Skip to main content

Full text of "Srpski knjizevni glasnik"

See other formats 


к: 


У 











РАСЛО ИМ 


КЊИЖЕВНИ 
ГЛАСНИК. 


УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ. 


Власник, Богдан Поповић. 


КЊИГА ДВАДЕСЕТ СЕДМА. 


БЕОГРАД. 
Нова ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14. 
1911. 





5 


27 
347 





САДРЖАЈ КЊИГЕ ДВАДЕСЕТ СЕДМЕ 
ЈУЛ, АВГУСТ, СЕПТЕМБАР, ОКТОБАР, НОВЕМБАР И ДЕЦЕМБАР 191. 


СВЕСКА ПРВА. 


Страна 

ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. КАНА Ш, од Др. Милутина 
Ускоковића . .. СИКА из 1 
Нума РуМЕСТАН. Роман, ХМ, од пон. пате за 
Под ЈАБУКАМА. Песма од Алексе Шантића . . . 22 
ПоздрАВ. Песма од Алексе Шантића . . .. 26 
ЗАГРЕБАЧКА Писма, П, од Андрије нити. 24 
Иво Ћипико, Ц;, од Бранка Лазаревића . . . . 36 


Књижевни ПРЕГЛЕД: 
Јован Скерлић, Светозар Марковић, његов жи- | 
вот, рад и идеје, !, од Слободана Јовановића. 44 
Позоришни ПРЕГЛЕД: 
Закон и Уредба о Народном Позоришту, од 
Ланд на роса и на ИЕ Рт рани 00 
УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД: 
Гостовање оперске трупе Краљевско Земаљ 
ског Казалишта у Загребу, |, од Милоја 
(Милоцевика ли из К и а за пе ере „нео 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Велике Народне Скупштане у Бугарској и 
Грчкој. — Арбанаски покрет, од Иностраног. – 69 
ОЦЕНЕ и Прикази: 
Руски револуционари и српски ратови 
1875—1876, од Др. Јована Скерлића . . 74 
1“ 





• 





ЈУ 
Страна 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност : Популарна књижевност. — О срп- 
ској књижевности у „Словенском Прегледу“. 
— „Бело Робље“. 272. у СИН 
СВЕСКА · ДРУГА. 
ПОТРОШЕНЕ Речи. Приповетка, (Крај), од Др. Милу- 
тина Ускоковића. 2: У: и о ма ак и о 
Нума Руместан. Роман, ХУ, од Алфонса Додеа . 90 
Летње Вече. Песма од Данице Марковић . . . 99 
Апотеоза Младости. Песма од Данице Марковић. 100 
Јутро ЖетвЕ. Песма од Алексе Шантића . . . 101. 
ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛастЕ, од Бранислава Нушића . . 105 
Иво Ћипико, ЈУ, од Бранка Лазаревића . . .. 111 


Књижевни ПРЕГЛЕД: 
Јован Скерлић, Светозар Марковић, његов жи. 
вот, рад и идеја, (Крај), од Слободана Јо- 
ВАНОНИНИ о И а У РРА АНРИ 
Уметнички ПРЕГЛЕД: 
Гостовање оперске трупе Краљевско Земаљ- 
ског Казалишта у Загребу, (Крај), од Ми- 


лоја Милојевића .- а: сасе ишта.  ЗН 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Мароканско Питање. — Арбанаси, од Ино- 
страног/ 1:22". · 143 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Срби и бугарско ослобођење, од Др. Јована 


Скерлића 5 оса с ата али а 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност : Историја Београда. — Нов слове- 
начки часопис. — Економска Еманципација 
Србије . у 156 


Друштва и Установе : Десети Конгрес Словен- 
ских Новинара. • 151 





СВЕСКА ТРЕЋА. 


САМОЋА, од Исидоре Секулић ! 
Нума РУМЕСТАН. Роман, ХУМ, од Аронса та 
У Споменицу. Песма од Милете Јакшића . 
Химна. Песма од Милутина Бојића 
БајКА О жени. Песма од Милутина Бојића 
Јован Ст. Поповић 0 ПАТРИЈАРХУ ЈосиФУ РАЈАЧИЋУ, 
од Драгутина Костића . У и 
О НЕМЦИМА, |, од Др. Милоша ин нца 5 
Иво Ћипико, (Крај), од Бранка Лазаревића . 
Књижевни ПРЕГЛЕД: 
„Лирика“ Владимира Назора, од Арсена Вен- 
целидеса 
УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД: 
У знаку ћесара Диоклецијана, од Марка Цара. 
Изложба Занатско-Уметничке Школе. — Из- 
ложба приватних ученица Г-ђе Б. Вукано- 
вић, од Бранка Лазаревића 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Јадранска железница. — Мароко. — Мали- 
сори, од Иностраног . 
ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Кметовско питање у Босни и Херцеговини, од 
Војислава Хранића, од Др. Јевта Дедијера. 
Српско-бугарски одбор за економско збли- 
жење Бугарске и Србије, од Др. Ив. Зла- 
тарова, од Др. Косте Јовановића . а 
Стефан Стамболов и наша најновија историја, 
од Д. Маринова, од Јована Јовановића 
"Женидба Максима Црнојевића у преводу Г-ђице 
Камиле Луцерне, од Др. Владимира Ћо- 
новина с 5 зна рова кана тука) Ба 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност: „Историјски преглед српске 
штампе“. — О Књижевности. — Два заборав- 
љена српска књижевника. — Две књиге на- 


Страна 
161 
167 
176 
177 
178 


179 
187 
194 


202 


208 


213 


216 


220 


221 


224 


220 


4 
| 
| 
| 
| 








родних умотворина. — Нова драма Г. Све- 
тозара Ћоровића. — Нов часопис на Це- 
тињу. — Фотографски Преглед. — Споме- 
ница Руђера Јосипа Бошковића. — Мала 
Пучка Библиотека. — Град Солун, од А. 
Иширкова. — Нов бугарски часопис. — О 
Доситеју Обрадовићу. код Бугара. — При- 
поветка Г. и Ћоровића у руском 


преводу 

Друштва и Установе; Српска Краљевска Ака: 
демија 

Читуља : Тодор. Марковић, – др, Аугуст Ха- 
рамбашић . - па џ у 


СВЕСКА ЧЕТВРТА. 


БолничарРКА. Приповетка, |, од Л. Михајловића . 
Нума Руместан. Роман, ХУП, од Алфонса Додеа 
НаДдАЊЕ. Песма од Милутина Јовановића . 
Одлучно ВЕЧЕ. Песма од Рикарда Николића 
Попа у1си5. Песма од Армана Силвестра . 
„ЗАНИМЉИВИ Људи“, од Љубомира Павловића . 
О НЕМЦИМА, П, од Др. Милоша Тривунца 
ЈулијЕ АНДРАШИ О БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА, ОД 1, Еду- 

арда Фон Вертхајмера . ., 
Ситни Прилози: 

Биографија Јанка М. Веселиновића од Мило- 

вана Њ. Глишића 

Уметнички ПРЕГЛЕД: 

Издање Словенске „Глазбене Матице“ у Љуб- 


љани за 1910—1911 годину, од Милоја Ми- 


лојевића 
Политички ПРЕГЛЕД : 
Крај Малисорске Побуне, од Иностраног 
ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Сукоби, од Др. Светислава Стефановића, од 
Др. Јована Скерлића 


Страна 


230 


237 


239 


241 
256 
265 
266 
267 
268 


.7977 


288 


297 





а! 


Страна 
БЕЛЕШКЕ : 

Књижевност : „Српска књига у Америци“. — 
„Жан-Жак Русо и природно васпитање“. — 
„Логика“. — Његош у Пскову 1837 године. 

— „Гогољ и Словенство“. — „Идеологија 
питања о Блиском Истоку“. — „Црна Гора 
и Црногорци“. — Оцена о дисертацији Г. 
Др. Војислава Јовановића у „Кеуце бјеше“. 316 

Друштва и Установе: Француско Књижевно 

УУ ОНОМ И аи вена ТОМО 


СВЕСКА ПЕТА. 


Писмо С Јонског Мора, од Јована Дучића . . . 321 
Нума Руместан, Роман, ХУШ, од Алфонса Додеа . 338 
ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА. Песма од Симе Пандуровића 345 


ПРОМЕНА. Песма од Симе Пандуровића. . .. 346 

ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, ОД Др. 
Јована Скерлића . .. И Оаа 

О НЕМЦИМА, Ш, од Др. тен Пинка па а 2904 


Уметнички ПРЕГЛЕД: 
Изложба Хрватског Друштва Умјетности у За- 


гребу, од Димитрија Митриновића . . . 374 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Турска царевина. — Црногорско-турски од- 
нови од ностраног ари меки сома СИТА а А 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Шантићева „Хасанагиница“, од Марка Цара. 388 
Други Словенски Конгрес у И од 7 


Милана Милојевића . .. 394 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност: Две нове књиге Г. Марка Цара. 
— „Српска Читанка“. — „Војна моћ Бугар- 
ске и њених суседа“. — „Фердинанд 1, краљ 


Бугара“. — Младотурски режим . . . . 397 








УШ 


Друштва и Установе: Српска Књижевна За- 
друга 


СВЕСКА ШЕСТА. 


БолничаРКА. Приповетка, П, од Л. Михајловића 
Нума Руместан. Роман, Х1ТХ, од Алфонса Додеа 
Атмлн-ГРАХМАН. Песма од Др. Анта Тресића Па- 
вичића. .. , 
ПОЕЗИЈА. Песма од Милутина Бајина. 
ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ СЛОВЕНА, ОД Миленка 
Вукићевића У 
О НЕМЦИМА, (Крај), од др: Мита а Пана ; 
ЈулијЕ АндРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА, (Крај), од 
Едуарда Фон Вертхајмера. 
Књижевни ПРЕГЛЕД: 
О пјесмама Драгутина Домјанића, од Арсена 
Венцелидеса . 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Просветне прилике КЕ ЕИ у Турској, од Ино- 
страног . ОРН МА 7 
ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
„Маћедонско питање“, од А. Георгијева, од 
Др. Милана МЕлојенина 
Пушкин, од Емила Омана, сд Др. Товак каза 
лића . 
БЕЛЕШКЕ: 
Књижевност : „Српска Вила“ : 
Друштва и Установе: Српска Књижевна 34: 
друга 


СВЕСКА СЕДМА. 


БолничаРКА. Приповетка, Ш, од Л. Михајловића 
Нумл Руместан, Роман, ХХ, од Алфонса Додеа. 
РЕПАТИЦА. Песма од Вељка Петровића . . . .. 


Страна 


400 


401 
413 


493 
427 


428 
438 


452 


460 


466 


4711 
473 
479 _ 


430 


481 
492 
508 





Плук. Песма од Вељка Петровића 
Српској Повзији. Песма од Проке Јовкића 
Влашки Цигани у СрБиЈи, од Др. Тихомира Ђорђевића 
О жени у ГРКА и РИМЉАНА, од Др. Веселина Чај- 
кановића . 
СТУДЕНТИМА, од Анатола Франса 
Позоришни ПРЕГЛЕД: 
Битанга, комад у пет чинова, од И. Н. Пота- 
пенка, од Бранка Лазаревића 
УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД: 
Поводом једног гостовања, од Милоја Мило- 
јевића : 
Изложба слика Г. мн А. Ман ива У Бео- 
граду, од Бранка Лазаревића. 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Турско-Талијански Рат, од Иностраног . 
БЕЛЕШКЕ: 


Књижевност: „Мјећа“. — „Тако је говорио За- 
ратустра“. — Успомене генерала Стратими- 
ровића. — Приповетка о Александру Ве- 


ликом у румунској литератури . 
Читуља: Мис А. П. Ирби. — Андрија Фијан 


СВЕСКА ОСМА. 


БолничаРКА. Приповетка, (Крај), од Л. Михајловића 

Нума РумЕСТАН. Роман, ХХ, од Алфонса Додеа 

После Болести. Песма од Милете Јакшића 

5сћег2о. Песма од Др. Драгутина Домјанића 

Кроз МИРИС липа. Песма од Милоша Видаковића . 

У МОМЕ ГРАДУ. Песма од Милоша Видаковића . 

Српске НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ, [, од А Владимира Ћо- 
ровића . : 

Влашки Цигани у пат (оа, « од Др: Пт 
Ђорђевића 57 

О жени У ГРКА И Рап ани, Џ, од 1 Ена 
Чајкановића . 


1Х 


Страна 
505 
507 
509 
519 
527 
538 


942 


041 


500 


604 


615 


| 





|" аи ЈИ на ~ буја 2 НА Њу 56 ; 
. | А 47. 


Страна 
Позоришни ПРЕГЛЕД: 
| Лутке, од Пјера Волфа. — Гостовање Госпође 
Сузане Депре, од Бранка Лазаревића . . 622 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Триполитанија. — Крит. — Избори у Бугар- 
ској и у Црној Гори, од Мностраног . . 630 
БЕЛЕШКЕ: | 
Књижевност: Дела Доситеја Обрадовића. — 
Ново коло Српске Књижевне Задруге. — 
„Одбор без пера и папира“. — Библиогра- 
фија радова Г. Стојана Новаковића. — „Град 
Битољ“. — „Начела монизма“. — „Српска 
уметност на Међународној Уметничкој Из: 
ложби у Риму“. — Чланак Г. Др. Ј. Кара- 
сека о Доситеју Обрадовићу. — Једно не- 
мачко предавање о балканским народима . 634 
Друштва и Установе: Српска Краљевска Ака- 
демија. — Задужбина И. М. Коларца . . 637 · 


СВЕСКА ДЕВЕТА 


Под Снијегом. Приповетка, 1, од Невесињског. . 641 
Нума Руместан. Роман, ХХЦ, од Алфонса Додеа . 650 
ПЈЕСМЕ СРАМНЕ Жалости. Срамна љубав. — Срамна 


молитва. — Срамно друштво. Песме од Дими- 
трија Митриновића .. .. · 662 

ФОРИЕЛ И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ, ОД дб. Ми- 
лана Ћурчина . ., . 666 

Српске НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ, П, од Др Ваглимира Ћо: 
ровиђа 5175 : УОТЕ 

О жени у ГРКАИ РА ИНА: (Крај), од а Бесани 


Чајковића - . 2 275: 232: 55 ВИ РАНИ 
Позоришни ПРЕГЛЕД: | 
Свадба под Револуцијом, од Софуса Михаелиса; 

Генијални сликар, од Тристана Бернара, од 
Бранка Лазаревића .::'.:. . 5" 7" 60Х 





Уметнички ПРЕГЛЕД: 
Удружење за камерну музику наставника Срп- 
ске Музичке Школе, од Једног музичара. 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Стање у Турској, од Иностраног 
ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Напуљске шетње, од пе Павловића, 
од Николе Антуле 
Питања о језику и правопису, од ла: Понана 


Скерлића . 
Краљевина Црна Рава од М. Ва Нион од 
Иностраног МАНА Ах же а аб ка 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност : „Писци и Књиге“. — Приповетке 


Светозара Ћоровића у чешком преводу. — 
„Преглед српске књижевности“ у руском 
преводу. — „Мисли о васпитању игром и 
уметношћу“. -— Немачки часопис о хрват- 
ској књижевности. — Дунавско Питање. 

Друштва и Установе: Српска Краљевска Ака- 
демија . 


СВЕСКА ДЕСЕТА. 


Под Снијегом. Приповетка, П, од Невесињског 

Нума Руместан. Роман, ХХШ, од Алфонса Додеа. 

У ЈЕСЕН. Песме од Милорада Петровића 

Секица. Песма од Велимира Рајића . 

ВЕЋ ЈЕ ВРЕМЕ. Песма од Др. Милоша Пени на 

НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА „АНТОЛОГИЈА Но- 
ВИЈЕ СРПСКЕ ЛиРИКЕ“, од Богдана Поповића . 

Српске Народне ПЈЕСМЕ, (Крај), од Др. Владимира 
Ћоровића : Зла ИН 

ФОРИЕЛ И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У ог крају од 
Др. Милана Ћурчина 


ХЛ 


Страна 


703 


705 


721 
129 
737 
789 
740 


141 


750 


759 





ХИ 


Ситни Прилози: 
Доситеј Обрадовић и наши западни писци, од 
Др. Јована Скерлића. | 2 а танки“ 


Позоришни ПРВГЛЕД: 
Буриданов Магарац, од Роберта Де Флера и 
Гастона А. де Кајавеа, од Бранка Лаза- 
ревића |: 7 и њи и и и 


УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД: 
Посмртна изложба Ивана Грохара у Љубљани, 
од Димитрија Митриновића . .. 


Политички ПРЕГЛЕД: 
Мароко и Триполитанија. — Комитет за еко- 
номско зближавање између Србије и Бугар- 
ске; од Мностранор ; 72726 и сате 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 
Пјесме Алексе Шантића, од Др. Јована Скер- 
Лина. а Вира КОВ Аво КНИНА 


Албанија и Малисорски Устанак, од В. Лепе- 
тића, од Др. Милана Милојевића . . 


Успомене једног немачког дипломата, од Др. 
Бошка Љубишића 


БЕЛЕШКЕ : 

Књижевност : „Антологија Новије Српске Ли- 
рике“. — „Двадесет година уставне поли- 
тике у Србији“. — „Кад руже цветају“. — 
Један нов српски натпис из ХИП века. — 
Српско-хрватска књижевност у Енциклопе- 
дији Словенске Филологије. — „Загребачки 
богослови према Гају, Словенцима и Ср- 
бима“. — Лаза К. Лазаревић у румунском 
преводу. — Једна руска књига о Зрињском 
и Франкопану. — „Гогољ у словенским књи- 
жевностима“. — „Орохидрографија Македо- 
није“. — „Немачке колоније у Босни“. — 
„Стара Србија и Арнаути“ 


Страна 


769 


УК А) 


780 


784 
786 _ 


788 





Друштва и Установе: Српска Краљевска Ака- 
демија. — Југословенска Академија у 1910 
години. — Народна Библиотека у 1910 го- 
дини. — Друштво за Српски Језик и Књи- 
жевост 


СВЕСКА ЈЕДАНАЕСТА. 


Под снијеЕГОМ. Приповетка, (Крај), од Невесињског 
Нума РуМмЕСТАН. Роман, ХХМ, од Алфонса Додеа . 
ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА. Песма од Милутина Јовановића 
СТАРА ПРИЧА. Песма од Милутина Јовановића 
ЈЕВРЕЈИНОВО ПОСЛАЊЕ. Песма од Проке Јовкића. 
Ноћ. Песма од Милутина Бојића . 
ЗАЉУБЉЕНИ Давид. Песма од а Бојића 
Мир. Песма од Фернана Грега . 
ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ, ОД ПР. 
Ђура Шурмина. : 
НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА ПА онатИнА Н6- 
ВИЈЕ СРПСКЕ ЛирикЕ“, (Крај) од Богдана По- 
повића . 2 ; 
Уметност и живот, од плена Сеја - 
Позоришни ПРЕГЛЕД: 
Бура, од А. Н. Островског, од Бранка Лаза- 
ревића . И А И 
Политички ПРЕГЛЕД: 
Персија и Турска, од Иностраног . 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ: 

Хрватске прилике и народно јединство Срба 
и Хрвата, од Једног 7 ђ од Др. Јо- 
вана Скерлића . 

Етнолошка грађа и расправе, од Др шина 
Ђорђевића 5 - 

Српско-Хрватски- а. и ан Пси 
Хрватски Рјечник, од Др. Ивана Шерцера, 


ХШ 


Страна 


796 


801 
808 
817 
818 
819 
821 
822 
826 


827 


836 
847 


857 


863 


867 


868 


ХМ 
Немачко-Српски Речник, од Јована и 
од Др. Милоша Тривунца.. .. 
Викторија !, Едуард УП, Ђорђе У, од ЗИка 
Бардуа, од Јована Јовановића 
БЕЛЕШКЕ: 
Књижевност: „Импресије из Књижевности“. — 
Једна преписка. — Преводна Библиотека. 


— „Аграрно питање у Босни и Херцего- 
вини“. — Преглед историје словенских књи- 
жевности и језика. — Посмртно издање Тол- 
стојевих дела : 
Прославе: Даветаалиињина -Ломоносвва : 


СВЕСКА ДВАНАЕСТА. 


ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА. Приповетка од Др. Милутина 
Ускоковића . ; 
МУЧЕЊЕ Надом. Приповетка од Рама Де л Из Алана 
Нума Руместан. Роман, ХХУ, од Алфонса Додез . 
ЛЕГЕНДА 0 Плавој Дјевици. Песма од Рикарда Ката- 
линића-Јеретова ; 
У НЕДРИМА. Песма од ал У онана 
У Сусрет Коби. Песма од Вељка Петровића 
Пут. Песма од Симе Пандуровића 
МИРАМАР. Песма од Ђозуа Кардучиа Б 
НАУКА 0 ЈЕЗИКУ и Књижевности ХРВАТА И СРБА, од 
Др. Матије Мурка 
Српско-БрЕТОНСКО ПРЕДАЊЕ, ОД Др. инЕ Треја- 
новића. 
Ситни Прилози: 
„Женидба Максима Црнојевића“ у немачкој 
књижевности, од Душана Будимировића 
„Женидба Максема Црнојевића“ у српској књи- 
жевности, од Др. Јована Скерлића 


Страна 


870 


874 


876 
879 


881 


886 
893 


901 
902 
903 
904 
905 
907 


924 


930 


931 








ХУ 


Страна 
Књижевни ПРЕГЛЕД: 


Религија Његошева, од Др. Николе Велимиро- 


вића, од Др. Јована Скерлића. . . . . 933 
Позоришни ПРЕГЛЕД: 
Концерт, од Хермана Бара. — Гостовање Го- 
спође и Господина Силвена, од Бранка Лаза- 
НОВИЛА а че Кане пола ље са зла а а А 


УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД: 
Концерт мешовитог хора Богословије Светога 
Саве у Народном Позоришту. — Уметност 


у нашим средњим школама. . . .. . . 947 
БЕЛЕШКЕ : 
Књижевност : „Српско-Хрватски Алманах за го- 
дину 1911.“ — Ново издање „Смрти Смаил- 
аге Ченгића“. — Наука о Језику и Књижев- 
носвти Хрвата и Срба. : .-.. #1957 


Друштва и Установе : Народни Музеј. - ре 
давање Г. Горјановића РАЈ ТА 
ском Географском Друштву. . .. · 958 





~ Ру 
| » 
МАУ АИ Ре 
~ % Е 
„4 КЈ ~ 
, пр“ 
“ 44 = Р 
“ 
Ф 
|| 
|. 
, 
, а ' 
Е 
„ 
" 
. 
1. 
« 
| 
5 , 
1 
ту; 
. 
- 
. 
5 – 
~ Р Пру 
П ЈЕ" % 
Бек! 
ФР ЉУЕ УС 
О 
; У ма 
А ~ у пијан Е Але)» _ љЕЕо 





(6 БАТРОКОИ 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, БРОЈ 1. — 1 јул, 1911. 


НОТРОШЕНЕ "РЕЧИ. 


(8) 
М1 

Дворски је дуго премишљао на који начин да пише 
Даници. У први мах мислио је да то учини преко Цаје. 
Али она, и ако слободнија, била је паланачка девојка 
која не сме да се често састаје са варошким младићима. 
После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, 
јер су они били комшије, другови од детињства. Ипак, 
није смео. Незгодно му је било да меша двоје страних 
у ову ствар, чисто његову и Даничину. 

Већ су падали први снегови. Ужице је изгледало 
као мртво под својим белим покровом. Настајали су не- 
весели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, 
брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по за- 
леђеним путевима. ; 

И оно мало посла што је имао у радњи, Младен је _ 
изгубио. У атељеу је било хладно. Кошава је пробијала 
хартију улепљену између дасака. Кафане су зврјале празне. 
Све се повлачило у своје куће као у дане које описује 
једна ужичка песма: 














Српски Књижевни Гласник. 





Киша иде и по мало сн јега, 
Тешко оном ко конака нема! ; 
Још само код Машана Црногорца налазио је млади 
странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим си. __ 
ровим пошалицама и крај топле обућарске пећи. 
Грознице га мучиле. С грудима није ишло како __ 
треба. Мршавео је. Поред тога, обузимала га дубока ме- | 
ланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у 
којој је живео, за животом који је водио. Као црни 
облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке. 
као брда која су граничила варошки хоризонат. ГУ 
— Ја јој морам писати... мораћу јој писати — по- 
нављао је у себи. = 
— Али какор на који начин 2 — долазило је питање __ 
место одговора. Њ~ 
Кад већ не би могао даље издржати, он би се _ 
кренуо Липом, где се налазила Радничка Школа. То је | 
била масквна стара зграда на један спрат, без украса 


ЈА 


као каква касарна. Крај последњег прозора, седела је __ 
Даница за својом шиваћом машином и радила. Она би __ 
га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав. 

Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити 
често. Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро _ 
да се момак не приближи девојци и да се не погази 
освештани азијатски морал, који полази од неморалности 
и има максиму да „коња и жену треба држати за улар па 4 
И млади човек је обарао главу, предајући се судбини. _ 


Си" - 


Једног дана ослови га неко интимно: р. 
— Шта радиш» "ови 
То је био Луди Дико, дечко од десетак година, 
прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и сли- | 
навог носа. УН 
Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо | – и 
живинче, и показа му неке слике које је копирао из и: 
зоологије, РА 
— Ово је курјак — рече му он, па показа на једну 
слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком. _ 

























и 


=“ А, 
.- 
~ 


“7 ~ – 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 8 





Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече: 

— А ово је зец... видиш како бјежи преко ограде. 
Имам још.. све животиње из менажерије: лав, змијски 
цар и мајмун... Дај ми марјаш да купим црвени и плави 
плајваз. 

Младен је познавао овог Дика. Неко га је похвалио 
да лепо црта, и то му је дало право на просјачење... 
Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, пртаћу хар- 
тију, писаљке. Фотографу паде на ум једна мисао, даде 
дечку пет пара, и рече му: 

— Дођи сутра у „фотографију“ да ти нешто кажем, 
па ћеш добити још више. 

— А 'оћеш ли да ми покажеш твоје сликер Ја сад 
цртам џандаре. 

— Хоћу... само дођи. Немој да ме превариш. 

Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша. 
Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је 
прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз 
слона додавао јој љубавно писмо. Љубавно писмо! Да 
ли се тако могу назвати та писма, у која се меће цело 
срце, а девојци се говори вџ и избегава свака реч која 
опомиње на љубав»> 

Између двоје младих настаде дуга коресподенција, 
где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, 
и незаиитересовани посматралац се пита о чему се то- 
лико могло писати! 

Даница је писала о празнини својих девојачких 
дана, о утиску књига које је прочитала, 0 ситним до- 
гађајима у школи, сновима у будућности, а највише 
о боловима у очинској кући која ју је притискивала као 
тамница. Младен је опет описивао очајне досаде тубер- 
кулозног човека који умире одавно, мало по мало, и 
који осећа како расте јачина његових жеља у колико се 
смањује његова животна снага. 

У томе им је прошла цела зима. Састали су се тек 
кад су снегови почели копнити и први беари белети се 
по варошким воћњацима. : 


пр 
= 


~ 
1 








4 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





То је било на покладе, кад се по Ужицу праве 
љуљашке. Старо и младо излази да се љуља јер „се 
то ваља“. 

На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка 
од вајкада и света ту има највише. Она је начињена од 
самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке 
такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу. 

Брдо се црнело од народа. Љуљало се по реду. 
Снажни занатлијски момци замахивали су љуљашку. Међу 
њима је био и калфа-Спасоје, у своме зеленом „костиму“, 
нешто мање вгжан него у Ади, увек на првом месту, 
готов да одржава ред и заповеда. 

Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену 
око себе. Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим 
правим улицама и прекопаним баштама. 

— Ју, не смем! — викну она. 

Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити. Али де- 
војка тек тада врисну: 

— Не, не, не. 

Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спа 
сојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос. 

— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас 
љуљати... не бојте се ништа. 

Млада девојка награди фотографа једним осмехом, 
и удобно се намести на седишту, начињеном од увеза- 
них крпа. 

— Та баталте, Дворски. Ви сте слаби! — усуди се 
Спасоје. 

— Оставте ме на миру! — викну му оштро млади 
човек и зањиха своју драгану. 

Љуљашка је била врло тешка. Даница, тако исто, 
није била лака. На први замах влачези само зашкрипаше, 
други пут љуљашка оде мало у вис. Трећи пут Дворски 
не пусти љуљашку, спусти се с њом низ брдо, па с њом по- 
сле устрча, а кад би на врх платоа, он напреже сву снагу, 
цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке. 

– Ах! — крикну девојка. 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 5 





Али је око ње већ струјао слободан зрак, и она 
летела високо, изнад целе вароши. Ваздух је био осетљив, 
давао је отпор и враћао је у наручја Младенова. За- 
мајна сила је била толика, да, при повратку, девојка хтеде 
да пролети изнад испружених руку младићевих. Бркић 
поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љу- 
љашком полете уз брдо. 

Шешир му је био спао. Ноге се биле раскречиле. 
Машна од кинеске свиле пребацивала рамена. 

Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти. 

Девојка полете још даље, још више. Варош се из- 
губи испред њених очију. Она угледа читав један венац 
планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што 
се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима. 


— Чудни звуци чули су се око мене — рече Да- 
ница младом човеку, силазећи са љиљашке сва зајапу- 
рена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам 


путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења. 
Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија... 
што је слађе него шећер. 

— Данице, кад ћемо се опет видети — рече мла- 
дић место одговора. — Имам много да вам кажем. Зима 
је била дуга као заточење. 

— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са 
Живком. 

Младен се био заруменио од умора и узбуђења. 
Једна девојка шапну другој до ње: 

— Јеси ли га видела како је јак... како земља! Ко 
то каже да је јектичав 2! 

На једној стени, која је избијала у сред ливаде, 
седео је калфа-Спасоје у своме зеленом оделу и очајно 
розе машни. Он је тупо посматрао час Дворског час 
младу девојку пред њим, и мислио на освету. 

— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово 
гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то на- 
учио још док је био шегрт. 








6 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





УП 

Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке 
пред своје дућане на тротоару главне улице. Разгова- 
рали су у групама, довикивали се преко улице и ого- 
варали пролазнике. • 

Калфа-Спасоје је стајао сам пред дућаном. Очеки- 
вао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо 
певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун. 
Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, 
а нико се не појави. 

У зло доба изби из једне кафане Лацко телегра- 
фист, дописник београдских листова и помало песник. 
Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у 
тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, пла- 
вим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од ка- 
пута, без стомака, са иберцигом у левој руци и танким 
штапом у десној, он приђе Спасоју, звиждућићи, и раз- 
вуче лежерно: 

— Се-ер-вус! 

— Где је друштво 

— Питаш за друствор — понови Лацко растројено. 

— Ја, брате, но за кога! 

— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију да 
разгледају развалине манастира Рујна —- одговори Лацко 
званично. 

— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду 
због бање. Сила је то од бање у Биосци. Каква Абација, 
какви бакрачи! Излечи ти реуматизам к'о... 

— Манастир Рујан је славан у нашој историји — 
продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасо- 
јеву. — Ту је била прва ужичка штампарија. Већ, пи- 
саћу ја о том. А где мислимо 

Последња фраза се односила на кафану где ће 
отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше спе- 


цијалитете све у здравље чекмеџета газде вох кога је === 


Спасоје служио. 
- Па ја мислим: у Турицу, код Вељка 2 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. су 





— Немам ништа против — одврати Лацко повољно 
и поглади своје бакенбарде. — Само... има једна ствар» 

— Која2г — смерно упита калфа-Спасоје, којем је 
импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфи- 
ста, аовинара и помало песника. 

— Ствар је проста: хоће ли бити печења2г — и 
Лацко пљуцну. 

— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу. 
Каже: нешто екстра-вајн. Одвојио је за мене бубрежњаке. 

— То је паметно... врло паметно. Не губимо време. 

— 'Ајд/ ти напред, па ме чекај у Међају. 

— Ама, заобилазно је. Мораћемо ударити на Град. 

— Не мари. Има више лада 

— А и газда да не примети што — допуни теле- 
графист значајно. 

За то време, седели су Даница и Младен на Граду, 
на ономе истоме месту где су седели прошле јесени. 

Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље 
брдо расцветавало. Чудне боје цвећа дрхтале су по песку 
од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице“ 
мешала се. са интензивним жутилом неког отровног цвета, 
бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње 
се покривало белилом свога беара, леске се китиле црним 
ресама, а овде онде расцветавала се перуника у буке- 
тима. Све то је увијала нека дирљива благост, роман- 
тична тишина планинског ваздуха. 

— ..То начини пустош у мојој души — јадао се 
Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој 
као темељи зидина који су се више њих кострешили. — 
Многе и многе дане премишљао сам : како ћу да живим, 
како да разумем свет који ме окружује. Понекад би 
предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог 
„дана пао бих у очајање и мрсио своју косу. 

Даница га није разумевала добро, али је осећала 
да пати, те уздахну као да је хтела олакшати патњу 
своме пријатељу. 





5 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, 
љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где 
хиљаде слика иду једна за другом без прекида. 

Младен је био, поред болести, наследио од својих 
родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје 
мајке, којој је наличио као слика. Био се толико пренео 
у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко, 
до срца, близу плача. 

— У тим тренутцима ваша писма су ме спасавала. 
Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхта- 
вице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубича- 
сте врло уске коферте. Чини ми се да сам могао поги- 
нути за свако од њих. 

Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав 
у цвету. 

— Та су писма била мој једини повереник. Што 
ннсам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису. 
Моји снови су се огледали у контурама ваших слова. 
Она су ме опомињала на плачне мелодије где сам про- 
налазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, 
смрвљене. Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше 
срце, и ваше патње упоређивао са мојима. И ја сам се 
успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног 
језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим 
од нашег. 

Испод њих се видела варош и парче једне улице. 
На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица. 

Наједанпут Даница задрхта. 

— Ја сам пропала! — промуца она. 

Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са 
Лацком. 

Девојка је имала разлога зашто се бојала. Паланка 
не допушта ове састанкс, а још мање на овом месту 
скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог 
бусења као готових постеља. Паланка има свој морал, 
своју философију и не верује девојкама колико ни мла: 
дићима. Она неће да зна за осећања виша од инстинкта. 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 9 





— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја по- 
знајем пут — убрзано јој рече Младен. 

Али је било доцкан. Пакосно око Спасојево већ се 
смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео 
нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био 
је смешан. 

— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно. 

Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одго: 
вори ништа. 

Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, саг- 
нуте главе. Тек се окрете, да види шта раде оно двоје, 
кад му Лацко примети: 

— Ти доби корпу! 

— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко. 

Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају. Ово 
двоје седели су на једној стени и читали Песме прошив 
Тираније. Двоје младих се и не обазре на неочекиване 


пролазнике. 
— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да 
се застиде! 
— О фетрога, о тогез! — уздахну Лацко. 


Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку. 
Али Даница му не допусти. Она је имала тврду ужичку 
главу која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спа: 
соје не замакне за брдо. 

— Хоћу да му покажем да га се не бојим. 

И наслоњена на један камен, покривен влажном 
маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, 
намрштена погледа, чела изазивачког и уста напућених, 
као да је хтела рећи: 

— Покушај само! Ја те се не бојим... ни тебе, ни 
твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као 
у гробу. Ја вас све презирем. 

Иза ње се моделисала стена, висока као црква. Над 
главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа. Око 
ње се уздизале масивне планине чије шуме се заодевале 
првим зеленилом. ЂЊетиња се пенушала око стена, иу 


ЈЕ ОРА - 


10 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








романтичним водопадима падала у вирове. А даље, од 
Стражаре па све до Малих Крушчица био је празан 
простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим 
снегом. Али Младен није видео ништа друго до њу, 
Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да 
дрхти на пролетњем сунцу. И он није могао одвојити 
очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, 
као да је знао да је види можда за последњи пут тако 
блиску њему и само његову. 


УШ 


Странци који би нас судили по нашим дневним ли- 
стовима добили би о нама мишљење још горе него што 
га већ имају. Допис који је објављен о састанку Младена 
и Данице на ужичком граду био је пун грубих шала, 
недостојних подметања и свирепих лажи. 

Ко је год познавао сироту девојку није могао ве- 
ровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње 
у Мрачну Пећину, у труње по коси. Па ипак све што је 
знало читати и срицати по овој паланци, где врлине 
угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија 
злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где 
су страсти ретке — тражило је новине у којима је изи- 
шао тај допис. 

И онда се говорило са околишењем, слегало раме- 
нима, осмехивало скептички. 

— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу. 
Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан 
Црногорац своме пријатељу. - 

Доиста, истога дана кад се појавио допис, састале 
су се чланице управе Радничке Школе на савет. 

То су биле оне жене за које се каже да су „из 
првих кућа“, а које живе као дрво не мењајући се. Оне 
расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у 
ономе што знају, додају сваке године још понешто своме 
знању, не могу да замисле да би овај свет могао посто. 
Гати без њих и воле само лицемерство. 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 11 





у 


Девојка је признала да је тога дана била заједно 
са Дворским на Граду. То је било довољно: поштена 
девојка не сме одлазити са младићима на таква места. 
Шта их се тиче шта је било даље; то се не да опро· 
стити, и Даници није било више места међу добром 
децом. 

— Ама, јесу ли те жене луде» — побуни се млади 
човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја 
нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге кра- 
љевско-српске девојке! 

Заман се млади човек бунио. На њега су нападале 
рђаве мисли као рђаво време. | 

— Није истина да ти је она била равнодушна као 
и свака друга — говорио му је један унутарњи глас. 

_— И она пати због мене — мислио је други пут. 

Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки, која се 
нашла око њега, засладила му својим присуством, пис- 
мима и разговорима његово самовање у овом изгнанству. 
Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње 
није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних 
речи. Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима. 
Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи 
за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње. 

Али како да то покаже» На који начин да то учини» 
Ко ће му у вароши веровати 

У тим мислима, он је шетао, седаом осећао се умо- 
ран као да је покретао цео свет. 

— Мора се нешто урадит, чоче! — речемум Машан 
једног дана. 

Сем тога ни Дворском није било лако. Ко га види, 
запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара 
безбожно. 

Дође му да прекине све и остави Ужице. У тре- 
нутку да то учини, он осети како је везан за њ везама 
много јачим него што је мислио. У пркос свега, Ужице 
је била његова варош изабрана, у њега је пренео све, 
он је веровао у Ужице и волео га. Он је волео његове 





ЈА 





Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


улице пуне тишине, његова брда где су призори стално 
променљиви. На сваком кораку оставио је нешто од себе 
самог. У овој вароши је започео живот озбиљног човека, 
у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића. 

Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном 
на прагу „фотографије“. Са једног изгубљеног облака је 
падала ситна киша. Она је освежавала ваздух, залевала 
коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала 
калдрму. 

— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу — рече 
му Машан изненада. — Светога ми Василија даће ти је 
Веселин. 

Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну. 
Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров 
на мртвацу. 

— Видиш ли, Машане, ове зидине. Све је код њих 
лепо почето.. све је спремљено што треба за кућу: брдо 
подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће 
нема. Ја сам ти као те зидине. Ја имам двадесет година, 
знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ...те. 
мељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема жи- 
вота. И неће га бити, ја то верујем, ја то знам. Мој отац 
је умро тек што сам се родио. Моје детињство је једна 
дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских ми- 
риса. Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после 
умрла, од исте болести као и отац Ја сам труо. Ја могу 
можда још неко време овако... Али ја не могу... не смем 
упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло за: 
врши са мном. 

Дворски је говорио брзо. По лицу му је било из. 
било неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала 
се једна кап зноја. 


(Свршиће се.) 


М. М. Ускоковић. 








НУМА РУМЕСТАН. 
(14) 


УШ 
ПОДМЛАЂИВАЊЕ. 


Али предвече, њега још једном обузе туга, кад се 
враћао из Версаља са неколико својих колега. У загуш- 
љивом вагону, препуном пушача, водио се разговор, ве- 
село и слободно као увек у Руместановом друштву, о 
извесном кадифеном шеширу вишњеве боје који је окру- 
жавао једно креолски бледо лице у дипломатској ложи, 
и служио као пријатно разонођење у дебати о царин- 
ским тарифама, привлачећи на себе општу пажњу, тако 
да су сва ова велеуважена господа била дигла нос у вис, 
као ђаци кад усред часа грчког језика улети у разред 
какав залутали лептир. Ко је то био! Нико је није по- 
знавао. 

— То ће најбоље знати генерал, рече весело Нума, 
обраћајући се маркизу д Еспајону д Обору, војном ми- 
нистру, старом женскарошу... Но... но... Не браните се; 
она је само вас гледала. 

Генерал збрчка лице, тако да му жута јарећа бра- 
дица одједном одскочи чак у нос. 

— Одавно већ жене више не гледају на мене. Оне 
имају очи само за онакве раге. 


Онај кога је генерал означавао овим раскалашним 
језиком, којим се тако радо служе сви официри племићи, 
био је млади Лапара, који је седео у једном куту ва- 
гона, са министарском торбом на коленима, ћутећи са 


> - 


14 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 

пуно поштовања у друштву ове крупне господе. Руме- 
стан се осети погођен, не знајући управо зашто, и одго- 
вори живо. По његовом мишљењу, има много других 
ствари које жене код човека цене више него младост. 

— То вам оне само кажу. | 

— Позивам се на ову господу. | 

Сви присутни, са затегнутим реденготима преко 
испупчених трбуха, или мршави и осушени, ћелави или 
сасвим седи, крезуби, збрчканих уста, сваки са каквим 
недостатком, — сва ова господа, министри и државни под“ 
секретари, били су Руместановог мишљења. Препирка је 
постајала све живља, у лупи точкова и граји скупштин“ 
ског воза. 

— Наши министри су се дочепали за косе, гово- 
рили су суседни купеи. 

А новинари су се трудили да ухвате коју реч кроз 
преграде. 

— Чувеног човека, човека који има власт у рукама, 
ето шта оне воле! грмео је Нума. Помисао да је онај 
који клечи пред њима, с главом у њиховом крилу, сла- 
ван, моћан човек, један од оних који управљају светом, 
то њих заноси! 

— Да, тако је. 

— Сасвим тако... сасвим тако... 

— Ја сам вашег мишљења, драги колега. 

— Добро, добро! Али ја вам кажем, кад сам некад 
као обичан поручничић у Генералштабу излазио недељом, 
у парадној униформи, са новим нараменицама, и са својих 
двадесет и пет година, ја сам у пролазу добијао од жена 
оне погледе што вас обавијају од главе до пете, као 
удар бича, погледе што се у мојим годинама више не 
добијају, упркос великих еполета... Зато сада, кад ми 
дође жеља да осетим један тако топао и искрен поглед, 
| једну такву нему љубавну изјаву насред улице, знате ли 
шта радимг... Поведем собом једног свог ађутанта, мла- 
дића лепих зуба и широких груди, и задовољавам се да 
идем под руку с њим, сто му громова ! 








Нума РУМЕСТАН. 15 

Руместан не проговори више ни речи до Париза. 
Сета коју је осећао тога јутра, обузе га опет, али са 
њом се сада мешала и извесна љутња, срџба на луцка- 
сту заслепљеност жена, којима тако лако могу завртети 
мозак разни дедаци и фићфирићи. Чега нарочитог има 
код овог Лапаре, молим вас» Не мешајући се у препирку, 
он је задовољно гладио своју плаву браду, врло бриж- 
љиво обучен, са дубоко изрезаним капутом око врата. 
Чисто човеку дође да га ошамари. Он извесно овако 
изгледа кад пева дует из Миреје са малом Башелри... 
која му је, бесумње, љубазница... Нума се бунио против 
ове помисли; али, у исти мах, желео је да дозна све, 
да буде начисто. 

Чим остадоше сами, у колима која су зврјала во- 
зећи их у министарство, он запита без околишења, и не 
гледајући у Лапару: 

— Ви одавно познајете те дамер 

— Које даме, господине министре 

— Но, малу Башелри и њену мајку! 

Оне му нису избијале из главе; чинило му се да 
сви мисле само на њих. Лапара се поче смејати. 

О, да, одавно. Они су земљаци. Породица Башелри, 
Бордовске Лудорије, — то су најлепше успомене његових 
осамнаестих година. Његово гимназиалско срце куцало 
је за мамом, да су му све пуцала дугмад на ђачкој блузи. 

— А данас куца за ћерком» запита Руместан не- 
хатним гласом, бришући рукавицом окно, и гледајући 
на каљаву и мрачну улицу. 

— О, ћерка је сасвим друга птида... Поред свег 
њеног смелог држања, то је једна врло хладна и озбиљна 
госпођица... Не знам шта она смера, али она жели нешто 
што ја нисам у стању да јој понудим. 

Нуми као да се нешто свали са срца. 

— А! одиста2... Али ви ипак идете често кК њима... 

— О, да... њихова је кућа врло занимљива... Отац, 
негдашњи директор позоришта, пише комичне песме за 
кафе-шантане. Мама их декламује и пева кувајући па- 











16 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





прикаш од печурака на зејтину и рибљу чорбу, каквих 
нема ни код самог Рубиона. Граја, неред, музика, гозба 
–- праве Бордовске Лудорије у породичном кругу. Мала 
Башелри је у томе коловођа: ковитла се, вечера, извија 
трилере, али не губи главу ни једног тренутка. 

— Ех, младићу, ви рачунате да ће је она ипак из- 
губити данас-сутра, и то у вашу корист. 

Уозбиљивши се изненада, министар додаде: 

— Рђаво друштво за вас, млади човече. Треба бити 
озбиљнији, шта врага !... Бордовска лудорија не може ве- 
чито трајати. 

Он га узе за руку: 

— Зар ви не мислите на женидбу, је-л-те 2 

— Бога ми, не мислим, господине министре... Мени 
је врло добро и овако... сем ако се укаже каква сјајна 
прилика... 

— Наћи ће се прилика... С вашим именом, вашим 
везама... 

И заносећи се све више: 

— Шта бисте рекли за Г-цу Ле Кеноа 2 

Бордовац, поред све своје смелости, побледе од ра: 
дости и изненађења. 

— О, господине министре, ја се не бих никад усудио.. 


— Зашто нер Сасвим, сасвим... Знате колико вас 
ја волим, драги мој... Радовао бих се да вас видим у 
својој породици... осећао бих се потпунији и... 

Он изненада ућута усред реченице, увиђајући да је 
то исто рекао тога јутра Межану. 

„Ах! свеједно!... Сад се нема куд“. 

Он слегну раменима, и завали се у један угао кола. 

„Најзад, Хортензија је слободна; она ће изабрати 
кога хоће... У сваком случају, ја ћу тиме овога младића 
отргнути од рђавог друштва“. МИ Руместан је, у души, 
био уверен да је све ово учинио једино из пријатељства 
према Лапари. 





Нума РУМЕСТАН. 17 


1Х 
ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ. 


Предграђе Сен-Жермен изгледало је, те вечери, 
сасвим необично. Мале, мирне улице, које су иначе ле- 
гале рано, буђене су тандркањем омнибуса који су мо- 
рали скретати с правог пута; друге, напротив, одређене 
за хучни талас и непрекидну вреву великих париских 
струја, зврјале су празне, као корито какве одстрањене 
реке, пусте и мирне, шире него обично, а на улазу им је 
стражарила висока прилика једног чувара на коњу, или 
— протегнута широм асфалта — црна сенка једног од- 
реда жандарма, у шињелу са кукуљачом, који су давали 
знак кочијашима: „Забрањено пролазити“. 

— Има пожар» питао је неко престрављено, пру- 
жајући главу кроз прозор од кола. 


— Не, господине; има забава у Министарству Про- 
свете. 

И стражар се враћао на своје место, а кочијаш је 
обртао кола, псујући што мора да заобилази далеко левом 
обалом Сене, где су улице, просечене насумце, подсећале 
на неред старога Париза. 


| 


ћу 


[> 
ем 
ЕЗЕ. 
ги 
че“ 
|ж. 
Е 


: 


Ху 
ми 
7, 


ДА у ар 
је 


Из даљине, одиста, изнад тога дела вароши, небо 
је изгледало обасјано пожаром: министарство осветљено 
са оба лица, ватре заложене насред улице да разгоне 
студен, низови сјајних лампиона који су се лелујали, по- 
ређани један уз други, све је то, због сувог, леденог 
ваздуха, бацало још јачу светлост кроз плавичасту ве- 
дрину. Али прилазећи ближе, човек би се брзо осећао 
умирен видећи пред собом лепо уређену свечаност и 
бели, равномерни млаз светлости који је допирао до кро- 
вова околних кућа, чији су се златни натписи: Општина УП 
ОКРУЖЈА... Министарство Пошта и ТЕЛЕГРАФА, читали као 
усред дана, блистајући се у треперавој бенгалској ватри, 
кроз голе и непомичне гране неколико високих дрвета, 
као на каквој чаробно осветљеној позорници. 


Међу пролазницима који су упркос хладноће застај. 
9 


= 


она 





18 Српски Књижевни ГЛАСНИК. __ 
кивали правећи шпалир радозналих пред улазом у мини- 
старство, гурала се и јадна мала, смешна прилика, гегајући 
се као патка, замотана од главе до пете у дуг сељачки огр- 
тач, испод кога су се видела само два мала, сјајна ока. 

Она је ишла тамо-амо, грчећи се и цвокоћући зу- 
бима, али ипак не осећајући мраз у свом грозничавом и 
радосном узбуђењу. Час би појурила колима која су че- 
кала на ред, дуж улице Гренел, прилазећи неприметно 
све ближе, уз звекет сребрних ђемова и фрктање не: 
стрпљивих коња, док су се беле хаљине назирале иза 
замагљених прозора. Час би се опет враћала улазу, где 
су у тај мах слободно улазила кола каквога повлашћеног 
великодостојника, прекидајући ред. Гурала се кроз гледа- 
оце: „Молим... пустите ме да видим“. У јасној светлости 
лампиона, поређаних у пирамиде, испод пругасте платнене 
настрешице, врата од кола отварана су с лупом, и преко 
застора су шуштале свилене хаљине и провидан тул, и 
ширио се мирис цвећа. Мала прилика се жељно преги- 
њала напред, тржући се једва на време, да не буде пре- 
гажена од других кола која су наилазила. 

Одиберта је желела да сама види, својим рођеним 
очима, како ће се све то свршити. Са каквом је гор- 
дошћу она гледала ову гомилу, ово осветљење, војнике 
пешаке и коњанике, цео овај крај Париза где је направ- 
љен читав дар-мар због добошара Валмажура ! Јер цела 
се ова свечаност приређује у његову част; и сва ова лепа 
господа и даме, извесно, имају само Валмажурово име 
на уснама. Од улаза из улице Гренел, она је трчала у 
улицу Белшас, одакле су долазила кола, прилазила је 
једној гомилици париских стражара и кочијаша у вели- 
ким бундама, који су стајали насред улице око једног 
зажареног мангала, и чудмла се што чује како ови 
људи говоре о хладноћи, о суровој зими, о промрзлим 
кромпирима по подрумима, о стварима које нису имале 
баш никакве везе са свечаношћу и са њеним братом. Али 
нарочито је једила спорост ових кола, која су се пру. 
жала у недоглед; она је једва чекала да види како улазе 








па ти ДУ у 
си ој 


Нума РУМЕСТАН, 19 





последња кола, и да каже: „Једва једном... Почиње... 
Овога пута, заистински“. Али ноћ је одмицала, студен 
је стезала све јаче, ноге су јој се мрзнуле, тако да је 
морала плакати од бола, — а плакати кад је срце тако 
весело, то је и сувише! Она се најзад реши да иде кући, 
не пропустивши, ипак, да једним последњим погледом 
обухвати сав овај сјај и раскош, који она понесе собом, 
кроз пусте улице и студену ноћ, у својој јадној побрка- 
ној глави, у чије је слепоочнице грозничаво славољубље 
ударало као чекић, — сва занесена сновима и надама, са 
очима које су биле за навек очаране, засењене овим 
бљеском у славу Валмажура. 

_А шта би тек рекла да је ушла унутра, да је ви- 
дела све ове беле и златне дворане, пружене у недоглед, 
са вратима на свод, које су изгледале још веће због 
огледала у којима је одсевао сјај лустера и свећњака, 
блистање драгог камења, еполета, ордења сваке врсте, 
у облику палмовог листа, игала, звезда, крупних као 
вештачко сунце или ситних као дрангулије, или пак обе- 
шених о врат на широким црквеним тракама, које су под- 
сећале на крвава погубљења. 

Ту су се видели, у шареној збрци, поред великих 
имена из Предграђа, министри, генерали, амбасадори, 
академици, чланови Просветног Савета. Никад Валма- 
жур није имао овакву публику у апској арени, чак ни 
на великој добошарској утакмици у Марсељу. Његово 
име, истина, није играло велику улогу на овој свечано- 
сти, којој је он био повод. Програм, раскошно укра- 
шен цртежима од Далиса, објављивао је, до душе: 
„Дрије с варијацијама на добошу“, са Валмажуровим име- 
ном поред имена неколико уметника; али нико није 
обраћао пажњу на програм. Само блиски пријатељи, људи 
који су увек о свему обавештени, говорили су министру, 
који је стајао на вратима првог салона: 

— Дакле имате и једног добошара»2 

А он је одговарао расејано: 

—- Да, то је изум моје жене и свастике. 


00 Српски КњЊижЕВНИ Гласник. 





Њега се мало тицао кукавни Валмажур. Он је ми- 
слио на један други излазак пред публику, који му је 
вечерас задавао више бриге. Шта ће свет рећи Да ли 
ће она имати успехарг Да га његова заинтересованост за 
ову шипарицу није обманула у њеном певачком даруг 
До ушију заљубљен, мада то себи још није хтео при-_ 
знати, сав обузет једном од оних страсти које се често 
јављају код људи четрдесетих година, он је био премро 
од страха, у исти мах као отац, муж, љубазник и им: 
пресарио ове почетнице, и личио је на оне бедне неспо- 
којне прилике које лутају иза кулиса на првој представи 
каквога новог комада. Али то му ипак ништа није сме: 
тало да буде љубазан и предусретљив, да дочекује своје 
госте раширених руку, — и то колико гостију, Бого мој! 
— да прави пријатно лице, да се осмејкује, копечи, устура 
целим телом кикоћући се, или дубоко клања, једном речи, 
да даје своја нешто једнолика уверавања о пријатељству, 
која су ипак увек била подешена према дотичној личности. 

Напуштајући нагло, скоро гурајући устрану свога 
драгог госта, коме је баш у тај мах поверљиво обећавао 
читав низ изузетних повластица, министар појури у су- 
срет једној високој, нарумењеној дами, достојанственог др- 
жања: „Ах! Госпођо Маршаловице !“, узе испод руке једну 
узвишену руку која је била утегнута у рукавици са два: 
десет дугмади, и проведе ову отмену гошћу, из салона 
у салон, између два низа фракова који су се дубоко кла- 
њали, до концертне дворане, у којој су дочекивале Г-ђа 
Руместан и њена сестра. Враћајући се, Нума се руковао 
лево и десно, сејао љубазне речи: „Рачунајте на мене... 
То је свршено...“, или је добацивао брзо свој поздрав 
„добар дан, пријатељу“, или је опет, да би унео мало 
топлине међу званице и створио пријатељско распо.· 
ложење у овој укоченој свечаности, представљао људе, 
бацао их у наручја једне другима: „Како! зар се ви 
не познајете!... Г. кнез д'Анхалт... Г. Бос, сенатор“, не 
опажајући да су ова два човека, чим би их он именовао, 
пошто би одсечно измењали дубоке поклоне: „Господине, 








Нума РУМЕСТАН. 21 








Господине“, чекали само да се он удаљи па да један 
другом јаросно обрну леђа. 

Као већина политичких бораца, кад једном извојују 
победу и стекну власт, и добри Нума је био постао ла- 
бавији у својим монархистичким убеђењима. Мада је још 
увек припадао странци „моралног реда“, Вадејац с Југа 
није више био много одушевљен за „праведну ствар“, 
остављао је велике наде да почивају с миром, налазећи 
да ствари не иду баш тако рђаво. Нашто ова свирепа 
мржња међу честитим људима2 Он је желео стишавање, 
опште измирење, и рачунао је да ће музика моћи извр- 
шити стапање двеју противничких странака, да ће ње- 
ГОВИ „мали концерти“, приређивани два пута месечно, 
постати неутрално земљиште за уметничко уживање и 
љубазно опхођење, где би се и најогорченији против: 
ници могли сретати, и уважавати један другог изван по: 
литичких страсти и олуја. Отуда чудна збрка у позивима, 
и нелагодност међу званицама, разговори шапатом, нагло 
прекидани, оно немо пролажење црних фракова, погледи 
тобож пажљиво упрти у вис, као да дотични разгледа 
позлаћене шаре на таваници, оне украсе из доба Дирек- 
торства, у мешовитом стилу Луј ХМ! и Ампир, са бакар- 
ним заглављима, утиснутим у избразданом мермеру на 
каминима. Човеку је у исти мах било топло и хладно, 
као да је опаки мраз споља, продирући кроз дебеле зи- 
дове и тешке завесе, ширио свуда неку студену чаму. 
С времена на време, бесна јурњава Рошмора и Ла- 
паре, који су хитали да нађу место дамама, прекидала 
је за час оно монотоно лутање људи којима је досадно; 
или је пак привлачила пажњу појава лепе госпође Хи- 
блер, са перјем у коси, безизразног профила као у какве 
дрвене лутке, са осмехом на крају усана, који је допи- 
рао до веђе, као код фигура од воска у берберском из- 
логу. Али би убрзо опет стезала студен. 


(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ. 
(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.) 





ПОД ЈАБУКАМА. 


Вечерње злато врх дрвета зари 
И пјесма жетве чује се из лука; 
Испод јабука повјених и стари' 
Ја самцат лежим раширених рука. 


Нада мном виси плод крупан и зрео —_ 
Пурпурно златан свио крте гране; 
Мени је сада, кб да гледам дане 
Што их је давно скрио маглен вед... 


Овако слатки и они су били... 
Топли, лијепи, смијали се на ме, 

У злату сунца, у зориној свили, 

С небом гдје нису боравиле таме... 





О, драги часи, вама душа блуди, 
Па свијам гране и љубим плод здрели... | 
И чини ми се да њезин лик врели _ 
На уснама ми уздрхтаним руди... 


НАС НА Ви 


Ко жељну другу и са срцем брата, 
О, драго море, теби ширим руке, 

И у дну груди ћутим топле звуке — 
Златнијех птица распјевана јата... 


Овдје се губи мој бол, моја туга... 
Са твојих вала, гдје свјетлила роне, 
Слушам ли како миле строфе звоне, 
У магли душе затрепти ми дуга. 


И вазда кад се са твојих ширина 
Повратим дому уз поздрав галеба, 
Ја драгој носим срце пуно неба, 
Пуно корала, перла и рубина — 


У души јато сребрно се вије 

И шуме једра лађа раштрканих, 
И талас пљуска, свијетли се, бије, 
И ломи хриди бола нескрханих... 


О, драго море, теби ширим руке, 
Пружам ти срце обрвано тугом... 
Шуми и проспи своје топле звуке, 
И бол мој огрни перлама и дугом... 


АЛЕКСА ШАНТИЋ. 





ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 


Ш 


Наш театар има „пех“, или, како би се још лијепо 
код нас рекло, смолу. Праву „шостарску смолу“! И то 
: не интендант, драма или опера, него управо — театар! 
| Пратим га има већ лијеп број година. Био сам му „пу- 
3 блика“, најприје у стајаћем партеру, (а кадикад и на га- 
4 лерији!), па на балкону (заљубљен „млад“ човјек!), па у 
| паркету (извјеститељ и абонент!), па за кулисама, но, 
види ми се, познајем га као мој џеп. 

| Пак — празан! 

Празан! 

| Није све зло у томе, ако је нешто празно што и 

| не може бити пуно. Милетић у својим казалишним за- 

писцима јадикује због празних кућа, али зато ипак није 

: тога увјерења, да би театар требало претворити у цир- 

р кус, само да куће буду пуне. Милетић је знао дау 
Минхену имаде театра који често дају представе пред 
полупразном кућом, да бечки Бургтеатар имаде годишње _ 
лијепе и замјерне своте дефицита, да... и тако даље. 

Дашто ми, први град и први народ на славенском 

југу, ми бисмо морали имати театар, који би морао го- 
дишње одбацивати неколико тисућа чистога или барем не 
би смио имати дефицита. Ми, подружница Будимпеште 

= и Беча (по укусу театарске публике), ми бисмо морали 

2 имати одгојену, сталну театарску публику, која би само 


грнула у кућу. 
А Милетић! 


", у 
а 


АЈ 
+ 
% 
ке 

а 





ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 25 































Милетић, Милетић, Милетић! Милетић је био врашки 
тић! Милетић је добио нову зграду, додуше страшну, јер 
не само да изгледа из вана као оранжерија него има и 
посвема неподесну позорницу, немодерну и управо грозно 
уређену. Милетић је био увјерен, да је директни рођак 
аутора „Теуте“ и ускриситеља хрватског театра — Деметра, 
пак да је према тому позван, да хрватски театар по други 
пут ускриси, да створи (управо створи!) хрватску драму, 
оперу, публику, глумце — све. 

Дакле, ово потоње (велико увјерење!) може имати 
и који други интендант. Али што је главно: Милетић је 
имао — новаца! А то нема сваки интендант. Посвема је 
невјероватно, како је то важна ствар у таковом послу. 
Имати новаца — а имати службу! 

У Паризу буде изнесена какова новост, више пута 
само новотарија. Др. Стјепан пл. Милетић путује у Париз. 
Увјерен да они у Паризу већ посвема тачно знаду, како 
је он ускрисио хрватски театар, како га је учинио дру- 
гим по реду у Аустро-Угарској, а незнам којим по реду 
у Европи. 

У Паризу дашто не обави много. Али то не смета. 
Он се враћа у Загреб, новине пишу о томе што он све 
носи из великог свијета, и велика, нова оранжерија се 
опел напуни. 

„Ипак је „феш дечко“ тај наш Милетић!.. Лаже, 
маже, пртља, фрфља, али на концу конца ипак је симпати- 
чан !...“ Ако мисли, да је потребно, он ће глумце и цијели 
театарски персонал мучити до последњих граница стрпљи- 
вости с пробама (али ће им и сам непрекидно присуство: 
вати!), он ће глумити, бит ће статист, гурати ће кулисе, по- 
свадит ће се, опсоват ће, али онда на концу ударит ћеу 
велики бубањ хвале, повисит ће гаже, обећат ће царства, 
држат ће колегијалне говоре, здравице, у опће, учинит ће 
све што је нужно да се види, да је све то само театар 
и ради театра! Једнако је и с јавношћу — публиком, 
штампом и писцима. 


Ми МИ 


мерица 
пати» ги 
а 


1 
иу 
Њј 


% % дан 


:љ 


а 
| Бе 


рит 


26 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Свађа се, мири се, подмићује, ошине, исмије и опет 
све ради — театра. 

Драматичари не добивају никакав хонорар или барем 
веома ријетко и онда веома чедан. Па ипак му доносе 
нова оригинална дјела, преводе најновијих страних дјела. 
Воле га, јер он знаде људе привући, заокупити било 
чим, било којим начином. 

У великој новој оранжерији све бруји, кипти, ври! 
Ничу нове чудне биљке, које хоће да пробију кров. На 
„немогућном“ поду позорнице дижу се ледењаци за Ман- 
фреда, приказују права чуда техничке позоришне вјеш- 
тине, приказују се најновије драме и опет најновије пре- 
радбе најстаријих драма, пјевају се модерне опере с нај- 
бољим певачима и пјевачицама. 

Но, ако и није све тако „нај....“, оно се барем тако 
чини. Новине тако пишу, људи читају, гледају, вјерују, 
не вјерују, али опет дођу. 

Онда велика жута оранжерија почиње — блиједити: 
није да би с какових засебних, веома важних „нутарњих“ 
разлога. Не. Разлози су чисто вањске нарави, управо 
вањски. Зуб времена гризе опћи интерес управо тако, 
како гризе и изједа и боју, којом је велика и сада више 
не посвема нова оранжерија оличена. Милетићу бива 
топло и све топлије. Коначно рекне „збогом!“, прода 
што је на театру било његово, тури паре у „шпаг“, 
чврсто га завеже, прогласи јавно и недоумно да га је 
та комедија коштала толико и толико хиљада и „стави 
се“ у мир! Но, од сада наша велика оранжерија почиње 
нагло и суставно блиједити. -— На интендантској столици 
мијењају се редом све сами театарски људи (оперни пје- 
вач Иво пл. Хрељановић, нестор хрватских глумаца Адам 
пл. Мандровић, први хрватски трагед Андрија Фијан), али 
велика кућа блиједи и блиједи... Они тај процес, истина, 
спречавају колико је то само могуће и како најбоље 
умију, али тко ће проти —- времену! Па онда оно „ве- · 
лико увјерење публике“: Милетић је отишао, тко би њега 
могао замјенити!.. Нитко.. нитко... Никому не пада на 








ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. зе 





памет помислити, да је Милетић веома добро примјетио, 
да су мједени мјесеци његова брака с новим театром 
минули и да нови театар почиње старити: у граду као 
што је Загреб траје свака сензација двадесет четири сата. 

Кише, сунце, вјетар, студен све то скида првотну 
боју и она блиједи, блиједи неумољиво, неумитно ! 

Један стари мушкетир из доба Стјепана Милетића, 
који је још и послије њега дуго и вјерно војевао за те- 
атар с драматуршке столице (Др. Никола Андрић), вазда 
се борио за то, да наш театар гаји само драму, знајући, 
да хрватски народ додуше често и радо пјева (при јелу 
и дјелу), али да ми још немамо јаке и развијене хрват- 
ске народне глазбене умјетности, пак би у случају, да 
почнемо његовати глазбу, досљедно морали његовати 
туђу глазбу, а на штету хврватске драме. Али то није 
користило. Наш је театар само кратко вријеме био без 
опере и оперете. Послије него што је опера на неко 
вријеме умукнула, стала је отимати мах оперета. Пјевале 
су се мање опере или оперна дјела домаћих компози- 
тора, али за праву оперу није било — кураже! 

А онда је дошао Трешчец. 

Само је једног дана освануо као мраз или снијег у 
прољећу. Донле је био познат као вриједан новелиста и 
штоватељ покојнога Милетића, чије је сабране списе по- 
слије смрти Милетићеве издао. 

И ето шта значи бити у Загребу популаран. Ми- 
летић је изишао на глас као управитељ театра. Трешчец 
је с њим некада, у младости, много друговао, а послије 
смрти издао његове списе и — постаде интендантом хр- 
ватског театра. Сад, ја не знам је ли с тога, што је издао 
Милетићеву књигу и пријатељевао с Милетићем, или јер 
се радило о томе, да се управа театра повјери земаљском 
чиновнику, који је и књижевниковао. Ако је ово потоње, 
онда се Трешчецов избор мора сматрати успјелим. За 
ово неколико година што управља театром показао је 
у пуној мјери, да се разумије у чиновничку управу. Они 
који имаду у театру посла казују да су доласком Треш- 


МИА С за ~ 
3 


28 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





чецовим осванули на свим вратима и ходницима фер- 
мани, који су свршавали са „налажем“, „забрањујем“, 
„заповиједам“. Треба наиме знати, да је Трешчец дуго 
година дјеловао као окружни управитељ (котарски пред- 
стојник) у Фојници или у неком сличном мјесту у Босни. 
Ма да ја нисам боравио никада веома дуго у Босни, по- 
знато ми је, да је Босна на гласу са чиновништва. 

Када Трешчецу рекоше да наш театар страда по- 
највише због тога, што је у њему нестало дисциплине, 
онда је морало доћи до оних „забрањујем“, „налажем“ 
и тако даље. Али театар није окружни уред, а глумци 
нису канцелисти, писари. Ну Трешчец, којега је штампа 
и јавност тако лијепо дочекала, Трешчец очито није све 
разлике између уреда и театра уважио. Он није слутио, 
да је њега кадар презрети његов слаби глумац само зато, 
што он није до онда ни примирисао театру, што је пуки 
чиновник и тако даље. Па сад избијте му то из главе. 
Докажите оном глумцу да Трешчец има најбоље намјере, 
и да он мора респектирати наредбе свога шефа, биле оне 
овакве или другачије. 

Фијан, Мандровић! А, то је што друго! Они су на 
театру одрасли, они су с њим срасли. И ако су кадгод 
били неправедни, било је све театар и опет ради — 
театра. 

Ну није Трешчец наишао на „становито неразуми- 
јевање“ само под кровом куће, која је њему повјерена. 
Ма да га је штампа и готово сва наша јавност дочекала 
с много љубави, нашао је он брзо прилику да се са 
штампом заквачи. Докинуо је извјеститељске улазнице и 
увео нешто „што по цијелом свијету (и у бечком Бург- 
театру) вриједи“. Али наши људи неће да буду једнаки 
цијелом свијету, а напосе казалишни извјеститељи за. 
гребачких новина неће да их изједначе с бечлијама. Не 
с тога, што би им то било испод части, него јер За- 
греб није Беч! 

Ми немамо много знаничних новинара и новинских 
сарадника. То је могуће неприлика, али се је показало, 





ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 29 





да наши новински сарадници и новинари далеко друга- 
чије схваћају свој посао, своје дужности, своје позвање 
него рецимо бечки, берлински, пештански. У већини слу- 
чајева наш је новинар осјетљив до крајности и поносан 
као племић. Без обзира на то какву награду прима и 
које му је мјесто код новина, он је увјерен, да га поврх 
награде иде признање јавности, будући да он свој по- 
сао не схваћа као плаћени чиновник, него као јавни 
радник или, још боље, као радник за опће народно добро. 
Учитељи и оцеви наших новинара били су у првом реду 
патриоте, а онда новинари, често управо из патриотизма 
новинари, пак је с тога посвема разумљиво, да и са- 
дашњи наш новинар не схваћа свој посао као судиончтво- 
вање код каковог трговачког подузећа. МИ што је лист 
слободнији од трговачке и службене натрухе, то су његови 
сарадници осјетљивији и поноснији. 

Трешчец очито није с тиме рачунао. Почео се осве- 
ћивати листовима који нијесу показали разумјевања за 
његове управничке способности... Након првога сукоба с 
новинарима попустио је и нагодио се с њима, али кад 
је видео да новине не узимају театарске улазнице као 
милошту, него као нешто што их припада, стао је опет 
одузимати улазнице. Тиме је дашто улио уље у ватру. 

И тако је ишло све редом. Он глумца казни, глу- 
мац узбијесни, изгрди у приватном друштву „босанског 
стражмештра“, а Трешчец пл. Брањски изда налог, 
да му се имаде јавити, ако би који члан у приватном 
друштву, изван казалишта „критизовао“ управу, упра- 
витеља и тако даље. Окружница којом је то наредио, 
била је негдје објелодањена. Када је ствар продрла у 
јавност, разумије се по себи, да људи ненавикли овој 
„босанчици“ нијесу осудили недисциплиноване казалишне 
чланове него интенданта Трешчеца. 

Још је Трешчец увео некоје новаторије. Међу оста- 
лима покладни маскирани плес према узору на вањским 
театрима. Прву годину како тако. Који су били те ве- 
чери у театру признали су да „загребачка публика нема 











30 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





смисла“ за забаве такве руке. Друге године дошло је 
већ до спора између театарских чланова и Трешчеца, 
који је био увјерен, да су чланови дужни и ту вечер 
комедијати за што већи суфицит театарске благајне. Да 
не буде с члановима театра у вјечитој завадњи, били би 
га јамачно подупрли као што су то и прве године, али 
овако их је прошла воља. Човјек би помислио, да су то 
све неприлике, које би могле задесити сваког управитеља 
неупућена у театарски живот, у нарав театарског живота. 
Али Трешчец је увео и неколико новотарија, које се не 
могу испричати непознавањем театарског живота. 

Знајући да је сваки интендант прије њега имао де- 
фицита, завјетовао се да ће уништити те управо посло-· 
вичне дефиците, па било то уз коју му драго цијену. 
Трешчец је опазио, што није било нипошто тешко, да 
драма терети театар, а оперета и опера носе. И ја: 
мачно је дошао до закључка, да људи, који полазе на 
драмске представе, представљају ону злосретну „неко- 
личину“, која хоће да је театар за њих подигнут; а они 
који хрле на оперете и опере, то је онај прави, иза- 
брани (!) народ, којему треба удовољити. Јасно је дакле, 
да је код евентуалне промјене програма најгоре прошла 
драма. Будући да људи не иду на домаћу драму, онда 
та драма не ваља и не вриједи. Његујмо дакле туђу и 
захтјевајмо другачију домаћу. Напросто онакову, какову 
публика тражи. 

'На ову женијалну мисао не би било тешко доћи, 
али је било јамачно мало теже као хрватски књижевник 
сједети на интендантској столици хрватскога казалишта 
и таковој мисли подати живота, привести ју животу, 
управо оживотворити. Трешчец је тај „кунст сдјелал“, 
Да се узмогне успјешно борити с новинарима и цијелом 
непослушном јавности, основао је казалишни вјесник, у 
којем је неки бечки Јеврејин за скупе и загребачким 
новцем плаћене огласе омогућио Трешчецу и казалиш- 
ној управи прављење рекламе којекаквим комадима, често 








ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 31 





пута минималне врједности. Шта се ту све није славило 
и у звјезде ковало 2 

Други корак к остварењу новога начина „његовања“ 
драме (хрватске напосе!) било је уведење драмских мје- 
сеци и драмског жириа. 

Драмски мјесец > 

Код нас наиме иду у театар они људи, који имају 
за то довољно времена, који се досађују, а имају сред 
става да си прикрате досаду. Ја не знам је ли такав и 
другдје, али верујем, да највећи контигенат казалишних 
посјетника сачињавају вазда управо овакови посјетници. 
Било би смјешно тврдити за све оне, који хрле у теа- 
тар у досадне јесенске и зимске вечери, да иду у храм 
умјетности! Иду, јер не имаду камо другамо ићи, иду 
јер је то „фино“ и „нобл“, иду јер иде и сусјед, кум, 
стриц, и тако даље. Ишли би и на драму, која би била 
на полак добро приказивана, и на солидну, класичну 
трагедију, ишли би — јер се на покон мора ићи у теа- 
тар. Да куда ћеш иначе. А тамо ипак човјек види тоа- 
лете, лијепо учешљана лица, састане се с разним знанцима, 
дозна за ситне градске скандалчиће и аферице, које ће 
истом сутра у јутро осванути у крајцаршким листовима. 
Дакле јесени и зими се мора ићи у театар. Но кад је 
тако, када ти људи баш морају у театар, онда ћемо им 
приредити оперете и опере, да тим рађе дођу. А драме 
ћемо приказивати у — љетним мјесецима! По могућно- 
сти изван редовитог, годишњег абонмана и у засебном 
„драмском“ абонману. Она „неколицина“, која се оду. 
шевљава за драму, доћиће и у љетним мјесецима (када 
је и под ведрим небом вруће!) у театар. Ако наиме имаду 
смисла за драму. А ако не имаду смисла за драму, онда 
је то само доказ, да загребачка публика не има смисла 
за драму, пак драму треба послати у провинцију, на пу- 
товања !... 

