
Ar ga mnoge puške udariše, 
Ter ga s cernom zemljom sastaviše : 
Ej delijo, pokojna ti duša! 

Kažu starci Miška Miletića, 
Ter ga hvale kano Kraljevića: 
U njega je sablja demiškinja, 
Turske se je napojila kervce. 

U Komlenu, pobre, Miletića 
Serdce biše kano Jankovića: 
Često Komlen u četu idjaše, 
Još i ruse glave odsic&še. 

Junak biše Vlahović Matija; 
Jer je sablju kervce napojio: 
Vitežki je Mate vojevao 
Od Morije rata žestokoga. 



— 392 



Da j€ turske glave odsicao, 
Sviđoči mu perje pozlatjeno, 
Koje mu je bane darovao 
Za junačtvo, poštena mu majka! 

Tri junaka kažu krajišnika: 
Glavinića i Čupića Marka, 
A tretjega Franu Banožića, 
Sva tri bihu serdca Obilića; 

Jer vitežki sva tri vojevaše, 
Britke sablje k^rvce napojiše: 
Krajinu su tursku porobili, 
Često tursko plfno zaplinili. 

Dokazuju iz gorice vuka: 
Po imenu Matija hajduka, 
I viteza Blaža Nikoli(5a, 
Ter jih slave kano Kraljevića; 

Jer su oba glave odsicali, 
r od Sto'ca roblje dovodili : 
Tako kažu starci od krajine, 
I junaci, pobre, od starine. 

Ponosi se sablja Žarkovića, 
Kana mladog' Rade Miletića; 
Jer je turske korvce napojena, 
Tomu nije ni puno vrimena. 

Kažu starci ptića sokolića: 
Harambašu Gergurinovića, 
Vjera moja, na glasu junaka, 
Po imenu silenoga Marka: 

A od Brista sela malenoga, 
Robi zemlju cara silenoga: 
Junački je Marko vojevao, 
I četiri glave odsikao. 



Zmija biše Turčin Smail-aga, 
Od bijela Počitelja grada; 
Ali mu je zaludu junačtvo: 
Uhvati ga Žderić kapetane, 
Po imenu Hercegovac Frane. 

Junak biše Marojević Marko, 
Od malena sela Pasičine, 
A u vrime rata od Morije, 
Tako kažu stare mejdandžije. 

Kad udriše vitezovi Turci 
Na bijelu kulu od Podace, 
Tu bijaše Marojević Marko: 
Kulu brani, a odsica glave. 

Boško Biliš junak od krajine, 
Siče Turke rata od Morye: 
Opošteni mlade krajišnike 
S britkom sabljom i desnic. rukom. 

Kažu starci 'Sarića Matija, 
Da bijaše junak od Neretve; 
Jer je sablju kžrvce napojio, 
I pošteno vazda vojevao. 

Još deliju kažu od mejdana, 
Ljutu zmiju, žestokoga lava: 
Po imenu Lalića Nikolu, 
Od malena sefa Metkovića. 

Junački je s Turcim bojak bio, 
I četiri glave odsikao: 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Lalići su roda junačkoga. 



Još mi kažu dva siva sokola. 
Koji. turske odsicaše glave. 
Britke sablje «apojiše kervce : 
Jedan biše Babicu Jakove, 
A drugi je Dražicu Ilija. 



393 



Sliđi pisma od uskokah hercegovačkih, koji uskociSe pod krilo 

prineipovo, niki rata od Kandije, a niki rata bečkoga, i sv^rhu 

tužbe, koju čine Turci na iste uskoke svomu caru. 



iVnjigu pišu Turci Mostarani, 
Ljubušani i Počiteljani, 
Ter je šalju k bllu Carigradu, 
A na ruke cara čestitoga: 

„Sultan care, mili gospodare! 
Oli neznaš, ol' nehaješ za nas: 
Sokolovi sivi poletiše. 
Na dužđevo more odletiše. 

Pobigoše Vlasi u Latine, 
Hercegovci na glasu junaci, 
Koji s nami u četu idjahu, 
I kaurske glave odsic&hu. 

Bor ubio dva papaza fratra, 
A od Križa bfla manastira: 
Knezovića i Marino vica; 
Jer iraju tvoju podigoše, 

Ter nam ljute rane zadavaju, 
Brez pristanka na nas udaraju: 
Pohvataše momke i divojke, 
Naše bile zaplfniJe ovce. 

Nije noći, ni bijela danka. 
Da mi s njima bojak nebijemo • 
U džamijam klanjat' nesmijemo. 
Po zakonu abdest uzimati. 

Nejm^, Care! majke ni Ijubovce, 
Koja nije u ćemo zavita: 
Na krajini nejmade junaka, 
Koga nisu rane dopadnule. 

Sa svih stranah na nas udaraju, 
Ter nam težke jade zadavaju: 
Od Neretve Novković Nikola, 
Desno krilo dužda mletačkoga, 

I delija Bebić Matijašu, 
Koi robi svu krsginu našu, 
I pohvata momke i divojke. 
Naše lipe bule i kadune, 



Ter jih dije duždu mletačkomu, 
A on njemu groše i dukate, 
I kolajnu od suhoga zlata, 
*Koja valja sto bilih đuk^tah. 

Ima Bebić silne harambaše. 
Koji nami puno dodijaše: 
Talajića i Batinovića, 

, I deliju Gžrgurinovića. 

Ljutu zmiju Vladmirović Jurja, 
Barjaktara dužda mletačkoga, 
Jeličića zmaja ognjenoga, 
I Žderića izpod Ljubuškoga. 

Ovo jesu na glasu junaci. 
Po imenu mladi Bebinovci: 
Koji nami puno dodijaše, 
I krajinu našu porobiše. 

Od VergoTca na nas udaraju: 
Krajišnici mladi Vergorčani, 
kakve nami jade zadavaju, 
Nek ti znadu naši Ljubušani. 

Prid njima su dva orla kers\;aša: 
Sčrdar Rado težka muka naša, 
I Jelavić silni harambaša, 
Boji ga se sva krajina naša. 

Kažemo ti ostale glavare. 
Koji nami dodijaše. Care! 
Aničića i Ivinovića, 
Još Franića i Miočevića. 

Ovo jesu mladi kapetani, 
Hercegovci na krajini zvani, 
Koji tvoju zemlju porobiše, 
Ljubuškomu vratjv zatvoriše. 

Od zapada na nas udaraju, 
Ter nam ljute rane zadavaju: 
Mferki vuci od Župe hajduci. 
Vjera turska! na glasu junaci. 



394 



A imadu tri mlada serdara, 
Neboje se još ni tebe cara: 
Budalića i Marašovića, 
I viteza Tomića Štipana. 

Ovi nami puno dodijaše, 
Do Mostara Broćno porobiše, 
I njihovi mladi kapetani, 
Hercegovci od starine zvani. ' 

A koji nas skoro odbigoše, 
Ter iraju tvoju povedoše, 
Kažemo jih tebi po imenu. 
Pa imenu oli po plemenu : 

Rosić jedno, Proložić je drugo, 
A tretje je Gušić zmija ljuta: 
Ovi bihu u Broćnu knezovi, 
A sada su duždevi serdari. 



Kažemo ti još i kapetane, 
Neka znadeš, naš čestiti Garel 
Jelavića od sela Gizdavca, 
I Veiea izpod Neotića. 

Od Podstinja i od Ditelića, 
Kapetana kažemo Buljana: 
Od starine roda Lovretića, 
Bosanskoga starinom plemića. 

Od Muca ti kažemo Jukića, 
Od Podstinja gornjega Katića: 
Ovi tvoju zemlju porobiše. 
Kad iz Broćna skoro pobigoše. 

Devet stotfn' podigoše kucah, 
Ter stadoše jedni oko' Muca: 
Drugi stase okolo Cetine, 
Kažemo ti, Care, do istine. 



I ako nam pomoći nedadeš, 
Tverdu tebi viru zadajemo: . 
Bižat ćemo i mi u Latine, 
A pod krilo dužda mletačkoga. 



Slidi pisma, kako knez Nikola Vlađmirović , Toma Kusturić, 
Jakov Zmuarevie, Cvitan Bilas i G&rgur Damić osvojiše kulu 

od Norina. 



Isvadjena iz đukale, koju tada njima dade privedri princip Marko 

Antonio Justiniano 1685. 

U a je komu poslušati bilo. 
Što govori Korner generale 



Na divanu u Splitu bllomu, 
U početku rata od Morije: 

„Evo ima dvi godine danah, 
Da vojujem i da bojak bijem: 
Gradove sam mnoge osvojio, 
I carevu zemlju porobio; 

Ar mi osta kula od Norina, 
Kojoj nejma slike ni prilike 
U svoj zemlji cara silenoga. 
Ni našega dužda mletačkoga. 



Koi bi je junak osvojio, 
Mertvu bi mu platju izvadio, 
I dukale od svetoga Marka, 
Svitlu perlu, medalje od zlata." 

To je čuo Vladmirović kneže, 
Po imenu Nikola viteže, 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter izbire najbolje vojnike: 

Od Jezera Tomu Kosturića, 
I Jakova još Zmijarevića: 
Od Lavčanja Bilasa Cvitana, 
Od Baćine Damića Gergura. 



395 



Tiho jim je kneže besidio: 
„Da vi znate, mladi krajišnici! 
Što govori Korner generale 
Na divanu u Splitu bilomu? 

Obeća' je platju i dukalu, * 
Svitlo perje, od zlata medalje: 
Tko osvoji kulu na Norinu, 
I izsiče Turke Gabeljane. 

Nebi li se u vas pouzdao. 
Da junačku sreću pokušamo, 
Da ako nam Bog i srića dade, 
Ter bijelu kulu osvojimo." 

Ali su mu oni besidili:^ 

„Ti se u nas pouzdati moreš, 
Ka' i u se, kneže Nikolica! 
Ali evo velike nevolje! 

Bflu kulu osvojit' nećemo 
Brez galljah i brez lumbaradah ; 
Jer su u njoj sileni junaci. 
Po imenu Gabeljani Turci; 

A na njoj je žestoko oružje: 
Berze šibe, ognjeni topovi. 
Jedva bi je dužde osvojio; 
Kamo li će Vladmirović kneže." 

Nikola je njima besidio : 

„Nebrin'te se, mladi krajišnici! 
Kulu ćemo lasno osvojiti 
Brez galfjah i brez lumbaradah; 

Jerbo berzo turski barjam iđje, 
Ić će Turci gori u Gabelu,^ 
Ter će klanjat' sođžam'iadžijam', 
I ostalim' agam' i spahijam'. 

Onda ćemo udrit' iznenada. 
Iz potaje, iz gore zelene: 
Bilu ćemo kulu osvojiti, 
Stražu ćemo pod mač okrenuti." 

Što je reka', to se dogodilo: 
Berzo Turkomnjihovbarjamdodjž, 
Otidjoše klanjat' u Gabelu 
Pivajući uz to polje ravno. 



U za' čas ga pošli i klanjali, 
A gore ga abdest uzimali: 
Vitezovi iz gore udriše, 
Ter bijelu kulu osvojiše. 

U njoj biše dvanajest delijah, 
Gabeljdnah silnih djelebijah. 
Sve jih oni pod mač okrenuše, 
Duždev barjak na kulu metnuše. 

Kad je Korner glase razumio, 
Mertvu jim je platju izvadio, 
I dukalu od svetoga Marka, 
Neka jim je slava kod junakah. 

Al' je malo vrime postajalo, 
Dva miseca, ni manje, ni veće : 
Opet Turci vojsku podigoše, 
Na Norinu kulu osvojiše. 

A kad vidi Korner generale, 
Naoruža tanene galije, 
Pak zaveže uz Neretvu mutnu, 
I osvoji kulu na Norinu. 

U nju m.etje platjene vojnike, 
Još i one mlade krajišnike: 
Osta kula do današnjeg' danka 
Pod kriocem Mletčanina Marka. 

Korneru se .nitko nečudjaše. 
Kako ju je osvojiti moga'? 
Svak se čudi Vladmirović knezu, 
I njegovim mladim krajišnicim: 

Kako su je osvojiti mogli, 
Brez galfjah i brez lumbaradah, 
Brez nikakve moći i pomoći, 
I brez vojske dužda mletačkoga. 

Nečudi se, dragi pobratime! 
Jer su ono ljute zmije bile, 
Koji Turkom rane zadadoše, 
I njihovu zemlju porobiše. 



396 



A najveće Vladmirović kneže, 
Od njega se sokolić izleže: 
Po imenu Vladmirović Jure, 
Od Bandura mladjan kapetane, 
Učini ga Zane generale. 

Vitežki je Jure vojevao, 
I carevu zemlju porobio: 
Pllno goni, tursko roblje vodi, 
Ter ga daje banu generalu. 

A on njemu groše i dukate. 
Od skerleta zelene dolame: 
To svidoči Alvis Mucinigo, 
I kavalir Novkoviću Vule. 

Kada Turci konje pokradoše, 
Sedamdeset na broju jih biše, 
Berze konje platjenih konjikah. 
Sve Latfnah duždevih vojnfkah. 



Namira jih namirila biše 
Na viteza Vladmirović Jurja, 
Baš u Prudu kod vrila Norina, 
S njim bijahu tri druga njegova. 

Iz gore je na nje udario, 
Po gori je Turke raztirao: 
Dvojici je glavu odsikao. 
Dobre konje natrag povratio. 

Providur je darovao Jurja: 
Sedamdeset srebemih talfrah, 
Po cekina za konja svakoga; 
Jer proslavi dužda mletačkoga. 

Ali jaspre junakom razdili, 
Tere su jih u vinu popili: 
Vino pili, vazda zdravo bili, 
I junačke glave odsicali! 



Sliđi pisma od |$rada Zadvarja, na koga do4j^ paša bosanski 

i hercegovački jula na 15« 1685. 



Još zorica ne^abijelila. 
Ni danica lica pomolila, 
Zapopiva Vlašić kiridžija, 
Lipo piva, a lipše popiva: 

„Nečudim se Beču bijelomu, 
Koga care osvojit' nemože; 
Jer ga brani cesar Leopoldo, 
I njegovi mladi generali. 

Nit se čudim Petru-Varadinu, 
Gdi ga vezir osvojit' nemože; 
Jer ga brani princip Ugenio, 
Koi Turke vazda dobivaše. 

A ni bflu gradu Šibeniku, 
Koi se je Turkom obranio; 
Jer ga brani Foskul generale, 
I delija^ Toma Kontarine. 



Nit se čudim Sinju bijelomu, 
Gdi ga vezir osvojit' nemože; 
Jer ga brani Balbi Providure, 
I Sinjani na glasu junaci. 

Ni Demišu.kod polja Petrova; 
Jer ga brani Nakiću Gžrgure, 
Od krajine mladi kavalire, 
I junaci od polja Petrova. 

Već Zadvarju gradu na kamenu, 
Kako se je carii obranio? 
Kada nejma bojnih lumbarddah, 
Ni velike moći, ni pomoći. 

Nanj' dolazi od Bosne vezire, 
I s njim paša od Hercegovine: 
Na Avalu kulu udariše, 
I berzo je Turci osvojiše: 



397 



Udariše na grad od Zadvarja, 
Biše njega; aP ga neuzeše: 
Al' se tomu izčudit' nemogu, 
Tko odoli caru silenomu? 

Dozivlje ga iz gorice vila, 
Ter je njemu tiho besidila: 
„Nečuđi se, neznana delijo! 
Gdi ga vezir osvojit' nemože; 

Jer mu dodje pomoć iznenada: 
Od sinjega mora ormanice. 
Od Poljicah poljički knezovi, 
Od Omiša Desković Štipane, 

Od Makarske Lučić kollunele, 
Od Igrane Tomica vojvoda, 
Od Lavčanja Jurićević kneže; 
A od Župe mladi krajišnici. 



Sa svih stranah udriše na Turke 
Kano vuci u bijele ovce: 
Ormanice od sinjega mora. 
Krajišnici od gore zelene. 

Od zapada Furioz Štipane, 
Od iztoka Xučić kollunele : 
Potiraše Turke krajišnike, 
Siku pisce i berze konjike. 

Pet stotfnah glavah odsikoše, 
Do čadora paše bosanskoga; 
Na pašine udriSe delije, 
Razbiše jih, ter jih potiraše. 

Mnoge turske odsikoše glave, 
I puno ih živih uhvatiše: 
Oteše jim tope i pitare, 
Čadorove i alaj-barjake. 



Sve se ovo nahodi u knjigam talijanskim, navlastito u historijam, 
koje se zovu: „Lega sa era" etc. na listu 250., gdi počimlje ovako: 
per riparare etc. 

Ova je pisma i prija od mene štampana; ali nije sve, kako je 
ovde; jer sam je štampa', kako sam je Ijuo pivati; ali budući historije 
štio i drugačije od mudrih Ijudih razumio, eto je prikazujem svitu 
onakvu,, kako se je dogodilo. 



Slidi pisma od kaštela D^rveiiika u goriueui Primorju, kako 

ga osvojiše Turci na 15* aprila 1687. 



Ako nisi čuo, pobratime! 
Kako Turci roblje odvedoše 
Iz kaštela bila Dervenika, 
Koino je u gornjem Primorju, 

Poslušaj me, da ti kažem pravo, 
A moreš mi virovati zdravo: 
Knjigu piše Korner generale, 
Ter je šalje gori u Primorje, 

A na ruke primorskih knezovah, 
Kapetanah i mjadjh serdarah, 
U knjizi jih lipo pozdravljaše; 
A za tizim i zapovidaše: 



Da sakupe vojsku po Primorju, 
I da idju k Sinju bijelomu. 
Kada oni bana razumiše. 
Po Primorju vojsku pokupiše. 

Sve otidj^ malo i veliko: 
Tkogod može sablju pripasati; 
Ali nekti Bustručević Andre, 
Već pobiže uz primorska stiiie. 

To glavarom i pomučno biše, 
Bustručevu kuću upališe. 
Mislio si Bustručević Andre, 
Kako bi se njima osvetip? 



398 



1 



Sve je misli na jednu smislio : 
On otidjž k paši Čengiiću, 
Koi s vojskom u raztoku biše, 
Ter idjaše k Sinju bijelomu. 

Ljubi paši skuta i kolina, 
Ter je njemu tiho govorio: 
„Sad je vrime, mili gospodaru! 
Da porobiš sve gornje Primorje. 

Štogod biše od boja jundkah, 
Sve otidje k Sinju bijelomu ; 
A ostaše žene i divojke, 
Slipi starci i dičica mala. 

Možeš uz put porobit' Primorje, 
I manastir ukraj sinja mora, 
Pak otići k Sinju bijelomu, 
Pomoć dati paši bosanskomu, 
Koi bije Sinj grad u Cetini." 

Kada ga je paša razumio, 
Sadje s vojakom doli u Primorje, 
U Podaci -tvferda kula biše,- 
Na nju Turci juriš učiniše: 

Ali neda ni gledati na se; 
Jer je brane starci i divojke ; 
A najveće jedno momče mlado: 
Po imenu Marojević Marko. 

Vadi Marko sablju od bedrice. 
Pak izleti prid kulu bijelu, 
Ter odsiče barjaktaru glavu, 
Odnese je u kulu bijelu. 

Zavikaše pašini čauši: 

„Nije ovde za Turke šićara. 
Da idjemo k bilu manastiiu, 
Gdino ima dosta lipa blaga." 

Digoše se iz Podace Turci, 
Ter odoše k bilu manastiru, 
Zaostrogu, ukraj sinja mora, 
"ter na njega skladno udariše: 



Ar Zaostrog tverdi manastire 
Neda Turkom ni gledati na se; 
Jer u njemu živi oganj biše, 
Dosta praha i težka olova. 

Kad vidiše vitezovi Turci, 
Da manastir osvojit' nemogu: 
Digoše se izpod manastira 
Neveseli, puno izranjeni. 

Ar zavika Ture silovito, 
Mlado momče, puno ponosito: 
„Ostaj s Bogom, starce gvardiane, 
Nšdaj nam se do nedilje pferve." 

To je čuo Despotović Mijo, 
Svojoj pušci živi oganj daje, 
Ter udari jedno momče' mlado, 
Mertav junak kc^moj zemljipade. 

Pak mu starac Mijo besiđjaše: 
„Podji tamo, jedno momče mlado ! 
Pozdravi mi svetca Muhameda, 
Nać ćeš njega, gdi muselez pije, 
Usrid pakla podjelom zelenom." 

Otidjoše vitezovi Turci 
K malenomu selu Derveniku: 
Na bijelu kulu udariše 
Kostanića, od Primoija kneza. 

U njoj biše Kostanić Radoše, 
Bila mu je brada do pojasa: 
I delija Ivićević Petre, 
Mlado momče od dvajest godinah. 

A ostalo mladih divojakah; 
Udovicah, ž^nah mužaticah, 
Puške puni Kostaniću kneže, 
, Puškom bije Ivićević Petre. 

Kada pervoj pušci oganj dade, 
Alaj-čauš k cernoj zemlji pade; 
Koliko je pušak' izmetnuo, 
On'liko je Turak' pogubio. 



399 — 



Kad vidiše vitezovi Turci, 
Da se gine, a koristi nije: 
Ostaviše kulu Eostanića, 
Pak udriše na kasteo tverdi. 

Ar u njemu nebiše junakah, 
Nego žćnah, još i divojakah, 
Udovicah i dičice male, 
I tri starca slipa i nejaka. 

Braniše se tri debela sata, 
Mlade žene kano mužke glave, 
Izpod grada Turke iztiraše, 

^ Uz primorske stine zapratiše. 

AV evo ti goleme žalosti! 
Nu poslušaj ženske oholosti: 
Jednoskupno one zavikaše, 
Ter ovako Turke opsovaše: 



„Pohvarte se, Turci krajišnici! 
Vašim bulam i vašim kadunam, 
Kako su vas žene predobile, 
Primorkinje iz gorice vile." 

A kada jih razumiše Turci, 
Smamiše se gpre nego vuci : . 
Svi se, pobre, natrag povratiše, 
Ter kasteo tverdi osvojiše. 

Pervi biše Senić Matijašu, 
Koi razbi od kaštela vrata, 
I ulize u kasteo tverdi: 
A za njime sva vojska pašina. 

Što bi staro, ono izsikoše. 
Što bi mlado, ono povedoše: 
Osamdeset mladih divojdkah, 
Udovicah, ženah mužatfcah 



U sužanjstvo Turci odvedoše 
Iz kaštela bfla Dervenika 
Po izdaji Bustruca Andrije, 
U početku rata od Morije. 



Sliđi pisma od uze^a grada Novoga u Buei kotorskoj na 3(K 

septembra 1687. 



IVupi vojsku Korner generale 
Od Kotara do Neretve mutne: 
Sve po izbor pisce i konjike 
Od slovinske zemlje i latinske. 

Bise bane vojske sakupio: 

Osam hiljad' platjenih vojnikah, 
Dvi hiljade mladih kvi^jišnikah, 
Kotaranah i Šibeničanah. 

A prid njima Posidarac kneže. 
Od Kotara četiri serdara, 
I dvadeset i tri kapetana. 
Još toliko mladih barjakt^rah. 



Od Derniša i polja Petrova, 
Od Zagorja i Cetine ravna: 
Dvi hiljade silenih junakah, 
Sve pišacah i berzih konjikah. 

A prid njima četiri serdara, 
I dvadeset i tri kapetana: 
Svim' upravlja Nakiću Matija, 
Silni vitez od Derniša grada. 

Od Trogira, Splita i Kastelah, 
I od Klisa grada bijeloga: 
Dvi hiljade podiže jundkah,. 
Sve ditićah i mladih momdkah 



400 



A prid i\jima do dva koUunela 
Od Trogira i od Splita grada, 
Još četiri na glasu serdai'a, 
I dvadeset mladih kapetanah. 

Od Poljicah pet stotfn' delfjah, 
I prid njima pet mladih knezovah; 
Od omiške na glasu krajine 
Pet stotlnah biše vitezovah. 

I prid njima mladjan kollunele: 
Po imenu Desković Štipane, 
Pet vojvodah i pet barjaktarah. 
Ah moj Bože, plemenita dara! 

Pet stotinah od Župe delijah; 
Ali je to ognja žestokoga, 
I prid njima dva mlada serdara. 
Pet vojvodah i pet barjaktarah. 

Od Primorja povede vojnikah: 
Pet stotinah po izbor junakah, 
I prid njima kneza Pavlovića: 
Po imenu Marka koUunela, 
Pet vojvodah i pet barjaktarah. 

Još povede tanke ormanice 
' Od svih mistah zemlje Dalmacije, 
Ter zajedri uz duždevo more, 
Berzo dodje u Buku kotorsku. 

I obside Novi ukraj mora, 
Ter ga bije sa četiri strane: 
S jedne strane duždeve lumbarde, 
S druge strane maltežke galije. 

S tretje strane mladi Talijanci; 
A s četverte berzi krajišnici: 
Juriš čine od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka. 

Kad to Tidi' dizdar od Novoga, 
Prija zore uranio biše: 
Suze roni, bflu knjigu piše, 
Ter je šalje paši bosanskomu: 



„Topal-paša, mila majko naša! 
Ali neznaš, al' nehaješ za nas: 
Poc^mismo kano gavranovi 
Od c^moga praha i olova. 

^ Hodi s vojskom štogod prija moreš ; 
Jerbo smo ti u nevolji težkoj: 
I ako te nebi do nedilje, 
Pridat' ćemo Novi u Latine." 

Kada paši bila knjiga dodjš, 
Onu štije, drugu napisuje: 
„Virna slugo,- dizdar od Novoga! 
Nedaj grada brez velika jada, 

I brez kervi, i brez težkih rdnah,* 
Neplaši se, neprid^ji grada. 
Neće proći ni nedilja džnah, 
Doć' će tebi pomoć sa svih stranah.** 

Kad u Novi bfla knjiga doc^je, 
Šenluk čine Turci po Novomu: 
Ali Korner za to i nehaje. 
Novi bije, nigda nepristaje. 

Pak je bane tiho govorio: 
„KoUuneli i vojvode mlade! 
Idje na nas silni Topal-paša, 
Nemojte se, bratjo, pripadati. 

Nuder vaše sablje naoštrite, 
Ter slobodno njega dočekajte, 
^ I prija ste s Turcim bojak bili, 
Ter jim ruse glave odsicali.** 

Istom bane tako besideći; 
Ar to idje silni Topal-paša, 
Ter udari naglo i serdito 
Na Harvate pisce i konjike. 

Ar jih paša iztirat' nemože 
Iz njihovih tverdih meterfzah; 
Jer se brane prahom i olovom, 
Težko biju Turke vitezove. 



401 



U pervomu meterizu biše: 
Silni junak Barklačić vojvoda f 
A starinom Pavloviću kneže: 
Na Turke je juriš učinio, 
Svoju sablju kervce liapojio. 

Ali mu je loša srića bila; 
Jer ga biše puška udarila: 
U zlo misto, u čelo junačko, 
Mertav kneže c^rnoj zemlji padfe. 

S njim junaci mnogi izgiboše. 
Koji pervi juriš učiniše: 
Alfira mu dopađoše rane. 
Po imenu -Vuletić Gergura. 

Kad vidiše mladi krajišnici, 
Nemogoše serdcu odoliti: 
Ye6 pogleda junak na junaka, 
Harambaša jedan na drugoga. 



Barjaktari podbiše barjake, 
Krajišnici sablje povadiše, 
Ter jedino udriše na Turke : 
Bšrzo Turci pleća okrenuše. 
Uz planinu Zubac pobigoše. 

A za njima tšrču krsgišnici. 
Sve po izbor pisci i konjici. 
Dosta rusih glavah odsikoše, 
Generalu banu prikazaše. 

Lipo ih je bane darovao: 
Komu krilo, komu perje svitlo, 
Jednim platju doklem budu živi. 
I pravo je, jer su zadobili. 

Ar uteče silni Topal-paša; 
A nebi ga ni on utekao, 
Da nebude bega Ljubovića-: 
Podmače mu svoju bedeviju. 



Ter uteče i odnese glavu. 

Kad viđiše Turci od Novoga 
M^rtve glave carevih delijah, 
Bilu gradu vrata otvoriše. 
Generalu Novi pokloniše. 
Pogibfe pod njim vojske principove dvi hiljade, a niki govore i vQće. 



Slidi pisma od sbora primorskoga, učinjena u Makarskoj rata 

od Kandije. 

Prikazana presvitloj gospodi inakarskoj od starca Milovana. 



Viče čine primorski knezovi, 
Od starine bosanska gospoda, 
I oštdli po izbor glavari, 
Kapetani i mladi serdari 

U Makarskoj gradu bijelomu, 
U početku rata od ^Kandije. 
Poglavice kažem po imenu,' 
Koji tada u sboru bijahu: 



Od Makarske četiri Kačića, 
Mai*kovića i Baranovića, 
I mladoga Andrijaševića, 
ćetvertoga Kovačević Pavla. 

Od Makarske kneza Pavlovića, 
I viteza Ivu Nenadića, 
Od velikog' Berda Nimičića, 
Od Tučepe kneza Grubišića. 

26 



402 



Od haškoga polja Tasovića; 
A pridivkom i Ribarevića, 
Knezovića i Serdanovića, 
Od malena sela Rogoznice. 

Od Sućuija kneza i plemića: 
Po imenu Ivana Kačića; 
Od Lavčanja, Brista i Baćine 
Svi Kačići bihu do istine. 

Loje tebi imenovat' neću; 
Jer bi pisma odveć duga bila, 
Ni ostdle od sela glavare, 
Kapetane, sudce, ni serdare, 

Koji tada u sboru bijahu, 

Medju sobom lipo razložahu; 
"Kako će se cara izbaviti, 

^ I protiva njemu bojak biti. 

A od šbora poglavica biše: 
Svitu Petar biskup od Makarske, 
Od Kačića roda i plemena, 
Reda, pobre, svetoga Franceška. 

Niz obraz je suzam' oborio, 

, Gospodi je tiho govorio, 
I glavarom od svega Primorja, 
Od Baćine do Omiša građa: 

„Odk'ada je krajina primorska, 
I Makarska ukraj sinja mora: 
Naši stari harač nedadoše 
Nijednomu kralju, ni cesai'u; 

Nego vazda u miru živiše, 
U gospodstvu ter se uzderžaše: 
A sad ima puno godfn' danah. 
Da nas tare Otmanović care. 

Od zuluma živit' nemožemo, 
Ni harače Turkom pripraviti: 
To je naša sramota velika. 
Da dvorimo, cara nevimoga. 

Kamo naša uživanja stara. 
Kamo li nam diplome sa zlatom, 
Koje nam je cesar darovao 
Još podavno u stara vrimena? 



f ]^amo li nam mletačke dukale, 
Koje nam je dužd^ darovao, 
Da nikomu ništa nedajeino; 
Nego samo da bojak bijemo? 

Za to care ništa i nehaje, 
Već nas tare, nigda nepristaje; 
Nu se, bratjo, od sna probudite, 
Ter od cara sada odstupite, 

A evo mi bfla knjiga dodje 
Od Foskula, mlada generala, 
Da silnoga cara odbignemo. 
Pod duždevo krilo pribignemo. 

Mi imamo praha i olova: 
Bit' ćemo se kano Cemogorci, 
feve s pomoćju Boga velikoga, 
I našega dužda mletačkoga. 

Potverdit' će našu didovinu. 
Kako nam se kime na ćitapu: 
Od nas drugo ni želi, ni pita. 
Nego sablju i desnicu ruku. 

Al' slušfgte, da vam prorokujem, 
Što će vam se berzo dogoditi, 
Koji nisu kervcu prolivali. 
Ni dukale na sablji dobili: 

Radit će vas u zlo oboriti, 
I dukale vaše .ukinuti, 
U viće jih nigda neprimajte. 
Za glavare takve nestavljajte ; 

Već metjite vazda starenike 
Za glavare i vaše vićnike. 
Koji će vas lipo svitovati, 
I nauke prave kazivati. 

U potribi da bojak bijete, 
I za dužda kšrvcu prolijete, 
Da pazite karte od starine, 
Koje dadfe dužde Mletčanine. 

Medju vami bit' će vazda Ijudih, 
Slušajte ih, ako niste ludi; 
Jer slip nezna, kuda idje sunce; 
Stare vaše poslušajte sudce. 



403 



U sbor đice nigda neprimajte, 
Svit, ni nauk od njih nepitajte; 
Jere će vas u zlo oboriti, 
Nedajte jim s vami govoriti. 

Knjige nezna, ljudski neumide, 
Prid gospodu izaći nesmide. 
Što će biti, ništa nerazmiSlja, 
Yikat' samo ući i promišlja. 

Govorit^ će, da malo i mari r 
Za dukale naših dfdah stari' :' 
Ali nezna, da mu veće valja, 
Neg' sve ono, štb ima zerndlja'. 



Nauk ovi ja^ vam dajem sada 
Petar biskup od Makarske grada: 
U pamet ga vašu postavite, 
I naredbu moju izveršite!" 
Kad glavari njega razumiše, 
Silenoga cara ostaviše, ' 
Ter razviše svilene baijake 
Privedroga dužcia mletaćkoga. 
Bojak biše, nigda nepristaše 
Sa svim' Turcim' mlad. krajišuicim 
Od Zadvarja i od Imotskoga, 
Od Vergorca i od Ljubuškoga. 



Od Mostara i od Nevesjnja, 
Od Gabele i od Poćitelja, 
Dosta turskih glavah odsikoše; 
Al' i oni mnogi izgiboše. 



Pisma od Juriše Senjanina. 



Fije vino Senjanin Juriša, 
S njime pije trideset Senjdnah, 
Juriša jim Ifpo napijaše: 
»Ni u moje, ni u vaše zdravje; 

Već u zdravje onoga- junaka, 
Koi će poći do Gradčaca grada, 
I dovesti Ždrala velikbga. 
Dobra konja bega građčaćkoga, 

I ryegovu divan-kabanicu, 
Na kojoj je trideset putacah: 
Svako putce* od dvajest dukžtah, 
Što je njemu care darovao." 

Svi junaci mukom zamuknuše, 
I k zemljici cernoj pogledaše; 
Ali nekti od Kosova Rade, 
Mala struka; ali junak silni. 



Čašu prima, sablju odpasuje. 
Svlači s sebe zelenu dolamu, 
I jećermu, na kojoj su toke: 
A oblači sužanjske haljine. 
Pak otidje do Gradčaca grada. 

Kada Rade u Gradčačac dodje; 
Ali Turci na divanu side, 
Medju njima beže Gradčanine, . 
I na njemu divan-kabanica. 

Salamaleć turski nazivao, 
Još je Rade suze prolivao 
Od mudrosti, da privari Turke, 
I tzmami Ždrala konja dobra. 

Pita njega beže Gradčanine: 
„Koja ti je golema nevolja, 
Kaži meni, moj sužnju nevoljni ! 
Ter niz obraz grozne suze roniš ? 



404 



Odkolem si, od koje li zemlje, 
Euđa idješ.i gdi li duguješ?" 
Ponizno mu Bade odgovara: 
„Na milosti, mili gospodine I 

Volio bi, da sam poginuo; 
Jer sam činjen nepodobnom činom 
U tvojega Ždrala konja dobra, 
I u tvoja divan-kabanicu. 

Ja sam sužanj od Glamoča grada. 
Od Glamoča KovaČević Ramo, 
A dugujem Senju bijelomu: 
U Juriše i u Vladkovića. 

Daj mi konja, mili gospodine! 
A za njega dugovat' ću tebi." 
Kada ga je beže razumio, 
Ter je njemu lipo besidio : 

„Dat' ću tebi Ždrala konja moga; 
Jer smo stari prijatelji bili: 
A dat' ćeš mi sto žutih dukatah; 
Al' nemogu dati kabanice, 
Da sam glavom u kaure dužan." 

Izvede mu Ždrala velikoga: 
Kušao ga i kušao Bade, 
Odigra ga, pak opet doigra, 
Pak zaigr^ niz to polje ravno. 



Ter je Rade begu govorio: 
„ Ostaj s Bogom, beže Gradčanine ! 
Nije ovo KovaČević Ramo, 
Već je ovo od Kosova Rade." 

Kad je beže Radu razumio, 
Skočio se i na gola konja: 
A ^a njima od Gradčaca Turci, 
Sve poterča malo i veliko. 

Ali Radi Bog i srića dade: 
Prya Turak' u busyu pade. 
Kad su Turci u busiju došli, 
Udariše senjski vitezovi. 

Svaki junak po Turčina hvata. 
Mali Rade bega od Gradčaca: 
Skide s njega divan-kabanicu, 
Ter ga vodi k Senju bijelomu. 

Kad su oni prama Senju bili. 
Govorio Senjanin Juriša: 
„Pobratime, od Kosova Rade! 
Ti si malan, duga kabanica, 
Daruj mi je, dragi pobratime!" 

Ali njemu Rade odgovara: 

„Ja sam malan, duga kabanica, 
U Seiyu je predobri terzija: 
Podrizat' će kabanicu moju, 
Nedam ti je, vira ti je moja!" 



Pisma od Plavše harambase. 



Malena se četa podignula 
Od Primorja mista kamenoga, 
Prid četom je Plavša harambaša. 
Silni uskok izpod Imotskoga. 

Kad je bio na primorske stine, 
Družini je Plavša besidio : 
„Družinice, mila bratjo mojal' 
Prid nami je Temovac vodica. 



Da, mi hladnu ' vodu obsidnemo. 
Prija nego zabili zorica: 
Da ako nam Bog i *srića dade, 
Ter izađju Vergorčani Turci, 

I prid njima Dizdarević Mujo, 
Na vodi će abdest uzimati; 
A mi ćemo udrit' iz busije, 
Sve ćemo jih pod mač okrenuti. " 



405 



Što rekoše, ono učiniše: 
Prija zdre vodu obsidoše. 
Kada li je zora zabflila; 
AF to idje četa Vžrgorčanah, 

I prid njima Dizdarević Mujo, 
Ter družini Mujo besidjftše:' 
„Poslušajte,, moji vitezovi ! 
Danas nam se dobar šićar kaže. 

Ovde ćemo abdest uzimati, 
I hladne se vodice napiti: 
Da ako nam Bog i srića dttde, 
Ter izadje četa od Primorja, 

I prid njome Plavša harambaša, 
Koi nam je puno dodijao, 
I junačkih glavah odsikao, 
A još veće robija pohvatao.** 

Ar ga Plavša sluša iz gorice, 
Ter zavika iza svega glasa: 
„Evo sam ti, Dizdarević Mujo! 
Dočekaj me, ako ti je drago." 

Na Turke su skladno udarili, 
'Sve izgibe, nitko neutečč. 
Već delija Dizdarević Mujo, 
Biži moinče kVergorcu bilomu. 



Za njim terce Plavša harambaša, 
* Ter je njemu tiho besidio: 

„Stan', počekaj, Dizdarević Mujo! 

Nisi meni danas utekao." 
Ali mu je Mujo govorio: 

„Vira moja, Plavša harambaša! 

Ti me danas uhvatiti nećeš; 

Jer me nije groznica hvatala." 
Kad je Plavša njega razumio. 

Side junak na stini studenoj, 

Ter je Muji Ifpo besidio: 

„Hodi, pbbre, samnom uPrimorje, 
Da pijemo vino i rakiju. 
Sidi malo, da probesiđimo." 
Ar mu lipo Mujo odgovara: 
„Podji s Bogom,Plavša harambaša ! 
Tvoja srića i tvoje junačtvo ! 
•Od mene si bolje uranio: 

Imaš s čime doći u Primorje, 

Noseć glave mojih vitezovah ; 
Ar kako će Dizdarević Mujo, 

I brez puške i htez sablje britke, 
. I brez moje bratje Vergorčanah 

Doći gradu mojemu Vergorcu?" 



Ovo je silni junak bio rata bečkoga, koi uskoči iz Imotskoga u 
Primorje; a kada se mir učini, otfdje u Cetinu, i onde se nastani. 



Pisma od . Jurasa Veića, silnoga junaka, rodom iz Zagvozda. 



IVnjigu pišu Turci Imotjani, 
Ter je šalju u Bosnu ponosnu, 
A na ruke od Bosne vezira. 
Ovako su Turci besidili: 

„Sultan-paša, mili gospodare! 
Ako neznaš, kažemo ti pravo; 
Više, paša, živit' nemožemo 
Od uskoka Veića Jurasa. 



Neostade kule, ni čardaka, 
Koje nije Juras osvojio; 
Ni bijela sela, ni varoša, 
Koga nije ognjem sažegao. 
Štogod idjfe od cara ulape 
Krajišnikom Turkom Imotjanom, 
Sve to oth Veiću Jurase 
S svojim pobrom, Lelas Mijovilom. 



406 



I to bismo, Paša, prigorili.; 
Ali evo tuge i žalosti! 
Izsiče nam Turke krajišnike, 
Sve na glasu najbolje junake. 

Nejma jošter ni nedilja đanah: 
Sam' čdsičž devet rusih glavah, 
I uhvati Zferduma Jakova, 
Ođlbanđdrah turskih harambašu. 

Rani ljuto zmaja žestokoga, 
Po imenu Mektiić Alagu; 
Ali junak priboliti neće; 
Jer su rane smMne na AlagL 

Izsičš nam Turke Imotjane, 
U Varošu kod kule Zelića, 
I prid njima Vazlu buljubašu, 
Posičž ga Iyane Cyače; 
A barjaktar Veića Jurasa. 

Kakav biše Alikalvić Aso, 
Jedva bi ga vile đostignule: 
Uhvati ga Veić harambaša 
Nasrid polja izpod Imotskoga. 

A što ćemo drugo besiditi: 
Žeštje zmije na krajini nije 
Od junaka Veića Jurasa; 
Kada vikne, Imota se trese." 

Kad je paša knjigu proučio. 
To je njemu i pomučno bilo, 
Pak dozi vije Memed buljumbašu, 
Ter je paša njemu govorio : ^ 

„Slugo vima, Memed buljumbaša! 
Sakupider četu Arnaćtah, 
Sve najboljih i beržih junakah, 
Ter otidji k gradu Imotskomu, 

I ulivati Veića Jurasa: 
Or mu rusu odsyeci glavu, 
I njegovu dragu, pobratimu, 
Po imenu Lelas Mijovilu." 