Без сумње коректно и исправно мишљење о драми, 
загребачкој публици и позиву народнога хрватскога те- 
атра у опће, само од мале користи за драму. 


– –— _ __=~ | љ-н к -ЕЕЕ“ С бај КЕ пон 


4 Ру РАБИГ РУ, 


32 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


< —— 





А хрватска драмаг 

Ваљда хрватска драма не има какав привилегиј. За 
хрватску драму треба у осталом смислити још једну по- 
себну установу. До сада је било пет шест хрватских дра- 
матичара. То је превише! Сватко би писао драме, али 
ми требамо само савршене, изврсне драме. Ако се на 
хрватском театру приказују којекакве француске и друге _ 
комедије и врло слабе ствари, само зато јер су и вани 
приказиване — глупости, одатле још не слиједи да се 
на тим истим даскама смију износити и хрватске драме, 
за које није евидентно да ће бити догађаји и — вући! 

Да мржња ради неприказивања хрватских драма не 
падне на театарску управу, треба саставити театарски 
жири. Тај театарски жири добит ће на оцјену оне драме, 
које театарска управа не кани приказивати. Зато ће жири 
бити састављен од три „посвема слободна“ члана театарске 
управе (интендант, драматург и директор драме) и четири 
књижевника, који нијесу чланови театра. Између ове че- 
творице вазда ће се наћи барем један, који ће бити за то 
да се драма не приказује. А нађу ли се двојица, онда је 
ствар у реду. Три члана управе вазда ће бити барем од 
прилике истога мишљења, па када их у том мишљењу „по- 
дупре“ још један или два члана жириа, онда је — жири 
— закључио и тако даље. Интендант може дакле аутору 
све обећати, једнако му може драматург све признати, 
али кад се састане жири, онда је — жири — закључио! 

И ово је измислио за његовање и заштиту хрват- 
ске драме хрватски књижевник! Чисто је тешко у то 
повјеровати, а ипак је тако! На интендантској столици 
сјеђаху непризнати књижевници (трагед Фијан, Адам 
Мандровић, оперни пјевач Хрељановић) и ниједан није 
требао овакав жири. Приказивале су се хрватске драме 
кадгод боље, кадгод лошије, јер су сви ти људи знали 
да се драмски писци обично не рађају готови. Знали су, 
да би било од прилике исто захтјевати од драмског писца 
нека напише одмах први пут посвема успјелу драму, као 
што и захтјевати од кипара, да створи одмах први пут 

















ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 83 





побар, савршен кип. Драмски писац мора видјети своје 
дјело на позорници, мора видјети гдје гријеши, у чему може 
да се дотјера, што је предност његова рада, а што мана. 
Дашто, не вриједи то за сваку драму. Али у онаковим слу- 
чајевима када гледе драме нијесу сјегурни они који се баве 
искључиво театром, онда ће још мање моћи одлучити 
ткогод други. У случајевима у којима влада неједно- 
душност вазда је мањи гријех приказивати него одбити, 
јер аутору иначе управо ништа није поможено, имао он 
и најбоље и најозбиљније намјере. 

Хтио бих видјети кипара, који би на темељу самога 
нацрта или цртежа кипа, што га је одлучио извајаги, могао 
дотјерати свој посао. Али Трешчец је увјерен, да наш 
театар не смије бити „покушалиште“ за хрватске драме, 
него само за стрпљивост и добродушност хрватске пу- 
блике док гледа преведена слаба дјела. Без обзира на 
то, што је веома удобнс чекати док се Хрватској јави и 
нашем театру донесе драму хрватски Шекспир, Матер- 
линк и Аристофан, а много теже упутити хрватског књи- 
жевника, како треба писати драме, нијесу установе жириа 
и драматског мјесеца ни иначе уродиле добрим плодом 
за драму. 

Да видимо. 

Откако жири постоји, ако се не варам, изнесене су 
на нашој позорници „Госпођица од телефона“, „Ван с ту. 
ђинци“ и, чини ми се, „Златокоси краљевић“, све дјела 
једнога (односно двојице) аутора, затим: „Красуљица“, 
„Ируд“, „Мвичина кариера“, „Душе“, „Стана Бинчића“ 
и још једно мање дјело, шесторице других аутора. 
Дакле од једнога три новитета, а од шесторице од 
сваког по један. Новога аутора није изнијела управа 
Трешчеца ни једнога! Ја нећу улазити у оцјену тих но-· 
витета, али сумњам вјерује ли и Трешчец у то, да ми 
већ имадемо хрватског Шекспира или Матерлинка. По 
његовом поступку изгледа да је обрнуто, јер наш на- 
родни Шекспир — Матерлинк није требао доћи пред жири, 
али то и опет ништа не мијења. Па да Трешчец изда и 


2 
о 


= „де. 


34 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


троструку повољну свједоџбу „Госпођица од телефона“, 
и тим затјера у неприлику своје знанце и пријатеље, ја 
бих и опет сумњао јесмо ли у хрватским комедиогра- 
фима добили барем једнога аутора „Ноћи трију краљева“. 

Жири је сувишан док на управи сједе књижевници, 
који су кадри просудити квалитет понуђене радње, али 
када је већ основан, онда би морао вијећати о „Госпо- 
ђици од телефона“, као што је вијећао и о „Душама“. 
То је барем јасно! Ако није, онда би могло бити само 
увредљиво по онога, тко је жири саставио, тко га треба, 
тко га сачињава и тко преда њ ступа. 

Коначно се установа жириа показала и доста непо- 
десном с чисто техничких разлога. Догађало се, а догађа 
се и сада, да писац мора чекати по пет, шест и седам 
мјесеци на одлуку управе, јер чланови управе нијесу 
поспјели прочитати радње, јер цензура није рекла своју 
и тако даље. Сада гдје умјесто четворице (три члана 
управе и цензор) треба да прочитају драму осморица, 
по готово запиње. Чему све овог Управи је вазда било 
слободно примити и приказивати што је хтјела, а одбити 
што јој не одговара. По оном што изнесе лахко је ство- 
рити суд о њезиној способности пресуђивања, о њезином 
укусу и умјетничким назорима. 

И друга установа (драматски мјесеци) није уродила 
богатим плодовима. Она је никнула у најповољнијем 
случају из жеље, да се већа пажња посвети опери. Код 
нас су се и прије изводила оригинална хрватска глазбена 
дјела. Ова је сезона донијела између осталога двије глаз- 
бене новости. Аутори (композитори) су им Хрвати, али 
да ли те опере носе сва обиљежја хрватске глазбе, о 
томе је ваљда слободно посумњати. — За ове стечевине 
једва да је драма заслужила „драматске мјесеце“. 

У последње вријеме открила је управа, да би се 
њена гибивост дала најбоље показати тиме, да театар 
путује. Равнатељ опере путује у Лондон, да ондје „про- 
слави хрватску глазбу“; наша опера путује у Сарајево, 
по Далмацији и у Београд — и опет да прослави хр- 








ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 55 





ватску глазбу; чланови опере издају од згоде до згоде 
признанице и похвалнице управи, управо интенданту, 
управо ради тога јер је отац наше помлађене опере, а 
интендант се одушевљава (у „Југу“) за путујући систем 
и навјешта у њемачком службеном листу еру путујућег 
театра. Оперета ће путовати по Италији, да се на лицу 
мјеста освједочи како је Италија стекла толике глумачке 
и пјевачке дивове, а драма ће, ваљда за сада, путовати 
само по хрватској провинцији, да докаже Загребу како 
он нема смисла за драму... 

Да је ову замисао путовања и путујућег театра 
стао оживљавати и изводити театарски човјек, рецимо 
Милетић, Фијан, Мандровић, било би разумљиво; али 
када то чини Трешчец, када то чини да се смањи дефи- 
цит, онда је неизбјеживо, да већ код другог или трећег 
путовања дође рецимо до — грдних неспоразумака. Треба 
само разговарати с члановима нашег театра о путовању 
и гостовању на Цетињу, па с члановима збора о гостовању 
и путовању по Босни и Далмацији. И док наша опера 
и оперета путују, а драма у Загребу ради, пјевају се у 
Загребу пред пуним кућама, усред љета, „изабране“ 
оперете „Цигански барун“, „Јесенске вјежбе“, „Шумарева 
Криста“ и тако даље, као за пркос Трешчецу, који је 
држао, да су љетни мјесеци у Загребу добри само за 
нашу драму. 

Зачудит ће когагод, да се ја у овом листу толико 
бавим хрватским театром, његовим приликама и непри- 
ликама, али нека знаде да ја то учиним у којем хрват: 
ском, загребачком листу прибавио би му барем ту не- 
прилику да му и интендант одузме улазницу, ако ју још 
прима, а на себе би навукао сумњу да с театром желим 
ступити у било какове везе, а то — ослободи бог ! 


АНДРИЈА МИЛЧИНОВИЋ, 


3: 








ИВО ЋИПИКО. 


(8) 
М 

Као ни у његовом схватању природе, ни у схватању 
живота, личности и љубави, Ћипико нема ничега роман- 
тичарског, и ако смо навикли да пантеизам махом на- 
лазимо код романтичара. Напротив, у тим схватањима, 
на први поглед Ћипико има став једног ортодоксног ре- 
алисте и позитивисте У првим својим збиркама, Ћипико 
се приказује као неузбудљиви посматрач и незаинтере- 
совани критичар „приморских душа“. Он увек прича до 
гађаје на начин каквога старога хроничара који прича 
што су „очи виделе и уши чуле“ и, уз то, на начин човека 
који прича извесне историје у каквом уметничком циљу. 
Каткада само избије јаче његова личност, изиђе из ре: 
зерве, и почне да говори у своје име. Али, кад се ти 
спорадични његови случајеви из првих приповедака узму 
у обзир, и доведу у везу с доцнијим приповеткама и ро- 
манима, у којима се његова личност све јаче прикази“ 
вала, лако ће се приметити да се он врло често крије 
иза својих личности, и да се од њих не може да одвоји. 
Његове личности нису онолико његове, колико су Стан- 
ковићеве личности Станковићеве, што му само користи 
а не шкоди; али, и ипак, оне су личности које су и су. 
више јасно „гледане кроз један темпераменат“. То, на- 
равно, није његова мана. Тај случај је случај свих јачих 
уметника у свима књижевним и уметничким родовима. 
То је, напротив, његова врлина од које се он јако бојао 
у својим почетним радовима, и стога је своја схватања 









он 
# 


о СИЊУ Ам е “> 5 и. РА 
За јава 


ар: ма 


њу 
у 


х 
> 


У АЊРИЕЕЈЕ 
У је 


Иво Ћипико. 86 





бацао у позаднину. Доцније, ослободивши се реалистич- 
ког схватања какво је владало у доба његових књижевних 
почетака, и ставши на своје ноге, почео је да даје маха 
своме личном схватању. То лично схватање избија у 
општем схватању личности, у њиховим карактеристикама 
и ситуацијама у којима се приказују њихове извесне 
особине, у њиховим наклоностима, њиховом схватању 
љубави, и тако даље. 

Сваки јачи писац има своје огледало у коме се 
огледа сав спољни свет. Оно даје лични акценат, оно 
боји личном бојом све што се у њему огледа. То је нека 
врста огледала које све преображава на свој начин: оно 
репродукујући продукује. И Ћипико је један од оних 
ређих писаца који, као у његовом осећању природе, себе 
ставља у своје личности у једној мери која није онако 
претерана као у Борисава Станковића. Као такав, Ћипико 
више припада најновијој приповедачкој генерацији него 
ли оној с којом је почео око 1898 године, ма да и са 
својом има пуно веза. Са својима (Станковић, Кочић, 
Ћоровић), он је унео умерени реалистички метод и таква 
иста основна схватања књижевнога рада; с доцнијима 
(Вељко Милићевић, Вељко Петровић), сем ранијег, и 
стављање личних схватања у први план. Његово схва- 
тање, и ако у основи реалистичко и позитивистичко, 
много је сложеније, модерније, и мање доктринарно, од 
схватања генерације која му је претходила: Глишић, Ве- 
селиновић и Свет. П. Ранковић. То мало сложеније гле- 
диште на свет и људе и чини његово књижевно дело 
вишим и више људским од књижевних дела генерације 
која му је претходила. 

Када се баци један општи поглед на Ћипикове лич- 
ности, види се јасно да Иво Ћипико воли здрави живот, 
да он прича историју нормалне личности, оне која иде 
општим колосеком живота, и која мисли и осећа као што 
мисли и осећа цео свет. У његовом делу, једна је или 
две личности (Др. Марио, и један доктор из романа За 
Крухом) које су нешто даље од људске нормале; али, 





38 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





за њих Ћипико нема много симпатије: он их црта олако, 
са две црте, и ставља стално у позаднину. Такво схва- 
тање живота и личности, врло је природно за Ива Ћи- 
пика. Оно је резултат његове љубави према природи, 
и његових симпатија за „просте душе“ обичних сељака. 
Отуда, за њега постоји поезија здравога живота : кршнога 
младића, на раду, под сунцем, здраве и једре жене, по: 
езија два љубавника који су у страсти, поезија земље 
која је изорана и која се пари на сунцу; он воли, и 
налази поезије у томе да види здравога сељака засука- 
них рукава, жуљевитих руку, опаљена и испуцана лица; 
једру девојку набреклих прса која је рођена да продужи 
фелу. Ћипико је песник и приповедач Здравља, Снаге 
и Живота. Његове су личности здраве, жедне живота, 
и задововољне у просто. Њих не мори ништа танано, 
ни дубоко, нити што није непосредно везано за земљу. 
Оне знају, углавном, за она три Раблеова глагола: „јести, 
пити, спавати“. Додајте томе сексуалну страст, па сте, 
углавном, исцрпли њихов унутрашњи живот. Реч Ива 
Полића: „Лијеп је ово живот!“ лозинка је целе велике 
поворке Ћипикових личности. „Ош, Ја мге езј ип ђлеп, Ја 
јоје ез! ип 1угеззе!“ Антица, у седамдесетој години, на 
питање пишчево: „Али вам је жао умријети>“, одговара: 
„Да ме није жао Нека ме овако старе, само да ми је 
живјети!...“ (Аншица). Карактеристике су Ћипикових љу- 
бавних парова да су „здрави“, „пристали“, „лијепи, здрави 
и снажни“; њихов „флерт“ је да Јере дохвати Кате 
око паса, да је силно и страсно стегне, и љуби и уједа 
по врату, док дијалог тече: „—- Ух! што си врућа! 
Ка горућа пећ. — Пусти ме! Удавићеш ме... Мируј ру- 
кама!...“ Кад пак господар Цветин тражи од Цвете слику 
да је пошаље у Америку Спасоју који хоће да се жени, 
а Цвета се размишља да ли да је да, сам Ћипико упада: 
„Али природни закон жене да потражи човјека, надвлада 
двоумицу, и у задњи час одлучи се“; другом пак прили- 
ком, он сам излази из историје и говори о љубави на- 
зивајући је „страсни природни занос“. Марко пак, у лепој 


~ 








Иво Ћипико. 39 





приповетци Аншица, гледајући Антицу, размишља : „Ли- 
јепа је и јака је“, а после, у разговору, «ад је ухвати 
за руке, каже јој: „Јаке су ти руке. Бићеш добра на 
послу...“ Уопште, његово схватање љубави је схватање 
једнога позитивисте. Његова љубав је љубав ради одр- 
жања расе, земаљска и путска љубав, љубав једнога на- 
туралисте Золина или Балзакова кова : сваки Ханс треба 
да нађе своју Грету. Насупрот патриархалном ашиковању 
из првих приповедака Јанка Веселиновића, и оних око 
њега, Иво Ћипико, као и Станковић и Кочић, и Ћоро- 
вић, држи да је љубав „дрхтај и задах пути“. Само, и 
ипак, Ћипикова је љубав здрава и поштена, као и љубав 
у Светозара Ћоровића, насупрот љубави у Станковића 
која је љубав љубави ради: ласцивна, страсна и, каг- 
када, перверзна. Ћипикова је љубав природна, шовинска, 
љубав — потреба. Маша, из Паука, нарочито је карак- 
теристична за та његова схватања. Маша, удата а без 
деце, хоће децу, и отворено то казује своме будућем 
љубазнику: „„Што је корист кад немам порода,.. АХ, 
назвати се мајком твога дјетета, Раде!“ И, изнебуха, 
ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и 
љуби га гдје дохвати... „„Раде, опрости! Али, не могу без 
тебе...““ У За Крухом карактеристичан је, у том смислу, 
однос Ива Полића и Кате. Кад Иво Полић позива Кате 
у боровик да уживају живот, он овако заљубљено пева: 
„„Ајдемо!“ — понавља он и дрхће му глас, а у глави 
му је усађено мјесто гдје ће је повести. Па у раздрага- 
ном стању, да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа, 
у душу пресади, говори јој: „Чујеш, како нас море 
одоздо зове !.. Боровик дахће за нечим силним ; не чујешг 
А ноћ нас крије и њени шапатљиви гласови пуни су љу- 
бави... Ајдемо!“ — шапће јој, и руком је обухвата 
око паса.““ Кад пак Иво Полић машта о својој љубави 
коју је оставио у великоме граду, он је замишља „про- 
стом и здравом“, и додаје: „Силна природна страст над- 
јачаваше сваку мисао. Тражијаше њено тело и њену 
младост“. Такав је исти однос између Јере и Кате. Кате, 


пир" 


И У МАРТЕ А" за и 
б „ЧИ ДА > 


40 Српски Књижевни Гласник. 2 ва 
у приповетци Арај Мора, на обали, чека Јера да се врати 
с мора. Он долази: „„Дјевојчица га нехотице угледа. 
Упаде јој у очи го, кд од мајке рођен. Бокови му се 
тресли, тијело поруменило и с једне се стране златило 
од сунца. — „Ко саливен је!“ шапну она.““ Такви су 
исти и односи: Раде и Божица (/7ауци), Радивој и Цви- 
јета (Пауци), Јуре и Јелка, Марко и Јелка (Јелка), Павле 
и Јана (/7огибе кб од шале), и тако даље. Уопште, цело 
је ћипиково дело једна глорификација природске и жи- 
винске љубави, једна поезија здравг пути, једна кан- 
тика страсти, један псалам одржању феле. 

Уз то, тако схваћено осећање љубави, реалистички 
и позитивистички, иде и још једна особина која јеу 
доста тесној вези с горњом. То је његово детермини- 
стичко схватање личности. Оно није доктринарно, и не 
примењује се на све личности ; оно је импресионистичко. 
Иво Ћипико га употребљује тамо где му изгледа по- 
требно да га примени, да би објаснио неке од особина 
својих личности. Да би, например, објаснио колико толико 
чудну природу Античину, он је објашњава, допуштајући 
јој да сама каже: „Ни ја не познајем ни оца, ни мајке)...“ 
Говорећи о њој даље, а да би објаснио њену савест и 
чежњу за слободом, Ћипико је конструише из њенога 
порекла, из „шкоља“ по коме је овце пасла, из мора у 
коме се вазда купала, и жала по коме је она лежала 
парећи своје страсно тело. Говорећи о Цвети (Цвијеша), 
он је тражи у целој њеној породици и, још и више, и 
у раси из које је („Са црногорских брдина у себи до: 
нијела је јаку здраву клицу...“). 

Али, из свега овога досада, не треба закључити да 
је Ћипикова савест уједначена, систематисана, да је он 
природа у којој су сва схватања тесно везана једна за 
другу. Ћипико је, као и сваки модернији дух, и сувише 
компликован да не би „мирио контрадикције“, и да не би 
у себи наишао на схватања која нису у једноме обичном 
реду на који су навикли духови који су, како их Мопа- 
сан назива, „уређени као деловодне књиге“. Из Ћипика, 





мн Е 
пе И ке 
). 


штеа. 


% 


А 


мету 
“ ата 


, 
| 


паран 


ет: 


у 


БИХАР 
Ја 


те 





МР 


њ 
„1, 


ви. 


МУ 


+ 








Иво Ћипико. 41 








као и из свих компликованијих људи говоре више људи 
који се потпуно не морају слагати и који се, понекад, 
потпуно разликују. Раније су поменуте неке особине које 
одступају од његовог главног схватања: његов мистички 
и фаталистички део пантеистичког схватања природе, на 
пример. Имала би да се прикаже још једна особина. У- 
главном, Иво Ћипико је, кроз своје дело гледан, врло здрав 
приповедач, весео и снажан, писац који осећа „јо:е де 
утуте“; и то је главна артерија његових природа. Али 
сем ње, има и једна споредна, и са другачијом крви. 
У извесним његовим приповеткама, и у извесним дело. 
вима неких, осећа се једна чудна смеса меланхолије ла: 
тинске и словенске расе: од латинске, нешто рационалне 
меланхолије људи који су резигнирани због нечег што 
је у непосредној вези с нашом природом, и од словен: 
_ ске, она виша меланхолија која долази због немогућно- 
сти општег сазнања, она фаталистичка меланхолија свих 
бољих словенских писаца која је везана за све што је у 
природи. По основноме расположењу такве су личности, 
— ја још уве« мислим да писац позајмљује своју при- 
роду својим личностима, — такве су личности: Даринка 
(На Мору), Цвета (Цвијета), доктор Марио и, нарочито, 
Антица; она Антица која, у име словенске, широке и 
чежњиве, меланхолије и у знак свог промашеног живота, 
сваки дан излази на „шкоље“ и са своја два црна ока, 
као млетачки лавови, чудно гледа на море, и ишчекује 
нешто непознато... 


М 


„Ми кажемо да је лепо све оно 
што је просто, све што нема су- 
вишних делова, све што тачно» од- 
говара циљевима, за све што је ве- 
зано за целину, за све оно што 
служи као посредник између про- 
тивних ствари“. 

(Емерсон: Га Сопдиме ае га 
Рле, р. 261). 


Док још није стао на своје ноге, у почетним ра- 
довима својим, оним из Приморских Душа, Иво Ћипико 





42 Српски КњижеЕВНИ ГЛАСНИК 





је био, једним делом, у атмосфери Јанка Веселиновића: 
тај начин причања, то схватање људи, начин развијања 
и укрштања, истоветност у „пизе еп зсепе“; једном речи, 
у целом, да тако кажем, ставу и држању било је нечега 
од става и држања Јанка Веселиновића. Да карактерише, 
он ће почети: „Павао је био јединац, и то какав једи- 
нац. Здрав, јак. Не стаје њему нико на стопу. И зимус 
кад се у комшилуку млађарија каменом надбацивала, није 
га мајка родила, ко би га надбацио...“; или ће отпочети: 
„Има двије године, што се Павле загледао у Јању. Како 
и не би, кад је сваки дан пред очима му, а Јања опет 
кршна цура, умиљата и слатка...“; или како ово непо- 
средно избија из Веселиновићевог схватања: „Оно једно 
за другим пристаје, баш кб да им је суђено“, док дија- 


лог тече: „— Ој! — Поћерај даље. — Јок! нека их 
овдје“. 

Али, у тим истим радовима, — ми још говоримо 
само о почетним — виде се и све лепе особине једнога 


приповедача који има дара: вешто причање, одабирање 
момената, логично развијање, добар распоред ситуација, 
живот у кретању, лепа употреба контраста која је ње- 
гова нарочита одлика и, нарочито, мера, мера у свему. 
То је прва и нарочито потребна особина: не бити јед- 
ностран, не преоптерети један део приповетке, не пре- 
терати ни у развијању ни у закључку ; мера је особина 
која је одсудна по једног приповедача, и без које и врло 
талентовани писци дају врло слаб утисак. Ћипико је ње 
имао и у својим почетним радовима, и онда када је имао 
доста слабих страна, и појмљиво да му се та особина 
само могла да развија и да врло лепо изгледа онда када 
се отресао неких мана и традиција из првих радова. Као 
што рекох, Ћипиков снажни таленат избија снажно још 
у првим радовима. Његова прва приповетка, /Тогибе као 
од шале, иарочито је карактеристична за Ћипиков та- 
ленат, јер он у њој даје неке од својих основних 0со- 
бина. Кад Павле погине, у тој приповетци, Ћипико овако 
декорише и поентира целу ситуацију: „„Зној се осу по 





~ , 
—_Дошамљћ, у Дај. ваља. ~ аВаваћа о, а—-аљсввћа. 


АРУЖЕ 





Иво Ћипико. | 43 





његову лицу. Блијед, укочен, гледао је око себе. — 
Мало даље, у грму, звиждао је кос. Рађало се је сунце, 
и одмах поче да грије сву природу. У шуми је све ожи- 
вјело. Цвркут птица допираше са свију страна. Живина 
су опет подаље мирно пасла. Пас је негдје штекћао. Једна 
сунчана трака продре кроз гране и падаше му на лице. 
Наједном задрхта, окружи ногама, зајаукне, обрне се... 
и бијаше мртав. — „Погибе кб од шале!...“ истисне 
болно комшија му Јосо.““ Овај крај ћипикове прве при- 
поветке показује писпа од дара. Цео „ргоседе“ је врло 
леп. Пошто је описао догађај између лугара и жандарма, 
с једне стране, и Павла с друге стране (да би ефекат 
био јачи, Павле је заручен с Јаном), Ћипико с догађаја 
и жртве, прелазећи на пеисаж, на мах прави контраст 
који је стар, али још увек ефективан. Насупрот Павлу 
који умире, — рађа се сунце, кос звижди, шума оживела, 
а један сунчев зрак, продрев кроз гране, пада на мртва- 
чево лице; и, као поента свему томе, изненадно несвесно 
и тупо, приповетку затвара глас Јосов: „Погибе кб од 
шале!...“ Ту има контраста који је складан и који везује, 
има изненађења, наглих обрта који су ефективни, жи- 
вости, драме, боје и, нарочито, оне сложене простоте 
коју имају само писци од дара. 

Доцније, са другом и трећом збирком приповедака, 
и првим и другим романом, Ћипико се све већма раг- 
вија. Углавном, његове старе особине остају, развијајући 
се и диференцујући, мана се ослобађа, развија неке нове 
особине, врло добре и нимало обичне, и добија неке не- 
достатке који се могу да нађу и код врло великих пи- 
саца. У томе смислу, о Ћипику се може говорити као од- 
личном пеисажисти; као писцу који уме уметнички да 
сперише са контрастима; као писцу који уме да нађе 
детаље; као писцу који уме вешто да води приповетку 
и управља, задржавајући је, читаочевом пажњом; и тако 
даље. Тако исто, може се говорити и о неким манама 


које су неминовне и код најбољих приповедача. 
(Наставиће се). 
БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 


ти 


РАЧИ 


—вњ- 


; 
| 
ја 
# 
, 





КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 


Јован СКЕРЛИЋ, СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, ЊЕГОВ ЖИВОТ, 
РАД И ИДЕЈЕ. Београд, 1910. 


] 

Као што се по наслову види, Г. Скерлић је хтео 
пре свега да нам да једну биографију Светозара Мар- 
ковића. То је било врло потребно. До сада ми нисмо 
имали ниједне књиге о његовом животу. Ко је желео 
дознати што више о његовом животу, морао је прету- 
рати старе некролошке белешке по разним листовима и 
часописима. 

Г. Скерлић је успео прикупити много нове грађе. 
Он је имао највећи део Марковићеве преписке (која је, 
као што се зна, била велика: Марковић је волео да пише 
дуга писма, на руски начин, пријатељима и пријатељи- 
цама с којима је живео у некој врсти духовног комуни- 
зма). Г. Скерлић је разговарао скоро са свима његовим 
савременицима који се још налазе у животу; њихов број 
није тако мали. Један доцнији биограф не би могао 
доћи до свих тих података до којих је дошао Г. Скер-. 
лић. Доцније, Марковићеви савременици били би сведени 
на мањи број него данас. Исто тако, ко зна шта би 
доцније било и од његове преписке, која се, данас још, 
чува брижљиво. 

Г. Скерлић је осветлио многе моменте у Маркови- 
ћевом животу. Тај живот имао је читаву једну тајну 
страну. Марковић се није ограничавао на то да пише 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 45 





по новинама и говори по омладинским скупштинама. Он 
је делао по затвореним политичко-књижевним круго- 
вима, и по тајним револуционарним одборима (и то не 
само нашим него и страним револуционарним одборима). 
Сва та више или мање подземна радња, први пут у књизи 
Г. Скерлића, изилази на видело. Ми сада знамо каква 
су била та скривена ђачка друштва која су се 1871 и 
1372 склапала под његовим импулсом овде у Београду; 
знамо шта је било у ствари с његовим тајанственим при- 
премама у Новом Саду за један устанак у Босни и Хер- 
цеговини, и знамо његове праве везе с Интернационалом и 
његове праве односе с Бакунином... Ономе што се до сада 
знало о Марковићу, Г. Скерлић је додао једну нову 
главу, која би се могла назвати: Марковић као завереник 
и практични револуционар. 

Узета као литетарно дело, ова биографија Свето- 
зара Марковића спада у најбоље биографије које у опште 
имамо. Као писац књижевних биографија, Г. Скерлић је 
_већ довољно посведочио своју вештину; он изгледа као 
саздан да ту, код нас, прилично занемарену књижевну 
врсту однегује и усаврши. Он има врло добар (етро у 
причању, ни сувише брз ни сувише лаган, ни тром ни 
задихан, — прави приповедачки (етро. Он се не губи 
у причању; тако рећи, не зна за дигресије; епизоде, у 
колико их има, развијене су с ретким осећањем мере, 
никада на штету главне ствари. Факти код њега никада 
нису набацани него сређени, — повезани између себе, и 
то чврсто повезани, — груписани тако да сав свој ефект 
произведу. Овде онде тежња за ефектом осећа се може 
бити више но што би требало, али то је заједничка суд- 
бина свију виртуоза да неки пут покушају дати више 
но што се може. Што је главно, Г. Скерлић уме да 
унесе у своје причање живота, покрета, драме. Марко- 
вићев живот он проживљује поново, пролази у својој 
машти кроз све његове борбе и страдања. Говорећи с 
том великом борцу, он и сам долази у једно борбено 
расположење, и његова реченица звони јасно и смело, 


"У "РГ". _ј___г__«"/г/ .л  г/  г.. „= . г ге ">. "“_ _ 
Те » 
“ 





46 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





као бачена у лице неком невидљивом противнику. При: 
чајући шта је све Марковић поднео од власти, он је 
узбуђен као да су се ти поступци власти јуче десили и 
као да он први има да их жигоше... Најзад, не треба 
заборавити ни стил Г. Скерлића. То је један врло ефек- 
тиван стил, — топал (једна реткост у ово време сувих, 
хладних, или, што је најгоре, лажно топлих стилова), при- 
родно и неусиљено ораторски, с нечим нгодољивим у 
свом широком ораторском ритму, што повлачи собом 
читаоца и преко његове воље. Општи и апстрактни из- 
рази врло су ретки код Г. Скерлића; он пише конкретно, 
раствара појмове у њихове материалне појединости, даје 
оне изразе који изазивају слике у нашој машти; ако и 
за чији стил, то се за његов може рећи да има боје и 
да има рељефа. Његов је стил чист од изупотребљива 
них фраза; скоро сав у срећно скованим или на нов 
начин окренутим изразима; са смело скраћеним обртима 
који олакшавају реченицу, дају јој живости и полета. 
То је један стил свеж и крепак, који живи и који деј- 
ствује. Тај стил, спојен са моћи течног, јасног, сређелог 
причања, и са драматичном маштом, начинио је књигу 
Г. Скерлића једним делом не само од велике научне него 
и од велике литерарне вредности. 

Ми смо, дакле, добили једну биографију Светозара 
Марковића, исцрпно документовану и бриљантно напи: 
сану, једну биографију, која ће, вероватно, остати дефи- 
нитивна. После такве једне биографије, више но икада, 
има смисла запитати се какав је био управо човек Све- 
тозар Марковић р 

Прво што пада у очи, то је да је Марковић врло 
рано почео осећати свој позив социалистичког апостола. 
Још као ђак, у својој двадесет првој или двадесет дру- 
гој години, он је гоњен неодољивом унутрашњом потре- 
бом да прекине свако даље школовање и да брже боље 
стане проповедати српском народу социалистичке идеје. 
Обично се узима да је он прекинуо школовање стога 
што му је била одузета државна помоћ, после једне одвећ 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 47 





слободоумне критике на Намеснички устав. До књиге Г. 
Скерлића и ја сам мислио тако, али сада мени изгледа 
да би Марковић и без тог сукоба с Намесничком владом 
био напустио школу. Њега је био обузео неки немир 
који му није више дао да седи на школској клупи. Као 
што има ђака који беже у глумце или у мрнаре, тако је 
и Светозар Марковић морао, пре а после, побећи из школе 
у политику. По том почетку види се јасно његова при- 
рода: то није био социални мислилац, него социални 
агитатор. Социални мислиоци развијају се спорије; њи- 
хове се идеје сређују тек пошто су дубље познали дру- 
штвене односе и јавне послове; то није проста случај- 
ност да су и Макиавели, и Монтескијс, и Берк, своја 
најважнија дела написали тек око својих четрдесетих 
година. Социалним агитатором може се постати доста 
рано. Потребна је само извесна јачина уверења, извесна 
страсност и једностраност у идејама, извесна интелекту- 
ална заслепљеност, и уз то, наравно, извесна жудња за 
борбом и авантуром. Све те ствари могу се имати и у 
младим годинама, — управо то је доба кад се оне најпре 
и имају. 

Фанатик као што је, Марковић долази у Србију с 
дубоким уверењем да га у њој чека једна велика ми- 
сија. Наш државни живот упућен је од самог почетка 
рђавим правцем, и он је тај који треба да покаже свету 
ту почетну погрешку. Он носи у глави готов план о 
једном основном политичком и економном преуређењу 
које би се код нас имало извршити; тај план почиње он 
излагати како је ногом закорачио у Србију, пре него 
што је ишта стигао да види на лицу места својим очима. 
Он не проучава и не проматра ништа. Он само пропо- 
веда. Сви проблеми нашег државног и друштвеног жи- 
вота изгледају му прости и лаки, — и, што је главно, за 
све има једно исто решење, оно које је још као ђак 
нашао. То самопоуздање које видимо код Марковића, 
својствено је свима мономанима, почев од несрећних 
изналазача па до религиозних фанатика. 


4 "579... .. 


риму 7" 


48 Српски Књижевни Гласник. 








Такав човек као Марковић могао је заједнички ра- 
дити само с онима које би сам васпитао за своје једно- 
мисленике. Са свима осталима морао је водити борбу на 
живот и смрт: толика је била разлика између његових 
идеја и идеја осталога света. Његова тежња да начини 
једну нову, једну своју групу, сасвим је, дакле, разум- 
љива. Г. Скерлић каже да Марковића није руководила 
никгква лична амбиција кад је изазвао расцеп у Омла- 
дини. Колико је код њега било таште жеље да буде вођ, 
ма и једне мале групе, то је тешко знати. Али да фана- 
тици као он не могу а да не праве своју секту, то ми 
изгледа савршено доказано. 

Социалист, следбеник „Интернационале“, Марковић 
није имао своје праве публике; у његово време, код 
нас је било још мање радника него данас, кад их нема 
врло много. Али, нове и бунтовне, његове су се идеје 
могле допасти, с једне стране, младим људима, — с 
друге, свима онима који су били у рђавим материал“ 
ним приликама. Марковић се стога обраћа на ђаке и на 
занатлије. У то време он још не потстиче своје следбе- 
нике на политички рад. Ђаке. упућује да праве затворене 
клубове у којима ће се о социализму водити више те- 
оријски разговори. Занатлије упућује да се удружују у 
произвођачке и потрошачке задруге које ће им помоћи 
да поправе своје материално стање, и у исто их време 
привикнути на заједнички живот и рад будућег социа- 
листичког друштва. Марковић се ограничава на давање 
теоријских и практичних поука из социализма; он је врло 
вредан професор те „нове науке“; али прави политички 
агитатор који незадовољне и немирне елементе прикупља 
у гомилу противу владе, он још није. 

Ипак зато тадашња је влада врло неповерљива 
према њему. Јер, и ако свој задатак схвата сувише про- 
фесорски, Марковић остаје један противник „постојећег 
стања“, који у својој критици иде даље него ико пре 
њега. Влада га узима, дакле, на око, и испред њеног 
гоњења он се склања преко границе. Он тешко подноси 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 49 





изгнанство. Самоћа, повлачење у себе, мирно и спокојно 
размишљаше далеко од света, није оно што он највећма 
мари. Сувише експансивна и борбена природа, он чезне 
за „практичним радом“; борба за идеје милија му је 
него само размишљање, саме идеје. И зато, једног ле- 
пог дана, он се враћа у Србију, и ако му се ту могло 
десити да одмах буде затворен. 

Говорећи о Марковићевом повратку у Србију, Г. 
Скерлић тврди нешто што бих ја могао примити само 
с извесном резервом. Он каже да се у то време у Мар- 
ковићу извршила једна велика промена; на место про 
грама Интернационале, који је дотле заступао, он износи 
један други програм, који је више политичке него соци- 
алне природе. С тим програмом настаје његова друга 
фаза, — фаза више демократска него социалистичка. 
Марковић је увидео да у једној земљи без радничког 
реда социализам не може имати много практичне вред. 
ности ; увидео је такође да се у нашој земљи народ на- 
лази под туторством бирократије као у каквој полициј- 
ској држави ХУШ века, и да стога, пре свега другога, 
ваља радити на политичком ослобођењу народа. И на 
основу тога Г. Скерлић закључује да Марковић није био 
утопист, да је он био способан да се поучи и поправи 
искуством, имао једну здраву и трезвену памет, која пре 
а после нађе прави пут. 

Да је у Марковићу била наступила извесна про- 
мена, ја не спорим. Ја само држим да ту промену Г. 
Скерлић представља дубљом но што је била. Маркови- 
ћево удаљивање од социализма мени не изгледа тако 
велико као Г. Скерлићу. Што се тиче његове трезвено- 
сти, ја мислим да је њему баш она недостајала, и то у 
свима његовим фазама подједнако. 

Ево како ја схватам Марковићев преображај. Гоњен 
влашћу, он је увидео да у једној полицијској држави као 
Србија социалистичка пропаганда не може успевати ни 
у свом најневинијем облику. Брз и енергичан као што 
је био, он је одмах закључио да код таквог стања ствари 

4 





50 Српски Књижевни |ГЛлАСНиИК. 


= - – – —— — 





не остаје ништа друго, него да се промени систем владе, 
и то што пре. Владу треба одузети бирократији и пре- 
дати Народној Скупштини; састављена махом од сељака, 
Скупштина неће војевати противу социалистичких идеја, 
које само великима и богатима нису могле бити по вољи. 
Према овим новим погледима Марковић подешава цео 
свој начин рада. Он се више не бави искључиво ђацима 
и занатлијама, он тражи везе са скупштинарима из на- 
рода, са сељачким политичарима, који се вечито жале 
на велики порез и вечито вичу на капетана. За разлику 
од ђака и занатлија, ови људи представљају једну по- 
литичку снагу првога реда. Покушавајући да њих задо- 
бије за своје идеје, Марковић постаје што дотле није 
био, — прави политички агитатор. 

Али све ово више је промена методе него промена 
циља. Марковић, истина, усредсређује пажњу на политичке 
реформе, али политичке реформе он сматра само као 
увод у друге, много дубље, чисто социалне реформе. 
Он је остао социалист као што је и био. Јер ево које 
су главне тачке његовог програма у то доба: „уништити 
сасвим данашњу управну систему“; централну управу пре- 
дати једном скупштинском одбору; државну полицију 
укинути, и полицијску власт поверити општинама; су. 
дове такође укинути: на место њих завести изборне су- 
дове, о трошку парничара; „уништити сав дуг који 
лежи на земљи земљорадничке класе“; одузети земљу 
сваком ко је не ради, и предати је општини; „ради оси- 
гурања српског сељака од пролетаријата, преобразити 
сву земљу из приватне својине у општинску.“ Треба имати 
на уму да је то његов минимални програм, за који се 
Марковић боји да не изгледа сувише опортунистички. 
Народна би Скупштина имала да га оствари, чим би до- 
била владу у своје руке. 

У том програму ја видим две главне социалистичке 
идеје: дезорганизовање државне власти и укидање личне 
својине над средствима производње. У Марковићево 
време, социалисти су били начелни противници државе, 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 51 





мислили да се она може преобратити у савез слободних 
општина. Марковићев програм, такође, управљен је про- 
тиву државе; он укида државну полицију; укида државни 
суд; преноси сву централну управу на Скупштину; он 
лишава државу њених животних органа; шта онда остаје 
од ње сем празно име Његов програм управљен је ке 
мање противу личне својине над средствима производње. 
Он укида, истина, личну својину само над земљом, али 
у једној тако земљорадничкој земљи као Србија, наро- 
чито као Србија у Марковићево време, друга средства 
производње нису била од велике важности. Једино чиме 
се Марковић разликовао од социалиста свога доба, то је у 
овоме: код социалиста његовог доба револуционарне 
тежње још су биле јаке; њихово претварање у једну пар- 
ламентарну странку још није било извршено. Марковић, 
на против, био је пошао парламентарним путем а не рево- 
луционарним. То је јамачно разлог што Г. Скерлић држи 
да је он био практичан и увиђаван. Али ја бих имао да 
приметим да је Марковић самим приликама био #ри- 
моран да пође парламентарним путем: код нас није било 
радничког реда с којим се могла правити револуција. 
Иначе, Марковићев минимални програм одаје све пре 
него практичност и увиђавност. Једном народу малих 
сеоских газда, где је „захватање“ постало, тако рећи, 
народна страст, Марковић препоручује преобраћање земље 
из приватне својине у општинску. То за цело није било 
ни практично ни увиђавно. 

По Г. Скерлићу би изгледало да се Марковић „ра- 
звијао“, поставши од занесеног следбеника Интернацио- 
нале један практични борац за демократију. По мом миш 
љењу, Марковић је, у току времена, променио методу, 
постао политичнији; али у његовим главним идејама ја 
не видим никакве еволуције. У опште, ја не верујем да 
је Марковић био од оних људи који, под утицајем иску- 
ства, сазревају, добијају стварније погледе. То је био 
један фанатик и један сањало; његова се снага састојала 
у томе што се могао сав унети у своје идеје. Гакви су 

4» 








52 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


људи слабо осетљиви за стварност ; њихов им сан изгледа 
жив као јава, а јава магловита и нејасна као сан. Њима 
није дано да се стално и мирно развијају под утицајем 
искуства. Они остају увек једни исти, имају нешто од 
укочености успаваних људи. Ако би се једног дана и де. 
сило да се, под каквим бруталнијим ударом судбине, 
тргну из свога заноса, то бива нагло, из ненада, без 
претходних припрема. То неочекивано, то сувише јако 
искуство дејствује као отров; услед њега човек не по- 
стаје зрелији него постаје разочаран. Занесењак каквог 
смо га видели у његовом почетку, Марковић се могао 
мењати или врло мало или сувише. Праве еволуције код 
њега није могло бити. 

Остављајући на страну ово питање о Марковићевој 
способности за „еволуирање“, ја налазим да је Г. Скер- 
лић тачно одредио Марковићев тип. По његовим речима, 
то је јакобински тип, али пренет у један словенски народ, 
— дакле, умекшан и разблажен. Један Сен Жист који би 
имао „словенску душу.“ Г. Скерлић не крије своје сим- 
патије за тај тип политичког идеолога. ИМ ево како их 
он правда. Ма какве биле Марковићеве идеје, тачне или 
нетачне, Марковић им је посветио све што је имао снаге 
и живота, што је без сумње један акт велике моралне 
енергије. Код нас, он је покушао да место оног вечитог 
и тако ситног интересовања за лична питања пробуди 
интересовање за начелна питања; по његовом схватању, 
политичка борба имала је да буде сукоб идеја а не сукоб 
интереса и амбиција. И за тим, по мишљењу Г. Скерлића, 
такви идеолози као Марковић права су реткост у нашој 
земљи. У другим земљама где их има више, они могу 
постати и опасни, јер чистота побуда и узвишеност идеја 
није код њих увек спојена с довољно практичног смисла. 
Али, код нас, где опасност долази од друге једне врсте 
људи, од практичара с уским погледима и од сувише 
грубих и нескрупулозних себичњака, код нас такви иде- 
олози као Марковић могу бити само корисни. Они су 
једини у стању да нам прошире видик у политичким 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 58 





питањима, и да очисте нашу друштвену атмосферу, уно- 
сећи у њу више незаинтересованости и искрености. 
Тако од прилике Г. Скерлић брани Марковића од 
прекора који би му се могли учинити због његове иде- 
ологије. Ја признајем да је вера у идеје коју је Марко- 


вић имао, увек достојна поштовања ; али морам да додам, . 


да ми смета што његове идеје нису биле вишег квали- 
тета. Ја не замерам Марковићу што је био социалист — 
садржина његових идеја не тиче ме се за овај мах — него 
му замерам што његов социализам није био плод њего- 
вог властитог размишљања и његовог властитог прома- 
трања. Он је постао социалист на јуриш, под првим ути- 
ском својих ђачких лектира. Као сви млади људи, Мар- 
ковић је сувише веровао књигама које је читао, држећи 
да је сва мудрост у њима, као у некој библији. Сва је 
разлика између њега и једног обичног младог човека 
кога су књиге занеле, у томе што је он имао више 
енергије него обичан млад човек. Он је с једном ретком 
озбиљношћу и издржљивошћу ушао одмах у практичну 
борбу за своје идеје. Обичан млад човек то не ради; 
одушевљење у које су га књиге довеле, он изражава 
само у усклицима и гестима, и, наравно, у грдњи свих 
оних који друкчије мисле; даље од тога он не иде. 
Оригиналност Марковића састоји се у томе што је са 
ђачком интелигенцијом спајао прави агитаторски темпе- 
рамент. За Шилера је казано да је с талентом једног вели- 
ког песника изразио осећаје и мисли једног матуранта; 
за Марковића би се могло рећи да је са снагом једног 
великог агитатора правио пропаганду за идеје једног 
великошколца. - 

Али, да су то биле само идеје једног ђака, то се 
данас страховито осећа при читању његових списа. Прави 
је мислилац онај који добија јаке и живе утиске не од 
књига него од ствари, онај који уме да гледа својим 
очима. У социалним наукама, прави је мислилац онај 
који је уочио известан број социалних факата који други 
пре њега нису видели, бар не тако јасно као он,ио 








54 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





којима он није могао ништа код других читати. Ја узи- 
мам за пример баш једног социалиста, самога Маркса. 
Ма шта се мислило о његовом систему у целини, Марксу 
се не може одрећи велика оштрина проматрања. Један 
од првих он је схватио данашњу привредну организацију 
у њеној целости; он је, као што каже Вернер Сомбарт, 
„открио“ капитализам. 

Та моћ проматрања, то продирање у стварност 
оскудевало је Марковићу. Он је почео тиме да у једној 
земљи без радничког реда агитује за програм радничке 
странке на Западу. Доцније, кад је тобоже постао прак-· 
тичнији, он је као главну тачку свога програма истакао 
општинску својину земље. Добра или рђава, та идеја 
није изашла из његове главе; она је позајмљена од Чер- 
нишевскога; зато што је Чернишевски био за општин- 
ску својину земље у Русији, за њу је био и Марковић 
у Србаји. Његова је основна теза била да се сељак про. 
летарише, и то услед бирократског система. Али та је 
теза била постављена без озбиљних претходних студија, 
по једној већ готовој формули; оно што је читао код 
социалистичких писаца о односу између радника и вла- 
стодаваца, Марковић је просто применио на однос из- 
међу сељака и чиновника. Он није постао социалист 
стога што је видео да се у Србији ствара велика сељачка 
сиротиња. На против, он је веровао у постојање те се- 
љачке сиротиње стога што је био један унапред убе- 
ђени социалист. Ако у Србији не би било никаквог, чак 
ни сељачког пролетаријата, Марковић не би могао више 
бити социалист, а он на то није никако пристајао, — 
и ето зашто је морао доказивати да се српски сељак 
пролетарише, и то нагло... Његова књига о политичком 
и привредном развитку Србије у Х1Х веку, његова „Ср- 
бија на Истоку“ не садржи ниједну историјски тачну 
идеју. Цео наш политички и привредни развитак он је 
разумео натрашке. На пример, он сматра задругу као 
скоро савршену привредну организацију; не може да 
прежали њену пропаст, не увиђа ни из далека колико 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 55 





је њено пропадање било нужно. С друге стране опет, 
развијање варошког живота, стварање модерне државне 
организације (бирократски систем), чак прелаз из при- 
родне привреде у новчану, — сматра он као знаке нашег 
привредног и политичког опадања. После ослобођења, 
Србија је била једна слабо насељена земља, с малим 


"бројем вароши, без капитала, са становништвом непро- 


свећеним, које вије имало не само техничког знања него 
чак ни правих радних навика. У таквој земљи, народно 
богатство имало је тек да се ствара. Марковић пак по- 
лази од тога, да је наш народ био богат па после оси- 
ромашио, и само се пита, ко је крив за нашу сиротињу. 
Куд се деде цар Немање благог И наравно, кад је јед- 
ном себе убедио да је некад неког блага било, њему 
је после лако било веровати да су га чиновници про- 
харчили... Предмет његове сталне критике био је биро- 
кратски систем: на ту је тачку, најзад, усредсредио сву 
своју пажњу. Али ништа слабије од његове критике би 
рократског система. Не због тога што тај систем није 
имао махна, него због тога што Марковић, који није био 
у стању ништа да види, није умео ни те махне да види. 
Чак ни мржња није му отворила очи. Бирократски си- 
стем он је нападао разлозима апстрактним, изведеним 
из економских теорија о непроизводном раду. То су били 
чисто теоријски напади, који са стварним махнама нашег 
бирократског система нису стојали ни у каквој вези. И 
ствар одиста чудновата, ко би хтео да се упозна са 
рђавим странама наше старе бирократије и њеног начина 
управе, за бадава ће прелиставати Светозара Марковића. 
Код тог великог противника бирократског система не 
налази се скоро ни један податак противу тога система. 

То је, по мом мишљењу, његова главна махна. Он 
није умео ништа да види, није осећао стварност, могао 
се јако загрејати за готове књишке формуле, али према 
фактима био неупечатљив. Његови списи не дају нам 
никакву визију, ма само делимично тачну, Србије његова 
доба. Г. Скерлић га хвали као идеолога, узимајући ту 
реч у добром смислу, то јест као човека који је кадар 
да живи у идејама и за идеје. Идеолог у добром сми. 
слу, Марковић је био то и у рђавом, као човек чије се 
идеје нису оснивале на фактима и нису биле црпене из 
живота. 

(Свршиће се.) 


СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ. 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


Закон и УРЕДБА 0 НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ. 


После три покушаја да се Закон о Народном По- 
зоришту од 18 октобра 1870 године замени новим, та 
је реформа остварена најзад данашњим Законом о На- 
родном Позоришту од 27 маја ове године и законском 
Уредбом о Народном Позоришту од 15 јуна ове године. 

Први покушај био је године 1901 са законским пред“ 
логом који су израдили чланови комисије Бранислав 
Нушић, Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Стеван 
Сремац и Драгомир Брзак. Предлог из 1901 дошао је 
до Народног Представништва, али је срећом остао само 
у предлогу. Поред неколико похвалних мисли, изражених 
више у виду жеља но у виду формулисаних принципа 
и прописа (о путничким позориштима, већој пажњи до- 
маћој драми, пензији глумачких породица, о подизању 
глумачког подмлатка), нацрт од 1901 године остао је је- 
дан врло наиван покушај, надахнут свакако оним истим 
осећањем нездравог стања у Народном Позоришту као 
и данас, али не заснован на правој диагнози болести. 
Доказ је за то факт да је нацрт од 1901 године не само 
продужавао стари бирократски систем награђивања глу“ 
маца са поступним и сталним платама према годинама 
службе, но шта више освештао га поделом глумаца у 
пет чиновничких класа : М, ТУ, Ш, П и 1, које се стичу 
периодски! У погледу система Управе, он је иначе хао- 
тички позоришни режим погоршао учешћем глумаца у 
Управном Савету који је заменио Књижевно Уметнички 





| 
| 
3 
| 
| 








„У 
5:34 им | 
-- 1 ИЕ 
4 Ри 


Позоришни ПРЕГЛЕД. 54 





Одбор. Основно и главно питање о режији, није у њему 
ни додирнуто. 

Други покушај био је године 1902 са нацртом који 
су израдили чланови комисије Г.Г. Др. Никола Петровић 
(председник), Јован Докић, Драгомир Јанковић, Милован 
Глишић, Бранислав Нушић, Павле Поповић, Риста Ода- 
вић, Милорад Гавриловић и Милан Грол. Његове добре 
стране биле су ближе обележење уметничког задатка и 
правца рада у Народном Позоришту, упућивање На. 
родног Позоришта да са целокупном трупом приређује 
представе у унутрашњости Србије, потпуно укидање 
Књижевно-Умегничког Одбора, усредсређивање уметни- 
чке и административне иницијативе и власти у једној 
одговорној личности, увођење поред секретара — којим 
је замењен драматург — нарочитог административног 
помоћника Управнику у лицу инспектора (који је, жали 
Боже, из бојазни од нагомилавања чиновништва, у да- 
нашњем закону изостављен); први пут увођење уговора 
за редовне чланове, и ако ограничено само на први де- 
сет година службе, и тако даље. Мана овог нацрта из 
1902 године била је што је стао на по пута и у систему 
Управе и у погледу уговорних чланова, а затим што је 
текстом био врло гломазан и ако масу питања није обу- 
хватио. И ако је био напреднији и стварнији од оног 
првог, судбина му није била да изиђе пред Народно 
Представништво. 

Иницијагивом Министра Просвете Г. Љубе Стоја: 
новећа године 1909 склопљена је нова, трећа комисија 
за израду позоришног закона, у којој су били Г.Г. Андра 
Николић (председник), Павле Маринковић, Драгомир 
Јанковић, Павле Поповић, Бора Поповић, Риста Одавић, 
Бранислав Нушић, Милан Грол, Милорад Гавриловић, 
Петар Крстић и Милутин Чекић. После паузе од годину 


· дана, на предлог Министра Просвете Г. Јаше Продано- 


вића, нацрт ове треће комисије усвојен је у Народној 
Скупштини, а затим с потписом Краљевим обнародован 
првог дана Духова ове године. 








58 Српски КЊиИжЕВНИ ГЛАСНИК 





Прва добра ствар у новоме закону је његова краткоћа. 
Као и стари Закон од 1870 године, он нема више од 10 чла. 
нова. Он утврђује само основе и принципе позоришног 
уређења: аутономан карактер Народног Позоришта, ње- 
гов уметнички и национални задатак, његову улогу у раз- 
вијању позоришне уметности у целој земљи, усредсре- 
ђену Управу, положај, категорије, односе свих службе- 
ника, уговорни систем за представљачко особље, принцип 
награде по раду, начин и стопу пензије, затим прелазна 
наређења за извршење закона. У осмом члану Закона 
остављено је Краљевској Уредби, која ће имати силу за- 
кона, да развије у потпуности и подробности одредбе 
позоришног уређења, у духу и идејама десет тачака 
основног позоришног устава. 

Поред све своје краткоће, Закон од 27 маја ове 
године стигао је да обухвати неколико ствари које су 
"први пут предвиђене или бар први пут у тако одлучном 
и одређеном облику. Први пут изрично у закону при- 
зната аутономија Народном Позоришту, надати је се, 
ослободиће ову установу бирократског начина рада, на 
који су се његови управљачи до данас и преко своје 
воље силом околности привикавали, и на које је гонио 
општи систем централне врховне власти. Наглашавањем 
аутономног положаја и самосталног развијања ове уста. 
нове, у првом члану Закона, наглашен је принцип сло- 
бодне иницијативе, без које не може бити напретка једном 
уметничком предузећу. Први пут предвиђена систематска 
организација свих позоришта у земљи, под врховним 
надзором Министра Просвете, с правом (поред осталих 
повластица) на редовну годишњу новчану помоћ из др- 
жавног буџета, мора донети користи и угледа путничким 
позориштима, боље материјалне и уметничке услове за 
развијање глумаца, а тиме један нов и снажан извор за 
развијање позоришне уметности у земљи у опште. Усред. 
сређењем уметничке и административне управе у једну 
руку обезбеђено је јединство рада, које је неизоставни 
услов у уметности у опште, а које је данас основни прин- 








па 4 а даљине ко. ПГЕСМЕЉЕ пића 5 оу вала чај икејкајва дозе 


фу" .|") 





Позоришни ПРЕГЛЕД. 59 





цип свих савремених позоришта. Не спутавајући иници- 
јативе појединаца, систем · једне врховне воље једини 
_ обезбеђује један правац рада, једну идеју и један дух, 
хармоничну целину у делу тако многоструких и много- 
родних сарадника као што је позориште, и, најзад, он 
једини обезбеђује највећу личну иницијативу и највећу 
личну одговорност, које су до данас спутаване или оправ- 
даване актима Књижевно-Уметничког Одбора или Мини- 
стра Просвете. 

Уз бољу организацију рада, Закон обезбеђује боље 
раднике на позоришном послу, дајући, нарочито ре- 
дитељима који су међу најзначајнијим чиниоцима у по- 
зоришту, виши положај и боље материјалне услове, и 
отварајући на тај начин један нов пут утакмици људи 
од спреме и талента. Представљачком особљу није мање 
побољшан положај. Они који су навикли на бирократ- 
ски систем награђивања и фаталну сталност глумца у 
служби после десет година (у тридесетој години ста- 
рости!), нису умели схватити опасности од преране ре- 
зигнације наше индолентне расе, и глумца који у једа- 
наестој години службе мирно полаже главу на лаворике 
и обезбеђену каријеру, и Управе, која се, исто тако, по 
нужди, равнодушно мири са нагомилавањем некретног и 
мртвог платног списка. Најзад, они који су за дуго по- 
државали данашњи систем, нису се обазирали на то, да 
позоришта са бирократским уређењем какво је до прг 
месец дана било у Београду, нигде на свету нема. За 
жив, плодан и стално успешан рад у уметности, први 
принцип је отворено и неограничено поље утакмици тале- 
ната; у погледу награђивања : неограничена скала награ- 
ђивања, према раду и успеху, без икојих ограда година 
службе и титула, без препрека иницијативи, без помоћи 
ивдоленцији (која се код нас често врло радо задовољава 
„И С малим, али сигурним“). Нови Закон у том погледу 
начинио је ипак извесан компромис са ранијим стањем, 
задржавши категорију сталних чланова, истина после 
дужег броја година службе и с покретном платом у 








== 


Фф > —ј» - 1 1) ЧиР 


"О и УРА у Ре 





60 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





којој је сталан само један део. Стални чланови по ста- 
ром закону постајали су иза пете године редовног члан- 
ства (могли су то постати пре тридесете године ста- 
рости глумчеве); по новом Закону стални чланови би- 
рају се (из кандидата који се молбом пријављују) иза 
петнаест година редовног чланства. Као основну плату 
имају 300 динара, а као додатке хонораре од сваке пред- 
ставе у којој учествују. Уредба предвиђа начин утврђи- 
вања стопе за те хонораре, који се додељују према умет- 
ничкој вредности извођења, према карактеру и значају 
улоге и особеним потребама које изискује (на пример, 
тоалета). Могла би се можда учинити критика малој основ- 
ној плати сталних чланова од 300 динара месечно (која 
ће често пута бити мања од плате редовних уговорних 
чланова), али би се та критика пре могла правити из 
бојазни злоупотребе хонорара од представа, који моно- 
полише улоге старијим глумцима на штету млађих, но из 
бојазни да ће стални чланови бити недовољно награђени. 
Али су и тај начин и та стопа награђивања дошли као 
изузетна мера, као последица компромиса са старим си- 
стемом сталних чланова, и као последица особене бриге 
да се глумцима обезбеди што више исплаћене награде 
у руке. Отклоњење слабих страна овог система остављено 
је увиђавности Управе, од које у осталом у позоришту 
увек зависи успех и најсавршенијег система. Пензије 
су, изузев повећаног броја службе за основну пензију, 
(код сталних чланова шеснаест, код редовних двадесет) 
у главном по ранијем начину. Тековина новог закона је 
пренос пензија сталних чланова на државну касу, а те- 
ковина Уредбе породична пензија. 

Остале реформе и новине новог позоришног ста- 
тута су у Уредби, која у своја 152 члана опредељује у 
главним цртама сав административан и уметнички раду 
Народном Позоришту. Уредба у првом реду развија 
основне одредбе Закона, а затим регулише сву осталу 
унутарњу позоришну радњу, која је једва могла бити 
поменута или наглашена у Закону. Особенија места у 








Позоришни ПРЕГЛЕД. 61 





њој су чланови: о уговорима редовних чланова, 0 хоно: 
рарима глумачким, о техничком особљу, о репертоару и 
односима позоришта према ауторима, о нарочитим по- 
властицама српским писцима, подели улога и раду на 
позорници, о строгој дисциплини која је неизоставан 
услов добром раду у позоришту, о пензији личној и по- 
родичној, о обвезама и повластицама путничких дру- 
жина, и тако даље. Сва та питања и односи уређени су 
на основи принципа новог Закона, на основи одредаба 
ранијег закона и министарских правила и наређења, на 
основи норми утврђених решењима Управе, Књижевно- 
Уметничких Одбора, праксом и искуством, на основи 
одредаба из ранијих неостварених законских пројеката, 
и најзад, на основи неколиких страних позоришних 
статута. у 

Ни нови Закон ни Уредба о Народном Позоришту 
не морају бити савршени, у толико пре што они уводе 
један модеран али много сложенији позоришни систем 
и што уводе новине о којима треба да каже последњу 
реч искуство. Усавршење ће доћи и усавршењем по- 
јединих одредаба, и усавршењем начина примене — при- 
лагођењем нашег старог позоришног апарата новом на- 
чину рада. Па и тада, и од најсавршенијег позоришног 
статута не треба очекивати одмах и најсавршеније по- 
зориште. Ни Закон ни Уредба о Народном Позоришту 
неће сами собом преобразити Народно Позориште, ако 
њихове одредбе булу схваћене формално, ако им духи 
идеје не надахну стваран рад, и, задатак и захтеви не 
нађу смелих подузетника, преданих радника, и уметника 
с талентом, с полетом, с вером и истрајношћу. Али и 
онолико колико су данас савршени, нови Закон и Уредба 
несумњиво постављају нову и савремену основу за на- 
предак Народног Позоришта. 


Милан Грол. 





У ВИИ 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 





ГОСТОВАЊЕ ОПЕРСКЕ ТРУПЕ КРАЉЕВСКО ЗЕМАЉСКОГ ХРВАТ- 
ског КАЗАЛИШТА У ЗАГРЕБУ. 


Хрватска Опера нам није дошла са намером да вас- 
питава музички укус наше публике. Са тим треба одмах 
да будемо начисто. А није дошла зато што се није мо- 
рала ни осећати позвана да ради тога дође; затим, она 
је дошла на кратко време, дошла је први пут, и није хтела 
одмах да узима на себе изглед строгога учитеља. Напо- 
слетку, и у самоме Загребу нису још појмови о музичко- 
драмској уметности потпуно пречишћени, и ова установа, 
која нема велике субвенције и мора на првоме месту да 
рачуна на одзив публике и њене симпатије, није још до- 
била времена да конзеквентно спроводи један педагошко- 
уметнички план. Али, ако није дошла да васпитава, дошла 
је са пуно уметничкога укуса и такта; дошла је са ре- 
пертоаром првога реда, дискретно пробраним, реперто- 
аром од угледа и стила. А то је не мања добит за наше 
прилике где треба „на јуриш“ задобити симпатије пуб- 
лике за једну уметност о којој она, према ономе што је 
до сада чула код нас, не мора имати најлепше мишљење. 

Природна је ствар била, да ће једна јужна бина 
највише пажње обратити веризму, тој модерној грани 
музичке драматике која је поникла у Француској (Бизе- 
„Кармен“) али се тек у Италији, деведесетих година про- 
шлога века, почела интензивније развијати. Веризам је 
освојио цео свет, и нема данас народа који нема својих 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 63 





веристичких опера. Па и ми имамо једну — „На уранку“ 
од Станислава Биничкога. 

Веризам је постао у исто доба када и натурализам 
у литератури. Постао је као пандан вагнеријанизму који у 
главном тражи чистоту душе код музичко-драмских јунака, 
тражи висину сталежа, умну и културну надмоћност, неж- 
ност и благе нарави. Он је оваплоћење Ничеове идеје да је: 
„Грубост, подмуклост, стоицизам, заводништво и ђаво- 
лија; све страшно и грозно, тиранско и животињско на 
човеку исто тако у стању да подигне човека и његову 
душу као и оно што је супротно томе“. 

Веризам је уметност чисто човечанска. И као таква 
потпуно је оправдана. Али он не тражи културне људе 
који су прошли кроз школу живота и изгубили од свога 
првобитног човечанског бића један не мали део. Он 
тражи човека онаквог какав је. Човека који искрено 
плаче када га боли сколе; искрено се смеје кад око 
њега природа цвета и топло сунце жари, када му је 
стомак пун и телесно задовољство достигло свој врху“ 
нац; човека који животињски мрзи природним инстинктом, 
једном речи: човека који није скривен иза маске разних 
конвенционалности, иза културе углађености, него стоји 
пред нама онако како нам га је Бог дао. Према томе, 
веризам тражи ниже друштво и догађаје из живота ни- 
жих људи. Јер веристама изгледа много човечнији онај 
човек кога су прилике гурнуле у дубину него ли онај 
са висина цивилизације. 

Веризам је пун бруталне снаге, страсних излива, 
беса. Пун је неочекиваних контраста без израђених пре- 
лаза. Музички стил му је у главном: тежња за хомофо- 
нијом да би се добио јачи и директнији утицај, неком- 
плициран али увек веран радњи. Мотиви су махом кратки, 
нервозни и експанзивни Често пуни нота и вратоломни 
али увек ритмички оштри и маркантни. Инструментација 
је сочна и пуна боја. И то је све тако живо и тако тече 
непрестаним током и у радњи и у музици, да се драма 
овога стила сме назвати пунокрвна драма, не само зато 








Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





што је она верни отисак живота и у радњи жива него 
и зато што је заиста пуна крви. Крв се у свакој пуши 
и њен туп мирис гуши и стеже за срце. 

И онда се сасвим могло и очекивати да ће после 
онога слепог одушевљења за уметност Р. Вагнера, која 
је толико велика да је обичнији дух не може ни обу- 
хватити ни примити у себе, веризам, овај тако ефектан 
жанр, који се директно обраћа најнижим инстинктима, 
стећи право опстанка. И он га је и стекао, и данас још 
утиче све даље и даље. 

Почетци веризма су у Бизеовој генијалној „Кар- 
мен“. Она садржи сву галерију веристичких јунака: Ци- 
гана, разбојника, кријумчара, сумњивих типова из крчми 
у предграђима, необузданих фабричких раденица, жан- 
дарма. Пред нама севају ножеви; и на крају, док у арени 
триумфује тореадор Ескамило, умире на наше очи Ци- 
ганка Кармен. Ножем је убио њен драган, Дон Хозе, 
наредник, човек кога је она уплела у своје заводничке 
мреже, отела га мајци и доброј Микаели, цури са села, 


да се игра његовом првом жарком љубављу, која је топла _ 


као шпанско сунце. 

Ту су почетци. Његов врхунац је у Италији, где 
га је, изгледа независно од ових почетака, почео интен- 
зивније и са специјалном тенденцијом да култивише Ма- 
скањи са својим многобројним приврженицима. 

Од свију представника веристичкога правца, нема 
сумње најкултурнији је Ђакомо Пучини. И Хрватска Опера 
је баш добро урадила што је изабрала овога маестра 
и његово, до сада, најбоље дело, његову силну драму 
мале Јапанкиње, гејше Хо-Хо-Сан, да помоћу ње покаже 
своје одличне квалитете. Да нам је дошла са мало сен- 
тименталном „Га Воћете“ ; не би била тако интересантна. 
Да нам је извела дивљу и неуједначену „Тоска“; не би 
имала тај успех. А „Мадам Бетерфлај“ је тако пажљиво 
израђено дело да је његов огроман успех потпуно оправ- 
дан. М ова нежна историја једнога „шареног лептира“ 
није могла да нађе бољег музичког интерпрета. Јер Пу- 


ДУ. 








Уметнички ПРЕГЛЕД, 65 





чини је човек створен за ове историје које имају доста 
бинскога у себи, али и толико искренога да су у стању 
да покрену и задобију за себе људе квалитета Пучини- 
јевих. А он је музичар од духа и расе. Он духом својим 
понире у радњу коју илуструје и до сада је имао при- 
лике да покаже те лепе способности. Јер његова сижеа 
се одигравају на све четири стране света. „Мадам Бе- 
терфлај“ га је одвела у Јапан, и он је са пуно смисла за 
средину: са пуно топле мелодике, егзотике (пентатоника и 
у вези са њоме низови тритонуса), истините драматике 
и специфично јапанских оркестарских ефеката (на пример 
брза пициката, оштри ритми хонцблаза), интерпретирао 
ову лепу историју из царства кризантема и са обала за- 
лива Нагасаки. Госпођу Бетерфлај је код нас певала глу- 
мица и певачица која располаже ванредним способно- 
стима, Маја од Штроци. Она је својим лепим гестовима, 
мимиком, својим топлим и израђеним гласом била од по 
четка до краја љупка, мала, али несрећна гејша, неиску- 
сна жена једнога американског бонвивана, поручника 
Линкертона, чију је улогу, нарочито певачки, одлично 
савладао Јастребски. 

Веризам је преплавио свет и нашао је и у Немач- 
кој не једнога, али од многих једнога, поклоника, који 
је за тај жанр имао најмање диспозиције: Евгена Д' Ал- 
бера, уметника чија је углађеност духа дотле задивља. 
вала, и који је одређеним манирима једнога човека од 
племените крви говорио својом уметношћу увек лепо 
и пробрано. Али он је толико уметник да је и на оном 
пољу које није његова домена дао једно дело које, у це 
лини узевши, задовољава и задобија. То је музичка драма 
„У долини“ која данас доживљује највећи број представа. 
Али тежиште његове драмске уметности, којој се он пот- 
пуно предао и којој је жртвовао своју сјајну пианистичку 
каријеру, није у овој духовитој али не увек искреној и 
у свима детаљима уједначеној ствари. Не у њој него у 
једном жанру који тражи много културе и лепих и сми. 
шљених манира. У конверзационој музичкој игри. Ту је 


о 


= =" РРРННББНЕ 





66 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





он до сада дао своје најбоље ствари којима се поноси 
савремена Немачка. Од њих је најбоља „Одлазак на пут“ 
(1898) па „Е!ашо 5010“ (1904) и у најновије доба „Про- 
дана госпођа“ (1911). То су ствари од кокетерије, при 
гушеног осмејка. Ствари од вица и духовите елеганције. 
Оне су једна духовита досетка коју, сакривена иза раши- 
рене лепезе, у салону каквом, једна лепа дама, брзо до- 
баци своме суседу. Ствари од специјалне снаге у жанру 
Волф-Фераријеве, „Сузанина тајна“ коју смо чули за време 
овога гостовања, сјајно изведену. Хрватска Опера нам 
је требала донети и „Одлазак на пут.“ 

Музичка драма „У долини“ нам је и добро дошла 
и не. Како ко хоће да схвати. Добро дошла је у толико 
што смо имали прилике да видимо једну веристичку драму 
у мирнијем музичком изразу; да чујемо интерпретацију 
тога стила од човека који је рођен на британским остр- 
вима — у Глазгову, а има у себи француске и германске 
крви. Али она је у многоме неоригинална: у мело- 
дици (Григ, Пучини, Маскањи); у хармонији, која није 
увек довољно драмска и прилагођена ситуацији. Осим 
тога има оркестарских ефеката који су ништа мање него 
намештени и крути. На пример: прича Моручија, старцу 
Томазу, о обестима и неваљалствима Себастијана. Али 
поред њих има и места од несумњиве вредности: Педрова 
„Прича о вуку“ (коју је Ф. Крампера ванредно драмски 
извео и својим добрим тенором добро певао), Мартина 
прича о њеној судбини. За тим оно гадно место када 
Себастијан саможиво и лукаво пита свога пастира Педра, 
кога хоће у долину да одмами, помоћу једне цуре, (коју 
пак хоће само он да има): „Но мој Педро, јел ти добро 
туде“ а показује му Марту која је већ занела доброг 
Педра. Музика има у тој сцени толико ритма, толико ка- 
прициозности, беса и дивље страсти, да човек јасно види 
и осећа гадну душу Себастијанову. М још једно место 
само: када Себастијан тера Марту пред народом да игра, 
ударајући силно у гитар. То гмизање животињских на- 
гона и дивљег беса једнога распусника је д' Албер мај- 








УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 67 


сторски извео. Тој сцени је дао снагу и Марко Вушковић, 
који је као глумац и певач високо изнад просечнога 
нивоа. О њему вреди за себе говорити и ја ћу тако 
и учинити. 

Али има један моменат који спасава ову неуједна- 
чену ствар. Над њом се вије магличасги вео неодољивога 
5штипо-а. То је симпатичан део њен, један моменат 
који веризму дотле беше стран. Срећна мисао одличнога 
маестра д Албера. Помоћу њега је он превукао преко 
грубе радње дона Анхела Гимера једну копрену и за- 
клонио много непријатно и одвратно дивљаштво и по- 
дигао донекле ову драму ниских страсти. 

Хрватска Опера изводи ову драму одлично, јер има 
изразиту Марту (Мира Корошиц) одличног Себастијана 
(Марко Вушковић) и снажног Педра (Ф. Крампера). Успех 
је био велики. 

Трећи представник веризма био је наш уметник, 
Јосип Хаце. Моје је мишљење да је Хаце лиричар и да 
му то смета да буде добар драматичар. Ево доказа: сцена 
када Јеле и Станко остану сами. Они се милују и кроз 
оркестар струји дах пун свежине и милоште. За тим не- 
гативан доказ: сцена чешљања. То је једно синфонијско 
интермецо (једна варијента Маскањијевог) које треба 
драмско-програмском музиком да изрази гестове душе 
Јелине која сања о заводнику Станку док јој муж Иво, 
далеко у мрачним и шумним радионицама американским 
жртвује руку за љубав своје жене, коју треба обрадо- 
вати —- новцем. Сензибилна Јеле, једна од страсних при- 
моркиња, дрхће целим телом, усне гризе и руке шири и 
гледа укоченим, страсним, погледом, тражи њега, не Ива 
— него Станка, зато шго је он човек а она жена. И те 
душевне моменте црта Хаце тако недрамски и без израза 
и снаге да је мени изгледала смешна она мимика Јеле 
на позорници. Она је била жива док је оркестар био 
безкрван и мртав. 

Осим тога цела ствар је неоригинално конципирана. 
То је Маскањи од почетка до краја, с том разликом само 


5% 


= о—_оооооо— 


= 








68 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


НЕ 


што је Маскањи оригинал, па према томе и јачи, а ово 
само једна копија. 

Али овим нећу да кажем да Хаце није уметник. Не; 
он није драматичар као што и Брамс никада није био 
драматичар, и као што су Чајковски и Дворжак ретко 
били драматичари. Он је уметник тихе поезије мирнога 
жала и „страсног чезнућа“. Песник љубави и милоште. 
Он је заносан кад пева „мајци“ и цвећу, и кад мисли на 
лишће које „жути веће по дрвећу“, и плаче што га зе- 
ленога никад више видети неће. Ту је његова снага и 
ту је његов живот. 