Skočio se Memed buljumbaša, 
Ter sakupi četu Amatitah, 
I otidje k gradu Imotskomu, 
Pak se hvali Turkom Imotjanom : 

Da bi mene rodila Vlahinja; 
A ne mlada Turkinja kaduna, 
Ako prija dvi nedilje dahah . 
Nepogubim Veića Jurasa, 

I njegova dva druga najbolja: 
Barjaktara Cijaka Ivana, 
I Lelasa zmiju glasovita, 
Aranzadu puno ponositu." 

Ta se hvala do Jurasa Čula, 
Ter pokupi četicu malenu, 
Pak otidje k gradu Imotskomu, 
Pozdraviti Memed buljumbašu. 

Seta Juras uz polje, niz polje, 
Ter dozivlje Memed buljumbašu: 
„Hodi, pobrel da se ogledamo 
Nasrid ravna polja Imotskoga. 

Neišti me po gori zelenoj. 
Po Zagorju, ni keršnom Primorju : 

, Evo sam ti sam došao, pobre! 
Već je vrime, da Jurasa nije." 

Kad Jurasa razumiše Turci, 
Amauti hvaljeni junaci, 
Idju terkom k polju imotskomu, 
A prid njima Memed buljumbaša. 

Družini je Juras govorio: 
„Poslušajte, moji vitezovi I 
Svaki udri na ^voga jimaka. 
Ja ću starac na Memeda mlada." 

Istom Juras tako govoreći, 
Udariše Arnauti Turci: 
Namiri se sova na sokola, 
Buljumbaša na Veić Jurasa. 

Kada li se blizu sastadoše, 
S brijetkim' se sabijam' udariše : 
Memedu je loša srića bila, 
Juras mu je. glavu odsikao. 



407 



Pobigoše Arnauti Turci; 
A za njima VeićuJurase, 
I njegovi mlađi vitezovi, ' 
Ter jih siku do Imote grada. 

Svaki junak . odsijeca glavu, 
Sam četiri Veić harambaša: 
Na polju je kolo uhvatio, 
Ter je lipu pismu zapivao! 



Bazližu se berda i 
Kako Juras piva 
Nad Makarskom tverdaBijokova, 
Od šemluka i od puškaranja. , 



„Pohvali se, Hemed buljumbaša! 
Kada dodješ kpaši })osanskomu : 
Kako si mi^ glavu odsikao, 
I Lelasu, momu pobratimu. 

Evo sada ja. odsikoh tvoju, 
Ter je nosim doli u Primorje:" 
Pak otidje goricom zelenom 
Pivajući i popivajući. 

doline, 
i poplva 



1 

Pisma silnoga junaka Luke Ožegovića, kako pogibd rata od 

Kandue« 



ivad pogibe Ožegović Luka 
U tisnomu klanjcu Privomici, 
Kod malena sela Zavojane, 
Od silenih Turik' Vergorčdnah, 

Cvilila je ljuba Ožegova; 
Kako cvili, do neba se čuje; 
Kada li se biš.e naplakala. 
Bijelu je knjigu napisala, 

Ter je šalje Turkom Vergorčanom, 
U knjizi je njima besidila: 
„Vergorčani Turci na krajini! 
Pošljite mi glavu Ožegovu, 

Platit' ću je, kolik da je živa: 
Ako li je poslati nećete, 
Evo vami tvferdu viru dajem: 
Osvetit' ća Luku gospodara." 

Kada Turkom bila knjiga dodje. 
Knjigu štiju, a na nju se smiju: 
Odpisaše ljubi Ožegovoj, J 
Ovako su oni besidili : 

„Nebudali, jadna udovice! 
Gdi će žena osvetiti muža? 
Nećeš imat' glave Ožegove, 
Da je trikrat ti izmiriš zlatom; 



1 u 



Jer je Luka^nami dodijao, 

N Dosta rusih glavah odsikao 
S pobratimom Lekića Jurišom, 
Kako znadu Turci i kauri. 

Kadagodir g čete dolazaše. 
Vazda tebi roba dovodjaše: 
Oli roba, oli robinjicu 
Od Vergorca, ol' od Ljubuškoga, 

Ali sada, ljubo Ožegova! 
Lučinom se glavom umćtjemo 
Po Vžrgorcu gradu bijelomu 
Prid kadunam' i našim' divojkam'. 

Knjigu štije ljuba Ožegova, 
Suze roni, ovako govori: 
„Tko bi moga osvetio Luku, 
Dala bi mu Ltičino imanje, 

I njegovu zelenu dolainu. 
Pri dolami putca pozlatjena, 
I ječerma, pri kojoj su toke, 
A ja bi mu za Ijubovcu bila." 

To je čuo Buricu Jakove, 
Od gizdava sela Dervenika:" 
Kupi junak četu po Primorju, 
Pak otidje do Vergorca grada. 



408 



Ter ulizfe u luge zelene, 
I namdmi na busiju Turke: 
Iz busije udari potajne, 
I polira Vergorčane Turke. 

Nije bratac bratca osvetio, 
Što je Burić Ožegović-Luku; 
On otidji k ljubi Ožegovoj, 
Ter je uze za Ijubovcu vimu. 



Trideset je gldvah odsikao, 
Sve po izbor vergorskih delijah : 
A veće jih ob-ranio biše, 
Tako vila Smotokita piše/ 



Sliđi pisma, učiiuena svirhu diplome, Iloju dađi eesar Natyad 
Primorcem, ŽupUanom i Po^ezereem, da u napridali nejmađu 

biti napastovani od Seiy anali. 

A rečena diploma bi učinjena po nastojanju i pisaigu kneza 
Kačjća Gergura iz Brista, u gornjem Primorju, i bratje njegove Petra i 
ostdlih. Diploma u latinski jezik ovaka poćimlje : 

„Nos Mathias Dei gratia electus Romanorum Impe- 
rator semper augustus etc. 

Haec confirmatiofattaestadinstantiam Comitumde 
Brist: Gregorii nimirum, etPetri , ac caeterprum fratrum 
eorumdem, familia, seu prosapia Kačićorum. Valentinus 
Le.epes, Episcopus Nitriensis etc. Laurentius Ferencz etc. 
1614." 

Ova se nahodi u pučkoj škrinji u Makarskoj. 

IVnjigu piše Kačiću Gšrgure, 
Baš iz Brista u gornjem Primorju, 
Ter je šalje kralju Matijašu, 
AP od Beča velikom' cesaru. 



Nepiše je cemim murećepom; 
Već je piše kervcom iz obraza: 
•Živit' mu se dodijalo biše, 
Suze roni, ter ovako piše: 

„Matijašu, veliki cesare, 
Vladaoče, svita gospodare! 
Turska nam je sila dodijala, 
Težka tuga serdce obujala. 



Nemožema živit', ni umriti. 
Ni harače T;irkom pripraviti, 
Sve imai\je, štogod imadosmo, 
Nevirnomu caru predadosmo. 

Nemoremo s mirom večerati^ 
Ni pokoja našem' tilu dati 
Od Turakah, naših zulumčarah ; 
A" delijah Otmanović-cara. 

Jedni podju, drugi opet dodju, 
Sve pokupe, što. u kući naciju; 
Tverda zemlja, nebo-je visoko, 
Sinje more strašno i duboko. 



409 



Zemlja neće; a nebo»iias neće, 
To su naše žalosti uajveće; 
Jer pršdamo od jutra do noći, 
čekajući kad će Turci doći. 

I to bismo jadni pregorili, 
Tugovali i cara dvorili; 
Ali nigda podnit' nemožemo, 
Već sahnemo i težko vehnemo, 

Gdi nas robe senjski vitezovi, 
Podložnici tvoji sokolovi: 
Zapliniše naše bile ovce, 

' Čeljad vode, ter primaju novce; 

Porobiše Kotar i Zagorje, 
Do Gabele Župu i Primorje: 
Prodaju nas gore nego Turci, 
A robe nas kano i hajduci. 

Matijašu, svitla kruno naša! 
■ Može r podnit' to dobrota vaša : 
Da kerštjanin. tare kčrštjanina, 
Ter ga muči kano dušmanina. 

Spomeni se, naš Cesare mili! 
Naši stari da su prija bili 
Tvojih dfdah vimi podložnici, 
Vitezovi i silni vojnici,. 

Ter pokaraj uskoke Senjane; 
Da nerobe na miru kerštjane: 
Ako li jih pokarati nećeš, 
U zlo stanje ti Senjane metješ; 

Jer će hhrzo biti porobljeni, 
' Pobijem i svi izsičeni 
Od kerštjanah, naših krajišnikah, 
I Turakah, carevih vojnlkah. 

Ja nemogu drugo učiniti: 
Valja mi se caru potužiti, 
I prija sam k njeuHi odlazio, 
I od njegai ferman donosio. 

Svitla kruno! i opet ću poći 
U Carigrad, ako ću t' nedoći: 
Prid carora ću davu učiniti. 
Na Senjane vojsku podignuti. 



Valja, da se s njima pobijemo; . 
Jere više živit' nemožemo: 
Sjedne strane od silnih'Tnrakah, 
S druge strane od tvojih junakah. 

Al' se uzdam u dobrotu tvoju, 
Da ćeš primit' ovu molbu moju, 
I pokarat' uskoke Senjane, 
Koji robe na miru kferštjane, 

Od starine tvoje podložnike, 
Koji sada izvore nevimike: 
Dospivajuć noge ti celivam, 
I gorkim' jih suzam' polijevam." 

Kad je cesar knjigu progledao, • 
On je udilj drugu napisao, 
Ter je šalje od Senja glavarom, 
Kapetanom i mladim serdarom : » 

„Poslušajte, senjski kapetani, 
Na krajini vitezovi zvani! 
Dodje tužba od Kačića kneza, 
Po imenu Gergura viteza: 

Da robite Kotar i Zagorje, 
Do Gabele Župu i Primorje, 
I ostale primorske krajine, 
Od starine lipe banovine. 

Prodjite se đila nemiloga, 
Neserdite Boga velikoga, 
Matijaša vašega cesara, 
Ni silnoga Otmanović-cara ; 

Jer ako mi druga tužba dodje, 
Ter se svaki zuluma neprodje. 
On će moju milost izgubiti, 
I sam sebi puno nahuditi. 

Nisu Turci; nego bratja vaša, 
A iraja od starine naša: 
Zadosta je njihove žalosti. 
Podnoseći turske oholosti. 

Što su stekli, sve su njima dali, 
Za harače oružja prodali: 
Neimadu konjah ni volovah. 
Nit imadu praha ni olova. 



410 



Da se mogu branit' od đušmšnah, A sad robe svoju otažbinu, 

Od uskćkah najveće- Senjanah, Prijatelje i svoju rodbinu, 

Kojino su rodom Hercegovci, Na privari i na tvžrdoj viri, 

Gabeljani i mladi Primorci. Brez pristanka rade o neviri. 

Ar ako se od, zla neodvrate, 
I svakomu svoje nepovrate, 
Stavit' ću jih na višala tanka. 
Neka vise do sudnjega danka. ** 
Ovu pismu učinih ja Fra Jozip Radmanović, lektur generalni u 
Šibeniku na 1759. januara na 28. i prikazah knezu Šimunu Eačiću, reče- 
uDmu Miošiću iz Brista, praunuku gori imenovanoga kneza Gfergura 
Kačića, za vikovičnju serdčene ljubavi uspomenu. 



Slidi pisma od smirti glasovitoga viteia Mladinima, Tlastelina 

braći&oga i i^jegova vojevanja po moru. 



Žalosti se dužde Mletčanine, 
Molin Frane, vitez od starine: 
Od Kandije rata velikoga. 
Ognjenoga, puno žestokoga. 

Pitaju ga mletačka vlastela: 
„Što je tvoja milost nevesela? 
Ali ti je vojska izginula, 
Ter je tebe tuga pritisnula? 

Ar Kandiju Turci osvojiše, 
AP Moriju zemlju porobiše: 
Ali si se Cipra spomenuo, 
Kogano je care osvojio?" 

Veli njima dužde Mletčanine, 
Od starine vitez Latinine: 
„Niti mi je vojska izginula. 
Nit je turska sila pritisnula. 

Nit Kandiju Turci osvojili, 
Nit Moriju žemlju porobili: 
Ar je meni tugovat' nevolja, 
Kolik' da me muči serdobolja; 



Jer evo mi dodje knjiga bila, 

' , Koja mi je zle glase đonila: 
Da je umra' vitez Mladiniću, 
Silni junak kano Zrinoviću, 

Koi Turke po moru hvat&še, 
I ruse jim glave odsic&še: 
Zapovidnik biše od galije, 
Ter izsičš careve delije, 

I branj&še more od Turikah, 
Od Levanta Ifpo do Mletakah. 
Mladiniću, krilo sokolovo! . 
Tko će branit' more principovo ? 

Svitla sabljo dužda mletačkoga! 
Tko će sići dušmanina moga, 
I tirati Turke vitezove, 
Kano soko' bile golubove?** ^ 

Kad se dužde izjadao biše. 
Uze pero, bflu knjigu piše, 
Ter je šalje Kanalu vitezu ; 
A od Brača velikomu knezu. 



k. 



411 — 



U knjizi še s njime razgOYara, 
Ponukuje, ter ga nagovara: 
Da dozovne od Brača plemiće, 
I da čine u palaču viće: 

Tko će čuvat' mora od Turakah, 
Od Stambula do bf lih Mletakah, 
I ostdle sve dšržavie naše, 
Da nam nebi nahudile base? 



Bračanisu na moru junaci, 
Kano moji na suhu Kotarci, 
I prija su s Tiircim bojak bili, 
Ter jih jesu vazda pridobili. 

Izberite slobodna junaka, 
Koino se neboji Turakah, 
Mojizim' će vladati galijam', 
I ostalim' od boja djemijam'. 



Knjiga, koju princip piša knezu bračkomu, budući kratka, metjem 
je na syitlost svitu. 

„Franciscus Molino, Dei gratia Dux Venetiarum etc. 

Nobili et sapienti viro Christophoro Canali de suo mandato 
Comiti Brace, fideli, dilecto salutem, et dilectionis aflfectum. 

Grave quanfo si conviene, per il proprio merito: 
reputiamo la perdita del sopra Comito Mladineo, il quale 
con la sua presenza, e valore nelle occorenze tutte del 
nostro servizio, si era giustamente guadagnata la pubblica 
affezione, e gradimento: Volemo pero col senato che fatti venire 
a voi li deputati di cotesta Fidelissima Comunita li attestiate k nostra 
displicenza, per la morte di cosi bienemerito soggetto, eccitandoli in cpu- 
formita degli ordini che tenete dal Procurator Geronimo Foscarini a de- 
venire,quanto prima alla nominazione d'altro, in luoco suo. Ben certi 
che procureranno farla cader in persona abile alla carica, e che possa 
come il precessore feđel, e fruttuosamente servire avisandoci dell' 
operato. Data in Nostro Ducali Palatio die 27. Novembris 1651. 



Sliđi pisma od 

Jaj Kotore, gnjizdo sokolovo. 
Na visokoj grani savijeno! 
Gdi se Ifegu zmaji i sokoli. 
Koji caru puno dodijaše. 

Svijeno je na jeli zelenoj, 
Ter pokriva Buku od Kotora, 
Kojano je dika od Harvatah, 
I vitežko serdce od junakah. 

Viruj meni, dragi pobratime I 
Koi nosiš od junakah ime, 
Da ja brojim nediljicu danah 
Od Kotora mlade vitezove, 



vitezćvah kotorsikh. 

Koji turske glave odsicaše, 
I na mejdan često izlazi še: 
Nebi ti jih moga' izbrojiti, 
Ni njihova junačtva kazati. 

Koliko je mladih Kotoranah., 
Toliko je na maču delijali. 
Svi su oni serdca vitežkoga, 
Krunu brane dužda mletačkoga. 

Ej Kotore, gnjizdo sokolovo, 
Dalmacije diko i pohvaio! 
U tebi se legu sokolići, 
I gospodska dica Zmajevići. 



y 



4X2 



U Perastu Šestokrilovići, 
I žestoke zmije Bujevići, 
Koji Turkom na mejdan idj^hu, 
Na mejđanu glave odsicahu. 

Zmiju biše porodila Vila: 
Po imenu Bronzu kavalira, 
Delija je od Buke kotorske, 
Boje ga se haramije turske. 

Na moru je s i\jlma bojak bio, 
I mnoge je Turke pogubio: 
Opošteni dužda mletačkoga; 
Jer je Bronza roda junačkoga. 

To svidoče Latini i Turci, 
Dalmatini i svi Hercegovci: 
Kavalirstvo, medalje od zlata, 
Kojeno mu vise oko vrata. 

Nečudi se, dragi pobratime, 
Krajišniče i Harvatjanine ! 
Jjer od davna jesu Peraštani 
Na krajini vitezovi zvani. 

Pošteno su vazda vojevali, 
I junačke glave odsicali : 
To svidoče lirajine harvatske, 
Još i mudre knjige talijanske. 

Kad Rimljani vas svit osvojiše, 
Svi se kralji njima pokloniše; 
Al' nektiše silni Peraštani, 
Ni ostali mladi Kotorani; 

Već protiva njima vojevaše, 
Ter Kimljanom puno dodijaše: 
To se sgodi u vrimena stara, 
A vladanja od Rima cesara. 

Pivaju ^e pisme i poptvke: 
Od Grujice mlada Žeravice; 
Jer je junak od mejdana bio, 
I mejdane mnoge zadobio. 

Harambaša od junakah biše, 
Ter u četu s njima odlazaše 
Velikoga rata od Kandije,- 
Malo posli^ Beča i Morije. ' 



Pridivkom se Sarabaća zv&še, 
U Banjanih selu pribivaše: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Do Tribinja i okolo njega. 

Nebijaše boja ni mejdana 
Brez Grujice mlada Žeravice: 
Razbi pašu od Hercegovine, 
Odnese mii zelen alaj-barjak. 

Dvi stotine uhvati sužanjah, 
I šestdeset odsiječfe glavah 
Svojom sabljom Grujo Žeravica, 
Pomogla ga Marija Divical 

Krajinu je tursku porobio, 
Dvi hiljade kucah upalio: 
To svidoči bane Loredane, 
Od duždeve vojske generale. 

Od njega se rodi- soko' sivi, 
Po imenu Žeravica Ivo: . 
A baijaktar dužđa mletačkoga. 
Od Morije rata ognjenoga. 

Junak biše ka' mu i babajko, 
Oli vitez vojevoda Janko: 
Sarabaća kada vojevaše, 
Turke siče, roblje dovodjaše. 

AP poslušaj, moj mili brajene! < 
Da ti kažem morske mejdandžije. 
Koje pjeva starac Milovane, 
Ter ovako hvali Kotorane: 

„Zareče se Reis Omer-aga, 
Od Tripoli bijeloga grada: 
Zavest ću se niz more duždevo, 
Kojeno je ufanje njegovo; 

Po moru ću pohvatati lovce, 
1 od Buke kotorske tergovce, 
Da ako mi Bog i sreća dade, 
Ter mi junak u ruke upade, 

Po imenu Ivanović Mato, 
Mlado momče i puno bogato. 
Vodit' ću ga k dvoru bijelomu, 
Prodat' ću ga kralju algirskomu. 



413 



Što je reka', poreka' se nije; 
Već zaveže izpod Barbarije, 
Pak zajedri niz duždevo more, 
Pjevajući od mraka do zore. 

Podvikuje tanko glasovito 
. Uz tamburu momče ponosito: 
„Muhamedel pokloni mi zdravlje, 
Da. ja nadjem Dobrotjane mlade. 

Vezat' ću jim ruke na opako, 
Vodit' ću jih k dvoru bijelomu: 
Zaodit' ću moje vitezove, 
Pozlatit' ću fuštu ormanicu." 

Ali mu je loša srića bila: 
Namira ga biše namirila 
Na junaka i na zemlju ljutu: 
Po imenu Ivanović Matu. 

Kada ga je Reis ugledao, 
Golemo se biše poplašio: 
Pak ostavi fuštu ormanicu, 
Ter pobiže, žalostnamu majka! 

Dozivlje ga Ivanović Mato: 
„Poturice, Reis Omer-aga! 
Kamo mejdan, gdi je tvoja snaga, 
•Kom' ostavi berzu ormanicu? 
Jer nagerdi svu carevu dicu? 

Evo sam ti upao u ruke, 
Opošteni od Algira Turke." 
Ali Reis biži brez obzira, 
Neće boja^ nego pita mira. 

Ivanović mira nektijaše; 

Već se- smije, ter mu se rugaše, 
I uhvati fuštu ormanicu; 
Al' uteče Reis Omer-aga. 

Burovići od Herceg' Novoga 
Proslaviše dužda mletačkoga 
Svitlom sabljom i desnicom rukom, 
Ljute rane zadadoše Turkom. 



Vojujući i -bojak bijući, 
Turke sikuć, kervcu prolijući : 
Junaci su bili od starine, 
I gospoda svitla od krajine. 