Осим „Повратка“, Хрватска Опера нам је, од југо- 
словенских ствари, донела само још „Барона Тренка“ 
од Срећка Албинија. А интересантно би било да нас је 
упознала и са „Огњем“ Берсе, па и са „Русалком“ бугар- 
ског композитора Питка Драшанског.' Директор хрватске 
опере је у „Барону Тренку“ дао оперету од стила и уегуе-а. 
Она је пуна музичке пикантерије. Има и пријатних 
сцена и добро изведених. Цео први чин је добар, наро- 
чито прве сцене његове. Ствар је са укусом инстру- 
ментирана. Над целим делом веје дах специфично опе- 
ретски, и она је са пуно права доживела европску 
славу. Недавно је и у Лондону играна. Код нас је она 
била стари познаник, али овако успело никада није ин- 
терпретирана. Хрвати су је одлично дали, сам компо- 
зитор одлично је дириговао, и ово вече било је један 
велики успех за директора Албинија, Цареву, Ирму По- 
лакову, Јастребскога и Штрмца. 


(Свршиће се.) 


МилојЕ МИЛОЈЕВИЋ. 














ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У БУГАРСКОЈ И ГРЧКОЈ, — 
АРБАНАСКИ ПОКРЕТ. 


Коалициона влада народњака и прогресивних либе- 
рала добила је на изборима за Велико Народно Собрање 
већину. На 428 манданта, кабинет Ив. Ев. Гешова је добио 
359 народних посланика; осталих 69 мандата распоређени 
су овако: 47 имају земљорадници, 6 радослависте, 5 соци- 
јалисти, 4 стамболовисте, 4 радикали и 2 демократи. Бу- 
гарска влада је, према томе, добила већину какву ретко 
која влада добија у осталим државама. Само, у Бугар- 
ској је до сада било увек правило да свака влада која 
има поверење круне добије на изборима не само апсо- 
лутну, него и огромну већину. То је правило без изу- 
зетка у Бугарској захваљујући изборноме систему и, 
још више, неразвијеној политичкој свести самога на- 
рода. Отуда је могло бити да је демократска партија 
1908 године могла, и ако је имала, под стамболовистима, 
у Народноме Собрању само два народна посланика, да 
добије на изборима преко 130 посланика, а стамболовисте, 
— које су биле свемоћне и које су своју партију од 1903 
до 1908 године обогатили више него и једна партија до 
сада у Бугарској, — само четири посланика. Отуда су 
и удружени народњаци и прогресивни либерали добили 
на изборима за Велико Народно Собрање 359 представ- 
ника, а демократи само два посланика. Мора се, ипак, 
приметити да су ове две партије, које су данас на влади, 





._ 





70 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





најјаче партије у Бугарској, јер имају своје присталице 
међу оним елементима који на државу најтрезвеније гле- 
дају, и који за њу имају консервативне погледе и јако 
обележено осећање уставности. 

Према томе, изборни резултат, колико се тиче саме 
владе, није од великога интереса. Од интереса су резул- 
тати које су постигли земљорадници и социјалисте. Зем- 
љорадници, чланови партије која личи много на бившу 
познату Сељачку Слогу у нас, добили су на овим избо- 
рима двојни број посланика. Број њихових гласача био 
је готово трипут већи него на прошлим изборима. Со- 
цијалисте и радикали добили су на изборима више него 
што су се надали. И земљорадничка и ове две друге 
групе имале су као изборну паролу:: „Живела Република!“, 
Ово је први пут да се озбиљно и с успехом агитује 
оваквим средством. Није можда далеко од истине твр- 
ђење неких бугарских листова да су победу на овим из- 
борима однели земљорадници а са њима и социјалисте 
који су у Софији, тој сразмерно највећој чиновничкој 
вароши у Европи, били готово господари изборних гла- 
сача. Кад је, у Трнову, ушао у Велико Народно Со- 
брање Краљ Фердинанд да га отвори Беседом, шеф зем- 
љорадничке партије, Стамболиски, прекинуо је протестом 
читање краљеве Беседе. Краљ не може да у опште улази 
у Велико Народно Собрање, које је уставотворно, надсу- 
верено, које је изабрано да регулише положај владара 
и његове династије у Бугарској, јер то до сада није било 
уређено. Земљорадници су били доследни, изборна де: 
виза није била лажна. Протест Стамболискога није једна 
лична демонстрација противу Краља Фердинанда, као 
што је била ђачка демонстрација у Софијском Позоришту 
јануара 1908 године; то је један политички акт, један 
програм. Народни суверенитет је јачи од монарховога; 
отварање Великога Народнога Собрања није само једно 
питање формалности, него питање о томе јесу ли владар 
и народ једнаки у правима; отварајући Велико Народно 
Собрање, владар крњи јаче право народа у Бугарској, до- 


Политички ПРЕГЛЕД. 70! | 





води у питање равнотежу између владара и народа. Овај 
републикански програм земљорадничке странке наилазио 
је одобравања код радикала и социјалиста, који су 
доцније, као Нејчо Цанов, Страшимиров, Саклов, при: 
ликом дебата у Собрању, показали да им је и личност 
Краља Фердинанда непогодна и с обзиром на његову 
спољну политику, која је увек гравитирала према Аустро- 
Угарској. Дискусија о 17 члану Устава који се мисли унети 
у ревидирани Устав бугарски, а у којем се даје право 
владару да може закључивати тајне политичке уговоре 
са страним државама, даће повода да се и једно и друго 
још јаче истакне. Овакви програми и поступци увек су 
симпатични гомили; па тако је и овога пута било. Многи 
су у Софији отворено пљескали свој тројици брани- 
лаца народнога суверенитета; а многи и од оних који 
су данас у групи Ив. Ев. Гешова биће да су у себи 
одобравали протест социјалиста, радикала и земљорад- 
ника. Они су, тако рећи јуче, на зборовима и у штампи 
устајали противу личнога режима краља чији су данас 
министри. 

За унутрашње прилике у Бугарској изборна победа 
земљорадничке партије је симптоматична и двојако карак- 
теристична. Она се јавља у времену када Бугарска има 
леп углед и кредит у Европи. Земљорадничка партија 
је прва, може бити, истинито опозициона партија. Са- 
стављена је од елемената код којих појмови о држави и 
њеном унутрашњем развијању нису пречишћени. У њој 
је пуно превратних елемената и амбициозних а неспрем- 
них демагога. 

Доклг је у Бугарској Велико Народно Собрање тек 
отпочело рад на ревизији Устава, дотле је у Грчкој 
Велика Народна Скупштина завршила свој рад после 
пет месеца. Тихо, на миру приведен је крају цео реви- 
зионистички рад њен, који се може сматрати као успех и 
Краља Ђорђа и Веницелоса. После познатог ргопипста- 
шепјо, тешко је било веровати да ће се грчка во;ска 
моћи повратити на своје место, да ће распуштени елементи 








712 Српски Књижевни Гласник. 





корисно сарађивати на консолидовању унутрашњих при- 
лика. Сам Краљ Ђорђе није био у једном тренутку си- 
гургн са собом и својима. Војска је повраћена на своје 
место; њу и флоту сада реорганизирају француски инструк- 
тори и енглески марински официри. Остали су помогли 
Веницелосу да изведе ревизију Устава. 

У новом грчком Уставу има и неколико одредаба 
које се тичу националне политике Грчке. Једна је она у 
којој се наређује да се досадањи грчки текст превода Све- 
тог Писма не сме мењати. Друга одредба је да је државни 
језик онај којим се пишу закони и да се не сме мењати 
ни кварити. Трећа, да се може без великих тешкоћа 
добити грчко поданство. Затим, поред тога, смањен је 
број година за кандидате за народне посланике од 30 
на 25. Проширен је број оних који не могу бити бирани 
за посланике у Народној Скупштини. Тако не могу бити 
бирани официри, државни, општински и банкарски чи- 
новници, чиновници индустријских предузећа. Овим од- 
редбама се хтело да се спречи злоупотреба посланичкога 
мандата. Посланицима је одређено на име дијурне 4000 
динара годишње ако су из унутрашњости, а 3200 динара 
ако стално живе у Атини или Пиреју, па макар колико 
сесија трајала. Сем ових измена унесене су још многе а 
међу њима и ове. Тако, Уставом је сад предвиђено да се 
могу у државну службу примати и странци. Даље, но- 
вине, брошире, књиге могу бити конфисковане у случаје- 
вима кад вређају јавни морал, кад откривају државне 
тајне или кад објављују војничке планове Грчке. Олак- 
шано је међутим и експроприсање приватних имања у 
Тесалији, где је још стари режим у аграрним односима; 
то ће рећи да су земљорадници у Тесалији још само 
чипчије, придржници земље, а не власници; власници су 
још наследници старих ага. Поред овога утврђена је не- 
покретљивост судија, која до сада није била јасно де: 
финисана. Овим новим Уставом регулисано је и чинов- 
ничко питање. Административни чиновници не могу бити 
премештани, пенсионисани или отпуштани докле не до- 








Политички ПРЕГЛЕД. 18 





несе своју одлуку Главни Правни Савет, који се брине 
"о зјаш5-у чиновника судијског кадра. Окружни начел- 
ници и начелници министарства, као и дипломатски пред- 
ставници Грчке не долазе у непокретне чиновнике. 

Овом приликом је повраћена у живот установа Др- 
жавнога Савета, која је постојала и раније, па престала 
сама од себе да живи. Атрибуције и функције овога нај- 
вишега административнога Суда сличне су онима нашега 
Државнога Савета. 

Има доста људи који верују да ће у Грчкој ствари 
сада ићи боље, да ће у Грчкој сви прионути да раде 
на јачању војне снаге и привредноме препорођају Кра- 
љевине. — Многи мисле да је дух трезвености, најзад, 
'овладао и Грцима. 


После објаве Тургуд-пашина прогласа којим позива 
побуњене Малисоре да се у року од десет дана предаду 
и после царске објаве о поклону од 700.000 динара за 
оштету и откуп кровова у Арнаутлуку, — Малисори су 
наставили свој оружани отпор Једновремено су за њих 
водили у Подгорици и на Цетињу преговоре са турским 
послаником на Цетињу о начину предаје, о уступцима 
који се имају учинити Арбанасима. Упућивани су теле- 
грами и меморандуми енглеској влади и осталим пред- 
ставницима Европе о томе. Представници Енглеске, Ру 
сије, Италије, Француске и Аустро-Угарске чинили су 
представке црногорској влади да своје држање према 
покрету упути помирљивим путем. — У Цариграду се 
још није решило шта ће се радити ако се побуњеници, 
и после поновнога рока од петнаест дана за предају, не 
предаду властима. Два су мишљења: једно је за помир- 
љиву акцију, а друго за одлучно угушивање буне. Црна 
Гора је упутила свога повереника у Петроград ради 
арбанаскога питања, које узима све озбиљнији карактер. 
Аустро-Угарски корак много је узрок те се питање све 
више замршује. 

ИНОСТРАНИ. 





Ј 
| 





ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


Руски РЕВОЛУЦИОНАРИ И СРПСКИ РАТОВИ 1875—1876. 


В. Богучарски: Русское освободишељноеге движе- 
нте и вопна за освобожденле Болгарти. 


Руски публицист Г. В. Богучарски штампао је про- 
шле године у бугарском часопису Мисљлљф чланак „Ру- 
скил народђ, обшцество и верховна власт вђ дђлото на 
освобождението на Бђлгарил“. Писац је тај чланак знатно 
допунио, што је нарочито значајно, по усменим саоп- 
штењима појединих живих радника из тога доба и на 
руском штампао у једном руском часопису. 


Чланак има ширу садржину но што би се по на- 
слову дало судити, и баца нову светлост на руско учешће 
у ратовима на Балкану 1875—1878. Неколико нових по- 
јединости имају нарочитога интереса за нас Србе. 


Г. Богучарски полази од обичне поставке о глав- 
ном узроку последњег руског рата против Турака, и на- 
глашује да су се у жељи за ослобођење балканских 
Словена слагали и широке масе рускога народа, и кругови 
руске интелигенције, и сам цар Александар [. Народна 
маса имала је то осећање врло спонтано и природно, и 
без историјских и географских знања њој је било познато 
да се Русија у току читава два века, девет пута тукла 
противу Турске, ради ослобођења „једнокрвних и једно- 
верних“ Словена. Руски сељак имао је о ослобођењу Сло- 
венског Истока исте идеје које и средњевековни крсташ 
о ослобођењу Светога Гроба. И зато су руска села, до- 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 75 





бровољно, и новчано и људима помагала ослободилачки 
рат на Балкану. М. П. Драгоманов, који је критички 
судио о руском раду на Балкану, наглашује да је поред 
пустолова који су ишли у Србију 1876, и поред поме- 
тених људи који су се тада питали као једна Тургењев- 
љева личност „шта да се ради у Русији“, — било доста 
људи из народа који су свесно и искрено ишли „на по- 
мошђ кђ брашушкамљ“, да се туку за „часни крст“. 

Али другаче су биле побуде руске интелигенције. 
Ту питање постаје врло сложено. Стари и прави слове- 
нофили искрено су желели ослобођење Словена испод 
турског јарма. У реакционарним круговима, чији је гла- 
сник био Катков, гледало се на „словенско питање“ и 
на рат са Турском као на успешан начин борбе против 
револуционарног покрета у земљи који је у то доба све 
више отимао маха. Реакционарни листови у „ здравом 
и моћном историјском покрету“ у који Русија улази ради 
ослобођења „једноверних и једнокрвних јој племена“ гле- 
дали су као на средство којим ће се из „духовног жи- 
вота руског друштва“ изагнати „сва празна политичка 
маштања“ која су дошла са Запада. Карактеристично је 
да је познату Гледстонову брошуру „Бугарске страхобе и 
Источно Питање“ на руски превео Побједоносцев, „је- 
зуит међу језуитима“, Тома Торквељада модерне Русије. 
1882 генерал Скобељев је исто тако мислио да је „про- 
буђењем ратнога патриотизма могућно парализовати, па 
чак и угушити нихилизам.“ 

Са друге стране, у напредним круговима рускога 
друштва, из сасвим других побуда, јавиле су се симпа- 
тије за руски ослободилачки рад на Балкану. Либерали- 
западњаци и нека либерална земства мислили су да ће 
тај рат раздрмати народ из дремежа, да ће се после 
њега морати изилазити из реакције која је беснела од 
1866, и да ће се преко рата и његова потреса доћи до 
устава. Исто тако и руски револуционари узимали су 
жива учешћа у херцеговачком устанку 1875, у српско- 
турском рату 1876. У мојој књизи о Светозару Марко- 





МР. . "7 


76 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





вићу ја сам дао известан број података о том појаву; Г. 
Богучарски даје још нових занимљивих и значајних по- 
јединости. 

Пре свега руски револуционари су прави творци 
идеје о словенској солидарности. Још пре службених и 
полуслужбених московских и петроградских славенофила, 
револуционари двадесетих година, декабрисши, сањали 
су о ослобођењу Словена од свију тиранија и њихово 
уједињење у једном слободном, федеративном савезу, у 
оквиру демократске уставности. Револуционари из „Об- 
шцества Соединеннихђ Слованљ“ енергично су нападали 
на званичну политику равнодушности према судби бал- 
канских Словена, нарочито Срба, „верних наших савез- 
ника“, који „стењу под јармом турске нечовечности“. 
1847 тајно „Кирило-Методијевско Братство“, чији чланови 
су били историчар Костомаров и песник Тарас Шевченко, 
тражили су „ослобођење словенских народа испод власти 
туђинаца“, њихово организовање на слободној федера- 
тивној основици, „уништавање свију ропстава у словен- 
ским друштвима, па ма под којим видом она се скри- 
вала“, и тако даље. Исто тако позната су већ мишљења 
Бакунина, Герцена и Чернишевскога о словенској соли- 
дарности. МИ руски револуционари седамдесетих година 
имали су пред собом једну готову федералистичку сло- 
венску традицију. И лева руска интелигенција активно је 
помагала српске устанке и ратове и из општих револуцио- 
нарних симпатија, као гарибалдијевци, и према својим баку- 
нистичким словенско-федералистичким идејама, и зато што 
су се хтели практично учити рату на бојном пољу. Узалуд 
су теоретичари око Лавровљева „Впередљ“ проповедали 
да балкански Словени треба да причекају социјалну рево- 
луцију у Немачкој, Русији и Аустрији, -—— руски рево- 
луционари су похрлили у наше крајеве. Тако је међу 
осталим у Србију дошао бакунист М. П. Сажин, који 
је у Цириху 1872 године био под именом Армана Роса и 
радио заједно са српским социјалистима, — тако по- 











ОЦЕНЕ и Прикази. 77. 





знати револуционарни писци С. М. Кравниски и Д. А. 
Клеменц. 

Неки од њих писали су своје успомене из тога по- 
хода на Балкан. Клеменц је у „Русска ВљЉдомости“ за 
1910 („ИзЂ прошлаго“, број 232) испричао о свом дола- 
ску у Србију и о тадашњим руским добровољцима. М. 
П. Сажин дао је Г. Богучарском своје успомене, које су | 
врло занимљиве. Сажин и Кровниски чим су у Паризу 
чули о догађајима у Невесињу пошли су у Херцеговину. 
Сажин се задржао у Загребу, где је један одбор снаб- 
девао добровољце оружјем и слао их у Босну и Хер- 
цеговину, одатле је отишао у Дубровник и Котор, потом 
на бојно поље у страну легију Љубибратића, заједно 
са талијанским гарибалдијевцима. Заједно са Сажином 
тукли се у Херцеговини и ови руски револуционари: 
Иван Дебагориј-Мокрајевич, Орест Гебел, Нечајгвац, 
Пимен Енкуватов. 

У револуционарним круговима нарочито су два 
знатна човека помагала устанике балканских Словена: 
Украјинац М. П. Драгоманов и познат терорист А. И. Же- 
љабов, 1875 обојица су били чланови једнога одбора у 
Одеси, који је скупљао новац и добровољце за Херце- 
говину. У том одбору била су још и два Србина, три. 
Украјинца и један Пољак. Из биографије Драгоманова 
види се да је такав један одбор радио и у Кијеву. Један 
од још живих руских револуционара из тога доба В. Ф. 
Костјурин даје податке Г. Богучарском о том раду међу. 
руским револуционарима у корист побуњене Херцего- 
вине. Први револуционарни добровољци, њих 7 на броју, 
пошли су из Кијева; један од њих био је и студент-ме- 
децинар Емељанов. Они су преко Аустрије дошли у 
чету војводе Пека Павловића, и њихова појава у уста- 
ничком логору изазвала је „необичан ентузијазам“. „Међу 
радикалима тога времена, прича Костјурин, говорило се 
много о неопходној потреби да се узме удела у устанку 
Срба и Бугара, да се ту прими „ратно крштење“ и на 
пракси изучи „механика народних устанака“...“ У исти 





78 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

мах, да би супротност што јаче била истакнута, Г. Бо- 
гучарски, цитатима из званичних докумената и из мемоара 
ондашњих руских властодржаца, показује како су зва- 
нични кругови руски били против рата са Турском и 
како је Александар П —- „Цар Ослободилац“ — био 
противан сваком помагању балканских Словена, изјав- 
љујући најодлучније: „Раз ип ћотте, раз ип гошћје!“ „Ни- 
једнога човека, ниједне рубље !“ И од тог ништа појмљивије 
данас када се зна да је руска царска дипломација још 
пре херцеговачког устанка предала Босну и Херцеговину 
Аустрији. 

Прилози Г. Богучарског су од великог интереса. 
Они су добар прилог за проучавање друштвене мисли 
у Русији око 1875 године, и нама овде на Балкану дају 
тачне идеје о томе из којих су побуда званична Русија, 
народна Русија и напредна Русија помагали дело осло- 
бођења Словена на Балкану у добу од 1875 до 1878 
године. У сваком случају, ови прилози помажу да се 
разбије једна груба и штетна предрасуда која је у на- 
шим земљама дубоко укорењена. У колико се више 
познају ружне тајне дипломатских кулиса, званична Ру- 
сија све више губи, а у колико се више улази у исто- 
рију ослободилачког покрета руског напредна, народна 
Русија све више добија. 


ЈЕ 





| 


| ДРЕ РАК 


БУР ПРАВА 


КЊИЖЕВНОСТ. 

ПОПУЛАРНА Књижевност. — Као 5 књига Задужбине 
Димитрија Стаменковића изишла је — у 25.000 примерака 
штампана — књига Г. Милана Ст. Недељковића „Учи- 
тељева писма са села“. Писац је народни учитељ на селу 
и познат је као вредан културни радник. Своја лична 
опажања, утиске и искуство он је унео у ову књигу, у 
којој се описује како је добра иницијатива, љубав према 
народу и културно устаоштво једнога човека раздрмало 
из дремежа, подигло на ноге и унапредило једно уби: 
вено и разривено село. Цео тај препород извршен је 
стварањем земљорадничке задруге, која је сељаке по- 
дигла не само економски, но, проширујући своју делат- 
ност, и духовно и морално. Књига је писана просто и 
јасно, не без извесне вештине у излагању. У сваком слу- 
чају, ово је једна од најбољих популарних књига које је 
Задужбина Димитрија Стаменковића издавала. — Сличне 
врсте су још две књижице, од којих је једна изишла у 
унутрашњости Србије, а једна у Мостару. Већ две го: 
дине Окружни Одбор Крагујевачки издаје, у виду перио. 
дичких брошура, један мали часопис „за просвећивање 
народа у чувању здравља“. Г. Др. Добр. Гер. Поповић, 
окружни самоуправни хигијеничар, написао је, као 5 
књигу те збирке, корисну књижицу „Чувар здравља“, 
збирку популарно писаних хигијенских савета, која је у 
2000 примерака бесплатно растурена по крагујевачком 
округу. Соколско друштво Обилић у Мостару издало је 
„Два предавања“ свог подстарешине Г. Марка С. По- 
повића, ваљаног и родољубивог српског свештеника, 
једнога од највреднијих културних радника у тим кра: 
јевима. Та два предавања „Снага Народа“ и „Брат- 
ство и Слобода“, писана са искреним патриотским оду- 








| 
| 
| 





80 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 





шевљењем, потпуно одговарају свом задатку, делу на- 
ционалног васпитања и културног унапређивања. 
Интересантно је приметити да се популарна књи- 
жевност код нас последњих неколико година врло јако 
развила, и да већ постоји цела једна мала литера- 
тура за сеоске библиотеке, које се, нарочито иниција- 
тивом Културне Лиге, у све већем броју стварају у 
Србији. К. 
О српској књижевности У „Словенском ПРЕГЛЕДУ.“ 
— Чешки часопис „Зјоуапзку Ртећед“, који је за све 
време свог тринаестогодишњег излажења обраћао живу 
пажњу на све значајније појаве у словенском свету, и 
који последњих година увек доноси извештаје о поје- 
диним словенским књижевностима у протеклој години, 
није ни ове године пропустио да одговори том своме 
смеру и задатку израженом у његовом наслову. У својој 
последњој свесци (ХШ, 10), — дајући извештаје о хрватској 
и словеначкој књижевности у прошлој години и обећа- 
вајући уместо сличног извештаја о бугарској књижев- 
ности извештај о њој за последњих неколико година, — 
он доноси на четири стране концизан чланак Г. Бранка 
Лазаревића „Српска Књижевност у 1910 години“. Г. Ла- 
заревић је приказао раднике на српској књижевности 
прошле године; он је изложио стање и дао карактери- 
стику нашег прошлогодишњег романа и приповетке, по- 
езије, драме, критике и књижевне историје и преводне 
књижевности. РА, 


Апдте Вагте: !1'езсјауасе ђ]апс (Аттеше ет 
Маседот1пе). Рапз, [. Мисћаца, страна 225 !п 80. — Са 
доста тачности, познати писац „Возтше ег Негхесоуепе“ 
рекао је у предговору овој књизи за промену режима 
у Турској да „што се више мења, све више остаје по 
староме“. А у књизи, у делу који се тиче Белога Робља 
у Маћедонији, Бар је изнео врло добру слику метежа, 
главних чинилаца његових и њихових радњи, побуде за 
рад, њихово бројно стање, права и остало. У овој својој 
објективној и документованој књизи, Бар повољно суди 
о Србима и њиховом раду у Македонији. 

Ин. 
, 








Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ. 











БАРУ ЕСС И 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, Број 2. — 16 јул, 1911. 


ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 
(Крај.) 
1Х 

Догађај са Дворским и Даницом би се можда забо- 
равио, да га нека тајанствена рука није стално обнављала. 

Сваки дан је доносио један нов детаљ. Допис се 
развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се 
читав роман. Чак варошки шегрти почеше да певају 
једну песму о томе. 

Млади човек је патио дубоко. Он беше изгубио 
свако спокојство које га је дотле одржавало у животу. 
Небо је тежило над њим као пред буру. И он је осећао 
као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално и да 
ће му разрушити, уништити све што је имао и што је 
називао својим. 

Још теже му је било што ништа није знао о Да- 
ници. Она се нигде није појављивала. Њена кућа, с про- 
зорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива. 
Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не 
би радо видели у тој улици, а друго, што би подсећао 
комшилук на своју историју са Даницом. 





пр лез 


РЦ УНА 


82 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно 
оближње брдо и посматрао ту кућу. Она је била ста- 
рински тип ужичких кућа. Образовала је потпун ква- 
драт. Кров јој је био у виду звезде. У врх крова нала- 
зила се плехана вртешка која је својом руком показивала 
куда ветар дува. Са улице, на првом спрату виделе се 
само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман 
подрум. Прозори од другог спрата били су наравно већи, 
али под самим кровом, тако да их је широка стреја за- 
клањала до половине. У авлији се видела око куће ве- 
лика диванана обојена у српску тробојку. Од куће, па 
све до идуће суседске зграде био је масиван зид од 
ћерпича. На зиду је била само једна капија, на којој 
гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу 
електричног звонцета. 

Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо 
пажње, заслужује већег изучавања. У њима ја укус наших 
старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, 
јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком жи- 
воту. Али ово није у овом тренутку интересовало мла- 
дога човека. Он је посматрао ту кућу и мислио на једну 
девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он. 

— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота. 
Част је преча од живота. 

И он се реши да запроси девојку. То је био једини 
пут да покаже свакоме, да је његова пријатељица по- 
штена девојка, а он да није један баналан заводник. 

Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде 
Веселина. 

Било је то после подне, тако око три сата. 

Кад отворише капију, нико не изиђе пред њих. 
Авлија је зврјала празна. Из подрума је ударао задах 
на плесан и пиће. У дворишту видеше још једну зграду, 
сниску и дугачку, ваљада за млађе. Даље, преко буњи- 
шта, видела се башта са лејама лука, приткама за бора- 
нију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем ис 
једним лањским хладњаком. 








ПРУ 


ава пиће по даљ а фљ _ 


~==— ка ~ мађ, а 2 = >" __— 


у "А сољаћ Ло 


1 
ч 
Ј 
5 


Грен чи 


ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 83 








Тек кад се успеше уз басамке и отворише проста, 
старинска врата на једном мрачном предсобљу, истрча 
пред њих једна жена још млада, али поружњала пре вре- 
мена као многе наше жене у провинцији. То је била 
Даничина мајка. 

— Газдарице, поздрави ни газда Веселина, — рече јој 
одрешито Црногорац — и кажуј му, грдан не био, да 
смо дошли до њега да се разговоримо ка' исти пријатељи. 

Жена их збуњено уведе у „салу“, једну овећу одају, 
у којој је био један кревет, покривен срџадом и окру- 
жен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте 
вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто 
огледало и „живопис“ Веселина и његове домаћице из 
њихових младих година. 


Кад се Веселин појави, човек од својих педесет го- 
дина, с великим залисцима, крупних обрва, меснатог носа, 
намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе; 


— Помоз' Боже, раднијем Србима ! 


Затим се диже, рукова се с Веселином, па не да. 
јући му времена ни да их погледа, започе: 


— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог 
кућића. ЈЉевше ти је нема на Цетињу. А ко ти, чоче, 
изради оне слике, да Бог да му се позлатила. 

— Чортановић. 

— Ја, чуја сам за њега. Предава' је у гимназију. 
То ти је био мајстор од мајстора. Шумадији осветла' је 
образ — хвали Машан и поче да ређа историју уметно- 
сти у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања 
и варошки молери. Кад дође на данашње доба, он лупи 
Дворског по рамену, и рече: 

— А ово ти је ђетић од ђетића. Равнога му нема 
до Млетака. То ти је кућа од Косова. Дване'ст му мо- 
мака на тезгу смрди. Двори су му на сред Биограда... 
одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а 
пазе се ка' исти рођаци. Но чујеш ме, газда-Веселине, 
да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом. 








и 
К 
: 





84 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








————— 


Машан заћута. Наста тешка тишина. Газда Веселин 
је трљао нос као да је мислио шта ће рећи. Најзад 
диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст 
десно од њега, камо су била врата, и рече тихо: 

— Напоље. 

Реч се једва чула. Али све ју је понављало: нако- 
мрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, 
блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата. 

Машан и Дворски се обреше на дну степеница не 
знајући ни сами како. 

Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и 
прибијала се у мрак. Она пружи обе руке: десну Двор- 
ском, а леву Машану, и промуца: 

— Хвала... хвала вам велико. 

У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас: 

— Ја, ја... још то само! Зар сам ја одранио моју 
ђецу за којекакве свјетске протуве. 

Дворски заусти да нешто каже Даници. Али га 
Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку. 

Кад их запахну улична врућина, Машан извуче 
једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испре- 
кидано: 

— Е мој Дворски. Пропадосмо ти ка' Јанко на Ко- 
сову. Не кажуј ником ову нашу бруку. Смијаће ни се 
цијело Ужице. ; 

Дворски је дисао дубоко. Осећао је да му се неки 
терет свалио са душе: он је учинио све што је могао. 
Даље није било у његовој власти. Даница му је рекла: 
хвала. Друго га се није тицало... није марио шта ће 
рећи свет. 

Али је он био блед као крпа. Јер му једна ствар 
изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свр- 
шено, она више за њега не постоји на свету, њему ни- 
шта више не остаје од ње. | 

Он је сад осећао нов, физички бол. Нешто га је 
стезало у грудима. Он се накашља. Кад скиде мараму 
са уста, она је била сва црвена. 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 85 





— Машане, –—- рече он полако — хвала ти на овој 
услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој 
брат не би ми је учинио. Хвала ти и на ранијим услу- 
гама, али учини ми још једну... води ме кући. Са мном 
је свршено. 


Црногорац га погледа изненађено: Младен је кле- 
цао. Он га хтеде охрабрити. 

— А ну, чоче, не дај се ђаволу. Водићу те до на 
крај свијета. Светога ми Василија, није то ништа. Само 
си се заморија. 'Ајмо овђе, код нашега побратима... има 
ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина. 


— Не... не, Машане. Води ме кући. Ноге ме издају. 
Свест мркне. Ја не могу даље. 


Дрвеће по улици опуштало гране. Два човека, др: 
жећи се испод руке, одмицала су полагано. Једно псето, 
које се било извалило у прашину, подиже главу и по- 
гледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта 
помоћи. Паланка је замирала под првим врућинама. 


Х 


Није прошло ни десетак дана од ове чудне про- 
сидбе, а Дворски паде у постељу. Болест која је потајно 
рила по њему, појавила се наједанпут и начинила пустош. 

У једној великој, сивој соби, која је ударала на ле- 
карију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић 
на једном кревету. Његова газдарица се трудила, али 
на свој начин. Око њега је било очајање и несрећа. 
Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду која 
је још појачавала самртно бледило. Очи, светле као же- 
равица, гледају некако нејасно, неодређено. А глас као 
да долази већ из гроба, потмуо и очајан. 


Док је он тако лежао, на пољу је текао живот, 
ничим незаустављен. Њега се ретко ко сећао и обилазио. 
Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац 
или Живко. Они му донесу новости из света који је већ 
за њега био затворен. 


бо. 








86 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
— Јуче неко претука' калфа-Спасоја -— јави му 
једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свије- 


сти. На главу му био џак. Заудара је ка иста стрвина, 
те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ. Капетанин ме испи- 
тува... ама, божа ми вјера, нијесам ја. Не би' поганија руке. 

Младен га је слушао равнодушно. Њега је неста- 
јало... људска ситничарства нису се више лепила за њега. 
И он се питао: | 

— Нашто тор Зашто да га тукуг 

— А то ће ти бити Веселинови момци. Курјак ти 
је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било. 

Другипут му Живко рече да је видео Даницу. 

— Био сам јуче код Цаје — рече му он. — Била 
је и Даница. Остали смо до самога мрака. Даница је 
непрестано говорила о теби. Она верује да ћеш ти оздра- 
вити, и ми смо, разуме се, то исто говорили. 

Једанпут га је посетила и Цаја. Донела му је слат- 
ког од јагода и једва се уздржала од плача. 

Она је хтела да му нешто каже, али није знала на 
који начин. Најзад рече: 

— Поздравила вас Даница... Она је хтела да дође 
са мном, али није могла... није никако смела. Више нигде 
не излази. 

Младен је био обукао некакав грудњак и могло се 
видети како му се груди слабо дижу и спуштају. 

— А што не излази — упита Младен, тек да не- 
што каже. 

— Да, хтела сам вам то рећи. Она је врло несрећна. 
Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да 
поднесете због ње. 

— Не, ја нисам ништа трпео због ње — одговори 


млади човек каваљерски. — 'Ако је ту ко крив, то сам 
само ја... и нико више. 
— Она је крива — понови девојка — она се удаје 


за једног трговца из Чачка. 
Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући 
да види какав је утисак учинила. 


уран 


ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 87 





Дворски не одговори ништа. Он није волео ову 
девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била 
страшна, и он заусти да каже: 

— Што није причекала док не умрем. 

Али се савлада, и рече: | 

— Не кривите је... она је имала право. | 

Ова реченица се једва чула и наличила готово на | 
уздах. | 

У соби наста тишина. С времена на време, млади 
човек је кашљао и избацивао велику · количину жута 
шлајма у једну мараму. 

Цаја му поправи јастук да му глава не буде ниско, 
и пусти га да се искашље. 

—- Хоћете ли да узмете штогод — рече му она, 
готово кроз плач. — Какав лекр 

— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже... 
Дајте ми мало од вашега слатког. 

Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе 
чашу свеже воде, и принесе му. 

Болесник испи чашу до дна. 

— Дајте ми још мало. Ово слатко ме опомиње на 
моју мајку. Она га је увек имала и говорила да је ле- 
ковито... Хвала, Цајо. 

Младен, који се био мало подигнуо из постеље, 
опет леже. 

У соби наста још несноснија тишина. 

— Па шта радите иначег — опет ће девојка, тек 
да се не ћути. 

— Сит сам свега. Све ми се досадило... и једва чекам 
да се и са мном једанпут сврши — закрешта једва чујни 
глас болесников. 

Млада девојка се стресе. Она осети у овој рече- 
ници трагедију целог једног живота. Даље није могла 
остати, те се диже, 

— Ако вам устреба штогод, — рече му она при 
поласку — јавите ми преко газдарице. Моја мајка вас 
је поздравила и рекла ми да вам то кажем. 








88 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

— Хвала, Цајо. Мени не треба ништа. Поздравите 
мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње. Поздра- 
вите и Даницу. Нека она себи не пребацује ништа. Она 
је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, 
ја ћу остати њен најбољи пријатељ. 

Газда Веселин се журио са свадбом. Он је био 
прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео 
га начинити срећним. Удавао је Даницу ван Ужица и 
испуњавао један њен сан. Само се бојао да момак не 
сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, 
те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што 
се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. 

Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу 
зове Велика Госпођа. 

Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета, 
кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе иу 
ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као 
живот. 

Младен је лежао у својој соби сам. Држао је неку 
књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко 
ван собе. 

Један снажан сноп подневске светлости улазио је 
у собу. 

Ова светлост га је опомињала на нешто. Он се 
сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре го- 
дину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости 
пред крај лета. Она је била у грао хаљини од штофа са 
једним тесним капутићем. Коло је било престало. Држали 
су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, 
и били срећни. Ах, ове речи које нису значиле ништа, 
а које су садржавале целу сферу њиховог срца. Ниједна 
од њих није остала. 

Са дна улице прекиде Младена нека вика. Као 
опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, 
он се извуче из постеље, с муком обуче један стари ибер- 
циг и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору. 

То су били сватови. 








ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 89 





Један здрав момак, снажан као бик, јашио је на- 


"пред и носио развијен барјак. За њим је касало још не- 


колико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани. За 
њима се отегао низ фијакера. 

Млади човек задрхта. 

У првим колима је седела Даница. Обучена у бело, 
са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша 
него икад. 

Девер, с лентом на грудима и великим букетом 
цвећа, „занимао“ ју је, описујући јој Чачак, парк поред 
Мораве, цркву с великим кубетом. Она га је слушала, 
али га није разумевала. Она је видела да се примиче Мла- 
деновој кући и бледела је слична цвећу око њене главе. 

— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва 
уздрхтала. 

На прозору једне ниске куће стајала је једна мр- 
твачка глава.. и смешила се на њу, честитала јој својим 
сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи. 

Даница се поврати. Она се поклони дубоко тој 
глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође 
сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред 
ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде 
без украса. 

— Сиромах младић — рече девер, очекујући 0о6- 
јашњење. 

Кад Даница не одговори ништа, он продужи: 

— Нема ништа од њега. То је ваљда неки ваш рођак» 

— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи. 

Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на 
једну столицу, Његова глава клону, а крв у црвеним 
концима, потече из уста. Он је пусти да иде: то му је 
олакшало тежак грч који га је стегао у сред прсију. 

Никога није било поред њега. Само онај сноп неран» 
џасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га 
на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је 
благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа 
кола опоро враћала у живот. 

М. М. Ускоковић. 








Рачу УУ 





НУМА РУМЕСТАН. 
(15) 
1Х 
ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ. 


— Ове дворане Министарства Просвете не може 
ни ђаво разведрити... Мора да се Фресинусов дух по- 
јављује ноћу.! 

Ова гласно изговорена примедба долазила је из 
једне групе младих музичара, окупљених око директора 
Опере, Кадајака, који је филозофски седео на једној 
плишаној клупици, наслоњен леђима о постоље Моли- 
еровог кипа. Гојазан, полуглув, са седим, потшишаним 
брковима, он више није личио на окретног и живог 
импресариа Набобових забава, овај достојанствени кип 
са подадулим и безизразним лицем; само се по његовом 
оку познавао подругљиви Парижанин, пун свирепог жи- 
вотног искуства, чији се дух, као трновит прут са око- 
ваним врхом, прекалио у огњу позоришног живота. Али 
сада је био миран, засићен, једино испуњен страхом да 
не изгуби директорско место по истеку уговора, и зато 
је увлачио нокте, говорио врло мало, нарочито на овом 
месту, задовољавајући се да своје примедбе о овој зва- 
ничној комедији отменога света зачини тајанственим 
осмехом. 

— Боасариче, дете моје, питао је он полако једног 
младог, препреденог Тулужанина, од кога је скоро даван 


1 Пета де Егаузутоиз (1765—1841), француски црквени бе- 
седник. Пр. 








Нума РУМЕСТАН. 91 
један балет у Опери, пошто је само десет година чекао 
на ред, што нико није хтео веровати, — Боасариче, ти 
који све знаш, реци ми како се зове она“достојанствена 
личност са брковима, која пријатељски разговара са 
целим светом, и корача смирено за својим сопственим 
носем, као да иде на погреб тога излишног органа... 
Мора да је позоришни човек, јер ми је о позоришту 
говорио са извесним познавањем ствари. 


— Не верујем, директоре... То ће пре.бити какав 
дипломат. Чуо сам га када је малочас рекао белгијском 
посланику да су дуго времена били колеге. 


— Варате се, Боасариче.. То мора да је какав 
страни генерал. Малопре је беседио у једној групи виших 
официра, и гласно рекао: „Само онај који никад није 
имао велику војну команду, може рећи да...“ 

Е — Чудновато ! 

Лапара, кога запиташе у пролазу, прште у смех: 

— Па то је Бомпар! 

— Опез асо Вотрага.! 

— Министров пријатељ... Како то да га не познајете» 

— Он је с Југа» 

— Та, дабогме... 

То је одиста био Бомпар, који се трудио да оживи 
забаву свога пријатеља разноврсним и неуморним раз- 
говорима, утегнут у једном скупоценом новом фраку с 
кадифеним зарукављем, са рукавицама у отвору од пр- 
сника. Још непознат у званичном свету, у коме се сада 
први пут појављивао, може се слободно рећи да је при- 
влачио општу пажњу проносећи од групе до групе своје 
даровите измишљотине, своја сјајна привиђења, краљев- 
_ ске љубавне историје, чудотворне доживљаје и борбе, 
победе на земаљским стрељачким утакмицама, — приче 
које су на свима лицима око њега изазивале исти израз 
чуђења, снебивања и неспокојства. У томе је извесно 
било доста повода за увесељење, али само за неколико 


1 Ко је то Бомпар. Пр. 











92 Српски Књижевни Гласник. 





личности посвећених у ствар, тако да ни Бомпар није 
био кадар да разгони досаду која је продирала чак до 
концертне дворане, једне огромне и врло живописне 
сале са двоспратним галеријама и стакленом таваницом, 
која је човеку давала утисак да се налази под отворе- 
ним небом. 

Зелени украс од палми и банана са дугачким, не- 
помичним лишћем, обасјаним лустерима, чинио је свежу 
позаднину хаљинама присутних дама, које су седеле при- 
пијене једна уз другу, по недогледним низовима столица. 
То је било право узбуркано море од погнутих и тала- 
савих потиљака, плећа и руку, који су избијали из 
струкова као из крунице каквог полуотвореног цвета, 
од разних украса у коси, који су блистали као звезде, 
где се мешало преливање дијаманата са плавим одсе- 
вима црних коса и златним жицама протканим кроз 
плаве витице; ту су се видели профили с леђа, пуни 
здравља, са облим линијама од главе до бедара, или 
нежни, мршави стасови, који су се извијали из појаса 
притегнутног једном сјајном копчом, са дугим вратом око 
кога је била везана кадифена трака. А изнад свега тога 
лепршале су се шарене, блиставе лепезе, раширених 
крила, мешајући мирисе жћле гозеа и опопанакса са 
благим запахом белих јоргована и природних љубичица. 

Досада која се огледала на свима лицима погор- 
шавала се овде изгледом на два сата непомичног седења 
испред ове трибине на којој су били поређани у полу- 
круг певачи у црним фраковима и певачице у хаљинама 
од белог муселина, стојећи непомично као пред фотограф 
ским апаратом, и овога оркестра сакривеног у жбуњу 
од зеленила и ружа, иза кога су вирили само вратови и 
главе контрабасова, који су личили на справе за мучење. 
О, ово мучење у музичким квргама! оне су га све добро 
знале; оно је спадало у ред досадних дужности њихове 
зимске сезоне и тешких кулука отменога света. Отуда, да 
се пажљиво тражило по целој огромној дворани, нашло 
би се једно једино задовољно и насмејано лице, лице 











ЏЈ 


Нума РУМЕСТАН. 93 





Г-ђе Руместан, и то не са усиљеним осмехом дома- 
ћица, који тако лако прелази у израз зловољног умора, 
чим умакне испред туђих очију, него лице срећне, во- 
љене жене, која се спрема да отпочне нов живот. О, 
неисцрпна нежности племенитог срца које је само један- 
пут волело! Она је опет почињала веровати у свога 
Нуму, који се показивао тако добар и нежан од неког 
времена. То је било као неко враћање старој љубави, 
загрљај два срца сједињена после дугог растанка. Не 
испитујући откуда је могло долазити ово обнављање ње- 
гове нежности, она га је понова видела онако младог и 
пуног љубави као једне вечери пред сликом лова, у оче- 
вој кући; а она је још увек била заносна Диана, нежна 
и витка у својој хаљини од белог броката, са својом 
кестенастом косом, просто зачешљаном преко ведрог и 
чедног чела, где су њених тридесет година једва изгле- 
дале као двадесет и пет. 

И Хортензија је била врло лепа, сва обучена у 
плаво; плави тул који је као какав облак обавијао 
њен дуги, мало погнути стас, бацао је благу тамну сенку 
на њено лице. Али помисао да ли ће успети њен свирач, 
бацала је у бригу. Питала се како ће ова префињена 
публика разумети ову необичну музику, да можда није 
боље било, како је предлагала Розалија, да се око до- 
бошара намести сиви видик са маслиновим дрвећем, оиви- 
чен изрецканим брежуљцима; и ћутећи, у напрегнутом 
узбуђењу, она је бројала тачке програма које долазе пре 
Валмажура, у тихом шуштању лепеза и жагору од при. 
гушених разговора, у које су се мешали акорди оркестра. 

Један удар гудала о пултове; шуштање хартије 
на трибини, где су певачи устали са својих места, са 
нотама у руци; један дуг поглед жртава на висока 
врата закрчена фраковима, као да би желеле умаћи, 
— и први звуци Глуковог хора разлежу се горе до 
стакленог крова, за којим зимска ноћ шири свој плави 
покров: 








94 Српски Књижевни Гласник, 


Ах, у тами ове шуме кобне,.. 


Почело је... 

Љубав за музиком раширила се много у Францу- 
ској од пре неколико година.: Нарочито у Паризу, не- 
дељни концерти, духовни концерти целе велике недеље, 
и читав низ приватних друштава, надражили су чула 
код публике, популарисали класична дела великих мај- 
стора, и увели у моду музичко образовање. Али у самој 
ствари, Париз је сувише немиран, сувише разуман да би 
могао озбиљно волети музику, ту велику чаробницу која 
овлада вама, држи вас неме и непомичне, без иједне 
мисли, у таласавој мрежи од хармоније, уљуљкује васи 
успављује као море; и љубав коју Париз за њу пока- 
зује, то је љубав каквога фићфирића према некој де- 
војци на гласу, страст из моде и света ради, лажна и 
празна до досаде. 

Досада ! 

То је извесно био основни тон овога концерта у 
Министарству Просвете. Испод извештаченог дивљења и 
лажно очараних лица, каква у отменом друштву показују 
и најискреније жене, досада је све више избијала, ледећи 
осмејак и сјај очију, и сваљујући се као мора на оне лепе 
и чежњиве положаје тела који су подсећали на птице кад 
стоје на грани или пију кап по кап. Једна за другом, 
преко дугих редова повезаних столица, жене су пљескале 
с напором, вичући „браво... божанствено... изврсно...“ да 
би се тиме колико-толико одушевиле, али су најзад ипак 
подлегале обамрлости која их је све више обузимала, ди- 
жући се као прамен магле из ове хучне плиме, и закла- 
њајући неким велом равнодушности све вештаке који су 
се ређали један за другим на трибини. 

А овде су међутим били сакупљени најчувенији, нај- 
славнији уметници париски, који су тумачили класичну 
музику са свом вештином коју она изискује, и која се, 


1 Роман је изишао 1881 године. Пр. 











Нума РУМЕСТАН. 25 
на жалост, стиче тек после дугог низа година. Ево већ 
тридесет година како Ла Вотерова пева ову лепу Бето- 
венову романцу Смирај, и то никад са оволико страсти 
као вечерас; али на инструменту нема свих жица, чује 
се шкрина гудала по дрвету, и од негдашње велике пе- 
вачице, од њене чувене лепоте, остали су само смишљени 
ставови, беспрекорна метода, и она танка, бела рука која, 
код последње строфе, утире једну сузу из ока рашире- 
ног од дуге употребе угљена, сузу што замењује за- 
вршни крик, који њен глас више не може да издржи. 

И ко је други сем Мајола, лепог Мајола, икад могао 
онако заносно отпевати серенаду из Дон Жуана, онако 
лахорски нежно, са страшћу коју би имао какав заљуб- 
љени вилински коњиц. Али, на жалост, он се више не 
чује; узалуд се пропиње на прсте, пружа врат, испреда 
звук до краја, пратећи га немарним покретом руке, као 
преља кад суче вуну између два прста: не чује се ништа, 
ништа. Париз који се са захвалношћу сећа својих негда- 
шњих задовољстава, ипак пљеска ; али ови извештали гла- 
сови, ова увела и сувише позната лица, — медаље чији се 
лик излизао у дугој употреби, — немају моћи да разгоне 
маглу која лебди над целом свечаношћу у Министарству, 
у пркос свих Руместанових напора да је оживи, у пркос 
одушевљених узвика „браво“ које он гласно добацује 
из гомиле црних фракова, и „пст!... пст!“ којима, чаку 
другом салону, ућуткује људе који покушавају разгова- 
рати, и који онда лутају ћутке тамо-амо кроз бљештаву 
светлост, као авети, мењају опрезно своје место, погуре- 
них леђа и опуштених руку, да се мало разгале, или се 
пак срозавају као смрвљени на ниска седишта, држећи 
шапо-клак који се клати међу коленима, са тупим, — 
безизразним лицем. 

Одједном, све прену и оживе, кад: се на сцени по- 
јави Алиса Башелри. 

На оба уласка у дворану настаде радознало ти- 
скање господе, да би на трибини угледали малу диву у 
краткој сукњи, полуотворених уста, чије су дуге трепа- 











р Вие а. 4 
ту" У“ на 


6 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





| «0 


вице ударале брзо једна о другу, као да је била врло изне- 
нађена што види толико света. „Врући, врући, колачићи!“ 
певуше полугласно младићи из клубова, са оним мангуп- 
ским гестом којим она пропраћа последњи стих од при- 
пева. Стара господа универзитетски професори прилазе 
ближе ужагрених очију, обрћући главу на страну ува 
којим боље чују, да им не би измакла ниједна двосми· 
слена реч из познате лакрдије. МИ настаје право разоча- 
рење кад мали хлебарски калфа, својим оштрим и сла- 
бим гласом, почиње певати једну велику арију из Алкеста, 
научену од Ла Вотерове, која га сада храбри иза кулисе. 
Лица се развлаче, фракови напуштају салу, и опет по- 
чињу лутати, у толико слободније што их министар 
више не вреба, него се повукао у дало последњега са- 
лона водећи под руку Г. де Бо, који је био сав збуњен 
таквом чашћу. 

О вечито детињаста љубави! Можете ви имати два- 
десет година адвокатске праксе, петнаест година посла- 
никовања, бити толики господар своје воље да усред 
најбурнијих седница и огорчених упада сачувате своју 
хладнокрвност, као галеб који лови рибу усред буре, 
— ви ћете ипак, чим вас обузме страст, постати последња 
слаботиња и дрхтаћете кукавички, доведени дотле да 
очајно хватате под руку каквога глупака, само да не 

| бисте чули ни најмању замерку учињену вашем идолу. 
| — Извините што вас напуштам... настаје одмор... и 
4 министар појури у дворану, враћајући младог чиновника 
5 у таму из које овај више никад неће изићи на видело. 

Настаје тискање ка бифеу; и, судећи по разведре- 
ним лицима свих ових несрећника којима је сада повра- 
ћена слобода кретања и говора, Нума може веровати да 
је његова штићеница пожњела врло велики успех. Гу- 
рају се око њега, честитају му: „божанствено... изврсно“, 
али му нико не говори изречно о ономе што га занима, 
и он најзад задржава Кадајака који пролази поред њега, 
идући искошен, одбијајући људски талас својим јаким 
раменом, као каквом полугом. 














Нума РУМЕСТАН, 97 





— Но... Како вам се допала 2 

— Ко тор 

— Мала... каже Нума, трудећи се да му глас буде 
равнодушан. 

Други, стари препредењак, одмах разуме ствар, и 
одговара без околишења: 

— Право откровење... 

Заљубљени Нума црвени као у двадесетој години, код 
Малмуса, кад би га сшара свачија гурала ногом испод 
стола. 

— Дакле, мислите да би у Опери... 

—- Без сумње... Али је за то потребан вешт дирек- 
тор, одговара Кадајак, са својим немим осмехом; и док 
се министар жури да честита Г-ци Алиси, вешт директор 
се упућује бифеу, који се види уоквирен једним великим 
огледалом у дну једног салона, са тамним и позлаћеним 
дрвеним зидовима. 

У пркос свечаног изгледа тешких завеса, и крутог 
и надувеног држања послуге, која је без сумње састав- 
љена од пропалих универзитетлија, свако нерасположење 
и досада ишчезавају овде, пред огромним столом пре- 
трпаним чашама, воћем, читавим пирамидама од сандвича: 
човечанство ступа понова у своја права, и место досаде 
виде се свуда лакома лица и прождрљиви покрети. 
Кроз најмањи празан простор између два струка, између 
две главе погнуте над парчетом семге или пилећим 
крилцем у малом тањиру, пружа се одмах једна рука, 
да дохвати чашу, виљушку, сандвич, отирући пудер 
с плећа својим црним рукавом или грубом тканином 
какве сјајне униформе. Ћаска се све живље, очи бли- 
стају, смех се разлеже, под утицајем пенушавих вина. 
Укршта се безброј разговора, прекинутих добацивања, 
одговора на већ заборављена питања. У једном куту, 
чују се пригушени узвици неодобравања: „Ужас!... То је 
страшно!“ око ученога професора Бешиа, женског не- 
пријатеља, који не престаје ружити слаби пол. Мало 
даље, једна препирка међу музичарима: 






















98 Српски Књижевни Гласник. 





— О, драги мој, отворите боље очи... ви поричете 
продужену квинту. 

— Је ли њој одиста тек шеснаест година2 

— Шеснаест година у бурету, и неколико година | 
у флаши. | у 
За — Мајол!... Којешта, какав Мајол!... Отрцан, изла- 
| пео. Чудо је само што Опера плаћа сваке вечери две 
хиљаде динара за тако нешто. : 

— Јест, али он троши хиљаду динара на ла и 
остатак му диже Кадајак на екарти. У о звај 

— АНА Чоколада... Шампањ... | 

„„да дође на одборску седницу да се изјасни. 

— „ако мало украсите риш машницама од белог 

атласа. , с ОМ 





(Наставиће се.) 5 БАНИ 






Алфонс Доде. 


(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.) 





= 
> 
= 
= 
4 
5 


У и да ми мо 


2» 


МИ У 


|- 55 


4. 
чу 
„ 


БЕБЕ ВЕЊЕ 


Кад зрикавац у већ зрелој и високој 
Трави своју песму започиње давну, 
Будећи видика успавани покој 
Мелодијом древном по потесу равну, 


И с далеких поља почне да се диже 
Мирисава влага у магличаст вео, 

Ноћ прозирна, плава, из далека стиже, 
Пуна тајне чежње. Тамни око цео. 


Недозрели јечам свитњаци облећу; 
Препелица негде у житу, далеко, 
Зачује се кадшто. По ливадском цвећу 
Месечева светлост прелива се меко. 


Под мистичним зраком српастог месеца 
Тајанственом снагом као да оживе 
Моје маште будне покопана деца, 

Међ' звездама горе, небом од кадиве. 


Па кад на сеоском усамљеном путу 
Даљни лавеж паса из мисли ме прене, 
Моји снови давни, у томе тренуту, 
СТетирних висина смеше се на мене. 


ДАНИЦА МАРКОВИЋ. 














АПОТЕОЗА МЛАДОСТИ. 


И кад покушам кадкад у самоћи, 

С нешто још снаге и полета од пре, « 
Да за рад седнем у самачке ноћи, 

До мене давна хармонија допре. 


Но у том часу — кб мукли убица — 
Брига живота свакодневног ступа, 
Отрже перо из руке и с лица 
Светлост ми брише и сузом га купа. 


Тад осећање неко, страно мени, 

Горко и силно, с дана прошлих скоро, 
Раздире застор и снови румени 

Ко бледе сени ближе ми се споро. 


Богате мисли, блиставе идеје, 

Све скупа ступа, што на жртву паде 
Слабости људској, и горко се смеје 

Грешној ми машти што му живот даде. 


Па окрећући, погледе од мене 

Сва та фаланга сухе руке пружа 
Визији светлој неке чедне жене 

С трновим венцем, на поду од ружа. 


И док се њено кратковечно биће 
| Гаси посред њих на постољу цветну, 
; Мени — кд судбе последње откриће — 
Џин један пружа кошуљу костретну. 
| | ДАНИЦА МАРКОВИЋ. 


' 


Пољак а а а КЕ 





МИРИЦ 


би 


ТУКРО ЖЕТВЕ. 


Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, 
Почивам самцат. Шуште рачве старе, 
Као да машу на чупаве чете 


Облака раних што се тихо жаре 
И плове, тамо, преко поља тије, 
По злату јечма и шенице јаре 


Гдје трепти јутро и светлила лије, 
Пада по дрвљу и захвата села 
И раштркане колибице мије. 


Низ голу стрмен пљуште хитра врела, 
Кб да би крупне рубине, што горе, 
По долинама разасути хтјела. 


Тамо, у страни, под пламењем зоре, 
Виде се чељад, трсната и здрава, 
Ко тврда стабла на хрбату горе. 


У поље слазе, гдје ријека плава 
Тече и класје жедно пије росу 
И по врбаку танка магла спава. 


Погледај! Ко је мушко носи косу 
Преко рамена а струка му бедра 
Ресама бије. Женске, с њима што су, 




















102 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
Грабље и виле држе; неке ведра 
И нејач малу. Већ чујем ђердана 
Звекет и видим трескају се њедра... 


Ево све дружбе! Овдје, испод грана, 
Своја гнијезда гдје косовац гради, Ра 
Гдје с букве шуште бајке давних дана, 


Видим их, ходе. Пољски вјетар хлади, 
Повија густу траву испред људи 
И јашмак диже са невјеста млади. 





|: Ту су и мајке. Гле, једној са груди ја 
Њ Голотрб мали пригб се и врео | | :4 
Пружио руке за маком што руди. 4: 


са Сви грабе брже, тамо, гдје се сплео, 
На домак стада и широке струге, 
Са златним класом клас златан и зрео. 


Већ су на мети. И рукаве дуге 
Загрћу косци и живо се кладе у 32 
Који ће прије надкосити друге. 












Збацише с глава саруке и ваде 
Из водијера гладилице старе, 
И хитром руком добре косе гладе. 











Сад пблегоше и шенице јаре 
Покривају их врси уздрхтани 
И росни лако на зори се жаре. 












И косци косе, и док вјетар рани уза 
Повија класје, са жилава врата ЈУ 
Мрсе се, вију, перчини им врани. о 







И сикће коса и у сјају злата 
Откоси леже и рубини росе 
Трепте по зрњу оборена влата. 








Југтор о МОЈЕ ТВОЈЕ. „ИЈа 








Сребрн се блесак просипа са косе, 
Набрекле дршћу на мишици жиле, 
И житом шушти корак ноге босе. 


Већ грабе грабље и дижу се виле —: 
Са навиљцима злата изнад чела, 
Ступају цуре. Радосне и миле, 


Плодове жетве, слатку храну села, 
У стоге слажу. Већ дрхтаву јару 
Из сухог њедра баца земља врела — 


Већ прислужено сунце, на олтару 
Небесном, трепти, зари, е бих реко, 
Као да виси и пламти у жару, 


Огромно, свето све, кандило неко ! 
Гле, један орб лети му, све брже, 
На клисурама што га сву ноћ чекд... 


Већ златна неба златни огњи прже — 
У хладу се, ево, путник турчин крије, 
Привезан коњиц покрај њега хрже. 


И надмећу се косци ко ће прије! 
Не ћуте они умора ни грча, 
Само што жеђи одољети није ! 


Гле, један, висок, као стабло срча, 
Бришући знојно лице, што се плами, 
Под јабланове до ријеке стрча — 


Прилегну земљи и на душак сами 
Жеђ врелу смири; док сјајно, кб срма, 
Трепери јутро и све зове, мами. 


У радовању шуми гора стрма 
И воде њене, грмјелица пуне, 
Пробијају се из хриди и грма. 








104 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Све пјева. Уз то ко да. росне. круне 
Класова златних додирују неђе, 
Полако, харфе невидљиве, струне... 


И кб да свуда плотове и међе 
Засипљу звуци, дробе се по трави, 
И падају ми на очи и веђе... 


Видим их... Ено, пурпурни и плави, 
По радној дружби лагано се свише — 
Сва женска њедра и росни рукави 


Трепере њима... Ја растем, све више, 
Ко стабло неко... И са мојих грана, 
Под благим пљуском од сунчане кише, 


Плодови руде, кд сан младих дана... 
И у свом соку ја чујем све звуке, 
И на свом плоду, у сред родних страна, 


Свијетле жетве ћутим топле руке... 


АЛЕКСА ШАНТИЋ. 





ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ. 


Данашњи наш нараштај не може просто веровати 
са каквим је тешкоћама наше друштво прелазило из 
фазе некултурнога доба ка фази колике толике цивили- 
зације блиског човека. Невероватно споро преносила се 
"једна по једна ствар, један по један предмет, које су 
културнији народи већ усвојили и употребљавали. 

И ма да ће вас изненадити кад вам кажем да је 
први билијар дошао у Србију 1822 године, а први кла- 
вир 1824, ипак немојте то узети у прилог културног 
стања тога доба. Билијар је некако упоредо са картама 
ушао у београдске кафане. Убрзо је, већ те године, 
било још неколико билијара у Београду и на њима су 
младићи толико висили да је то већ било профано. 
Алекса Симић, на пример, пише Кнезу Милошу о једном 
човеку, па да би га карактерисао као пропалицу, он вели: 
„Његови су послови од меане до меане, од билијара на 
билијар !...“ Јер ваља знати да се на билијаре тада није 
играло, но се у ствари коцкало. Највише се играла она 
игра са малим лоптицама. (1834 године јула месеца из- 
лази овакав оглас у новинама: „У Београду код Ећим- 
Томе налази се један добар билијар заједно с малим и 
великим куглама и таковима на продају. Љубитељи могу 
га сваки дан у Ећим-Томиној кафани видети и за приличну 
цену имати.“) Страст играња билијара толико је завла- 
дала да је 1849 године предлагано преко новина да се 
билијар уведе и у Читалиште само да би се чланови 
збирали. Први клавир је дошао у Кнез-Милошев двор. 





106 Српски Књижевни Гласник. 





Набавио га је Вито Ромита за Савку, млађу кћер Кнез- 
Милошеву, јер се тај талијански авантурист и карбонар, 
позније таст Кунибертов, био настанио у Србији и био 
учитељ Савки. 

Како су постепено и даље наилазиле ласте једна по 
једна, ласте које су наговештавале пролеће цивилизације, 
показаћу излажући их овде хронолошким редом. 

Тако, прва слушкиња из Земуна прешла је у Бео- 
град 1824 године. Њу је за Кнеза Милоша набавио и 
пребацио из Земуна Лазар Хаџи-Бајић. 

Године 1827 набавио је Кнез Милош први пут ка- 
шике за супу. Иначе их у вароши никако није било. 

Исте године, 1827, допутовао је у Београд први 
женски сунцобран, који се тада звао „зоненширм“. 

Године 1829 долази први капут у Србију. Носио га 
је Кнежев лекар Др. Стејић. Ото Дубислав Пирх, који 
је те године путовао по Србији, записује нарочито овај 
усамљени Стејићев капут. 

Године 1834 први пут је донето из Земуна | пиво и 
почело да се точи у Манојловој Башти на Зеленом Венцу. 

Године 1835 долази у Србију први сајџија. То је 
некакав Пилер, који је стигао из Петрограда и настанио 
се као „изучени сајџија“ у Крагујевцу. Како у Србији 
тада није било толико сатова да би од њих могао жи- 
вети, то тај Пилер затражи дозволу од Кнеза, и 1836 
године видимо га у Београду где прави и продаје цр- 
вени восак за писма. | 


Године 1839 јавља се у Београду један интересан-_ 


тан тип. То је неки Карл Карловански, „први у Србији 
сирћета фабрикант“, који објављује своје „жестоко и 
кисело“ сирће. Тај исти Карловански, кад није прошао 
код нас добро са сирћетом, прелази у Панчево и тамо, 
августа 1843 године, отвара школу као учитељ трговач- 
ких наука. Када му ни тај посао не полази добро, он се 
враћа у Србију и узима име Драгутин Карловански и 
отвара у Београду 25 маја 1847 године „Прво српско 
пливалиште и купалиште“. То је купалиште било под 





| 
| 
| 
| 
| 
ј 
| 
| 
| 
; 
| 


„"р 





ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ. 107 








градом, ниже Калимегдана и стајало је под управом Дра- 
гутина Карлованског а учитељ пливања био је Алберто 
Драгонер. Пливалиште Карлованскога прво је почело 
"бележити метеоролошка посматрања, то јест пратило је 
топлоту воде и ваздуха и бележило је колико је у ме- 
сецу било кишовитих, колико лепих а колико пријатних 
дана. Тако је 1847 година уједно и датум кад се у нас 
зачела опсерваторија. 


Када ни овај посао Карлованском није пошао 
за руком, он се реши да отвори бакалницу. И он је 
отвори, 1850 године, у кући саветника Стефана Стефа- 
новића на Теразијама. У тој бакалници он продаје пра- 
шак за буве, све фарбе, рафиниран зејтин за лампе, 
„брегеничне брусове“, швајцарски сир и харинге. Осим 
свега тога Карловански лечи и од шуљева. Али и поред 
свега тога, Карловански не заборавља своје панчевачке 
професорске способности и у огласу којим тражи ше- 
грта, вели да тај у његовој бакалској радњи „прилику 
има не само материјално ову трговину изучити него и 
теоретична знања о истој себи прибавити“. 

Таквих типова — као овај Пилер, који је најпре „изу- 
чени сајџија“, па после лије црвен восак, или као овај 
Карловански, који је најпре фабрикант сирћета, па про- 
фесор Трговачке Школе, па илиџар и најзад бакалин — 
било је тада пуно у Србији. 

Да пређемо сад на даљи низ културних ласта, по- 
што смо се поводом овог Карлованског зауставили код 
1839 године. 


1840 године јавља се први странац књиговезац у 
Србији. То је „Шваба“ Лудвиг Винклер, код којега је 
доцније становао и на чијим рукама је издануо српски 
списатељ Јоаким Вујић. 

Године 1841 јављају се већ дипломиране бабице, 
странкиње. Тако, најпре Пулхерија Клевертић (посрбила 
је презиме), „ексаминирана бабица“, која је „на Универ- 
зитету Пештанском бабичлук изучила“. Она се инсталише 





= 
ЈЕ 


108 Српски Књижевни Гласник, 
у Топал-Настиној кући, у чаршији, преко пута бакалнице 
Х. Димитрија Константиновића. 

Одмах за њом, исте године, јавља се и Фемија 
Хамерл која је опет свршила бабичлук у Пешти. Она је- 
седела у кући Мите Шарен-капе на Калимегдану. 

А 1842 године већ се јавља и први мушки кројач. 
То је Јован Димитријевић, „гражданин новосадски“, који 
је дошао у Београд са десетину момака и настанио се 
у кући Г-ђе Јелисавете Балаш, рођене Т. Солара, на Ка- 
лимегдану. Он се препоручује за израду мушког одела 
по најновијем „вкусу-журналу“. 

Године 1843 диже се прво купатило на Сави по „нај- 
новијем кроју“. (Оно Карловансково је пропало, а и иначе 
било је више пливалиште, школа за пливање). То прво 
купатило засновали су Коста Лепојевић и Димитрије 
Данић. 

Те исте године дошао је у Србију некакав Швај- 
царац Петар Кораи, и отворио је у Савамали кафану и 
гостионицу код „Златног Крста“ и довео кувара из Не- 
мачке, а имао је и „тшећерних колача“ и „изјутра вру- 
штук“. То је била прва кафана са европском кујном. 

Године 1844 настањује се у Београду први странац 
молер. То је Јосиф Варошек, који „обитава у кући Раки- 
џинијој с изложеним на кући златним словима именом“. 

Те исте године долази у Београд први „дагероти- 
писта“ Јосиф Капилери, који обитава у кафани Дуна- 
вовића до Варош-Капије. А те године се јавља и први 
кројач женског одела, Павле Темељкић, који се препо- 
ручује „добивши десет момака из иностраних земаља“ 
да ради по најновијим француским и бечким журналима. 
Обитава у Великом Зданију на другом боју. 

Године 1845 јавља се већ први „цукерпекер“. То је 
неки Сима Николић из прека. А те исте године стиже 
и први циркус у Београд Г. Гота. (О овоме циркусу 
било је речи на другом месту). 

Године 1846 оглашава се први учитељ музике у 
Београду. То је неки Александар Скордилис, родом из 








ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ. 109 





_ Трста. Он поучава младе београђанке свирању уз гитар 
и певању уз исти. 


Године 1847 јавља се први зубни лекар. То је не- 
какав Мориц Лефнер који „шупље зубе неком масом 
запушава“. 


Године 1848 јавља се већ прва машамода. То је 
нека Персида Милошевић из Новог Сада, која себе на- 
зива „Матсћапде де тоде“ и препоручује своје сламнеи 
свилене женске шешире „по бечком вкусу“. 


Године 1849 доноси се у Српску Државну Штампа- 
рију прва брза машина (брзотиск), јер се дотле радило 
на оној, најпримитивнијој машини. Са машином стиже и 
први машиниста стручњак. Те исте године инсталише се 
у Београду и први европски печаторезац Леополд Га- 
лицијанер, који уједно реже и надгробне споменике. 


_ Године 1850 стиже већ у Београд и први „клавир- 
штимер“, неки Имро Шпеновић који је ослепио, и као 
слеп изучио у Пешти тај занат. Па онда стижу и први 
„флекпуцери“, Јован Унтербергер и Франц Лерг из Ти- 
ролске. 

Те исте, 1850 године, неки А. Дајч објављује прву 
фотографску радњу, и вели да је то „фотографија или 
нов начин зраком на артији ликове портретирати“. 

Године 1851 отворено је прво парно купатило у 
Београду. То је Шоповићево у Савамали, које и данас 
постоји. Те године стижу у Београд и први „тапацирери“, 
Х. Хирмил и друг М. Јајтелес. Исте годинне долази и 
први седлар, Фридрих Дитрих, који прави европска седла, 
У јесен те године стиже Карл Вимес „фектмаистер из 
Нидерланда“ и даје часове из борења. 

Исте 1851 године почиње и историја прве српске 
књижаре, коју ћу засебно описати. 

Године 1852, јавља се у Београду први „художе- 
ствени баштован Циглер из Штутгарда у Немачкој“, који 
нуди своје услуге. Али се он не задржава овде, већ убрзо 
одлази из Србије. 


|| 











Е 
ји 
| 
| 


Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


И сад већ сваке године прирашта број ових „култур- 
трегера“ и јављају се већ гомилама. Од тих ћу само, као 
карактеристичне, поменути Терезију Штол модискињу у 
Господској улици, која се 1855 године вратила.из Те- 
мишвара и донела: „шмизле, кофире, шешира и копфпуц“. 
Па онда 1858 први пут се јавља „изображена женска“ 
која ће по кућама давати часове из „немецког и фран- 
цуског“. А те исте године јавља се и први учитељ играња. 
Затим настаје маса мушких и женских кројача, од којих 
је најкарактеристичнији С. В. Живковић из Панчева који 
19 марта 1863 године објављује да је измислио српску 
ношњу, која је врло практична. „Горња се хаљина зове 
обреновка а доња сјединка“, вели овај панчевачки кројач. 


БРАНИСЛАВ Ђ. Нушић. 








ИВО ЋИПИКО. 





(+) 
Прво, о солидним особинама талента Ива Ћипика. 
У том погледу, о Ћипику као пеисажисти треба прво го: 
ворити. Јер, то је једна његова особина у којој је он 
први међу свима нашим приповедачима. Та његова осо- 
'бина условљена је већ самим тереном са кога Ћипико 
црпе своје историје и, нарочито, осећањем природе које 
је, као што смо видели, код Ћипика необично јако 
развијено. _ | 

Ћипико је, дакле, најбољи пеисажиста целокупне 
наше књижевности. Његови пеисажи, схваћени и у це- 
лини и у детаљима, показују једну необично богату 
књижевну палету, даровито око да схвати један пеисаж 
по ономе што је за њега најкарактеристичније и, наро- 
чито, много укуса. Његов је пеисаж, углавном, пеисаж 
под сунцем. Ћипико јакб воли рјет алт што је сасвим 
логична последица његовог схватања живота и јако раз- 
вијеног осећања природе. Његов је пеисаж увек ведар, 
чист и насмејан, као у правог луминисте: „Море је оба- 
сјано и непрегледно. Између њега и неба, у недоглед 
· ности, нема копче...“ (Крај Мора); „ИМ сунце тоне, па је 
· запад у пламену, по пучини само часом заиграју огњене 
"змије, сјајне круне — и до мало на море пада сивкасти 
вео...“; „Један дио затона био је на сунцу, остало у 
"сјени... Све се је у томе сјају губило, само се је лијепо 
_разабирало оно живо зеленило морског бора и оно там- 
није маслиново...“ (Крај Мора); и кад зимски дан опи- 
сује, Ћипико ће бити луминиста: „Лијеп је зимски дан. 








ке 


Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





Сунце мал не пече... Сигурно освануће и Божић, ведар 
и топао...“ (На сами Бадњак). Из ово неколико пеисажа 
јасно се види да је главна особина његових пеисажа 
светлост и боја, што ће рећи да је његово око главно 
чуло које учествује у пеисажу. Чуло мириса, и ако је 
приморски пеисаж пун рузмарина и вриса, мало ради, 
и његове личности не уживају у тим особинама пеисажа. 
Идући само за ефектима светлости и боја, Ћипико их 
налази у свој интензивности и у целој скали. Његова 
књижевна палета је пуна светлости и боја као сликарска 
палета Марка Мурата. Само, рекао бих, богатија је и 
дискретнија. Посматрајући један оток, он га, у погледу 
светлости и боја, посматра са сто очију: нема детаља 
који би му се могао поткрасти. У једном опису, у при- 
поветци Крај Мора („У то бијаше запало сунце..,“), Ћи- 
пико, после главних бојених акорада, улази у детаље: 
утицаји боја на чистине и голети, на поједина стабла, 
на лишће, на целу шуму узету као целину. У том по- 
следњем случају он налази, у зраковима који се прела: 
мају кроз гране, и најтише и најтананије сукобе светлога и 
тамног. Ако је која личност, например, под сунцем, он 
ће до детаља описати како она изгледа под сунцем: која 
је страна под светлошћу, а која у сенци, и колико, и 
како. Кад је Кате у води где „пара чупке“, он ће опи- 
сати како јој се, под светлошћу, преламају ноге у води, 
а гледајући у затон он ће умети да му да само ове 
атрибуте: плав, зелен, златан, сив или бео. Кад пак 
треба, као у импресији Задад, да опише какву собу, он. 
ће да је стави под сунце и да описује преламање сун- 
чевих зракова кроз прозорска окна; колико је светлост 
дохватила собу, и како изгледа собна прашина под зра- 
цима; како се титрају и играју своје игре сунчани зраци 
у сукобу са мрачним које бије из кутова; и, најзад, ако 
је каква личност у тој соби, он ће прећи и на њу, и 
описаће како јој се уши црвене и прозиру под светлошћу, 
или како јој око изгледа у томе тренутку. Посматрајући 
месец и месечину, Ћипико ће се такође највише да за- 





пина а аи свијање 5 аскљанићсља па 2 р о 








Иво Ћипико. 113 





устави на његовим светлосним и бојеним ефектима. Пошто 
га је описао, у приповетци На Поврашку с Рада, како 
стоји над кућама и поврх стабала, он ће прећи на свет- 
лост коју је просуо на поља и шуме, па онда на докове 
и увале у које су се увукли његови зраци, и, најзад, 
довевши у такав пеисаж и Цвету, која спава, пустиће 
зраке да уђу у собу и да падну на њено лице, те да и 
том приликом, сем других које су главне по саму при- 
поветку, да какав детаљ из области чисто сликарског 
пеисажа. У том погледу, за његове чисто сликарске осо- 
бине, најкартктеристичнији је овај опис из приповетке 
На Мору: „Међутим, сунце се слегло. На скрајњој тачки 
обзорја, тамо око запада, црвено је и као закрвављено; 
мало више, љубичасто Плаво. Велики дио неба заодио 
се разноликим меким бојама и ишарао фантастичким 
приликама. Сјеверна пак страна разом брдина шамна је; 
покрио ју густ облак, чији су вршци оловасти и сури... 
Пошљедње свјешло просуло се преко мора све до чамца, 
па га обасјало жеженом ждраком. Његов сјај још више 
отскаче, јер се такми са црним гомилама што се од сје- 
вера тек видњиво подижу. То свијешло и њих обасјава. 
У њем се прелива боја њена лица и плава јој коса...“ 
Тај опис показује како је Ћипико сав светлост и боја, 
и да уме пеисаж да ради само ради пеисажа, на начин 
сликара који тачно бележи све бојене и светлосне вред- 
ности. Многе његове слике и импресије и нису ништа 
друго до чисто сликарски пеисаж и акварелистички рађени. 
Понекад, цела историја има чисто подређен карактер; 
другим речима, цео догађај је само једна фигура у пе- 
исажу. Но, сем тога пеисажа, пеисажа ради пеисажа, 
Иво Ћипико има и пеисаже који улазе и у сам догађај, 
и у саму приповетку, као саставни део „унутрашње 
вредности“ једне приповетке који има да је услови, или 
објасни, или веже у целину. Последњим својим делом, 
такав је и опис месечине у На Поврашку с Рада (опис 
месечине кад Цвета спава), који смо раније поменули. 
Такав је, још и више, један пеисаж у /7огибе као од 
8 











, 
| 
| 
| 
А 


114 Српски Књижевни Гласник. ~ 





Шале и други у лепој приповетци Крај Мора. У тим 
приповеткама, пеисаж има свој „радећи карактер“, и 
Ћипико га (то му је доцније постао манир) употребљава 
најчешће онда када му се у приповетци што крупно 
деси. Кад Павле, например, погину на међи (/7огибе као 
од Шале), Ћипико завршава целу хронику једним лепим 
пеисажем који је, и ако на први поглед свраћа пажњу 
са догађаја, у пуној вези са самим догађајем, и као нека 
врста симбола свега онога што се десило. Павле је у 
ропцу и Ћипико, као осетљив уметник, за то време од- 
враћа пажњу с призора, и обазире се по пеисажу, испреда 
га, прати сунчане зраке по шуми и бележи њихове вред- 
ности и, у последњем моменту, допушта да један зрак 
падне на мртвачево лице, и тиме спаја пеисаж и дога- 
ђај, спаја и завршава елегатним гестом: „Погибе кб од 
шале!“ Такав је исти случај и у приповетци Крај Мора. 
Кад Бело убија Јера, Ћипико се, кад је овај у ропцу, 
сав баца на оток и описује га на начин који је у пот-: 
пуном складу са историјом која се десила. У тој врсти 
„радећег пеисажа“, он заиђе дубоко у пеисаж, описује 
га детаљно и аналише и, у тренутку кад мислимо да се 
много удаљио од главне ствари, он врло ингениозно 
нађе везу између пеисажа и догађаја, и с њом завршава 
историју на скоро увек елегантан и уметнички начин. 

Поводом пеисажа, може се још да дода да је Ћи- 
пиков пеисаж врло добар и кад се схвати у искључиво 
књижевном смислу те речи. Тако, на пример, као човек 
од много укуса и осећања хармоније, он уме да одабере 
и изрази речима само оно што је најлепше у једном 
пеисажу, уме да нађе нијансу, уме да да одговарајући 
тон, живљи, мекши, јачи, бржи, или хладнији, према 
томе што потражује само градиво. Један је опис у томе 
погледу права једна „симфонија у бело“ (,„..А и око 
њих све ћути, само вјечита река шуми и мјесец го опре- 
зно стражи. Његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, 
циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, рас- 
пружених, непомичних сјења још мрак вреба... Над све, 











Иво Ћипико. 115 





докле око допире, пала је дубока, снежана, зимња ноћ, 
чиста, бијела, неоскврнута као пречиста дјевица !...“). Тон 
је овде врло добро нађен, ма да је на једном месту по- 
кварен незгодним поређењем („светлост циједи се ваз- 
духом као млијеко“), нађен је и згодан речник, и задр- 
жана и нешто недовршена реченица која даје утисак 
свечане тишине и, најзад, и нека врста тешкога ритма 
који одговара самоме пеисажу. 

Из свега овога што је речено о Иву Ћипику као 
пеисажисти, јасно је да се пеисаж Ива Ћипика треба да 
схвати као чисто уметнички пеисаж. Јер, Ћипиков пеин- 
саж није, какав је чест случај код свих пеисажиста, само 
чиста констатација природе или, у најбољем случају, само 
опсервација. У пеисаж Иво Ћипико ставља и своју лушу 
и све особине свога талента, и отуда је његов пеисаж 
много лепши од самог природног пеисажа, јер писцу је 
остављено да из природног пеисажа одабира само по 
своме укусу за свој пеисаж. У Ге дотате ф Аттћат и 
Те сопаге Гапаог, Едгар Алан-По развија врло лепо идеју 
да природни пеисаж није никада савршено леп; он по- 
стаје леп благодарећи „човечјем раду“. Идеја природе 
остаје ; али је измењена у детаљима, благодарећи нашем 
укусу који из једне целине узима само оно што се њему 
допада. У том случају, природно је да уметник може да 
превазиђе природу, јер он одабира и одабрано подре- 
ђује и приређује: наглашава оно што је лепше и баца 
у позадину оно што је мање лепше. То, наравно, важи 
за пеисаже бољих уметника. Према томе, то важи и за 
пеисаже Ива Ћипика, јер они су његова „душевна стања“ 
која никада нису ни обична, ни проста. 

Па ипак се пеисажима Ива Ћипика мора да учини 
једна примедба; али, само једна. Као и сваки пленериста 
и луминиста, и Иво Ћипико врло често даје утисак 
једностраности, и сувишног гледања пеисажа кроз један 
темпераменат који има ванредно снажно развијене неке 
особине, док су друге слабе, или их никако и нема. 
Тако, у погледу боја и светлости, његови су пеисажи 

8 








116 Српски Књижевни Гласник. 





врло обилни и пуни детаља; али, то је једина страна 
с које су посматрани: они су, махом, само сликарски по. 
сматрани, посматрани само оком, и стога у њима има 
опсервација и детаља које оно може и уме да нађе. По- 
сматрани, дакле, као чисто књижевни пеисажи, његови 
пеисажи изгледају нешто једнострани и монотони, јер су 
из њих скоро потпуно искључене опсервације и поједи- 
ности до којих се долази другим чулима. Иво Ћипико 
има око за светлост и боје, и њихове преливе и сукобе; 
за материјална пак кретања, за онај пеисаж где је главно 
кретање или снага, узвишено или елементарно, или за 
пеисаж који се има чисто лирски да схвати, или онај у 
коме највише има да учествује и налази опсервације 
чуло слуха или мириса, — он је, по опсервацијама и по- 
јединостима, обичан или чак и врло слаб и, нарочито, 
не може да карактерише пеисаж по ономе што му је 
најкарактеристичније. Ћипико, који је онако ингениозан 
у пеисажима светлости и боја, не види другу врсту пеи- 
сажа у правој природи њиховој. Његов опис буре, на 
пример, карактерисан је јачином таласа, обликом њи- 
ховом, и звуком који производе; и то је све. Осећање 
узвишенога и елементарнога, које је у том случају нај- 
већма условљено, осуствује из пеисажа. Све то долази 
отуда што Ћипико цео пеисаж гледа само кроз око, и 
саопштава само његове опсервације. Али, и овако јед- 
нострани, његови су пеисажи врло лепи; јер, Ћипико 
уме да одабира, зна да акцентише оно што је лепо, и 
засени оно што није. Једном речи, Ћипико има укуса, 
има за своје особине оне особине које Емерсон казује 
у цитату који смо исписали у зачељу ове главе. 


Поводом пеисажа, већ су биле додирнуте његове 
особине: вешта употреба контраста, и обиље детаља. 
Прва од тих двеју, нарочито, и друга, у другоме реду, 
нарочито су потребне за пеисажисту. Тако исто, оне су 
потребне и за друге стране једног књижевног рада, и 
Ћипико и ту обилује њима. Контрасти су нарочито ефек- 





РПЦ ну ~> >, 








Иво Ћипико. 142 





тивни, и Ћипико уме њима врло лепо да оперише. Да 
карактерише једну ситуацију, да је поентира, Ћипико да 
само у једној реченици какав контраст који, на први 
поглед, нема никакве везе са ситуацијом; па ипак, тај 
контраст, који ни сам по себи није карактеристичан, и 
ако нема никакве везе са тоном ситуације, лепо попу- 
њује ситуацију, и каткада везује оне детаље који изгле- 
дају најудаљенији. Кад Нико, например, умире, и његово 
имање треба, пред два сведока да се преда Ради, Рада, 
после такве једне ситуације којој није ни присуствовао, 
улази у собу, пошто је из ње и поп Вране отишао по 
свршеном причешћу, и целу мрачну ситуацију поентира 
са: „Не би ђаво попа Врана стигао; бијесан, па рази- 
грао вранца... није већ божји вјетар... Ах!“ (Тјауци). Са 
тим контрастом, Ћипико постиже врло леп ефекат. Сам 
по себи, тај контраст не вреди много; али, у оваквој 
ситуацији, он долази као изненађујући закључак, и ефек- 
тивно утиче. То је она „флека“ код сликара — импре- 
сиониста која сама по себи не значи ништа, али, с оста- 
лим бојама, прави леп акорд и ако је с њима у контрасту. 
У Сељанци Јанка Веселиновића има један такав врло 
ефективан контраст. Кад се сељаци, при крају романа, 
враћају са погреба главне јунакиње, један ће од њих 
погледати на запад где је сунце већ зашло и, усред 
онако погребне атмосфере, рећи: „Зацрвенило се небо. 
Биће сутра ветра!...“ Ћипико, као што рекох, врло вешто 
и врло често с њима оперише. У роману За Крухом 
има један такав врло вешт и ефгктиван контраст, и 
ако је врло суров и циничан. Јереов и Маријин отац на 
самрти је. У том моменту долази власт да за порез попише 
и козу, последњу потпору целе породице. Жандарм, и 
ако зна да је глава породице на самрти, осорљиво пита: 
„Куд је коза>“, жена одговара: „Пустите, да ми муж 
бар у миру испусти душу...“, после чега долази страшан 
одговор: „То је други посао.. Ма дајте козу..“ У том 
_ истом роману, таква је иста употреба контраста иу 
сцени између поседника Тадића и једног одборника у 





х 


| 


118 Српски Књижевни Гласник. 


општинскоме одбору. Од ових сцена, још је карактери- 
стичнија за употребу контраста и сцена пратње Јурина 
оца, из једне врло лепе ћЋипикове приповетке; то још 
нарочито и стога, што је тај контраст посматран као 
детаљ, врло леп и лепо нађен. Сцену пратње Јурина оца 
Ћипико затвара овим: „Кад избише на чистину, изнад 
села, сребрни криж у рукама детета засја на сунцу. 
Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче 
између мрких маслина...“ Овај детаљ, као и они ранији, 
приказују Ћипика као писца који уме ванредно умет- 
нички да затвори сцену детаљем који је, на први по- 
глед, врло далеко од главних ствари у сцени. Тим кон- 
трастом градива, или контрастом осећања, или, као у 
пеисажу, контрастом боја, он уме врло вешто да обрати 
пажњу на оба елемента из којих је створен контраст и 
да их, заједнички и на по се, истакне и подвуче. Две 
ствари у контрасту, допустите ми парадокс, и ако су у 
противничким ставовима, најефектније се спајају. На месту 
где се два контраста спајају, добија се ефекат који је 
јачи од оба посебице узетих. То је врло често и врло 
добро уметничко средство: и за поезију, и за прозу, и за 
сликарство, и за вајарство. То Ћипико осећа и ако, можда, 
не зна, и стога иде до манира са употребом контраста. 

Говорећи о Ћипиковој употреби контраста, видели 
смо и детаље које налази, и карактеристике којима ка- 
рактерише, и опсервације које чини. Али, у оним слу- 
чајевима, те се особине не виде сасвим јасно; јер, махом, 
оне су му биле у другом плану, и везане за ефекте кон- 
траста. Његови детаљи, карактеристике и опсервације, 
нарочито кад се тичу људске природе, нису онако не- 
обични и ретки као у Борисава Станковића, као што 
они који се тичу природе и пеисажа далеко превазилазе 
детаље и опсервације Борисава Станковића ; али, и ипак, 
њих има и од такве врсте да се треба и оне да наведу 
ради што пуније карактеристике талента Ива Ћипика. 
Да се у том погледу изведу закључци, најподеснија је 
личност газда-Јове, „паука“, из романа Гауци. Да ка- 








67: «Ррариаан 


Иво Ћипико. 19 








рактерише „паука“, Ћипико је нашао и леп и вешт начин, 
и такве исте детаље, карактеристике и опсервације. Вој- 
кану, једној од жртава газда-Јовиних, треба новаца да 
плати порезу и „неке потркушице“. Но, газда Јова се 
брани да нема новаца, али би му зато дао тридесет „ква- 
рата“ кукуруза по шест динара, па нека то Војкан прода 
и подмири дужнике. Војкан узима кукуруз и нуди по 
вароши, али никоме није потребан. Војкану не остаје 
ништа друго до да га понуди самоме газда Јови. Газда 
Јова, који раније тобож није имао новаца, сажали се на 
Војкана и свој кукуруз који је продао по шест динара 
прекупљује по четири. Војкан, дгкле, даје сто осамдесет 
динара за сто двадесет, и то под познати приморски зе- 
ленашки интерес. Још нешто из начина који је Ћипико 
употребио при моделирању личности газда-Јове. Газда- 
Јова има у вароши и своју крчму, и нарочито пази да 
они, који узимају од њега новац под интерес и еспап 
на вересију, свраћају у њу, и ту троше његов новац који 
је сада њихов. Зна се пак — то је врло карактеристи- 
чан детаљ — да газда-Јова прима од сељака који од 
њега траже услуге све могуће поклоне у пићу и јелу,и 
то шаље на продају у своју крчму. На тај начин, му- 
штерија који је свратио у крчму, како моралише један 
стални гост те крчме. можда пије баш оно вино или једе 
ону пршуту коју је сам морао да поклони газда-Јови да 
би га умилостивио и одобровољио да му да новаца или 
еспапа. Овај и пређашњи детаљ показују како Ћипико 
уме, из сцене у сцену и дедуктивним путем, све више и 
све јаче да карактерише централну личност романа, слу- 
жећи се, при том, једном сасвим модерном методом, 
оставити да се личност сама карактерише из разних си- 
туација и сцена кроз које се спроводи. Ова два детаља, 
покрај још многих других мање добрих, показују да ћи: 
пико скоро уме да моделише на начин којим су моде- 
лирани Харпагон, Меркаде, Чича Горио и Кир-Јања: 
снажно, и ако просто, јасно, и одређено. Ради каракте- 
ристике тих особина његовог талента, ево још неколико 





“ рРРР 


| 
| 





120 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





примера. У За Крухом, после једног разговора између 
Марије и Ива Полића, Ћипико на изласку из ситуације 
поставља овако, у ставу статуе, Мва Полића: „Он гле- 
даше за њиме нетремице; боли га, а нема ријечи да је 
задржи, док она закриљена сноповом сенком полагано 
одмиче у сунцу...“ Овако пластичних слика, које Ћипико 
обично оставља за крај ситуације, има неколико; али, 
ова је најкарактеристичнија, јер цела тешка и озбиљна 
њена стилизација одговара самој ситуацији. Није много 
мање карактеристична и опсервација коју је Ћипико 
дао кад, после прве брачне ноћи, Раде и Божица из- 
лазе из колебе: „Око њих лежаше сатрвен погажен 
снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа...“ 
(Пауци) Тај изненадни детаљ (...„и лијепо се види траг 
њихових ноћашњих стопа...“), који је у исто време добар 
и као пример за употребу контраста, даје овде нарочите 
дражи. Ћипико се, после онакве ноћи, баца на један 
детаљ који је, на први поглед, далеко од праве историје 
који, међутим, стоји у пуној вези са целом историјом, и 
на нарочит и дискретан начин везује два доба у животу 
Рада и Божице. Није рђава, ни обична, ни она опсерва- 
ција кад Ћипико описује припреме Др. Мариеве за са. 
моубиство у приповетци Запад, додавши, кад се Марио 
баци у постељу: „.под се стресе, а на орману нешто 
цикну“; као ни опсервације које је Ћипико учинио кад 
се Антица венчава с Марком кога не воли (Аншица); 
као, најзад, ни опсервације које је дао описујући познате 
приморске суше (За Крухом). 


(Наставиће се) 


БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 





КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 





Јован Скерлић, СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, ЊЕГОВ живот, 
РАД И ИДЕЈЕ. Београд, 1910. 
(Крај.) 
ПЦ 

Пошто је описао живот Светозара Марковића и дао 
слику његове личности, Г. Скерлић је имао још да из- 
ложи његове идеје. Што Г. Скерлића највише занима 
код идеја, то је утицај који су оне имале на људе, њихова 
популарна моћ. Због тога се најрадије бави оним иде- 
јама у које су људи веровали као у своја начела, које 
су имале моћи да изазивају одушевљење народа, које 
су биле узрок друштвеним потресима и историјским до- 
гађајима. 

То је што треба имати на уму да би се разумео 
начин на који он излаже идеје Светозара Марковића. 
Он не рашчлањава и не претреса Марковићеве теорије; 
он их даје у кратким, лапидарним формулама, у оној 
упрошћеној и популарној форми у којој су биле запам- 
ћене од публике. Одиста, на што улазити у појединости» 
Оне нису биле познате ни десетом делу Марковићевих 
" следбеника, и то им није сметало ништа да му следују. 
Колико је њих из ближе знало како би изгледало то 
ново државно уређење на основи самоуправе, о коме је 
Марковић једнако говориог Њима се допадала идеја, да 
не кажемо реч, „самоуправа“ као таква, и они су је при- 
хватили, не бринући о појединостима. Ко хоће да позна 
Марковићеве идеје онакве какве су дејствовале на људе, 





122 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК 





ко хоће да их позна као „идеје-силе“, тај треба не 
да рашчлањава Марковићеве теорије, него, напротив, 
треба да их збије у оне велике речи, у оне звучне фор- 
муле, које су им биле спроводници код публике. 
Овај начин који је Г. Скерлић изабрао за излагање 
Марковићевих идеја, има без сумње много добрих страна; 
у историјским студијама као што је ова књига Г. Скер- 
лића, то је најбољи од свих могућих начина. Тим својим 
начином Г. Скерлић влада виртуозно. Он осећа народ, 
осећа публику, — има, као што би рекао Сент-Бев, по- 
пуларну вибрацију; он се никада не вара, кад код једне 
теорије треба одвојити оно што је могло, од онога што 
није могло допрети до публике, — и зато, док читамо 
| његово излагање Марковићевих идеја, нама се чини као 
да слушамо таласање гомиле, толико су оне дане у 
својој прилепчивој, популарној форми, у којој се као 
електрична струја преносе и разносе. 
5 Али Г. Скерлић се не ограничава на излагање. Он 
даје и свој суд о Марковићевим идејама. Његов суд то 
| је суд једног човека који је у своје време био Марко- 
| вићев ђак, и који се свог старог учитеља сећа с узбу- 
| ђеном благодарношћу. Он увиђа, истина, да, с чисто тео- 
ријског гледишта, Марковићеве идеје не изгледају увек 
тачне, али, по његовом мишљењу, то им не умањује вред- 
ност. Какве биле да биле, те су идеје имале огромног 
утицаја на духове; нико више од Марковића није учи. 
нио за „духовну формацију данашње Србије“. Идеје 
које су имале толико практичног успеха, не дискутују 
се више: као свака снага, оне се правдају самим својим 
успехом. И пошто данашња Србија, по мишљењу Г. Скер- 
лића, представља велики напредак према некадашњој 
Србији, то би изашло да су Марковићеве идеје имале 
не само великог него и благотворног утицаја. И нашто, 
онда, идејама које су толико допринеле нашем напретку, 
чинити ове или оне чисто теоријске замерке > 
Критериум Г. Скерлића у оцени Марковићевих идеја 
сасвим се слаже са начином на који их је излагао. Те 





ПРИЈЕ 7 "ЊЕ". -—"" 


= да ба 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 123 





идеје које је излагао као „идеје силе“, он оцењује чисто 
по њиховим практичним резултатима. Ништа природније 
од тога, — и, на први поглед бар, ништа вештије од 
тога. Погрешне идеје, као и неморалне радње, најбоље 
се бране својим успехом. Ипак, кад вредност Маркови. 
ћевих идеја хоће да се цени не по њима самима, него 
по њиховом утицају, треба видети из ближе у чему се тај 
утицај састојао. Лично, ја не верујем да је он био тако 
велики, а још мање тако благотворан. Ако сам добро 
разумео Г. Скерлића, он налази да је Марковић утицао 
двојако : (1) као морални учитељ; (2) као политички рад- 
ник. Да видимо прво моралног учитеља. 

Као морални учитељ, он је био у главноме пропо- 
ведник алтруизма. Његов морални идеал види се оличен 
у његовом „бољем човеку“. Марковићеву концепцију 
„бољег човека“ Г. Скерлић резумира овако: „Бољи човек, 
то је створење које има моралнога идеализма и велику 
количину оне „љубави према људима“ о којој говори Чер- 
нишевски; то је човек који својим духовним напорима 
„Оослобођава сама себе“, и који се, ослобођен и облаго- 
рођен, подигао у висину чисте мисли и вишега морала. 
Један тако развијен и препорођен човек не може да 
трпи лаж, таму и неправду око себе, и његов интенси- 
ван морални живот продужује се у експансивну соци- 
јално етичку акцију. Бољи човек, за то што види да су 
„лична срећа човекова и срећа човечанства у потпуној 
хармонији“, неизбежно постаје социалист“. Овде има од 
свега: од индувидуалистичког рационализма философа 
ХМШ века и њихове вере у једну природну хармонију 
коју наш разум, ослобођен од предрасуда, треба само 
да увиди; од Бентамовог утилитаризма; од Контове љу- 
бави и идеалисања човечанства; од руског нихилистич- 
ког пожртвовања за идеју и потпуног одрицања своје 
личности, — све то помешано заједно у један на хладној 
рационалистичкој основи егзалтиран алтруизам. Бољи 
човек Марковићев јесте један човек који не живи за 
своје личне интересе него за опште корисне идеје, један 





! 










124 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








човек код кога је алтруистички начин осећања постао 
исто онако природан, као код обичног човека егоистички 
начин осећања. 

Противу Марковићевог бољег човека не може имати 
нико ништа. Он је симпатичан као символ строге начел- 
ности у живогу и једне развијеније социалне осетљиво. 
сти. Питање је само да ли су Марковићеве проповеди 
имале одзива код публике, и да ли је он, одиста, успео 
да однегује један нараштај алтруиста. 

Као морални учитељ, Марковић не изгледа да је 
био врло срећне руке. Следбеника је имао доста, али 
само из почетка, за једно кратко време. Ниједан од њих 
није истрајао до краја; сви су променули вером, одрекли 
се социализма, па с њиме и алтруистичког идеала. У 
току времена, негдашњи Марковићевци постали су ми- 
нистри и саветници; неки су се од њих одликовали као 
великозакупци дувана и „обделатељи руда и копова“; 
више или мање сви су се прилагодили овом бирократ- 
ском и капиталистичком друштву, прилагодили толико 
да се данас они, и нико други, находе на његовом врху. 
На место Марковићевог алтруизма, они су примили наш 
обичан буржоаски морал, с којим се без сумње може 
бити поштен човек у обичном смислу речи, али неи 
онај бољи човек о коме је причао Марковић. Треба за- 
мислити једног Исуса чији су ученици постали фарисеји, 
или једног Лутера чији су се ученици вратили католицизму, 
— такву судбину имао је Марковић као морални учи: 
тељ у Србији. 

На ово се може приметити, да су следбеници Мар- 
ковићеви, истина, брзо престали бити социалисти, али 
да су они и после тога остали строго начелни људи, и 
да им жртве које су подносили за начела, дају пуно 
права да их сматрамо као алтруисте. Али јели та при- 
медба тако озбиљнаг Ми нећемо улазити у питање да 
ли је радикална странка икада била тако строго начелна 
странка као што неки узимају; али, претпостављајући 
баш да је она тако строго начелна странка била, она је 














Књижевни ПРЕГЛЕД. =" 125 


то могла бити само до 1883. Од тада она све више пада у 
опортунизам, постаје иста таква као и друге странке. 
Али баш и онда кад је била строго начелна странка, у 
њеној начелности није било ничег алтруистичног. Њена 
начелност била је чист партијски фанатизам, који је, као 
сваки партијски фанатизам, садржавао више мржње него 
љубави ; старовремски радикал мрзео је противника горе 
него Турчина, што за цело није било врло алтруистички. 
Шта више, у маси радикалне странке није било ни пра- 
вог одушевљења за идеју као такву. Масу радикалне 
странке чинио је сељак, који је тврдо веровао да ради. 
кални програм значи рај за сељака, и који се за њ за- 
гревао из класног егоизма, без икаквих идеолошких по 
буда. Било је, истина, радикала који су гоњење власти 
мушки подносили. Али овакви примери партијског ју- 
наштва налазили су се махом у доњим слојевима странке, 
код неписмених сељака, малих газда, малих чиновника, 
све људи код којих је тешко претпоставити неку му- 
ченичку љубав према идеји. Исту такву отпорну снагу 
према власти показивали су и стари Обреновићевци под 
Врачарском владавином. Вероватнои код радикалних, и код 
Обреновићевских нараштаја, она се објашњује нечим што 
лежи у самој раси: нашом још сировом националном 
снергијом, или старом хајдучком крви, или оном муклом 
источњачком издржљивошћу бола и муке, или свим тим 
заједно. Разуме се, ја не одричем да је радикална странка 
била врло борбена странка. која је оставила дубока 
трага у нашој историји. Ја само не видим да је њена бор: 
беност имала икакве везе с оним алтруистичким облаго- 
рођењем душе, које је проповедао Марковић. Радикална 
странка није била морални већ политички покрет; може 
бити, наш јакобинизам, али за цело не и наш пури- 
танизам. 

Говорећи о Марковићу као моралном учитељу, Г. 
Скерлић нарочито истиче његов алтруизам, његову кон- 
цепцију бољег човека. Он то чини стога што се јамачно 
њему самоме то најбоље допада. Али то што се њему 





И па _--- 


126 Српски Књижевни Гласник. 





највише допада од Марковићевог учења, није оно што 
се највише допадало и Марковићевим следбеницима. Ја 
припадам може бити последњој ђачкој генерацији која 
је још стајала под Марковићевим утицајем (та је гене- 
рација приредила, 1888, једно издање његових списа), — 
и могу на основу властитог сазнања да тврдим које су 
његове идеје биле најрадије примане. То нксу његове ал- 
труистичке већ његове материалистичке идеје. Јер, про- 
поведник алтруизма, Марковић је био, у исто време, и 
популаризатор материалистичке философије. 
Митериалистичку философију Марковић је разуме- 
вао на начин једног бистрог ђака. Његови следбеници, 
који су се с том философијом упознали прво кроз ње: 
гове списе, разумевали су је на начин једног ђака који 
не би био тако бистар. Та идеја да у целој природи 
владају исти закони, да ти закони не истичу ни из какве 
више божанске воље, него „из својства материје и снаге 
што састављају васиону“; да човек није никакав изузе- 
так у природи; да и он потпада под законе који вла- 
дају органским светом; да између њега и осталих жи- 
вотиња може бити разлике само у ступњу а не у суштини, 
— та идеја сасвим је помела наше младе материалисте. 


Они су одмах покушали да своје материалистичко гле-. 


диште примене у свакидашњем животу. У свему ономе 
што се око њих дешава, они су се усиљавали да виде 
само нужно дејство природних закона, строго детерми- 
нисане појаве, једну просту трансформацију материје, 
речју нешто што не треба да нас ни изненађује ни 
узбуђује. С том тобоже научничком хладнокрвношћу, они 
су желели, премда нису увек могли, да приме чаки 
оне ствари које су се њих лично тицале. Код њих се 
могла видети иста она усиљена равнодушност, извешта- 
чена неосетљивост, напрегнута флегматичност, коју је 
Тургењев тако лепо описао код свога Базарова. У сво- 
јим успоменама, Јован Суботић прича о једном младићу 
из социалистичке генерације, који је, доследан у свом 
материализму, оставио мртвог оца код куће, и отишао 





Пур р > 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 127 





у позориште. Нашто се жалостити због једног догађаја 
који није ништа друго него једна неизбежна трансфор- 
мација материје» У кратко, из поштовања према природ- 
ним законима, наши су материалисти угушивали све људ- 
ске осећаје у себи, и падали у једно свесно, намерно 
подивљавање. 

Али праву пометњу изазвала је код Марковићевих 
следбеника тек она идеја, да између човека и осталих 
животиња има разлике само у ступњу, или, како се у 
једној популарној формули говорило, да је човек постао 
од мајмуна. Да би се ова веза између човека и живо- 
тиње доказала, требало је између осталога оборити и 
старо спиритуалистичко веровање, да морални живот ч0- 
веков ствара читаву провалију између човека и живо 
тиње. Због тога се описивала дуга и спора еволуција | 
"човекова, показивало како су се све те више концепције 
и сви ти благороднији осећаји којима се он толико горди 
над животињом, развили тек постепено из обичних чул- 
них опажања и ниских животињских нагона; са човека 
је било скинуто све оно што је култура дала, и он остав- 
љен у својој примитивној бестиалности. Марковићеви 
следбеници добили су од ове научне демонстрације са 
свим чудне утиске. Они су разумели ствар тако, као да 
за науку постоји као истина само примитивна животињ- 
ска природа човекова, а да се све оно што је човек 
стекао врх тога под утицајем културе, има сматрати као 
једна конвенционална лаж, једна дуготрајна историјска 
предрасуда, чија је неоснованост изишла на видело тек 
сада кад се открило природно порекло човеково. Ни 
више ни мање, они су, у име природнога, огласили рат 
културноме (и то тим ревњивије, што смо ми Срби, сви 
"од реда, сељачки синови и унуци, са наслеђеним анти- 
културним осећајима). Сваки финији начин осећања и 
све више, моралне потребе огласили су за афектације; 
сваки апстрактнији начин мишљења за нешто скроз не- 
научно ; све друштвом утврђене норме и друштвом при- 
знате ауторитете за злоупотребе наше лаковерности... 





_ 


128 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Друштвене церомоније и куртоазија биле су једна де- 
тињарија ; естетику је требало уништити ; морал је био 
лажан као каква образина; чак и патриотизам, са строго 
научног гледишта, није се могао „доказати“... У накнаду 
зато, они су имали прави култ према нашим инстинк- 
тима и апетитима, доказујући да их се не треба стидети, 
нити их треба угушивати и дисциплиновати. Према нижим, 
физичким потребама били су пуни нежне пажње, и, на 
пример, ти исти људи који су и морал, и естетику, и 
патриотизам, узимали са скептичке висине, о сексуалним 
потребама говорили су са педантском озбиљношћу. Онај 
човек-животиња, који је био описиван само стога да 
би се боље разумело човеково порекло, постао је за 
следбенике Марковићеве једна идеална слика човекова; 
њима није било доста што је човек „постао од мајмуна“, 
него су хтели још да се човек врати мајмуну. На та; 
начин, они су били изврнули све појмове о рангу чове: 
кових потреба. Оне потребе које смо у току нашег мо- 
ралног и интелектуалног развитка научили највише да 


ценимо, биле су спуштене на последње место. На прво 


место биле су уздигнуте оне потребе којих смо се, услед 
све веће префињености, почели чак и да стидимо. Та 
нова јерархија потреба изражена је најјасније у оној 
познатој изреци, да један кобасичар вреди више од 
Шекспира. 

Главна карактеристика те генерације коју је Мар- 
ковић васпитавао, јесте цинизам, и то цинизам који није 
долазио од искуства, од једног дубљег, горчег познавања 
ствари, него цинизам књишки, афектиран. Истина, код 
Марковићевих следбеника цинизам није искључивао алтру- 
изам; Марковићеве алтруистичке теорије нису се за њих 
лепиле онаке као материалистичке, али се од тих тео- 
рија нешто ипак залепило, и, у начелу, они су сви били 
алтруисти. Али њихов алтруизам био је чист принцип, 
коме није одговарао никакав нежнији и племенитији 
начин осећања, никаква развијенија осетљивост, која на 
Западу многе меке душе баца у социализам. Они су били 





шансе њиви. 1 сабљи 


зе» 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 129 








алтруисти стога што су држали да је наука доказала 
да једно алтруистичко, односно социалистичко друштво 
најбоље одговара нашим правилно схваћеним личним ин- 
тересима. Њихов алтруизам није значио „љубав према 
ближњем“; он је био сасвим неосећајан и почивао на 
чистом рачуну. Зато ни њихови алтруистички принципи 
нису били дугог века. Чим су ти млади људи стекли 
мало више искуства, и видели да је социалистичко дру- 
штво још далеко, а да у друштву оваквом какво је, 
сваки граби за себе, — они су престали бити алтруисти. 
Али, како им је њихов цинизам остао и даље, ти про- 
машени „бољи људи“ показивали су у борби за живот 
једну нескрупулозност већу но обичну. 

По мом мишљењу, сав успех који је Марковић имао 
као морални учигељ, своди се на то ширење материа- 
листичких идеја међу младим људима, које су код њих, 
због њихове младости, а и извесних наслеђених анти- 
културних склоности, имале наопако дејство. Ко хоће 
себи да да рачуна о томе шта је Марковић значио као 
морални учитељ, нека се сети великошколца седамде- 
сетих и осамдесетих година (у време, од прилике, од 
пунолетства краља Милана па до његове оставке). То је 
био један младић који поштује само природне науке, — 
све друго презире, а нарочито лепу књижевност; који 
се ослободио свих предрасуда, свих социалних и кул- 
турних лажи; и стога држи да треба да буде неваспи- 
тан, распуштен, и бруталан; који из начела не носи кра- 
вату, и увођење у сексуални живот сматра као акт ви- 
соког просвећивања. Тај тип незрелог циника 0 је ду. 
ховно дете Светозара Марковића; шо је он створио као 
морални учитељ. Заиста, то није било бог зна шта. 

Да пређемо сада на Светозара Марковића као по- 
литичког радника. На политичком пољу његов утицај 
изгледа несумњив: он је, кажг се, отац радикалне странке. 
У истини, радикалну су странку створили Никола Пашић 
и Пера Тодоровић; без њихових организаторских и аги- 
таторских способности, по самим чланцима и књигама 

9 








130 Српски Књижевни Гласник. 





Светозара Марковића, она не би никада постала. У оста- 
ломе, баш и да се узме да је радикална странка његово 
дете, то је једно дете које ни мало не личи на свога 
оца. Одиста, шта је радикална странка остварила од Мар- 
ковићевог програма Апсолутно ништа. М може ли се 
овда рећи: Марковић је имао огромног политичког ути“ 
цаја, јер је створио једну политичку странку, која је сав 
његов програм одбацила као непрактичан. Највеће исто- 
ријско дело радикалне странке јесте овај парламентарни 
режим који данас имамо. Јели Светозар Марковић, шо 
хтео Он је, истина, говорио о скупштинској влади, али 
не у једној буржоаско-бирократској држави, него у јед- 
ној држави слободних сељачких општина. Сем тога, у 
чисто техничком смислу, он није био за парламентарни 
режим, него за конвентовски, — за владу скупштинских 
одбора, а не за владу одговорних министара. Радикални 
парламентаризам није ни најмање надахнут Марковиће- 
вим идејама; то је само логично продужење оног што 
су либерали, највећи Марковићеви противници, започели 
о Св. Андрејској Скупштини. Рећи ће се можда: ако не 
сада, а оно у свом почетку, радикали су се држали Мар- 
ковићевих идеја; они су с Марковићевим програмом иза: 
шли пред народ, и, благодарећи том програму, добили 
ону велику популарност од које и данас живе. Први 
програм радикалне странке без сумње је састављен у 
Марковићевом духу; ипак оно што је код Марковића било 
главно: завођење општинске својине земље и сељачког 
колективизма не налази се у том програму. Од Марко- 
вићевог учења одбачен је сав конструктивни део; задр- 
жан само негативни део: његова критика бирократског 
система. Тај негативни део допао се сељачкој маси осо- 
бито, али то је било само стога, што је сељачка маса, 
и пре Марковића, мрко гледала на чиновнике; било је 
сасвим излишно износити јој теоријске разлоге противу 
бирократског система; она је и без тих разлога била 
готова да на тај систем виче. Што је најлепше, чаки 
тај негативни део Марковићевог програма, који јој се 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 181 



































иначе допао, сељачка је маса разумела погрешно. Ја 
наводим самога Г. Скерлића. „У првом часу“, каже он, 
„још почетком седамдесетих година, био је основни не- 
споразум између оних који су повели покрет (то јест 
радикални покрет) и саме сељачке масе Млади соција- 
листи и демократи, напојени модерним идејама слободе 
и федерализма, објавили су рат полицијској држави, и 
под њихову заставу дошле су велике сељачке масе још 
у атавистичким инстинктима својих предака пастира и 
хајдука, које су вековима живеле слободним животом, 
и које су без историјски створеног осећања целина, без 
социјалне дисциплине која долази као последица соци- 
јалног живота, мрзеле сваку организацију и бунили се 
противу државног рада (реда) у опште. Светозар Мар- 
ковић је хтео уништење бирократске државг и стварање 
савеза слободних општина и задружне својине за то 
што је гледао у Зудућност; сељачке масе које су са 
њиме пошле буниле су се против државе као против 
организације у опште, хтеле су да сачувају своју оп- 
штинску самоуправу и примитивне форме живота, зато 
што нису хтели напред, што су се грчевито држали 
прошлости.“ Ово је сасвим тако. Ја се питам само једно. 
Да ли се за једног писца који је постао популаран само 
на основу једног овако потпуног носпоразума, може твр- 
дити да је имао велики утицај. Зар његов утицај није 
више привидан него стваран» И кад се још узме да је, 
у име Марковићевих идеја, изазван код народа један у 
основи назадњачки покрет, реакција старих патриархал- 
них навика противу новог државпог уређења, — да ли 
се онда Марковићев утицај, у колико га је било, може 
сматрати као благотворан 2 

После свега овога, ја мислим да смем рећи да се 
Марковићев утицај прецењује. Марковић је имао већи 
глас него утицај. Оно што су интелигенција и народ у 
исшини асимиловали од његовог учења, није било много, 
па и то што су асимиловали, није било његово најбоље. 
Под његовим утицајем, интелигенција је слабо постала 
9“ 





132 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





алтруистичка, али је зато постала цинична у врло ве- 
ликој мери. Под његовим утицајем, у нашем сељаку нису 
се развили никакви јачи осећаји социалне солидарности, 
него је само његова урођена отпорност према државној 
власти била поново потстакнута. На први поглед, може 
изгледати да Марковић много боље пролази кад се ње- 
гове идеје цене не саме за се, него по утицају који су 
имале. У ствари, он пролази много горе. Јер, поред 
свега што му се може замерити, Марковић је био бољи 
него Марковићевци. Кад би се о њему судило по ње- 
говим следбеницама, могло би се мислити да је то био 
један бруталан разоран дух. Оно што је код њега имало 
хуманитарног идеализма, не би се приметило никада... 
Овај приказ не би био потпун, ако не бих ништа 
рекао о укупном утиску који оставља књига Г. Скер- 
лића. Утисак је тај врло јак. Док човек чита ту књигу, 
у њему се све више буди симпатија и дивљење према 
Светозару Марковићу ; он је, најзад, оставља уверен да 
је Марковић један од великих људи наше нове историје, 
међу духовним вођама народа можда један од највећих: 
на свој начин и у свом правцу заслужан исто толико 
као Доситеј у његовом. Има нас доста који ћемо сма- 
трати ту оцену као претерану; али, докле човек чита књигу 
Г. Скерлића, он је готов да је прими као сасвим умесну. 
То долази отуда што је Г. Скерлић обратио главну пажњу, 
не на идеје Марковићеве, које могу бити спорне, него на 
његов карактер, његов живот, његов лични пример. Мар- 
ковићева личност има без сумње доста симпатичнога чак и 
за оне који његове идеје не маре, и Г. Скерлић је умео 
то да истакне с великом вештином. Г. Скерлић није само 
изврстан књижевни историчар, о комесмо раније говорили; 
он је још и уметник. Међу књижевним историчарима, он 
нас опомиње на Тена. Марковићеву личност он је обра- 
дио уметнички ; избацио из ње све што је било интимно, 
локално, ситно, све што његову личност ограничава и 
сужава, даје њену обичну људску меру... Од његове лич- 
ности задржао је само опште и типско; и то још по- 











КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 1838 





јачао, развио, дао му херојске размере. Светозар Мар 
ковић, мали српски ђак преусхићен и по мало изравно- 
тежен страним књигама, постаје на тај начин један символ. 
То је сада „сејач идеја“ у опшше, један од оних људи 
који мисле за цело своје доба, и од чијег умног рада 
живе читави нараштаји. М не само сејач идеја, него и 
њихов витез, који за њих дели мегдане, и излаже се 
опасности. МИ врх свега још, то је наш први ослободи- 
лац мисли, онај који нас је први научио да мислимо 
својом главом, без страха од ауторитета... Уопштен, иде- 
алисан, сведен и концентрисан у један велики гест, Мар- 
ковић губи своју индивидуалну физиономију ; он постаје 
стилизована и символична слика атлета Слободне мисли, 
нешто налик на Мештровићеве херојске фигуре. И на- 
равно, онда се објашњује оно дивљење које Г. Скерлић 
изазива код својих читалаца према Светозару Марко- 
вићу. Ако сам Марковић не би био вредан тога дивљења, 
вредно га је оно уметничко дело које је Г. Скерлић на- 
чинио од Марковићевог материала. Марковићу се де- 
сило најбоље што се једном писцу тако спорне заслуге 
може десити: нашао се један његов посмртни поштова- 
лац од велике литерарне способности, који га је „пре- 
певао“, подигао у ону вишу сферу идеалних и уобра- 
жених личности. 


(СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ. 


НАПОМЕНА. У прошлом броју поткрала се ова погрешка. На 
страни 21 озго место вљастодаваца треба послодаваца. 





| 


БЛЕЗ + >» 


пау сар 


~ 
ГИ 
Њо 
|" 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ГОСТОВАЊЕ ОПЕРСКЕ ТРУПЕ КРАЉЕВСКО ЗЕМАЉСКОГ ХРВАТ- 
ског КАЗАЛИШТА У ЗАГРЕБУ. 
(Крај.) 

Осим веризма највише је овладао репертоаром и 
расположењем публике један стил који има специјално 
преимућство да ласка публици, и да јој се удвара: стил 
„Велике Опере“. Његова суштина је ефекат, и музички 
њ драмски, и на сцени и у декорацији. Само ефекат. Не 
да се њиме користи уметник ради убедљивијег израза 
својих виших интенција, него просто ради ефекта, ради 
деловања на публику која од уметности тражи само за- 
довољства. 

„Аида“ је један корак даље у овоме стилу. Она 
нема само ефеката него и збиља одличних драмских ме- 
ста. Богатија је у томе погледу од свега Мајербера, Ха- 
левиа, Боалдјеа, Белиниа и Спонтиниа. А то је зато што 
је Верди драматичар од расе; поред Р. Вагнера, он је 
један од најјачих прошлога века. „Аида“ је постала 1871 
године, дакле у доба када је уметност Р. Вагнера добила 
сва права, и када се сам велики реформатор преселио 
у Бајрајт да одмах после годину дана (1872) удари ка: 
мен темељац великој згради свога позоришта, које ће, 
јединствено по својој конструкцији, бити у стању да 
очува код публике непосредан интерес за његово дело: 
Сезапикипзћуетка и да ниједнога тренутка не поко-· 
леба у слушаоца илузије, које су потребне ако се 
хоће да остане у оној пријатној обмани која дочарава 








Уметнички ПРЕГЛЕД. 185 





живот са позорнице као фактички живот. И искуство 
Р. Вагнера" је унеколико било постало и искуство Ђузепе 
Вердиа. И он је са „Аидом“ пошао једним путем који 
га је одвео „Фалстафу“ и „Отелу“. Успех „Аиде“ је и 
код нас био велики. Изведена је добро у колико је доз- 
вољавала величина позорнице, богатство у персоналу и 
сјају, сценерији и помпи. Дириговао ју је одлично сам 
С. Албини. Публика је била задовољна и тапшала је 
одличној Аиди (Мира Корошиц) и невероватно изразитом 
Амоназру, етиопском краљу, (Марко Вушковић). Јастреб- 
ски је певао Радамеса врло добро али није изгледао добро. 

И „Мињон“, та сентиментална историја једне де- 
војчице „из добре куће“ коју су Цигани одвели, да је 
на крају продаду и чудним случајем опет врате своме 
оцу, како то лепо и романтично прича Гете у своме 
„Виљему Мајстеру“, имала је код нас много успеха. За 
њу је француски Маестро Амброаз Томас написао једну 
музику која има много апсолутно музичких лепота, али 
у вези са овом радњом на крају крајева замори човека. 
Јер је и сувише лепа, и сувише наивна. То је музика 
која је преживела свој век и данас може да се чује само 
делом и једанпут свега. Публика која нема и не уме 
много да бира, слуша је и тражи, и тако је, поред „Аиде“ 
и „Мадам Бетерфлај“, „Мињон“ доживела код нас три 
представе. Успела је зато што Хрватска Опера има једну 
уметницу која са необично много лепих гестова и са 
пуно прикладнога тона интерпретира ову нежну и сен- 
тименталну улогу. Њу, Паулу Траутнер, наша публика 
је силно заволела. И то је било сасвим оправдано. Она је 
одлична глумица, и лепо и љупко пева. И као Нуриу 
„У долини“ била је на своме месту. 

И тако се низао успех за успехом. Хрватска Опера је 
сваким даном бивала симпатичнија. Али једна мала ствар- 
чица, „једно интермецо“ само, мала конверзациона музичка 
игра „Сузанина Тајна“ од Енрика Волфферарија имала је 
код публике највише успеха. У тој малој, љупкој опери, 
која има у себи толико непосредно музичкога, и толико 








| 





136 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





вица, духа и живота, једна је бзначајна радња, позајмљена 
од Голдонија: домаћи мир у кући једнога младога парг 
мутио један облачак дима од цигарете коју страсно — 
али тајно воли млада Сузана, женица графа Жила. Та 
мала радња је тако оживела музиком Волффераријевом 
да је с правом освојила све позорнице и сву светску 
публику. ЈЉубоморнога графа Жила играо је одлично 
Марко Вушковић, графицу Сузану једна уметница од- 
личних квалитета Ирма Полакова, а мутавога слугу Сантеа 
дао је са много комике Бојничић. 

Словенска установа је завршила своје гостовање 
словенским репертоаром: Сметанином, „Проданом Неве- 
стом“ и Чајковсковим „Евгенијем Оњегином.“ „Продана 
Невеста“ је и раније била позната београдској публици, 
и увек јој је била симпатична. Та прва национално чешка 
опера маестра Сметане је уједно и једно од првих дела 
које је пронело глас музикалног чешкога народа по 
свету. Она је пуна народног живота и у радњи и у 
музици. Осим тога има тако много генијалнога вица и 
зрелости у себи да је Сметана од премијере „Продане 
Невесте“, која је била 30 маја 1866 године, постао умет- 
ник о коме се говорило. 

Али „Евгеније Оњегин“ од П. Чајковскога је мало 
коме био познат, и због тога је његов успех био и већи, 
јер је многи очекивао нешто скромно, а добио раскош 
уметничких идеја као накнаду за то, богатство у коло- 
риту, у националном тону и лирици и, што је многе из- 
ненадило, у драматици. Јер чисто је невероватно да је 
једна тако еминентно лирична душа као што је била 
Чајковскова могла да створи толико силних драмских. 
момената, а нарочито последњу слику: када је оронули 
и смрвљени Оњегин дошао у Петроград после дуго, дуго 
година и нашао опет Татјану али као жену кнеза Гре- 
мина. Дошао јој кришом једнога јутра у богате одајеи 
у њему се пробудила стара дивља снага, и он хоће њу 
— Татјану, и после много попуштања и одбијања, у 
тренутку када су се нарави највише узбуркале, она се 








Уметнички ПРЕГЛЕД. 187 








уклања из собе — оставља га за увек, а он, као рањени 
' тигар, бежи да негде далеко нађе мир. Музика за ову 
сцену је тако снажна да је ја уздижем изнад онеу 
„сцени са писмом“, изнад арије Ленскога пред двобој, ма 
да је и ту пуно снаге и живота. Али, она је тамо лирски 
излив а овде је драмски пулс. Ја не могу да набрајам 
сва дивна места ових „лирских сцена“, како Чајковски 
зове ово своје дело. Оно је од прве до последње ноте 
успело и у ритму и у колориту оркестра, у оригинал- 
ној руској мелодици, у богатству музичких идеја и тех. 
нички, да је потпуно оправдан његов успех на страни. 
Поред „Пикове Даме“ ово је најпознатије драмско дело 
Чајковскога. 
Овај тешки и разноврсни репертоар Хрватска Опера 
"је за четрнаест дана свога гостовања, од 17 маја до 1 јула, | 
извела, у пуном смислу речи, сјајно. Она располаже ма- | 
теријалом првога реда. Има певаче ретких способности, | 
има уметничке вође — капелнике, од смисла и укуса, од 
школе и интелигенција, и гарантија за развој је потпуна. 
Ми ћемо се увек радовати њеном развоју јер је она данас 
једина, најозбиљнија установа те врсте на Словенском 
Југу; једина наша установа која може неодољивом сна: 
гом да нас привуче и понесе у један нов живот, пун 
чаробне уметности. 

Изнад свију чланова Хрватске Опере као глумаци 
певач стоји несумњиво Марко Вушковић. Већ сама ње- 
гова појава: висок, стасит, са маркантним цртама и живом 
физиономијом, одаје индивидуалност. Он је уметник чија 
техника стоји на висини и даје му могућности да нају- 
танчаније психичке моменте јунака које креира верно 
изнесе и оцрта. Он је увек други јер је уметник. Био је, 
када смо га видели као Себастијана у „У долини“, диваљ, 
суров, тон му је био пригушен, стегнут, неслободан, као 
код људи тога карактера који као да штеде глас и ваз- 
дух за моменте када треба да излију своју грубост. Ни- 
када нећу заборавити онај моменат када је са гитаром 
у руци са инстиктивним покретима за игру, сав излом- || 


=" 





~ ~ 


138 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


љен и крив, терао, чупајући бесно жице, јадну Марту 
да игра и плеса у његову славу. МИ одмах сутрадан како 
је био тих, како је био величанствен као стари Лотарио 
у „Мињон“. Како је дивно певао. Како је искрено глумио. 
Техника његовога грла је јединствена. Ечономија гласа 
неизмерна. Он га увек има тамо где је најпотребније да 
га има, и никад га не троши узалуд. Све динамичке ни 
ансе изводи апсолутно савршено. Како је лепо певао 
успаванку болесној. Мињо у последњем чину, на великој 
тераси у запуштеном и старом дворцу своме Ципријани. 
То су били тонови тихе нежности. И како је величан- 
ствен био Лотарио када је, пошто се освестио и про- 
будио из тако дугога сна и меланхолије, ушао опет оде- 
вен у своје одело, које је четрнаест година стајало. Он 
је био велики, кораци су били силни, кроз тело му 
је струјала снага и он је са дигнутим челом корачао из 
собе у собу у неверици. Зар је он тај стари граф Ци- 
пријани који је толико година погружен и несрећан 
тражио своју Сперату2 Зар је ово његов напуштени дво- 
рацр И зар је то мало несрећно дете, та Мињо његова 
Сперата2г Ено је пева своју молитву из малога молит- 
веника. И како је Марко Вушковић извео слушање те 
молитве. Како су се усне седога графа мицале и инстин- 
ктивно понављале речи „Маријо Дјево“. То је требало до- 
живети. Као Ескамило био је Шпањолац пун темперамента 
и небриге. Готов на авантуре. Као граф Жил: један љу- 
боморан човек из вишега друштва који лупа бисте и вазе, 
цепа књиге и ломи столице. Као Станко у „Повратку“ 
углађени сеоски Дон Хуан, заводник. Као Шарглес у 
„Мадам Бетерфлај“ један добар човек од срца и душе, 
кога боли несрећа мале Бетерфлај м плаче са тих 60- 
лова. Његов Шарглес је био исто толико јак колико је 
јак и Бродрзенов, кога сам у Минхену чуо. Много бољи 
од Вулаковићевог. И како је колосалан његов Оњегин. 
Колико геста и разумевања средине и тона. Он је свуда 
жив и свуда на своме месту. Као певач увек богат свима 
ниансама своје уметности, јер ју је савладао потпуно. 


~ 














УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 139 





Поред њега истиче се примадона — Мира Корошиц. 
Драмски сопран израђен и здрав. Лепа фигура, смишљени 
гестови и добра глума ове уметнице задовољавају пот- 
пуно. Њена Марта је била заиста несрећна Марта. У 
Аиди је била пуна дивних гестова и снажних драмских 
акцената. Као Јеле у „Повратку“ имала је много бујнога 
живота и крви. За Татјану изгледа ми није. Јер је су- 
више силна да би могла да буде нежна и сувише 
високо драмска да би била једна у почетку скромна 
ћерка богатога поседника на селу а после жена од такта 
једнога кнеза. Али то само као глумица. Као певачица 
и ту је била на своме месту. 

Ршто (епоге Станислав Јастребски је, што се тиче 
певања, достојан „партнер“ својих колега. Али он је доста 
неслободан као глумац, што му прилично смета. Његов 
леп и свеж, силан и добро школован, гибак и лак глас 
осваја, те је и он поред осталих био предмет силних ова- 
ција. Најбољи му је био Ленски и Линкертон. Као Дон 
Хосе није имао акцената за своју беду. Врло добро је 
изгледао као Барон Тренк. Иначе, увек је био добро 
расположен и певао је са вољом. 

Ирма Полакова располаже органом и школом на 
чему јој могу позавидети многе глумице првокласних 
позоришта. Она је била увек добра и увек свежа. Нај- 
мање је била за Мадам Бетерфлај, коју је певала Маја 
од Штроци заиста феноменално Она је поред Мире Ко- 
рошиц и Ирме Полакове најбоља снага ове Опере, силна 
глумица и изразита као певачица. Њена Бетерфлај може 
мирно да се упореди са Госпођом Бетерфлај Хермине 
Босети или Г-ђице Крафт. Као Филина у „Мињон“ пока- 
зала је ретка преимућства своја — добру колоратурну 
технику, добро школован глас и добар смисао за своју 
уметност. 

Ја не могу више да говорим о сваком понаособ. 
Сви су били добри: и Лубин (као Горо и Лаерт и, на- 
рочито, као Вашек у „Проданој Невести“), и Звонимир 
Штрмац, (као Никола у „Барону Тренку“ и директор 


да асти— 
= 


140 Српски Књижевни Гласник. 





комендијаша у „Проданој Невести“), и Фрањо Крампера, 
о коме сам већ рекао неколико лепих речи, и Вулако- 
вић који врло добро пева али изгледа ми без воље игра. 
Он је одлично дао просијака. М Каулфус, Лесић, Иван 
Оберски, Перенчевић и други. Од дама: Љубица Цар, 
одлична субрета, Маринка Шимановска, Јосипа Трбу- 
ховић, Фаника Најман, Марта Велар, која је много 
боља глумица него ли певачица и која је играла доста 
добро Кармен. Мерседес Валенти је дала једну добру и 
предану Сузуки у „Мадам Бетерфлај“ и врло верну Олгу 
у „Евгенију Оњегину“. 

Али сав тај велики апарат од оволиких солиста, 
доброга оркестра и сигурнога хора почиње да живи 
онога тренутка када се дигне диригентски штапић. А 
њега воде врло сигурно и са много разумевања два умет- 
ника, Срећко Албини и Милан Зуна. Албини диригује 
с времена на време и овде је дириговао само „Аиду“и 
свога „Барона Тренка“. Највећи посао је у рукама Зуне. 
И он је достојан поверења које му се указује. Пун је 
темперамента, рука му је сигурна и држи чврсто и нај: 
сложеније масе. Укус му је прекаљен и под његовим 
гестовима је живела многа и многа партитура својим 
пуним животом. Он уме да се унесе у стил и душу јед- 
нога дела и да изнесе из њега оно што му даје снагу 
и израз. Он уме да да полета целини и да јасним кон- 
турама оивичи физиономију свакога дела. Он је дири- 
гент врло ретких способности и под његовом руком ће 
још многа и многа тешка ствар да оживи и стекне при- 
знања. Предан је својој уметности, коју разуме свом 
душом, и енергичан је као вођа. И то су довољна пре: 
имућства за једнога одличног уметника пред којим стоји 
сјајна будућност и одлична каријера. Он је позоришни 
диригент од расе и крви. 

Управа нашег Народног Позоришта је заиста добро 
учинила што је ангажовала Хрватску Оперу да гостује код 
нас. Добро је учинила из ових разлога. Што је нашој ин- 
телигентнијој публици дала прилике да се окрепи најви- 





Ва ' 235" += раевље 








УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 141 





шом уметношћу — музичком драмом. Што је дала при- 
лике музичкој омладини да, једва једанпут, чује достојно 
опремљена дела музичке драматике. Што је музичарима 
пружила неколико подстрека на рад — а то није од 
мале важности. Али најважнији је разлог овај. Она јеи 
нехотице отворила очи нашој публици, јер наша публика 
је до ових дана живела у „долу“ музичке драматике. 
Она је била злостављана разним сепкулантима којима је 
главни циљ био далеко од уметничких идеала. Са ње- 
ним осећајима и њеном културом су рђаво поступали 
људи који су самовласно узели на себе један посао за 
који нису били дорасли. Узели да воде Оперу и оста. 
вили је, после заслуженог потпуног пораза, — „вари- 
јете“-у. Наша публика је после тих бедних и непријатних 
дана осетила благо миловање једне интелигентне умет- 
ности и њене благе речи које миришу здрављем и ве- 
дрином. О како је та ведрина пријатно утицала! Јер 
оно што је дотле било код нас постало је истога тре- 
нутка само једна ружна успомена. Ми смо под утисцима 
тих дана постали други људи. Постали смо опет деца 
јер нас је додирнула нежност праве уметности. Нежност 
равна оној која нас је пратила у прве дане нашега жи- 
вота корак у корак. Постали смо други и хоћемо да 
останемо такви. МИ, под тим утисцима, наша публика ће 
сада да „сведе рачуне“. Она ће да упореди ово што је 
добила из Загреба са оним што је имала у Београду, и 
извешће закључке да на основу њих заузме за будућност 
становиште, и своје наде и псверења обрати на ону 
страну, одакле се најпре може надати ономе што после 
ових великих дана осећа као преку потребу. Наша пу- 
блика ће тражити чисту, искрену, дубоку и пошшену 
уметност. Уметност која се култивише не трговачке спе- 
кулације ради — како је то случај био у „Београдској 
Опери“, не и ради задовољавања личних амбиција и ка- 
приса, него уметности која је израз уметничке културе 
уметника прекаљених и поштених, европских и наших, 
којима је уметност светиња и који јој прилазе са по- 
божношћу. 





=== 





142 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Наш посао је сада не превиђати ту потребу пу- 
блике. Ми је морамо задовољити тиме што ћемо ства- 
рати и створити нашу Српску Оперу. 

Али то се не може постићи за један дан. То се не 
може постићи ни великим субвенцијама, ни прикупљањем 
материјала одозго. Не! Треба почети са развојем наших 
људи. Њих треба упутити на школовање у стручну школу, 
коју хвала Богу већ поодавно имамо. Ако она не рас- 
полаже средствима, њој их треба дати. То треба да 
буде прва субвенција за будућу Српску Оперу. Кроз 4, 
5, 6 година ми ћемо имати један број певача и инстру- 
менталиста који ће бити почетак груписања Српске 
Опере. Њега можемо попунити странцима у колико не 
будемо имали наших људи. И са тим материјалом, "нашим 
рођеним, који ће имати више љубави за ову груду земље, 
него ли многи и многи скупо плаћени странац, постићи ће се 
исти резултати које је постигла Хрватска Опера претежно 
својим људима. Осим тога, за то време ће и српски ком- 
позитори створити дела, спремити српски музичко драм- 
ски репертоар. 

А док то не постигнемо, нека нам сваке године до- 
лази Хрватска Опера. И на дуже време. Она је одлична, 
располаже материјалом првога реда, има певаче и арти- 
сте од смисла. Има уметничке вође прожмане музиком 
и зреле и искусне. Ми смо задовољни што то можемо 
да констатујемо. Она нека буде први раденик на томе 
послу код нас. Она нека покрене духове и докаже да 
онај народ који нема воље ни смисла за ту врсту умет- 
ности, нема права да се зове културан народ. Она има 
да докаже још једну истину, која је код других народа 
већ одавно доказана а код нас се само још сматра као 
немогућна, да опера не може да шкоди правој и чистој 
драми. На против, драма и опера се помажу. Оне уза: 
јамно оживљавају интересе код публике и доводе једна 
другој поклонике. И где данас има најбољих драмских 
позоришта има и најбољих оперских установа. 

МилојЕ МИЛОЈЕВИЋ. 












ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


МАРОКАНСКО ПИТАЊЕ. — АРБАНАСИ. 


Добре традиције и благи обичаји почињу да се губе 
из дипломатске коректности. У модерну дипломатију уводе 
се поступци који показују много одлучности, мало скру- 
пула, потпуно презирање традиција и дужних обзира. 
Не зна се за претходне обазриве разговоре, прегова» 
рања, уљудне ноте. Сврши се један посао, па се онда 
преговара. Најпре Шпањолци, а затим и Немци, радили 
су на сличан начин. Шпањолци су заузели у Мароку 
Ел-Каср, а Немци су послали ратни брод у Агадир, и 
ако је то било противно свима ранијим уговорима. Шпа- 
њолци су приредили у Ел-Касру најпре један мали покољ, 
па су га онда заузели. Немци нису приређивали сличне 
сценерије у Могадору, него су на просту рекламацију 
три трговачке куће из Могадора послали свој броду 
мароканско пристаниште Агадир, и ако су се томе проти- 
вили Алгесираски Уговор, Немачко-француски Споразум 
из 1909 године, па и држање Француза у Мароканскоме 
Питању. Отуда поново Мароканско Питање, управо Ма. 
роканска Афера, која је и 1905 године дала повода за 
озбиљно страховање да се не поремети европски мир. 

Између онога што је било 1905 године и овога 
што је сад има велике разлике. У 1905 години Немач- 
кој је било главно да изиђе из мучне ситуације у коју 
је почела увлачити општа политика. Није тада њој било 
стало до Марока колико да се што пре разбије систем 


144 Српски КњижЕВНИ Гласник. 





савеза и споразума. Њој се тада чинило да Француска, 
Енглеска, Русија, Италија, Холандија и друге државе 
имају за систем опште политике да окруже, спутају Не- 
мачку која је хтела да настави систем Бизмаркове поли- 
тике, систем немачке хегемоније у Европи. Мароко је 
био само прилика да Немачка протестује што њу свуда 
почињу заборављати. Данас је ситуација друкча, боља, 
стабилнија. Двојни Савез је у коректним односима са 
Тројним Савезом; трпи се и Тројни Споразум; наставља 
се систем савеза и споразума. Велики планови су готово 
неизводљиви, није више реч о томе да се деле земље ин 
градови. Није више реч о томе да се игнорише Немачка, 
да се склапају антигерманске комбинација, како би Не- 
мачку усамиле. Одашиљање немачке ратне лађе у Агадир 
није више прилика за протест, али неће бити свакојако 
ни сврха Немачке. Да је то била сврха, Немачка не би 
у Агадир послала једну омању лађу; она би окупирала 
неко друго пристаниште са неколико бродова, и то при- 
станиште које би јој служило корисније од Агадира у 
Атлантском Океану. Кад је отишао ратни брод „Берлин“ 
у Агадир, у Француској су одмах знали да је то једно 
средство за немачко-француски разговор. Веровали су 
да Немачка неће жртвовати своје трогодишње напоре 
да се приближи Енглеској и Француској зарад пробле- 
матичних интереса њена три поданика у Могадору и 
рђавога агадирског пристаништа Фраацуска се показала 
незадовољна начином на који је учињен позив за разго- 
вор о Мароку. Противу њега као и противу поступања 
Италије она је протестовала. 

Немачка хоће да преговара са Француском по свој 
прилици о томе шта има да заради и она у Мароку; 
као што је радила у Турској, тако и овде, хоће да обез- 
беди својим поданицима удео у добити у Мароку. 

Две и по године већ Немачка и Француска прего- 
варају о сличним питањима у Мароку, и оне су у томе 
погледу постигле и неке споразуме. Најпре је, у фе- 
бруару 1909 године, постигнут споразум, којим се ишло 





Политички ПРЕГЛЕД. 145 








на то да се олакша извршење одлука Конференције у 
Алгесирасу. Тај споразум је био нека накнада Немцима 
за политичке француске интересе у Мароку. Тај спора- 
зум је један програм; Француска ништа не предузима у 
питањима економских концесија докле се не споразуме 
с Немачком; не може давати никакве нарочите повла- 
стице које не би и немачки поданици добили. Затим је 
решено питање о рудницима. Мароканско Рударско Дру- 
штво у коме је било до фебруара 1909 године францу- 
ског капитала 629, а немачкога 20%/, преуређено је тако 
да су Французи имали у њему 50%» од целога капитала, 
Немци 2009, Енглези 90/,, а остатак Аустријанци и Бел- 
гијанци. Поред овога питања, расправљено је споразумно 
и питање о установљењу Друштва за Грађење у Мароку. 
У Друштву Французи имају три шестине целокупнога 
капитала, шест чланова у Управноме Одбору и председ- 
ништво у њему; Немци имају две шестине капитала, че- 
тири члана Управнога Одбора и председништво; једна 
шестина од капитала и два места у Управноме Одбору 
подељени су између Шпањолаца и Енглеза. Да би се 
спречили разни догађаји између Немаца и Француза на 
граници Конго-Камерун, створено је једно француско 
друштво у коме је немачки капитал 509/, и у коме су одре- 
ђене царинске постаје да би се спречавало кријумчарење, 
обезбедиле границе од Чада до мора, и забранило трго- 
вање Немцима на француској територији. Француско 
Друштво Габон је нашло средину где ће немачки и 
француски интереси бити солидарни. Поред тога радило 
се на томе да се склопи једно француско друштво за 
грађење железница у Мароку, а да се обезбеди немач- 
коме капиталу добар део у набавци железничкога мате- 
ријала. Најзад, преговарало се између Немачке и Фран- 
цуске о једној железничкој прузи Камерун-Конго (фран- 
цуски), којој би дали километарску гарантију Немачка 
и Француска. 

И после свега овога дошло је, дакле, до овога 
неочекиванога обрта у Мароканскоме Питању. Тај обрт 

10 








146 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





изазвао је у Европи најпре узбуђење, а после расуђи- 
вање. Одмах су почети разговори међу Силама. Најваж· 
нији разговори су између Немачке и Француске и из. 
међу Француске и Енглеске. У Енглеској сматрају да је 
изашиљањем ратнога брода Немачке у мароканско при- 


станиште на Атлантском Океану створена нова ситуација. 


којом енглески интереси, нарочито у будућности, могу 
бити доведени у питање. Тамо се осећа да су ови инте- 
реси у већој опасности него француски интереси. У Не- 
мачкој нису ради да се дође поново до европске кон- 
ференције; тамо се жели да се све сврши путем разговора 
између Немачке и Француске. Остале Силе су уз своје 
савезнике. Најтежа је ситуација Шпаније која је окупи- 
рала Лараш и Ел-Каср не водећи "рачуна о својим оба- 
везама према Француској, са којом има неких споразума 
односно Марока, који су били у том да се окупирање 
обележених сфера изврши постепено и увек по претход- 
номе договору. Врло тешко је веровати да ће овај њен 
корак проћи без штете по њене интересе. Свршио се 
овај садањи инциденат повољно или не по Француску, 
то јест споразумеју ли се Немци или не са Французима, 
Шпанија има да изгуби. Ако се Немци оставе своје намере 
да добију део Марока, Француска неће заборавити суседа 
који не поштује своје уговорне обавезе. Ако Немачка 
уђе у Мароко, онда је Шпанија добила једнога суседа 
чији су апетити неумерени, нарочито у колонијалној по- 
литици. Свој положај према Француској Шпанија све 
више отежава. Изјаве које је давао њен Министар Ино- 
страних Дела о томе да су намере у Шпанији чисто 
пријатељске, не слажу се никако с радом Шпаније у 
Мароку. У тренутку кад су те изјаве објављене, шпа: 
њолски војници хапсе у Ел-Касру фрацуског консулар. 
ног представника, кога одавно познају сви у томе ме- 
сту. Хапшење није било инцидентно него намерно; пу. 
штање на слободу скопчано с извесним тешкоћама, а ком- 
пликовано једним кратким објашњењем које није ли- 
чило нимало на извињење. 





Политички ПРЕГЛЕД. 147 





Арбанаски Покрет није ни угушен ни умирен. На 
месту борбе зна се само за чарке. Малисори и експеди- 
циона војска Торгуд-пашина долазе у сукоб сваки час. 
Губитци су незнатни, управо једнаки на обема странама. 
Преговори се воде и даље. Скадарски бискуп покушао 
је да у Подгорици уради нешто у смислу умирења и 
измирења; тако је бар споља изгледало. Он се вратио 
међу католике у Скадар не урадивши ништа. Међу Си 
лама се неко време наставио разговор о томе питању; 
после извесних двоумљења дошло се до неједногласнога 
мишљења да је Арбанаски Покрет унутрашња ствар Ото- 
манске Царевине. Супротну тезу је подржавала Аустро- 
Угарска. Црна Гора је чинила и даље напоре да буде 
бранилац и преговарач за захтеве, жеље и тежње Арба- 
наса; и њена акција у последње време иде умеренијим 
темпом. Савети који су јој дошли из Петрограда, Рима, 
Берлина утицали су знатно. Немачка је световала у Ца- 
риграду попуштање у најосновнијим захтевима Арбанаса. 
Цариград је примао савете из Берлина, и слушао савете 
из Петрограда. Шефкет Торгуд-паша, који је у последње 
време био неумерен и у поступању према побуњеницима 
и у изјавама дописницима страних новина, умерио је сада 
своје држање и рад. Исмаил Кемал-беј, који се истицао 
као бранилац Арбанаса и који обилази сада европске 
престонице, до сада није могао успети. Њему се не ве- 
рује много; приликом преговора и разговора о захте- 
вима Арбанаса, на Цетињу, утврдила се нека сумња да 
он није поуздан бранилац арбанаских интереса. Коми- 
тети у Шпанији, Лондону, Цариграду, Букурешту, Бо- 
стону, Женеви, Каиру, активни су у прикупљању сред- 
става за арбанаске побуњенике. 

Докле је у Малесији стање тако, дотле из Јужне 
Арбаније и Старе Србије долазе узбунљиве вести. Кад 
се те вести сведу на праву меру, онда ствар стоји овако. 
Арнаути око Ђаковице и Пећи, у вучитрнскоме крају, и 
у дебарскоме санџаку, почињу манифестовати видно не: 
задовољство и солидарност са Малисорима. Једна руља 

10% 





148 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





оружаних Арнаута разбила је ђаковички затвор и пу- 
стила у слободу све затворене Арбанасе. Оружани Арна- 
ути из заседе напали су Етем-пашу, другога команданта 
операционе војске у Малесији, ранили њега и његова 
ађутанта кад су пошли у Пећ, а друга два официра и 

“ неке војнике побили. Иса Бољетинац се одметнуо у хај- 
дуке. У Дебру се формирају чете које траже да се испуне 
захтеви Малисора. У Приштини се ствара арнаутски ко- 
митет који тражи то исто. Епирски Арбанаси устају; у 
Аргирокастру, готово узимају потпуну власт у своје руке. 
По свима местима где има нешто више Арбанаса осећа 
се неко кретање међу њима, које ће се постепено прет- 
варати у акцију и у организовани покрет. Радња турских 
власти није подједнака ни у овим догађајима. Први је 
рад: угушити брзо и на најсвирепији начин побуну или 
њен почетак. Одмах за тим, други је рад: попустити до 
краја. Овакав недоследан рад чини те су покрети ове 
врсте у Турској све чешћи и све озбиљнији. 


ИНностРАНИ. 





. 

« С 
> 

2 


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


СРБИ И БУГАРСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ. 





Ив. Г. Клинчаровђ: Хрисшо Бошповљф. Биографиа. 
Софиал, 1910. 


Христо Ботјов био је један од првих револуционара 
бугарских, који се у исто време с успехом бавио и књи- 
жевношћу. Свој рад на ослобођењу бугарског народа за- 
вршио је мученичком смрћу, а његове родољубиве и ре- 
волуционарне песме иду још и данас у најбоље ствари 
нове бугарске књижевности. Један тако знаменит човек 


1 Рођен 1847 године у Калоферу, од оца учитеља, који сеи 
сам бавио писањем, и матере просте сељанке, Ботјов је учио основну 
школу у месту рођења. 1864 отац га пошље на даље школовање у 
Русију. У Одеси је остао две и по године, у класичној гимназији. 
Као Светозар Марковић, који је од прилике у то доба отишао у Ру- 
сију, Ботјов је ушао у напредне идеје ондашње руске младежи. 1866 
затворена су му врата одеске гимназије, и тада се баца у револу- 
ционарни покрет и отпочиње књижевни рад. Исте године, гоњен од 
полиције, напушта Одесу, склања се као учитељ на село Знаменку, 
и ту конспирише, и одатле бежи. 1867 враћа се у Бугарску, у Ка- 
лоферу постаје наставник у средњој школи. Но и ту не остаје дуго; 
месне чорбаџије отпусте га као „немирну главу“. У јесен 1867 оде 
у Румунију, где је било главно седиште бугарске емиграције, и ту 
ступи у везу са практичним радницима бугарске револуције, са на- 
родним хајдуцима. Од тада улази у припремање једне велике, опште- 
народне револуције у Бугарској. У томе смислу Ботјов ће провести 
сав свој остали живот, као писац, агитатор, члан главног револу- 
ционарног одбора, долазећи у сукоб са осталим радницима на истом 
делу, који нису делили његове социјалистичке идеје. 1876 прешао 
је у Бугарску да диже устанак, и ту, 20 маја, херојски погине у 
једном сукобу са татарским и черкеским четама. 


| 
| 
| 
| 
| 








150 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





у новој бугарској историји није још био довољно про- 
учен, и Г. Иван Клинчаров, један од млађих бугарских 
писаца, долази да овом књигом попуни једну осетну 
празнину. 