Vazda jesu kavaliri bili, 
I gospodstvo na sablji dobili: 
Mertvim pokoj ,živim zdravlj e lip o, 
čast i dika, ime glasovito. 

Hvalio se Turčin mejdandžija, 
Rizman-agić, imenom adžija: 
„U mene je serdce od junaka; 
Bolje nego u vojvode Janka. 

Vitežki sam vazda vojevao, 
I junačke glave odsicao: 
Sad mi kažu siva sokolića, 
Po imenu Markis Kosovića. 

Zazvat' ću ga na mejdan junački. 
Na mejdanu odsjeć ću mu glavu ; 
Pak napisi Hstak knjige bile, 
Ter je šalje Marku Kosoviću: 

„Ej delijo, Markis Kosoviću, 
Od Dobifote, mista junačkoga ! 
Ako te je porodila majka, 
Izadji mi na mejdan junački!" 

Štije knjigu Kosović viteže. 
Knjigu štije, a na nju se smije: 
Biše mu se serdce razigralo 
Od veselja i radosti težke. 

Prija zore uranio bile, 
Ter otidje na mejdan junački, 
I pogubi silnog' mejdandžiju: 
Rizman-agić, imenom adžiju. 

Na glasu je kavalir Bolica, 
Od Kotora grada bijeloga: 
U njega je junačka desnica. 
Krunu brani dužda mletačkoga. 

Vitežki je vazda vojevao, 
Svitlu sablju kžrvce napojio. 
Junak biše rata od Morije, 
Od Kotora svidoče delije. 



414 



I duždeve sa zlatom dukale, 
SniUo krilo, od zlata medalje, 
Kojeno mu darovao biše 
Za junačtvo, kako pero piše. 

U Buci je pleme Viskovića, 
I na glasu kano Jankbvića: 
Od njega se rodiše glavari, 
KoUuneli, slavni kavaliri; 

Jer su svuda oni vojevali. 
Često turske glave odsicali, 
Ormanice mnoge potopili. 
Haramije turske pridobili. 

To svidoči i staro i mlado. 
Svi junaci i svi krajišnici: 
Viruj, pobre, ako ti je drago ; 
Jer to znadu Turci i Latinci. 

Čuda kažu od Ivanovića, 
Ter ga slave kano Zrinovića: 
^vitla kneza od Dobrote Marka, 
Na oružju silnoga junaka. 

Da izsiče haramije Turke, 
Ter bijele okervavi riike 

. Pod Petrasom na moru sinjemu, 
Slavu dadš duždu mletačkomu. 

Samo s svojih dvadeset junžkah 
On pogubi šestđeset Turžkah: 
Toliko jih ob-ranio biše. 
Kako isti Turci svidočiše. 

Da mu m^rkla noćca neotela. 
On osvoji i tursku Tartanu: 
Isti Turci: od Petrasa kažu. 
Pravo kažu, ter ništa nelažu. 

Dužde Marku dade kavalirstvo 
Za njegovo veliko junačtvo : . 
Na maču mu dobra srića biU, 
Desnica mu Turke pridobila! 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem, 
Nemoj reći, da ja ovo lažem:. 
Deliju ti kažem od mejdana. 
Po imenu od Perasta bana. 



Njemu Jure lipo ime biSe, 
Pod Dračom se gradom nahođjaše 
Samo s dvajest i četiri drfiga, 
Sad ćeš čuti od Turdkah ruga: 

Od Drača se Turci podigoše, 
Sto i šešet mladih vitezovah, 
Ter na bana ob dan udariše; 
Ar se bane neboji vragovah. 

Na Turke je oganj oborio, 
Tartanu je tursku osvojio : 
Sto je turskih gMvah ođsikao, 
Šestđeset je živih uhvatio; 

Ali bana rane dopadoše, 
Ter ga bšrzo s dušom razstaviše : 
Na Božić se sve ovo dogodi, 
Kadno Gospa Isusa porodi. 

Zmija biše Nikolić sferdare, 
Kano vitez Janković Stojane: 
Pridivkom se Bajo zovijaše, 
često turske glave ođsic4še. 

Velikoga rata od Kandije 
Nebij4še žeštjeg' mejdandžije: 
Krajinu je tursku porobio, 
I mejdane mnoge zadobio; 

Ar pogibfe s Turcim bojak bijuć 
Na Verteljci izpod Gore Cerne : 

- Vitežki je Bajo poginuo, 
Dvanajest je glAvah odsjekao. 

Još ti kažem zmsga ognjenoga. 
Od Perasta grada bijeloga: 
Po imenu Smeću kapetana, 
I viteza, pobre, od mejdana. 

Na njega su Turci udarili 
Tri od boja velike djemije: 
Junački je s njima bojak bio, 
Ter je nmoge Turke pogubio; 

Ar i njemu loša srića biše, 
U navi mu barut upališe: 
Izgoriše kerštjani i Turci, 
Peraštani i morski hajduci. 



415 



Svitli kneže, od Perasta krilo 1 
Tvoje pleme junačko je bilo: 
Još od davna i od birzemana 
Junaci su bili od mejdana. 

Sivi soko' more prelitjaše, 
Ter na mejdan zmije pozivaše: 
Ar na mejdan izać nesmidjahu, 
Sokola se žestoko bojahu. 

Nije ono soko' ptica siva, 
Već je ono Jozo Kamenare: 
Od Dobrote mista gizdavoga, 
Eoi slavi đužda mletačkoga. 

Ište Jozo barbareze Turke, 
Da junačke okervavi ruke : 
Dvakrat su se na njeg' namtrali ; 
Ar sramotno jesu pobignuli. 

Namira ga tretjom namirila 
Na Tartanu veliku djemiju: 
Kamenar je na nju udario, 
Ter je mnoge Turke pogubio; 

Ar djemiju tursku neosvoji; 
Jer uteče niz to sinje more: 
Sramotno je ona pobignula, 
U 'moru je sjedra ostavila. 

Utekoše Turci pristrašeni, 
Pobijeni, puno izranjeni: 
Ar ako mu Bog daruje zdravlje, 
Zaplatit' će barbarezi Turci. 

Još ti, brate, žestok mejdan kažem, 
Koi se je na moru sgodio: 
Vozila se šajka ladja mala, 
U njoj voze dva mila brajena, 

Dva brajena Arbanasovića: 
Marko jedan, a Nikola drugi. 
Od. Dobrote mista gizdavoga, 
S njima bihu,dva druga njihova. 

Maleno je vrime postajalo; 
Ar to idje lanca šajka berza: 
U njoj biše trideset Turakah, 
Tripulinah po izbor junakah. 



Na nje Turci snažno udariše; 
Al' se oni njima nepridaju: 
Već od bedre mače povadiše, 

• Ter jim ljute rane zadavaju. * 

Vitežki se oni obraniše, 
I dvadeset Turak' pogubiše: 
Udje deset i to izranjeno. 
Kad jih budu pitat' barbarezi. 
Neka kažu, kakvi su Bukezi, 

Ponosi se Buka od Kotora; 
Jer porodi mlade vitezove. 
Koji brane more principovo 
Od onizih turskih haram^'ah. 

Tko pohvata po moru hajduke, 
Po imenu Algerine Turke? 
Nego vitez morski kapetane, 
I levente od Buke kotorske. 

Tko potopi turske ormanice, 
I šambeke kralja Algerina? 
Neg' od Buke mladi vitezovi. 
Kavaliri, pobre, i knezovi. 

Sabljom siku kano i Ungarci, 
Puškom biju kano Cemogorci: 
Delije su kano i Kotarci; 
A berzi su; jer su Hercegovci. 

Pristali su kano i Inglezi, 
Bogati su kano Holandezi: 
Pametni su kano Talijanci, 
A visoci kano i Bošnjaci. 

Ej Kotore, gnjizdo sokolovo, 
Na visokoj jeli savijeno I 
Na te dodje od Bosne, vezire ; 
Ali tebe osvojit' nemože; 

Jer te brani bane generale, 
I delije od Buke kotorske. 
Na sablji jim dobra sreća bila, 
I turske se kervce napojila! 



416s 



V 

Slidi pisma od ^ kavalira Marlia Ivanovića iz Dobrote , od Balie 

liotorslier ' 



Dos;iia slavi Be]ju Bošnjanina, 
Senj bijeli Ivu Senjanina, 
Ungarija Sibinjaniu Janka, 
Bulgarija Kraljevića Marka. 

Hercegovci Miloš Obilića, 
Harvatjani bana Zrinovića: 
Sve krajine dva Ivanovića, 
Dva od Buke kneza i viteza, 

Koji vičnju slavu zadobiše, 

' Kad najmom* Turke pridobiše: 
Pod Atenom u gerčkoj deržavi, 
Koja cara silenoga slavi. 

Ar poslušaj, moj mili brajene! 
Jedno čudo prija nečuveno: 

^ Bojno dervo prija nevidjeno, 
U Tripuli gradu sagradjeno. 

Od galije puno veće biše, 
Ter se šambek turski zovijaše: 
Sagradi ga silni Hasan-beže, 
Od Tripula bane i viteže. 

Pun bijaše praha i olova, 
I svakoga ognja žestokoga: 
Oeterdeset bojnih lumbaridah: 
A puš^kah ni broja se nezna. 

U njem biše silenih Turakah: 
Tri stotine i šeset junakah; 
A prid njima adži-Ibraime 
Od lijepe zemlje Natolije. 

Malo vrime postajalo biše, 
Ibro svojoj dmžbi besidjaše: 
„Evo meni bila knjiga, dodje 
Od Atene građa bijeloga: 

Da su bnde dva Ivanovića, 
Ljute zmije, dva sokoličića. 
Koji su nam puno dodijali. 
Našu bratju na moru pobili. 



Oba sina đeli-Luke Vuka, 
Deli-Vuka od Dobrote kneza: 
Sad je vrime, moji vitezovi, 
Da mi našu bratju osvetimo, 

Eojuno je pogubio Marko 
Pod Petrasom na sinjemu moru. 
Evo ima pet gođinah danah, 

' Odkad mi je u serdašcu rana.. 

Kada Turci njega razumiše. 
Od šambeka jedra otvoriše: 
Zajedriše izpod Barbarije, 
Pod Atenu berzo dojedriše. 

Gleda' ih je Ivanović" Marko, 
Gledao je, ter je besidio: 
„Dobrotjani, moji vitezovi! 
EVD na nas šaaibek strahoviti. 

Nemojte se, bratjo, pripadati. 
Bog će nami dobru sriću dati : 
Valja berzo s Turcim bojak biti, 
Za Isusa naSu kerv proliti. 

Naše ime svud je proslavljeno*, 
Nemojmo ga, bratjo, pogerditi : 
Da nereku naši Dobrotjani, 
Peraštani, a i Kotorani: 

Bog ubio, tko ih je rodio, 
I junačkim mlikom zadojio ! 
Pogferdiše Buku od Kotora, 
I našega dužda mletačkoga, 

Evo barut, i težko olovo. 
Boce praha, ognjeni kolači, 
Dževerdani srebrom navžzeni, 
Svitle puške u Breši kovane. 

Eto, bratjo, maci i kadare, 
I svijfetle sablje okovane: 
Berze šibe i bojne lumbarde, 
I ostalo od boja oružje. 



417 



Turakah je tri sta i šestdeset; 
A nas nejma nego četerdeset: 
Svaki udri na devet Turžkah, 
Branimo se, neizdajimo se I" 

Pak napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje u grad od Atene ; 
A na ruke pripovidaoca 
Kapucina, duhovnoga otca: 

Da jim dodje dati blagoslove,, 
I pokoru za njihove grihe. 
Berzo dodje fratar franceškane, 
Ter jim dade sveto odrišenje.. 

Malo toga postajalo vrime; 
Al' to idje šambek ognjeviti: 
Na kermi mu alaj-barjak vije, 
I na njemu« carevo zlamenje. 

To mu care biše darovao, 
Za pohvalu njegova junačtva; 
Jer vitežM biše vojevao 
U sve vrime svojega gusarstva. 

Kada li se blizu sastadoše. 
Viče Ibre iza svega glasa, 
Ter dozi vije IVanović Marka: 
„Nu se pridaj, kaurska delijo I" 

Njemu Marko tiho odgovara: 
„Ibraime, turski kapetane 1 
Nemoj, pol?ro, nasertjati na me ; 
Jer ćeš ludo izgubiti glavu. 

Zakoni su u zemlji carevoj, 
I našega dužda mletačkoga: 
Tko se nadje pod bijelim gradom. 
Da miruje i s mirom terguje." 

Al' mu veli adži Ibraime: 
„Nebudali, Ivanović Marko! 
Nebojim se cara, ni cesara. 
Ni tvojega dužda mletačkoga. 

Nu se pridaj kaurska delijo! 
Jer da imaš krila sokolova, 
Stignut' će te adži-Ibraime, 
Koino* je junak od starine. 



Nu pogledaj na šambeka *moga, 
I na tvoju malenu tartanu: 
Pak ti reci, hvalo izabrana! 
Nebojim se Ibre kapetana." 

Ponizno mu odgovara Marko: 
„Nehvali se, careva delijo! 
i soko' je ptica primalena; 
AF dobiva orla velikoga. 

Neuzdaj se u množtvo Turakah, 
Ni u šambek bojno dervo tvoje, 
I prija sam s Turcim bojak bio ; 
Ali sam jih s Bogom pridobio." 

Kada Marka razumiše Turci, 
Smamiše se gore nego vuci: 
Na tartanu snažno udariše. 
Iz šambeka oganj oboriše. 

A kad pučž devet lumbaradah 
Iz tartane Ivanović Marka: 
A za njime četerjest pušakah, 
Pade mertvih šestdeset Turakah. 

„Medet! Medet! Ibro vapijaše. 
Na tartanu Turke nagonjaše: 
Dobrotjani živi oganj daše. 
Veće od sto Turik' pogubiše. 

Ibrahim se biše pomamio, 
Od velike tuge zanimio: 
Tferče naglo od kerme do prove, 
Ter slobodi svoje vitezove. 

Ali mu je loša srića bila, ^ ' 
Smertna ga je rana dopadiiula: 
Udari ga Ivanović Marko 
U zlo misto, u čelo junačko. 

Kad vidiše Barbarezi Turci, 
Da pogibe Deli-Ibrahime : 
Od bedriće sablje povadiše, 
U tartanu mnogi uskočiše. 
Ar jih siku mladi Dobrotjani, 
Vitezovi od st,arine zvani: 
Karvave jim ruke do ramena, 
I svijetla sablja do balčaka. 

27 



418 



A medju to, pobratime dragi, 
Opet puče devet^lumbaradah, 
I učini (^evetera vrata 
U šambeku, ognjem izgorio! 

Poče tonut' šambek glasoviti, 
Izgiboše Turci siloviti 
Tripulini, žalostna jim anajka! 
Tri stotine i veće junakah. 

Al' je sunce pomerčalo žarko; 
Jer pogibe knez i vitez Marko, 
Biše njega puška udarila 
U zlo misto, u čelo junačko. 

Jošter Marko u riči bijaše, 
Svoga bratca Jozu dozivaše: 
Niz obraz je. suzam' oborio, 
Ovako je njemu govorio: 

„Evo su me rane dopadnule, 
Od kojizih priboliti neću : 
Sad umirem; ali Bogu hvala 1 
Kad dobismo silnoga gusara. 

Pozdravi mi starca b^bu moga, 
Strica 'Radu i sve Dobrotjane; 
Pazi sebe, a neplači mene. 
Sići Turke, nevirne hajduke." 

Jednom reče: Jezus i Marija! 
Drugom reče: primi. Gospo, dušu 1 
Tretjom reče: s Bogom vitezovi ! 
To izusti; a dušicu pusti 

Na kiiocu Joze bratca svoga 
Pod Atenom na sinjemu moru, 
Bojak bijuć s carevim' delijam' : 
Kavaliru! pokojna ti duša. 

S njim pogibe osam vitezovah. 
Sve delijah od Buke kotorske. 
Dva sokola do dva Kosovića: 
Juro jedan, a Filip je drugi ; 

Tretji biše Radonjičić Kerste, 
Silni junak zmaje od dvi glave; 
četverti je Andriću Ilija, 
Silni vitez, na glasu delija. 



Peti biše Pero Radomire, 
Merki vuče, junak od starine; 
A šesti je Ilicu Jozipe, 
Svi junaci od mista Dobrote. 

Viško Bambo, sedmi se :zoviše; 
Inostranac osmi junak biše: 
Svi su ovi s Markom poginuli; 
AP su dosta Turak' pogubili. 

Petericu rane dopadoše, 
Turke sikuć na sinjemu moru: 
Jedan biše Ivanović Pero, 
Silni vitez serdca junačkoga; 

Drugi biše Maroviću Bože; 
Tretji Temić po imenu Rade: 
Oba, pobre, sileni junaci, 
Na oružju kano i, Ungarci. 

Dva ranjena bihu inostranca; 
Ali, pobre, junačkoga serdca:^ 
Od ranah su berzo pribolili, 
I poštenje lipo zadobili. 

Kad vidiše mladi Dobrotjani, 
Da tonjaše šambek strahoviti: 
Slavni barjak turski odnesoše, 
Šambek bojni ognjem sažegoše. 

Ibrahime, morski haramija! 
Kamo tvoji Turci vitezovi? 
Sve izgibe, malo tko uteče, 
Verlo malo i to izranjeno. 

Kamo tvoji bubnji i svirale? 
Kamo li ti svileni barjaci? 
Gdi je šambek, sve ufanje tvoje? 
Eno gori na sinjemu moru. 

Na hiljadu i sedam stotinah. 
Na petdeset još i šest godinah : 
Devetnajest aprila mjeseca, 
Drugi danak slavna uskersnutja, 

Dobrotjani Marka ukopaše, 
I njegovih osam vitezovah: 
Lipo njega* bratja oplakaše ; 
Jer bijaše dika od knezovah. 



419 



Pak bijela jedra otvoriše, 
Niz duždevo more zajedriše: 
A na kermi barjak trepeljaše, 
Ter se, pobro, daleka vidjaše. 

Kada su ga Turci ugledali 
Od Petrasa grada bijeloga, 
Od jada su otii zaplakali 
Za barjakom gusara morskoga. 

Pak dozivlju mlade Dobrotjane, 
Ter su njima Turci besidili: 
„Prodajte nam turski alaj-barjak, 
Dvi hiljade dat' ćemo cekinab." 

Odgovara Ivanović Jozo: 

„Vira moja, od Petrasa Turci! 
Nebi vam ga proda', ni darova'. 
Da mi date po' careva blaga; 
Jer sam njega na boju dobio. 

Pak zajedri niz more duždevo; 
A kad.dodje u Mletke bijele: 
Izterčalo malo i veliko. 
Staro, kljasto, hromo i bolestno. 

Svak se čudi i veselje čini; 
^ A najveće mletačka gospoda: 

Gledajući turačku odofu, 
; Alaj-barjak, bubnje i -svirale. 

Britke sablje, mače i kadare, 
Svitle puške, turske dževerdane, 
I buzdohan adži-Ibrahima, 
Koga rodi slavna Natolija. 

Lipo ih je dužde darovao: 
Svakom^ drugu od zlata medalju ; 
A rodbini mertvih vitezovah 
Lipu platju, doklem budu živi. 



Jozi čini veliko poštenje: 
Daje njemu lipo kavalirstvo, 
Neka mu je dika i pohvala 
Prid gospod. turskom i latinskom. 

Starcu Vuku Ivanović knezu. 
Od starine silnomu vitezu: 
Darovaše medalju od zlata. 
Koja valja sto zlatnih duldtah. 

Al' poslušaj," moj mili brajene! 
Da ti kažem dilo od vojnika, 
I vitežko serdce od juDiaka 
Starca babe Ivanović Marka: 

Kad je starac glase razumio. 
Da je njemu sinak |)oginuo: 
Niti plače, nit' suze prolije, 
Jozu sina prida se dozi vije, 

Ter je njemu starac besidio: 
„Ako Jozo neosvetiš Marka, 
Da bi tebe poželila majka! 
Kakono je i brajena tvoga.** 

Ali mu je Jozo govorio: 

„Nebrini se, moj mili babajko! 
I sam se je osvetio Marko; 
Jer je mnoge pogubio Turke: 
Ibrahima i morske Tiajduke. 

Slava nigda neumira Marka, 
Doklem bude na svitu junakah: 
Jer će njega vazda spominjati. 
Davorije od Marka pjevati. 

Ako li mi Bog daruje zdravlje, 
Ter ja nadjem Barbareze Turke, 
Osvetit' ću Marka, bratca moga, 
A tako mi Boga velikoga 1" 



Živi, Vuče, sto godinah danah. 
Desnica je tvoja od mejdana, . 
Bog ti dao zdravlje i veselje. 
Marku sinku u raju naselje! 



420 



Pisma glasovitih junakaii Ante 

lira BAže iz Dobrote 



Još nebiše iztekla danica, 
Ni svijetla zvizda prehođnića, 
Viknu vila s 'visokih planlnah, 
Ter đozivlje Antu Radimira: 

„Radimire, zlo yino popio, 
Pod Atenom zoiicu zaspao! 
Eto na te Barbarezi Turci, 
Siloviti od mora hajduci 

U Polaki velikoj djemiji, 
Prilična je maltežkoj galiji: 
Nit ćeš uteć^ ni glave odniti. 
Nit ćeš moći s njima bojak biti." 

Kad je Ante vilu razumio, 
Družini je svojoj besidio: . 
„Na noge se, moji vitezovi, 
Dobrotjani sivi sokolovi! 

Glas mi dodjž ^ visoke planine, 
A od moje vile posestrime: 
Da će Turci na nas udariti, 
I da će nas pod mač - okrenuti. 

Idje na nas od boja djemija. 
Strahovita kano i galija: 
Barbar^zah puna je Turakah, 
Sve delij&h i mladih momakah. 

Nas je malo, ali smo junaci, 
Od nas derhtju i predaju Turci : , 
Prepašite sablje i kadare, 
Prigledajte puške i lumbarde. 

Branimo se, neizdajimo se. 
Živi Turkom nepridajimo se! 
Jer na glasu jesmo Dobrotjani, 
Od starine vitezovi zvani." 

Istom Ante tako besideći, 
I družinu svoju slobodeći; 

, Ar to jedri velika djemija, 
Puna bise turskih haramfjah. 



Radimira i i\jeg;ova sina' Icava- 
od Buke iiotorske. 

I 

Na tartanu Turci udariše, 
I topove bojne užegoše: 
Ar tartana lipo odgovora, 
Turke bije, jambore obara. 
^ Na sve strane oganj prosipaše, 
Težke jade Turkom zadavaše: 
Osvojit' je oni nemogoše; 
Već sramotni natrag pobjegoše : 

Izranjeni, sasvim pogerdjeni. 
Pobijeni, puno prestraSeni: 
Nečudi se, pobratime mili I 
Jer su vazda Radimiri bili 

Od starine serđca junačkoga. 
Vitezovi dužda mletg^ičkoga ; 
Ako li mi nećeš virovati, 
Poslušaj me, ja ću ti kazati: 

Ovo* ima dvi godine dinah. 
Od Dobrote zajedri tartana: 
U njoj biše mladjan Itapetane, 
Po imenu Bozo Radimire. 

S njim bijaše dvadeset junakah. 
Sve delijah i mladih momakah: 
Uraniše prija bfle zore. 
Uz duždevo zajedriše Inore. 

Kad su bili izpod Arbanije, 
Ugledaše dvi bojne djemije : 
Barbarežke fušte ormanice. 
Pune bihu Barbarćzah diče. 

Šemluk čine, ter po dva pjevaju, 
Šerbet piju, često puškaraju; 
Jer na moru bihu zadobili, 
I Polaku ladju uhvatili 

Od Naptdje bogata tergovca. 
Sve mu blago odniše do novca; 
Ar je Turkom loša srića bila: 
Tartana je na nje udarila 



421 



Kašmira silnoga junaka, 
Koino se nebaji Turakah: 
Ormanice po moru tir&še, 
Kano soko' ter jih ražgonjaše. 

Prebija im vesla i jambore, 
Bije Turke nemore se gore: 
Težko oni viču i alaču, 
Gorko plaču, ter u more skaču. 

Po moru jih siče Rađimire, 
Viruj meni, pobro, Vladimire! 
Da nebude bćrzo vjetar pao, 
Nebi od njih nitko utekao; 

Ali evo njihove radosti, 
Radimira tuge i žalosti I 
Prista vjetar, utekoSe Turci 
Barbarezi, nevimi hajduci. 

Sasvim tizim mnogi izgiboše; 
A veće jih rane dopadoše: 
Ostade jim latinska Polaka, 
U iyoj silnih dvadeset Turakah. 

.Dobrotjani skladno udariše, 
Ter Polaku berzo osvojiše: 
Posjekoše dvadeset Turakah, 
Haramijah najboljih jundkah. 



Đadoše je banu generalu; 
A genera' od Napulje kralju: 
Začudi se kralju od Napulje, 
Što učini Bozo Rađimire ; 

Puno veće bane generale, 
Kad ugleda od Turškah glave. 
Koje Bozo odsjekao biše. 
S Dobrotjanim, kako pero piše. 

Kad razumi dužde od Mletdkah, 
Što učini Bozo od Turdkah, 
Hvali njega i uzdiže težko; 
Jer učini poštenje vitežko. 

JoS mu daje medalje od zlata. 
Da mu vise izpod bfla vrata, 
I dade mu lijepo kavalirstvo. 
Za njegovo veliko junačtvo. 

Ej viteže, Bozo Rađimire! 
Pozdravlja te starac Milovane: 
S'jeci, pobre; Turke Barbareze, 
Koji na te iz daleka rfeže. 

Poštena ti sablja i clesnica, 
Pomogla te Marija Divical 
I da si mi zdravo kavalire, 
Od Dobrote Bozo Rađimire! 



Slidi pisma od vitezovah dalmatinskih, 

koji posli, nego mnoge turske glave izsikoše, od Turakah pogiioše rata 

od Kandije, 



Hodi, pobre, da se domišljamo: 
Gdi je koi vitez poginuo 
Od slavnoga mista Dalmacije, 
Žestokoga rata od Morije. 

Pogibe nam mladjan kavalire, 
Po imenu Surić Don Štipane, 
Pod Bunićem, pod bijelim gradom 
Pogubi ga Zenče Ibrahime. 



Pogibš nam na glasu delija. 
Po imenu Smiljanić Ilija, 
Na Vučjaku izpod Velebita, 
Pogubi ga Markić Radoica, 

Koga trikrat vudi iz galije ; 
A četverto s tanenih višalah: 
Radoica raja nevidio! 
Jer pogubi svoga pootčima 



42^ 



U Cetini blizu Biteljića 
Pogiba nam Dimitrović Janko, 
Posičfe ga na glasu delijaj 

* Po imenu Jamahliću beže. 

I pogibe Petre Smiljaniću 
Na krajini pod Udbinom gradom, 
Pogubi ga junak od krajine: 
Po imenu Ograšević Mujo. 

Na Driniću polju širokomu 
Sileni je junak poginuo: 
Po imenu vojevoda Vuče, 
Od delije ključkog' kapetana, 
Po imenu Tataranovića. 

Još pogibe junak od krajine: 
Po imenu Matković Jovane, 
Od Turčina Poparženovića 
Na Ribniku, ognjem izgorio! 

Na Zečevu niže Varivodah 
Žestoki je zmaje poginuo: 
Po imenu Močivuna Vučko, 
Pogubi ga Lopužić Stjepane. 

I ovo je težka muka naša, 
Gdi j)Ogibe Durat harambaša: 
Na Otresu pod Pribirom gradom 
Smače njega na glasu delija: 
Po imenu Filipović beže. 

Pogibfe nam serdar od krajine: 
Po imenu S^ndi^u Jovane, 

- Pogubi ga od Knina aždaja, 
Ljuta zmija. Kuna Asan-aga; 

Odkada su Mletci sagradjeni, 
Nije takvi junak poginuo: 
Što delija Mandušić Vučene,' 
Pogubi ga Vidimljiću beže 
U Kotaru, blizu Varivodah. 

Pogibe nam Omeljiću Dujme 
Na Kosincu u Cetini ravnoj, 
Pogubi ga beže Atlagiću; 
Ar mu bihu ruke savezane. 



Ah moj Bože, čuda velikoga! 
Tko pogubi Zorića gavrana? 
Udari ga momče iz čardaka. 
Rad Begzade lipote divojke, 
Mertav gavran k cemoj zemlji pade. 
Strašan ti je junak poginuo, 
Koi turske glave odstcaše, 
Na Lijevnu polju širokomu: 
Po imenu Omeljiću Vide. - 
Pogibe nam zmija od dvi glave. 
Po imenu Breulju Šimune: 
Paša mu je glavu odsikao. 
Ej Šimune, desno krilo naše! * 
I pogibe Klišanin Bariša, 
Koi Često na mejdan idjaše, - 
Pogubi ga T-určin od Skradina, 
Na mejdanu više Klisa grada. 
Ej Kandijo, ognjem izgorila! 
Pod tobom je vitez poginuo: 
Od Kast^lah ravnih kollunele. 
Po imenu mladi Rabadane. 
I pogibe Varnica hajduče. 

Silni junak od ravnih Kast^lah5 
Koi turske glave odsicaše 
Na mejdanu, pobre, junačkomu. 
Pogubi ga Nezićulžače. 
Ako želiš znati, pobratime! 
Gdi pogibe od Poljicah kneže. 
Po imenu Sinovčiću Marko? 
Komu biše đato generalstvo. 
Od našega dužda za junačtvo: 
Ja ću tebi poviditi pravo. 
Ah tako mi, pobre, biti zdravo! 
U Kandiji gradu bijelomu, 
Sikuć Turke pod Kandijom gradom. 
I pogibe Kulišiću Petre 
Pod Vergorcem, p. bijelim gradom: 
Plaču njega latinska gospoda, 
I sva zemlja slavnoga naroda, 
Zašto biše junak od starine. 



j 



423 



Pogibe nam Deli-Markoviću, 
Koi Turke pod mač okretjaše: 
Pogubi ga Bogom pobratime, 
Po imenu Paviću Nikola. 

Nehotž je njega udario 

Iz. svijetle puške Talijanke: 
Mertav junak cernoj zemlji pade 
Kod Osinja ukraj mora sinja. 



Pogibe nam junak na krajini, 
Po imenu Lekiću Juriša, 
Od uskokahmladjanharambaša: 
Ubiše ga nasrid Tialjine 
Velikoga rafa od Kandije. 

Još pogibe Kardum harambaša, 
Od Makarske grada bijeloga. 
I^ogubi ga Zloić Omer-aga, 
U Dražnici, ognjem izgorila! 



pogibe Jurićević kneže, 
Koi turske glave odsicaše, 
Po imenu Radoš harambaša: 
Pogubi ga zmija od Gabele, 
Po imenu Babicu Hasane. 



Pisma od vitezoVah, koji izgiboše rata bečkoga. 



Još zorica nezabijelila, 
Ni danica pomolila lica: 
Viče vila s Velebit-planine, 
Ter dozivlje majku Stojanovu: 

„Ustani se, majko Stojanova, 
U za' čc^s si zoricu zaspala, 
I na vojsku sinka odpravila: 
Već ga, majko, pričekati nećeš ! 

Pogibe ti Janković Stojane, 
Od Kotara mladjan kavalire: 
Nepogibe od brijetke ćorde. 
Ni od mača, ni od bojna kopja ; 

Već od tanke puške Talijanke, 
Kojano je u Breši kovana. 
Pogubi ga Nažaković Mujo, 
Nasrid Duvpa polja širokoga. 



Jankoviću, krilo principovo! 
Vel^ ti si glavah odsikao: 
Sve po izbor agah i spahfjah, 
Kapetanah i mladih serdarah. • 

Ej krajino, kervava košuljo! 
Mnoge ti si majke razcvilila, , 
A sestrice u ceriio zavila, 

^ I Ijubovce u rod odpravila. 

Pogibe nam Pokrajac serdare. 
Ljuti zmaje, dite Milosave: 
Pogubi ga Kolak buljumbaša. 
Ej Pokrajče, pokojna ti duša! 

Nu poslušaj, dragi pobratime! 
Gdi pogibe netjak Jankovića, 
Po imenu l'intor barjaktare: 
U Neretvi pod Gabelom gradom. 
Pogubi ga Ljuboviću beže. 



424 



Kukala je cšrna kukavica, 
Usrid zime, kad joj nijevrime: 
Nije ono cšuia kukavica; 
Već je majka Miljkovića Marka. 

Zašto Marka rane dopadoše 
Bojak bijuć s carevim delijam\ 

, On od rdnah prebolit' nemožfe. 
Miljkoviću, krilo od Kotara! 
Mnoge ti si Turke pogubio 1 

Ej Gabelo, da bi se prosjela ! 
Pod tobom je junak poginuo: 
Po imenu Nakiću Matija, 
Ljuta zmija od grada Đemiša. 

S njim pogibfe Štipane Maticu, 
Od starine vitez i plemiću: 
Prija neg' je junak pogibao. 
Pet je turskih gldvah odsikao. 

Ljuto cvile od Knina levente; 
Jer pogib^ od Knina serdare : 
Po imenu Ive Sinobade, 
Pogubi ga Nožinović Mujo 
PodGlamočem, pod bijelim gradom. 
I pogibe kliski harambaša, 
Po imenu Buligović Marko: 
U Skopju mu glavu odsikoše, 
. Za jabuku paši darovaše. 

I 



Pogiba nam od Poljica kneže. 
Po imenu Bamjićević Luka, 
U Gabeli, da je Bog ubio ! 
Ar je biše lipo zaminuo, 
Četiri je glave odsikao. 

Još poglbš Kosor kavcdire, 
Od Zadvarja po izbor sšrdare: 
Pogubi ga Kusiću Juriša, 
Koga biše uzeo za sina. - 
Ej neviro, nigdi te nebilo! 

U Zažabju više Metkovfćah 
Pogibfe nam Vodanović Mijo: 
Od Primorja na glasu sžrdare, 
Koi turske odsicaše glave, 

I pogibž Visković Juriša, 
Od Primorja mladjan harambaša, 
Na jurišu Sinja bijeloga. 
Ej delijo, pokojna ti duša! 

Junak biše Vranješević Gergo; 
Al' i njemu glavu odsikoše 
Na Verljici izpod Imotskoga, 
Pogubi ga dizdar-aga Mujo. 

Pogibe nam na glasu viteže, 
Koi turske odsicaše glave 
U Popovu pod kulom Seića, 
Po imenu NovkoviĆ Nikola, 
Od Neretve mutne kavalire. 



pogibe Talaić Šimune, 
Ljuta zmija, pobre, od krajine: 
Turci njemu glavu odsikoše 
U Mostaru gradu bijelomu. 
Vitezovi, pokojne vam duše! 



425 



Sliđl pisma od glaviirah turskih i sileniii juniiiiali, 

Koji pogiboše od vitezovah hercegovačkih rata kanđijanskogaj bečkoga i 

maloga, oliti sirijskoga. — Male, koji su poginuli, nebrojim^ niti je moguće 

izbrojiti jih ; nego poglavite, koji bihu glasoviti junaci. 

Rata kandUanskoga« 



Da je komu poslušati bilo, 
Što govore dva Turčina mlada, 
Dva sferdara od grada Mostara: 
Kunu oni cara i cesara, 
I Latina đužda mletačkoga: 

„Bog ubio cara i cesara, 
I Latina dužda Mletčanina, 
Koji neće da zametnu rata, 
Da se vlaških gMvah nasičemo. 

Narastosmo, za rat neznadosmo, 
Ostarismo, boja nevidismo: 
Što će nami sablje okovane, 
Što li će nam konji od mejdana?" 

To je čuo starac Delalija, 
Pak je njima tiho'besidio: 
„Nehval'te s'e, dvi delije mlade, 
^ehval'te se, žalostna vam majka! 

I prija je bilo vitezovah, 

• Ter poboljih, nego li je sada: 
Ali svoje pogubiše glave, 
Bojak bijuć s duždevim delijom'. 

Gdi su sada tri Perizovića, 
Ljute zmije od Gabele grada? 
togubi jih Deli-Markoviću 
U Neretvi blizu sinja mora, 
Gdi udara u more Neretva. 

Gdi je sada zmija od Mostara : 
Po imenu Turčin Hasan^ago, 
Orapović silni mejdandžija? 
Pogubi ga KuliSić Tadya 
Na Zadvarju više sim'a mora. 



Kamo li nam Boičić Alija, 
Merki vuče, na glasu delija? 
Pogubi ga Lekiću Juriša, 
I njegova brata Ibrahima. 

Gdi li nam je Ibruljević-ago, 
Koi ruse odsicaše glave? 
Pogubi ga Žale iz Igrane. 
Ej Mustapa, krilo od Vergorca! 

Gdi. je sada Duhagić Memede, 
Ljuta zmija, pobre, od krajine? 
Pogubi ga Cemobor Filipe, 
Od uskokah silni harambaša. 

Zmija biše Hasan buljumbaša, 
Od Popova na glasu delija:^ 
Posiče ,ga Buseljić Gfergure, 
Od Tučepe mladjan harambaša. 

Kakav biše Talin buljumbaša 
Od Novoga grada bijeloga, 
Valjadiše dva grada careva: 
Pogubi ga na glasu vojvoda, 
Po imenu Popović Nikola. 

U Gabeli ljuta zmya biše. 
Po imenu /Babicu Hasane ; 
Silni junak, aga od Gabele, 
Koi često glave odsie&še. 

Namira ga namirila biše 
Na viteza Mijošić Gergura: 
Po bfle se ruke uhvatiše 
Više Gradca' ukraj sinja mora. 



42Ć 



Hasanu je loša srića bila; 

Jer ^a Gergo na zemljicu baca, 
Odnese mu toke pozlatjene, 
Kojeno su u Bosni kovane. 

I ođnesfe persten s desne ruke, 
Eoino se i sada nalazi: 
Baš u dvoru Miošić Gergura, 
Pusica mu bila sahranjena! 

Kamo li nam sila Alil-aga 
Od bijela Počitelja grada? 
Pogubi ga Veić Matijaše, 
Silni vitez od Neretve mutne. 



Gđi li' nam je Kurdegović Mujo, 
Merki vuče od Gabele grada? 
Posiče ga Tomica vojvoda 
Više bile kule od Igrane. . 

Sila biše Manuka Amete, 
Od bandurah turskih kapetane 
Često čini, u Primorje terce; 
AV mu momče odsiječe berke, 

Po imenu Grubišić.Matiju, 
Od Tučepe sela malenoga: 
I ovo se sgodilo bijaše 
Velikoga rata od Kandije. 



Rata bečkoga. 



lxamo zmija Topalović Mujo, 
Komu nebi slike, ni prilike, 
Od Neretve ter do ravne Like? 
Pogubi ga Miletiću Eado, 
Silni vitez od Vergorca grada. 

Kamo li nam Amet buljumbaša 
Od bijela Počitelja grada, 

' Koi vlaške glave odsicaše? 
Pogubi ga Aleksić Matija 
Ukraj bile kule Jurićeve. . 

Junak biše Firdusovič beže: 
Sto je rusih glavah odsikao, 
Ma i njega mlada pogubiše, 
Pogubi ga momče golobrado, 
Mlado momče Dugaš iz Vergorca. 

Tko bijaše Katić Usejine? 
Jfebi takve zmije na krajini. 
Pogubi ga Sentić Matijaše, 
I. njegova tri druga najbolja. 

Što bi reka', dragi pobratime, 
Od junaka Sulagića Sule? 
Dizdar biše od Norina kule. 
Pogubi ga Buklijaš Štipane, 
Od Podace mladjan har^baša. 



Ljuta zmija biše na krajini. 
Po imenu Vergora Ćehaja^ 
Pogubi ga momče od Neretve, 
Po imehu Nikolić Jekove. 

Vi ste čuli cernog' Arapina, 
Koi biše carev mejdandžija: 
Često junak na mejdan idjaše, 
Nxi mejdanu glave odsicaše. 

Namira ga biše namirila 
Na junaka na Bašića Marka: 
Po bile se ruke uhvatiše 
Nasrid Livna polja širokoga. 

Ar je njemu loša sriča bila ; 
Jer ga Marko na zemljicu baca, 
Ter ga kolje kano janje malo. 
Ej Arape, car<ivo uzdanje! 

Berz ti biše Zidouja Memede, 
Berži, pobre, od konja careva: 
Uhvati ga momče od Vergorca, 
Po imenu herceže Jakove. 

Štogod biše u cara junaka h, 
Nebijaše žeštjega vojnika: 
Što bijaše Osman kapetane, 
Od Novoga grada bijeloga. 



J 



427 



Dvadeset je glavah ođsikao, 
Sve delijah prija neženjenih: 
Ar i njemu glavu odsikoše. 
Ej Osmane, krilo od Novoga! 

Posiče ga netjak Zmajevića: 
Po imenu Viško Bujeviću, 
Mlado momče od dvajest godinah, 
Na mejdanu, pobre, junačkomu. 

Odkada je Bosna zemlja ravna, 
Nebijaše žešjjega junaka 
U Turčina, ni u kerštjanina, 
Što bijaše Jusup buljumbaša. 

Sto je rusih glavah odsikao, 
Malo manje sužanj' uhvatio. 
Namira ga namirila biše 
Na sokola i na zmiju ljutu, 
Po imenu Pervanović Tomu. 



I uhvati Jusup buljumbašu 
PodVergorcera, p. bijelim gradom,. 
Ter ga vodi k dvoru bijelomu. 
Da ga cini i zanj' blago pita. 
Tri hiljade od zlata dukatah; 
Al' zavika malo i veliko: 

„Smakni, Toma, zmiju od krajine ! 
Puno nam je Jusup "đodijao, 
I kerštjanskih glavah odsikao. 
Ar se Tomi ino nemogaše, 
Već povadi sablju od bedrice: 
Mahnu sabljom, odsiče mu glavu, 
I sad mu se nahodi, odora 
Baš u dvoru Pervana Antuna. 
I ovo se sgodilo bijaše 
Beča, pobre, rata ognjenoga. 
Ej Jusupe, zlatni buzdohane! 
Tko će vlaške odsicati glave? 