Г. Клинчаров је овај посао схватио врло озбиљно, 
и радио га је са извесним пијететом. Он се није огра- 
ничио да среди само оно што већ има написаног о 
песнику и револуционару, но је неколико година при- 
купљао нова документа, обавештавао се код још живих 
савременика. Он је ишао и даље, и покушао да рекон- 
струише социјалну и духовну средину у којој је Ботјов 
живео и радио. Ја нисам у стању да оценим колико су 
општа слика и закључак тачни, али цео посао чини добар 
утисак, и даје јасну, чак и јаку слику о Ботјову и ње- 
гову добу. Изгледа ми само да има непотребне, руске 
опширности, да се писац и сувише расплинуо (820 страна!), 
да је унео и сувише субјективности и данашњих поли- 
тичких и социјалних страсти, нарочито уску и једнострану 
марксистичку социологију и онде где јој никако није било 
места, и да местимично има прекости, чак и грубости 
којима није било места у једном озбиљном књижевно- 
историјском делу. 

Књига [Г. Клинчарова и за нас Србе има извесног 
интереса. Пре свега, у њој можемо видети како се осе- 
ћало и мислило међу Бугарима, седамдесетих година про- 
шлога века, пред њихово ослобођење, и какав је изгле- 
дао њихов револуционарни покрет тога доба. Затим, бу- 
гарски револуционари тога доба имали су доста блиских 
веза са српским круговима, и званичним и опозиционим. 
Те везе су врло занимљиве, али код нас су врло мало 
познате. Очекујући једну добру монографију, од инте- 
реса је забележити податке које пружа књига Г. Клин- 
чарова. 


~ 2 > 
Међу бугарским народним радницима почетком се- 
дамдесетих година било је две струје. Једну је олича- 





ОЦЕНЕ и Прикази. 151 





вао Васил Левски, „Даконђтљ“, који је у првом реду 
рачунао на револуцију народне масе, и чији идеал био је 
балканска демократска република. У главном тако је 
мислио и комунист Ботјов, који је отворено износио 
идеал социјалне републике. Друго мишљење заступао је 
Љубен Каравелов, и оно је, по Г. Клинчарову, било овако. 
„Васпитан у традицијама српског радикализма“, Караве- 
лов је хтео савез Бугара, Срба, Румуна и Грка противу 
турског деспотизма и, као даљи идеал, стварање једне 
нове Швајцарске на Балкану. Али док су Левски и Бот- 
јов имали даље демократске и социјалне идеје, Караве- 
лов није ишао даље од либералног схватања личне сло- 
боде. „Под утицајем српског буржоаског радикализма, 
ЈЉубен Каравелов је био принуђен да замени сложен 
проблем о форми у коју треба да се постави нова демо- 
кратска држава, са чисто блеменском организацијом“. 
Он није мислио да решава социјалан проблем но нацио- 
налан и политички; њему је до тога да Бугари, као и 
остали народи на Балкану буду политички слободни и 
независни, да се балканске националне организације ује- 
дињују у једну демократску федерацију, али не мисли да 
решава социјално питање, да нову државу диже на основу 
социјалне једнакости. У питању народног ослобођења код 
Бугара Ботјов стоји према Каравелову као Светозар Ми· 
летић према Светозару Марковићу. 

Затим, Каравелов није имао веру у револуционарну 
способност бугарске народне масе и у самој књизи Г. 
Клинчарова, нарочито тамо где се говори о последњим 
тренутцима Ботјова, налази се пуно потврде за то скеп- 
тичко мишљење. Каравелов није веровао да ће бугарска 
народна револуција створити слободну Бугарску. Васпи- 
тан у Србији, у блиском додиру са главним људима срп- 
ског либерализма, он је ослобођење Бугарске очекивао 
од сарадње, ако не и од помоћи слободних балканских 
земаља, у првом реду од Србије. У једном писму с краја 
1872 Каравелов пише Левском: „Надајте се помоћи од 
С. Ч.“ (Србије и Црне Горе). И око 1874 у бугарском 





>> 


4 =- “ 
и И ТЕ У ~ 


152 Српски Књижевни Гласник. 





ослободитељском логору стање је овако: радикали, као 
Каравелов, „једним оком гледају на Бугарску, а другим 
на Србију“, републиканци и социјалисти, као Ботјов, 
обраћају сву пажњу на широке масе бугарског народа, 
на бугарску сиротињу која има да буде главни носилац 
бугарске, у исти мах и националне и социјалне рево- 
луције. 

Каравелов је брижљиво одржавао своје старе и јаке 
везе са српским либералима у Београду и у Новом Саду. 
Поводом тих веза, Г. Клинчаров саопштава једно до сада 
необјављено и врло интересантно поверљиво писмо које 
је Светозар Милетић, из вацкога затвора, 7 јуна 1871 го- 
дине, писао Каравелову. Писмо гласи: 


„Драги КАРАВЕЛОВ, 


Србин који вам ово писмо преда, Црногорац је, Пера 
Матановић, човек који је у ратовима Црне Горе и Херцего- 
вине противу Турака бијо увек у првом реду, који је одушев- 
љен за борбу ослобођења наших народа на истоку, који има 
лепога гласа у Црној Гори и Херцеговини, и готов да одпочне 
бој га ослобођење, тако, да ће и владе у Србији и Црној Гори 
прискочити морати. 

Разговорите се и договорите се са њиме. Ако будемо 
чекали на иницајативу влада, по свој прилици да ћемо дуго 
чекати. 

Код мене је бијо Ценовић, и после тога Ђока Блајковић, 
који је и на Цетињу бијо. Отуда је добру наду понео. Писао 
ми је да пишем Браћану, но ја мислим да ћете се ви боље 
моћи усмено с њим договорити, него ја преко писма. Ако за 
добро нађете, упознајте и Перу Матановића са Браћаном. 

Влајковић ми пише да сте били с њим у Београду, 
после његовог доласка са Цетиња, и као да сте ви са Цено- 
вићем у заваду дошли. Не знам шта би томе узрок бити могао. 
Ценовић ми је говоријо, да сад не би било згодно време и 
због тога, што би се држало да је Русија подпалила рат. Ја 
пак мислим, да се то сад не би могло држати, кад се зна да 
је Русија у неком, ма и неискреном пријатељству са Портом. 
Но нека држи ко шта хоће, ми не би требало да због тога 
оклевамо, што ће неко и неко у Европи држати да је то руски 
посао. Наши непријатељи увек ће то тако изнашати, ма да су 
и уверени да није тако. То им у рачун иде. Ми не треба да 
се на то обзиремо, ни од тога зазиремо. Русија неће смети 
Турчину држати страну против нашег народа. Дакле, гледајте 
шта ћете. Крајње је време. 

Матановић мисли да би добро било, да ви Бугари при- 
мите једно десетак Црногораца у вашу војску, једно, да на- 
роду свеза наша очевидна буде, друго они би доста охрабрењу 
придонели, а ако ви хоћете, нека и десетак Бугара помешају 
се међу Црногорце и Херцеговце. 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 153 


Недајте се од српске владе за нос вући. Као да су Це- 
новића умекшали, тако ми се чинило из његовог разговора. 
Што се мене тиче, ја ћу бити на мети, 
Поздрављајући вас остајем 
Ваш искрени пријатељ 


СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ. 
У Вацу, у затвору, 7-19 Јун. 1871. 


Р. 5. Матановић стоји на челу Црногораца и Херцего- 

ваца, који неће дуже да чекају и који хоће да бој отпочну“. 

Г. Клинчаров и сувише улази у идеје свога јунака 

и потпуно дели његова сумњичења и антипатије према 
Каравалову. У горњем писму Г. Клинчаров види доказ 
српске неискрености! Ваљда не у том што Милетић са- 
ветује неповерење према српској влади, и што тражи 
потпуну кооперацију и Срба и Бугара на делу ослобо- | 
ђења! И Г. Клинчаров љутито пребацује Каравелову | 
. „србоманство“ и, као Ботјов, пун је гњева што су људи | 
око „Независности“ тражили новчану помоћ од српске 
владе. Српски либерали су, вели он, водили у првом 
реду само уску националну и династичну политику. Док 
су „бугарски легионари умирали на српским пољима“, 
шта су чиниле Србија и српска династија за Бугарег 
Сем Панајоте Хитова, нико (2!) од бугарских револуци- 
онара није у Србији нашао заштите. Левски је 1868 го- 
дине у Зајечару био затворен што је „тамошње Бугаре“ 
позивао да гину за бугарство и да оружани прелазе гра- 
ницу. Г. Клинчаров наводи једно мишљење новосадске 
„Заставе“ од 1867 — што би требало верификовати, по 
коме Бугари не могу бити образовани и слободни, јер 
су за то само Срби достојни. У опште, Г. Клинчаров 
наивно закључује да су бугарски револуционари гре- 
шили што су хватали везе са Србијом. „Грешка бугар- 
ских револуционара и хајдука — ако ту може да се 
говори само о грешки — састојала се у томе, што нису 
знали са киме имају посла и с ким да праве савезе, Са 


српским хајдуцима — да, али са српском државом и 
државницима — не; с угњетеном масом — да, али са 
династијом и њеним помоћним оруђима — не!“ 


Улогу Каравелова међу Србима Г. Клинчаров је са- 





154 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





свим погрешно схватио. За њега би било врло потребно 
да прочита добру студију Тодора Марковића „Љубен Ка- 
равелов у српској књижевности“ („Српски Књижевни Гла- 
сник“, 1910, књига ХХМ, бројеви 5-9). Пре свега велика је 
грешка говорити о неком „српском радикализму“ из шез- 
десетих година, када наш радикализам датира из седам. 
десетих година. Затим, Каравелов не само да није био 
васпитаник, „жртва српског радикализма“, но је у ствари 
био један од људи који су непосредно и много учинили 
за стварање српског радикализма, толико да је он у том 
погледу био не само сурадник но у неку руку и пре: 
теча Светозара Марковића. 

Исто тако је Г. Клинчаров крајње необавештен када 
суди о Светозару Милетићу. Он га назива „отпадником“, 
оптужује да је био „оруђе српског краљевског двора“ 
због чега је после изгубио „популарност у српском на: 
роду“. Он не може да опрости Каравелову што је био 
„у интимним односима са тим ренегатом, који је неопро- 
стиво допуштао себи да клевета бугарски народ. При- 
јатељ са непријатељима народа, Љ. Каравелов је постао 
непријатељ бугарске револуције“. И Г. Клинчаров се чуди 
што ја у мојој књизи Омладина ш њена књижевносш 
ништа не говорим о његовом „отпадништву“ и „политич- 
ком паду“. Милетић пре свега није могао 1876 ступити 
у службу „српског краљевског двора“, јер је Кнез Милан 
добио краљевску титулу тек 1882; затим, односи Миле- 
тићеви према Обреновићима, и Кнезу Михаилу и Кнезу 
Милану, толико су код нас познати да о томе није по- 
требно говорити; Милетић не само да није губио попу- 
ларност, но када је 1878 изишао из маџарских тамница 
пресретнут је са читавом култом, и осећање целога на- 
рода певао је Змај у познатој лепој пригодној песми: 


Ох дижите децу данас, 

Па им збор'те: „То је тај!“ 
(Таки људи нису за нас, 
Већ за бољи нараштај). 


Било би излишно писати све нетачности и предра- 
суде према Србима, које Г. Клинчаров, поред свега свога 





о а оси Ре таи а ДР 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 155 





ортодокснога социјализма и интернационализма, има као и 
многи други Бугари. 

Ваља истаћи само један историјски докуменат, акт 
Одеског Бугарског Друштва од 13 марта 1876, из кога 
се види шта су тада Бугари очекивали од Срба. Без 
Срба, вели се у том акту, није могуће направити један 
жив протест пред Европом, и зато се мора ићи са њима. 
Али од њих овога пута треба имати гарантија, и зато 
треба послати нарочитог човека у Београд. Српској влади 
треба поставити ове бугарске услове за заједнички рад: 
1) 1867 и 1868 ондашњи министри Гарашанин и Блазна- | 
вац обећавали су Бугарима 40.000 пушака; ако не више, | 
оно та количина да се данас да; 2) те пушке да се што | 
пре пренесу у Балкан, заједно са потребним бројем 
метака; 3) српска граница да остане отворена Бугарима; 
4) Српска влада да искрено и јавно изјави да нема осва- 
јачких намера према Бугарима, и да се за навек одрече 
помисли да присаједини себи Маћедонију и један део Бу- 
гарске; 5) Српска влада прва да објави рат, а да рат 
почну бугарске чете; 6) Срби да даду или да позајме 
новац за бугарски устанак, а ту суму вратиће им будућа 
бугарска влада. 

У књизи Г. Клинчарова има још некојих, мање важ· 
них, података о улози коју је Србија играла у бугарском 
ослобођењу. Било би потребно и вредно труда да који 
од наших историчара, према документима који су сачу- 
вани по нашим архивама, изради исцрпну монографију 
о томе питању. И према ономе што се данас зна, изве- 
сно је да наша земља публиковањем тих докумената само 
би морално добила. И злонамерни и необавештени људи 
видели би да Србија, помажући за неких четрдесет го· 
дина дело бугарског народног ослобођења, од тридесе- 
тих година када су у Крагујевцу и у Београду о држав- 
ном трошку штампане бугарске књиге па до 1876 када 
се новчано помагале бугарске устаничке чете, увек је 
имала виших побуда но што су династични интереси и 
освајачке намере. ј 6 





ВЉЕ Мен. 


КЊИЖЕВНОСТ. 


Историја БЕОГРАДА. — Још 1885 године својим „Од- 
ломцима из Историје Београда“ („Годишњица“ Николе Чу- 
пића У) генерал Коста Протић започео је посао на опшир- 
нијем проучавању прошлости Београда. После тога радило 
се на том увек делимично и узгредно. Господин Тодор 
Стефановић Виловски узео је у наше време на себе да 
изради Историју Београда у потпуности. Г. Виловски је 
у „Српском Књижевном Гласнику“ за ову годину дао 
већ један део свог проучавања, занимљиву студију „Стари 
Београд (1820—1850)“ која је и у засебну књигу од- 
штампана. Сад је издао и своје предавање које је др- 
жао у Општинској Дворани „Метармофоза Београда“. 
Ту су.прегледани историјски догађаји од постанка твр- 
ђаве и вароши под Римљанима па до најновијег вре._ 
мена. По ономе што је Г. Виловски досад објавио, може 
се са пуно стварне наде очекивати једна успела моногра- 
фија о престоници Србије. А. 





Нов СЛОВЕНАЧКИ часопис. — У Горици је почео из- 
лазити нов двомесечни часопис „Уеда“ („Наука“). Урел- 
ништво сматра да је на данашњој генерацији Словенаца 
да докаже сву културну способност свог народа на свима 
пољима. На пољу науке, треба, у данашње време више 
него досад, окупити раднике у Словеначкој, ставити их 
у везу са радницима културних народа и дати им го- 
ворницу са које ће говорити у сврху демократизације 
научних истина и просвећивања народа. Тај задатак, да 
се проблем словеначке интелигенције реши у правцу 
њеног усредсређивања и њене корисне делатности, узима 
нов часопис на себе. — Уредништво је на становишту 
Југословенске Идеје и „културне догађаје у Јужном Сло- 
венству сматра за своје“. Са тог становишта оно ће се 














БЕЛ ОВНОКСЕ. [97 








старати да у свом часопису штампа оригиналне радове 
Срба и Хрвата у оригиналу, латиницом, а оригиналне ра- 
дове Бугара у словеначком преводу. У свом:трећем броју 
„Меда“ доноси на српском пригодну белешку Г. Др. Ми- 
лана Шевића о Доситеју Обрадовићу. У рубрици „Др- 
жава и друштво“, у истом броју, уредник те рубрике, 
Др. Богумил Вошњак, опширно приказује дело Г. Сло- 
бодана Јовановића „Уставно Право“. Садржина изишлих 
свезака тачно одговара лепој намени часописа. 


ЕДКЕ 


Економска ЕМАНЦИПАЦИЈА СРБИЈЕ. —— „Месечни Изве- 
штај Друштва за Трговачку Географију у Паризу“ до- 
носи у својој најновијој свесци чланак Г. Гастона Гравјеа, 
лектора на Београдском Университету „Економска Еман- 
ципација Србије“. (Страна 417-431) Г. Гравје је у свом 
чланку, добро документованом и писаном по податцима 
првог. реда, врло прегледно приказао кризу у којој се 
налазила Србија због прекида економских односа са 
Аустро-Угарском последњих пет година и указао на све 
њене добре последице по економску еманципацију Србије. 

е Ф. Л. 


ДРУШТВА И УСТАНОВЕ. 


ДЕСЕТИ КОНГРЕС Словенских НовинаАРА. — Десети, 
јубиларни, Конгрес Словенских Новинара одржан је од 
27 до 30 јуна у Београду. На њему је било око две сто- 
тине изасланика свију словенских народа, поред осталих 
гостију. Пољаци, који до сада нису учествовали на овим 
конгресима, били су такође заступљени. 

Конгрес је држан у Народној Скупштини, која је 
била сва застрта пиротским ћилимовима. Отварању Кон- 
греса присуствовали су, поред многобројног отменог 
света: Г.Г. Хартвиг и Тошев; министри: ЈЉ. Јовановић, 
Др. Д. Аранђеловић, М. Трифковић; митрополит Дими- 
трије; академици: Јован Цвијић, Јован Жујовић, Љубо: 
мир Стојановић; ректор Университета Богдан Гавриловић, 
председник Београдске Општине Љубомир Давидовић; 
Владимир Јовановић и Гига Гершић. 

27 јунА, у 9 и по часова, Конгрес је отворио пред- 
седник Савеза Словенских Новинара и стари српски при- 
јатељ Г. Јосиф Холечек, дужим поздравним говором, у 
коме је изнео кратку историју словенског новинарског 
покрета, истакао задатке неославизма и његове журна- 








158 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 


листике, и задржао се нарочито на досадашњим култур- 
ним везама између чешког и српског народа. 


После изјаве Руса Г. Ивана Порфировића Прокопјева 
да и „Савез руске штампе“ слупа у општи Савез, и из- 
јаве Г. професора Фиљевића, Конгрес се конституисао: 
за председника је изабран председник Српског Новинар- 
ског Удружења Г. Бранислав БЊ Нушић; за потпредсед- 
нике: Г.Г. Платон Кулаковски (Рус), Мишковски (Чех), 
Круликовски (Пољак), Шчавински (Галички Рус), Свето- 
зар Хурбан Вајански (Словак) Михалани Георгијев (Бу- 
гарин), А. Габршек (Словенац), Милан Грловић (Хрват), 
Др. Урош Круљ (Србин); за главног секретара Г. Јан 
Хејрет (Чех), и за секретаре по један од сваке народности. 


Г. Б. Нушић захваљује на почасти и поздравља 
госте. Истичући велике заслуге за Савез уваженога Г. 
Јосифа Холечека, предлаже га за почасног председника 
Конгреса. Конгрес предлог усваја с највећим одобравањем. 


Затим су настали поздравни говори. 


Г. Љ. Јовановић, министар просвете, у своме искре- 
ном и топлом говору, који је одушевљено поздрављен, 
указује на задатке словенске журналистике у борби про- 
тив словенских непријатеља, изјављује жељу за оснивањем 
Словенске Телеграфске Агенције, и стварањем избор- 
ног суда, који би задржавао непријатељства између сло- 
венских народа, и истиче улогу просветних радника и 
уметника. Г. Јован Жујовић, у својој језгровитој речи, 
поздравља Конгрес у уме Академије Наука и Уметности, 
помиње нарочито прву изложбу словенских новина и ча- 
сописа као нову манифестацију словенске културе, одаје 
хвалу раду публициста и новинара, истичући да између 
науке и журналистике треба да има узајамности и са- 
радње у служби националним и човечанским идеалима. 
Г. Богдан Гавриловић поздравља конгрес у име Уни- 
верситета, истичући тешку улогу словенских новинара. 
Г. Љ. Давидовић, у име Београдске Општине, поздравља 
госте топлом добродошлицом, додирујући укратко суд- 
бину Београда и српског народа. 

Затим је председник позвао све присутне госте на 
отварање Прве Изложбе Словенских Новина, која је сме- 
штена у Другој Гимназији. Изложбу је отворио Престо- 
лонаследник Александар, који се на њој задржао више 
од једног часа. 


После отварања Изложбе, председник Београдске 











Бре Еш КЕ; 159 


Општине давао је у „Гранд-Хотелу“ ручак за ужи круг 
гостију. 

У 5 часова, на гробу Доситеја Обрадовића пред Са- 
борном Црквом, после кратког помена који је учинио Г. 
Митрополит, положио је венац у име Чеха Г. Јан Хеј- 
рет, секретар Чешког Новинарског Удружења, и указао на 
велики пример Доситејев. 

Увече, у новој сали код „Касине“, Српско Нови- 
нарско Удружење приредило је гостима банкет, на коме 
је било око четири стотине званица, и који је у најбо- 
љем расположењу трајао дубоко у ноћ. Госте је поздра: 
вио Г. Бранислав Нушић. Затим су се ређале здравице 
Г. Г. П. Кулаковског, Хурбана Вајанског, П. Маринко. 
вића, Ивана Златарева, Цотипа, Башмакова, Вергуна, С. 
Ћурчића, Ст. Радића, Николова, Грловића, Јураја Де- 
ленка (Лужичког Србина), и тако даље. 

28 јуна, у 10 часова, отворена је друга седница. 
На дневном реду су поздрави делегата свих словенских 
племена. 

Г. Башмаков поздравља Конгрес у име Руса, Г. Иван 
Златарев у име Бугара, Г. Милан Грловић у име Хрвата, 
Г. Габршек у име Словенаца, Г. Др. Глушкијевић у име 
Галичких Руса, Г. Хурбан Вајански у име Словака, Г. Кру- 
ликовски у име Пољака (на српском језику), Г. Јурај Де- 
ленк, једини делегат од стране Лужичких Срба, Г. Копчев, 
Маћедонац, Г. Никола Кашиковић у име босанске штампе. 

Сви говори су били бурно поздрављени. 


Затим је Г. Бранко Лазаревић прочитао извод из 
књиге Г. Др. Ј. Скерлића: „Историјски преглед српске 
штампе“ (која је раздана свима гостима) и Г. Јосо Ла- 
катош, свој реферат о историји хрватске журналистике. 

У подне су се сви конгресисти одвезли трамвајима 
до Електричне Централе, где им је љубазни директор 
трамвајског друштва Г. Бисерс приредио богату заку. 
ску. Гости су у игри провели до 4 часа, и вратили се 
на Конгрес очарани домаћиновим гостољубљем. 

После подне одржана је најпре седница опуномо. 
ћених делегата словенских новинарских удружења. Затим 
је отворена трећа седница Конгреса, на којој је Г. Иван 
Иванић прочитао срој реферат о оснивању Словенске 
Новинарске Телеграфске Агенције. Предлог је усвојен и 
изабран је егзекутивни одбор (Г.Г. Глушкијевић, Ф. Хо- 
ворка, Соколовски, Иван Бацов, Расто Пустослемшек, 
Иван Иванић) који има да приступи његовом остварењу 


160 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








на акционгрској подлози. Исто тако, усвојен је и пред- 
лог Г. Адолфа Кунта о железничким картама за нови- 
наре и о маркама за заграничну експедицију новина. 

Увече је на Калимегдану био велики, обилно по- 
сећен кермес, који су београдске госпође приредиле у 
част словенских гостију. 

20 јуна, у 8 и по часова, отворена је последња 
седница. 

Пошто је утврђен избор чланова егзекутивног од- 
бора за Словенску Телеграфску Агенцију, одређен је, на 
предлог Хрвата Г. Лакатоша, Загреб као место за Кон- 
грес идуће године, с тим да се ту састану само делегати, 
ако се буду појавиле какве сметње. 


После једног практичног предлога Г. Габршека, 
Г. Нушић затвара Конгрес захваљујући учасницима и по- 
брајајући постигнуте успехе: Прву Словенску Изложбу 
Новина и Часописа, ступање Руса у Савез, стављање на 
реалнију основу питања о Агенцији, и учешће, први пут, 
свих словенских племена на Конгресу. 


У 9 и по часова, конгресисти су присуствовали де- 
филовању војске пред Двором. 

У 4 часа, Краљ је примио у дворском врту све. 
учаснике Конгреса. 

После тога, засебним возом, учињен је излет до 
Топчидера, који је био препун света. ; 

Увече је Престоничка Општина давала велики бан- 
кет код „Коларца“, у част словенских госгију. На њему 
су говорили Г.Г. Холечек, ЈЂ. Давидовић, Башмаков, Др. 
Д. Аранђеловић, С. Стасјак, ЈЉ. Стојановић, (чији језгро“ 
вит говор, после једнога немилог инцидента између Руса 
и Пољака, учинио је дубок утисак), Љ. Бабић-Ђалски, К. 
Стојановић, Бобошевски, Пустослемшек, Гига Гершић, 
и други. 

Сутрадан, 30 јуна, гости су, засебном лађом, учи- 
нили излет до Ђердапа. У Смедереву им је приређен 
ручак, на коме их је срдачно поздравио Г. Ж. Тајсић, 
апотекар, а у Великом Градишту банкет, који је, љу- 
базношћу тамошњих госпођа, превазишао све остале. Из 
Текије се стигло у Београд 1 јула у ноћ 

2 јула су се гости почели разилазити из Београда. 


Многи су остали да учине који излет по унутрашњости 
Србије. М. И. 








Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 





СОВЕ - Ком 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, Број 3. — 1 двгуст, 1911. 


САМОЋА. 





Преда мном стоји расклопљена шахова даска, и на 
шареном паркету треба да се одигра пропаст једног 
краља. С оне стране где су црне фигуре, столица је 
празна; беле фигуре су моје, и у четири вучења требала 
бих да савладам уображеног противника. Задатак није 
одвише компликовано замишљен, скица комбинације је 
на први поглед јасна као што су, рекла бих, сви у пар- 


МУ. ном броју вучења скомбиновани примери математички 
у некако уочљивије диспонирани. — Бели топ је одређен 
Го да буде црна судбина непријатељу, и од злурада задо- 
Ма вољства као да се још више но обично зацаклила дежме- 
:Б каста његова округлина. Дошло ми жао мрачног црног 
5 _ топа и елегантног вранца, и решим се да померим ситну 
4 судбину политираних јунака. Помакнем бељца за један 
у даље од црног пијона, и пред очима ми се стаде испле- 
МЕ тати нов, додуше заобилазан, но врло занимљив напа- 
3 | дај. Повучем двапута брзо и смело, али се одједаред нађох 


# пред неочекиваном алтернативом: или да изгубим једну 
5. 3 фронтску фигуру, или да допустим да ми се поносити парип 
(= П 











162 Српски Књижевни Гласник, 
у прилично великом кругу окрене око своје сопствене осо- 
вине... Врућина. Омара. Илустрација дрвеног окршаја не- 
како се развукла, и крајњи њени потези као да су запали 
тамо негде у жар знојаве летње вечери, што се тромо_ 
вуче по спарушеној и исперутаној земљи. 

Зашто је та столица преко пута од мене празнар 
Зашто нема никог да му покажем да сам јача, или да 
га мрзим што ме туче, или да га волим што ме се не 
боји. Досадна ми је и мисао и победа у самоћи! — Али 
зашто ја имам потребу да садржину своје свести са- 
општавам, преносим и подређујемр Где је онај апсолутни, 
дионизијски нагон задовољства у стварању представар 
Зашто ја желим да чисте математске и логичне одређе- 
ности завијем у крпице пријатних ограничености Зашто 
ја не могу да мислим безусловно, без релација Зашто 
човек не може да утроши задње зрнце свога мозга и 
да мисао развије и преко апсурда» — О, како је бедан 
човек који не може да сазна своју самосвест, и који у 
одсудним тренутцима не разликује суштину од форме! — 
Као што природа, у јесен, на гњиле и труле груди своје 
веша жуте и црвене плодове, тако ми изгледа и сва фи- 
лозофија и све њено угаоно камење. Ниједном основном 
појму не знамо суштину, а задњи принципи бића су за 
нас ноћ и мрак. 

Мрак. Мрак је освета смрти на људма који су још 
живи. Ето, и сада сустаје сунце, и увире светлост у мрак. 
Мало час још, на крову суседне куће, на чупавим леђма 
суседова Хектора и на мојој руци бљештале се и пу- 
шиле се вруће и златне сунчане шљоке; још су им оштре 
периферијске линије и још се жуте, али већ почиње по 
њима да веје прва лака помрчина, и ја на Хектору и 
себи гледам гашење дремљивих боја... О Сунце, не остав- 
љај ме! Проспи по мени још једном златне твоје косе, 
јер ја ти се клањам и обожавам те као какав стари 
паган. Кад те не видим, ја не живим, и у гробу чекам 
светлост и васкрсење. Стрепим од блаженства кад ми 
млаки твоји зраци миле по кожи, и кипим од узбуђења 








(АСИМ ОСЋОА. 163 





кад ме страсним летњим огњем пржиш и сажижеш. 
Волим да видим мрку опаљену кожу, волим кад од 
јулске жари свести посрћу, а ти, о Сунце, бљештиш и 
пламтиш и вриш. И кад од жеге и суше пропада хлебац, 
и од жеђи умире цвеће, и тада обожавам Тебе, и тада 
се бојим запада! 

Али куда да бежим од запада, кад је и зенит само 
тренутни триумф сунца између две борбе са западом. 
Тамо под кестенима већ видим косе и криве вечерњг 
сени, бледе и кратковечне кћери хладовине и таме. И 
по путу журе две истегљене угласте сенке, и чудновато 
батргају дугачким и расклиматаним ногама. То су лака 
двопрежна кола старог нежењеног инжињера, који је 
увек сам и са суседима својим никад не разговара. За 
колима се размотава облак суве и ситне прашинс, која 
засипа куће и дави баштице седе и отрцане провинци- 
јалне варошице. 

У то доба, кад мрак пије светлост и сенке вену; 
кад јара још стоји и жута прашина још витла; кад је 
угесдно мислити на хладне сеоске цркве које се само не- 
дељом отварају, и на прво свитање, кад тице влажним 
крилима лепршају; кад се стари инжињер већ вратио 
с купања и закључао капију, у то доба осећај самоће је 
велики и тежак. — Не могу мишљу да достигнем сави 
цео појам усамљености. То није толико самоћа, колико 
је нека отуђеност људи и ствари, које живот тако изу- 
кршта да су увек тамо где им је страно и хладно. Не- 
сташност и љубав младости и страх и немоћ старости 
једнако дижу мостове и испредају везе, али ту је живот 
да замрси пређу и да обори мостове. Многе спореднеи 
ситне околности треба да преплету неку појаву, па да 
нам неко постане близак и драг, а нешто да буде по- 
требна допуна нашег живота. У шуштању лишћа, у му. 
млању мора, у шапату заљубљених, у гукању детета, у 
музици и у смеху, у свему томе човек може наћи крвне 
привлачности и сродства, али у свему томе има и свих 
симбола туђинства, ћутања и самоће. — Много пута сам 

НЕ 











164 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





гледала како у спарне летње вечери тегле се и зевају 
сокаци наше варошице; много пута сам чула како кврцка 
кључ у капији инжињера који се од људи забравља; 
много пута слушала сам како трешти чиста терца и ци- 
личе отворена квинта наших црквених звона — али ми 
је све то, по нечему, остало далеко и туђе, и у тим тре- 
нутцима, више но икада, осећам да се ближи сабласт 
самоће, и да ће из бора њеног огртача, као совуљаге 
из мрачне куле, прнути и на људе насртати досада, плач 
и болест. А обратно, тамо негде на југу, насред сочне 
ливаде пуне шареног цвећа и шарених буба, има један 
усамљен и громом опаљен јаблан, од кога лептири беже 
и тице се плаше, али ја у самоћи плачем за њим као 
за добрим другом у даљини. 

Врућина. Омара. Глас запиње у густом ваздуху, и 
ћутање се заглавило у отвореним вратима и прозорима. 
Самоћа легла као прикована на земљу, пуну врелог испа- 
рења, опхрвалости и изнемоглости. И време се задувало, 
и споро и једва приметно се крњи садашњост. Око белог 
топа нечујно се витла гомила вечерњих лептирића, и по 
њему се начичкао читав венац оног пахуљастог праха 
са њихових крила, што бесомучном брзином подрхтавају 
и трепте. По дасци и непомичним фигурама скачу и миле 
лептирасте сене, а на зиду се попела огромна људска 
сенка главом чак до плафона, и на њеном профилу опа“ 
жају се споре и болне гримасе које подсећају на Ба- 
јаца и његову велику арију из последњег чина. 

Колико је сатир Бесмислено и бесциљно питање, 
које искрсава у самоћи, и које се јавља на уснама кад 
човек пожели да викне оно што нема имена, па заћути. 
То је питање као нека аутоконтрола свести која се боји 
заноса и летаргије. И одмах затим наступа потпуна рав: 
нодушност за директан одговор. на то питање, и, на- 
прегнуто и уморно, крећу се опет старе мисли, све у 
једном кругу, као они затворени медведи по зоолошким 
баштама, који ваљда сви помахнитају од робовања и до- 
саде. Представе се вешају и нижу једна о другу, и, кад 








а 4 


САМ ОЋОХ. 165 





ланац одвише отежа, откине се као кинематографска 
слика, тишина и некретање се часом потенцира до ужаса, 
затим нешто зашушти прво с поља, па онда у мени, и 
ритам и бат мисли у кругу наново се почне. 

У даљини зацврчала колица, а сасвим далеко као 
да неко цепа дрва. Али се нигде не види кретање. И по 
угловима собе, где и дању има помрчине и где се увек 
нешто тајанствено дешава, и тамо је празно и глуво. 
Све се скомлело и трпи. Страсти притихле и жедне за 
ветром и росом, а темперамент болује од хистерије... 
О, зашто у овој самоћи не видим онај свети сребрни 
рефлекс сунчева рођења који сећа на маслинове шуме ле- 
вантских острва. Зашто су ме оставиле оне велике екстазе, 
кад сам нетремице гледала сунцу у чело, и са засенутим 
очима газила преко сенки које нисам ни опажала... Свугде 
спуштене завесе, као да у свакој кући лежи и јечи бо- 
лесник; земља дише кратким и кужним дахом; грајање 
цврчака још није почело : одсвуда долази онај гробљански 
мирис суве траве и цвећа и усијане масне боје крстача. 
Све гласно, светло, лепо и раскошно некуда је пропало, 


"и наизменце пролази улицом задах знојавог испарења и 


оштар мирис осушене и испечене стрњике. — Стои 
одело моје храпави су од прашине, а кроз нос се про- 
влачи нешто папрено и љуто. То се шале и голицају ме 
сићушни микроби који ће неког од нас да убију, и који 
су дошли из царства смрти, где су стари незнабошци за- 
мишљали нежне асфоделе са црвеним стабљикама, бледим | 
цветним гроздовима и чудноватим плавичастим лишћем. 

Самоћа је као и умирање: трну делови душе и су- 
жава се живот човечји. У самоћи живи само гениј трп» 
љења, који је све подигао, али све и срушио. Смрт је 
апсолутна самоћа, јер човек тек онда умире кад прекине 
све везе тела, срца и ума. Тело трули од болести, а душа 
издише док болесник постепено убија у себи нагон за 
животом. Човек који умире редом савлађује и чупа сим- 
патије, навике и потребе, како редом увиђа да му нико 
и ништа више не може помоћи да живи. Он се одриче 











ДА У а тим | 





166 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





својте, не познаје више своје идеале, и презире књиге, 
науку и савест. И кад најзад обори све чиме се некад гра- 
дио, и, још жив и при свести, пређе преко својих сопстве- 
них рушевина, тада долази онај највиши ступањ самоће 
са великим предсмртним ужасом без надања и суза. Уми- 
рући тада осећа да се у њему дешава нешто велико, 
важно и неодложно: природа полагано откопчава и попу- 
шта точкове и регулаторе машине, и човек, први пут 
откако је жив, осећа одмор у мозгу. Свест мркне, и зе- 
маљско и загробно опажање се меша. Престаје очаја- 
вање и плач, и важно је само не пропустити тренутак 
кад ће се живот завршити. Доња вилица још трзаи 
мрда, али из оне велике самоће не допиру гласи. Глава 
се спушта, дах шишти, прса се угињу а леђа гуре, и 
задње осећање је страх од вечите усамљености, а задња 
визија жути потоци сува лишћа међу гробовима. 

О, како бих хтела да нешто макне или шушне, да 
неко милостив и добар уђе у моју собу, да човечји или 
животињски глас, песма или клетва, заплаши тишину и 
одагна самоћу. Ништа не чујем. Тамо далеко видим само 
линију плаве хладне светлости, и то ме сећа на светлу- 
цање гњиле материје која се распада, и на безшумно 
кретање љиггвих белих црви, који су задњи и најпро- 
стији закључак страшне логике земаљског живота. 

Пред отвореним вратима Хектор гребе шапама. Ско- 
чим да му нешто кажем и да му поласкам, али он ме 
својим мокрим очима премери као ствар на коју се одвећ 
навикао, и, онако врућ и прашан, склизну преко две ши: 
роке степенице у сусрет ноћи и хладу. 


Исидора СЕКУЛИЋЕВА. 








РНК и 7 : и о ли 


НРУМИГАРРУ МЕРА 


1Х 
ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ, 





Мало даље, Г-ца Ле Кеноа, око које се образовао 
велики круг, препоручује свога добошара једноме стра- 
ном дописнику, дрског и простачког лица, преклиње га 
да сачека крај концерта, грди Межана што јој не по. 
маже, назива га лажним јужњаком, французлијом, отпад 
НИКОМ. | 

У групи поред ње, води се политичка препирка. 
Једна уста пуна мржње сикћу запенушено, жваћући речи 
као куршуме, да би биле што отровније: 

— Све што само најпревратнија демагогија... 


— Марат консервативац! чује се један глас, али се 
реч губи у нејасном жагору и звекету тањира и чаша, 
које одједном наткриљује звучни глас Руместанов: 

— Брже, госпође, брже... Пропустићете сонату у 
Р-дигу. 

Мртва тишина. Дуга поворка раширених шлепова 
опет почиње пролазити кроз салоне и тискати се између 
низова столица. Жене имају очајна лица, као робиње 
које се враћају у затвор после једног часа шетње по 
апсанском дворишту. ИМ опет се гомилају ноте, ређају 
концертни комади, симфоније. Лепи Мајол опет почиње 
да испреда нечујни звук, Ла Вотерова, да додирује от- 
пуштене жице свога гласа, 











168 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Одједном, све прену радознало, као мало час при 
појави мале Башелри. То је Велмажуров добош, призор 
гиздавог сељака са меким филцаним шеширом преко ува, 
са црвеним појасом око бедара и сељачким прсником о 
рамену .. Срећна Одибертина мисао, њен урођени жен- 
ски укус, да га овако обуче, да би више падао у очи 
међу црним фраковима. У добри час, све је то ново и 
неочекивано, овај дугуљасти добош што се љуља о сви- 
рачевој мишици, мала свирала по којој прелећу његови 
прсти, и лепе арије са двоструким звуком, чији весели 
и живахни ритам буди устрептали атлас што се прелива 
на лепим плећима. Блазирану публику забављају ове јед- 
ноставне и свеже песмице, ови старински француски на- 
певи који миришу на рузмарин. 

-— Браво!... Браво!... В15!... 

И кад Валмажур засвира 7иренов марш, у пуном 
и свечаном ритму, уз пригушену пратњу оркестра, који 
је допуњавао пискави глас свирале, клицању нема краја. 
Мора да се појави два пута, десет пута, изазиван у првом 
реду од Нуме, који је понова распаљен овим успехом, 
и који сада приписује себи овај „изум своје жене и сва- 
стике“. Он прича како је пронашао овога генија, објаш- 
њава чудотворну свиралу са три рупе, даје ближа оба- 
вештења о старом замку Валмажура. 

— Он се одиста зове Валмажур> 

— Сасвим.. из породице кнежева де Бо. . то је по- 
следњи потомак. 

И ова бајка кружи свуда, шири се, улепшава, — 
прави роман од Жорж Сандове. 

— Ја имам документа код куће, тврди Бомпар, гла- 
сом који не допушта да му се противречи. 

Али, усред овога више мање извештаченог одушев- 
љења отменога света, једно сирото мало срце силно куца, 
једна младалачка главица заноси се лудо, узимајући 03: 
биљно ове усклике и ове бајке. Не говорећи ни речи, и 
не пљескајући, укочених, заблуделих очију, повијајући 
сањиво свој витки стас по такту овога херојског марша, 











- 


Нума РУМЕСТАН. 169 
Хортензија замишља да је опет тамо далеко, у Прованси, 
на високој заравни са које се виде сунцем обасјана поља, 
док јој њен свирач извија почасну песму, као старински 
витез својој дами, и придева за свој добош црвени наров 
цвет, са извесном грубом отменошћу. Ова успомена про- 
жима је слатко, и сасвим тихо, спуштајући главу на се- 
стрино раме: „Ох, како се осећам добро“, шапуће она 
дубоким и искреним гласом, на који Розалија не обраћа 
пажњу одмах, али који ће јој мало касније бити јасан, и 
брујати јој у ушима као дошануто предсказање блиске 
несреће. 


— Но! драги мој Валмажуре, јесам ли вам ја рекаог... 
Какав успех !... Зар не» узвикује Руместан у малом са- 
лону где је била постављена вечера с ногу за уметнике. 
Остале музичке величине налазиле су да је тај успех 
мало претеран. Ла Вотерова, седећи, спремна за одла. 
зак, чекала је своја кола, и покривала своје огорчење 
једном великом чипканом кукуљачом која је силно ми- 
рисала; а лепи Мајол је стајао уморно поред стола, ми- 
чући нестрпљиво леђима, и секао гневно једну шеву, за- 
мишљајући да под сечивом држи добошара. Мала Ба- 
шелри није била тако љута. Она је изигравала дете у 
једној групи младих кицоша, смејући се и лепршајући, 
гризући хлепчић са шунком својим белим зубима, као 
какав изгладнели ђачић. Покушавала је да свира у Вал 
мажурову фрулу: 

— Погледајте само, госпон министре. 

Затим, угледавши Кадајака иза Његовог Превасход“ 
ства, она му, обрнувши се нагло у ковитлац, пружи чело 
за пољубац, као девојчица. 

— 'бар дан, ујкице. 

То је било измишљено сродство, својакање иза 
кулиса. 

— Лажна ветропирко! прогунђа „вешт директор“, 
испод својих белих бркова, али не баш тако гласно, зна- 











170 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


јући да ће она ускоро постати чланица Опере, и то чла- 
ница од утицаја. 

Валмажур је кочоперно стајао пред камином, окру: 
жен женама и новинарима. Страни дописник испитивао га 
је грубо, не више оним сладуњавим гласом којим иску- 
шава министре у приватним аудијенцијама; али сељак 
му је без забуне одговарао стереотипном причом: 

— То ми је пало на ум ноћу, слушајући како пева 
славуј... | 

Г-ца Ле Кеноа прекиде га пружајући му чашу вина 
и један пун тањир који је нарочито спремила за њега. 

— Добар дан, господине... сад ја вама нудим ужину. 

Она му је била покварила ефекат, и он јој одговори 
лаким покретом главе, показујући на камин: 

— Добро... добро... спустите то овде. 

И настави своју причу: 

— ..Што тица божја постиже с једном рупом... 

Хортензија стрпљиво сачека крај, и онда му поче 
говорити о његовом оцу и његовој сестри... 

— Како ће се она радовати! 

— Та да, није баш рђаво испало. 

Смешећи се задовољно, он је упредао брк, баца- 
јући неспокојно поглед око себе. Били су му рекли да 
директор Опере хоће да му учини понуду. Он га је вре- 
бао издалека, показујући већ глумачку суревњивост, чу- 
дећи се како људи могу обраћати толику пажњу овој 
малој ништавној певачици; и сав обузет том мишљу, он 
није сматрао за потребно ни да одговара лепој девојци 
која је стајала пред њим, с лепезом у рукама, у лепом 
и доста смелом ставу, који се задобија у отменом дру“ 
штву. Али она је баш волела што је он такав: хладан 
и пун презирања за све што нема везе са његовом умет- 
ношћу. Дивила му се што онако с висине прима похвале 
којима га је Кадајак обасипао, са својом познатом сме- 
лошћу: 

— Сасвим... сасвим... кажем вам оно што мислим... 
Много дара... оригиналног, новог дара... Ја желим да 








Нума РУМЕСТАН. 171 








= 


прво ступите у Оперу... Постараћу се да вас првом при- 
ликом прикажем. Сматрајте да од данас припадате Опери. 

Валмажур је мислио на жиговану хартију коју је 
носио у џепу од прсника; али Кадајак, као да је пога- 
ђао његову мисао, пружи му своју меку руку: 

— Овим се обавезујемо обојица, драги мој... 

И показујући Мајола и Ла Вотерову, који су сре- 
ћом били заузети на другој страни, јер би иначе морали 
прснути у смех: 

— Питајте своје другове шта вреди Кадајакова реч. 

Рекавши то, он се окрену, и врати се у дворану. 
Игранка се сада ковитлала у салонима који су били 
живљи мада је у њима било мање света; и пријатни ор- 
кестар светио се због три часа класичне музике читавим 
низом правих бечких валцера. Високе личности, озбиљни 
великодостојници, били су уступили место младежи, жељ- 
ној забаве, која игра ради саме игре, опијајући се раз- 
лепршаним витицама, чежњивим погледима, шлеповима 
који се обавијају око ногу. Па ни сада, политика није 
губила своју моћ, и стапање које је Руместан снивао, 
није се могло извршити. Од два салона где се играло, 
један је представљао левицу, а други је био обојен белом 
бојом, чистом као крин,!: поред свих Хортензијиних на- 
пора да удружи два противничка логора. Министрова 
свастика и кћи председника Касације, она је била пред- 
мет опште пажње, и око њеног великог мираза и ути- 
цаја облетао је читав рој обожавалаца. 

Лапара јој је узбуђено изјављивао за време игре 
да му је Његово Превасходство допустило... Али у том 
валцер престаде, и она оде од њега не чекајући крај 
реченице, и приђе Межану, који није играо, али се ипак 
није могао одлучити да оде са забаве. 

— Што сте тако суморни, ви озбиљни, разумни 
човече ! 

Он је узе за руку: 


1 Грб француских краљева: три цвета белога крпна, Пр. 

















172 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 


— Седите мало, имам нешто да вам кажем... Са 
одобрењем мога министра... - 


Он се смешио,; сав узбуђен, и видећи његове дрхтаве 
усне, Хортензија разумеде, и диже се нагло: 

— Не, не... вечерас не. сад не могу да саслушам 
ништа, играм... 

И она се удаљи узимајући под руку де Рошмора, 
који је био дошао да је одведе за котиљон. И он је био 
заљубљен ; подражавајући непрестано Лапари, добри мла- 
дић се усуди да и он учини једну изјаву, на што Хор- 
тензију обузе луда веселост, која се ковитлала око ње 
по целој дворани; и чим се заврши фигура, она приђе 
сестри и рече јој тихо: 

— Лепо нам иде... Нума је обећао моју руку свој 
тројици својих секретара ! 

— А кога си од њих ти изабрала 2 

Њен одговор изненада заглуши бат добоша. 

— Фарандола!... Фарандола !... 


Једно изненађење које је министар спремио својим 
гостима. Фарандола, да заврши котиљон, Југ у пуној 
мери!... Али како се то игра2... Руке се привлаче и хва- 
тају, салони се најзад мешају. Бомпар озбиљно показује: 
„Овако, госпођице“, преплићући ногама; и фарандола, 
коју води Хортензија, вије се кроз дуги низ салона, пра- 
ћена Валмажуром, који свира достојанствено, поносећи 
се својим успехом и погледима које привлачи његово 
срчано мушко држање и живописно одело. 


— Како је леп! узвикује Руместан... Како је леп!... 
Прави грчки пастир! 


Сеоска игра протеже се из сале у салу, све већа и 
и живља, гонећи Фресинусов дух. Личности са великих 
тапета рађених по Бушеу и Ланкреу,!' оживљују, пробу- 
ђене старинским аријама; и играчима се чини да у њи: 


1 Француски сликари и гравери из средане ХУП века. 
Пр. 











Нума РУМЕСТАН. (765 





ховој необузданој и лудој трци учествују и голишави 
амурети, који се ковитлају горе по первазима. 

А тамо, сасвим у позаднини, Кадајак, поред бифеа, 
с тањиром и чашом у рукама, слуша, једе и пије, про: 
жет до сржи своје скептичне природе пријатном топли- 
ном од уживања. 

— Упамти добро, мали, говори он Боасарику... 
Треба увек остати до краја игранке... Жене су лепше са 
овим лаким бледилом, које још није умор, као што ни 
ова мала бела пруга на прозорима још није дан... У 
ваздуху лебди музика, прашина која лепо мирише, неко 
полу-пијанство које заоштрава чула, и у коме треба ужи- 
вати једући хладну пилећину, заливену шампањем из 
леда... Гле! погледај само... 


У великом огледалу, фарандола је брзо промицала: 
низ играча раширених руку, наизменце у црно и бело, 
са погужваним оделом и разлепршаном косом, после два 
часа играња. 

— Зар ово није лепо, а7.. Па овај кршан момак 
на крају... лепа слика... 

И он додаде хладно, дижући чашу: 

— Па ипак, неће тај зарадити ни пребијене паре!.. 


Х 
СПЕВЕРЛИ “ЈУГ. 


Између председника Ле Кеноа и његовог зета никад 
није било велике љубави. Време, чести односи, родбин: 
ске везе, све то није било у стању да зближи ове две 
природе, да разгони хладноћу и снебивање које је јуж- 
њак осећао према овом високом ћутљивом човеку, по- 
носитог и бледог лица, чији је сивкасти поглед — поглед 
Розалијин, али без њене нежности и благости — ледио 
свако његово одушевљење. 

Узрујани и непостојани Нума, коме су се увек пре- 
ливале речи са усана, у исти мах бујан и малодушан, 
бунио се против логике, искрености и строгости свога 








174 Српски Књижевни Гласник. 





таста; и мада му је завидео на тим особинама, припи- 
сивао их је северњачкој студени, студени крајњег Севера, 
који је председник оличавао у његовим очима. 

— Иза тога долази бели медвед... Затим, ништа 
више: северни пол и смрт. 

Он му је ипак ласкао и трудио се да га придобије 
вештим улагивањем, да намами Гала у мрежу; али Гал 
је био окретнији од њега, и није се дао ухватити. 


И кад би се недељом, у трпезарији на Краљевском 
Тргу, повео разговор о политици, кад би Нума, попу- 
штајући под утицајем доброга ручка, покушавао уверити 
старога Ле Кеноа да су они у ствари близу споразума, 
желећи обојица једно исто - слободу, — требало је 
само видети како председник пориче, машући главом и 
отурајући од себе мрежу коју је Нума био вешто разапео. 


— О не! не исту слободу ! 


Са неколико јасних и неумољивих разлога, он је 
указивао на супротности, повраћао речима њихов прави 
значај, показивао да њега не може обманути њихов ли- 
цемерни звук. Адвокат се извлачио правећи шале, али 
је у души био врло огорчен, нарочито због своје жене, 
која је, не мешајући се никад у политику, мирно слу- 
шала и гледала. И кад би се у вече враћали у својим 
колима, он се трудио да је увери како њен отац нема 
здравог разума. О, да му само није због ње, он би га 
добро стукнуо! 

Да га не би дражила, Розалија је избегавала да 
каже своје мишљење: 

— Да, на жалост... ви се не слажете...; — али јеу 
себи давала за право председнику. 

Са Руместановим наименовањем за министра, затег- 
нутост између њих још више се појачала Г. Ле Кеноа 
није хтео учествовати на примању у улици Гренел, и 
изјави отворено својој кћери: 

— Кажи своме мужу да и даље долази к мени што 
може чешће, мени ће то бити врло мило; али ја нећу 


" а 
Е > р - ј Р РРНУНЋРУЋНИ |ДРУАЕ Х 
= ~ ~. . у 3 
"ВЕРУ ПРУ УМРУ ЦР НИРРИЦУ ИН РУРУРУИ ео 


И 





















ЉЕШ | | ~ 


"оА ~ ЈЕ: | 
- Нума РУМЕСТАН. 175 





никад крочити у министарство. Ја знам шта нам ти људи 
спремају, и нећу да изгледам као њихов саучесник. 

У осталом, то свету није падало у очи, јер је знао 
да Ле Кеноа већ одавно не излази никуда, после синовље 
__смрти. Министар Просвете би се свакако осећао врло 
нелагодно кад би у његовим салонима увек био поред 
њега овај снажни противник, пред којим је он изгледао 
_као какав ђачић; али он се ипак показа увређен том 
_ председниковом одлуком, заузе нарочито држање, што 
увек годи једноме глумцу, и поче због тога често изо- 
стајати са недељних ручкова, наводећи као разлог једно 
од оних безбројних извињења што дају тако широку 
слободу мужевима који воде политику: одборске сед- 
нице, зборови, званични банкети... 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОдДЕ. 


(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.) 











дин ан 


до = : 8 „ 


У СПОМЕНИЦУ. 


Како је тешко 

Бол растанка крити: 
Плакати душом _ 

А насмејан бити! 


Док на дно срца 
Тешка суза пада, 

На лицу осмех 
Угњетеног јада, — 


Болан кб осмех 

Цвета што гроб кити. — 
Како је тешко 

Бол растанка крити! 


МИлЕТА ЈАКШИЋ, 





ХИМНА. 





| Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем 
| Крик вечите жудње, и кб идол свети 
• Постала си символ у болу, у сети. 
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем, 


|: _У вртлогу страха ја о теби снујем. ' 
а Рођен сам да будем пророк оној чети 

Што ће ведра чела силно тебе хтети. _ 

Љубави и Срећо, кб кобац вас кљујем! 


| Док дамари прште и играју жиле, 
Б- - Тонем у дубине, где се свесно скриле 
У дремежу тихом снене кћери Тајне. 


Тад врлине певам дубоким опелом, 
Истурених уста пијем снагом целом 
| ___Сласти, сласти, сласти дубоке, бескрајне! 


| у Милутин Бојић. 





ара ар зала а а на пет а о <- е-- 
му “ - 





Бри Бе сура 


_"ер “— је 
— 


у БАЈКА О ЖЕНИ. 


Љубичастом паром дише Земља сана, 
Модри су чемпреси сагли главе тужно, 
Врх Мртвога Мора крикне која врана, 
У златноме бакру тоне сунце јужно. 


Усијан се песак бегли и прелива, 
Задрев у небеса ред планина спава, 

На црвеном жалу слет ждралова снива, 
Рој мушица дршће изнад речних става. 


Врућ, запахнут миром и музиком боја, 
Са досадом Човек сав тај раскош мотри, 
Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, 
И тражи у сунцу да свој одглед смотри. 


| 


Зрелост једног дана празна му је сена, 
Нејасних облика једно Ново чека, 

Скуп раскоши, сунца, нестално кб пена. 
— И одједном он се страшћу зацерека: 


ода 


Са јелових гора слазила је Жена. 


пун" РАУРОРУ "а њи 
У ЕР НАЕ прот ер ЛР НИ РЕП 


Милутин Бојић. 











ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ О ПАТРИЈАРХУ ЈОСИФУ 
РАЈАЧИЋУ. 


Познато је да Јован Ст. Поповић није одобравао 
ратни покрет српски у Мађарској Буни, 1848 и 1849 
године. 

На више места у „Даворију“ (1854), а нарочито у 
песми „Година 1848“ (страна 30, 1 издање) истиче се По- 
повић као пријатељ и проповедник мира, у коме ће само 
народи (првенствено у Аустро-Угарској, где их је највише 
и најтешње измешаних), по узајамном споразуму, на основи 
хришћанске љубави и хуманости („човечества“) а природ- 
ном еволуцијом, — моћи остварити своју срећу; у колико 
се она даје постићи на овом свету. („Гробље“, страна 20). 
Још боље и непосредније види се из „Даворија“ да је По- 
повић противник рата и, нарочито, револуције јер у њој 
се, по њему („Година 1848“), само сујета и себичност 
користе глупошћу да тобож униште једно, мање, зло, а 
у ствари да створе још веће. Тако је (он ту наводи 
обилно примера) у Риму убила мудрог Цезара, под видом 
да очува слободу и републику, а у ствари да доведе 
аутократу Августа, тиране Нерона, Каракалу; као што 
је и у Француској погубила Луја ХМ! да доведе На- 
полеона. ; 

С таквим идејама, Поповић, наравно, није могао 
" одобравати ни крвави и пламени, а, како је он одмах 
прозрео, и бесциљни, промашени Српски Покрет 1848 и 
1849. Опортунист у политици, колико се у опште мешао 
у њу, он је, заиста претерујући у одрицању сваке узви- 


12% 











~» 


б 
4 
(| 
+ 
% 
| 





ЈЕ ЕН 


180 Српски Књижевни ГлАСНИК. 





шеније побуде код вођа Покрета, сматрао га само као 
дело учињено „под видом родољубија“ а из себичности 
и сујете првака и глупости народа. ' 


Јаче још него у песми „Година 1848“ Поповић је 
овакав суд о првацима Покрета изнео у комедији „Ро- 
дољупци“ (122 књига Српске Књижевне Задруге), коју 
и назива, у предговору, „приватном повесницом Српског 
покрета“. Уредник овог листа држао је на „Стеријином 
Вечеру“, 30. децембра 1904, пре прве представе „Родољу“- 
баца“ у Народном Позоришту, конференцију „о самом ко- 
маду, о добу на које се односи ио приликама у којима је 
писан“, и јасно је изложио неслагање Поповићевих идеја 
трезвеног национализма са идејама претераног и искљу- 
чивог национализма вођа у Покрету. (Та конференција 


1 Поповић, који је (да не помињем младићске преводе грчких 
револуционарних песника, Риге и других, у „Седмоструком Цветку 
борећим се Грцима“) у том истом „Даворију“, зборнику зреле по- 
езије своје, штампао онако одушевљену хвалу грчком револуционару 
Марку Бочарису (ваљда не тек само из уског, по оцу урођеног, 
грчког патриотизма) -- не одобрава српску револуцију против Ма- 
ђара! На први поглед, заиста чудно. Али није. Има ту разлике, и 
он ју је јасно уочио и осетио. У грчком устанку на Турке, као и 
у српском, „који је он такође ценио, гледа он борбу угнетаваног на- 
рода против угнетачког народа. Цео турски народ, сваки Турчин, 
непријатељ је и угнетач хришћанског народа, и грчког и српског; 
међутим, између маџарског народа, као целине, и српског није тај 
случај. И српски и мађарски народ, па и немачки и влашки, и ко- 
лико их још има у конгломератском царству аустријском, „паори“ 
и „пургери“, живели су дотле лепо, као колоније које се бар трпе 
ако се не воле, а у „једном мирном христијанском царству“ (како 
би Поповић рекао), и нису имали својих узрока да се крве, пале, 
један другом „режу дуван на темену“. Господа, „себичњаци“ и „су- 
јетници“, заводили су их и раздражили једне против других. По- 
повић, пак, као миран и лојалан грађанин, који заиста није сујетно 
грамзио за високим частима („Моја Тежња“, „Даворије“, издање Срп- 
ске Књижевне Задруге, страна 126), није то могао одобравати. Отуда 
он, који би без сумње одушевљено узносио јед ог Книћанина и 
Проту Ненадовића као јунаке у борби против угнетача Турака, не 
помиње у запискама својим (у Матичиној збирци број 59, страна 16) 
њихова јунаштва у Буни, већ само грабеж; колико је и шта је ко 
опљачкао и покрао од Мађара, 


драгај ње пренео варира еф 10 





ма 








Јован Ст. Поповић О ПАТРИЈАРХУ Јосифу РАЈАЧИЋУ. 181 





штампана је у „Одјеку“ за 1905, бројеви 30, 36 и 42). Ту 
разлику истакао је и сам Поповић врло лепо у комаду, 
у сталном неслагању себичњака, сујетних и националних 
занесењака (Жутилова, Шербулића и других; Лепшића и 
Зеленићке) са објективним, трезвеним патриотом пишче- 
вих погледа, са Гавриловићем, у коме је, управо, сли- 
као себе, онако од прилике како га је непосредно оцр- 
тао вршчанин Лаза Нанчић у „Јавору“ за годину 1885 
у приповетци „Мир у ратно доба“. 

Како се карловачки патријарх Јосиф Рајачић нај- 
више истакао у Покрету, то је Поповић своје негодовање 
највише и излио на њега, као што је опет, на супрот 
томе, најпризнатније поштовање и одану љубав изразио 
према вршачком владици и свом личном пријатељу, Сте- 
фану Поповићу, који је утишавао узбуђене духове и од- 
враћао народ од Буне, те „гоњен и мучен“ оставио „беда 
пуни свет“ 6 јануара 1849. („Даворије“, страна 115). 

Објективни, тихи, прибрани Поповић готово сасвим 
испада из тона своје поезије и јетко, жучно, злурадо 
просипа своје прекоре и грдње чак (назива га авешп) 
на Рајачића у песми „Сујетнику“ („Даворије“, 60), не 
отворено, али у доста провидним алузијама. Та песма, 
која на први поглед изгледа као да је упућена коме од 
светских освајача, Наполеону или ком другом, циља за- 
иста на Рајачића. То се, боље, види из ових неколиких 
стихова: 

(17) На добре бацам Проклетства громел 

(27, 28) На блага дела, не на злости, 

За Благослов прави слази;г 


1 Добри су, поред других, владика будимски и бачки, Платон 
Атанацковић, и већ поменути песников пријатељ, вршачки владика, 


· Стефан Поповић, који нису одобравали Рајачићев рад; свакако не 


ентузијаст и фантаст, Стратимировић, командант српских устаника, 
који је хтео оцепљење и од Аустрије а кога је, као и све с њим, 
проклео патријарх у Тителу. 

2 У овом, као и у ранијем стиху, има алузије на ратну про- 
кламацију патријарха Рајачића у години 18548 (Јосиф, патријарх и 
привремени управитељ народа, народу Војводовине српске“. Штам- 
пано у Београду). 














189 Српски КњижеЕВНИ ГЛАСНИК. 





(29) Кам сад измирне и трубе и хвале;! 
(31) Ласкање ћути, ћуте и песме“ 

(33) Те мале твоје, стаклаве очи; 

(36) Кад гроба зраби те мрак. 


Мање жучно али за то много духовитије изобли: 
чава Поповић патријарха Рајачића у једној, колико се 
овде зна, до сад нештампаној сатиричкој песми, коју 
просто зове „Басна“. 

Она није штампана у Задругином издању „Даво- 
рија“, које је требало да буде потпуно. А није свакако 
зато што је ни Поповић није унео у збирку песама које 
је наменио за другу свеску „Даворија“, и за које је напо: 
менуо да се „могу печатати“. Она се, додуше, налази, 
исписана на два листа плаве канцеларијске хартије, у 
збирци Поповићевих рукописа који се чувају у Матици 
Српској, али ни године 1893, кад је Г. Љубомир Стојановић 
сређивао рукописе за „Даворије“, ни 1902, кад сам ја пре- 
писивао „Лажу и Паралажу“ за 1 књигу Поповићевих 
„Драматских Списа“, нису ти листови били заједно него, 
сваки за себе, употребљени као завоји за друге руко- 
писе. Ја сам им ухватио везе и саставио песму, али, у 
журби да прегледам и остале рукописе, само сам за себе 
нотирао тај налазак не стигавши и да га препишем. 
Бавећи се ових дана у Новом Саду, свратим у Матицу, 
да и то учиним. То ми је сад било у толико лакше што 
су Поповићеви рукописи сређени, пописани и нумери. 
сани, без сумње године 1906 за изложбу у Вршцу о По- 
повићевој стогодишњици. Пажљиви уређивач збирке са: 


1 Алузија на свечано проглашење митрополита Рајачића за 
патријарха на Мајској Скупштини у Сремским Карловцима 1548. 

2 Поред народних и популарисаних песама о Буни (Глиша 
дубан, „Бој Срба и Маџара“, Београд 1820) и свечаног говора Ни- 
канора Грујића 1 маја 1850 („Светом патријарху српском Јосифу“) 
штампао је, 1849, ћирилицом и латиницом, Хрват Антун Казначић 
песму „Поздрав Светому и Припоштованому Патријарху Српском 
Г. Јосифу Рајачићу“. 

3 Рајачић је умро 1861 год. 











Јован Ст. Поповић О ПАТРИЈАРХУ Јосифу РАЈАЧИЋУ. 183 








ставио је и оба листа ове песме и обележио их бројем 
93. Али је, у списку рукописа, означио да је, и овако 
састављена, само „одломак“, што неће бити тачно. 

Ова песма, поред свега другога, Заслужује да се 
објави нарочито с тога што она у Поповићевој поезији 
представља нову врсту; чисту политичку сатиру, без пам: 
флетских грдња и злурадости, чега има у поменутој песми 
„Сујетнику“. И алузије на Рајачића много су провидније 
у „Басни“ него у „Сујетнику“, тако да им готово и не 
треба нарочитог коментара. Писана је педесетих година, 
можда и после прве књиге „Даворија“, у време апсо- 
лутизма после Буне, од чијег угушења ни Срби, верни 
круни и победници, нису видели користи већ штете, 
осем што им је признат патријарх у лицу Рајачића, 
који је још и нарочито одликован. 

Према напомени непознатог уређивача уза стих 37 
(„Међу гране густе“): да има и варијанта („Међ' шибљике 
густе“), могло би се мислити да је „Басна“ можда и 
штампана у ком листу, непознатом и уреднику Задру- 
гина издања „Даворија“ и нама овде; или, вероватније, 
да је сачувана (гдег) и у препису. Ако би то био По- 
повићев препис, то би већ могло значити да је он и ову 
песму спремио „за печатњу“, што се, по овом само тек: 
сту у Матици, на два листа, аи по томе како су нађени, 
раздвојени и као завоји, не би могло рећи. Измене које 
се виде у тексту учинио је, познаје се, Поповић у току 
самог писања или у првом, непосредном прегледу. (У 
примедбама испод текста који доле објављујемо озна- 
чено је како је било пре него што је Поповић те измене 
учинио). Чистог преписа, „готовог за печатњу“, нема у 
Матичиној збирци. 

Песма гласи: 

Болостина 
Једног јарца, 
Као чесног старца, 
Изаберу за пастира стаду 
И штап му предаду. 
Али мирно по пољани пасти 








184 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


То несташан! наш не уме: јарац, 
Већ науми стаду своме дати 
Други правац. 
„О ви, луде овце,“ 
Браду гладећ јарац проговори; 
„Ви сте Храна за ловце; 
Ко пре стигне, тај вас мори. 
Онај музе, онај стриже вуну, 
И најпосле под нож мећу, 
Нико нема баш тако злоудну, 
Као миз сређу: 
Хеј врх! оне стрмене планине! 
Каква ти је паша! 
Ту је стара земља наша, 
Сваки мора капу да ти скине. 
Што видитеб овде ропство 
Тамо је! господство. 
дато оштров сви на ноге, 
И како је слоге, 
Први ћемо ми на свету бити!“ 
— „Ура“, викну овце, „добро вели старац“, 
Па се“ слегнуз на брег без обзира, 
А острагу! јарац 
С наочарма!: командира. 

Ал да видиш јада 
Од нашега стада 
Кад се дубље у планину пусте: 
Ова ноге од шљунка подбила, 
Она вуну трњу оставила, 


1 немиран. 
трпи, 
ви. 


- = > 


на једној високој планини, 
Нит сме когод да те кињи, 
8 трпите. 

7 ћемо уживат. 

8 сложно. 

' потегну. 

19 безобзирце. 

и за њима. 

12 Сам на коњу, 








Јован Ст. Поповић О ПАТРИЈАРХУ Јосифу РАЈАЧИЋУ. 185 





Тамо нека од умора пада, 
А друга је! опет заблудила“ 
Међу гранез густе, — 
Једним словом свака страда. 
Јарац твши овце 
Да без жертве ништа бит не може, 
А међутим већ је збринуо новце 
Ако 6' дошло до његове коже.“ 
Уз пут вуци још ударе, 
Те млоге сатаре, 
Када тако једва част малена 
На врх брега успење се, 
Измучена, изнурена — 
Од ужаса препадне се. 
Паше мање него што је било, 
Из све к томе жалосно и гњило. 
„Зар је ово та срећа,“ 
Кликну овце из свег грла — 
„да које насб толика несрећа 
Раздирала“ и сатрла: 
Камо паше, камо оне славе : 
0, ми, луде главе, 
Да се слепо поверимо јарцу 
И јошт к томе старцу !“ 
Јарац рекне: „Заиста сте луде 
Кад на срећу ви с тужите, 
Еда л, болне, не видите 
Лепа дрва, густо лишће евуда :5 
Што вам драго, за мене је добро !“ 


"3. 1 се. 

КЕ: 2 изгубила. 

ЈЕ з Писаљком додао (уређивач рукописа:): Варијанта: „Међ' 

Б": шибљике“. 

Е- | 4 За безбедност своје коже. 

5 5 И јошт к томе суво и немило. 

боје: 5 

" Жалосне. 

8 Изоставио целу строфу: 
Па на предње одупре се шапе 
И комотно почне лишће брети; 
А овчице напусти 
Нека гледе како ће им бити, 








; | паши ње са, 

– 4 “ У мори 

ој се. 

186 Српски Књижевни Гласник. 2 


Пак ти лепо наш побро 

На старачке одапре се прсти, 

И сладећи стане лишће брсти. 

И јошт репом заиграје, 

Нити млого хаје; 

Што овчице жалостиво блеје; 
Једна пеује, друга клетве даје — 
Ком је добро, тај се смеје. 


У тексту који је овде објављен учињене су измене 
само у правопису, који је код Поповића старински и 
етимолошки, без / их. 


ДрРдгУТИН КОСТИЋ. 





О НЕМЦИМА. 


(УВОД У ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ). 





Немачки народ је део великога германскога пле- 
мена, које је, као и племе словенско, део индоевропскога 
стабла: Од данашњих народа германскоме племену при- 
„падају, поред Немаца, још Енглези, Холанђани, Фризи 
(на обали и неким острвима Севернога Мора) и сканди- 
навски народи: Швеђани, Данци, Норвежани и Исланђани. 

По језику чине Немци једну исту групу са Холан- 
ђанима, а врло блиску групу са Енглезима и Фризима, 
док скандинавски језици чине засебну групу. Јер се сви 
германски језици — и они који се данас говоре и они 
који су до нас дошли само у писаним споменицима — 
деле у две велике групе: истшочногерманску и западно- 
германску. У прву групу иде: 1) гошски, језик на коме 
се међу свима германским језицима најраније јављају пи- 
сани споменици (још око половине четвртог века по 
Христу) и који као живи језик већ столећима не постоји; 
52 и 2) скандинавски језици, међу којима шведски и дански 

чине једну ужу групу, а норвешки и исландски другу. 
У западногерманску групу спадају међутим: енглески, 
фриски и немачки. 
25 - Као што се види, холандски се овде нигде не спо- 
миње као засебан језик. И он одиста и није засебан 
језик. Он је само једно наречје немачкога језика, који 
се такође дели у две велике групе: 1) високонемачки 
(ћосћаеш5сћ) — језик високе (брдовите) јужне и средње 


. 








188 Српски Књижевни Гласник. 
Немачке; и 2) нисконемачки или доњонемачки (пледет- 
дешвећ) — језик ниске или доње (равне) северне Нема- 
чке. Холандски је само један део западне групе ниско- 
немачког, која се назива нискофраначком или доњофра- 
начком (тедептапкаасћ) за разлику од веће нискосаксон-“ 
ске или доњосаксонске групе на истоку (тшедегзасћа!зсћ 
или ртандешзећ), која је у обичном говору позајмила 
своје име (рјабаешзсћ) целом нисконемачком наречју. 

У свакидашњем говору назив високонемачки (ћосћ- 
дешзсћ) означује обично немачки књижевни језик, и ако 
му је, као што се горе види, основно значење друго. 
Међутим таква употреба назива „ћосћаеш5сћ“ има доне- 
кле свога оправдања; јер је данашњи књижевни немачки 
језик, који се као народни језик нигде не говори, ство- 
рен из дијалеката високонемачке групе, и то претежно 
из дијалеката средње Немачке или средњенемачког (ти- 
(едешзећ), али уз јако учешће јужних дијалеката, тако- 
званог горњонемачког (ођегдешсћ). Из овога се у исти 
мах види да се и високонемачка група (ћосћаешвсћ) дели 
у два дела: средњенемачки и горњонемачки. 

Назив Немац, који је данас у нашем књижевном 
језику у искључивој употреби, првобитно значи странац 
(Миклошић: „Егутојооасћез Уудтфетрисћ дег з1ауласћеп 
Зтрасћеп“). Реч је, као што се види, у току времена до- 
била уже значење, јер означава само једну специјалну 
врсту странаца. Али на супрот књижевном језику наш 
народ обично назива Немце Швабама. Тај назив има 
свога оправдања, и не би било нимало штете да је он 
унет и у књижевни језик. Јер је српски народ у овом 
случају поступио онако исто као и француски, то јест 
он је име швапског племена, које му је од свих Немаца 
географски најближе, пренео на цео немачки народ, као 
што Французи све Немце зову Алеманима или Алама- 
нима, а Немачку Алеманија (аПетепа, АПетагопе) из про. 
стога разлога што им је немачко алеманско племе, у 
Елзасу и Швајцарској, у непосредном суседству. Овоме 
треба додати да и у Финској, из истог разлога, све 


| 








О НЕМЦИМА. ђ 189 








Немце зову Саксонцима, и да су оваква уопштавања 
могла доћи у толико лакше у колико ја код Немаца на 
ционалнг свест столећима била далеко слабија од пле. 
менске. Сасвим је дакле природно што неки од околних 
народа нису Немце схватили као целину, кад се ни они 
сами нису осећали као целина (В. Гатргесћ,, К: „Пеш“ 
«зспе Сезстеће“, 3, 1, 14). Занимљиво је, најзад, да реч 
„Шваба“ показује и даље тежњу да се развија у правцу 
сасвим супротном ономе којим је ударила реч „Немац“, 
узимајући све шире значење. Јер данас „Шваба“ код 
нашега народа врло често значи не само „Немца“, већ 
становника западне и средње Европе у опште, прибли- 
жујући се на тај начин значењу „странац“ које је реч 
„Немац“, имала за полазну тачку. 
Сами пак Немци називају свој језик аеш!зсћ. Реч 
Чешзећ значи првобитно народнт, јавља се крајем осмога 
века — разуме се, у знатно другачијем облику — и то 
искључиво у латинским текстовима (Теофзса Ппоца), да 
би на супрот латинском језику, уобичајеном у цркви, 
означила народни језик. Чак назив у прво доба није 
везан само за данашњи немачки језик, већ означава и 
језике других германских племена: Англосаксонаца, Лон- 
гобарда и Гота. Колико је пак тај назив првобитно везан 
само за латинске текстове, види се по томе што један 
немачки писац деветога века (Отфрид) назива у своме 
немачкоме тексту језик којим пише франачким, а у ла- 
тинском наслову тога истога текста употребљава за исти 
језик горепоменути назив ГЛеоа!си5. Тек крајем десе- 
тога века јавља се тај назив и на немачком (код Нот- 
кера), али опет везан само за језик (аи 4шзса типоа), 
а не и за народ и земљу. У дванаестом веку међутим та 
реч, у облику Ффишезс, апшзк, већ није више везана само 
за језик, већ означава и народ, земљу и обичаје, доби- 
јајући на тај начин своје данашње специјално значење 
(В. Кшге, Ег.: „Егутојоотзсћез Мопетђисћ дЧег дЧешзсћеп 
ортасће“ 7, 91). 