Rata maloga 

Ivud se diše dvi aždaje ljute. 
Dva Turkura Počiteljanina : 
Jedan, pobre, biše poginuo 
Od junaka Matija hajduka. 

Drugoga je junak pogubio: 
Po imenu Arste harambaša. 
Silni vitez od Neretve mutne, 
Gdi se legu plemenite utve. 

Tko bijaše Mesiović Zuko? 
Ono biše zmaje od dvi glave: 
Pogubi ga soko' od Včrgorca, 
Sivi soko' Merkotić Antune. 
Ajme, Zuko, naša desna ruko ! 

Kakav biše Kosarić Amete? 
Valjadiše dva grada careva. 
Pogubi ga momče od Vergorca, 
Po imenu Nosić dite mlado. 



i posli Djega. 

Kamo nami sila Anušiću, 

Koi devet konjah priskakaše? 
Posiče ga Knežiću Vučene, 
Od Neretve na glasu serdare. 

Vi ste čuli zmaja žestokoga, 
Od bijela grada Ljubuškoga, 
Po imenu Selim Bakotića. 
Pogubi ga Ujdure Šimime, 
Silni junak od Vergorca grada. 

Kakav biše Turčin Osman-aga, 
Koi vlaške odsicaše glave? 
Posiče ga Sekulović Laže, 
Ljuti zmaje od Gorice Ceme. 

Evo ima malo godinicah, 

Odkad nam je junak poginuo: 
Po imenu Usa mejdandžija. 
Pogubi ga' momče od Neretve : 
Po imenu -Batinović Mate.- 



- _ 428 — 

Pogubi ga više Metkoyićah 
U Neretvi nasrid polja raVna. 
Ajme Usa, krilo od Gabele, 
Ludo ti si izgubio glavu I 



Pisma od Gradca u goriuem Primorju« 

Na koga dođjd bosanski vezir i hercegovački paša samo s četerđeset 

' hiljađah vojske na 1666. Oktobra na 8, 



J'^jigu pišu Turci Gabeljani, 
Ter je šalju caru čestitomu: 
„Svitli Care, podnit' nemožemo, 
Grad se gradi nakraj sinja mora. 

Negradi ga care ni cesare, 
Ni viteže dužde Mletčanine: 
Nego Jurić od Lavčanja kneže, 
I Fra Luka Smoljanović fratre. 

Zatvori nam Buku od Neretve, 
I Neretvu do kule Norina, 
Mi nesmimo više vojevati. 
Ni na more sinje izlaziti. ** 

Kada caru bila knjiga dodje, 
Knjigu štije, drugu napisuje, 
Ter je šalje na Bosnu ponosnu ; 
A na ruke od Bosne vezira: 

„Slugo moja, od Bosne vezire! 
Kupi vojske četerjest hiljađah. 
Digni sLivna od boja lumbarde, 
Ter obori Gradac u Primorju.*' 

Kad veziru bila knjiga docye, 
Skupi vojske četerjest hiljađah, 
I povezi š^st bojnih topovah; 
A kad dodje na Jezerac mali, 



Zove k sebi od Broćna knezove, 
Ter je njima tiho besidio : 
„Kaž'te pravo, tako bili zdravo ! 
Mogu li se izvezti topovi 
Više Gradca na primorske stine ?" 

Veli njemu Salinović kneže: 
,^Evo, paša, rusa glava moja; 
A eto ti britka sablja tvoja! 
Kad izvezeš na stine lumbardu, 
Odsici mi rusu glavu moju. 

Nije puta konju, ni konjiku, 
Ni Turčinu tvojemu vojniku: 
Visoke su više Gradca stine. 
Jedva bi jih preletio ždrale. 
Kamo li će izjezditi Turci. 

Za to vezir i nehaje ništa. 
Već podiže silnu vojsku svoju, 
1 poveze za vojskom lumbardu, 
Izveze je na primorske -stine. 

Pak dozivlje Salinović kneza, 
Serdito je njemu besidio: 
„Spominješ se Salinović kneže! 
Što si skoro meni govorio: 

Da odsičem rusu glavu tvoju. 
Ako dodje na stine lumbarda: 
Nemoj reći, da ti je do >nene, 
S^ si sebi glavu ođsikao. 



429 



Bre djiđijo, Salinović kn^že! 
Što nemože sila učiniti? 

. Kud namisli, tuđ će udariti, 

„ Pak primače svojega đželata, 
Mahnu ćordom, odsičš mu glavu. 

I namisti na stinam lumbardu, ' 
Poče biti Gradac ukraj mora: 
Ar nemože odbit^ ni kamena, 
Kamo li će Gradac razoriti. 

A kad vidi sileni veziru, 
Posla vojsku pod primorske stine, 
Nebi U ga s jurišem uzeo? 
Ni tako ga osvojit' nemožš; 



Jer ga brani vojska principova, 
I prid vojskom Korner generale, 
Još ga brani Jurićević kneže, 
I Fra Luka Smoljanović fratre. 

Mnogi Turci pod njim izgiboše; 
A veće jih rane dopadoše: 
Osta mertvih hiljadu Turakah, 
Čuvajući Gradac ukraj mora. 

A kad vidi sileni vezire, 
Da nemože Gradac osvojiti: 
Povrati se u Bosnu ponosnu, 
Suze roneć, rusu bradu guleć. 



od Kačićah, 

kako su izginuli rata Jcanđijanskoga i bečkoga 



J\u poslušaj. Bogom pobratime I 
Što se čuje u gori zelenoj: 
Al' u travi ljuta zmija cvili ; 
Ali soko' gori u vedrini? 

Ali bila Slovinkinja Vila; 
Jer joj biše poginuo. Marko ? 
Ali cvili u gori jelinče 
Za košutom, svojizim jaranom? 

Pobratim je pobri govorio: 
„Zle ti pisme, a čemerni glasi I 
Nit' je zmija u travi zelenoj. 
Nit' je- soko' gori u vedrini, 

Nit' je mlada Slovinkinja vila; 
Jer joj nije poginuo Marko: 
Ja sam sinoć s Marko nbesidio; 
Besiđio, rujno vino pio. 

Ni jelinče u gori zelenoj; 
Jer košuta nije izgubilo: 
Nego kneže Kačiću Nikola 
Prid kolinom bana generala. 



Cvili kneže kano zmija ljuta. 
Rodbinu mu Ti^rci izsikoše: 
A veće jih živih odvedoše, 
U tamnice tamne postaviše. 

Cvileć kneže suze prolivSše, 
Ter ovako banu- govoraše : 
„Neka znađeš, bane generale! 
Da mi babu Turci posikoše. 

Babu moga Kačića Ivana, 
Na čistoj ga uhvatiše Turci, 
Pod Gabelom odsikoše glavu. 
Ej Gabelo, ognjem izgorila! 

I Radoša, mili gospodine! 
Starca babu Jurićević kneza 
Ukraj bfle kule uhvatiše, 
I rusu mu glavu odsikoše. 

Meni biše pervo bratučede, 
često turske odsicaše glave: 
To su, bane, ljute rane moje, 
Koje nigda priboliti neće. 



I 

430 



Još ti kažem dva sinovca moja, 
Dva sinovca, dva siva sokola: 
Obadva jih Turci uhvatiše. 
Starijemu glavu odsikoše, 

A mla<yega uhvatiše živa, 
U Mostaru njega poturčiše, 
Ter promini viru za neviru, 
I ovo su ljute rane moje. 

Cvili ljuba Kačića Ivana; 
Jer joj Franu sinka zarobiše : 
Gore Gvili kneže Nikolica; 
Jer mu Pavla sina pogubiše. 

Još nebiše zora zabilila, 
Ni danica lica pomolila. 
Više Brista sela malenoga 
Viče vila iz cerljenih stinah: 

„Zlo ti jutro, ljubo Stipanova, 
Verlo ti si zoricu zaspala, 
Štipana ti Turci pogubiše, 
Pavla sinka ognjem sažegoše. 

I njegovih deset rodijakah. 
Još toliko mladih divojakah: 
Sam uteče Kačiću Gergure, 
Udje junak, vesela mu majka! 

Imaš znati, bane generale! 
Da su ovo moji rodijaći, 
Bratučedi i moji sinovci 
Od staroga K^ičića kolina, 
Gospodskoga roda i plemena. 

Ej Baćino, ognjem izgorila! 
Gospodske si kervce napojena 
Od Kačičah, od rodbine moje, 
Braneć krunu dužda mletačkoga. 

Ah tako mi, bane, biti zdravo, 
Sve ću ti jih poviditi pravo, 
U Baćini koji izgiboše 
Velikoga rata od Kandije. 



Knezu Miji glavu odsikoše, 
Nikolicu živa uhvatiše: 
Ljubovcu mu Mandu' zarobiše, 
I dvoje mu diče poturčiše. 

Da je tebi poslušati, b^e! " 
Kako cvili Mirkova Ijubovca 
U Mostaru gradu iMJelomu; 
Jer je mladu zarobiše Turci, 
I četiri posikoše sinka. 

Knezu Juri odsikoše glavu, 
Braneć tebe, mili gospodine! 
Četvero mu diče odvedoše 
K Sarajevu gradu bijelomu. 

-Još pogibe vitez na kr^ijini, 
U Baćini ^elu malenomu: 
Po imenu Kačiću Ivane, * 
Od mojega roda i plemena. 

Već te molim, bane generale! 
Da mi dadeš do tri ormanice, 
I na njima tri mlada vojvode 
Od Primorja mista kamenoga. 

Od Igrana Deli-Markovića, 
Od Podace Miju Viskovića: 
A od Brista Gergu Žarkovića . 
Vitežkoga kolina Kačića. 

Zavest ću se u mutnu Neretvu, 
Pogubit' ću Turke Gabeljane: 
Osvetit' ću moje rodljake, 
Bratučede i još netijake." 

Što zapita Kačiću Nikola, 
Štogod pita, to mu bane daje: 
Dade njemu do tri ormanice, 
I jia njima tri mlade vojvode. 

Zavezoše morem pod Primorje; 
Kad su došli gori na mladine, 
Gdi udara u more Neretva, 
Kod Osii\ja ukraj Sinja bila, 



431 



Sritoše je turske ormanice, 
I u njima- Turci Gal?eljani: 
A prid njima tri age careve, 
Tri brajena, tri Perizovića. 

Pobiše se prahom i olovom: 
Od praha se ništa nevidjaše, 
Od topovah ništa nečujaše, 
Marko vicu dobra srića biše; 

Jer potopi do tri ormanice, 
I izsiče Turke Gabeljane, 
Pogiboše tri mila brajena. 
Tri brajena, tri Perizovića. 



Posiče jih Deli-Markoviću 
Kod Osinja u mutnoj Neretvi ; 
AP i njega rane dopadoše, 
Da b' od koga, nebi ni žalio: 

Već od svoga Bogom pobratima; 
Po imenu Pavića Nikole: 
Nehote je njega udario, 
S c^rnom ga je zemljom sastavio. 

Plaču njega gospoda latinska, 
I sva, pobre, krajina primorska. 
Marko vicu! pokojna ti duša, ^ 
Vele ti si' gldvah odsikaol 



Pisma ova bi izvadjena iz procesa, učinjena na Sućurju, deržavi 
od Hvara na 11. Oktobra 1663. po nastojanju kneza Nikole Kačića iz 
Lavčanja, i počimlje talijanski ovako: Dovendo io Nicolo Eačić 
valermi delT ingionta verita, produco gP infrascritti Ca- 
pitoli, e testimoni etc. 

U komu se procesu štiju svi Kačići u rečenoj pismi imenovani, 
to |est iz Lavčanja, Brista i Baćine, i ovi su Jurićevići, Pekići, Stipići, 
Mirkovići i Miošićl. Budući da čeljad od ovizih kucah imenuje, koja 
bihu zarobljena i posičena u početku rata od Kandije, kakono same 
čeljadi Miošića *dvajest i sedmero jedan dan izgoreno^ od nevirnih 
Turakah. 



Pisma od testamenta Karla cesara« 



INa hiljadu i sedam stotmah, 
Još trideset i devet godinah, 
Umiraše cesai* Karlo šesti; 
Ali jošter bijaše u svisti. 
'Svoje bane k sebi zovijaše, 
Ter ovako njima govoraše: 
„Vi ste meni vazda virni bili. 
Vašu kervcu za me prolivali. 

Zmija biše Otmanović care, 
Koi zemlju svu kerštjansku tare, 
Po visoko glavu nadizaše; 
Da dobavi orla, nastojaše. • 



'Zavija se orle pod oblake, 

Tira zmiju iz zemlje nimačke: 
A orlićem krila narastoše, 
Ljutoj zmiji puno dodijaše. 
Obnoć merki dolazaše vuče 
Od zapada, gdi počiva sunce: 
Da zakolje orla, nastojaše, 
I ugrabi sve kralj estvo naše. 

. Ar se orle vije pod oblake, 
Oblači se u simčene zdrake: 
Oblak svija, načinja gl*omove, 
Do dna muti sve morske valove. 



432 



Iz oblaka ljute strile baca, 
Neda klati svojizih ovacah: 
Doletiše ptići sokolići, 
Od ungarske zemlje Ugričići. 

iDežke vuku rane zadađoše, 
I orlovu krunu obraniše: 
Neka znadu svita banovine, 
Kako siku ungarske katane. ^ 

Iz jame se libi lisičina, 
I jeina nemila ptičina: 
Đa zakolje orla, nastojaše, 
I Ungarce sive sokoliće. 

Sokolićim ' pandže narastoše^ 
Lisičinam oči povadiše: 
Obraniše pristolje orlovo. 
Kod Đunaja vode postavljeno. 

A sad, moji mlađi vitezovi. 
Vi po izbor bani i knezovi! 
Ovo me je bolest obhervala, 
Ja umirem, ali Bogu hvala! 



Poslušajte! da riči izustim. 
Prija nego dušicu izpustim: 
Što se godir nahodi mojega, 
I u Beču i okolo njega. 

Sve dferžave mojega kraljestva. 
Još i krunu mojega cesarstva: 
Ja ostavljam dragoj kćerci itiojoj, 
Vimoj ljubi duke od Lorene. 

Pak dozivlje svoga sekretara, 
Od cesarstva svoga sveznadara, 
Niz obraz je suzam' oborio, 
Ter je njemu tiho govorio : 

„Uzmi, slugo, divit i artiju, 
Piši knjigu kralju francezskomu. 
Drugu piši kra^'u španjolskomu : 
Po imenu Filipu petomu. 

Priporuči vimu ljubu moju, 
I Mariju, ljubu Loreninu: 
Nek jim vazda budu na pomoći, 
I u dnevu, slugo, i u noći.*' 



To izusti, dušicu izpusti 
Na kriocu svoje zaručnice, 
Vime ljube rimske cesarice. 
Ej Oesare, pokojna ti duša! 



Pisma od rata kraUiee un^rske s kraUiiu kirštjanskjni. 



Malo vrime postajalo biše 
Posli smerti krune cesarove, 
Bavijera bfle knjige piše, - 
I pripravlja velike darove. 



Jedna šalje kralju . francezskomu, 
Ludoviku prijatelju svomu, 
U knjizi je njima besidio: 
„Kupi vojsku, svitla kruno moja. 



Ter otimlji sela i gradove. 
Sve do Beča i okolo njega: 
Ako meni Bog i srića dade. 
Da osvojim I^runu cesarovu, 
Ja ću Milan tebi darovati. 

Drugu šalje kralju španjolskomu, 
Po imenu Filipu petomu, 
Ter je njemu tiho govorio : 
„Ej Filipe, od Špaiye Monarko, 
Fomoga' te 'VangelTsta Marko! 



433 



Nu sakupi tvoje vitezove, 
Ter uzimlji bijele gradove, 
Što je godir oko', sinja mora, 
Lorenina, oli cesarova. 

Ako meni Bog i srića dade. 

Da ja sidnem u Beču bilomu: 
' Darovat' ću tebi Fiorencu, 
Sve do Rima grada bijeloga.^ 

Tretju piše kralju od Prusije, 
U knjizi je besidio njemu: 
„Kupi, kralju, tvoje vitezove, 
Ter otimlji sela i gradove. 

A evo ti tverdu viru dajem: 
Kako krunu cesarovu nadjem, 
Šleziju ću tebi darovati, 
I uvik ćeš samnom mirovati." 

Kada kralji knjige progledaše, 
Berzo silne vojske sakupiše: 
Sa svih stranah oni udariše, 
Sve do Beča grada osvojiše.- 

Cvili jadna kćerca cesarova: 
„Ej neviro, nigdi te nebilo!" 
Divera je Karla dozivala, 
Ovako je njemu govorila: 

„Poslušaj me, moj mili brajenel 
Brani Beča, neizdaji mene: 
Ja ću poći k ravnoj Ungariji, 
Uteć ću se Divici Mariji, 

Sakupit' ću moje Ugričiće, 
I Posavce, sive sokoliće." 
Pak uzimlje sina malenoga, * 
U svilu je njega zavijala, ' 
Svojim' ga je suzam' oblivala. 

Pak otidje k ravnoj Ungariji: 
Kad je došla k Požunu bilomu, 
Izterčalo malo i veliko. 
Da pozdravi ungarsku kraljicu. 



Kada ih je ona ugledala. 
Niz obraz je suzam' oborila. 
Ovako je njima govorila: 

„Ugričići, mila bratjo moja. 
Utočište i ufanje moje! 
Branite mi sina malenoga; 
A vašega kralja ungarskoga. 

Svi su kralji na me udarili, 
I cesarstvo moje ugrabili: 
Branite mi Beča bijeloga, 
Koga mi je babo ostavio." 

Kad to čuše ungarska gospoda. 
Sve proplaka malo i veliko: 
Svoje britke sablje povadiše, 
Na sablji se svaki zaklinjaše: 

Da će prija izgubiti glavu, 
Nego izdat' ungarsku kraljicu, 
I Jozipa kralja ungarskoga. 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem. 
Nemoj reći, da ja ovo lažem: 
Skočiše se ungarske divojke. 
Udovice i njihove majke. 

Otvoriše šarene sanduke, 
Pokupiše i srebro i zlato. 
Sitni biser i drago Jcamenje, 
Kraljici ga nose na poštenje: 

„Eto zlato, ungarska kraljice, 
Srićo naša, prisvitla danice! 
Kupi sada tvoje vitezove, 
Platjaj vojsku, bane i knezove." 

Maleno je vrime postajalo, 
Silenu je vojsku sakupila: 
Šeset hiljad' mladih Ugričićah, 
Prid njima je Palfi generale. 

Dvajest hiljad' Harvatah junakah. 
Sve ditićah i mladih momakah: 
Prid njima je od Karlovca bane. 
Od harvatske vojske generale. 

28 



434 



Šeset hiljad' silne Nimadije ; 
Ali je to ognja žestokoga: 
Prid njima je Kevinhiler bane, 
Od nimačke vojske generale. 

Dvajest hiljad' Boh^mah jundkah, 
Izabranih po izbor vojnfkah: 
Prid njiina je Lobkoviću bane, 
Koino se glasi na sve strane. 

Malo maiye biše Posavacah, 
Sve delfjab prija neženjenih: 
Prid njima je kneže Trenkoviću, 
Na glasu je kano Kraljeviću. 

Ode vojska k Beču bijelomu, 
Pivajući i popivajući, 
Vince pijuć, konje igrajući. 

Kad su bili k Beču bijelomu, 
Gledale jih iz Beča divojke, 
Gledale su, ter su besidile: 
„Lfpihkonjah; al' lipšihjunakah. 
Kano jedna kita divojakah!" 

Kaži pravo, iz gorice vilo! 
Je li lipo pogledati bilo: 
Od Posavja priberze konjike, 
I delije Kšrbave i Like: 
Trepetju jim krila pozlatjena, 
Za kalpakom kita veslidjena. 

Tu se vojske vina ponapiše. 
Od Beča se zdravo podigoše: 
OAh jedna u Šleziju ravnu. 
Vitezovi ravne Slavonije, 
Prid njima je kneže Trenkoviću. 

I delije Like i Kšrbave, 
Od harvatske po izbor deržave: 
Prid njima je od Karlovca bane^ 
Koi često odnese mejdane. 

Kad su došli u Šleziju ravnu, 
Robe^ p&le sela i varoše: 
Kud njihova sablja dopiraše, 
On'da c^rna kervca tecijaše. 



Iztiraše kralja od Prusije; 
A igegovu vojsku izsikoše: 
Nije brata, što nerodi majka. 
Nad Slavonca neima junaka! 

Druga ode k ravnoj Bavijeri, 
Šest hiljadah mladih Ugričićah : 
Prid njima je soko' ptica siva, 
Po imenu Palfi generale. 

Popališe sela i varoše, 
Osvojiše kule i gradove: 
Iztiraše duku Bavijeru; 
A njegovu izsikoše vojsku. 

Prid dvorom ti rasla zerdelija! 
Ugričić je na glasu delija: 
Sablju paše kano pustahija, 
Konja jaše kano pašalija. 

Ode tretja k Pragu bijelomu. 
Šest hiljadah silne Nimadije: 
Dvajest hiljad^ Bojćmah junakah, 
Prid njome su do tri generala. 
Tri sokola, našem' Bogu hvala ! 

Jedan biše od Lorene Karlo; 
A drugi je Kevinhiler bane: 
Tretji biše bane Lobkoviću, 
Bolji vitez nego Obiliću. 

Kad su došli k Pragu bijelomu. 
Sa svih stranah njega obsidoše, 
I na njega skladno udariše. 

Odkuda ga Kevinhiler bije, 
Odonlem se grade tresijaše. 
Od topovah Kevinhiler-bana. 

Odkud li ga Karlo udaraše, 
Biše gradu pocernilo lišće. 
Od cernoga praha i olova. 

A odkuda bije Lobkoviću, 
Niz bedene kšrvca tecijaše. 
Od juriša Lobkovića bana, 
I njegovih mladih vitezovah. 



435 



Al' je malo vrime postajalo, 
Bio barjak na gradu trepeće: 
Za mir pita, neće boja veće. 

JBflu građu vrata otvoriše, 
Principu se Karlu pokloniše: 
Od grada mu ključe pređadoše ; 
A Francuze na dvor iztiraše. 



Ungarci se povratiše natrag, 
Pivajući i popivajući, 
Vince pijuć, konje igrajući. 

Dosta lipa blaga, đonesoše, 
I sužanjah mladih- do veđoše: 
SveFranctizah mladih neženjenih, 
Prusijanah ni broja se nezna. 



Ugričićem pisma na poštenje, 
Bog jim dao zdravlje i veselje, 
Eodilo jim vino i pšenica, 
Nek su zdravo kraljićina dical 



Pisma najposlidnja od slavne Bosne, prikazana otcu poštova- 
nomu Fra Boni Beniću, štiocu bogosiovcu i kustođu rečene 

provincUe, od starca Milovana. 



F robudi se Bosno, zemljo slavna, 
Kojano si zaspala od davna, 
Ter mi kaži bosanske junake. 
Na oružju vitezove jake! 

Neka mogu i njih zapjevati. 
Čast i diku slavnoj Bosni dati! 
Ali Bosna Ifpo odgovara. 
Milovana ter žestoko kara: 

„Jer si, brižan starce, poludio, 
Putujući pamet izgubio: 
Kad si pjeva' pjesme odjunakah, 
Najveće si pjeva' od Bošnjakah. 

Tko je bio Marko Kraljeviću, 
Tko li vitez Miloš Obiliću? 
Tko bijaše Relja Bošnjanine, 
Omućević junak od starine? 

Tko je bio Brankoviću Vuče, 
Tko r starinom Kastriotić Jure ? 
Tko li junak Zrinoviću bane. 
Tko r delija Kosarić Stjepane ? 



Nego mladi starinom Bošnjaci, 
01' Bošnjaci, oli Hercegovci, 
Koji bihu bosanska gospoda 
Od slavnoga mojega naroda. 

Odklem biše Senjanin Ivane, 
I delija Makar kapetane? 
Odklem li je Novak i Radivoj, 
I delija Domiću Mijate? 

Već od Bosne i Hercegovine, 
Košarica stare banovine: 
I ost§ili uskoci junaci. 
Svi su, starce, starinom Bošnjaci. 

Tko bijaše Janko Mitroviću, 
I Ilija serdar Smiljaniću? 
Tko li biše Surić Don Štipane, 
I kavalir Janković StojaHe? 

Već uskoci starinom Bošnjaci, 
Or Bošnjaci, oli Hercegovci: 
I Tostali kotarski serdari, 
Kapetani, alaj-barjaktari: 



436 



Odklem biše starina Nakića, 
Sinobađa i mlađa Radnica? 
Već od Bosne i Hercegovine, 
Viruj meni, starce, do istine. 

Odkolem je Vučkoviću Zeče, 
I kavalir Gerčić Dom Ivane: 
Odklem li su ostali serdari, 
I na glasu cetinski glavari? 

Neg' od Bosne i Hercegovine, 
Vitezovi zvani od starine. 
Tko je bio Marko Sinovčiću, 
Silni vitez Petre Kulišiću? 

Neg' Bošnjaci, starinom junaci, 
Hercegovci, ol' mladi Ungarci. 
Odkolem je Deli-Markoviću, 
Silni junak Rade Miletiću? 

Neg' uskoci mladi Hercegovci: 
A starinom svi jesu Bošnjaci. 
Tko bijaše Nikoliću Bajo, 
Tko li vitez Ivanović Marko? 

Nego mladi starinom Bošnjaci, 
Or Bošnjaci, oli Hercegovci. 
Što li pjevaš Posavce junake. 
To ti pjevaš starinom Bošnjake. 

Odkuda su Domazetovići, 
Ljute zmije kano Jankovići? 
Već starinom od Bosne knezovi, 
Na oružju silni vitezovi, 

Kojino,su svuda vojevali. 
Još i turske glave odsicali. 
Od Kandije rata žestokoga. 
Pod barjakom cesara bečkoga. 

A kamo ti paše Atlagići, 
Atlagići i Kulinovići? 
Gdi su tebi Durat-Begovići, 
Duagići i Sokolovići? 

Kamo tebi sile Bakotići, 
Košarici i Filipovići? 

Ove pisme svakomu drage 

rdzlikosti, nahodeći se u svim iste 



Gdi su tebi Kopčićl junaci. 
Ljubo vici gdi su Hercegovci, 
Sulagići i Mesiovići, 
Lopužićii Vazlinovići? 

I ostali po izbor junaci, 
Hercegovci, ol' silni Bošnjaci: 
Dalmaciju koji porobiše. 
Na stotine glavah odsicaše? 

Kamo tebi k6na Hasan-aga, . 
Koi mnogo odnese mejdanah? 
Gdi je junak Poparženoviću, 
Na oružju Marko Kraljeviću? 

Kamo li ti Babicu Hasane, 
Gdi li ti je Lopužić Stjepane? 
Kamo tebi Cukarinovići, 
Nožinović i Nadžakovići? 

Gdi je tebi Firdušović beže? 
Topalović gdi ti je viteže? 
Kamo li ti Zloić Omer-aga, 
Gdi li ti je Sarić dizdar-aga? 

Gdi su sile Tataranovići, 
Duratović i Tabakovići? 
Koji svuda čete četovaše. 
Na stotine glavah odsicaše. 

Svi su ovo starinom Bošnjaci, 
or Bošnjaci, oli Hercegovci: 
Kojino se tada izturčiše. 
Kada Bosnu Turci osvojiše. 

I ostali brez broja junaci, 
Vitezovi starinom Bošnjaci, 
Koji vlaške odsicaše glave. 
Veće neg' je u Primorju trave. 

I da si mi zdravo. Milovane! 
Boga moli, ostavi mejdane: 
Sve je ništa, sve će u prah poći, 
Grihe plači, valja k Bogu doći. 
neće biti; jer medju njima malo ima 
riči, kakonoti overjunak, vitez, delija, 



— 437 — 

leventa, zmija, zmaj, vuk, lav, sokp', ora', gnjizđo sokolovo, i mač, sablja, 
kopje, Kraljević, Obilić, Zrinović, kolajne, medalje, dukale, odsicaše, 
roblje dovodjaše i ostala. 

Kad bi moguće bilo, imala bi jedna od druge biti posve raz- 
ličita; ali budući svi vitezovi imenovani od iste kriposti, s istim ričma 
služiti se bi potribito, za ukazati njihova junačtva. Komu su ugodne, 
neka jih piva; komu li nisu, neka idje spavati. 



]\ai|poslidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem«, 

Proštij pomljivo ! 

I. Znadem, da će niki merziti na pisme moje, nahodeći u njima 
ljude od svake verste i zanata; ali da jih hoće procinjivati i razgledati 
onako, kako jih starac Milovan gleda i razmišlja, nebi naša' medju njima 
toliku različnost ; da li bi jih vidili u zanatu slične i jednake, i neka me 
čisto razuniiš, moj štioče poštovani! kažem ti bistro i otvoreno: da moja 
sverha nije bila iziskivati: od koga je tko roda i plemena, koga ie dila 
i zanata? nego je poglavita moja misa' i sverha bila: posli kraljah i 
gospode znati i svitu prikazati: tko je junak bio, je li glave turske 
ođsicao, i koliko je koi ođsikao? Nahodeći se dakle mnogi od ovoga 
rukodila i zanata, premda u drugim stvarma neslični i nejednaci, u moje 
jih pisme metnuh i svitu prik'azah. Nikomu dakle to nejma merzko 
biti, ni sramovat' se, gledajući svoje stare u broju Ijudih od svake verste, 
kakono se nesramuju cesari, kralji, principi, ni gospoda, plemenita stati 
u jednomu gradu, u komu su od svakoga zanata ljudi, zli i dobri, po- 
šteni i nepošteni. — Ako li je pak komu sasvim tim merzko; neka se 
očituje, berzo ću, ako Bog« dopusti, iste pisme preštampati, pa ću ga lasno 
izverći. Ali da može promisliti: kako smo svi od jednoga otca i matere 
rođjeni; tu bi izpraznu misa' od sebe daleko bacio. — 

II. Hvale se niki (kako čujem; ali malo virujem), da će mi činiti 
pjesme porugljive: mogli bi lasno, kad bi htili; ali virovati nemogu; jer 
uzroka neće naći: zašto oli su u mojim pismam njihovi stari, oli nisu. 
— Ako su u pismam, to će mi vratiti za dobro: starca Milovana 
pogerdjujući, koi njih hvali i uzvisuje; ako li se u mojim 
pismam nenahode, ja kriv nejmam biti, što oni junaci nisu bili; ako li 
su bili takvi; jer starcu Milovanu nepokazaše svoje karte s pečatom od 
vladalacah utverdjene, kadno se s guslam' skitaše od Skadra do Zadi^a, 



— 4^8 — 

6d Mostara do Kotirah ? Jeda ctne : da će jih s kapom u ruci moliti, da 
njihove stdre zapjeva junake ? Zaisto nije to prilika ni pomisliti. Nejmadu 
pak uzroka merziti na pjesme Milovanove ; jer su mnogi spored njihovim 
stdrim pohvaljeni, zašto bi se ukazali samoslavci; što nestoji dobro, niti 
Milovan toga može učiniti; jer je njemu po naravi, svakoga hvaliti i 
slaviti; ne samo prijatelje; jerbo to i neznabožci čine; nego li jošter i 
one, koji ga i danas zlo gledaju, kako je nikim po naravi: tudje poštenje, 
čast i slavu u zemlju zakopavati. Ako li se pak tkogod nedostoji svoje 
stare vitezove gledati u množtvu Ijudih različitih; neka se vari u pritilini 
samoće svoga veličanstva, ja mu dobru sreću nazivam i molim: da se 
prodje siromaha Milovana stara, bolestna i nevoljna, koi nemisli zla ni 
ptičici u gorici. Je li se pak tkogod naoštrio protiva njemu zapjevati: 
bilo mu u sto dobrih časM — ali neka znade, da će mu siromah Mi- 
lovan na onu staru cernogorsku odpjevati, koliko umio bude ; ako li mu 
berzo brada opadne, kako se boji, da hoće, da ako se tkogod nadje od 
sve Dalmacije, Kroacije, Ungarije, Bulgarije, Rascije i Skenderije, koje , 
kraljevine puno je slavio; a najveće privedroga dužda mletačkoga, ter 
ga lipo osveti i vitežki odpjeva. 

III. Dajem ti, moj štioče, na znanje: da ja ovi trud nisam činio 
za ljude, koji latinski i talijanski jezik posiduju: jer oni znadu iste i 
puno veće stvari, nego sam jih ja u moje knjige postavio: samo dakle 
ovo učinio jesam za službu onih Ijudih, koji izvan slovinski, drugim 
jezikom govoriti neznadu; niti se mislim radi toga slaviti pod imenom 
od historika; jer je to jistbina Ijudih sveznanacah, kojim ja nisam vžrstan 
sluga biti. — Mnoge stvari jesam iz knjigah izvadio, mnoge iz diplomah, 
duk^lah i atestatah, kako se štije u početku mojih knjigah, a nike po 
svidočbi mudrih ii velikih Ijudih , koji su veće štili nego ja, i kojizim se 
virovati ima brez sumlje svake; ako li pak tkogod virovati nehtio bude, 
ni zato se odsuditi neće: sasvim tim primalo ćeš stvarih naći, koje nisam 
oli iz knjigah štampanih, oli iz karatah autentikanih (vjerovanja dostoj- 
nih) izvadio. 

IV. Nać ćeš tolika pomanjkanja, oliti errore od štampe, da ćeš 
se začuditi: i tomu ja kriv nisam; jer sam nastojao, koliko sam mogao 
i nemogao; ali nebi moguće, da jih sve svladati mogu. Nać ćeš pomanj- 
kanje u brojim, kakonoti na listu 4., gdi na misto 1746. metje 176. — 
Za reći 832., metnuo je 822.; — na listu 8. na misto 837., metnuo 
je 827.; — na listu 8. misto 1339., metje 1329. — A takva pomanj- 
kanja nać ćes i na drugim mistim, ne samo u broju; da li jošter i u 
slovim: kakonoti na misto čvarka, metnuo je č var čak; — na listu 4. 
na misto Isus, metnuo je As us; — na listu 5. na misto Mihajla, nać 






— 439 — 

Ćeš Mihila; — na listu 162. za reći patriara, metje patriarka; 
— na listu 103. namisto Mijošića nać ćeš Mijostića; — na listu 220. 
i na drugim mnogim mistim. — Naći ćeš mnoga pomanjkanja u čilim 
rićmam, kakonoti u pismi od cesara Konstantina najposlidnjega, gdi ćeš 
naći ovako: od rimske se odmetjete, što bi ovako imao reći: od 
rimske se cerkve odmetjete. — Na listu 161. nećeš naći gdigod 
.ni čila versa, kakono u pismi koUunela Cerljenka iz Knina na listu 165., 
gdi počimlje: Puno slave od Knina Cerljenka, ostavio je: Kano 
Kotar Mitrovića Janka. Nać ćeš pomanjkanja mnoga u puntim, 
u virgulam, akcentim, ričih sastavljenju oli razstavljenju, izpravljaj kako 
žnadeš; ja više nemogu. 

V. Mučno će ti bit' virovati, da su naši vojnici tako lasno turske 
glave odsicali; ali imaš znati, da navlastito rata bečkoga tako je na nje 
pokaranje božje bilo došlo, da su ih iste žene i dica sići mogle, kakono 
je prija toga, navlastito rata ciparskoga, .došlo bilo pokaranje na kerš- 
tjanluk, u koja vrimena turski osinj kerštjane bijaše. Daklem se tomu, 
moj prijatelju, čuditi nejmadeš; jerbo je desnica Gospodinova 
napravila kriepost (quia dextera Domini fecit virtutem). — 



Pisma od Bosne i svetoga Jurja. 



Veseli se, Bosno, zemljo ravna, 
Kojano si na glasu od davna! 
Eto tebi Ifpo pramalitje, 
S pramalitjem Jurjev danak idje, 

Koga slaviš odkad si postala, 
I kerštjansku viru zapoznala, 
Tebi nosi ugodne darove: 
Tihe rose, zelene dubrave. 

Žarko će te sunce ogrijati, 
Po planinam snizi okdpniti: 
Procvast će ti cvitje po poljanah, 
U bostanu ružica rumena. 

Prolitnje će ptice doletiti, 
Po zelenoj gori propivati: 
I još će ti veća radost biti, 
Koju će ti Juijev dan đoniti. 



Raduje se sva zemlja slovinska, 
Kojano je majka od junSkah ; 
Jere Juqa vojevodu štuje, 
Koino je iz Kapadocije. 

Buduć Jure roda vitežkoga, 
On pogubi zmaja ognjenoga, 
U Libiji kod Širene grada. 
Grad izbavi od velika jada: 

Tu duboko jezero bij&še, 
Zmaj nemili u njem pribivaše, 
Ter junake ždere oružane, 
I još dobre konje osedlane. 

Strahovita ta aždaja biše, 
Iz jezera glavu podiz&še: 
Strahovito pram gradu zviždjaše, 
Svemu gradu straha zadav&še. 



440 



Od strahote i nevolje ove 
Grad joj daje mite i darove: 
Na dan ovcu i mladu divojku, 
Negledajuć ucviljenu majku. 

A kada joj , mita nedavaše, 
Aždaja ga sama uzimaše; 
Jer skakaše gradu na bedene, 
Čini padat' mertve na stotine. 

Vas se Širen redom obredio, 
Pak je redak kralja dohodio : 
Da on dade kćercu jedinicu, 
Kad imaše biti za kraljicu. 

Da t' je, brate, bilo poslušati, 
Shrenskoga kralja pogledati: 
Kako cvili i suze proliva. 
Kako kćercu žali i celiva: 

„Ajme meni, draga kćerce moja I 
Kud mi ode Ifpa mladost tvoja? 
Ajme kćerce, sve ufanje moje ! 
Kuda će mi bilo lice tvoje? 

Kad te, kćerce, mišljah okruniti, 
I na misto moje ostaviti: 
Onda mi te valja izgubiti, 
I za tobom suze prolivati. 

Kako ću te, kćerce, prigoriti, 
Komu li ću krunu ostaviti? 
Ah, prokleta aždajo nemila, 
Težko ti si mene ucvililal" 

Kada se je kralju naplakao, 
Lipo svoju kćercu obukao: 
Svu u biser i drago kamenje. 
Kako da je za kralja udaje. 

Pak iz dvora kćercu izvodio. 
Suze roneć kćerci govorio: 
„Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Eto vrime od udaje tvoje! 

Moli, kćerce, Akorona Boga, 
Akorona pomoćnika tvoga: 
^ebi li ti u pomoći bio. 
Od nemila zmaja izbavio 1 



Eto sam te lipo zaodio, 
Tvoje ruho na te postavio: 
Persten, zlato i kamenje drago, 
U komu je nebrojeno blago. ' 

Ar bi, kćerce, za te prigorio. 

Sve kraljestvo moje poklonio: 

Kada bi te moga' odkupiti. 

Od nemila zmaja izbaviti. 

Vodi s sobom širensku gospodu. 
Neka tebi za divere budu: 
Za lengije, širenske gospoje 
Nek te prate, drago dite moje ! " 

Ode jadna kćerca priko grada, 
I oko' nje širenska gospoda: 
Vas je Širen na plač probudila, 
Ter svak cvili od velika mila. 

Priliva se svila na divojci, 
Vijaju se zlatni burundžuci, 
Svitli joj se devet perstenovah, 
Svaki valja po devet gradovah. 

A na pasu od zlata suhoga 
Dragi kamen jedan do drugoga; 
Na vratu joj dva svitla djerdana 
Od bisera iz iztočnih stranah. 

Na čelu joj alem kamen stase, 
Koi kako žarko sunce sjaše, 
Tere nedd na se ni gledati, 
Nit' se može činom prociniti. 

Divojka je i od sebe lipa, 
Mladjana je i visoka kipa: ' 
Kud se godir ona okretjaše, 
Na sve strane svitlost udaraše. 

U ruci joj cvitak od liljana; 
A uz liljan kita veslidjena: 
Za zlamenje, da je dijevojka, 
Dijevojka, žalostna joj majka! 

Priko grada cvileć putovaše, 
Koga srita, svakog' pozdravljaše : 
A po svakom starca babu svoga, 
B&bu svoga, kralja širenskoga. 



441 



Da bi serdce od kamena bilo, 
Od mila bi suzami prolilo: 
Al' neniili zmaje nehajaše, 

• Nego mito od grada htijaše. 

Kad zelenom' jezeru dodjoše, 
Tu se skupa grozno naplakaše, 
Pak divojku cvileć ostaviše; 
A gospoda natrag pobigoše. 

Al' koi je stvorio nebesa, 
Hoti svoja ukazat' čudesa: 
Po svom sluzi Jurju vojevodi, 
Koi s Bogom po sve vrime bodi. 

Bog' učini: da tuda izadje, 
I da plačnu đijevojku nadje; 
Božiju joj pomoć nazivao: 
„Božja pomoć, gizdava divojko !" 

Al' divojka suzamj obara, 
Podviv ruke, Jurju odgovara: 
„Biž', delijo, glavom brez obzira, 
Nije nami ovdi razgovora! 

Sad će izać zmaje od prožđora 
Iz onoga zelenog' jezera, 
Ter će samnom proždrijet' i tebe, 
Biži jadan, ter sahrani sebe!" 

Al' joj veli vojevoda Juko: 
„Muč', neboj se, gizdava divojko ! 
Hoćeš poznat' Boga velikoga; 
A ostavit' Akorona tvoga? 

IIoć' li moju viru virovati, 

I mojim se kžrstom prikčrstiti: 
Ja ću toga zmaja pogubiti, 
I od njega tebe izbaviti." 

Kad~ divojka riči razumila. 
Svetom' Juri tiho besidila: 
„Kad su tebi to dala nebesa. 
Da mož' takva činiti čudesa: 

Da ćeš ljuta zmaja pogubiti, 
I od njega mene izbaviti, 
Ja ću tvoju viru virovati, 
I tvojim se kšrstom prikšrstiti. 