Из свега овога међутим јасно излази да о Немцима, 


| 








190 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





кад је у питању доба пре осмога века, не може бити го- 
вора оделито, већ само у вези са осталим Германима. 
Јер и ако Германи, од кад се зна за њих, не представ- 
љају хомогену масу, већ скуп племена која се ни сама 
не осећају као целина, место данашњих Немаца у томе 
шаренилу није тачно познато. Али је, с друге стране, 
извесно да се у том шаренилу налазе и они, и да, 
према томе, оно што важи за карактеристику свих Гер- 
мана до осмога века мора у главноме важити и за њих 
(В. Зећегет, М.: „Џђег деп От5ртшпо дег дешзсћеп Ма- 
нопаша!“, у: „ХМопгасе ипа Ашза ге 2цт безсћјећје дез се!- 
з!сеп Геђелв 1п Пешвсћапа ипа Озјегтејсћ. Вешп 1874“). 

Најстарија пак вест о Германима у опште датира 
још из доба Александра Великог. Око 330 године пре 
Христа полази један Грк, грађанин вароши Марсеља, по 
имену Питеас (Рућћеа5) у земљу ћилибара и калаја, тих 
важних трговачких артикала старога доба, имајући при 
том поред трговачког још и чисто научни интерес. Пошто 
је прошао кроз Гибралтар и опловио не само Шпанију 
и Француску, већ им Британију, он најзад долази на обалу 
Севернога Мора (код ушћа Везера и Лаба), откривајући 
на тај начин и ту област, дотле непознату старој кул- 
тури, и, што је овде још важније, и народе у њој. Тако 
народи Средоземнога Мора, тадашњега културнога сре- 
дишта, сазнају први пут за германска племена. (В. МШ- 
Јепћон: „Решзесће АлепштзКипде“ 1, страна 223 и даље). 

Али су Питеасове напомене о Германима више на- 
говештења но извешће. Као засебну целину он их сва- 
како није осетио. Чак је питање да ли је и Посејдоније 
(Розетдопло5), опет Грк по народности, који око 90 го- 
дина пре Христа — дакле на читава два и по века доц- 
није — даје друго извешће о Германима и њиховој земљи, 
јасно разликовао Германе од њихових западних суседа 
Келта (Гала). Јер је то суседство, коме Германи по свој 
прилици имају да захвале и за своје име, — реч „Гер-. 
мани“ понајпре је келтскога (галскога) порекла а значи: 
суседи — понекад прелазило у мешавину, и то на тај начин 


у РР Ра иР.У 


ари тон е2 


>" Ри 











О НЕМЦИМА. 191 





што су у раније доба Рајну прелазили Гали а у доцније 
Германи. (М епћон: 1. с. ПЦ, 104 и Гатргесћ!: 1. с. 1, 64). 

Цезар је први који не само прави јасну разлику 
између Германа и Гала, већ је и нарочито истиче. Он 
једанаесту главу шесте књиге свога дела о галском рату 
(„Соттептат! де ђеПо гаШсо“) почиње изречном изјавом 
да хоће да говори о обичајима Галије и Германије и о 
разликама између Гала и Германа. И он збиља искуп- 
љује своју реч доста исцрпном карактеристиком. Пошто 
је читавих десет глава посветио описивању Галије и Гала, 
он двадесет прву главу почиње речима: „Германи много 
одступају од ових обичаја“, прелазећи на тај начин на 
описивање Германа и њихове земље, које пружа читав 
низ занимљивих података. 

Цезарово изношење је у главноме по Германе не- 
повољно, и то у толико више у колико он свуда прави 
утисак објективног посматрача који мирно саопштава 
своје опаске. У опште је његово целокупно излагање 
само развијање његовог раније (књига прва, глава 33) 
сумарно изреченог мишљења да су Германи „дивљи и 
варвари“ (ћопипез [еп ас ђатђап). По његовим речима 
(књига шеста, глава 21), Германи од божанстава знају само 
за она која виде и од којих имају видних благодети, то 
јест за сунце, ватру и месец; за остала нису сазнали ни 
по имену. Цео живот састоји им се из лова и војничких 
вежбања; од малена се навикавају на напоре и издрж- 
љивост. Они који врло дуго остану нежењени имају код 
својих врло велики углед; по једнима се тимг учвршћује 
узраст, а по другима снага и мишићи. Сазнати шта је 
жена пре двадесете године сматрају за једну од најсрам· 
нијих ствари. Полна разлика се не крије, јер се по ре- 
кама купају помешани, имајући на себи коже или мале 
покриваче од крзна, под којима велики део тела остане 
наг. (Глава 22). Земљорадњом се не баве, а највећи део 
њихове хране састоји се из млека, сира и меса. Нико 
нема одређеног земљишта, нити својих међа, већ сваке 
године власти и прваци одређују земљу појединим пле- 








192 Српски Књижевни Гласник. 





менима и задругама које су у тај мах заједно, и то оно- 
лико и онде колико и где нађу за сходно, па их после 
годину дана терају на другу страну. За то, вели Цезар, 
наводе много разлога: да, навикнути на стално стано- 
вање не би заменили наклоност ка рату наклоношћу ка 
земљорадњи; да не би тежили за пространим добрима, 
и да јачи не би терали слабије са имања; да не би ди- 
зали зграде за заштиту од хладноће и врућине; да се 
не би изродила пожуда за новцем, из које ничу странке 
и размирице; и, најзад, да би се на тај начин пук одр- 
жавао у задовољству и заједници, јер свако види да има 
онолико колико и најсилнији. (Глава 23). За поједина пле- 
мена највећа слава је у томе да око њих на што већем 
простору влада пустош коју су сама створила. Сматрају 
да је одлика храбрости у томе да се њихови суседи, 
отерани са сбојих њива, повуку и да се нико не усуди 
да се задржава у њиховој близини; у исти мах мисле да 
ће на тај начин бити безбеднији, јер је тиме отклоњена 
бојазан од изненадног упада. Кад се води рат, било за 
напад било за одбрану, бирају се старешине које ће ру- 
ководити ратом и располагати животом и смрћу својих 
потчињених. У миру нико није општи старешина, већ 
настојници појединих области и општина деле правду и 
равњају спорове. Разбојништва не повлаче за собом сра- 
моту ако се врше изван граница, и још се каже да се 
она врше зато да би младеж имала вежбања и да би 
било мање лењствовања. И кад когод од првака на скупу 
рекне да ће предводити |у каквом пљачкашком нападу) 
и позове оне који хоће за њим да се изјасне, онда устају 
они којима се свиђа и ствар и човек и обећавају своју 
помоћ, а гомила их због тога хвали и узноси; ко од њих 
затим не пође, сматра се као бегунац и издајник, и после 
тога према њему влада неповерење у сваком погледу. 
Извршити насиље према странцу који је у њиховој сре- 
дини сматра се да није у реду; сви који к њима дођу 
из каквог било разлога заштићени су од неправде, сма- 








О НЕМЦИМА. 193 
трају се као светиња, њима је отворена свачија кућа, 
с њима се дели со и хлеб. 

Тиме се завршује Цезарево излагање о Германима, 
јер се идућих пет глава односи на њихову земљу. Оно 
би се могло допунити још некојим цртама које су ра- 
суте по првој књизи (глава 31-54) а додирују махом вој- 
ничку и ратничку страну Германа; али довде добивена 
слика о њима не би ни са тим цртама била ни у колико 
измењена. Као што се пак из самога излагања види, Гер- 
мани су у Цезарево доба примитиван ловачки и војнички 
народ, код кога се вера своди на обожавање природе, 
а друштвено уређење на организацију за отимање и пу- 
стошење. Али они у исти мах нису ни без добрих страна 
којима се одликују сирова, још непокварена племена. 


(Наставиће се.) 


Милош ТРИВУНАЦ. 


15 





ИВО ЋИПИКО. 
(Крај.) 
М 

У Репрезеншаншима, Емерсон на једноме месту 
врло лепо каже: „Дајте једноме човеку који има нешто 
талента да што исприча, и његова ће се једностраност 
одмах видети. Он има извесних посматрања и погледа 
које, према приликама, пушта у промет. Он ће један део 
приповетке да претовари, а други да ослаби, стављајући 
ту не оно што приповетка потражује, већ оно што је 
: привлачно за његов дар и његове способности“. Пре. 
причавајући, анализујући и правећи закључке, ми ћемо 
| то урадити с трима врло лепим приповеткама Ива Ћи- 
пика (На Поврашку с Рада, На сами Бадњак, и На 
Мору); друге две (Цвијета и Сукоб), послужиће нам, 
не препричавајући их, само за закључке који ће потвр- 
дити закључке из првих двеју и, у неколико, дати и 
неке друге карактеристике његовог талента. Преприча- 
|: вајући, анализујући и правећи закључке, наше није да 
КЕ докажеме једностраност његовог талента. Из горње Емер- 
сонове речи, ми примамо само метод препричавања; јер, 
Ћипиков случај није случај једностраног талента који 
даје само оно „што је привлачно за његов дар и његове 

способности“. 
У приповетци При Поврашку с Рада, Цвета и син 
Марко, који је на раду оболео, треба да пођу дома где 
их чекају болесни отац и друга нејач. Они немају до- 
вољно новаца да плате параброд, али мајка којој је по- 
| требно да иде болесном мужу, у својој наивној психо- 
| логији, све чини да, прво, добије карте за параброд и 











Иво Ћипико. | 195 





ако нема довољно новаца, и, друго, кад то не може, да 
уђе у брод и без карата. Ћипико је, у тој сцени, био 
на висини врло доброг приповедача. Пошто је убога 
жена исцрпла сва средства да дође своме циљу, она 
пада у једно кататонично стање свести кад се узима 
прва идеја, која падне у свест. Та идеја била је да, са 
сином, уђе у брод и без карата. То јој не испада за 
руком. Морнар је врати. „„Даска је истегнута. Параплов 
помало натрашке измиче. — „Пустите ме ако Бога 
знате“, зајауче Цвијета. „Ево вам све што имам““. Брод, 
наравно, полази, али Цвета, у психолошком стању у 
коме се налази, не може да верује да он може да пође 
без ње. У овоме тренутку, параброд је због ње измиш- 
љен, он је због ње дошао и због ње и полази за За- 
гору. Параброд полази, али њој изгледа да он стоји. Она 
је упрла очи у њега да га, снагом своје потребе и убе- 
ђења, заустави. Параброд се обрће, али њој изгледа као 
да се обрће да би пристао у луку: она се још нада. 
Машина јаче удари, дим се диже до неба, и брод за- 
лази нагло морем. Цвета је мислила да може да га су- 
гестионира. Но, параброд се удаљује. Из стања сугестује, 
Цвета пада у халуцинацију: пред очима јој се указа 
болесни муж, нејачад, кућа, комшилук. „„Хтјела би да 
га зазове, ну глас је издао; неда јој се. Унутарња нека 
сила подиже јој руку, да га заустави. ИМ та рука, на 
неко вријеме, остаде распружена у ваздуху. — „Оде!“ 
изрече болно, син јој Марко““. Ова сцена је нарочито 
карактеристична за дар Ива Ћипика. Ћипико је, на начин 
одличног приповедача и, покаткад, у ставу и „проседеима“ 
Лазе К. Лазаревића умео да уђе у психолошки моменат 
Цветин и да га, поступно, логично и с пуно необизни- 
јих детаља, аналише, детаљише и поентира, увек мирно, 
без пребацивања, у тону. Нарочито је ту карактеристи. 
чан онај прости начин излагања, лак, ненамеран и спон- 
тан, и такав исти стил да се изразе тако сложене и не- 
обичне ситуације какве су Цветине ситуације. Нарочито 
је с много талента израђен онај низ Цветиних покушаја 
13% 





196 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 


== пр 





| да, прво, дође до закључка да купи карте и ако нема 
| довољно новаца; да, друго, понуди билетару мању своту 
| новаца под ону под којом се купују карте; да, треће, кад 
тим не успе, покуша да увери и да са толико новаца 
треба да јој се да карта; да, четврто, улази у брод без 
карата; да, пето, избачена на поље, покуша да сугести- 
јом заустави параброд који се креће; да, шесто, и ако 
се параброд креће не верује да се он креће; да, најзад, 
као последњи покушај, издиже руку у вис, као да неком 
унутарњом снагом свога убеђења, заустави параброд који 
је већ давно пошао. Та рука, подигнута у вис, са ра- 
ширеним прстима, на ветру који звижди кроз катарке 
и конопе по бродовима у луци, испод кише која је по- 
чела да ромиње и изнад мора које се разбија о луку, 
стоји, у том Цветином трагичном моменту као какав 
споменик и симбол бола, црн, мистичан и свечан. Том 
симболистички уздигнутом руком у вис, могао је да 
заврши сцену само један у истини видовит приповедач. 
Уопште, кад смо већ на томе, Ћипико је један од оних 
наших приповедача који с највише успеха, као што је 
речено, уме да спушта завесу, да завршава сцену. Код 
њега је то увек срачунато: он хоће ефекат у последњем 
моменту, он хоће да публику остави под последњим 
утиском, и с тога се нарочито за њега спрема. Једна је 
незгодна страна тог његовог начина, што се он врло 
често понавља, и што је постао нека врста манира. 
Такав је они у приповеткама: ЛПогибе кб од Шале, 
На сами Бадњак, Крај Мора, и тако даље. Што је на- 
рочито главно, он је с тим поентама понекад и нескла- 
дан. Поента, каква је у сцени коју смо анализирали, 
складна је, одговара целом припремању за њу, еквива- 
лентна је, да тако речем, „казна кривици“. Али, има 
сцена где је поента подвученија но што допушта изла- 
гање сцене, подвученија је него што је припремана. У 
том случају, осећамо „есћес“, нелагодност, бол, несклад; 
буни се наше осећање правде, наше схватање људи. У 
„слици с острва“ Ма сами Бадњак, например, поента 


# 
4 
. 














Иво Ћипико. 197 








је свирепа јер није добро мотивисана. Ћепо и Пере, огац 
и син, полазе у крађу каквог овнића за божићну пече- 
ницу. Они су сиромашни, а срамота је немати печеницу 
о Божићу. Они су и досада. тако припремали Божић. 
Они краду с уверењем да нису лопови, јер краду у име 
обичаја, у име неопходне потребе, и краду на начин који 
нам не каже да су лопови: они краду једном у години. 
Идући за њима у крађи, ми смо стално на њиховој страни, 
ми им одобравамо чин, и молимо се да им се ништа не 
деси. Са оваквим осећањима, ви наједном улазите у ова. 
кву ситуацију: Ћепа ухвате на крађи и, за казну, одсеку 
му уво, одсеку му уво на сам Бадњи-дан, да без ува до- 
чека празник. То је свирепо, нескладно, неприпремљено. 
То се могло и десити, то се и дешава; али уметни- 
ково није да да догађаје како се дешавају, и да задо- 
вољи ниже инстикте. Приповедач има да пробира, да 
издваја, да ради у име више уметничких осећања, и за 
њих. Ћипико је могао и овако да разреши ситуацију; 
али, зато је требао да да деведесет и девет разлога за 
тај један закључак. Без пропорције, без склада нема 
уметности. Цео укус није ништа друго до манифестација 
склада. У другим случајевима, да се вратимо предмету, 
катастрофе су крвавије, и наше осећање се не буни, јер 
је све било припремљено. Шекспир разрешава ситуа- 
ције читавом кланицом, и ми се не бунимо, јер, како је 
припремано, ми бисмо се бунили да није било тако. Кад 
се Ана Карењина баца под железничке точкове, кад се 
Јулија (Госпођица Јулија, од А. Стриндберга) бријачем 
убија, наша осећања се не буне, јер је писац све учи: 
нио да докаже да је такав завршетак дошао пошто је 
све уређено да он мора да дође. Код Ћипика, као што 
рекох, није увек тај случај. Он је од једног лепог, ефек- 
тивног и вештог средства направио манир, направио 
шаблон по коме све уређује. Некада му то испада пот- 
пуно за руком, и у том случају ствара високе ефекте 
(Па Поврашку с Рада); некада пак, злоупотребивши 
„проседе“, поремети цео склад једне иначе лепе целине, 








198 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 


и 





и приповетку паралише у главној артерији. У тој истој 
приповетци, има још једна ствар која није мотивисана. 
Ствар је у овоме: Цвета и Марко нису могли да отпу- 
тују јер им је недостојало новаца. Сутрадан, међутим, 
они отпутују, а Ћипико, после онако финих места, губи 
из вида да нам покаже откуда им сада новаца. Цела 
приповетка базира на оно осамнаест новчића који недо- 
стају, на основу њих је Ћипико и дао оно сјајно ана- 
лисање Цветиних напора да уђе у параброд. На мах, 
одмах после тога, он их шаље циљу, јер приповетка 
мора да се свршава, и заборавља детаљ на основу кога 
је цела приповетка оно што је. Приповетка тече лепо; 
она има и даље лепе особине Ћипиковог талента; опа- 
жања врло лепих и врло много; завршетак врло ефек- 
тиван; — али, ми се питамо све до краја: Откуда јој но: 
ваца за брод» 
Чисто уметничке особине Ива Ћипика лепо се виде 
и у На Мору, једној од најлепших његових приповедака. 
Личности су ове: Даринка и Иво, и обоје млади; Да- 
ринка господарица, Иво слуга (однос Жана и Јулије у 
Стриндберговој Госпођици Јулији). Иду на море да лове 
рибу, и бура их баца на оближње острво. Даринка, 
страсна и једра, сада, под осећањем страха, мисли на 
мајку која нариче. Цела ноћ је на расположењу док бура 
не престане. Сви су услови да Даринка и Иво не певају 
црквене песме, и многи би приповедач тако и завршио 
приповетку. Али Ћипико, који тако често оперише пут- 
ском страшћу, у овој прилици био је на висини доброга 
приповедача. Иво је скроман, тих и зна за однос између 
слуге и господара, и покрај свега тога што је одслужио 
војску, и врло добро зна за жену. Даринка је, пак, под 
осећањем страха, под догађајем који јој се никада није 
десио, и мисли на мајку, и ако је и она пуна младости 
и страсти. Ћипико се ту понаша врло лепо. Он је решио 
проблем који је био врло, врло тежак, на један сјајан 
начин. Ево како. Док је Даринка под осећањем догађаја 
који се десио, Мво, коме се то није први пут десило, 











Иво Ћипико. 199 





_ равнодушан је, мисли како ће наћи заклона од ветра, 
како ће наложити ватру, и како ће спавати. Кад је Да- 
ринка, после тога, почела да мисли о својој страсти и 
његовом младом телу, Иво мисли на стару госпођу која 
је сад неугешна, јер не зна како се бродолом свршио, 
и на то да ли ће и кад ће бура престати. Кад Даринка, 
најзад, сасвим јасно мисли на Ива, Иво зарка и заспа. 
Даринка, после дугог неспавања, приближава се њего- 
вом младом телу, наслања главу на њега и, после мно- 
гих трзаја, заспи. Иво, који је раније легао, раније и 
устаје, и опажа крај себе лепо Даринкино тело. Он гори 
од страсти, крв ради и слепоочнице бију; али, Даринка 
спава. На мах, кад је Иво био најближе путској страсти, 
Даринка се буди, и у цео духовни Ивин пеисаж уноси 
„своју равнодушност после спавања, мирноћу и покој 
пути, и бригу да се дома иде. Ово је једно врло инге- 
ниозно разрешавање ситуације. Сем дара, треба бити 
врло много паметан и врло много психолог, па решити 
проблем врло неочекивано, а логично и мотивисано. 

У приповетци Цвијета, Ћипико се уме да понаша 
право уметнички. Он је ту имао огроман материјал на 
расположењу, материјал од кога се праве Димини ро- 
мани. Цвета, да дам материјал у две речи, долази на 
Приморје из црногорских брда, остављајући тамо мајку 
и поочима. На Приморју, мењајући своју душу и бр- 
ђанску савесш са светском и нежнијом приморском, слу- 
жећи код газде, упознаје Спасоја, такође брђанина који 
служи код истог газде: упознавања, нежности, туга, осе- 
ћање пути. Спасоје, за крухом, одлази у Америку и, 
после неколико година, тражи Цвету за жену, и Цвета 
полази за Америку. Тамо се ствари не свршавају како 
треба ; она се враћа староме газди ; много доцније, враћа 
се и Спасоје и, у старијим годинама, они се по граду 
понекад виде само као стари познаници. Материјал је, 
као што се види, врло велики, пун проблема, тежак за 
уређивање, и у разном психолошком градиву. Ћипико 
се ту, углавном, умео да нађе. Он је умео да одабере 
само карактеристичне ситуације, да их прилично вешто 





77 СР. та 


Ае а И и а а 


. 


900 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





доведе у везу, да их довољно ма да прилично површно 
мотивише, и да се задржава само на оним местима која 
имају уметничког интереса. Подајте једноме приповедачу 
да нешто исприча, да парафразирам Емерсонову реч, и 
одмах ћете видети праву вредност његовог талента. Један 
ће од њих да прича како су догађаји један за другим 
текли, интересујући се за све ситуације подједнако; други 
ће се задржати само на једној ситуацији која је најпо- 
годнија за његов таленат; трећи ће радити само драма 
тичне ситуације; четврти само психолошки обрађивати, 
и тако даље. Ћипико као приповедач ширега талента, 
умео је да елиминише, да пробира, да се задржава на 
карактеристичном (кад Цвета чује за Спасојеву понуду; 
кад полази на пут за Америку), да подређује, да моти- 
више кад треба. Из те исте приповетке, може да се по- 
каже још једна врло лепа особина талента Ива Ћи: 
пика. Она је у овоме. Ћипико никада одмах не задово- 
љава нашу радозналост. Напротив: он је увек држи у 
запетој пажњи, задовољавајући је мало помало и гра: 
дуелно: објављујући, прво, незнантније чињенице, па све 
крупније да, најзад, најкрупнију, као поенту, да на крају. 
У Цвијеши, он прво казује да је она мало наружена бо- 
гињама, после прича њене слутње и, пошто нас заједно 
с њом одведе чак у Америку Спасоју који треба да је 
узме, он помиње да се они не дочекују топло (то још 
ништа не значи: тако се дуго, нису видели да су се већ 
распознали), да она нешто непријатно слути, да он, и 
ако весео, не узима ствар озбиљно, јер је другаче за- 
мишљао своју будућу жену. Све до самог краја, Ћипико 
нам ништа не каже. ИМ тек, у последњем параграфу, он 
их доводи у Приморје третирајући их само као старе 
познанике који су се, сваки својим путем и у друго 
време, вратили дома. Многи се огреше о ту особину; 
али, Ћипико који је много паметнији него што је даро- 
вит, а он је и јако даровит, увек зна да задржи радо- 
зналост, да задржава пажњу, и да интересује све до 
последње реченице, 





Иво Ћипикд. 901 





Најзад, да извучемо закључке и из Сукоба, који је 
такође карактеристичан за Ћипиков таленат, и ако није 
погодан за генералне закључке. Он ће послужити за 
закључке који су сасвим а рат! Ћипиковог талента. Сукоб 
је један торзо од приповетке који, и ипак, даје утисак 
целине. У тој врсти приповетке, приповетке која прича 
само један део какве веће историје, врло је тешко наћи 
се. Ту треба део да буде уметничка делина; то треба 
да је део извађен из целине, а ипак да је целина. Као 
вајар и сликар који ваја или „мала“ само главу, торзо, 
руку или ногу, и приповедач мора у том случају да да 
тај део тако живо, прикладно и у тону, да има, у исто 
време, уметничку вредност као део, и да је у апстракт- 
ним везама са оном целином којој припада. У Сукобу, 
као и у другим приповеткама те врсте, Ћипику је то 
испало за руком. Крај је мало пренагљен, и као ишчупан 
из целине: он носи делове онога што није испричано и 
има празнина и недостатака у ономе што је испричано. 
Тако, например, шјора Виторија није требала да учини 
покушај приближавања дум-Франи при крају, а доктор 
Маријо је требао у сукобу да буде опредељенији. Те су 
врсте приповедака, као што рекох, делови који чине 
целину; али, делови који су из целина. Требало је све 
урадити у оба смисла, што није било толико тешко ко- 
лико увиђавно. 


После свега овога, лако је дати ово неколико ге- 
нералних закључака: Иво Ћипико је писац који има 
инвенције; Иво Ћипико је писац чије је књижевно дело 
једна ризница ситних људских истина и докумената; Иво 
Ћипико је писац чије је дело боља психологија него ли 
све теориске психологије, и за које би се могло рећи, 
узевши размеру у обзир, оно што је Ниче рекао за До- 
стојевскога: „Психологију сам учио у Достојевскога“; 
Иво Ћипико је писац чије дело кипти лепим и необич- 
нијим опсервацијама и појединостима; Иво Ћипико је 
најзад, писац који уме да компонује, који уме да „аран 
жира“, и лепо да инсценише. БрАНКО ЛАЗАРЕВИЋ, 








КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 


„ЛИРИКА“ ВЛАДИМИРА НАЗОРА. 


Владимир Назор изазивље чуђење — не увијек и 
удивљење — својом необичном продуктивношћу. Досад је 
објелоданио Славенске Легенде (1900), Живану, покушај 
епоса из праславенске митологије (1901), ГГјесму народа хр- 
вашскога, пригодом прославе четиристогодишњице Марка 
Марулића (1902), Књигу о краљевима хрвашскијем (1908) 
и Крваву Кошуљу, серију истарских балада. Све тОлИ 
стиховима, не напомињући оно што је оставио непре- 
штампано. У прози је објелоданио роман из истарске 
прошлости Крвави дани и истарску причу Вели Јоже. 
Родом је из Далмације, а службује као професор у Истри, 
којој је посветио лијеп дио свога рада и осјећања. Писац 
који је до тридесет и пете године своје објелоданио то: 
лико књига, није могао у свакој дати савршено дјело. 
Од 1894 до 1911 писао је и објелодањивао лирске пјесме, 
које му је Друштво Хрватских Књижевника у Загребу 
објелоданило, међу својим редовитим издањима, под на- 
словом Лирика. Ова интересантна збирка много приноси 
разумијевању ранијега Назорова рада. Раздијељена је у 
девет циклуса, а садржи до стотину пјесама. 

Из трију првих циклуса (Брошика, Фебре, Пред 
храмом) разабире се повијест ауторова развоја. У првом 
је ведар и оптимистичан, а када му се љубав претвори у 
химеру, спопада га скепса и горчина. („У Кавезу“). Враћа 
се у родно село, к мајци („Повратак“), сјећа се младих 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 203 





дана („У огњици“), дјетињских игара и малих пријатеља. 
У пјесмама „У огњици“ није описана толико тјелесна 

немоћ колико, ваљда, душевна криза. Сања о породу | 
који ће „питат крвцом из својих рана“. Превалио је 
кризу и нашао сврху живота којој се сав посветио, наиме 

поезију : 


бо = У те ЗАИНИЈИ 


“~ 


Пјесници, сни су ваши вјесници и претече 

времена очекана, милиња обећаних, 

ваше су тужбе јаук људскијех покољења, 

ваше су срџбе као громови у олује, 3 

а мисли ко лавићи те с пећине сртају. ј ; 
(Страна 72). („Пјесницима“). 


Некоји хрватски критици прогласили су Назора 
модерним „Хеленом“. Он важи, скупа са Владимиром 
„Видрићем и Миланом Беговићем, као пјесник радости и 
ведрине. Ријеч „Хелен“ пријети да се у хрватској књи- 
жевној критици изроди у шупљу фразу. Досад је неко. 
лико неједнаких пјесника проглашено „Хеленима“, а да 
се тачно не зна што неки мисле с том ријечи. Назорова 
Лирика не потврђује ни оно друго мишљење, по ком би 
он био пјесник саме радости и ведрине. Баш у пјесмама 
у којима говори изравно о себи има доста сјете, сумња 
и незадовољства. Највише је песимистичан у другом, 
трећем и осмом циклусу. Трећи (Пред храмом), који би 
имао бити неки тумач Назорове поезије, на жалост није 
потпуно јасан. Осми циклус је пун патриотскога песи- 
мизма и болне сатире. Пјесник зове своје земљаке нека 
се поврате онамо гдје се њише „прастари славенски дуб“, 
у ону земљу високу „с које се у безброј ријека распрши 
вељи нам род“. 

У осталим циклусима (М—1Х) све више се губи 
персонална нота. Пјесник, незадовољан данашњицом, иде | 
маштом у прадавна времена, у свијетове индијске, је- 
врејске, хеленске и славенске митологије, у земане би- 
блије и повијести, гдје његова смиона машта налази же- 
љене пропорције за грандиозне слике. У такову имаги- 
нарном свијету губи се пјесникова сјета и прелази у ве- 


“ 





2 "ор.л.:,"" „Р' 


904 Српски Књижевни Гласник. 





сеље, у слављење природе, снаге, јунаштва и љепоте. 
Преко природе, вјечно младе и лијепе, налази везе из. 
међу прадавне прошлости и данашњице. У свом завичају 
налази пејзаж старе Хеладе. Као Д'Анунцио у „Гаи5 УНае“ 
— 1 отапа Рап поп е топло! — и Назор вјерује да још 
живи велики Пан, бог шума и пастира. Слави и воли 
природу и онда када пусти све своје бијесе, када се од 
добре мајке и хранитељице претвори у страховиту и 
опасну рушилицу. У природи „веселој и живој“, у до- 
тицају с мајком земљом, налази мир и душевни склад за 
себе и за друге, и утјеху за боли што му их задаје љубав 
и свијет. Тај бол не тјера га у посвемашњи песимизам, 
јер осјећа да је бол извор радости и одатле црпи нову 
снагу. С еротским пјесмама, с којима су многи врло до- 
садни и неоригинални, Назор је врло штедљив. Највећи 
дио својих љубавних пјесмама сабрао је под значајни 
наслов: Химера. Неке имају широк смисао и могу се 
протегнути на жену у опће: _ 
Усна је твоја цјеливана, 
коса је твоја поглађена, 


рука је твоја пољубљена, 
а душа сањом зачарана. 


Теби су досад под јелили 
безброј најљепших благослова, 
у збору глазбе и стихова 
чаре су твоје прославили. 


И истесаше твоје лице 

од алабастра и мрамора 

и гледаше те крај ловора 
и падоше пред тобом нице. 


Лаганом ти си ногом прошла 

над крунам, гуслам и мачима; 

с прождорном ватром у очима, 

с посм јехом ти си мед нас дошла. 


Мирисе све си покупила, 
тепања, пјесме и уздахе, 

плам генија, трзај душе плахе, 
дознала све си, искусила. 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 905 





И прошла си кроз безброј руку, 
пред безброј очију, усана, 
сред плача, химна и пеана, 
кроз тихи мук, кроз вај п буку. 


У бићу твоме сто трагова 
гр јеха, боли и милине; 
кад посмјех на твом лицу сине 
гледамо вјечни драж богова. 
(Страна 22). („Химера“, УП. 





„Лијепа плава звјерка“ (у циклусу Диширамби) симбо- 
лизује грчку Хелену, гараву Суламит, Клеопатру, Изолду, 
Роландову Анђелику, дакле жену и љубовцу уопће. Не- 
које Библијске Легенде („Рахела“, „Рута Моапка“, „Ави- 
зага Сунамка“, „Усортесана“), епско-лирске пјесме: „Лоза“, 
„Ружа“, „Шипак“ (у циклусу Синопсис) и Гаду Соата 
имају такођер опћенит и симболски смисао о жени, љу- 
бави, материнству и љепоти. У најљепшој Назоровој би- 
блијској легенди Жене Галилејке, пет јеврејских жена, 
пењући се на калваријско брдо, оплакују у мртвом Исусу 
свога пријатеља и заштитника. Има нешто Ренанова схва- 
ћања на тој једностраној, финој слици: 


Је л збиља укочен, мртав онај, кој прореко сретно 
краљество, у којем жена биће ко родна 

лозица сред врта, пород њезин ко маслине гране 
богатих око столова, у којем тко плачем сије 

уз пјесму љетину жање... 


Велика је штета да вањски облик Назорових пје- 
сама не одговара увијек њиховој нутарњој вриједности. 
Назор не зна или неће да се подвргне нужној дисци- 
плини, не држи се свеђ онога што пјесму чини пје- 
смом, а с друге стране свакојако експериментира. Куша 
најразноврсније пјесме и метре, којих је у његовој Ли- 
рици до четрнаест: од шестерца до шестнаестерца. Нај- 
дражи су му стихови, изгледа, четрнаестерац, шестна- 
естерац и хексаметар. Ти дуги стихови, који се свечано 
слијевају у пластичне слике јаких шара, и одговарају 
пропорцијама Назорових пјесама. 





ко ЗЕТ] 


МЗ Бе о 





|", 


206 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Владимир Назор је један од преријетких хрватских 
пјесника који умију да ставе ерудицију на службу по: 
езији. У краткој биографији, на крају књиге, напоменуто 
је да је на универзи учио природне науке „посветивши 
се особито учењу физиолошке анатомије билина“. То је 
лако погодити, навластито по упоредбама и описима. 
У разним митологијама, народним пјесмама и историји 
тражи оно што може да прилагоди систему и основној · 
идеји своје поезије. Највише воли примитивне епохе, 
када је љепота била синоним снаге, када живот бијаше 
једноставан, припрост, без умјетних уреса, када човјек 
стајаше у знаку борбе и освајања. Такво је људство, 
радино, сложно и слободно, одано својим народним бо- 
говима и земљи хранитељици, нашао у балтичким Пра- 
славенима. (Славенске Легенде, Живана). 

Основна мисао Назорове поезије јесте: што ужи до- 
дир човјека с природом. Тој идеји враћа се и у Лирици, 
коју ваља узети као цјелину. Многа пјесма штампана 
напосе изгледаше нејасна и рђава, а у збирци, поред 
другијех, њезин смисао је јасан. У Лирица простране 
концепције, широке хуманости и далеких видика, све се 
више губи ауторова личност да се слије са цјелином 
своје идеалне утопије. У легендама, дитирамбима и 
дионизијским пјесмама аутор изриче властите мисли, 
осјећаје, симпатије и чежње. Јаки лиризам у тим, на око 
скроз епским, пјесмама потпуно оправдава наслов књиге. 

Назор није пјесник ексклузивне радости и ведрине, 
као Видрић и Беговић, ни ексклузивне туге као Силвије 
Крањчевић. У његовој поезији одразује се онај једно- 
ставни и заплетени дуализам, на којим се темељи хармо- 
нија велике природе и свих до најмањих бића у њој, 
цијелога човјечанства и свакога појединца. Као Силвије 
Крањчевић, он нагиње рефлексивној поезији, те кадикад 
пада у дволичност и нејасноћу. Његов симболизам је више 
пута таман. Често се у њега јавља дубока меланхолија, 
она тешка туга живота и ствари која је најбоље изра- 
жена у славенским и источњачким народним мотивима. 





~: 

+5 

чу 

5 5: 

Е: 

а 

:5 

б 

М 

5 

4 

Ме 

– 

Арент 5 

= са 5 лесе 5 
пи За дн-н мјт 


ареал 


Књижевни ПРЕГЛЕД. _ 207 





~ “| = 


ке 


Владимир Назор је најслабији ондје гдје навлаш хоће 
да буде ироничан и сатиричан. Није револуционарни 
новотар, његове мисли нијесу најновије ни најсмионије; 
неке мотиве није он први употребио, паче, након неких || 
ђ страних пјесника, ни његов систем није сасвим оригина- + 
: лан, али за хрватску књижевност његова поезија је нова 
;, ствар, која је у њу унијела богатство нових мотива и 
свјежих мисли. Владимир Назор је хрватској лирици про- 
ширио границе, као што јој је Милан Беговић усевршио 
ј форму. Буде ли се хрватска лирика нормално развијала, 
мораће се међу будућим хрватским пјесницима наћи бар 

| један који ће у себи спојити добре стране те двојице. 





пи у 


МЗ 





= 


“ по да 
о при а у»: 





| АРСЕН ВЕНЦЕЛИДЕС. 
( 


13 
2 
ЈЕ! 
а! 
5 
~ 





вучтуРе | 


| 
| 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


У ЗНАКУ ЋЕСАРА ДИОКЛЕЦИЈАНА. 


(Археолошка Изложба у Риму). 


Наше људе који су некад, путујући по „Латинима“, 
стизали у Рим, чекало је одмах на равници „де! Стапе- 
сепјо“ — то је што и рећи на римској главној станици 
— једно велико разочарање. Ослањајући се на Беде- 
кера, они су обично очекивали да ће одмах, чим сађу с 
кола, пред собом угледати величанствене Диоклецијанове 
Терме; кад овамо — шта би угледалир Неки чудновати 
сплет црвенкастих зидина, што се дизаху изнад гомиле 
кућетина, већином фабричких спремишта и сиротињских 
домова, што се бјеху скркли, као паразитно израшће, 
око сјајних развалина чувене царске купке. А то је за 
путнике уопће, а поготово за нас Приморце, била једна 
велика дезилузија. Знати из историје (или барем из Бе- 
декера) да су Диоклецијанове Терме биле најопсежније, 
а можда и најсјајније здање, што га расипна моћ рим- 
ских царева подиже у Вјечноме Граду; знати да је та 
оријашка грађевина заузимала 130.000 квадратних метара 
површине; да је била украшена читавом војском мра- 
морних кипова; да су покрај купака у њој биле дворане 
за гимнастику, палестра за хрвање, помјешћа за читање 
и тако даље; знати да је све то био створио један ве- 
лики човјек наше крви, чије је име и данас славно у 
историји; знати све то и очекивати да свему - томе сјају 
и богаству умотриш величанствене остатке, а овамо наићи 





=, 








на конгломерат ужасно забатаљених и најездом гнусне 
утилитарности обешчашћених рушевина — то је, ваља 
признати, била једна велика дезилузија ! _ 

Срећом божјом, кад је отраг неколико година из- 
несено на тапет питање о свечаној прослави педесете 
обљетнице талијанскога уједињења, нађе се међу покре- 
тачима те мисли човјек од укуса, који предложи да се 
овом приликом Диоклецијанове Терме, као рушевина, по- 
врате у пређашње стање и да се у њима смјести Архе- 
олошка Изложба, као што је раније, у једном дијелу 
истога здања, смјештен био Национални Музеј — а да 
већ и не говоримо о цркви Затша Мапа дер атреџ 
коју је Микеланђело, још у ХМ! вијеку, тако рећи, импро- 
визовао у једној дворани огромног купалишта. И тако 
се зби те ова киклопска зграда би поново очишћена од 
паразитних дограђивања и којекаких прирепака, те је у 
њој могла бити приређена Археолошка Изложба, која 
је отворена 8 априла ове године, у присуству Талијан- 
ског Краља и Краљице. 

Ова Изложба нас води кроз разне провинције старе 
римске државе, из Галије у Азију, из Британије у Африку, 
из Шпаније у Илирик и Ахају. Археолошка шетња по- 
чиње дворницама које су посвећене искону Рима, култу 
божице Роме и њених провинција. У трећој сали — сали 
цара Августа — прикупљени су споменици, што су за 
његове дугогодишње владавине подизани на међама Ита- 
лије, као на пример у Сузи, Турбији, Аквилеји и Поли, 
гдје је талијанско пучанство долазило у дотицај са за- 
граничним „Варварима“. Затим долазе: Шупсшт, Мопсишт, 
Раппопја, Пасја, Моезја, за чију су се археолошку илу- 
страцију побринуле највише Аустро-Угарска и Румунија; 
надаље: бегтатша, Саша, Шзраша, Епзја, бепјез Нејуе- 
Несае, и, напокон, Азија и Африка. У једној дворани су 
споменици који обиљежавају почетак римских освајања 
и оснивање царства, споменик Павла Емилија (0 осво- 
јењу Македоније, 168 после Христа) у Пидни и чувена 
Августова Ага рас:; из Рима. Од особите знаменитости 

Ј 14 








кдео. 


о ЉЕЛАВИНА. о = аи 


Ма 
пбуљић ћ 


210 Српски Књижевни ГЛАСНИК 





је и, ријетком вјештином у природној величини репро- 
дукован, храм овог истог ћесара, што се налази у Ан- 
кири, у Малој Азији. На овом храму сачувао се у цје- 
лини (на латинском и грчком језику) натпис у ком су 
описани подвизи великог цара мирољупца — читава 
једна биографија у најпростијем и уједно најлапидарни- 
јем императорском стилу. Поједине земље су, као што 
се види, послале што су год значајнијега имале, да тим 
украсе и обогате величанствену слику римске прошлости; 
али у великој маси кипова и рељева, што се на ту про- 
шлост односе, као да се и бројем и знаменитошћу сво- 
јом одвојили споменици из Илирика и Паноније, дакле 
из земаља у којима данас претежно живе Срби и Хрвати. 

А у колу тих земаља биће да је, по историјској и 
умјетничкој важности изложених предмета, прво мјесто 
заузела Далмација, којој је усуд усудио да једном ве- 
ликом императору свога племена,: који ју је отраг хи- 
љаду и шест стотина година био изабрао својим конач: 
ним боравиштем, овом приликом поврати зајам, те дау 
обновљеном Риму, а у величајној згради Диоклецијано 
вих Терма, изложи у пластичној репродукцији другу једну 
дивот-зграду, онај јединствени Рајанпшт, у којему се 
угнијездила данашња спљетска варош на Јадранском Мору. 
И зато би се могло казати да је читава Археолошка Из- 
ложба, на неки начин, приређена у знаку Диоклеција- 
новом. 

Овај велики ћесар оставио је — у истини — ду- 
бока трага у политичкој историји и у Архитектури свога 
времена ; он је преобразио и новим правцем упутио рим- 
ску.градилачку вјештину. Његова владавина је у рим- 
ској повијести обиљежила једно важно доба, као што 
(Еви ар 
~. ~ 1 Диоклецијан се, према најновијем трагању, родио у Лукљи, 
крај данашње Подгорице, али је његова постојбина, за коначне орга- 
низације римскога царства, припадала римској покрајини Далмацији, 
која је обухватала не само данашњу политичку Далмацију, већ и 
источну Истру, добар дио Хрватске, Рашку, Босну, Херцеговину, 
Црну Гору, Сјеверну Арбанију и све илирске отоке од краја Квар- 
нерског Залијева па до Канала Отрантског. 


. 7 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 211 





његова чувена палача на Јадрану значи одлучан прео- 
крет у римској архитектури. Енглески историк Фриман 
каже попријеко да је Диоклецијан, у неку руку, основао 
римску империју, јер он бјеше први римски владалац 
који забаци старе републиканске уредбе, што их Август 
бијаше оставио у нашљеђе апсолутизму, и пође за сто- 
пама великих азијатских монархија, од којих присвоји 
раскошни луксус и помпезне дворске обреде.: Но како 
год се о томе мислило, нема сумње да је Диоклецијан 
градњом своје величанствене палаче створио себи не- 
пропадно име у историји умјетности. Рајапит — гордо 
име што га његови спљетски двори и данас носе — 
остао је да вјековима прича о сјају и величини римској. 
Остатци спљетске палаче јамачно су данас, међу свјетским | 
рушевинама, најљепши и најпотпунији споменик што се из Ј:| 
римског доба сачувао. | 
Према томе није чудо што му посјетиоци ове Из- | 
ложбе поклањају толико пажње. Дворана спљетског Ра- 
гапит-а готово увијек је пуна свијета. Импозантни пра- 
воугаоник, који је овдје пластично репродукован у креди, 
с његовим масивним торњевима и поредицом стубова и 
облука, дјело је француског археолога Хебрара, нека- 
дашњег питомца Француске Академије у Риму. Осим мо- 
дела цјелокупног здања у пуном рељеву, израдио је Хе- 
брар (који је по занимању архитект) и прикладне нацрте 
садашњег стања палаче, њезин уздужни просијек од сје- 
вера к југу и грандиозну слику рељевног модела, како 
је израђен у креди. — Археолошки Институт у Бечу из- 
ложио је такође једну рељевну реконструкцију Диокле- 
цијанових Двора; но као да је тај њемачки модел одвећ 
педантно израђен, и без оне срећне интуиције повизанти- 
њеног романизма, којом се у својој радњи руководио 
француски умјетник-археолог. 
Поред императорског Спљета, представљен је на из- 
ложби и данашњи главни град Далмације — „губерна- 





ТЕ. А. Кгеештап: Тље Шутат Етретотв ата ће пате 
соштту. П1 сћар. 
14% 








ДР ЦРТЕ О Г"  осртн"_е'"Е 


2192 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








торски“ Задар. Музеј Светог Дуната у Задру послао је не- 
колико римских инскрипција. Једна од тих инскрипција 
узноси Августа као покровитеља Јадегае (Задра), коју је 
варош овај ћесар опасао зидовима и утврдио кулама; у 
другом једном натпису слави се Тиберије као градилац 
бедема Агетугштит-а (данашњи Стариград под Велеби- 
том). Између осталих епиграфских римских старина из 
Далмације, истиче се натпис са главних врата Асерије 
(Аззепа, римска варош крај Бенковца) који је посвећен 
Трајану, и велики број царско-римских инскрипција из 
Спљета и Солина. Вриједно је на крају споменути и једну 
велику карту Далмације, коју је нарочито за ову при- 
лику вјешто израдио познати наш књижевник, а у по- 
тоње вријеме и страстан археолог, Јосип Берса. Та карта 
обухвата четири метра у дужини, напрема 1: метра 
висине, и показује главна мјеста римске Далмације, с пу- 
товима, водоводима и трима главним каменим рудама из 
римског доба. Штета само што је та карта некуд пре- 
високо и у рђавој свјетлости објешена, тако да ју је без 
догледника, или без згодна подножја, веома тешко де- 
шифрирати. 

И овим, што смо довде поменули, нијесмо ни из- 
далека исцрпли поглавите знаменитости ове Изложбе. Тре- 
бало би сјести и читаву књигу написати о самим пошиљ- 
кама из Француске, Шпаније, Швајцарске, Белгије, Хо- 
ландије и римскога Истока. Саме старине из Грчке за- 
служивале би једно нарочито путовање у Рим. Из ње 
саме изложено је преко сто снимака од гипса, међу којима 
су и мајсторске репродукције чувених егинетских скулп- 
тура и галванопластичке имитације микенског блага, и 
тако даље. 

Но, колико се год човјек за изложене предмете ин- 
тересовао им загријавао, има опет нешто што га непре- 
стано од њих одвраћа и његову пажњу на себе привлачи, 
а то је колосални амбијенат, грандиозне просторије, у 
којима је смјештена ова изложба. Диклецијанове Терме, 
својим џиновским размјерима, саме по себи такова су 











УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 218 








знаменитост, да се из њих, боље но ма из којег старог 
натписа или споменика, може да уочи баснословни сјај 
и величина римска. 

А ако збиља постоји намјера да се ова Археолошка 
Изложба од пригодне претвори у сталну, прилика је 
да ће Диоклецијанове Терме постати храм посвећен рим- 
ској прошлости, и у који ће путници улазити са страхо- 
поштовањем, увјерени да је ту сахрањена, као у хипо- 
геју Историје, не само прошлост европскога Запада, него 
и цијелог културног свијета. 

Вјечити Рим, прослављена (765, рекао је један мо- 
дерни писац,: и није друго но величанствено гробље — 
али гробље из којега се непрестано рађа живот. 

МАРКО ЦАР. 
ИзЗложБА ЗАНАТСКО-УМЕТНИЧКЕ Школе. — ИзЗложБА ПрРИ- 
ВАТНИХ УЧЕНИЦА Г-ЂЕ Б. ВУКАНОВИЋ. 


На овоме месту, говорећи о прошлогодишњој Из- 
ложби Занашско-Умешничке Школе, учинили смо једну 
општу примедбу. Она је била у овоме: Занашско- Умеш- 
ничка Школа није нимало занатска; она је само умет- 
ничка. Овогодишња Изложба носи тај исти карактер. Ни 
ове године, примењене уметности није било, ни деко- 
ративног сликарства, ни декоративног вајарства, ни умет- 
ничког веза, нити што у томе смислу. Школа је, ове го- 
дине, још више изгубила свој занатски карактер, и то је 
штета; јер, један велики део излагача који негује праву 
уметност без успеха, у примењеној уметности сигурно би 
имао успеха, 

Као и прошле године, и ове године је сликарство 
било заступљено са више успеха него вајарство; вајар- 
ства, ове године, скоро није ни било: неколико поку- 
шаја не показују ни карактеристичне особине покушаја. 

Сликарство је смештено у две учионице. У првој 
су смештени радови четворо ученика: ГГ. Милорада Пе- 


1 Е. Мејећрог де Уогпе. 











ЉЈ "_ 
ћи ари 


214 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


тровића и Милутина Росића, Г-ђе А. Маринковић, и Г-ђице 
Милице Чађевић; у другој: Г-ђице Видосаве Ковачевић, 
ГГ. Николе Бешевића и Живорада Настасијевића. Из 
прве групе највећма се истиче Г. Милорад Петровић 
који је, и овога пута, изложио све добре особине свога 
дара: широка моделација, доста добро одржан тон, кра- 
так потез, доста сигуран цртеж, свежина боје, доста 
плодна инвенција. Његови радови, са последње две из- 
ложбе, показују почетника који ће, ускоро, моћи изићи 
на изложбе које се извијају из уског оквира једне школ- 
ске изложбе. После њега и, у погледу технике, насупрот 
њему стоји Г. Милутин Росић. Он главну пажњу обраћа 
на цртеж и, водећи нарочито рачуна о форми, постигао 
је довољне резултате помоћу њега; колорит му је доста 
чист, док му је цртеж, и ако је он главна карактери- 
стика његових радова, местимице прилично тврд. Сту- 
дије глава показују доста солидан таленат; у погледу 
колорита, један рад који приказује унутрашњост једног 
манастира, одваја га доста осетно од обичних почетника. 
Г-ђа А. Маринковић дала је ове године — ми говоримо 
само о најбољим радовима појединих излагача -— један 
„интериеру плавом“ који, у погледу хармоније тонова, 
доста изостаје иза прошлогодишњег „интериера“ о коме 
је било речи на овоме месту. Овога пута, рекао бих, 
најбољи јој је рад „интериер“ са фигуром (Сшарица на 
столици): пун светлости, свеж у колориту, крепак по 
извођењу. Г-ђица Милица Чађевић, коју смо прошле 
године истакли као најбољу акварелискињу, приказује 
се-ове године са радовима у уљеној боји, и то са доста 
успеха. Њене раније особине: свежина боја и, врло 
често, њихова чистота, пренесене су и на радове у уље- 
ној боји. —- Из друге групе нарочито се истиче Г-ђица 
Видосава Ковачевић. Према прошлогодишњој изложби, 
она је учинила корак унапред. Госпођица је изложила 
преко двадесет радова, и најбољи од њих казују да се 
дефинитивно ослободила: мазности, ултра-декоратив- 
ног схватања, несигурности у цртежу. Њени најбољи 








Уметнички ПРЕГЛЕД. 215 








радови (Циганка, дечко у профилу, и студија старца) 
показују: лак, широк и сигуран потез, сигурну каракте- 
ристику, слободно извођење, и свежину боја; два изло- 
жена пеисажа несумњиво су добра; „студија за портре“, 
доста неуспела, показује једну особину модерних пор- 
третиста: није адекватна обрасцу, и то је добро, али, 
као таква, није добро израђена и то, допустите ми па- 
радокс, није добро. Г. Никола Бешевић је један од нај- 
разноврснијих и најплоднијих излагача. У главном, он је 
сликар светлосних ефеката. Студирајући ефекте и игру 
светлости на предметима, дошао је до приличних резул- 
тата. О његовом цртежу не може се рећи много лепих 
речи; али, о колориту би се могло рећи да је успео, о 
потезу да је разуздано слободан, о инвенцији да је 
плодна, о композицији да није рђава. Од његових ра- 
дова, Краве у Пољу, неколико пеисажа, и пастела треба 
да буду поменути као успели радови. Г. Живорад На- 
стасијевић је изложио неколико радова, од којих је један 
(Циганка са Лулом) један од најуспелијих радова на 
Изложби: тачан у тону, пријатан у колориту, лепо и лако 
моделиран, са доста тачно бележеним светлосним и ваз- 
душним вредностима. 

У Занашско-Умешничкој Школи, прошле године, 
укинуто је, из не знам каквих разлога, Женско Одељење 
које је на прошлогодишњој Изложби, дало лепих разул- 
тата. По жељи неких ученица, Г-ђа Бета Вукановић отво- 
рила је свој атаље и, после године дана, приредила из- 
ложбу у новоподигнутој згради Приватне Женске Гим- 
назије. Од њених ученица, треба поменути добро и уку- 
сно рађене аквареле Г-ђице Зденке Хлађек, као и лако 
и свеже израђене пеисаже и, нарочито, врло добра, у 
акварелу, „мртва природа“ (крин, нарцис, и тако даље). 
После ње, озбиљну пажњу обраћају и, у уљеној боји, 
сунчани и добро цртани пеисажи Г-ђице Репићеве. 

БрАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 











ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ЈАДРАНСКА ЖЕЛЕЗНИЦА. — МАРОКО. — МАЛИСОРИ. 


+: У питању о грађењу јадранске железнице учинио 
; се један корак напред. Турска влада је пре кратког вре- 
: мена одлучила да приступи грађењу железница по Ото- 
| манској Империји у дужини од 2000 километара. Међу 
| > тим железничким путевима налази се и онај који би ве: 
| зивао Србију, преко турске тероторије, са Јадранским 
Морем. По тој одлуци приступиће се одмах проучавању 
и трасирању те пруге. Како је било у Турској два-три 
пројекта за ову пругу, за коју су се заузимали разни 
фактори, подједнако јаки и од утицаја, то је Велики 
Везир нашао једну средину. Српски пројекат је био да 
јадранска железница иде од Мрдара преко Липљана на 
Штимљу, Призрен, па Дримом и Фани Фогел на Скадар- 
Љеш и Сан Ђовани ди Медуа. Пројект турскога Гене- 
ралштаба био је да Јадранско Море веже за пругу Ри- 
стовац—Солун код Скопља, с тим да нова пруга иде од 
Скопља на Тетово, Гостивар, Дебар и Драч или Ска- 
дар—Сан Ђовани ди Медуа и од Дебра на Битољ и 
Авлону. Траса, која ће се почети изучавати у току ове је- 
сени, обележена је у одлуци турске владе овако. На 
српској граници код Мрдара турске железнице везаће 
се са српском железницом. Од Мрдара, пак, ова пруга 
би ишла на Липљан можда и на Приштину, одатле са-_ 
дањим призренским путем на Призрен. Од Призрена на 
Дебар, од Дебра долином реке Мати на Сан Ђовани ди 





| 











Политички ПРЕГЛЕД. 27 





Медуа. На овај начин учињено је скретање на југ од 
Призрена ка Дебру. Од Дебра се мисли створити један 
војнички, економски и политички центар. Са колико се 
разлога и права ово чини, казаће инжињерска проуча- 
вања ове трасе од Призрена на Дебар. Дебарски басени 
јесу врло плодне висоравни богате шумом, испашом, може 
бити рудним благом, али и врло тешко приступачне. 
Докле се до њих дође железницом треба савладати многе 
теренске тешкоће. 

Од других пројектованих пруга, које !е обухватило 
решење Министарскога Савета, налази се и пруга: Би- 
тољ—Ресан—Охрид и Дебар. Поред ове још и пруга 
која би везивала бугарску границу око Ћустендила са 
„пругом Ристовац— Солун; она би, по свој прилици, ишла 
од Деве-Баира кроз Осоговију на Царево Село (Султан 
Тепе), па онда Старом Реком на Кочане, одавде доли- 
ном Брегалнице на Штип и Криволак или Грацко. Од 
једнога од два места, по свој прилици од Венецијано 
Грацко, била би проведена пруга до Прилепа, а одавде 
до Битоља. Поред ових пруга ушло је у комбинацију 
и грађење медуанскога пристаништа. 

Проучавање пруге и грађење пристаништа у Сан 
Ђовани ди Медуа поверено је француском друштву из 
Цариграда Кесје Оепегаје дез Сћепипз де [ег оНотапз5. 
Друштво се обавезало да за шеснаест месеца доврши 
проучавање железничких пруга у Европској Турској. Сем 
овога оно мора у истоме року да поднесе планове и пре- 
драчун за грађење ових пруга, а турска влада може, ако 
нађе да су цене за њихово грађење велике, да објави 
конкурс и позове друге за грађење ових пруга. Ако 
друштво не буде дало најповољније услове, онда ће му 
се за извршено проучавање дати накнада, 700 динара 
по километру. М 

По свој прилици да ће у току рада бити још те- 
шкоћа, које ће потицати нарочито од садањега Друштва 
Источних Железница, које има неке повластице у питању 
о грађењу железнице од српске границе до Приштине и 














ПИ пи УЧЕ АНА 
М > 


218 Српски Књижевни Гласник. 





од Приштине до Призрена. Али, као што рекосмо горе, 
може се рећи да је учињен стварни корак напред у пи- 
тању о јадранској железници. 


Мароканско Питање и Арбанашки Покрет ушли су 
у нову фазу. И једно и друго, по свој прилици, решиће 
се мирним путем и повољно за општи мир. 

После првих разговора између Берлина и Париза 
утврдило се да Немачка не тражи Мароко и неки при- 
вилегисан положај у њему, него заокругљивање своје 
колоније у Африци. ИМ, доиста, разговори се сада воде 
само о томе. Немачка ће пристати да Француској остави 
потпуно одрешене руке у Мароку, под погодбом да Фран- 
цуска уступи њој један део територије од своје афричке 
колоније Конго. Француска је вољна да учини неке 
уступке у томе смислу, чим је примила разговор о томе. 
Реч је сад о томе колика ће се територија уступити Не- 
мачкој, која хоће да прошири Камерун. Не може се рећи 
да ови разговори имају своју основу у некоме праву или 
уговору. Они су основани готово на сили. Немачка тражи 
нешто на што нема права ни по уговорноме нити по коме 
другоме основу. Држање Енглеске у целоме овоме питању 
било је врло одлучно и достојанствено. Декларција Пред- 
седника Енглеске Владе и министра Лојд Џорџа у Парла- 
менту, биле су врло јасне. Докле год не буду дирани њени 
интереси, који су врло велики у Атлантскоме Океану, дотле 
ће Енглеска оставити Француску и Немачку да разговарају, 
а кад они дођу у питање, онда ће и Енглеска ступити 
у њихов разговор. Све опозиционе партије у Енглеској, 
поред све оштре борбе око унутрашњих питања, учи- 
ниле су, одмах иза Асквитове декларације о Марокан- 
скоме Питању, изјаве у Парламенту да ће у питањима 
које се тичу енглеских интереса на страни, бити најод- 
лучније уз данашњу либералну владу. Из тих изјава 
излазила је чак и претња онима који су рачунали на 
неслагање и заваду унутра. Изјаве радничке и соција- 


мр 


„+ 





Политички ПРЕГЛЕД. 219 








листичке партије у томе биле су много јасније него из- 
јаве униониста. 

После неколико претњи упућених Црној Гори и Ма- 
лисорима од стране новонаименованога команданта ек- 
спедиционе војске, Абдулах-паше, Порта је попустила. 
Захтеви Малисора су примљени у промењеноме облику 

| и Садредин-беј, турски посланик на Цетињу, обећао је 
- на збору Малисора у Подгорици, пред црногорским ми- 
нистрима, да ће се што је обећано и испунити. Мали- | 
сори су се почели враћати кућама, управо згаришту ||| 
својих кућа. Иса Бољетинац је учинио акт предаје на тај П | 
начин што је с вучитрнским народним послаником оти- ЈИ 
шао косовском валији, који му је обећао испунити све ||| 
његове захтеве. Сулејман Батуш, Идрис Сефер и други 
' незадовољници су исто тако на путу предаје. Ниједан 
неће предати оружје. У Јужној Арбанији има изгледа 
за мирније држање. На све стране журба да се ово пи- 
тање пречисти. Могућно је да ће се ући у период при- 
мирја у Арнаутлуку. 


ИНОСТРАНИ. 














ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


Ктетоузко рнапје и Возп!: 1! Негсесоуп. Ма- 
рлао Мојзјау Нгаптс. Ргеатрапо 12 „Нгуаћзке Хаједтсе“. 
загајеуо, 1911, 1—56, 4%. Цијена 1 круна, за сељаке 50 
хелера. 


Војислав Хранић је псеудоним једног фрањевачког 
калуђера из Високог у Босни, који је у својој парохиј- 
ској служби пропутовао знатан део Босне, видео многе 
ствари и осетио сву беду босанских кметова. Неколико 
примера који показују аграрне одношаје, начин поста- 
јања читлука и начин суђења у аграрним парницама су 
интересантни прилози проучавању аграрног питања у 
Босни и Херцеговини. Ти примери и она топлина с којом 
је писана ова књига јесу у овој књижици једине ствари 
које би се могле с признањем споменути. Остали део 
књиге састоји се из историјског прегледа аграрних и 
социјалних прилика у Босни и Херцеговини и прештам- 
павања већ познатих закона, наредаба, молба, жалба и 
меморандума који непосредно тангирају аграрно питање. 
У томе је писац прештампавао познате ствари, највише 
из Јукићева „Лепјорлза 1! ромјезтсе Возпе“, Божићева 
„Артатлог РнНапја“, и из разних католичких црквених ча- 
сописа. У историјском делу ове књижице писац је био 
лоше среће, јер се пустио у решавање питања за која 
није имао ни довољно спреме ни потребне литературе. 
Ови недостатци појачани су и тиме што је писац био 
некритичан, нешколован и што се није могао савладати да 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 221 





своја предубеђења о разним историјским питањима не 
унесе у своју расправу без икакве ограде. 

Писца је помела једна белешка познатог путника 
Курипешића, који босанске Србе држи за досељенике од 
Београда и Смедерева. Та белешка била је писцу до- 
вољна па да тврди да пре Косовске Битке и није било 
у Босни и Херцеговини ни православних ни Срба. Први 
пут су Срби у већој мери дошли иза Косовске Битке, 
па ни то нису били чисти Срби, већ смеса од разних 
балканских народности. Ово тврђење не поткрепљује ни- 
каквим изворима, и стога писац често пада у контро- 
верзије као што су оне на страни 14 где каже да су 
после Косова у Босни „насељени Срби (а могуће и нешто 
правих Влаха)“, а већ на страни 15 о истој сеоби вели: 
„Допушћамо нешто православних насељеника по уну- 
трашњем дијелу Босне, послије косовске битке год. 1383., 
кад православно житељство већином неизвјесне народ- 
ности а свакако нешто и српске.....“ Овака пометеност 
и недоследност осећа се у већини случајева где је писац 
хтео да научно третира поједина питања, а слаба спрема 
и некритичност осећа се нарочито у етимолошком ту- 
мачењу речи кмеш и Влах и, затим, у извођењу закљу-· 
чака тих тумачења. 

Несумњиво је да је писац погрешио што се упуштао 
у научна питања за која нема ни спреме ни могућности 
да их решава. Поред тога књижица је писана једним до 
зла бога рђавим и непопуларним стилом, па она није 
ни згодна за тежаке. Једина добра ствар у овој књижици 
је одлучност с којом писац заступа принцип обавезног 
откупа кметова, у чему се он разликује од све католи- 
чке интелигенције у Босни и Херцеговини. 

Ј. ДЕДИЈЕР. 


ДрЂ Ив. ЗлатаРОВЂ: Сљрбско-бљлгарски комишешљ 
за икономическо сближенце на Бљлгарил и Сљрбил. 


Од како је пропао покушај царинскога савеза из- 
међу Србије и Бугарске у 1905 години, идеја о српско- 











222 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





бугарском зближењу неколико година није се појављивала. 
Изгледало је као да је још једном за навек прекинута 
веза која спаја два суседна и братска народа. Али јеу 
ствари било другаче. Саме прилике ишле су на руку 
све већем економском приближавању између Србије и 
Бугарске. Царински рат који је Србија била повела са 
Аустро-Угарском, а који се најзад завршио анексијом 
Босне и Херцеговине, упутио је Србију да пијаце својим. 
трговинским производима тражи на Југу и Западу. Један _ 
од важних путева за те пијаце била је и Бугарска. И 
она је, доиста, изишла Србији у овим тешким прили- 
кама на сусрет. Њена црноморска пристаништа — Варна 
и Бургас — отворена су српском извозу, а на њеним 
железницама уживала је Србија знатне олакшице. То је 
можда и допринело да се идеја о економском зближењу 
не само одржава, већ и добија видна израза у једној 
похвалној иницијативи. Онда када је Србија ушла по: 
нова у редовне трговинске односе са Аустро-Угарском, 
и када је ова мислила да ће је понова економски под 
властити, јавља се тежња у увиђавних економских по- 
литичара једне и друге земље да се везе између Бугар- 
ске и Србије и даље одрже, појачају и рашире. Ова 
тежња је добила први пут израза на прошлогодишњем 
Свесловенском Конгресу у Софији, чија је последица 
била установљавање једнога српско-бугарскога одбора. 

Г. Златарову, секретару Софијске Трговачке Ко- 
море, припада заслуга што је идеју о српско-бугарској 
економској заједници на Свесловенском Конгресу најја- 
сније истакао и што ју је, затим, развио и пред једним 
компетентним телом, Софијском Трговачком Комором. 
У своме предавању, држаном 9 новембра 1910 пред ХХ 
седницом Трговачке Коморе, а које је сада одштампано, 
Г. Златаров је укратко изложио међусобне трговинске 
везе двеју братских земаља и разлоге који говоре за 
њихово појачање, покушаје који су до сада у томе правцу 
чињени и мере које би требало даље предузимати. 

По њему, Србија и Бугарска упућене су економски 











ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 223 


као и политички једна на другу, јер њиховој економској 
самосталности грози један исти непријатељ — велике 
индустријски развијене европске државе, које Балкан 
сматрају као колонијалну територију. Данас, разједињене, 
Србија и Бугарска не могу се тој политици одупрети, 
али када би се споразумеле и склопиле један царински 
савез, Србија и Бугарска биле би довољно јака економ. 
ска чињеница да у погодбама са тим великим државама 
издејствују за себе веће користи и да се од њихове су- 
вишне експлоатације бране. Осим тога, Србија и Бугар- 
ска биле би довољна гериторија да и саме собом неке 
гране индустрије развију. Економско зближење, пак, 
одвешће нас неминовно и политичком зближењу, које 
ће бити спас за оба народа. А да је и једно и друго 
зближење могуће и поред свију наших националних раз- 
лика и аспирација, Г. Златаров указује на поучне при. 
мере Швајцарске, Немачке, Аустро-Угарске и Енглеске, 
државе које су конгломерат разних народности и више 
или мање самосталних државица. 

Само, пут којим се покушало да оствари ово збли- 
жење по мишљењу Г. Златарова није био добар. Хтело 
се одједном да постигне потпун споразум у свима пи- 
тањима, и да се пред Европу изиђе са готовим делом 
једнога савеза. Много боље је, међутим, поћи другим 
једним, обилазнијим, споријим, али поузданијим путем. 
Нека се проуче ближе, детаљније поједина питања тога 
споразума и нека се једна по једна реформа у томе 
правџшу изводи, па ћемо једнога дана имати савез и без 
великих, бомбастих фраза. Та акција треба да се пот- 
пуно издвоји од политике и званичних представника и 
треба да буде поверена приватној иницијативи. Један 
добар пример такве акције дају нам Белгија и Холан- 
дија, где се пре неколико година образовао од најви- 
ђенијих политичара, економиста, књижевника, и осталих 
културних радника један одбор који тражи путеве и 
средства за економско и политичко зближење ових двеју 
земаља, које су, исто као и Србија и Бугарска, угро- 





1 





224 Српски Књижевни Гласник. 

жене од стране Великих Сила. Г. Златаров се потрудио 
те нам је дао и статут и програм рада такве једне кор- 
порације. 

Софијска Трговачка Комора усвојила је у целости 
предлог Г. Златарова, па је он и у Србији свесрдно 
прихваћен. Жељени српско-бугарски одбор основан јеи 
у њега су ушли по 24 виђена економска и културна 
радника с обе стране. На јесен ће овај одбор и званично 
објавити своју организацију и предузети рад на оства- 
рењу ове за балканске државе, а нарочито за Србију и 
Бугарску спасоносне идеје. 

К. ЈОВАНОВИЋ, 


Д. МаРиновђ: Сшефанф Стамболовф и новвишатша 
ни исшорил. Т. Пћевђ, страна У, 720, 1п 80, са сликама, 
цена 4 динара. 


Ова књига је скуп бележака и успомена рађених 
по белешкама самога Стамболова и писца. Она обухвата 
време од 27 априла 1879 године до 19 маја 1894 године. 
Обухвата дакле најинтересантнији део бугарскога поли- 
тичкога живота, од ослобођења до установљења какве 
такве парламентарности у Бугарској. Сем биографских 
црта о Стамболову, који представља тип једнога тврдо- 
главога балканскога политичара, са свима недостатцима 
и добрим особинама, има бележака о догађајима који 
су предходили догађајима из 1878 године. Ове белешке су 
непотпуне, јер се у њима о неким стварима врло мало 
говори; на пример о Српско-бугарскоме Рату. О људима 
и стварима који нису припадали партији Стамболова, пи- 
сано је врло мало и увек врло рђаво. Књига је, у опште, 
само одбрана Стамболова и његових последника, а на- 
рочито њихове политике, која је оставила дубоку бразду 
у животу нове Бугарске. Готово свима је познато да је 


режим Стамболова сматран и данас као режим терора. 


Из ове књиге се баш добро види како је овај сурови 
Балканац терорисао народ и владара за дуго време и 


мери дугим деоба нет еф + 


~ 






жриче: 


.+4 
КИРЕЕ 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 225 








као регент и као први Министар Бугарске. Књижевне 
вредности ова књига нема, али историјске има за Бугаре 
и остале балканске народе. У њој ће бити доста нетач- 
них ствари, навијених као и многе друге ствари из ове 
велике књиге, али ипак корисних. Колико је нама по- 
знато до сада се није ниједан Бугарин јавио да исправи 
опширније и детаљније ову дебелу књигу. Други део 
ових успомена бавиће се нерасветљеним убијством Сте- 
фана Стамболова. ЈРМ Ј 


Сапа Гисегпа: Мопгепесто5 ђедец!епаз(е5 
Не!депуо!кз Ппед, дате Носћхен Чез Мах!п Стпоје- 
у1е. Хаотеђ, 1911. 


Г-ђица Камила Луцерна, која је од раније позната 
својим проучавањима о „Хасанагиници“ и њеним варн- 
јантама, стекла је једно потпуно заслужено име солидне 
и добре раднице. Њезина проучавања о битним особи- 
нама, о суштини пјесама рађена су са много осјећања и 
са много разумијевања, суптилно, свјесно, с успјехом; 
њезини пријеводи одликују се нарочитом вјерношћу, вјер- 
ношћу која је изразита у свима појединостима, у свима 
ријечима, у сваком деминутиву. 

„Женидба Максима Црнојевића“ јавља се сад по 
други пут у немачком пријеводу. Први је Талфин, „Пле 
Носћхен дез Махшт Хегпојемзсћ“, у њеној збирци „Мо1К5- 
Недег дег Зетђеп“, пријевод у многом добар и срећан и 
са много пјесничкога осјећања. Гете, који је читао тај 
пријевод, био је одушевљен пјесмом и рекао је ове ри: 
јечи истакнуте као мото књиге: „О одличности пјесме 
не треба ништа да кажем; она је јединствена и красна 
и садржи као свака права пјесма сву поезију“. 

Г-ђица Луцерна дала је осим пријевода пјесме и 
увод у њу. Историјске елементе њене, који су у њој то- 
лико занимљиви, довела је у везу са елементима бајке 
и указала је на симболичну важност златне везене ко: 
шуље исту као и златног руна или Брунхилдиног паса 


5 





1 296 Српски Књижевни Гласник. 










Нибелуншке пјесме. Онда је рашчланила све битне осо- 
бине пјесме, која има много једнаких момената као и 
Нибелуншка (замјена младожења као мотив осим паса; 
у појединостима по 1000 сватова у обје); тражила је у 
колико и зашто пјесма која је сачувана код Вука пред- 
ставља најпотпунији тип; најзад је с успјехом излагала 
психолошки развој радње. На крају је преглед варија- 
ната и један приближно тачан суд о Костићевом драма- 
тизовању те пјесме. | | 

Г. Светислав Стефановић пишући раније о трагич- 
ности Максима Црнојевића ( Летопис“, књига 206; 1901) 


јр урбано усељљћи; будуће: 


А 


за 


хтио је да истакне, како је Лази Костићу чињена наро- Ћ 
чита неправда тим што се о његовом „Максиму Црно- |. 
јевићу“ писало са више предрасуда него разумијевања. У 
И он је кушао да за разлику од пјесме „иначе безна- | 
чајне“ истакне дубину трагике у комаду, нарочито ком- г4 


пликовану, свјесну, интензивније осјећану. Само, он је 
| при том и сувише дао своје схватање Максима, који у 
| себи носи толико хамлетовског, и није готово никако 
кушао да аналише читаву трагедију Костићеву као такву. 
Излагање Г-ђице Луцерне је више стварно, и ако је, на 
штету, мало развијено. С тога, и послије ове радње, о 
„Максиму Црнојевићу“ није казана задња ријеч. 
Говорећи о народној пјесми ја бих упозорио на 
једну споредну, али ипак занимљиву појединост. Као'у 
Херцеговини што је тврдо увјерење, да је сва пропаст 
Херцега и његове куће настала због Латинке, која им је 
дошла у дом, исто тако је иу Црној Гори „проклета 
Латинка“ повод свему јаду. У пјесми је то нашло свог 
израза, свог осјетног израза, поред свега тога што је Иво, 
у ствари, за све крив и што то у многом и пјесма осјећа. 
Занимљиво је и врло карактеристично како пјесма даје 
кривицу Латинки, како је мотивише. Она је мудра, му- 
дрија него ико од све дружине, и није противна Максиму: 
Ко је мудар и ко је паметан, 


Томе, свекре, ваља разумјети, 
И свак може муке допанути; 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 227 


Ако су га красте нашарале, 
Здраве су му очи обадвије, 
Срце му је баш које је било. 