Ostavit' ću Akorona moga; 
A poznat' ću Boga velikoga : 
A tebe ću lipo darovati. 
Ruho moje sve ću tebi dati." 

Još divojka riči neizusti. 
Zmaj nemili jezero zamuti. 
Strahovito iz jezera zvižde, 
U naglosti ter k divojci idje. 

A pram njime Jure vojevoda, 
Neuzmičući junačkoga hoda 
Na zelenu konju dobru svomu, 
Puštajući sreberne dizdume. 

Pak pođviknu: Jezus i Marija! 
Bojnim kopjem zmaja udarija: 
Pak je svilen pojas odpasao. 
Oko' vrata tu zmaja sVezao. 

Pojas daje gizdavoj divojci. 
Ljuta zm^ja da vodi u ruci 
Priko svega grada bijeloga,, . 
Tja do dvora kralja širenskoga. 

Zmaja vodi gizdava divojko. 
Za njom' idje na konjicu Juko:- 
Ranjen zmaje zvižde strahovito, 
Jure viče tanko glasovito: 

„Pokersti se, kralju od Širene, 
I ostavi bogove himbene: 
Poznaj kripost Boga velikoga, 
I privaru Akorona tvoga. 

Plači grihe i čini pokoru. 
Da nepadeš u nevolju goru: 
Jer su tako hotila nebesa, 
Da ti vidiš ovaka čudesa. 

Jeda bi se grijah ostavio, 
I pravom' se Bogu poklonio, 
Koi svakoga na pokoru čeka, 
Kakono je po proroku reka'." 

Kad jei kralju riči razumio, 

< I jedinu kćercu upazio, 
Kćercu svoju gerli i celiva, 
Grihe plače i suze proliva. 



442 



Pak se kersti nasrid bfla građa, 
I SBJim vojske dvadeset hiljddah: 
Sve se kžrsti, što u gradu biše, 
I pravom' se Bogu pokloniše. 

Tada Jure sablju povadio, 
Ljutu zmaju glavu odsikao: 
Kralj ga vodi u svoje dvorove, 
Da mu dade velike darove. 

Kad je Jure u dvorovim bio, 
Kralj širenski njemu govorio: 
„Vidim, Jure, tvoje hrabrenosti, 
I da imaš nebeske kriposti. 

Evo tebi kolajna od zlata, 
Što junaci nose oko' vrata, 
I evo ti persten s ruke moje. 
Pristojan je tć desnice tvoje. 

I evo ti po' kraljestva moga, 
Mala platja dostojanstva tvoga: 
Evo tebi draga kćerca moja. 
Neka bude zaručnica tvoja 1" 



Ali dara Jure nehtijaše, 
Nego kralju tiho besidjMe: 
„Neću tvćga dara nijednoga, 

^ Veće hvali Boga velikoga, 

Koi te je od zla uklonio, 
I paklenog' zmaja izbavio: 
I obori sve idole stare, 
Tere gradi cerkve i o'tare, 

A ja idjem od mista do mista 
Pripovidat' viru Isukersta.* 
Paka Jure' u Persiju ode, 
Tere mnoge obrati narode. 

I obrati gospoju kraljicu, 
Aleksandru rimsku cesaricu, 
I dano mu biše od nebćsah 
Dila činit' velikih čudesah. 

Pak podnese mijkah vele, dosta, 
I kerv proli za svog' Isukersta : 
Sveti Jure, na tvoje poštenje 
Izprosi nam od Boga proštenje! 



Sverha, 



— OOO^OOO- 



KAZALO 



gdje se što nalazi. 

Strana' 

1. Pisma Radovana i Milovana 5 

2. Poskočnica, koja se može u kolu pjevati 6 

3. Kratko ukazanje od kraljah slovinskih 8 

4. Dogadjaji posli porodjenja Isusova -. 9 

5. Broj cesdrah od naroda v slovinskoga, koji u Bimu, a niki u 
Carigradu sidiše . 16 

6. Broj pdpah slovinskoga naroda 17 

7. Broj svetih naroda slovinskoga 17 

8. Broj blaženih naroda slovinskoga . . . . , 21 

9. Pisma o cesaru Konstantinu velikom i njegovoj majci, svetoj 
Jelinr križarici 24 

10. Pisma od četiri sveta imenjaka 26 

11. Kralji slavni oliti slovinski 28 

12. Ostroilo, kralj slovinski 1 29 

13. Svevlad, kralj slovinski II 29 

14. Selimir, kralj slovinski III 29 

15. Vladan, kralj slovinski IV 30 

16. Kadimir, kralj slovinski V 30 

17. Svetimir, kralj slovinski VI 31 

18. Budimir, kralj slovinski VII 31 

19. Svetolik, kralj slovinski Vffl 32 

20. Vladislav I, kralj slovinski IX. .... 32 

21. Tomislav, kralj slovinski X 33 

22. Sebeslav, kralj slovinski XL . . . .^ S3 

23. Vladimir L, kralj slovinski XIL . . . ' 33 

24. Karamir, kralj slovinski Xin 34 

25. Tverdoslav, kralj slovinski XIV 34 

26. Tolomir, kralj slovinski XV 34 

27. Pribislav, kralj slovinski XVI 34 

28. Krepimir, kralj slovinski XVn ^ . . . 35 

29. Svetorad,. kralj slovinski XVIII. 35 

30. Radoslav, kralj slovinski XIX. ., 35 

31. Pisma od Radoslava , . . . 36 

32. Ciaslav, kralj slovinski XX. 38 



n 

Strana 

33. Pavlimir, kralj slovinski XXI 39 

34. Pisma od Pavlimira 40 

35. Tješimir, kralj slovinski XXII 41 

36. Pisma od kralja Tješimira 42 

37. Prelimir, kralj slovinski XXIII 43 

38. Silvestar, kralj slovinski XXr\^ 44 

39. Tudjimir, kralj slovinski XXV 45 

40. Hvalimir, kralj slovinski XXVI 45 

41. Vladimir II., kralj slovinski XXVIL . . .' 45 

42. Pisma od kralja Vladimira 47 

43. Dragimir^ kralj slovinski XXVIII 49 

44! Dobroslav L, kralj sloviijski XXIX 50 

45. Pisma od kralja Dobroslava . .^ 51 

46. Mihajlo, kralj slovinski XXX 53 

47. Radoslav H., kralj slovinski XXXI .53 

48. Pisma od Eadoslava i Bodina 54 

49. Bodin, kralj slovinski XXXn 56 

50. Dobroslav U., kralj slovinski XXXin. ..'... 57 

51. Vladimir IIL, kralj slovinski XXXIV 57 

52. Jure, kralj slovinski XXXV 58 

53. Grubiša, kralj slovinski XXXVI 58 

54. Jure drugi put, kralj slovinski XXXVII 59 

55. Dragina, kralj slovinski XXXVIII 60 

56. Radoslav IIL, kralj slovinski XXXIX, ......... 60 

57. Simeon, kralj slovinski XL ^ 61 

58. Štipan L, kralj slovinski XLI 62 

59. Štipan II., Nemanja", kralj slovinski XLII. ....... 62 

60. Pisma od kralja Štipana Nemanje 62 

61. Štipan HL, kralj slovinski XLIII .64 

62. Pisma od Štipana Nemanjića . 64 

63. Uroš Dragutin, kralj slovinski XLIV , • • 65 

64. Uroš Milutin, kralj slovinski XLV , . . 65 

65. Vladislav II. Uroš, krali slovinski XLVI 66 

66. Štipan IV. Uroš, kralj slovinski XLVII 66 

67. Štipan V Uroš, kralj slovinski XLVIII 67 

68. Pisma od ženitbe kralja bulgarskoga 68 

69. Uroš, kralj slovinski XLIX 69 

70. Pisma od Vukašina I 70 

71. Vukašin, kralj slovinski L 72 

72. Lazar Grebljanović, despot 73 



III 

Strana 

73. Pisma od Miloša Obilića i Vuka Brankovića ...... 76 

'74. Jure Branković,. poglavica od Rascije 78 

75. Jure, poglayica od Rascie dade caru pomoć proti kralju ungarsk. 79 

76. Lazar Branković, poglavica od Rascie 80 

77. Principi oliti poglavice od Zente 81 

78. Jure I, princip od Zente ... 81 

79. Balša, princip od Zente 81 

80. Jure II., princip od Zente 82 

81. Principi oliti poglavice bosanske 82 

82. Pisma od Kotromanovića 84 

83. Tvardko I. Kotromanović, kralj bosanski 85 

84. Tvardko II. Kotromanović, kralj bosanski II 86 

85. Ostoja Kristić, kralj bosanski III 86 

86. Štipan Jablanović, kralj bosanski IV 86 

87. Pisma od Ostoje Kristića i Štipana Jablanovića 87 

88. Tvardko III. Kotromanović, kralj bosanski V 88 

89. Toma Kristić, kralj bosanski VI. ..... ' 89 

90. Decretum Stephani Thomae Regis Bosnae ultimi 90 

91. Pisma od Štipana Kristića i njegovih svatovah 92 

92. Štipan Kristić,. kralj bosanski VII. i najposlidnji 93 

93. Pisma od Štipana •Tomaševića oliti Kristića, kralja bosanskoga 94 

94. Epistola regis Bosniae 96 

95. Poglavice bulgarske 97 

96. Pisma od Oruna i Nicefora 102 

97. Murtag i ostali kralji bulgarski od br. IX — XIV 103 

98. Samuel, kralj bulgarski XV. ....... 105 

99. Pisma od Basilia cesara 106 

100. Radomir i ostali kralji bulgarski o"d br. XVI — XXIX. . . . 107 

101. Kratko govorenje od poglavicah harvatskih i krajnskih . . . 114 

102. Život i vitežka vojevanja Jure Kastriotića, i^ečenoga Skenderbega 115 

103. Junačtva Jure Kastriotića 116 

104. Pisma od gori rečenih mejdanah 117 

105. Pisma od svih stvarih gori imenovanih 119 

106. Rati Jure Kastriotića i cara Murata 121 

107. Pisma od ovoga boja 122 

108. Pisma, kako kralj ungarski piša knjigu Juri Kastriotiću » . 125 

109. Jure Kastriotić razbi Feres-pašu -. . 127 

110. Razbi Kastriotić i pašu Mustapu -. ' 128 

111. Pisma od rečenih dogadjajah 128 

112. Pisma od udaje Mamice divojke, sestre Kastriotića .... 129 



IV 

Strana 

113. Pisma od rata Jure Eastriotića i republike mletačke . . . 130 

114. Mustapa drugi put tazbijen od Jure Kastrioti^a 132 

115. Pisma od rečenoga boja . 133 

116. Murat razsferdjen idje s vojskom na Skcnderbega . . . . . 135 

117. Murat počfe grad biti 136 

118. Kastriotić čini opet juriš na Turke ., 137 

119. Murat ožaloštjen 137 

120. Dilo vitežko, koje učini Jure Kastriotić 137 

121. Murat prestrašen 138 

122. Jedan hristjanin izdad^ Svetigrad 138 

123. Pisma od Svetigrada 139 

124. Murat kupi vojsku za poć na Kroju 143 

125. Murat podiže vojsku za obsidnut Kroju 143 

126. Murat čini juriš . . ^ 144 

127. Kastriotić udari na Turke 145 

128. Murat čini juriš na Kroju drugi put 145 

129. Murat smeten nezna, na koju će stranu okrenuti 146 

130. Pisma od Kroje 147 

131. Dogadjaji posli smerti Muratove 150 

132. Podiže se Dibran-paša proti Skenderbegu 151 

133. Pisma od rečenih paš^h i mejdšnah . . •• 152 

134. Car Memed namisli pogubiti Skenderbega 153 

135. Boj obćeni 155 

136. Pisma od ovoga strašnoga boja 156 

137. Sinovac Jurin pobižž u Carigrad 159 

138. Skenderbeg udari na Turke 1(50 

139. Pisma od ovoga dogodjaja ...161 

140. Car zapita mir u Skenderbega .164 

141. Pisma od Ferdinanda i Kastriotića 165 

142. Memed posla paše na Kastriotića 167 

143. Pisma od ovih pašah 168 

144. Car Memed piše knjigu Kastriotiću 171 

145. Odgovor Kastriotića ,...171 

146. Memed razserdjen šalje vojsku na Skenderbega 172 

147. Pisma od ovoga žestokoga boja 175 

148. Balaban idje na Kastriotića 178 

149. Memed idje drugi put na Skenderbega . . . ^ 179 

150. Pisma od stvarih. gori rečenih / . 182 

151. Smert Jure Kastriotića , 184 

152. Pisme vojvode Janka, rečenoga Sibinjanina 186 



V 

Strana 

153. Pisma druga od vojvode Janka . 190 

154. Pisma tretja od vojvode Janka 192 

155. Pisma četverta od vojvode Janka i sv. Ivana Kapistrana . . 193 

156. Pisma peta od vojvode Janka . - . 198 

157. Pisma od Sekule, Jankova netjaka 199 

158. Od uzetja Carigrada 201 

159. Govorenje od juriša pervoga 202 

160. Od juriša drugoga 205 

161. Pisma o cesaru Konstantinu, kako piša knjigu papi Nikoli V. 206 

162. Pisma od uzetja carigradskoga 211 

163. Pisma druga od Carigrada 216 

164. Pisma od kuće Frankopanovića 217 

165. Pisma od grada Kalcide, kako ondje pogiboše vlastela mletačka, 
braneći 4užda svćga 219 

166. Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletački, obrani Skadar 

od Turdkah . . . ,, 221 

167. Pisma od divojke Marule, kako je oslobodila grad Lemno od 
turske vojske 223 

168. Pisma, kako Ante Leže, vlastelin mletački, obrani Skadar. . 224 

169. Pisma od kralja ungarskoga Ludo vika, kako pogibe na muhač- 
kom polju - 225 

170; Pisma od bana Nikole Zrinovića Sigetskoga 227 

171. Pisma od kralja Uluzalij-a i grada Korčule 231 

172. Pisma od Cipra 232 

173. Pisma od strašnoga boja, koi ^se učini na dan sv. Justine. . 235 

174. Popjevka od gospode dubrovačke, kako razbiš« i izsikoše Turke 

na moru blizu grada Korčule 239 

175. Knezovi i vlastela naroda slovinskoga 241 

176. Govorenje od kuće Vladmirovića 249 

177. Pisma od Vukotina Vladmirovića 251 

178. Pisma od kuće i vitežkoga plemena Ivanovića 252 

179. Govorenje od kuće i vitežkoga plemena kneza Nakića . . . 253 

180. Pisma od vitezovah gori imenovanih 255 

181. Razgovor od kuće Kruševića, starinom Kneževića 257 

182. Pisma od gospode Kneževićah 258 

183. Govorenje od vitezovah kuće Surića 259 

184. Pisma od vitezovah gori rečenih 260 

185. Govorenje od gospodske kuće Bergeljića 262 

186. Pisma od knezovah kuće Bergeljića 263 

187. Govorenje od gospodske kuće Vučkovića i njezinih vitezovah. 264 



VI 

Strana 

188. Pisma od vitezovah gori imenovanih 267 

189. Govorenje od gospodske kuće Grabovčeve 269 

190. Pisma od vitezovah kuće Grabovčeve 270 

191. Pisma od Marka Bobovčića 271 

192. Pismica od vitezovah kuće Tomaševića 272 

193. Pisma od vitezovah kuće Lovrića - . . 273 

194. Pisma od Petra i Matija Barčića, vitezovah cetinskih . . . 275 

195. Pisma od glasovitih junakah bratje Milanovfćah 276 

196. Pisma od velikoga junaka i viteza, kavalira Don Ivana Fi-^ 
lipovića, rečenoga Gerčića izpod Siiya 277 

197. Pisma od vojvode Jure Čulića i njegovih sinovah 278 

198. Pisma od glasovitih vitezovah Ante i Petra Brešanića . . . 279 

199. Razgovor od gospodske kuće kneza Ljubibratića 280 

200. Pisma od vitezovah Ljubibratićah 281 

201. Govorenje od stare i plemenite kuće Kačića 281 

202. Pisma od starih knezovah Kačigah 285 

203. Pisma od grada Šibenika 287 

204. Pisma sverhu odgovora, koi dade Radovan Milovanu . . . 288 

205. Pisma od grada Splita 290 

206. Pisma druga od grada Šibenika 292 

207. Pisma od Beča 294 

208. Pisma od principa Eugenija ' 302 

209. Pisma perva od vitezovah ungarskih i harvatskih . . . - . . 304 

210. Pisma druga od vitezovah harvatskih 311 

211. Pisma od glasovitoga viteza i junaka Sekula vojvode iz 
Kobaša 316 

212. Pisma od Marijana Terziića iz Kobaša, glasovitoga junaka i 
viteza 318 

213. Pisma od vitezovah kotarskih 319 

214. Pisma druga od kotarskih vitezovah 321 

215: Pisma, kako Kotarci jzsikoše Turke rata bečkoga 325 

216. Pisma od Močivune Vuka 326 

217. Pisma od Meje Durutovića i Kotarca Stipurinovića .... 327 

218. Pisma od Jankovića, kako razbi Ormuš-pašu na Grahovu . . 328 

219. Pisma od Dujaša Babica 330 

220. Pisma od vitezovah šibeničkih 331 

221. Kratko govorenje od sela Bosiljine, koje se sada zove Primo- 
štene, kako često bi naseljeno od Bošnjakah 338 

222. Pisma od Bošnjakah gori imenovanih 339 

223. Pisma druga od vitezovah primoštenskih ......... 340 



vn 

Strana 

THi. Pisma od silnoga junaka Gruliua barambaše i Marka Supuka 342 

225. Pisma od grada &itiaa i iy^ovih vitezovah 34a 

226. Pisma od vitezovah d^miških i zagorskih 344 

227. Pisma od vitez6vah sinjsMh . 348 

^8. Pisma druga od sinjskih vitezovah .......... 350 

229. Pisma od Marka Curkovića . . .' 352 

230. Pisma tretja od Sinja i njegovih vitezovah 35a 

231. Pisma od vitezovah kliskih 356 

332. Pisma od kasteljanskih vitezovah 358 

233. GoVorenje od gospode poljičke ' 360 

23.4. Pisma perva od Poljičdnah 361 

235. Pisma druga od Poljičanah , 363. 

236. Pisma tretja od vitezovah poljičkih 364 

237. Pisma od vitezovah omiških . 369 

238. Broj officijžlah omiških 372 

239. Pisma od vitezovah zadvarskih 377 

240. Pisma od vitezovah imotskih . . '.- 379 

241. Pisma od vitezovah vSrgorskih 382 

242. Pisma od vitezovah primorskih , . . . . 384 

243. Pisma od vitezćvah neretvanskih 390 

244. Pisma od uskokah hercegovačkih 293 

245. Pisma od kneza Nikole Vladmirovića i ostalih vitezovah, kako 
osvojiše kulu od Norina 394 

246. Pisma od grada Zadvarja 396 

247. Pisma od kaštela Dervenika . 397 

248. Pisma od uzetja grada Novoga u Buci kotorskoj 399 

249. Pisma od sbora primorskoga, učinjena u Makarskoj rata od 
Kandije 401 

250. Pisma od Juriše Senjanina 403 

251. Pisma od Plavše harambaše 404 

252. Pisma od Jurasa Veića, silnoga junaka, rodom iz Zagvozda . 405 

253. Pisma od silnoga junaka Luke Ožegovića 407 

254. Pisma sverhu diplome, koju dade cesar Mat\jaš Primorcem i 
ostalim, da nejmadu biti napastovani od Senjanah .... 408 

255. Pisma od smerti glasovitoga viteza Mlađinića ...... 410 

.256. Pisma od vitezovah kotorskih 411 

257. Pisma od kavalira Marka Ivanovića iz Dobrote, od Buke 
kotorske . 416 

258. Pisma, od glasovitih junakah: Ante Radimira i njegova sina, 
kavalira Bože iz Dobrote, od Buke kotorske 420 

29 



I 



vin ' 

Strana 

259. Pisma od vitezćvah dalmatinskih 421 

260. Pisma od vitezovah, koji izgiboše rata bečkoga . . . ^. . 423 

261. Pisma od glav^ah turskih i silenih jundkah, koji izgiboše od 
vitezovah hercegovačkih rata kandijanskoga, bečkoga i maloga 

i posli njega 425 

262. Pisma od Gradca u gornjem Primoiju* 428 

263. Pisma od Eačićah , - kako su izginuli rata kandijanskoga i 
bečkoga 429 

264. Pisma od testamenta Karla cesara . 431 

265. Pisma od rata kraljice ungarske s kraljim kčrštjanskim . . 432 

266. Pisma od Bosne ponosne 435 

267. Pisma od Bosne i svetoga Jurja 439 






• • <- 



iiiiiiiiiiiiiini I 

3 2044 019 659 630 % 



This book should be returned to 
the Library on or before the last date 
stamped beIow. 

A fine is incurređ by retaining it 
beyond the specified time. 

Please return promptly. 




i 



.c