Али оно што је квари, то је њена безобзирност. Она 
види шта је на ствари; она чује за Иван-бегово обећање 
Милошу Обренбеговићу; она зна како се због дарова, и 
то не свих, спрема борба и, да само она попусти, све би 
„се мирно свршило. Али она неће да разумије ситуације, 
неће да је разумије чак ни онда кад је Иван-бег упо- 
зорава на несрећу која се може збити и кад јој молећи 
се нуди оштету. Распаљена, јетка, она сурово кличе 
Максима : 


О Максиме, немала те мајка! 
Мајка нема до тебе једнога, 

А по данас ни тебе не било! 
Од копља ти градили носила! 
А од штита гробу поклопнице ! 
Црн ти образ на Божем дивану! 
Како ти је данас на мегдану 
Са вашијем војводом Милошем; 
За што благо дадосте другоме: 


А он, запостављен, кињен, иначе плах, а сад кликнут од 
од ње, јурну безобзирно на Милоша и поче покољ, крвав 
и страшан братски покољ. Пјевач нигдје не истиче на- 
рочито кривицу њезину, али се види, да је слути. Она 
је њему у тој ситуацији „злосретна ђевојка“, она „грдно 
проговара“ Максиму; она је „непогодан друг“. У том је 
њена кривица; тим ријечима је казано зашто је она фа- 
тална по Црну Гору. 

Г-ђица Луцерна била је у свом тумачењу врло са- 
вјесна и двије-три примедбе, које се могу ставити пово- 
дом тога, не значе никако да њезино излагање није без 
_ вриједности. Пластичност описа пјевачевих: у дуждевој 
авлији (стихови 725-731) и сцена како Максим под Жа- 
бљаком пише писмо (стихови 1151-1156) дали су повод 
Г-ђици Луцерни да устврди како јој се чини да су слике 
дјеловале на пјесму, што ја не држим ни вјероватним 


15% 














228 Српски Књижевни Гласник. 





ни тачним. Пластичност описа у нашим јуначким пје- 
смама једна је од главних и карактеристичних особина 
те поезије и то једна од оних за коју има изобилно 
примјера сваке врсте и која се и иначе најосјетније 
испољава. 

Пјесма о женидби Максима Црнојевића важила је 
међу нашим јуначким пјесмама као најдужа. Али иза по- 
јаве муслиманских јуначких пјесама, које имају врло често 
преко 1000 стихова, и иза „Смаилагића Мехе“, који је 
до данас однио рекорд са својих 2130 стихова, та јој 
особина није више нарочито знатна. Занимљиво је да 
нова варијанта пјесме о Страхинићу Бану, коју саоп- 
штава у овогодишњој „Босанској Вили“ Г. Лука Грђић, 
још не довршена има 826 стихова и, како изгледа, мје- 
риће се по обиму радње и дужини својој са „Женидбом 
Максима Црнојевића“. 

Пријевод пјесме је тачан и врло савјестан. Замјерке 
које се дају ставити нијесу велике и нијесу значајне. Не 
мијења ништа смисао и тачност, ако се „мила шћерца“, 
у стиху 6, превела само са „Тостетсћеп“, а ријечи „при- 
јатељу дужде од Млетака“, у стиху 258, ријечима: „Ртешпа 
ипа 5ећуасет, Посе уоп Мепед!о!“ Нетачан је само при- 
јевод стиха 172: „Проћу себе главна пријатеља“: „Ешеп 


Напруеђипдејеп г аасћ аисћ“, — Талфи има боље: 
„Шег аисћ епе апсезећ пе Етецпдазсћан“. Даље стих 237: 
„Ако бидну главни пријатељи“ — „УУеп ез зећеп апсћ 


Фе Масћууегмапфеп“ ; стих 551: „Из убаха ватити гроз- 
ница“ — „Е!еђег Газзеп аиз дег Геистјеп Теје“, Талфи има 
„ипуогђегеце!“, да тако изрази значење „из убаха“ (из- 
ненада). Ријечи у стиху 947: „кад си мучан“ не значе: 
„мепп ди зсћуео5!“; мучан је исто што и дријек, зло· 
воља, шежак човјек. Мзостављен је стих 401: „Прегле- 
дује, брате, царевину“. 

У жељи да јој пријевод буде што вјернији ориги: 
налу, Г-ђица Луцерна је преносила и наше леонинске 
стихове, који у њемачком овако изгледају : 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 229 


Бар дећ ђеззег, ута Фе Мепсе стоззег. (315) 
5 Каћпеп маПепа, мојКепајејећ «тећ ЂаЏепа. 377) 
Зојеће Мипдеп мегдеп пећ! уегђипдеп. (1129) 






„Женидба Максима Црнојевића“, једна од најка- 
рактеристичнијих наших пјесама, заслужила је да јој 
се обрати нарочита пажња. Солидном интерпретацијом 
Г-ђице Луцерне то је учињено не само у довољној мјери, 
"него и у мјери која задовољава. 


ВладимиР ЋОРОВИЋ. 





ПЦ. 





Комебе ожеа 
БЕЈ ТАКВЕ 
КЊИЖЕВНОСТ. 
„ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД СРПСКЕ ШТАМПЕ“. — Приликом 


Х Словенског Новинарског Конгреса у Београду, Српско 
Новинарско Друштво издало је, у лепом издању, књигу 
Г. Јована Скерлића „Историјски преглед српске штампе 
1791—1911“ (Београд, 1911; 89, страна М, 81; цена 1'50 
динар). У засебним поглављима прегледа се редом срп- 
ска штампа у ХУШ веку, у првој и другој половини 
ХЕХ века, и у данашњици. У књизи су снимци оригинал- 
них примерака ових старијих српских листова: „Сербскихђ 
Новина“ из 1791, „Славенно-Сербскихђ Вћдомости“ из 
1792, „Новина Сербскихђ из царству шцега града Вленне“ 
из 1813, „Новина Србских“ из 1834, „Сербског Народ- 
ног Листа“ из 1885. У књизи су такође слике ранијих 
и главнијих српских публициста и новинара: Димитрија 
Давидовића, Димитрија Фрушића, Теодора Павловића, 
Др. Данила Медаковића, Љубомира Ненадовића, Влади- 
мира Јовановића, Љубомира Каљевића, Др. Светозара 
Милетића и Светозара Марковића. и Е 


О Књижевности. — Као друга свеска „Одабраних 
дела за школу“, библиотеке коју уређује Г. Др. Тихо. 
мир Остојић, изишло је приступно предавање Г. Богдана 
Поповића „О Књижевности“. (Београд, 1911, страна 77, 
мала осмина, цена 1 динар). То предавање, које је Г. По- 
повић држао 12 фебруара 1894 године на Великој Школи, 
било је штампано у „Делу“ исте године кад је и др: 
жано (свеска за април). Сад је одатле прештампано. Г. 
Поповић је на уредникову молбу да му допусти пре- 
штампавање предавања одговорио писмом. Извесни ре- 
дови из тог писма објављени су пред предавањем (стране 
3—24) као спроводна реч п допуна предавању. — Г. Осто- 





5, 


претио 1 стао ге ава ом али тања ребра Врисхнедајнгај се зе = 





БЕЛЕ КЕ. 231 








јић је задовољио једну давнашњу и преку потребу; ши- 
роки кругови заинтересованих добили су, најзад, по- 
вољну могућност да имају на свом столу предавање Г. 
Поповића. Штампано у часопису, оно је досад било тешко 
приступачно. Више од те могућности да га имају, Г. Осто- 
јић им је дао прилику да га имају у једном укусно опрем- 
љеном издању. Н. 


Два ЗАБОРАВЉЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНИКА. — Г. Ди- 
митрије Руварац је од оних људи који су својим штам- 
паним прилозима о животу Срба у Јужној Угарској 
учинили неоцењивих услуга нашој културној и књижев- 
ној историји. МИ у својој дубокој старости Г. Руварац 
ради. У последњим свескама „Богословског Гласника“ 
он је дао биографије и описао рад два јавна радника 
из свештеничких кругова, крушедолског архимандрита 
Саве Павишевића и кнешког проте Нике Николића. Та 
два нова прилога одштампана су у засебну књигу „Два 
заборављена српска књижевника“. (Карловци, 1911, 37, 
89). Г. Руваргц је хтео да „подигне споменике“ на гро- 
бовима који их немају. Отуда у овој књижици много 
хвале за два понајпре само исправна човека и за два 
скромна, врло скромна књижевна радника. Али, између 
тих хвала, историчар ће наћи прилоге који, и ако ситни, 
моћи ће допринети осветљавању духовних покрета и књи- 
жевних струја у Срба Јужне Угарске, нарочито од педе: 
сетих до осамдесетих година прошлог века. А.А. 





ДВЕ КЊИГЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА. — Као 141 и 142 
свеска „Књига за народ“, које издаје Матица Српска у 
Новом Саду, изишла је збирка изабраних српских на- 
родних песама које певају о ускоцима. Раније су изишле 
збирке песама из циклуса о Косовском Боју (свеска 96) 
и о Краљевићу Марку (свеске 106—110). Као и ове збирке, 
и нову збирку спремио је Г. Др. Тихомир Остојић. Г. 
Остојић је у њу унео шеснаест песама из треће и шесте 
књиге Караџићеве Збирке. На крају је додатак у коме 
је приказана историја времена које се опева у ускочким 
песмама и земљиште на ком су ускоци четовали, Изнета 
су затим неколика савремена казивања о мегдану и дати 
познати историјски податци о појединим ускоцима. Сем 
тога, објашњене су противречности у песмама и дато не- 
колико напомена и о муслиманским јуначким песмама. 
Најзад је изложена литература којом се уредник послу- 








9232 Српски Књижевни ГлАСНИК. 





жио и коју препоручује читаоцу који хоће да се нешто 
више упозна са народном поезијом. — 

Као друга књига Матице Српске у Дубровнику изи- 
шла је књига „Српске Народне Приповијетке. (Гатке)“. 
И Матица Српска у Дубровнику поверила је уређивање 
Г. Остојићу. У збирци нема ниједне досад необјављене 
приповетке. Уредник је начинио избор тридесет припо- 
ведака узимајући их из збирке Вука Караџића (17). Ђорђа 
Стефановића (2), Атанасија Николића (1) и Камила Бла- 
гајића (1, Нгуаћке пагодпе рјезте :1 рпроуедке 12 Возпе, 
1886) и из „Босанске Виле“ (7) и „Невена“ (1). Једну 
приповетку је саставио из приповетке у Николићевој 
збирци и њене варианте у „Босанској Вили“. Поступило 
се како се најбоље могло урадити према намени збирке 
и према обзирима које захтева издање једне организа- 
ције. Може се, само, учинити примедба уреднику што је 
све приповетке у збирци означио као гашке. У њој има, 
међутим, и басана, и једна, скоро по свему, шаљива при- 
поветка. А најновија проучавања наших приповедака, 
поред свега тога што термини нису никад крајње огра- 
ничени, не допушта толику слободу у увршћивању. — 
Доцније, кад Матица Српска разграна свој рад, један 
од њених лепих послова треба да буде и скупљање срп- 
ских народних приповедака из Далмације, нарочито из 
Северне Далмације; до тога, она се своме смеру лепо 
одужила издајући ову збирку објављених народних при: 
поведака. Поверавајући Г. Остојићу уређивање збирке, 
Матица је својим члановима, као и осталим читаоцима 
својих издања, обезбедила уживање најлепше међу ужи- 
вањима које пружају наше народне приповетке. Јер, из- 
међу њих Г. Остојић је умео одабрати оне приповетке 
које имају „етичну дубину и естетичну вриједност“. У 
њима је тако много савладаних рђавих немани и победа 
слабих, толико кажњених злих дела и награђене врлине, 
да наша мржња према рђавом прелази у велику љубав 
према добром. У њима се тако често иза пастира крије 
царски син и чобанин тако симпатично добија цареву 
јединицу, и толико је много у њима чаробних палица, 
златних дворова и плавих језера са лабудовима и ви- 
лама, да наша илузија добија снагу да нам тај свет при- 
митивних и вилењака учини нашим и истинитим. Збирка 
Матице Српске у Дубровнику, сем свега, могла би бити и 
даљи почетак нашег модерног интересовања за народну 
уметност, заснованог на естетици а не на фолклору. 

Бо 


ћу 
1" 





Ма са А 


+ 








БРЕ Лево 1. 288 


Нова ДРАМА Г. СВЕТОЗАРА ЋОРОВИЋА. — Лепа идеја 
о узајамности југословенских позорница приводи се све 
више у дело. Почетком септембра имаћемо једну од ње- 
них најлепших манифестација. У Хрватском Казалишту 
у Загребу играће се, као прва премијера, нов позоришни 
комад Г. Светозара Ћоровића, комедија „Зулумћар“. 
Случај је у толико пријатнији што је Г. Ћоровић један 
од наших најбољих драмских писаца, чији су комади у 
нашем Народном Позоришту најрадије гледани и који 
вредношћу својих комада заслужује да га упозна хрват- 
ска публика. Гледајући на досадањи развитак дела Г. 
Ћоровића, може се унапред рећи да ће нов комад бити 
велико уживање за посетиоце Хрватског Казалишта. 
ВИ, 


Нов часопис на Цетињу. — На Цетињу је почео 
излазити месечни часопис „Дан“. Уредници су ГЛГ. Др. 
8. Шкеровић и Душан Ђукић. „Сав наш програм, каже 
се на уводном месту, лежи у мирној ријечи: задовољити 
један просвјетни недостатак у нашој отаџбини“. Одиста 
је то био један недостатак, немати у целој земљи часо- 
писа. Уредништво правилно схвата задатак свог часо- 
писа. Прилике су још неразвијене да би се могао изда- 
вати часопис само за једну грану науке, само за једну 
страну друштвеног живота или само за књижевност. Зато 
и „Дан“ „служи као заједнички архив свим гранама 
научног и стручног испитивања заједно са лијепом књи- 
гом“. Он ће, сем тога, радити на остварењу Југословен- 
ске Идеје. Према изишлим бројевима (марта 1 и 2, јуна 
3 и 4) часопис има ове рубрике: Чланци; Књижевност; 
Биљешке; Црква и Школа; Народно Здравље и Народна 
Привреда. Поред сарадника из Црне Гора, сарађују и 
књижевни радници из других српских крајева. Народно 
Представништво одлучило је да се лист штампа бесплатно 
у Црногорској Државној Штампарији, те је материјални 
опстанак часопису обезбеђен. Ц. 





ФОТОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД — Под уредништвом Г. Сре- 
· тена Обрадовића почео је од марта ове године у Бео- 
граду излазити „Фотографски Преглед“, „месечни лист 
за фотографију и репродукцију“. Било је, нарочито у по- 
следње време, много покушаја да се крене и одржи 
један такав лист; ово је први покушај који заслужује 
да се забележи. Р. 





Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Споменица РУЂЕРА Јосипа Бошковића. — Ове го- 
дине, 18 маја, навршило се двеста година од рођења 
Руђера Бошковића, нашег научника и филозофа ХУШ 
века. Дубровачко Католичко Друштво „Бошковић“ узело 
је живо учешће у прослави те двестагодишњице. Дру- 
штво је основано пре пет година са смером: „популари- 
зовати знаности на здравим кршћанским начелима“ и 
данас је једна материјално јака организација. За пет го. 
дина Друштво је имало педесет састанака на којима су 
држана предавања у духу постављеног смера. Прославу 
двестагодишњице од Бошковићева рођења отпочело је 
„свечаном понтификалном Светом Мисом“ на сам дан 
рођења. 29 јула приредило је своју свечану седницу („ака. 
демију“) у његов спомен. Недавно, издало је и „Зроте: 
шси Киојега Јолра Возкомса о 200-1ој обесе! Мјесома 
говјепја“. (Дубровник, 1911. Велика осмина, страна У, 192, 
цена 7). У књизи су песме испеване у похвалу сину Сло- 
венске Атине; чланци о његовом животу и раду, као и 
о његовој породици и дугогодишњем му секретару; један 
део његове преписке на италијанском; најзад, испред 
насловног листа, његова слика са факсимилом потписа и, 
на крају књиге, његова слика у световњачком оделу и 

Ћ' снимци рукописа, спомен-плоча и записа о његовој лич~ 
+ ности и његовом делу. Геј 


[| 
|4 МАЛА Пучка БИБЛИОТЕКА. — Још 1908 године по- 

| чео је Г. Јоза Ивакић, професор, издавати у Карловцу 
(у Хрватској) „Мај Риски Вђијојгекц“. Те године изишла 
| је прва свеска (страна 94). У њој су две приповетке од. 
Адама Костелића и Г. Ивакића и два чланка из науке 
популарно писана, од Милана Вукића и Милана Боровца. 
Обећано је да ће се сваког месеца дати по једна све- 
ска. Међутим друга свеска (страна 63) изишла је тек 
идуће, 1909, године У њој су приповетке Бранимира Ли- 
вадића, Зофке Јеловшек, Вање Косана и Ф. Мартино- 
вића и један информативан чланак Г. Крнића. Изгле- 
дало је да ће то бити и последња свеска Библиотеке. 
Али, ове године, у Винковцима, изишле су „Изабране 
Приповијетке“ Ивана Козарца као њена трећа свеска. 
(Са предговором о писцу и љеговом сликом. Страна 93, 
мала осмина, цена 50 филира). Г. Ивакић се подухватио 
једног лепог и похвалног посла: да у свескама које би, 
ценом и временом излажења, биле приступачне широким 
круговима народа да добру забаву и корисну поуку. 














БЕЛЕ ШК Е; 235 





Само, он тај посао није досад потпуно успешно вршио. 
Најпре, неке цртице („Мали пробици“ Б. Ливадића, „Генка“ 
В. Косана, „Прелац“ Ивана Козарца) не могу остати у 
једном издању намењеном искључиво „пуку“. Затим, са 
великим неповерењем гледа се на цео тај рад кад, уме- 
сто сваког месеца, свеске излазе — сваке године или и 
сваке друге године. Најзад, требало је предвидети и фор- 
мат, и величину, и цену књиге, и не мењати их после 
сваке свеске. Ипак, успех у оном што је основа добре 
замисли Г. Ивакића ту је, а ови недостатци могу се одсад 
избећи. И, после ове треће свеске може се то рећи, 
Г. Ивакић може учинити велике услуге не само Винков- 
цима, где он сада живи, него и целој Славонији и оста- 
лим крајевима нашег народа, ако настави, само сад уре- 
дно, издавати своју Библиотеку. Издања по избору са- 
држаја и формату треба да су добра као издање ове 
треће свеске, цену треба смањити на 40 филира; боље 
је да увек у свакој свесци има ствари од више писаца, 
као у другој изишлој свесци. Г. Ивакић, надамо се, неће 
заборавити да, поред хрватских писаца, унесе и српске 
писце. Дело Лазе Лазаревића, на пример, пружило би 
му изврсну грађу за његову Библиотеку, која је Бучка. 
Онда ће Г. Ивакић наћи помоћи и признања на много 
места, и код Срба и код Хрвата. В-Е. 





ГРАД Солун од А. ИширковА. — Професор бугар- 
ског Университета Г. А. Иширков написао је врло пре- 
гледну монографију Солуна („Градђ Солунђ, политико: 
географски и народостопански бЂлђжки отЂ проф. А. 
Иширковђ, Софил. Издание на Хр. Олчевљ“, 1911, 80, 
страна 140, цена 2 лева), која је и за нас и са економ- 
ског и са националног гледишта од особитога интереса, 
те скрећемо пажњу на њу. — После Увода у књизи су: 
Опште историјско-географске белешке о Солуну (поло- 
жај, клима, историја Солуна, становништво: Јевреји — 
65.000, Грци — 35.000, Мухамеданци — 30.000, Бугари 
7000, Срби — 1000, Јермени — 500, Солун као админи- 
стративни и војни центар, физиономија града); Главни 
фактори за индустрију и трговину Солуна (саобраћај, 
производи); Солун као индустријски центар; Солун као 
трговачки центар; Извозна трговина; Српски транзит 
преко Солуна; Увозна трговина; Трговина између Бу- 
гарске и Солуна; Бугарска и Бело Море. — Књига је 
написана на основу личнога проучавања (1909, 1910 и 








936 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


1911 године), на основу података бугарског генералног 
консулата у Солуну, на основу литературе о Солуну и 
нарочито на основу рапората: француског, енглеског и 
аустријског консулата у Солуну. — Податци: економски, 
трговински и статистички, на које је обраћена велика 
пажња, за нас су врло корисни, нарочито сад, кад је 
Солун постао једна од главних тачака преко које про- 
лази наша трговина. Не мање је важна ова књига и дру- 
гим деловима својим у којима није могло да буде а да 
научника врло често не потисне родољуб са врло топлим 
срцем и са живим одушевљењем за величином свога на- 
рода и своје земље. „Солун је македонски град, Маке- 
донија је бугарска област... Цео бугарски народ треба 
да устреми поглед на Солунски Залив, да пође долинама 
многобројних родних река, којима воде путеви к њему; 
нека Бугари густо населе град и нека га прилежно, 
високом културом и узвишеним патриотизмом начине 
таквим каква је и земља која га храни и поји, која га 
крепи и уздиже. А да то буде, треба добро да познамо 
град Солун и да радимо с планом. Ова политичко-гео- 
графска и народно-економска студија о граду Солуну 
има за главни циљ да задовољи наше чисто научне ин- 
тересе, али у њој нису испуштене ни оне околности које 
имају и специјално национални значај за нас Бугаре“. 
Због тога је нарочито истицано све оно што је бугарско 
и што може Бугарима да користи, и предложено је пуно 
ствари које треба Бугари да изврше, па да се Солун 
побугари (по мишљењу Г. Иширкова, „Солун може ласно 
да се побугари“), да из дана у дан Бугари у њему буду 
све јачи, да ухвати везу са што даљим областима, да 
постане центар. ИМ онда ће „то македонско срце из го- 
дине у годину куцати све силније и у његовом куцању 
све ће се више осећати живот Бугарина у граду иу 
целој Македонији“. Али и све то истицање свега бугар- 
скога и идеје којима се Г. Иширков загрева и које треба 
и ми да знамо, не умањују вредност и интерес ове књиге 
коју искрено препоручујемо. а 





Нов БУГАРСКИ ЧАСОПИС. — У Пловдиву је почео од 
ове године излазити једномесечни часопис за „књижев- 
ност, критику и библиографију“ „Литературна Бесђда“. 
Уредништво објављује да ће часопис, „ван разних књи- 
жевних странака и групица“, бити „гласило слободне 
књижевне мисли“. У изишлим бројевима није јак део у 





БОВ ЛЕ ШоКСЕ. Разуује 








коме су оцене и прикази; библиографија се даје нередовно; 
део у коме је забавна књижевност врло је разноврстан. 
Неколико превода говоре о добром укусу у избору 
писца и дела (Ренан, Есхил, Жан Мореас). Цењен као 
регионални часопис и као дело књижевног покрета ван 
књижевног средишта, часопис задовољава. 





О ДоситеЕјЈуУ ОБРАДОВИЋУ КОД БУГАРА. — „Славански 
Гласђ“, који увек пажљиво прати појаве код нас, у свом 
најновијем броју, трећем за ову годину, доноси чланак 
Г. Ив. Арнаудова „Доситеј Обрадовић, поводом стого:· 
дишњице од његове смрти“. Г. Арнаудов износи укратко 
биографају, даје кратку карактеристику дела и указује 
на утицај Доситеја Обрадовића на југословенске и бал. 
канске народе. По том утицају Обрадовић је југословен- 
ски просветитељ и прослава стогодишњице од његове 
смрти значи културну светковину не само за Србију него 
и за све њене суседе који су с њом у културним везама. 
Ма крају, Г. Арнаудов жали што се од прославе није на- 
"чинио један југословенски културни празник. — У истом 
броју и на истом месту „Славански Гласђ“ јавља да 
је Г. Бојан Пенев започео рад на једној студији која 
ће имати да опширно изложи питање изнето у чланку 
Г. Пенева „Доситеј Обрадовић код Бугара“ који је изи- 
шао у Доситејевој Споменици „Српског Књижевног Гла- 
сника“. Студију ће издати Бугарска Академија Наука. 


Бе 





Приповетка Г. СВЕТОЗАРА ЋОРОВИЋА У РУСКОМ ПРЕВОДУ. 
— „Славански Мирљ“, — једномесечни петроградски ча- 
сопис, који је прошле године почео излазити са задат- 
ком да доноси чланке о словенском свету и, нарочито, 
преводе лепе књижевности свих словенских народа, — 
донео је ове године, у одличном преводу Г. Др. Бошња- 
ковића, једну од најбољих новела Г. Светозара Ћоро- 
вића „Богојављенска Ноћ“ („Ночђ под Крешценле“) 





ДРУШТВА И УСТАНОВЕ. 


Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Председнишшво 
Академије имало је скуп 1 јула: 1. Примљено к знању 
секретарово саопштење, да је Академија примила на ру- 
ковање 2000 круна, легат покојне Катарине Ивановићеве 
из Старог Београда. 2. Усвојен предлог Етнографског 








238 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Одбора, да се „Упутства за испитивање народа и народ- 
ног живота“, од Г. Др. Јована Ердељановића прештам- 
пају у 1500 примерака, јер је прво издање растурено. 
3. Усвојен је предлог Академије Друштвених Наука, да 
се аутобиографија покојног Др. Димитрија Матића по- 
шаље Државној Архиви, да је она откупи. 

Целокупна Академија имала је скуп 10 јула: 1. 
Утврђен је буџет Академије за 1911 годину. 2. Усвојен 
предлог Руске Академије Наука о Савезу Словенских 
Академија и Учених Друштава. 

Академија Друшшвених Наука имала је скуп 16 
јуна: 1. Приказана је историјска студија Г. Др. Владана 
Ђорђевића: „Црна Гора и Аустрија у ХУШ веку“, која 
ће се штампати као засебно издање Академије. 2. Ра- 
справа Г. Др Драгутина Н. Анастасијевића: „Још о го- 
дини смрти Немањине“ дата је на оцену Г. Др. Станоју 
Станојевићу. 3. Одлучено да се Преписи Ал. Прљинче- 
вића из Тројичког Требника о богумилима штампају у 
Споменику П разреда. 

Академија Природних Наука имала је скуп 18 јуна: 
1. Расправа Г. Др. Недељка Кошанина«“ „Вегетација пла- 
нине Јакупице у Македонији“ дата је на оцену акаде- 
мику Г. Др. Јовану Цвијићу. 2. Расправа Г. Др. Милу- 
тина Миланковића: „О кинематичној симетрији и њеној 
примени на квалитативна решења проблема динамике“ 
дата је на оцену академику Г. Др. Михаилу Петровићу. 
— На скупу ове Академије 26 јуна, ове расправе прим 
љене су за Глас 1! разреда. 

Академија Философских Наука имала је скуп 27 
јуна: 1. Приказана је расправа академика Г. Др. Алек- 
сандра Белића: „Акценатске студије 1-11“, која ће се штам:· 
пати као засебно издање Академије. 2 Фасправа Г. Дра- 
гутина Костића: „Тајно писање у јужнословенским ћи- 
риловским споменицима“ дата је на оцену академику Г. 
Љубомиру Ковачевићу. | 

Свечани Скуп Академије био је 26 јуна. На њему 
је објављена награда из Задужбине Николе Ј. Марино: 
вића, коју је Одбор Мариновићеве Задужбине досудио 
Г. Јовану Дучићу за збирку песама. Председник Одбора 
прочитао је свој реферат о награђеним песмама. 

Академија је расписала нов стечај за награду од 
480 динара из Мариновићеве Задужбине за одлично 
поетско дело са моралном и патриотском тенденцијом. 
Награђени спис је пишчева својина. Списи за награду 
подносе се Академији до 1 маја 1912 године. МР 





БЕЛЕШКЕ. 239 





ЧИТУ ЉА. 


Тодор МАРКОВИЋ. — На мору, у Ловрани, пре месец 
дана завршио је свој живот Тодор Марковић, један од 
наших најмлађих књижевних радника, апсолвирани сту- 
дент Университета. Марковић се родио у Кругујевцу 
9 септембра 1888 године, свршио основну школу и гим- 
назију у Београду и уписао се, 1907, на југословенску 
групу филозофског факултета. Он је ту био један од 
највреднијих ученика и један од најбољих чланова књи- 
жевних семинара. Као студент друге године добио је 
светосавску награду за своју студију „ЈБубен Каравелов 
у српској књижевности“. Тај Марковићев рад донео је 
„Српски Књижевни Гласник“ прошле године. Он не по: 
казује само једног вредног и способног младог радника 
на књижевној историји. Више од тога, он говори о Мар- 
ковићевој пространој љубави за све потиштене људе и 
о великом цењењу оних који их бране, о његовом срцу 
које је знало за дубока осећања и за велику нежност ; 
али и о његовој тежњи за једним јаким и пуним живо- 
вотом и за крепком борбом која доноси социјалну правду 
и лични мир. О тој љубави, о том срцу и о тој тежњи, 
нарочито о тој тежњи, још више знају да причају ње- 
гови другови, који су га волели више но иког из своје 
генерације и у чију успомену се Марковић унео да у 
њој дуго остане. А А. 


Др. Аугуст ХАРАМБАШИЋ. — У Загребу, 3 јула, умро 
је, у својој педгсетој години, Др. Аугуст Харамбашић, 
један од активних хрватских радника из осамдесетих и 
деведесетих година прошлог века. Њега нису приликом 
смрти ожалили широки кругови и великом жалошћу, јер 
он је био више бард једне странке него бард васколи- 
ког човечанства. Његове песме, за које је и страдао, 
водиле су за собом велики део хрватске омладине пре 
три деценије, али их се данас сећају само као знака 
једног великог одушевљења. Али ни сада им нису одре: 
кли, нити им се уопште може одрећи, значај које су 
онда имале. Сем тога; нико неће оспорити Харамбашићпу 
делатност на пољу хрватског новинарства и знатну за- 
слугу за хрватску преводну књижевност. 

Харамбашић се родио 1861 године, у Доњем Ми- 
хољцу. Рано остао без родитеља и сам се пробијао. 1874 
свршио матуру и уписао се на Университет. Због поли- 
тичких демонстрација, у другој години права био је удаљен 








ЈЕ 
4" 





240 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





са Университета. У Бечу је студирао права годину дана, 
а завршио их 1881 године у Загребу. 1886 године објави 
у листу „Балкану“ три песме. У једној, „Молитви Отаџ- 
бини“ нађу велеиздају и за њу казне Харамбашића и 
уредника листа затвором и губитком грађанских права, 
која су им враћена после четири године. 1892 године 
положио докторат права, 1894 испит за судију а 1896 
године правобранилачки испит. Био је посланик неколико 
пута. Припадао је странци права и био њен активни 


члан све до 1895 године. Уређивао је листове који су 


били њена гласила. Од 1895 „домовинаш“. Доцније се 
придружио српско-хрватској коалицији. Умро је после 
дуге болести у душевној болници. 


Још у петом разреду гимназије, Харамбашић је из | 


давао за своје другове шаљив лист. Као матурант, из- 
давао је у Пожеги политички лист „Хрват“. 1879 године 
пошаље Шенои своје песме на преглед. Шеноа га уведе 
у „Вијенац“. Прва песма штампана ту била је глоса „До- 
мовини“. После тога био је стални сарадник „Вијенца“. 
Песме је објављивао по листовима, и, сем у „Вијенцу“, 
нарочито у сарајевској „Нади“ и „Балкану“. Глас му је 
донела збирка политичких песама „Слободарке“, која је 
изишла 1883 године. Сем те збирке изишле су „Ружма- 
ринке“ и „Ситне пјесме“ (1884), „Тугомилке“ (1887), „Не- 
венке“ (1892). 1895 године издала му је Матица Хрватска, 
чијег је књижевног одбора био члан, „Изабране пјесме“. 
1899 године изишао је у „Нади“ његов занимљив циклус 
„Римских сонета“. -—— Радио је и на дечјој књижевности. 
Заједно са Змајем Јованом Јовановићем издао је „Златну 
књигу за добру децу“. — Написао је либрето за опере 
„Златка“ и „Краљев Хир“ за које је музику написао 
Зајц. Заједно са Др. Стјепаном Милетићем написао ли. 
брето за „Армиду“ и „Задњи бој“. У „Вијенцу“ за 1897 об- 
јавио је оригиналан драмолет „У спомен Лисинскога“. — 
Преводио је, не увек с оригинала, Софокла, Тараса Шев- 
ченка, Гогоља, Толстоја, Шекспира, Шилера, Лопеа де 
Вега, Александра Диму, Едмона Ростана. Последњи 
његов превод, „Вајлдове приче“, изишао је пре два ме- 
сеца. (Загреб, 129, 103 стране). 

Код нас Срба Харамбашић је био мало познат и 
није се читао. В. М. 








Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ 


| 4 
1 
| 
| 

4 

у 
5 


" ", о“ 
а Маја 


"А 


~ чиАЉА 


и ли. одби вв челу "РМУЗР "БИ „ "ИЗ 8 


и 


РУЗРУО 











(РАНИ КИ 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, БРОЈ 4. — 16 август, 1911. 


БАД ЈРМ А РУСА. 


Тридесет ми је година. Тридесет година живота — 
без живота. Прошло детињство, ђаковање, младост про- 
шла, а никад среће, никад љубави, никад жељеног успеха, 
никад великог, до заборава, задовољства, никад чак ни 
грохотног, слободног, детињског смеха. Ничега лично 
свога: ни велике, опојне радости, нити бар бола великог, 
истинског и свога. Само сенке, само одјеци, само од- 
блесци. Зашто 2 

Али ја се не жалим и не кривим никога. Ја не ја: 
дикујем, већ размишљам. Ја нисам несрећна; ја само 
нисам срећна. 

Памтим да сам се још у раном детињству бојаж- 
љиво трзала кад би понекад мој гласнији смех сусрео 
нечији озбиљан поглед. Говорили су да сам добро дете. 
Можда сам и била, али не из страха од прекора или од 
жеље за похвалом. Чудновато: изгледа ми да ми је још 
као врло малој девојчици било јако развијено осећање 
савести, јер кад бих се понекад, што се ретко и пово- 
дом друге деце дешавало, оглушила о коју наредбу ста- 

16 





; 


Уз 





242 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





ријих, обузимала би ме страшна грижа савести и нер- 
возан страх — не знам од чега, само не од батина. И 
игра ме тада не би могла заварати и пропао би тада 
читав дан мога, не блаженог, али невиног и сећању 
милог, детињства. Угађајући себи, ја сам избегавала 
такве случајеве и тако постала оно што су старији звали 
„добро дете“. 

Показивали су ме као пример другој деци, али, 
сећам се врло добро, мени то није ласкало. Нешто се 
несвесно бунило у мојој души. Ја сам знала да има деце 
непослушне, самовољне и пакосне, коју су старији грдили, 
плашили и понекад тукли, али сам ја врло добро видела 
да су ту децу волели. Требало је имати мајку, па бити 
и најгоре дете и опет добити много, много љубави. А 
ја је нисам имала. А требало ми је љубави. Ја нисам 
разумела ни себе, ни живот, ни људе око себе. Нисам 
умела да викнем: „Хоћу на поклон љубави!“ И боље: 
било би узалуд. Мало ми је било да ме помилују по 
глави и кажу да сам добро дете, мало; моје очице с 
чажњом су гледале по свету, и чекале неће ли се наћи 
неко који ће и мене узети на крило и причати ми бајке, 
лепше него све играчке на свету и слађе и од најслађих 
колача. Узалуд чекање. У детињству није било сунда, 
да огреје моју душу и она се, као цвет у ноћи, затва- 
рала, повлачила у себе. И тако сам ја постала „неко 
чудно, ћутљиво, неприродно, старачки паметно, „сирото 
дете““. Нико није дубље мислио о празнини моје душе, 
а ја нисам разумела себе и, не знајући да сам несрећна, 
нисам ни била несрећна. ИМ тако сам кржљаво расла у 
хладу и сањала о неиспричаним бајкама... Али то је 
давно било, па се и заборавља. 

У средњој школи, док су моје другарице још од 
ране младости намештале косу и огледале се на школ- 
ским прозорима; док су тајно носиле забрањени стеж- 
ник, који им се испод убраних кецеља није ни приме- 
ћавао, само да би осећале да су већ девојке, док су 
изгледале неће ли проћи какав гимназист и почастити 


ПА ПИЗРо ПОО ДО БОА 


иу. 


» 


5 мач Мени ка . А а о : РА ИЕ 











БОЛНИЧАРКА. 243 


их „комплиментом“; док су с наивном дрскошћу радо- 
зналих незналица живота тобож тајно саопштавале једна 
другој страшне ствари и љубавне варошке сплетке, — 
дотле сам ја, спокојна што сам ружна, седела мирно у 
клупи и читала што или радила задатак којој од тих 
другарица. „Лепосава, душо, хајде, благо мени, доврши 
ми ово, па ћу из захвалности замолити оног лепог жан- 
дара да се заљуби у тебе!“ — тако би ми довикнула 
која од њих, добацујући ми свој вез или шав, и отрчала 
у групу другарица, које су се кикотале и мислиле, као 
и она, да је казала нешто врло духовито и, што је још 
више импоновало, дрско. Па ипак су ме волеле. Волеле 
"су ме баш стога што нисам била као оне, а нисам пре- 
зриво гледала њихове шале. И кад би која имала истин- 
ску бригу или јад, долазила би к мени, да је саветујем 
или тешим. Та улога ми је била пријатна. Не толико 
пријатна, колико утешна. Но и мени је било потребно 
нешто друго: не само да се тешим, тешећи другога, да 
нисам излишна, већ ми је требало да и ја будем весела, 
јака, каткад обесна и луда, као моје другарице, једном 
речју осећала сам потребу да и ја будем жива, али је за 
то у мени нечега недостајало. М тако сам ја остајала 
увек озбиљна и готово забринута, чак и кад сам била 
добро расположена. 

Али ја сам чекала нешто што није долазило. Но ја 
сам веровала да ће доћи. 

Осећајући да не могу бити као моје другарице, ја 
сам почела да желим да будем нешто веће од њих. Не- 
достајало ми је нечега да могу да живим; а ја сам уо- 
бразила да имам нечега што ће ме начинити бесмртном. 
Јадна будала! 

Наставнице су ме хвалиле и ја сам била задовољна 
њима, а незадовољна собом. Ја сам знала да сам паметна 
и вредна, али то није било ништа; ја сам с великим болом 
из дубине душе осећала да ми нешто недостаје, нешто 
што хоћу да дође, што мора доћи и што сам са сакри- 
веним нестрпљењем чекала ла дође. Шта ће то бити, 

16% 








о 





244 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
ја нисам одређено, ни отприлике, знала, само сам знала 
да ће бити велико и дивно. Откуд тај црв у мојој душиг 
Мислила сам да нисам сујетна, а свим својим бићем чез- 
нула сам да постанем велики човек. Говорили су да сам 
даровита, али није то разбудило моју жељу; напротив 
ја сам осећала да још ни за шта нисам даровита, али 
да ће таленат једном доћи, да мора доћи, јер га чекам. 
Не знам да ли сам веровала да ће он сићи с неба или 
ћу га ја својим студирањем однекуд ишчепркати, не 
знам. Само знам да сам се гушила од узбуђења кад сам 
сањала како ћу сву своју физичку и духовну снагу по- 
светити развијању тога свога талента; како ћу својим 
радом умањити људске болове и увећати срећу, добро 
и лепоту; како ће се и мој, дотле ником непотребан, 
живот потрошити на нешто величанствено. 

Даље сам маштала да ћу ја сва та велика дела по- 
чинити сакривена од света, под измишљеним именом, да 
ме нико велики у очи не похвали, да ми мали не за- 
хвале, да ме слаби завидљиво не погледају, да ми ко па- 
костан подсмешљиво не рекне: „О, па то си, дакле, ти!“ 
Сви ће се користити, сви ће уживати у мојим делима, 
а нико неће знати ко је њихов творац. Моје име остаће 
тајна. А кад умрем, онда ће се много говорити, и онима 
које сам ја волела биће мило што сам их волела... 

Ко би имао срца да се насмеје тој сујети која је 
требала тек после смрти да се задовољи А ко опет не 
би имао душе, да не посаветује јадно дете да је лудо 
маштати о успеху пре него што знаш чак и шта ћеш да 
радиш и каква дела да починиш» 

Али моја душа је била затворен цвет: и не по: 
верих својих снова никоме, и нико ме не изведе на 
прави пут. 

Без љубави у детињству, без младе веселости у мла- 
дости, лишена живота у животу, а жељна га, као и сви 
гладни, — сирота мала девојка ситила је своју глад 
маштама, пунила је све празнине сновима и жељом да 


да у великим делима сав свој живот другима, да би тако 
добила и за себе живота... 








ПИ ЕМИ ВАЛА МА МУ ЈРИИВИНА ПАН НЕ на 





И тако сам ја учила и сањала, и чекала и варала 
се. А таленат није долазио. 

Музика! И само јој је име музика! Тај лажни зрак 
пао је на мене једне позне, ветровите, јесење вечери, 
кад сам кроз прозор гледала како се полагано спушта 
ноћ, као да тихо, неосетно разастире, један по један, своје 
тамне велове на оголелу, озеблу природу, док је напо- 
слетку није сасвим заогрнула у страшну, непрозирну цр- 
нину. А кроз ту црнину јаукао је ветар. И кад је ноћ 
тако угушила сутон и угасила и последњу напомену на 
мртве боје јесење вечери, запалила је и разбацала по 
небу неколико звезда, као за утеху. И сад су се кроз 
црнину ноћи назирале црне силуете голог дрвећа. А 
ветар је урлао своју страшну, злокобну, стихијску песму, 
песму насилног успазљивања. Дебела црна стабла су се 
повијала, а танко пруће њихових голих грана трзало се, 
отимало и тежило звездама. И чинило ми се да страшна 
сила заповеда природи да умре, а она се сад у послед- 
њем тренутку, у тренутку издисања, противи. Живи јој се... 

И ја осетих силну музику у тој ноћи, и чудно паде 
она на моју душу. М моја луталица душа дохвати се 
ње с радошћу, као да је небеску ватру дохватила. Му- 
зика, музика! Савладати технику, па онда ову ноћ, фијук 
ветра, две три звезде у далекој тами, и ову злокобну 
успаванку, и сву своју душу ставити у њу. О, Боже! А 
после, после ће већ доћи и песма новог буђења и новог 
живота... 

Авај, преварила сам се! Нико ми отворено не рече 
да нисам имала талента — док сама то не видех. Док 
сама то не видех, упропастила сам три године живота. 
Осећаши није моћи. 

И не клонух. Веровала сам још у свога Бога. 

Пријатно ми је било да прецртавам с поштанских 
карата акварелом лепе пределе и уживала сам да их по- 
сматрам на својим зидовима. Људи који су хтели да 
важе као зналци, рекоше ми да имам дара за сликарство. 
Ја, која сам хтела пошто пото да имам каквог дара, 














9246 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





радо хтедох да поверујем Но, чувајући као увек себе, 
ја не хтедох да поновим стару погрешку. Зато одох као 
случајно, из радозналости, у сликарску школу. Можда 
бих поверовала да ћу и ја моћи тако, можда бих чак 
помислила да је сувише мало моћи тако, да баш тога 
дана не дође један нов ђак, почетник, самоук и не до: 
несе своју књигу са скицама. Одмах сам видела шта 
је таленат и да га код мене нема... А ја нисам хтела да 
измучим из себе рутину; ја сам хтела да нађем свој та- 
ленат и себе у њему. 

Мој живот с људима био је живот тих људи; мој 
лични живот био је живот с људима из књига. Литера- 
тура, поезија! Да није тог А ја лутам!... 

И исписах неколико десетина стихова и послах их 
једном листу. Дабогме, нису били штампани, јер су били 
смешни, а требало је да буду тужни. 

Покушах лирску прозу и видех да сам могла дати 
неколико истинских звукова живота. Али не преварих 
себе! Зар је то оно велико за чим сам чезнула2 О, не! 
То је као нацртати кућу или дрво с природе. Ја могу 
на томе радити ако ми чини задовољство, као што 
могу лепо исплести чарапе и сашити хаљину кад ми се 
плете и шије. Ја могу чак и напредовати, али то није 
оно жељено. То није звезда која ће у мрачним ноћима 
храбрити и водити и давати наде, која ће у ведрим ве- 
черима побудити хиљаде људи да се заносе зрацима и 
бојама њене удаљене светлости и да се задубе у мисли 
о њеним чудним путовима, не: то није вечна звезда; то 
је само свитац, који ће својим летом кроз мајску ноћ 
зарадовати можда за тренутак какву добру, осетљиву 
девојку и за тренутак скренути пажњу оних који воле 
природу, за тренутак. . 

И тражила сам даље, и почињала и остављала. И 
лутала и тражила. И не нађох, и морадох да се вратим, 
да све напустим. 

И не спопаде ме очајање због тога највећег разо- 
чарења, разочарења у самој себи, и не падох под тим 


„# 








БОЛНИЧАРКА. 247 
ударцем, и не убих се, и не разболех се чак. Све је 
ишло поступно, полагано, као штедећи мене и мој живот, 
као да је он некоме био драг. Судба моја као да је била 
доследна себи: ничега силног, ни радости, ни бола. 

А у човеку има готово увек довољно подлости да 
се помири са судбом. Има код многих чак и цинизма: 
човек се руга пређашњем себи. Ако је био поштен, па 


_ скренуо на удобнији пут, он се смеје својој пређашњој 


глупости и неискуству; ако је имао великих мисли и 
нада, он се, разочаран, руга својој пређашњој детињској 
наивности и будаластим фантазијама. То је ругање, можда, 
лажна, бедна утеха за оним великим што је умрло. Увек 
један велики губитак и једна мала утеха. И мали човек 
увек се задовољи том малом утехом. Ја никад нећу по- 
стати циник, па ипак и ја сам се помирила са судбином. 
Та и ја сам обичан мали човек. Моји силни неуспеси 
убедили су ме у то. 

Ја сам почела да резонујем. И моја мала, здрава 
памет била ми је утеха за изгубљеним, болесним вели- 
ким сновима. Питала сам се: колико бих ја користила 
људима да сам баш и имала каквог дара» Десет година 
и више учити и развијати се, па да можеш свирати Бе- 
товена тако да се оних пет најмузикалнијих људи не 
намрште и да њих тридесет уживају за по сатар Или, 
можда, за тих десет година успети толико, да компону- 
јеш какву песму, насликаш слику или напишеш какву 
књигу, за које ће њих десеторо, петнаесторо рећи да 
су лепе, више њих да не ваљају, а остали се неће ни 
обазрети. Ето, то значи, кад се паметно схвати, имати 
талента. А зар сам ја то онако страсно желела» Не. Па 
шта сам ја то онда тражила Можда генија2 Јадна бу. 
дала! И сажаљиво смејала сам се себи — незадовољној 
пређашњом фантастичном собом, незадовољној и садаш- 
њом паметном собом. | 

А требало је од нечега живети, трошити се на 
нешто. Узех оно што ми је још остало: вратих се међу 
људе, да живим њиним животом. И заволех људе, и њи- 


те 
он За 


=== 





























РУМИ 





248 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





хове болове, и њихове радости. И умедох да оправдам 
њихове мане. И нађох свој таленат. Нађох кад сам већ 
одавно била престала да га тражим по плавој пустињи 
ведрога неба, у хуци ветра, у ноћи и звездама, кад сам 
престала да га иштем од сунца и облака, од цвећа и 
птица, од лепог хладног снега и од чудних, тајанствених 
магла, нађох га кад сам престала да га тражим изван 
живота и изван људи, нађох га у себи самој, у својој 
љубави. 

Није то био таленат који ће ме за дуга времена 
прославити великим делима Напротив: моја мала дела 
брзо су се заборављала. Али у тренутцима кад сам их 
чинила, била су корисна и од вредности. О, ја мислим 
да заиста није мала ствар утрти коју сузу, смањити који 
јецај и посаветовати шта ће да чини оног који то сам 
не зна. Ето, у томе је био мој дар. И ја сам га имала 
одавно, али нисам умела да га пронађем, нисам хтела 
да га пронађем. јер ми се чинио сувише мали. Он је 
заиста мали, као дар учитељице или болничарке, али ја 
сам га сад поздрављала, истина без страсног одушев- 
љења, без екстазе, с мирном радошћу и спокојном зах- 
валношћу, спокојном, јер зна да ће се одужити. 

Не знам како су људи осетили мој таленат. Тек они 
су долазили к мени кад год им је било тешко, и одла- 
зили кад су се утешили, и сасвим ме заборављали кад 
су понова бивали срећни. Ја им нисам замерала; знала 
сам да ћу своје увек добити и да ми бола никад неће 
недостајати. Једни су одлазили срећи, други су долазили 
мени. Ја нисам умела да будем срећна са срећнима; умела 
сам да патим с несрећнима. Што сам имала, то сам да- 
вала. М кад би ко утешен отишао од мене, да ме за- 
борави, и ја сам, спокојна што сам пребринула једну 
бригу о човеку, полагано заборављала поред других 
њега и заборавила бих сасвим да га случај није често 
опет враћао мени. 

Другарице су ми долазиле да плачу у моме загр- 
љају, стезале ми руке и исповедале своје јаде. Ја сам 








БОЛНИЧАРКА. : 249 





осећала како бледим и дршћем, како плачем и како 
њихов јад одјекује у мојој души. М не знам како сам 
их тешила, само знам да сам успевала да их утешим. 

Кад би ми која од њих, гушећи се, саопштила какву 
своју изненадну несрећу, ја бих добила узнемирење срца 
и осетила страх и сву тежину те несреће, као да је моја 
рођена. А чудна човекова природа увек би се унеколико 
утешила кад види да још неко пати тај исти јад. И моја 
слаба речитост сигурно није била узрок успеху, већ моја 
искрена, велика осетљивост. Тако сам ја, патећи, смањи- 
вала патњу. ; 

И тако сам стекла много пријатеља. Не, погреших: 
стекла сам много познаника којима је било доста да им 
ја будем пријатељ а којима ни на памет није падало да 
и они мени буду пријатељи. Но и шта бих с толиким 
"пријатељима 2 Ипак било је доста оних који су ме заиста 
волели; и била је једна која је познавала цело моје срце 
и сву празнину моје душе — и то називала богатством. 

Како су људи чудни и како на различите начине 
исказују своје болове! Једни се претварају да пате више 
него што пате; други се претварају да пате мање него 
што ·пате. Једни траже сажаљење; други хоће да избегну 
сажаљење. Јаки и слаби. Али никога није вређало да га 
ја сажаљевам, јер то није ни било сажаљење већ зајед 
ничка патња. 

Један даровит младић долазио је к мени као при- 
јатељ и чинио ми велику пријатност саопштавајући ми 
своје врло оригиналне погледе на свет и живот, али он 
је стрепео и чекао кад ћу ја што споменути о својој 
рођаци, коју је он волео толико да јој није смео пока- 
зати, да је не би ожалостио ако она, као што му се 
чинило, њега не воли. Како сам деликатно морала да 
му дам на знање да ћу видети да ли ће смети да се 
нада. Ни његову осетљивост да не увредим, ни њу, за- 
иста достојну, ни за мрвицу да не смањим према њего- 
вим маштама, ни себе, његовог пријатеља, да не оште- 
тим у ономе "што сам у његовим очима имала. Никад 











250 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК. 





нисам заборављала себе: свесно или несвесно ја сам 
увек понешто добијала за себе и уживала у томе. То 
је, ваљда, оно уметничко уживање у себи. 

А ја сам заиста имала дара да се одазовем на исти 
начин којим ми се обраћају, да одговарим исто онако 
како питају: ако отворено, отворено; ако дршћући на- 
говештавају, дршћући сам наговештавала; ако ћутањем 
и погледима, ћутањем и погледима. И никад није било 
лажи, ни претварања у таквим случајевима. Само је 
умора бивало почешће. 

Прилази ми на Калемегдану модерно девојче од 
петнаест година и жали се на своје родитеље. „Тако су 
страшно назадни — говори ми — да ми дође да бежим 
од куће. Ја волим једнога човека, а они кажу да је он 
лакомислен, а ја да сам будала и забрањују ми да га 
примам у њиховој кући. Спутавају ми слободу, одричу 
ми способност да мислим и да осећам. Не даду ми да 
волим отворено. Е, па добро, ја ћу га онда за инат по- 
љубити на Калемегдану. Па баш и да је заиста рђав, 
шта се њих тиче кад га ја волимр Ви не можете зами- 
слити, госпођице, како је мој живот у кући страшан. 
Ако тако потраје, може ми поцрнети пред очима, а онда 
— ја не одговарам за себе“. ИМ она би, не саслушавши 
добро моје савете, одлазила, да се смеје с другарицама, 
а ја сам остајала да бринем о њој, као да сам сад већ 
ја одговорна за њу и за све њене поступке. 

Једна моја другарица несрећно се удала, другој бо- 
лесно дете; једна стидљива девојка, без мајке, не сме да 
каже оцу да воли другога, док је он саветује да се уда 
за једног просиоца; једна студенткиња воли једног ко» 
легу који је равнодушан; један воли туђу жену, један 
глумицу ; једну преварио вереник, другу вара муж; један 
запао у блато, па, кад је хтело да га угуши, освестио се 
и зажелео да се очисти. М тако даље. 

И сви су долазили к мени и отворено ми се испо- 
ведали. Нико није крио својих погрешака, нико није 
лагао — можда што се нико није бојао прекора, што су 








| 


БОЛНИЧАРКА. 251 








сви знали да ће им бити опроштено; јер ја нимало нисам 
строга. 

М, као да сам свима била старија сестра или нека 
млада мајка, слушала сам, саветовала, тешила или пла- 
кала с њима. Ја сам понекад чак сама прилазила онима 
који су се устручавали да ми приђу. И они се никад 
нису покајали што су били искрени према мени. Ничију 
тајну никад нисам изневерилг. 

Нико није примећавао мој таленат као таленат. Сваки 
је мислио да сам добра више него што заиста јесам, и 
сваки је мислио да сам њему пријатељица. И ништа више. 
То је мени било пријатно. М, осмехујући се, ја сам себи 
говорила да се моја стара жеља из младих дана оства- 
рује у маломе, и да ће се, кад умрем, заиста искупити 
"доста света и говорити о мојој вредности. Увек сујета 
—- мала или велика. 

Али чудновато: изгледало је да су се сви ти људи 
што су ми прилазили бринули за себе, а само ја да сам 
се бринула за друге. Али то није тачно: и ја сам се бри- 
нула за себе. Јер кад год ми се учинило да сам негде 
могла помоћи, а ја сам се начинила невештом, да попу- 
стим лењости или умору, увек сам после то платила ка- 
јањем. Чинило ми се да сам учинила грех, као доктор 
кога. су позвали болеснику а он отишао своме пријатељу 
на весеље. 

Интересовала сам се за друге, али сам се највише 
увек интересовала за себе. И питала сам се хиљаду пута: 
какво сам ја то чудовиште, да у себи немам себе, нити 
чега свога> Зар сам индивидуа без индивидуалности р 
Зар је моја душа пустиња Чинило ми се да није. Али 
онда зашто у њој, као одјек, одјекују туђи јади2 Зато 
што немам својих. А зашто их немам Та ја сам се то- 
лико пута осећала јачом од других. Шта је природа 
хтела од мене да начини» Шта сам ја начинила од своје 
природе» Ко сам ја Шта сам ја> 

Само један одговор био је истинит: — болничарка. 
Болничарка ! Она је јача од својих болесника док 6о0- 














252 Српски Књижевни Гласник. 





лују. Али кад оззраве, сваки поново појури за својим 
животом, а она остаје и даље у болници, да гледа друге 
који долазе. М нема своје куће, ни својих празника, ни 
личног живота. 

Мој брат .. Чудновато да га досад још нисам спо- 
менула! Брат ми је све што ми је од мојих рођених остало. 
Али он није моја кућа, његови празници нису моји праз- 
ници; његова кућа је снајина, његов живот је снајин 
живот. Ја сам и њему болничарка и сестра. Нисмо за- 
једно расли, нисмо довољно слични. Он је слабији од 
мене. Он је срећаији од мене. Није много. А ја бих 
хтела да је много јак и много срећан, мој брат. А код 
њега јачина искључује срећу. Код њега има личнога : и 
среће и болова. Зато он не види живот јасно као ја: 
срећа заслепљује, а болови помрачавају поглед. Он је 
срећан кад је слаб. А ја му помажем да буде слаб. О, 
не мислите да ми то није тешко. Морам, да би живот 
био могућан. 

Он је волео романтично, сањалачки, правећи од де- 
војке божанство, па ипак је био слаб да се одрекне 
стварног живота и среће кад се разочарао. Страховито 
је очајавао кад му се она коју је волео верила с дру- 
гим. Колико очајања тада, колико заједничких суза! Ко- 
лико утехе и олакшања од мене! И колико захвалности 
од њега мени и од мене моме болничарском дару! 

А кад се неким чудним случајем све преокренуло; 
кад је вереник одрекао девојци што није имала довољно 
новаца, и кад је брат одјурио да је проси без иједне 
паре и био радосно примљен, онда ми је задихано испри- 
чао свој успех и, кад је видео на моме лицу своју ра- 
дост, журно ме пољубио и одјурио опет њој. 

И та жена сад је његова срећа и бол. Срећа у вери, 
бол у сумњи. Она је хладна, поносита и лепа —- и јака. 
Он је слаб и бескрајно нежан. У ње има довољно стра- 
сти, јер је здрава, а нема душевне преданости и заноса, 
јер није дубока. А њему треба обоје. Он осећа, али не 
разуме; неће да разуме; не сме да разуме. Понекад је 








БОЛНИЧАРКА. 258 





суморан, замишљен, нервозан, као да му прети страшна 
опасност. Сумња, лута. Па се опет враћа њој и — про- 
сија од среће. Ја му увек помажем да се што пре врати 
њој, јер не могу да поднесем његов бол. 

Ја нисам љубоморна на снају; она мени ништа не 
отима; она му је само жена, а ја сам му и сестра, и при- 
јатељ, и болничарка. Ни она на мене није љубоморна: 
она зна да он њу много више воли, него мене. Ја се 
нисам тешила тиме што га ја волим више него она; мене 
је то увек болело. Али треба да сам правична: и она 
њега воли колико год себичност може волети онога ко 
јој двори и обожава је. Иначе је она сасвим природна, 
поштена, добра домаћица и врло добра мати. Само је 
прозаична, што уосталом није њена лична кривица, као 
што није ни мога брата кривица што је фантаст и 
сањало. 

Она је према мени сасвим равнодушна и умерено 
љубазна; мене је жао што не могу да је волим. Не могу 
никако да јој опростим што није дала велику истинску 
срећу моме брату. За ту своју неправичност ја јој се 
одужујем тиме што пред братом увек истичем њене добре 
особине, које заиста постоје, онда кад он осети недо 
статак оних којих она нема. 

Ето једног живота у коме има и среће... Мој брат... 

Једног зимског дана скупило се нас неколико де- 
војака код једне другарице, која станује на Западном 
Врачару. И док је напољу падао задоцнели први крупан 
снег и суморан предео претварао у нежну божићну бајку, 
дотле смо ми, веселе због промене напољу, седеле у 
топлој соби и ћаскале — разговарале и оговарале. 

Напољу је падао снег, а у соби су пљуштале до- 
сетке доховите Ане Н. и звонио је смех осталих. Ана је 
представљала једну ружну другарицу, која се заљубила 
у једног великог господина. Ванредно занимљиво и верно 
је подражавала њен крупан, мушки глас, избуљене очи, 
покрете, њено уздисање и наметање њему. Има дара за 











254 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





глумицу, та Ана! И ја бих уживала у њеној игри, да се 
однекуд, из дубине рођеног бића, одједном не сажалих 
на ту девојку коју су оговарали што је ружна. 

— Замислите само њен дугачки нос — хтеде Ана 


да продужи и подиже у вис свој мали правилан носић,“ 


али је ја прекидох 

— А зашто — рекох — ти одричеш ружнима право 
на лепа осећања» Господин је симпатичан, образован и 
леп. Зашто да јој се не допадне2 Зар она, ако је ружна, 
не сме имати укуса за лепо То је неправда и од при: 
роде и од људи. Природа је није начинила лепом да се 
другима допадне, а људи јој забрањују да се њој допадне 
оно што је код других лепо. Зар ако се ја сутра којом не- 
срећом заљубим у кога, ви ћете ме стога што сам ружна 
исмевати и представљати То је неправда, двострука не- 
правда Хајде, разумем природу, она је несвесна, али ви.. 2 

Ја сам говорила врло спокојно, готово хладно, без 
и мало огорчења, али осетљива Ана, која је јака само 
кад јој се пљеска, поверова да ме је врло увредила и 
поче да брза: - | 

— Али, Лепа, ти ниси тако ружна. (Њој се однекуд 
свиђало да ме зове Лепом.) Не, не кажем да си лепа, 
ниси, — не мршти се и не мисли да хоћу сад да ти под- 
валим, пошто сам те увредила, — али ти не штрчиш, ти 
не вређаш, ти ниси смешна. Ја, ја... Како да ти кажем...2 

И она се збуни и ућута и погледа унаоколо узне- 
мирено, као глумац који је мислио да одлично зна улогу 
а овамо шаптач га омео и говори му сасвим десето. 

— Да, да она има право — умеша се њена најбоља 
другарица, да спасе ситуацију. — Ти ниси лепа, као што 
и сама кажеш, и некако си незграпна, ћошкаста, спле: 
тена... помало, али то не пада тако у очи. Не, којешта, 
ти си сасвим нешто друго. А она је ружна и њена руж- 
ноћа вређа и сама по себи и још више тиме што се она 
понаша као да је лепотица на коју није обраћена до- 
вољна пажња. Ко би јој замерио што се заљубила да 
она није тако јединствено смешна Она се заљубила, а 






























БОЛНИЧАРКА. 255 








хтела би да докаже да се ону њу заљубио. Кад ругоба 
није скромна, онда сасвим имамо права да је исмевамо. 
Ти и онаг Којешта! Ти си толико скромна, да те човек 
просто и не примећује у друштву. Ту си, а не падаш 
никоме у очи, не види те човек, као што не види на 
пример... на пример... — она се обазре по соби — ево, 
ову кутију с дрвима. Ето она стоји ту и отправља кори- 
стан посао, а нико је не примећује. 

— Док не озебе... — додаде домаћица, осмехујући 
се, и подиже капак с кутије, да метне у ватру које дрво. 

Ето, све је то ништа: један обичан разговор, без 
важности и оригиналности. Па зашто је све то мене тада 
заболело» И зашто сам сакрила од њих да ме је забо- 
лелог Оне ме нису увредиле, оне су казале истину. Е, 
па баш зато ме је и заболело што је заиста све тако. А 
претварала сам се равнодушном што сам неискрена, 
"што сам се стидела да признам да ме боли оно што код 
мене без моје кривице не ваља. Ја сам знала да сам 
ружна и желела сам да ме не примећавају, да бар то- 
лико ублажим ружноћу. И сад ме је ипак то болело. 

А некад сам била спокојна што сам ружна. Некад 
је прошло. М ја сам се променила. Тражећи по уметно- 
стима свој дар, ја сам разбудила у себи једну велику 
љубав — љубав за лепотом. Ње је било у мени јошу 
детињству, али ја сам је угушила у раној младости, онда 
кад ми се учинило да сам схватила живот, да сам ви- 
дела и његово наличје и кад сам почела први пут да 
се противим нечему непознатом, али силном. 





(Наставиће се.) 





Л. МИХАЈЛОВИЋ. 
| 


























"—"у 


: 





НУМА РУМЕСТАН. 


(17) 
Х 
СЕВЕР и Југ. 


Розалија, на против, није пропуштала ниједну не. 
дељу, и долазила је рано по подне, срећна што ће у 
родитељској кући оживети своју љубав за породичним 
животом, које је била тако жељна на своме званичном 
положају. Како је Г-ђа Ле Кеноа у то доба још била на 
вечерњи, а Хортензија такође у цркви, с мајком, или на 
каквом концерту, са својим друштвом, Розалија је била 
сигурна да ће затећи оца у његовој библиотеци, једној 
дугачкој соби чије су зидове од дна до врха испуњавале 
књиге, — самог, са његовим немим пријатељима, тим 
повереницима његовога духа, који, једини, нису никад 
зледили његов бол. Председник није читао седећи; он 
је прегледао редом низове књига, заустављао се код 
каквог лепог повеза, и, стојећи, читао неопажено по читав 
час, заборављајући на време и умор. Он би се благо 
осмехнуо угледавши своју старију кћер. Пошто би из- 
мењали неколико речи, — јер ни једно ни друго нису 
били говорљиви, — она би такође почела прегледати 
своје омиљене писце, бирајући и прелиставајући поред 
њега, при слабој светлости која је долазила из једнога 
великог дворишта, где су падали удари вечерњег звона 
са оближње цркве, одјекујући потмуло кроз празничну 
тишину трговачких квартова. 

Он би јој понекад пружио какву полуотворену књигу: 





Нума РУМЕСТАН. 237 














— Прочитај ово, — показујући ред прстом ; и пошто 
би она прочитала : 

— Лепо, је ли2 

За ову младу жену, којој је живот нудио сав сјај 
и раскош што може дати, није било већег задовољства 
од овога часа проведеног поред свога старог, тужног 
оца, за кога су је, поред њене велике детиње љубави, 
везивале и друге, чисто духовне, присне везе. 

Она је од њега била наследила свој отворени, искрени 
дух, оно осећање правде које јој је давало толико снаге, 
и свој уметнички укус, своју љубав за сликарство и по- 
езију; јер код Ле Кеноа постојано прелиставање зако- 
ника није било окорело човека. И мајку је Розалија во- 
лела и поштовала, али не без извесног унутрашњег не- 
годовања против њене посве просте, мекушне природе, 
скрушене у својој сопственој кући, и коју је туга, која 
уздиже извесне душе, била обрвала до земље, до нај. 
обичнијих женских слабости: затуцане побожности и сит- 
них домаћих брига. МИ ако млађа од свога мужа, она је 
изгледала старија, због својих старачких разговора; ожа- 
лошћена и постарела, она је у њима тражила какав 
топли кут у своме сећању, своје успомене из детињства, 
проведеног на једном сунчаном пољском добру на Југу. 

__Али је више свега била предана цркви, и од синовље 
смрти она је ишла увек тамо, да успава свој бол у све- 

| жем полумраку, у свечаној тишини високих сводова, 
као у каквом мирном манастиру, кроз чија тешка, испу- 

њена врата не продире животна врева, са оном саможи- 

вом и плашљивом побожношћу бића која у очајању клече 

пред наслоном за молитву, заборављајући све бриге и 

дужности. 

Розалија, већ одрасла девојка кад их је несрећа за- 
десила, била је изненађена видећи како је њени роди. 
тељи различно подносе: мати, одричући се свега, пла: 
чући, погружена у вери; отац, тражећи снаге у испу- 
њавању дужности; и њена већа наклоност према оцу 
потицала је из избора њенога духа. Брак, заједничли 

17 











258 Српски Књижевни Гласник. 


живот са свима претераностима, лажима и лудоријама 
њенога јужњака, доприносили су да јој ова мирна би: 
блиотека изгледа још слађе уточиште, кут у коме је за 
час заборављала на велелепни стан у министарству, зва- 
ничан и студен. 

Усред мирнога разговора, чуо би се шум врата, 
шуштање свиле; Хортензија се враћала. 

— Ах, знала сам да ћу те ту наћи. 

Она није марила да чита. Чак су јој и романи били 
досадни, никад довољно романтични за њену необуздану 
уобразиљу. Пошто би пет минута нестрпљиво обигра- 
вала, не скидајући шешир: 

— Ала ове књижурине имају плеснив задах... Зар 
не осећаш, Розалија7... Та, хајде мало са мном... Доста- 
си била с оцем. Сад је на мене ред. 

И она је одводила у своју собу, њихову собу, јер 
је и Розалија у њој живела до двадесете године. 

Ту би она опет видела, за време једног часа при 
јатног ћаскања, све предмете који су некад били тако 
сравли с њом: свој кревет са завесама од кретона, свој 
сточић за писање, поличицу, орман с књигама, у коме 
је све подсећало на њено детињство: наслови књига“ 
многе безначајне, с љубављу сачуване ситнице. Налазила 
би саму себе у свима кутовима ове девојачке собе, која 
[е сада била кокетнија и раскошнија него кад је она у 
њој становала: на поду ћилим, о таваници ноћна лампа 
у облику цветне крунице, и на сваком кораку мали, лаки 
сточићи за шивење и писање. Више отмености, мање 
реда: два-три започета рада на наслонима од столица, 
сточић за писање отворен, и хартија с монограмом 
разбацана по соби; све би се разлетело чим се врата 
отворе. 

— То је ветар, говорила је Хортензија смејући се; 
он зна да га ја волим; мора да је долазио да ме потражи. 

-— Мора да је прозор остао отворен, одговарала је 
мирно Розалија.,. Како можеш живети у овом нередуг... 
Ја нисам у стању да мислим кад није све на своме месту. 








Нума РУМЕСТАН. 259 











И она би устајала да исправи какву искривљену 
слику на зиду, која је сметала њеном оку, јер је њен 
поглед видео све јасно као и њен дух. 

— Код мене је, опет, сасвим обратно: то ме оду- 
шевљава... Изгледа ми као да сам на путу. 

Ова разлика у природама била је изражена и на 
лицу обеју сестара. Разалија је имала правилне, сасвим 
чисте црте, и мирне очи, чија се боја мењала као талас 
који извире из дубине; Хортензија, неправилне црте, 
изразите и пуне духа, и тамну боју коже, какву имају 
Креолке. То су били Север и Југ њиховога оца и мајке, 
две сасвим различите природе које су се сјединиле не 
могући се стопити уједно, и од којих је свака проду- 
жавала своју расу. И то у пркос заједничког живота и 
истоветног васпитања у Једном великом заводу, где је 
Хортензија, код истих наставника, неколико година доц- 
није, прошла кроз ону исту школску традицију која је 
од њене сестре створила озбиљну жену, пажљиву и увек 
прибрану, удубљену у сваки свој рад, а која је њу 
оставила са онако исто немирном, занесењачком маштом 
као и пре, ветрогоњастог, увек узрујаног духа. 

Понекад, видећи је тако узрујану, Розалија је узви- 
кивала : 

— Ја сам ипак срећна... Ја немам маште. 

— А ја опет имам само то! одговарала је Хор- 
тензија. 

И она би подсећала своју сестру како на часовима 
Господина Бодуи, који им је предавао стилско вежбање и 
развијање мисли, — на његовим „часовима маште“, како их 
је он високопарно називао, —- она, Розалија, није пока- 
зивала никаквог успеха, јер је сваку мисао исказивала 
у неколико кратких речи, док је она, Хортензија, од 
оволишне мисли могла да испуни читаву свеску. 

— То је једина награда коју сам ја икад добила, 
награда за машту. 

Оне су се, поред свега, нежно слагале, и волеле 
оном љубављу између старије и млађе сестре, која под- 


17% 














260 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


сећа на љубав између мајке и кћери. Розалија је свуда 
водила са собом: на игранке, код својих другарица, по 
великим трговинама, у којима Парижанке префињују 
свој укус. Чак и после њиховог изласка из завода, она 
је остала њена мала мајка. И сада, била јој је брига да 
је уда, да јој нађе мирног и поузданог друга, који је 
био неопходан овој лудој главици, снажну мишицу која 
би држала у равнотежи њен узрујани дух. Межан је био 
створен за то; али Хортензија, која се спочетка није 
опирала, показа одједном очевидну антипатију. Оне по- 
ведоше разговор о томе сутрадан по оној забави у ми- 
нистарству на којој је Розалија била приметила узбуђење 
и забуну код своје сестре. 

— О, он је добар, ја га веома волим, говорила је 
Хортензија. То је поуздан пријатељ, један од оних које 
би човек желео имати уза се целога живота... Али то 
није муж за мене. 

— Зашто 

—- Ти ћеш ми се подсмевати... Он не говори до- 
вољно мојој машти, ето зашто!... Брак са њим, то ми 
личи на грађанску, четвртасту кућу у дну једне стазе, 
праве као стрела. А ти знаш да ја волим сасвим нешто 
друго: непредвиђено, изненађења... 

— Па кога ондаг Г. де Лапару 2... 

— Хвала лепо! Тај би више волео свога кројача 
него мене. 

— Г. де Рошмора > 

— Примерног пискарала... Ја која не могу да видим 
хартију очима! 

И кад узнемирена Розалија поче наваљивати на 
њу питањима, девојци изби лака румен на бледим обра- 
зима, као пламен од запаљене сламе: 

— Ја бих желела, рече она, ја бих желела... 

Затим, одједном, настави шаљиво, промењеним гласом: 

—— Ја бих желела да се удам за Бомпара ; да, Бом- 
пар, то је муж кога ја сањам... Тај бар има маште, и 

уме да растера досаду. 








Нума РУМЕСТАН. 261 








Она се диже и поче ићи по соби, мало погнута при 
ходу, због чега је изгледала још већа него што је била... 
Бомпара добро не познају, говорила је она. Колико има 
поноса и достојанства у његовом животу, и како је он 
логичан поред свих својих лудорија ! 

— Нума је хтео да му да један положај поред себе; 
али он је одбио. Он је више волео да живи од својих 
привиђења. Па ипак се Југу пребацује да је практичан 
и грамзив... Ево једнога који утерује у лаж ту бајку... 
Замисли само! — он ми је то причао ту скоро, на за- 
бави, — сад се бави извођењем нојевих јаја... Направио 
је вештачку квочку. Сигуран је да ће зарадити милионе... 
Он је срећнији него да их већ има... Тај човек је вечити 
чаробник! Нека ми даду Бомпара, ја хоћу само Бомпара. 

„Видим већ, данас ништа нећу дознати“, мислила 
је старија сестра, слутећи неко дубоко осећање иза 
ових шала. 


Једне недеље, Розалија улазећи затече у предсобљу 
Г-ђу Ле Кеноа, која јој рече тајанственим гласом: 

— Има једна госпођа у салону... једна дама с Југа. 

— Тетка Портал» 

— Видећеш... 

· То није била Г-ђа Портал, него једна гиздава Про- 
вансалка, која се поклони неспретно, и прсну у смех. 

— Хортензија ! 

Са сукњом преко ципела без потпетица, са набо- 
раном марамом од тула преко груди, тако да је изгле- 
дала пунија, са извученом, таласавом косом око лица, 
коју је држала мала капа, украшена једном кадифеном 
траком са извезеним лептирима, — Хортензија је сасвим 
личила на сељанчице које се недељом шепуре на тргу 

у Арлу, или шеткају две по две, оборених очију, по трему 
_ манастира Св. Трофима између малих стубова, чија се рез- 
барија тако лепо слаже са тамном бојом ових сараценских 
лица, која подсећају на иконе од слонове кости кад их 
усред дана обасјава треперава светлост свеће. 











Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





— Зар није лепа! узвикну мајка, очарана овим 
живим оличењем свога завичаја и своје младости. Ро- 
залија на против уздрхта од неке потајне туге, као да јој | 
је ова ношња отимала сестру, и одводила је негде да- 
леко, далеко. 

— Каква је то шала!... То ти стоји добро, али мени 
се још више допадаш као Парижанка... А ко те је тако 
лепо наместио 2 3 

— Одиберта Валмажур. Сад је баш отишла одавде. 

— Она долази врло често, рече Розалија улазећи 
у њихову собу да скине шешир; какво пријатељство!... 
Још мало па ћу бити љубоморна. 

Хортензија се правдала, мало збуњена. То чини 
задовољство мајци, да види ову јужњачку капицу у кући. 

— Зар не, мама 2 довикну јој она чак у другу собу... 
А после, та сирота девојка осећа се тако страна у Па- 
ризу, и тако је занимљива са њеном слепом вером у 
даровитост свога брата. 

— 0, даровитост..., примети старија сестра машући 
главом. 

— Сасвим! Видела си ономад код вас, какав успех... 
и свуда, то исто... ; 

И кад Розалија одговори да успехе те врсте не 
треба прецењивати, јер они потичу из пажње, такта и 
ћуди отменога света, Хортензија додаде: 

— Свеједно, он је сад у Опери. 

Кадифена трака око мале капе тресла се пркосно, 
као да је одиста покривала једну од оних узрујаних 
глава чији она горди профил краси тамо на Југу... У 
осталом, ови Валмажури нису обични сељаци, него по- 
следњи изданци једне пострадале племићске породице!... 

Розалија, која је стајала пред великим огледалом, 
окрену се нагло, смејући се: 

— Шта! Ти верујеш у ту бајкур 

— Сасвим. Они воде порекло непосредно од'кне- 
жева де Бо... Документа су гу, као и грб над вратима 
њихове сеоске куће. Оног дана кад затраже... 














Нума РУМЕСТАН. 263 





Розалија уздрхта. Иза сеоског свирача у фрулу, 
крио се, дакле, кнез. Са њеном „наградом за машту“, 
то је могло бити опасно. 

— Нема у томе ни труни истине, — и она се сада 
није више смејала; — има у околини Апса десетак по- 
родица са тим тобож кнежевским именом. Они који су 
ти тврдили што друго, слагали су, из таштине, из... 

— Па то каже Нума, твој муж... Ономад у мини- 
старству, он је наводио све могуће појединости. 

— О, код њега, сама знаш... Треба свести на праву 
меру, као што то он каже. 

Хортензија даље није слушала. Била се вратила у 
салон, и седећи за клавиром она запева пуним гласом: 


МоропЕ аз разза га таџпадо, 
Мотлеп, Мамоџа 7.... 


Била је то једна стара провансалска народна песма, 
озбиљна, као црквене мелодије, коју је научила од Нуме, 
он се увесељавао слушајући свастику како је пева својим 
париским гласоударом, који је једва наглашавао јуж- 
њачки изговор, и подсећао на талијански кад га изго- 
вара каква Енглескиња. 


— Где си цело јутро провела, до врага, Марионе : 
— Ишла сам на извор за воду, забога, драгане. 
— Ко је с тобом говорио, до врага, Марпоне2 
— Једна моја другарица, забога, драгане. 
— Жене не носе чакшире, до врага, Марионе. 
— То је она засукала сукњу, забога, драгане. 
— Жене не носе мач о бедру, до врага, Марионе. 
— То је висила њеча преслица, забога, драгане. 
— Жене немају бркове, до врага, Марионе. 
— То је она јела дудиње, забога, драгане. 
5 — У мају нема дудиња, до врага, Марионе. 
= То је била јесења грана, забога, драгане. 
— Иди их набери у тањир, до врага, Мирионе. 
— Тичице су их све позобале, забога, драгане. 
— Марионе!... одрубићу ти главу, до врага, Марионе... 
— А шта ћеш чинити с телом, забога, драгане : 
— Бацићу га кроз прозор, до врага, Марионе, 
На гозбу псима и мачкама... 








264 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Она застаде, и узвикну, са покретом руке и нагла- 
ском као Нума кад се одушеви: | 

— Но, чујете ли, децо, ово је лепо као Шекспир!... 

— Да, лепа слика нарави, рече Розалија прилазећи 
ближе... Муж суров и грубијан, жена лукава и лаж- 
љива... прави јужњачки брак. 

— О! кћери... рече Г-ђа Ле Кеноа гласом нежнога 
прекора, гласом старих препирки које су већ прешле у 
навику. Столичица пред клавиром обрну се нагло око 
завртња, и пред Розалијом се појави капица расрђене 
Провансалке: 

— То је и сувише... Шта ти је скривио тај Југг,.. 
Ја га обожавам. Нисам га пре познавала, али пут на 
коме сам била с вама открио ми је мој прави завичај... 
Мада сам крштена у цркви Св. Павла, ја сам отуда, 
с Малог Трга у Апсу... Слушај, мама, једнога лепог дана 
ми ћемо напустити ове хладне северце, и отићи да ста- 
нујемо на нашем лепом Југу, где се пева, где се игра, 
где дува ветар и греје сунце, на чаробном Југу, који 
даје драж животу... Тамо бих хшела провести век.' 

Њене окретне руке падоше опет на клавир, и њен 
сан се развеја у збрци звонких акорда. 

„И ниједне речи о добошу, мислила је Розалија; 
то је озбиљно!“ 

Још озбиљније него што је она мислила. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ, 


(Превео с француског МиодРАГ ИБРОВАЦ.) 


1 Стих из Гетеове Мињон. Пр. 











ЈЕРАРА АЕ 


Ја знам да не ваља живот који водим, 
Живот млак, без смисла и у чудном кругу 
ЈЂуди које не знам, — нити жеље њине 
Још могу да схватим. Али ипак сине 

На том бедном путу, којим силом бродим, 
Један светли зрачак и ко јасну дугу 


Ја угледам опет младалачке снове, 
Недирнуте, чисте кб девојка чедна, 

Где устају опет, кб Лазар, из гроба, 
Носећи ми собом дах минулог доба. 

И осећам тада да ме себи зове 

Један нови живот, златна светлост једна. 


И трзам се тада подмлађен и ведар 

Са старинском вером у будућност бољу, — 
Осетим да јаче крв заструји врућа 

И затрепти душа од силна прегнућа: 

Да пркоси бури кб ливански кедар 

И да махом снажним туђу крха вољу... 


О светли тренутци, ја вас жељкам често 
У овоме низу гнилих, мртвих дана, — 
Тада увек млада походи ме жена: 
Вером страсном светле оба ока њена, 

И ту где је подлост свој подигла престо 
Слази Она блага да крв спере с рана. 


Милутин ЈОВАНОВИЋ. 





ОДЛУЧНО:ВЕНРЕ. 


И немах суза већ... Кроз голо грање 
јесењи ветар фијукаше тужно; 

у касно вече, језиво и ружно, 

чуло се с мора мукло ударање. 


Гроза и јад на образима свелим 
оживили су тад у срцу ледном, 

и обазрех се да још видим једном 

то пусто место, сведок сузам врелим, 


да речем свему збогом. Муклом јеком 
одбијаху са сивог торња сати. 

О како беху тада чудновати! 

Ко стару причу да причаху неком. 


У гласу беше одјек нада, суза; 
полета лудих узбуђене душе; 

суза без смисла, нада што се руше... 
Да, прича првог миловања Муза. 


А старе брезе кб да уздисаху: 

„Са огњишта старинског, дете смело, 
што гони тебе кб то лишће свело 

са бесним ветром у дигнутом праху 2“ 


Ал ја сам гледо оштро у ноћ црну 
и, стискајући срце пуно јада, 

мирих се с судбом... Па лагано тада 
упутих се по ветру и по трну. 


РИКАРД Николић. 





ОГОКЈА МСТБ. 





Исусе, крст твој увреда је за многа вешала — на 
којима су други, велики колико и ти, умрли очајно. — 
| И ко би могао избројати незнане мученике, — чију је 
5 сталност бешчасна смрт казнила 2 
5 . Многи други су страдали, Спасиоче рода људског, 
— за безумни сан бесмртних ствари! — Али где су, 
Исусе, њихове вере» — Која уста целивала су њихове 
стопе на њихову путуг 

И они су, као и ти, носили снове у својој глави — 


снове које је заборав у својим валима беспоштедно по- 


КИ ти УЈАК 


давио. — Бродолом без сведока! Они су мртви, и по 
два пута мртви! — Небо није дало грома њиховим 
бурама. 


Смрт твоја била је слатка, са бескрајним чарима: 
— на грудима пријатеља ти си испио последњу чашу, 
— а Магдалена у сузама блажила је твоју Голготу — 
као некада Венера смртне остатке Адонисове. 

„Али ви, мрачни мученици заборављених дела, — 
само вуци су дошли под ваша вешала, — и само ветрови 
испили су крваве росе које су у ропцу избијале на вашим 
презреним челима. 






марта У. ЕМ + 


АРМАН СИЛВЕСТР. 


_ (С француског превео Л. Ж.). 











„ЗАНИМЉИВИ ЉУДИ“.: 


Међу Ваљевцима из свих крајева истиче се по свима 
спољним особинама један обичан ред људи који се из- 
међу себе зове занимљиви људи. Ретки су испитивачи 
који ће моћи и умети запазити ове људе; они се не виде 
и не истичу изван обичне средине; они раде и ства- 
рају и зато се овлашним посматрачима чине као најобич- 
нији људи. Као послени људи немају времена за кретање 
и истицање на она места која би била за углед или 
препоруку; њих тек препоручује и истиче село, а оно 
их препоручује тиме што су му углед у пословању, мо- 
ралу и карактеру. Сељаци су им дали ова имена, они их 
уздижу и хвале, они их износе као своје обрасце и пред- 
стављају странцима као нешто најбоље што имају у 
својој средини. Још сељаци мисле да њихови занимљиви 
људи за све своје добре одлике и особине јединствено 
имају да захвале својим селима. По његовом мишљењу 
занимљиви људи само су такви у свом селу, на свом 
огњишту и међу својима, иначе чим би се удаљили пре- 
стали би бити оно што су. 

Ваљевци зову занимљивим људима све оне нео- 
бично послене људе, који раде и стварају и тиме служе 
као углед селу, засеоку или џенату. Ови људи су не- 
уморни у послу, раде стално и непрекидно и с јасно 
процењеним планом. При раду не пропуштају ни нај- 

1 Психичка студија, одломак из веће студије о душевним осо 
бинама народа из ваљевског краја. 








Занимљиви Јуди. 269 








мање ситнице; пазе да су и млађи, и све што је њи- 
хово, у сталном послу; у пословима су особити вештаци 
и први признаоци сваке новине која би била на олак- 
шицу и брже савлађивање послова. У пословима их не 
препоручују прегаоштво, вредноћа и издржљивост ко- 
лико у свако доба одлично постигнути резултати. Поред 
тога што су им послови израђени први и на време, они 
су још и у естетичком и техничком погледу најбоље 
каквоће. На њихове послове и сељак и странац пружа 
прстом, као на нешто што се истиче као најлепше. Треба 
проћи кроз ливаде, њиве ових људи, треба им видети 
стоку, кућу и зграде, све је боље него у другога. 

Занимљиви људи стварају, а то им је најистакну- 
тија особина. Сви они имају духа, стварачке моћи и 
иницијативе. За све своје послове имају одушевљења и 
нарочити циљ. Да своје планове и намере изведу и 
остваре, служе се свима познатим средствима, уводе и 
нова и стварају савршенија и за човека подеснија сред- 
ства. Не само себе, него и сваког свога млађег, не по- 
крећу просто и механички ма посао, него чисто учеи 
систематски упућују, па им зато и послови испадају као 
најсавршенији. Код оваквих људи, ако би се постигао 
успех на једном пољу, не застаје се, успеси и постигнути 
резултати не износе се на велика звона, већ се иде 
даље, предузимају се све нова и нова средства и изна- 
лазе нови путови, не би ли се постигао постављени циљ. 
Ово стално усавршавање доводи ове људе до великог 
моралног богатства, а стално пословање и до великог 
материјалног богатства. Овакви људи не знају шта су 
то материјалне оскудице, почем њихове послене руке не 
знају за одмор и узалудно траћење времена. Чега се год 
лате у животу, при оваквим особинама, одлично им 
_ испада за руком. 

Код занимљивих људи доколица и беспосличење су 
највећи пороци. Како су сами увек у послу, тако васпи- 
тавају и своју рођену децу. Њихово прегаоштво и осо: 
бита предузимљивост њихове млађе никад не доводи до 











с и 





Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





искушења да их не слушају. Код млађих оваквих људи је 
беспримерна слога и права братска љубав; они су душа 
њихова, идеал њихов; од њих се без великих јада не 
одвајају и тиме само чине јачу и богатију кућу. Ако би 


занимљиви људи били старешине задруга, они су више. 


задругини, више волу кућу и своје газдинство него ма 
какву своју личну угодност. Задружне куће оваквих 
људи ретко кад да се поделе за њихова живота, ма да 
би им куће биле пуне свега и свачега, и ма да би и по 
броју чељади биле зреле за деобу. 

На састанцима, саборима и вашарима занимљиви 
људи не виде се и не истичу. Они не воле да се у њихо- 
вом присуству говори о њима, нерадо слушају да се хвале. 
На похвале њиховог добра, карактера или ма чега дру- 
гога, стидљиво, кратко и сметено одговарају и бране 
се. „Има се, хвала Богу. Али није баш ни све тако. 
Колико је Бог дао, постигло се нешто“, оваквим речима 
се обично бране од разних приговора са стране. Кад 
их сељаци величају и хвале, при чему увек има много 
којечега и придодатога, па кад је у њиховом присуству, 
овакви људи стално се мењају и црвене и радије би чули 
грдње него овакве похвале. За њих су овакве ствари 
ситнице, пред њима стоје какви прешнији послови. Ни 
о селу, ни о општини не мисле друкчије него као 0 својој 
кући. Сваки сеоски и општински посао извршују с пуно 
воље и предузимљивости, те они једино и раде за село 
и општину. Само су она кадри извршити ма какву тежу 
сеоску или општинску работу, а да нико не противуречи 
ни противстаје, на њих се не виче и код њих се не зна 
за нерад и непоштење при извршивању оваквих зада- 
така. У толикој мери су чистих руку, честитих погледа 
и часних побуда у општинским предузећима, да их се 
и потомци сећају са захвалношћу, и наводе их као при- 
мере честитости кроз читаве деценије.! 


1 Тодор Кедић из Брула, син војводе и кнеза подгорског 
Милића Кедића, подигао је лепу радљевску цркву и потомство га 
и данас велича и слави. — Михаило Јаковљевић из Попучака по- 


Ут 5 5 – > ај 5 ак 1 
М“ А" 4 НЈ 4 У 5 = 
РЈУ Ре РУ ЗУНН НЦИНИ љанаиајрит ~ ———_———— 


“ 


~“ П „У 5 3, 
Р_ 5 „веома ДЕ. 8 – У ким, 


"У 








Занимљиви Људи. 271 





Занимљиви људи нису властољубиви, не воле власт, 
али су према онима који представљају власт до крај- 
ности исправни. По својој личној вољи не би никад били 
ни кметови ни председници, нити ма што друго, да их 
власти, а не њихови сељаци, не истичу. Власти их при- 
моравају да се бирају, што и њима и њиховим сељацима 
доноси увек непријатности. Они су у власти као и у сво- 
јим кућама: траже ред и рад, што им ствара и доприноси 
непријатности. У власти су поред све озбиљности увек 
на достојној висини, чистих руку и далеко од помисли 
да се огрешг о људску и божанску правду. Њихови 
млађи, и ако воле да су им старији на власти, нерадо 
желе да слушају непријатности о својима, стога, чим би 
се сељаци отпочели бунити противу њих, најенергичније 
захтевају повлачење с власти и свако даље мешање.: 

Занимљиви људи истичу се најјаче својим карак- 
тером и другим моралним особинама. Карактер ихи 
највише уздиже: одржати дату реч, строго пазити на 
своје поступке, не чинити другима никаквих неприлика 
јесу и најкарактеристичније одлике. оваквих људи. Уро- 
ђене су им особине чување својег и туђег добра (или 
_ како Ваљевац зове „мала“), а мало је оних који би се 
хтели намерно огрешити о своју савест. У служби са: 


дигао је без икаквог утицаја са стране и без икакве власти и готово 
својим новцем свом селу нову школску зграду, због чега га село 
и данас хвали. ј 
1 У једном отменијем кругу пријатеља беше се повео разго- 
вор о животу нашег народа. Говорило се о свему и свачему из жи 
вота нашег народа, али се некако свима допадао разговор о Баљев- 
цима, нарочито кад се о овој теми водио разговор. Један од при- 
сутних, познат публицист пи политичар, додаће при завршетку овог 
вођеног разговора: „Ово треба штампати; ова излагања су од вред- 
ности, али би далеко и на нас и на све пријатеље нашег народа 
оставила трајније утиске, кад би се одштампала. Ови занимљиви 
„људи јесу наши средњевековни племићи. Одавно размишљам шта 
би с нашим племством. Сад тек видим да се под старим именом из- 
_ губило, а васкрсло под овим новим“. Не мислим да је овако, нај- 
мање још и да тврдим, али не пропуштам прилику да “ово не за- 
бележим. 








5 
–1 
2 


Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





вести, чије су беспрекорне слуге, кадри су жртвовати и 
имање, да би им остали на достојној висини част и име. 
У коликој су год мери према себи пажљиви, два пута 
су опет пажљивији у васпитавању својих млађих, да и 
они на се пренесу све ове особине, па да такви остану 
и иза њих. Нема примера да се кадгод овакав човек 
морао двапут опомињати на вршење својих дужности. 
У испуњавању својих дужности су први међу првима: 
јесу ли на кулуку, при плаћању, спасавању, помагању 
— увек су први. Животна правила оваквих људи јесу: 
радити свуда и на сваком месту; свуда бити први, 
никад последњи и све вршити као и себи самоме. Према 
испуњавању својих грађанских права немарни су и из- 
гледа да их не интересује ни село, ни општина, а камо 
ли каква друга тежа и сложенија друштвена питања. 
Ако би се кадгод и покренули у какву живљу акцију, 
све би то могло бити онда кад им неби нико замерао и 
кад би било некакве једнодушности. 

У понашању, опхођењу и карактеру оваквих људи 
има доста отмености. С пуно такта и примерног досто- 
јанства, с пуно поноса и мушке отмености, ови људи 
примају, дочекују и испраћају, воде разговоре или улазе 
у послове. Држање им је отмено, разговори складни и 
одрешени, изговорене речи биране, беспослени разго: 
вори, пошалице, исмевања и задиркивања су искључени, 
кретање је слободно и одважно. У опхођењима су према 
свима једнаки, пажљивији су према слабијима него 
према имућнијима или отменијима; осетљиви су на нај- 
мање непријатности, као што их никоме ни сами не при- 
ређују. 

Жене оваквих људи у младости су будни чувари 
куће и тежња својих мужева. Своју децу гаје и васпита- 
вају у свима добрим особинама, али млађе нараштаје, 
ако буду доживеле и њих гајити, не одржавају у свима 
оним лепим особинама, већ их разнеже и упознају још 
за рана с многим неразмишљеним уживањима, које им 





+" 2“ 
ба 





Занимљиви Људи. 273 








се у доцнијем животу љуто свете. Оваква деца, кад од- 
расту и постану самостални људи, лако се отуђују од 
куће, огимају се за власт и подају се свима неуредно- 
стима, што им доноси највеће непријатности и срозава 
на ниво најобичнијих сељака. Ово долази од оне опште 
непажње коју имућнији људи ове врсте показују у при- 
личној мери према радњама и поступцима својих жена, на 
чија слабачка плећа натоварили су цео терет подгајивања 
и васпитавања свог подмлатка И женама и њима ласка 
да им се деца изузетно носе и да имају сва уживања 
која се према имућности могу дати. 

Деси ли се да занимљивог човека смрт задеси пре 
времена и да остави после себе жену са ситном децом, 
тада на више места жене паметније управљају кућама и 
изводе децу, те тиме и саме постају пример и углед селу 
и околини. Овакве жене не преудају се, живе не за себе 
него за своју децу и њихову кућу, и подижу и себе и 
своје куће на завидну висину. У више случајева, код људи 
телесно слабих или пропалих, жена се диже, узима кућну 
управу и држи се на висини, не би ли очувала кућно 
име које је при доласку затекла и не би ли га светлог 
и поносног предала својој деци на управу. Примера овак- 
вих жена има у сваком селу и баш њима имају и захва- 
лити сви занимљиви људи што су се овакви родили и 
одгајили. Ове жене су и расле и одрасле по сличним и 
једнаким домовима, васпитаване од младости у врлинама 
и добрим странама оваквог начина живота, па није чудо 
што и у новим домовима с више енергије и пожртво- 
вања стављају се у службу тих идеја, почем све што 
раде, раде за своје најмилије, за свој пород. Има слу- 
чајева да жена ове врсте даје такта и селу и околини. 
Миленија, или краће Мила, Ћираковићка из Мургаша, 
жена рано преминулог Милана Ћираковића, удова од 22 
године с два мушкарчића, успела је да и себе, и кућу, и 
децу толико подигне да се њено име помиње у свој 
горњој Тамнави као пример честитости, радљивости и 
женске довитљивости. Живана, жена Пешра Тешића из 

18 











Српски Књижевни Гласник. 








Белошевца, код живог мужа и три пунолетна сина, умела 
се толико издићи да је у селу и општини била стварни 
заповедник за пуних 25 година, да је она уместо сво- 
јих сељака водила разговоре с властима и другим отме- 
нијим светом у Такову, у Тамнави. Машорка, прабаба 
данашњих Марковића, „капетановала“ је у Тамнави и 
њени потомци с правом носе њено презиме Машорчићи, 
почем им је дала толике вредности да су и данас нај- 
угледнија тамнавска породица. 

Занимљиви људи су сеоска реткост, али их има 
свако село. Мало је села која их немају; без њих се 
сматрају као губава и отуђена, јер их нико ни у шта не 
рачуна. Мало је увек било оваквих села, а сада свега 
да је два-три, па и то је дошло утицајима са стране. Не- 
часни људи из вароши и суседних села ушли су у оваква 
села, у њима подигли механе, растурили паре и тиме 
приморали и мало и велико да им се стави у службу. 
Сељаци таквих села почели су прво пропадзти матери: 
јално, па затим и морално. Први пропали повлачио је 
за собом другога, и тако је редом пропао сваки понао- 
соб. Није се морало дуго очекивати, па да све буде ујед- 
начено и у служби другима. Они људи који би се нај. 
јаче одупирали намерама придошлица, као и сви они 
видовити људи који су предвиђали несрећу и пропаст 
свога села, морали су се склонити с овог света. На њих 
су и Бог, и власт, и околина дигли руке и слали их на 
онај свет. Кад би и сама противника у току даљег жи- 
вота нестало, заостали потомци из бојазни и без сред“ 
става немају одважности да се истакну, већ остављају 
ствари да иду својим током, докле год не изумру и нај- 
мањи трагови. Тек тада се такво село опорављаи у 
њему се јавља нов живот и ново покољење, чији је 
сваки пети члан занимљив човек. Сељак не сматра да 
му село треба да постоји, кад нема занимљивих људи. 
У селима занимљиви људи стварају сеоске особености 
у пословању и другим особинама. Имена занимљивих 





Занимљиви Људи. 275 





људи често пута толико поставу драга и мила селу да 
готово свака кућа има то име.: 

Нема веће несреће и зла по село него кад у њему нема 
занимљивих људи. Као леп пример значаја занимљивих 
људи, нека нам послужи село Бачевци. Бачевци у осло- 
бођењу и после ослобођења сматрали су се као најбоље 
ваљевско село у горњем крају. По свима колубарским 
пашњацима с пролећа пландоваху силна стада оваца и 
коза појединих Бачевчана; по Кисавцу, Брду и Градини 
· беху силне јелове и букове шуме, а торови и амбарови 
били су чувени далеко, да се и данас о томе прича. 
Домови богатих Обућина и Ниноваца из петих деценија 
прошлог века исхрањивали су многа колубарска села. 
Пред кућама старог Аншонија Обућинског или Баде 
Ђођовца свакодневно били су читави сабори. И кад је 
„требало бирати срезу, округу или држави народне пред- 
ставнике, Бачевчани су тада могли послати сваког другог 
сељака. На велику несрећу по Бачевчане син Антонија 
Обућинског, по савету једног ваљевског зеленаша, по 
просецању буковског и ластровског пута, подиже на 
истом путу једну путничку механицу. На првом месту 
пропао је творац механе, затим све село, па најзад и 
духовни покретач, који је доцније ушао и као јавни 
ортак. Неколике истакнуте личности из породица : Пан- 
телића, Савића, Ђурића и Жарковића, као и сам седи 
старац Бада, морали су и главама платити своје упор- 
ство, што нису одмах у почетку пристали на новитете 
који су се почели уводити у селу. Механа је била зборно 
место, где се седело, јело и пило и где се из дана у дан 
из ње пијано излазило. Кад се све село на овај начин 
прередило, настала је општа сиротиња и јад, да се уда- 
рило у сечу горе и крађу. Кад је и тога нестало, почело 


1 Колико сељаци појединих села терају с угледом на своје за- 
нимљиве људе, нека послужи овај пример. У Ђурђевцу је омиљено 
име Исашло, у Рајковићу Негован, у боговађском Стрмову Спасоје. 
У тим селима скоро нема куће која није новорођеној деци дала 
ова имена. 

18» 

















276 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК 








се: путнике пресретати, у хајдуке се одметати и зла дела и 
на далеко чинити. Мало шта да оста да не оде на ро- 
бију или да није било у простом затвору. Ко је хтео, ради 
власти и богатства, бесплатних најамника, готових на сваки 
злочин, с мало ракије и готовог новца, могао их је наћи у 
овом селу колико год му је потребовало. Једино што 
им је остало, остало им је запарложено имање, око кога 
се у овом високом планинском селу није нико отимао. 
Требало је да се неко роди и да их препороди. И 
нашао се тај човек изван атара њиховог села и препо- 
родио их је, да су данас на путу сталног напредовања и 
успевања у свима пословима. 

Г. Др. Јован Цвијић у својим „Упутствима“ (страна 
24-27) при класификацији психичких типова налази, да 
би се могло издвојити 11 засебних типова, али нема 
ниједног таквог у који би се могли непосредно уврстити 
наши занимљиви људи. Истина, и сам Г. Цвијић при- 
знаје да нема чистих психичких типова, због чега и не 
треба да је какво чудо што се и занимљиви људи 
не могу уврстити у један нарочити тип. Према класи- 
фикацији Г. Цвијића, занпимљиви људи имају особине 
разборитих, енергичних, добрих и дисциплинованих људи. 
Као најпре могли би се уврстити у енергичне типове, 
ма да по свима својим особинама нису овога типа. 


ЉУБОМИР ПАВЛОВИЋ. 











О ЊЕМЦИМА. 


(УВОД У ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ). 
(2.) 

На читавих сто педесет година после Цезаровог 
извештаја јавља се о Германима засебна монографија, 
много опширнија и обилнија податцима, лепше и топлије 
"писана, али мање поуздана, јер у њој није главно да 
се, као код Цезара, мирно и објективно изнесу до- 
бивени утисци, већ се имају пред очима нарочити ци- 
љеви. Чувена Тацитова Германија — јер о њој је реч 
— која је постала 98 године по Христу, одаје на више 
места несумњиву тежњу да Римљанима, код којих су 
нарави у велике удариле низ брдо, ради науке и опо- 
мене, изнесе слику једног примитивног, још непокваре- 
ног, али баш због тога снажног и опасног народа. По- 
менув, на пример, да су женске хаљине без рукава и да 
због тога цела мишица као и један део груди остају 
наги, Тацит наставља (глава 18): „Али су тамо бракови 
ипак строги и чине најпохвалнију страну германских на- 
рави“... И даље: (глава 19) „И тако жене проводе живот 
под заштитом своје моралне чистоте, непокварене нити 
раздражљивим позоришним играма, нити надражајима 
гозба; тајно дописивање непознато је и људима и женама. 
У тако многобројноме народу браколомства су врло ретка, 
а казна је за њих одмах ту, и остављена је мужевима: са 
одсеченом косом, голу, у присуству сродника истерује муж 
неверну жену из куће, и тера је, тукући је, кроз цело 
село; јер за изгубљену чедност нема праштања: ни по- 














пи у ој и сања с и њи 


978 Српски Књижевни Гласник. 





моћу лепоге, ни помоћу младости, нити помоћу богатства 
не може таква наћи мужа. Јер се тамо нико не осмехује 
на пороке, нити се каже „такво је време“ кад неко за- 
веде или нека пусти да је заведу. А зацело је још 
увек боље за оне државе у којима се удају само праве 
девојке и где нада и жеља удате жене само једанпут 
имају крај. На тај начин добијају једнога мужа као што 
су добиле једно тело и један живот, те да се у њима 
не појави никаква помисао ван њега, нити икаква даља 
пожуда, и да не воле само мужа већ и брак. Ограни- 
чити рађање деце или убити новорођенче које нема из- 
гледа на наследство сматра се као гнусност, а тамо добре 
нарави могу више но другде добри закони“. 

Али ко под овим речима неће осетити дубок бол 
једнога честитога Римљанина, који зна да је код њего. 
вога народа све то другачије и који, у пола као прекор, 
у пола као узор, износи својим суграђанима једно дру- 
штвено стање које је по његовом схватању идеалног 
Шта је међутим у таквом случају природније него да се 
много штошта ако не види, а оно бар намерно прикаже 
у ружичастој боји И код Тацита збиља та склоност по- 
стоји: тамо где се о Германима мора рећи и поштогод 
неповољно, он понекад и сувише ревносно брани и 
објашњава. Хвалећи, на пример, моногамију Германа, 
којом се, по његовим речима, они једини одликују међу 
осталим варварима (глава 18), он је принуђен додати да 
од тога има и изузетака; али зато одмах хига да те 
изузетке извини, примећујући да они не долазе из по- 
жуде, већ отуда што истакнути људи имају много по- 
нуда за женидбу. Да то у ствари није никакво изви: 
њење, не треба нарочито доказивати. 

Па ипак слика коју Тацит даје о Германима не од- 
ступа много од поменутог Цезаровог описа. То нарочито 
пада у очи кад се факта која износи посматрају неза: 
висно од његовог излагања, које је несумњиво проткано 
исвесном благошћу и наклоношћу према Германима. Јер 
и по Тациту најзад излази да су они само један прими- 





О НЕМЦИМА. 279 








тиван ратнички и ловачки народ и нишга више. Он већ 
у уводном делу, описујући спољашњост Германа, износи 
(глава 4) да они имају „дивље плаве очи, црвенкасту косу 
и крупна тела, способна само за јуришање“. Али, према 
његовом излагању, и њихови обичаји, и начин живота 
изазивају тај исти утисак. О свакој ствари, и општој и 
приватној, расправљају, на пример, само под оружјем 
(глава 13) Под оружјем су не само на народним зборо-“ 
вима, где његовим звекетом изражавају одобравање 
(глава 11), већ и на послу, па чак и на гозбама (глава 22). 
И при женидби и удаји поклони с мужевље стране 
састоје се, поред говеда и заузданог коња, из штита, 
џилита и мача, а жена од своје стране такође доноси мужу 
поштогод од оружја; и све то бива с тога да жена не би 
мислила да је ван сфере храбрости и рата, а такви да- 
"рови при ступању у брак имају да јој послуже као опо- 
мена да своме мужу мора бити друг и у напорима и 
опасностима, и да и у миру и у рагу мора с њим да трпи 
и да буде смела (глава 18). Једина врста позоришта код 
Германа јесте, даље, јурење голих младића између голих 
мачева и џилита (глава 24). Кад, осим тога, једно племе 
дуже време живи у миру, онда многи млади племићи 
одлазе оним народима који баш тада воде какав било 
рат... Вођ приређује својим пратиоцима, уместо плате 
гозбе и обилата чашћења, за која му пружају могућност 
отимачине и ратови. Наговорити Германе да ору земљу 
и ишчекују жетву, примећује Тацит, није нипошто тако 
лако као да нагоне непријатеља на рат и задобију ране. 
Јер је за њих лењост и нерад зарадити у зноју лица 
оно што се може стећи крвљу (глава 14). У рату су и жене 
веома активне. Германи са својим ранама иду женама и 
матерама, које их броје и видају без бојазни; оне уз то 
носе борцима и јело и храбре их (глава 7). И не само то; 
прича се, вели Тацит, да су поколебане убојне редове, 
који су се већ почели и повлачити, задржавале жене 
непрекидним молбама и преклињањем, изишавши пред 
њих са разголићеним грудима и указујући на блиско 














280 Српски Књижевни Гласник, 
ропство... (глава 8). А да су те приче по свој прилици исти- 
ните, види се из Цезаровог саопштења (у 51 глави прве 
књиге), по коме жене пре сукоба, са расплетеном косом 
и обливене сузама, моле ратнике да не даду да оне до- 
падну римског ропства. И тако даље, и тако даље. — Као 
што се види, све је усредсређено око рата, који је стално 
занимање и главно средство за живот. 

Али док се Тацитове напомене о Германима као рат- 
ничком народу у главноме поклапају с Цезаровим, дотле 
су нека од његових саопштења о животу Германа ван 
везе са ратом још неповољнија од Цезарових саоп- 
штења. На крају четврте главе Германије налази се, на 
пример, напомена да они жеђ и врућину тешко подносе, 
док су на подношење хладноће и глади навикнути кли- 
мом и земљиштем. Мислио би човек да је овде реч „жеђ“ 
употребљена у најширем смислу, и онда у целој напо- 
мени не би, разуме се, било ничега нарочитог. Али из- 
гледа да ствар стоји сасвим другачије. Јер се у 23 глави 
спомиње да је код Германа храна проста (дивље воће, 
тек уловљена дивљач и кисело млеко) и да је само зато 
ту да утиша глад а не да дражи непце, па се онда одмах 
наставља: „У погледу жеђи не влада иста умереност. Ако 
се угађа њиховој преданости пићу и даје им се да пију 
колико им је воља, онда их је тако исто лако победити 
тим пороком као и оружјем“. А у 22 глави стоји, даље, 
да на гозбе иду толико исто колико и на посао; да је 
међутим на гозбама главно пиће, разуме се после горње 
напомене по себи. „Провести по цео дани по целу ноћ 
у пијанчењу“, наставља Тацит, „није ни за кога срамота. 
У пијанству су честе кавге које се понекад завршују 
грдњама, а много чешће убиством и ранама. Али и о 
мирењу непријатеља, и о закључивању бракова, и о би- 
рању поглавица, па чак и о рату и миру већа се већи“ 
ном на гозбама“ — то јест уз пиће. 

Овоме треба додати још некоје Тацитове напомене 
о животу Германа за време мира. „Кад не ратују“, стоји 
у почетку 15 главе, „онда време проводе у лову, а још 








а 





О НЕМЦИМА. 981 





много више у нераду, предајући се јелу и спавању“. А 
у 24 глави: „Коцком се, што је за чудо, и трезни баве 
сасвим озбиљно, и то са толиком заслепљеношћу у по- 
гледу добитка и губитка да, кад све прокоцкају, став- 
љају најзад на коцку слободу и живот. Ко и ту изгуби, 
иде драговољно у ропство: ма колико да је снажнији и 
јачи, он мирно трпи да га вежу и продаду. Толико је 
њихово тврдоглавство у тој опакој ствари: сами пак 
називају то часношћу“. 

Тацитова слика о Германима, дакле, и поред све ње- 
гове нескривене симпатије за њих, у многоме је погледу 
тамна. Чистота њиховога брака, чврстина породичних 
веза и честитост њихових жена, у којима они, по Тациту 
(глава 8), виде нечега светог и пророчког, могли су 
само толико задобити римског историчара да он са из- 
весном доброћудношћу гледа на тамне стране њиховог 
живота, али не и да их прећути. И с тога, као и са своје 
исцрпности, Германија и остаје најважнији извор за по- 
знавање старих Германа. 

Али ако је крајем првог века по Христу Тацит још 
у многом погледу могао истицати Германе као узор, он 
то зацело не би више чинио да је случајно живео неко- 
лико векова доцније; јер су после њега наступили дога- 
ђаји који су Германе битно изменили. 

Већ према опису који он даје, Германи нису имали 
разлога да се одушевљавају својом земљом. „Ко би“, уз- 
викује Тацит у другој глави, „оставио Азију, Африку 
и Италију да би, поред опасности од страшнога и непо- 
знатога мора, ишао у Германију, ту ружну земљу са 
оштром климом, жалосну и за становањеји за око, осим 
ако му је отаџбина 2“ Сасвим је дакле појамно што таква 
земља није могла трајно везати за себе ни Германе. Већ 
се код Цезара помиње (књига |, глава 31) да је у Галију 
прешло 15.000 Германа, да се онда тим „дивљим и вар- 
варским људима“ допала галска земља и обиље у њој, 
те их је онда прешло више, тако да их у доба саопштења 
о томе има 120.000. Одмах за тим (глава 33) Цезар износи 











282 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





опасност која постоји и за Рим ако се Германи мало по 
мало навикну да прелазе у Галију, јер се они, резонује 
Цезар, не би задовољили само Галијом, већ би, као ра- 
није Кимбри и Тевтони, прешли и у римску империју и 
продрли и у саму Италију. И Цезарово се предвиђање · 
потпуно обистинило. Већ од трећега века Германи према 
римској империји заузимају нападачки положај, а почет- 
ком петога века наступа померање у масама, познато под 
именом сеобе народа, у коме су Германи главни фактори, 
а римска империја главни страдалник. Али каогод што 
римска империја после сеобе народа, под Карлом Вели- 
ким, има физиономију сасвим супротну својој негдашњој, 
тако су исто и негдашњи Германи, које сликају Цезар и 
Тацит, при крају сеобе из основа измењени. Сеоба је 
за њих од судбоноснога значаја, и с тога је од интереса 
прегледати је бар у најкраћим потезима. 

И по Цезару и по Тациту, Германи не представљају 
једну једнообразну масу, један народ са заједничким 
именом, већ се састоје из више племена, за која само 
Римљани имају један назив: Сегтат; и сеоба народа _ 
иде по племенима. Прво долази најезда Западних Гоша 
или Визигота (410), који под Аларихом као бујица пре- 
лазе преко Балканског Полуострва, спуштају се у Грчку, 
крстаре кроз Италију и најзад се стално настањују у по- 
граничним областима Француске и Шпаније, где се вре- 
меном претапају у тамошње становништво. За тим до- 
лазе Вандали, који тако исто са неодољивом брзином 
прелазе средњу и југозападну Европу, и најзад осни- 
вају у Африци, на земљишту негдашње Картагине, са- 
мостално царство (429), одакле деценијама пљачкају и 
пустоше унаоколо, учинивши своје име символом див- 
љаштва и варварства. Али ни њихова сила није дуга века. 
Они релативно брзо подлежу, и то не толико војсци 
источне римске империје, колико својој рођеној изопа- 
чености. — Готово у исто доба кад и Вандали напуштају 
и Бургунђани своја седишта између Висле и Одре, си- 
лазе у долину Рајне, и после страховитог пораза у су. 





О НЕМЦИМА. 5; : 283 








кобу са Хунима (437) иду још даље ка југу, повлачећи 
се у област Роне. — Нешто доцније, око половине пе- 
тога века, долази сеоба Англа и Саксонаца, који у Бри- 
танију прелазе као најамници, побеђују непријатеље сво- 
јих савезника Брита, али затим ударају и на своје са- 
везнике и потчињавају их својој власти. — И у великом 
сукобу Римљана са Хунима под Атилом играју Германи 
важну улогу, и то и на једној и на другој страни. Сам 
Атила носи германско име (АШа је деминутив од готске 
речи ана-отац), држи на своме двору германске певаче, 
а у својој војсци германске чете; с друге стране се иу 
непријатељском римском табору налази велики број гер- 
манских чета, и велика битка код Шалона (451) решена 
је у римску корист захваљујући поглавито Западним Го- 
тима. Наскоро и влада над Италијом прелази у герман- 
"ске руке (476). Прво њоме влада племе Херула, а наскоро 
затим племе Исшочних Гоша (Острогота), које 552 го- 
дине савлађује Византија. Али већ на шеснаест година 
доцније северна Италија потпада опет под власг једнога 
германског племена (Лангобарда или Лонгобарда), које 
је држи подјармљену више од два столећа (од 568—774). 
Само и оно се најзад претапа у домаће становништво, 
остављајући за собом врло мало трага, између осталога 
и назив Ломбардија. У власти Лонгобарде међутим за- 
мењује франачко племе, које се најзад истиче више но 
и једно друго германско племе пре тога. Пошто је суз- 
било римску власт у Галији и потчинило постепено већину 
осталих германских племена, оно постаје главном силом у 
Европи, а последњих дана осмога века оно, под Карлом Ве- 
_ ликим, преноси на своју државу и име старога римскога 
царства. Оснивањем франачкога царства завршује се у 
исти мах и сеоба народа; јер после тога још само сканди- 
навска племена лутају по обалама северне и западне Ев- 
ропе, одржавајући њихове становнике у сталноме страху. 

Тек кад се имају на уму овако крупни поремећаји 
у релативно кратком размаку времена, могу се разумети 
и велике промене које су у томе периоду претрпели 














984 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 






























Германи. Јер и ако су на бојном пољу готово за све време 
били победиоци, они су на културном пољу ипак остали 
побеђени. У Тацитово доба најчистокрвнија раса, која, по 
његовим речима, личи само на себе, Германи су у доба 
Карла Великог великим делом полатињени; некада сло- 
бодан народ, који у миру не зна за општег старешину, 
Германи се сада слепо покоравају краљевима; уз то су 
освајачи примили чак и веру освојених, клањајући се не 
више својим негдашњим божанствима, већ Христовом 
распећу. 

Али промена није само у томе. Додир сирових гер- 
манских племена са натрулом цивилизацијом Средозем- 
нога Мора био је на њих такође од врло великог и врло. 
кобног утицаја. Остављајући на страну сасвим трагичан 
случај Вандала, који од најздравијег и најјуначнијег гер- 
манског племена постају најзад највећи мекушци, немоћни 
за сваки отпор, и пропадају без икаква трага, може се 
рећи да је јавни морал код Германа у току сеобе на: 
рода потпуно пропао и да су традиционални погледи 
на друштвено уређење и друштвене односе из основа 
поремећени. Породичне везе постају лабавије, чистота 
брака се губи, народна предања бледе, вера је уздрмана. 
По речима Куна Франкеа, једног одличног књижевног 
и културног историка, „сада се јављају, као типски ју- 
наци времена, човек без савести, жена без стида, који 
ни у шта не верују до у себе, које ништа друго не 
може задржати до граница њихове снаге... Нарочито 
предање о Лангобардима и историја Франака“ — наставља 
Куно Франке — „пружају језовите типове те врсте, при- 
мере гигантског презирања људског морала, каквих, по 
суровости и ругоби, тешко да има у аналима иједног 
другог времена. 

„Лонгобардски краљ Албоин, тако прича Павле 
Ђакон (Рашиз Глакопиз: Нафопа Гапоођагдогит, ед. 4, 
Маи, П, 28), убио је у битци краља једног непријатељ- 
ског племена. Од лобање убијенога направио је затим 
пехар, а његову кћер Розимунду заробио је и узео за 





О НЕМЦИМА. 285 








жену. Једном, при једној оргији у својој дворани, нареди 
он да се тај пехар напуни, и понуди га краљици. При- 
морана да пије, она се покорава; али она дубоко осећа 
скрнављење успомене свога оца и смишља освету. Она 
најми убицу, сдведе га сама у собу у којој се Албоин 
у подне одмара, причврсти мач успаванога мужа за ње- 
гову постељу, склони његов штит, и онда гледа како се 
срозава под ударцима мучког убице. Она се удаје за 
једнога саучесника, Хелмихиса; њих двоје похарају мртвог 
Албоина, и с његовим благом побегну из земље. Али се 
наскоро Розимундина необуздана пожуда окрене другом 
љубазнику. Она Хелмихису пружа отров; само овај, 
пошто је већ био принео пехар устимг, осети шта је 
попио, и примора Розимунду да искапи смртоносни пехар. 

„Цела историја франачкога краља Клодовика, који 
је својим савезом с папством ударио темељ феудалној 
теократији срсдњега века, јесте непрекидан низ брутал- 
нога вероломства и бесавесне подмуклости... Код мушко- 
бана франачке историје узалуд ће се тражити племените 
црте. Меровиншка кнегиња Аустрихилда заклиње, уми- 
рући, свога мужа да по њеној смрти погуби њене личне 
лекаре који је нису могли излечити. У женским мана- 
стирима Тура и Поатјеа, склоништима за кћери франач- 
кога племства, на дневном су реду блуд и насиље. А 
једно цело покољење је у сталном трепету због преко. 
мерног властољубља једне крвожедне сатанске жене, 
краљице Фредегунде, која приврженике своје супарнице 
- Брунхилде, кћери визиготског краља, гледа да истреби 
отровом, ножем, ужетом и мачем, и чак и по својој 
смрти бесни, преко својих наследника, против своје су- 
парнице. У историји тешко да има примера равног срам- 
номе крају који је 613 године припремио седој Брун- 
хилди Фредегундин син Клотахар П. Оптуживши је да 
је убила десет чланова меровиншког дома њу су мучили 
читава три дана, вукли је кроз логор на леђима једне 
камиле, везали је косом, једном мишицом и једном НОГОМ 
за реп дивљег коња, и тако је растргли. Од страхопо.· 











пи пе 


286 Српски Књижевни Гласник, 





штовања према женама, које Тацит с хвалом истиче код 
Германа, Франке је и сувише темељно излечила женска 
необузданост“ (Кипо Ргапске: Гле Кшштуепе дег деш+ 
зећеп ГлМегашг 1п тег сезсћис сћеп Епбмекивоа. Ветп, 
1610. 1, 14-18). 

Сеоба народа је, као што се види, врло кобно ути- 
цала на Германе. Додир са културом био је за полудивља 
племена у толико фагалнији у колико су им њене 
мрачне стране биле далеко приступачније и ближе од 
светлих. Да је понека и од ових ипак морала обасјати 
Германе, разуме се по себи; само тих случајева нема 
много. Тако се већ у четвртом веку јавља код Западних 
Гота азбука, коју је њихов епископ Вулфила (1 381) са- 
ставио највећим делом из грчких, а затим из латинских 
и германских елемената. У историји германске културе 
то је свакако један врло важан догађај. Осим тога, 
крајем петог и почетком шестог века под остроготским 
краљем Теодориком, а нарочито крајем осмог и почет- 
ком деветога века под франачким краљем Карлом Ве. 
ликим јављају се покушаји да се створи организована др: 
жава на културној подлози, што су такође важни дога- 
ђаји, ма да ни у једном ни у другом случају не може 
бити говора о чисто германској држави, а још мање о 
неком трајном успеху и правој култури. (Довољно је, на 
пример, сетити се на који је начин Карло Велики ширио 
хришћанство, па да се види колико је у његовом по- 
кушају могло бити истинске културе). Најзад су ратнички 
успеси кроз читав период морали пробудити свест Гер- 
мана о властитој вредности, 0 чему врло речит пример 
пружа нарочито предговор франачком националном за- 
конику (око 500 године), познатом под именом Гех Запса: 
„Славни франачки народ, заснован самим богом, храбар 
у оружју, јак у миру, мудар у савету, племенитога 
стаса, сјајнога здравља, ванредне лепоте, смео, брз, чврст, 
обраћен у католичку веру и чист од јеретиштва... то је 
народ који је, будући јак и срчан, у борби стресао са 
свога врата претешки римски јарам.. (Гех Занса ти дег 





О НЕМЦИМА. 287 






__МаПођегојасћеп О1оззе, пасћ деп Напдазећпеп уоп Везап: 
соп-Запс-ајеп 731 ипа Јоћпаппез Негојд, ћегаизоесеђел 
уоп Аптед Нојдег. Гера. 1880, страна 1). — Од сеобе на- 
рода има дакле код Германа и позитивних последица, 
"само их има мало, много мање но негативних, и сведен 
на неколико речи, резултат од додира са римском им- 
-- перијом изгледа код Германа овако: стара патријархал- 
„а __ност је пропала, а на њено место није дошла култура. 
____ већ наличје културе, које, удружено са још сировим и 
___ дивљим наравима, пружа језовите примере моралног опа- 
дања и пропадања. > 


(Наставиће се).. 


Милош ТРИВУНАЦ. 








ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ О БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 

По необјављеној и непознатој грађи из непри- 
ступачних државних и приватних архива, професор 
Едуард фон Вертхајмер, по налогу Мађарске Акаде- 
мије Наука, написао је исцрпну монографију о ве- 
ликом аустријском државнику прошлог века, графу 
Јулију Андрашију. Мађарска револуција, Андраши- 
јева мисија у Цариграду, стварање Аустро-Угарске, 
1867, Андрашијев долазак за заједничког министра 
спољних послова, чине садржину прве књиге ове 
монографије. Књига је писана топло, искрено, са 
одушевљењем, чак са претераним обожавањем глав- 
ног јунака. Занесен мађарским шовинизмом, писац 
није могао да остане хладан објективан посматрач 
прилика и људи, да да истинску и праву слику о 
једној од највећих и најтежих епоха у животу 
Аустријске Монархије у прошлом столећу; његово 
субјективно, пристрасно, унапред одређено гледиште 
од једне научне дисертације створило је апотеозу 
главној личности. Андраши је према том испао див, 
а све остало бачено је далеко у позадину. Све по- 
креће и све се окреће око горостасног имена Ан- 
драшијевог. Свима осталим је додељена много по- 
дређенија улога у тим епохалним догађајима, но што 
је то у самој ствари било: на пример Деак и ма- 
ђарски стари консервативци. 

У колико је Андрашијев рад био судбоносан 
по живот и Угарске и Аустрије, не мање је он важан 











ЈулијЕ АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 289 





и судбоносан био и по наше племе. Он је започео 
у Монархији нову спољну политику: напустио по- 
литику освете према Пруској и једину бригу и ста- 
рање посвестио политици блиског Истока. Он је увео 
Аустрију у балканске крајеве. Његово дело је анек- 
сије Босне и Херцеговине. Крајњи циљ његове по- 
литике још ни близу није постигнут. Историја тих 
процеса биће издата у другој књизи, која ускоро 
треба да се појави. 

Али и у првој књизи има доста нове грађе о 
нама и односима са нама. Ту су почетци онога што 
ће истом доћи у другој књизи. Те странице о нама 
и нашим односима предмет су овога што долази. 

Боујђе 

„Почетком јуна 1849 Андраши је стигао у Панчево. 
Одатле је прешао у Београд (6 или 7 јуна), и тек како 
се изненадио кад је сазнао да се ту неки Пољаци ли- 
стом издају и представљају свуда као емисари у служби 
мађарске идеје. Андрашију се чинило врло сумњиво, што 
је сваки понаособ од тих агената, потпуно независно 
један од другог и без овлашћења за то, покушавао да 
политички преговара у име мађарског министарства или 
са српском владом или са београдским пашом. И успео 
је био да од тог одврати Пољаке. Вешто им је изло 
жио како је неизбежно потребан заједнички једноставан 
рад, и како се треба клонити свега што би мађарску 
владу могло представити у рђавој светлости. Како је 
његова мисија била да и Србија као и Отоманско Цар- 
ство придобије за мађарску ствар, радио је на том да 
се само у његовим рукама сконцентрише сва управа по- 
литичких послова на Истоку. На његово велико задовољ- 
ство, Хусен-паша, турски командант београдске тврђаве, 
уверавао га је како ће га меродавни кругови у Цари- 
граду посигурно најлепше примити. Али му ни то не 
прикри да Порта неће смети отворено пристати уз Ма- 
ђарску, те му саветова да у тајности чува и прикрива 
од целог света своју мисију. А сардински пак консул, 

19 











290 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 


ком је свакако био препоручен, рече графу да је не- 
посредно сама влада наредила паши да да такву изјаву. 
Андраши је одмах увидео од колике је важности ако 
придобије за се плашљивог, али наклоњеног Хусеин-пашу 
као команданта београдске тврђаве, кључа Истока, те му 
обећа токајца. Ово је много обрадовало Хусеин-пашу, 
јер — причао је — тај напитак је изврсно средство 
против колере. Андраши је умео да врло вешто поступа 
са људима око себе. Паша му даде пасоше за даље пу- 
говање, на име неких данских трговаца. А пре него што 
се био вратио у Панчево, кад је већ добио био пасоше, 
у кући француског консула имао је дужи разговор са 
Гарашанином, српским министром спољних послова. Га- 
рашанин и Мариновић, секретар Савета, били су у Ср. 
бији једине присталице савеза са Мађарском. И баш због 
тога и није био ни мало лак Андрашијев задатак према 
њима. Јер мађарски агенти, који су пре њега стигли, 
без икаког осећаја одговорности, били су врло издашни 
у свакојаким обећањима, за која он није имао овлаш- 
ћења. А да не би нашкодио самој ствари, ако би се по- 
казао и сувише мало предусретљив, Андраши је сматрао 
да је најпаметније да Гарашанину чак и не покаже ноту, 
коју је требао по налогу мађарског министарства да 
преда српској влади. Ограничио се само да изрично на- 
гласи жељу својих властодаваца да се гаје и одржавају 
пријатељски суседски односи са владом народа „који има 
истоветне интересе и пре свега највише разлога да се 
веже са заједничким непријатељима (Аустрије)“. А што 
се тиче обећања, у том је био у осталом врло опрезан. 
Није прелазио границе најобичнијих фраза. 

„Уверавао сам Гарашанина“, пише Андраши графу 
Казимиру Баћанију, „да је Мађарска, према принципима 
слободе које је прокламовала, готова да обећа све оно 
што јој се не би могло да изнуди оружјем, а не прелази 
границе онога што је потребно за слободно развијање 
српског народа, а да собом не повуче комадање мађар- 
ске државе“. У смислу ових изјава замолио је Гараша- 











ЈулијЈЕ АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 291 
нина, да му саопшти без околишавања све оне погодбе 
и услове под којима би било могућно да Србија ра- 
скине са Аустријом и да се покрене да закључи по њу 
једино паметан савез са Мађарском. Српски министар 
спољњих послова рекао је Андрашију сасвим отворено 
да још није куцнуо повољан час да се преговара са ма- 
ђарским Србима, па чак не ни онда кад би се и више 
обећало. Јер, додаде, сад се не боре више мађарски 
Срби за своју народност, већ се бију као део царске 
војске, само још као аустријски војници под тиранским 
вођством генерала Мајерхофера и Јелачића. Србин је 
препоручивао напад с леђа Јелачићу, да се потисне 
у Хрватску, молио најодлучније да се што блаже по- 
ступи са Србима у Банату, као у опште и са свима ста- 
новницима те области. МИ истом онда, рече д:ље, ако 
буде куцнуо час да српска влада могадне помислити на 
мирење са Мађарима, које од свега срца жели, али и 
при најбољој вољи, спречена Мајерхоферовим интригама, 
није у стању да оствари у овом часу. У даљем разго- 
вору молио је Андраши Гарашанина да опозове српске 
добровољце, који су притекли у помоћ својим јужно-ма- 
ђарским саплеменицима у борби против Мађарске, а под 
вођством српског генерала Книћанина. На врло чудноват 
начин бранио је српски министар зашто је допустио до- 
бровољцима да помажу мађарске Србе. Једино им је, 
вели, само с тога допустио да пређу Дунав, да се Срби 
с оне стране Дунава не би обратили на Русију, што им 
је већ раније саветовала Аустрија. Али им је ипак, до- 
даде, забранио прелаз преко Дунава, од како су Ма- 
јерхофер и Јелачић приграбили сву власт у своје руке. 
Да би умирио Андрашија, Гарашанин још примети, да 
Книћанин у борби против Мађарске не учествује као 
српски генерал, те га због тога и не може опозвати зва- 
ничним путем. Али ипак уверава Андрашија да ће Кни- 
ћанин, с којим је он у пријатељству и коме ће због 
тога писати, за неки дан напустити поље свога садаш- 


њег рада. Ј 
19- 











292 Српски Књижевни Гласник. 

На Андрашија је Гарашанин, који га је неколико 
пута уверавао о свом пријатељском расположењу према 
Мађарској, оставио најлепши утисак. С тога је и био 
поручио графу Казимиру Баћинију да овог врло виђе- 
ног државника приватним писмом још више придобије 
и заинтересује за мађарску идеју. 

Али посланик мађарске владе није се само с тим 
задовољио да само Гарзшанина придобије у корист Ма- 
ђарске. Он се ближе упознао и са Драголином Кусла- 
ном, тада уредником „Словенског Југа“; и ако је он 
био преко сваке мере одушевљен присталица словен- 
ства, ипак се више осећао демократом но Словенином, 
те је с тога смртно мрзео Јелачића. Од како је про- 
кламован мартовски устав од 1849, био је на челу 
групе која је молила кнеза Чарторискога у Паризу за 
новац и оружје. Оданде се одговорило да се та молба 
само тад може испунити, ако Куслан и другови му при- 
стану на то да им вође буду Пољаци и да буду уз Ма- 
саре. Андраши, обавештен о захтеву Чарторискога, није 
оклевао да Куслану изнесе своје погодбе као основицу 
савеза са Мађарском. По том је од тада правац њего- 
вог листа требао да буде овејано анти-аустријски, а он да 
се побрине да се протури што више прокламација у том 
смислу међу народ и војнике. За тим да се Куслан по- 
брине да образује клуб од својих присталица, који би 
мађарску владу, којој би се послала адреса оданости, 
извештавао о свим догађајима, а народ дигао на устанак, 
чим би се приближиле мађарске трупе. Драголин Куслан, 
који је очекивао од мађарске владе новац ради својих 
циљева, приста оберучке на све захтеве Андрашија, а 
овај је био уверен да ће српски уредник одржати верно 
дату реч. 

Посланик, који је развио грозничаву делатност, да 
би само Аустрија изгубила земљиште на југословенској 
граници, скренуо је пажњу свом министру и на Хрваш- 
ску, коју би исто тако ваљало придобити за Мађарску. 
Предложио је, да се Хрватима упути прокламација, у 














= 


Јулије АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 293 





којој би се истакло, да се немају шта плашити рад сво- 
јих слобода и права, где би им се рекло да Мађарска, 
сем мађарског језика као парламентарног језика, не тражи 
и не иште никаку другу супрематију. „Таква, са општим 
фразама декларација“, писао је графу Казимиру Баћа- 
нију, „не веже ни за шта, а могла би постићи баш не- 
чувен успех у тренутку, кад један део и Хрвата и Срба 
само чека на згодан изговор да се обрне протав Ау- 
стрије“. И Гарашанин, као и сви други Словени које је 
из ближе познавао, нарочито су му били нагласили, да 
се слично том поступи и са Србима, ако се жели да им 
они буду савезници. И с тога је Андраши и мислио, да 
би требало упутити такве помирљиве изјаве у име ма: 
ђарске скупштине. Он ту говори као какав дугим 
искуством прекаљен човек, који има у виду све могућно 
сти, и гледа да осигура својој влади одступницу ако 
буде затребало. „Задовољимо ли Србе“, пише он, „неће 
вредети ни тврђење страних сила, да су нас победили 
Словени, а не Аустрија. А самим тим ништа се не би ста- 
вило на коцку. Будемо ли победиоци, све се може из- 
менити, а побеђени, самим тим ништа не губимо“... 

Сем два наведена факта у смртној пресуди, про- 
тив графа је изнето да се примио мисије у Цариграду 
у име „бунтовничке владе“, да је „на путу кроз Србију“, 
како се каже у пресуди, „покушао да тамошњу владу 
придобије против Аустрије, да је у опште измишљао врло 
дрске и најлукавије предлоге да се покоре Срби и Хр: 
вати, и да је у Цариграду употребио сва могућа сред- 
ства у корист бунтовника против Аустрије“... 

„„А централизам, нарочито истиче Андраши, уни- 
штиће и последњи делић отпора, који је још Метерних 
испољио према намерама и плановима Русије на Истоку. 
Подјармљење Мађарске уништиће и једини зрачак наде 
да се енергично стане на пут Царевом продирању у Ду- 
навске Кнежевине и даље у Турску. А то једино могу 
да учине Мађари, који су од свих народа за Монархију 
највише заинтересовани, да не допусте да Русија, та кри- 














294 Српски Књижевни Гласник, 


стализациона тачка свих словенских елемената, не по- 
стане на Истоку господар Дунава и Црног Мора... „А то 
је како у интересу саме Европе, тако исто и Аустрије и 
Мађарске; јер опстанак Аустрије може бити само добит 
по остале силе ради одржања равнотеже према Русији“... 

..Клапка (хонведски генерал) још као изгнаник писао 
је графу Андрашију 20 јуна 1867: „у овом обрту ствари 
(васпостављењу уставности), који као да је тако хтело 
само провиђење, гледам почетак срећне ере ло наш 
народ и први корак ка његовој правој задаћи на истоку 
Европе“. Изгледа да је Клапка погодио најскривеније 
мисли мађарског министра председника, који се, најзад, 
ослободио заблуде ранијих аустријских министара да Мо- 
нархија треба да утиче на судбу Западне Европе. Андраши 
је хтео да моћ Монархије, ојачану понова измирењем са 
Мађарском, стави у службу политици, која би осигурала 
утицај Аустро-Угарске на све догађаје и промене на 
Истоку .. 

.. „Оног часа“, вели пуковник Бек, „кад би Хрвате, 
Румуне, Србе приморали, да насиљем приме мађарске 
војничке законе и језик, они би се радије понова латили 
старе борбе народносне но да се покоре. Они нису више 
сами као што су били 1848, већ се ослањају на добро 
наоружану Србију — руски арсенал — и на Румунску 
Кнежевину, спремну на рат; а Русија једва чека да се 
испали први метак на доњем Дунаву, па да са свим сло- 
венским народима нападне са свих страна Аустрију, и да 
почне велики рат ради решења Источног Питања“... 

„Толико сам исто Хрват, колико и Мађар“, рекао 
је Андраши, „јер не знам да има и један интерес мађар- 
ски који би се противио хрватским“, ма да се другом 
приликом изјаснио: „Хрвате треба мамузати; кнута је 
њихов бог...“ У Хрватској је била народна партија раз- 
вила барјак државно правне самосталности, и прокламо- 
вала оцепљење од Мађарске Државе. Уз то, у потаји 
помишљало се и на то да се у згодном часу, уз помоћ 
Русије, створи од Хрватске, Славоније, Далмације, Војне 


3 


у РВ ННА 


ПН "У 








– 


Јулије АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 295 





Границе и Турске, која се постепено распадала, Велико 
Југословенско Царство, које би било врло опасно како 
по Мађарску тако ипо Аустрију. (Пруски посланик Вер- 
тер, Беч, 16 априла 1867). 

А истина је, да се на најопаснијег и најважнијег 
противника измирења са Мађарском, на Штросмајера, 
ђаковачког владику, чинио недопуштен притисак да би 
се саломила његова опозиција. Он никад није прикривао 
своју мржњу према Мађарској, а у дебати о адреси на- 
рочито нагласио: „ЈЂуди у Влади немају ни политичког 
карактера нити икаке политичке важности“, и њега је 
требало уклонити да не утиче неповољно на остале своје 
другове посланике. Позват је био у Беч и по Бајсту 
имао је да бира измеђ овог двога: или да утиче умерено 
у Загребачком Сабору или да се одрекне владичанства. 
" Неки, чак, са тобожњом потпуном позитивношћу износе, 
као да је било пошло за руком, „да се овај најопаснији 
и са највише утицаја вођа опозиције хрватске“ одстрани 
са саборских седница „врло звечећим разлозима“ и да 
отпутује у Париз. Штросмајер је волео да се представља 
као несебичан југословенски патриот, готов да све под- 
несе за добро своје домовине. (3 јануара 1871 писао 
је: „Мој народ, ком после Господа једино припада и 
моје срце и мој живот, пати већ столећима, и заиста је 
прави мученик. Његовим патњама још нема краја. Чашу 
горчине и патње треба до дна испити. Једино ме теши 
да народ који може да поднесе патње још није пропао. 
Бол кад се паметно подноси увек је сигурно јемство да 
ће у скоро наступити васкрснуће. Душа ваља ја то вас- 
крснуће доживети нећу, али ћу бар, колико ми снаге 
допуштају, све учинити да се потребни елементи за то 
сакупе у боном телу народа мог“). А у истини он је био 
од оних људи код којих је био удружен политички фа- 
натизам са личним егоизмом и сујетом да су увеки 
свуда на челу свачега. Више но хрватско државно право 
ценио је он своје владичанство. Јула 1867 рекао је свом 
противнику барону Рауху, ако је потреба, он ће се по- 











296 Српски КњЊижеЕВНИ ГЛАСНИК. 


корити наредбама владе, али никад неће напустити 
своје уверење, на шта је Раух додао: „Мислим да је са 
својом лабавом савешћу способан да се чак и своје вере 
одрекне, само да би задовољио своју сујету, и да би 
се испуниле његове идеје...“ 

„„Андраши је врло добро знао, да Београд бодри 
хрватску опозицију на политику оклевања а у исто време 
и на отпор (Лауберан Бизмарку, Београд, 19 маја 1867), 
и да су се по земљи размилели руски агенти у намери 
да изазову сукоб с Мађарском. 


(Свршиће се.) 
ЕДУАРД фон ВертхајмеР. 


(Превео с немачког Бошко ЉуБишић.) 














СИТНИ ПРИЛОЗИ. 


БиогРАФИЈА ЈАНКА М. ВЕСЕЛИНОВИЋА ОД МИЛОВАНА 
Ђ. Глишића. 


У „Славанск!а Извђст!а“ свеска 7—8 за 1910, која је 
тек недавно изишла, Г. Василије Корабљев саопштава 
„кратку биографију Јанка М. Веселиновића, коју је за 
њега написао Милован Ђ. Глишић. Раније, 1906, у истом 
листу, Г. Корабљев је саопштио биографију Милована 
Глишића, коју му је Јанко Веселиновић написао 1896 го- 
дине. Глишић је упутио Г. Корабљеву ово писмо, писано 
у Београду 20 августа 1900 године. 


Драги ВАСИЛИЈЕ ! 


И ако сам, може бити, задоцнио, опет хоћу да 
искупим своју реч. Ево шаљем ти податке о жи- 
воту и раду овог мог синовца Јанка. 

Јанко се родио 1 маја 1862 године, у селу Са- 
лашу Црнобарском (у Мачви). Отац му је: Милош 
Веселиновић, свештеник у истом месту, а мати — 
Јелисавета. 

Јанко је изучио основну школу у свом месту 
рођења; затим је свршио нижу гимназију у Шапцу, 
а потом је учио Учитељску Школу у Београду. 

Био је (с малим прекидом) учитељ сеоски од 
јануара 1880 до марта 1889 године. А у марту 1889 
године изабран је за кмета у селу Коцељеви (у 
Подрињу) и кметовао је до септембра 1990. Од 
1891 године постао је опет учитељ и био у тој 























У 298 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


служби до августа 1893 године. А у половини авгу- 
ста те године постављен је за помоћника при ре- 
дакцији званичних „Српских Новина“ и остао је на 
тој дужности до априла 1895 године, па је тад по- 
стављен за коректора у Државној Штампарији и 
био је на том месту све до краја 1898, а 1 јану- 
ара 1899 отпустили су га из службе. Био је без службе 
непрестано до 22 јула ове године [1900] а тад је 
постављен опет за шефа коректорског оделења у 
Државној Штампарији. 

Као што видиш, драги мој баћушка, мој си- 

; новац Јанко није ишао за тим да прави каријеру. 
+ И у том, као и у осталом његовом животу, који је 
#. пун догађаја, огледа се чиста песничка душа. Он је 
Њ. преживео за ово своје младо доба много незгода и 
и непријатности. Он се истицао и у домаћој политици 
као ревностан агитатор и због тога је више пута 
у био хапшен, па чак и окиван. 
| То ти је укратко о његову животу. А сад да 
зИ ти кажем шта је све написао. 
"Н Јанко је почео писати 1886 године, и прва ње- 
Н гова приповетка, која је те године штампана у јед- 
| ном дневном листу у Шапцу, зове се: „На прелу“. 
|Г Његове приповетке излазиле су у овим колек- 
| цијама и под оваким насловима: 

Слике из сеоског живота, књига 1 (На 
прелу. — Одбегла. — Све због дуката. — Код са- 
| мртника. — Мали Стојан. — Кумова Клетва). 

ЊЕ Слике из сеоског живота, књига П (Момче. 
| — Чини. — Браћа. — Родитељи. — Самртна чаша). 
Пољско цвеће. (Сеја. — Свирач. — Криво- 
клетник. — Било па битисало. — Баба Стана и 
Баба Станојка. — Чича Пера. — Делије. — Снаха. 
— Град. — Деца их измирила). 
Од срца срцу. (Добричине. — Робија ви 
| — Паћеник. — Пустињик. — Божићна радост). 
Рајске душе. (Чича Тома. — Црнка. — Уми- 
јана. — Душмани). 











Ситни Прилози. 299 


Старипознаници (Марта. — Биров. — Аши- 
ков гроб. — Слепи деда. — Прослава. — Сметењак). 

Зелени вајати. (Јарани. — Кевиљ. — Адам- 
ско колено). 

Осем ових колекција (или боље рећи серија 
под тим насловом) изишле су по разним књижев- 
ним листовима („Делу“, „Босанској Вили“, „Бран- 
кову Колу“, „Отаџбини“, „Српским Новинама“, „Мо- 


старској Зори“, „Звезди“ и т. д.) још и ове при- 
поветке Јанкове: 

Вечност. — Суђеница. — Туђи слуга. 
— Божји слуга. — Мегдан. — Свекрва. — 
Море без приморја. — Циганче. — Чудан 
човек. — Боже помози! — Ратар. — Отац 
и синови. — Баћа. — Иза кише сунце. — Хр- 
вач. — Разни дани ит. д. 


Али ни то није све. Јанко је, почевши од 18586 
године, писао и пише непрекидно. Он је своје 
приповетке слао у све (готово све без разлике) и 
књижевне и политичке листове и журнале. Доста 
је његових радова изишло до сад и по разним ка- 
лендарима (напр., загребачки календар „Србобран“ 
доносио је сваке године по једну Јанкову припо- 
ветку). Дакле, осем свега што сам довде побројао, 
има још доста Јанкових приповедака растурених по 
разним листовима и календарима. 

Од крупнијих ствари Јанко је написао ове: 
„Сељанка“, роман (он га зове: велика приповетка) 
из сеоског живота; 

„Хајдук Станко“, историјски роман из првог 
српског устанка против Турака; 

„Борци“, несвршен роман, и 

„Јунак наших дана“, такође несвршен роман. 

Од драмског рада има Јанко две пјесме (управо 
слике) из народног живота: „Ђиђо“, слика из се: 
оског живота у пет чиновима[2], с певањем, написао 
заједнички с Драгомиром Брзаком, и „Потера“ 








; 
% 
| 





па 





Српски Књижевни ГлАСНИК. - 





слике у пет чиновима[2]ј, с певањем написао зајед- 
нички с Илијом Станојевићем глумцом (познатим под 
називом Чича-Илија). 

Дакле, драги мој баћушка, Јанко је наш нај- 
продуктивнији писац. Што се остале оцене тиче — 
то остављам теби, јер су ти познати радови његови. 

Принуђен оскудицом, Јанко је покренуо за- 
бавни дневни лист „Звезду“ у септембру 1894 го- 
дине, која је излазила свега три месеца, па пре- 
стала. Тек после четири године почео је наново из- 
давати тај лист (у октобру 1898). „Звезда“ излази 
и сад [1900] и од априла ове године излази као ме- 
сечни журнал (по 8 штампаних табака књига). 

Мислим, драги баћушка, да сам ти све казао 
што се тиче Јанка. Јави ми бар дописном картом: 
јеси ли добио ово писмо. Ђаво га знао, никако 
немам вере у поште и у поштаре ! 


Поздравља те много и срдачно твој чича Ми- 
лован Гл. 


П. П. Српска Књижевна Задруга издала је у 
своме издању две књиге Јанкових приповедака под 
насловом: „Слике из сеоскога живота“. Ту 
је ушло осамнаест приповедака од ових што сам 
их напред побројао. М. 

Опет једно П. П. Све ово, драги баћушка, на- 
писао сам ти на брзу руку -— јер сам у послу па 
се журим; дакле, не замери што је ово писмо на- 
писано овако на дохват. М. 








УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


„ОТагђепа Ма са“ у Сјиђб! јап!. |5даја тилканј 7а 
дгауепо Тего 1910/11 : 1. Апеоп Еоегзјег: Зедет тозкћ 
гђотоу. ХХХМШ 2мехек гђогомааКћ рапит. Сепа 4 К, 2. Озет 
зато-зреуоу 5 зртетјеуапјет Кјаупја. Сепа 3 К. 


„Ојзађепа Манса“ у Љубљани, једна установа какву 
ми немамо а која нам је врло потребна, нарочито данас 
када је на помолу ново музичко доба, када се рађају 
нове идеје за које треба пропагирати и тражити начина 
да продру у масу и постигну резултате. Она се одужила и 
ове године своме великом задатку. Издала је две збирке 
музикалија: мушке хорове старога и добро познатога 


· Антона Ферстера и неколико соло-песама са клавиром 


| 


млађих и напреднијих музичара словеначких: Антона Ла- 
јовића, Емила Адамића, Јосипа Павчића и Владимира 
Флегела. Издање овога пута има нарочити значај. Јер, 
поред радова једнога старог и уваженог композитора 
налазе се радови млађих. Поред старе технике налази се 
млада, нова, оригиналнија и јача. И ја мислим да „О1а5- 
ђепа Маса“ никада го сад није боље послужила новом 
добу. Она нам је овом приликом, може бити и нехотице, 
створила могућност да поређењем врло јасно истакнемо 
све јаке моменте који дају пуно права модерној музици 
да и у нас, на словенском југу, постоји и да се развија. 
Модерност ове збирке није радикална као код Р. Штра. 
уса, Дебисиа, Ребикова, Скрјабина, Регера, Већеслава 
Новака. Скромнија је, али у основи врло јасна. Представља 





302 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





тежњу да се индивидуа ослободи од свега што је код 
нас давно стекло права да пређе у традицију. У томе је 
погледу најинтересантнији Лајовић. И када једнога дана 
модерна музика и у нашој средини стане на ноге и 
велика публика осети њену моћ, онда ће се тек пробу- 
дити највиши интерес за музичку уметност и код наше 
публике, јер ће имати пред собом савремену, своју, умет 
ност, и њен развој ће тек тада поћи правилним путем. 
Оделиће се стара и нова школа. М док ће прва бити 
само једна лепа успомена и драги стари познаник, друга 
ће елементарном снагом да живи и даје „снаге и по- 
лета“. Јер је део данашње културе, јер почива у данаш- 
њем животу и израз је данашње душе. 

Мушки хорови Антона Ферстера су наши стари 
познаници, не зато можда што смо имали прилике и до 
сад да их прочитамо и чујемо, него зато што је њихов 
стил један општи стил и што је тим језиком писало врло 
много композитора. Да је још доба певачког друштва 
„Даворја“, ови би хорови без сумње били најмилија му- 
зика певачима и публици. Али како је настало ново доба 
— доба хегаровских мушких хорова и како је модерна 
душа постала сложенија, ова музика само изазива по- 
штовање које младић има пред часном старином. Ја 
нећу да им браним да дођу до речи. На против. Ја их 
препоручујем нашим мушким хоровима, јер су ониу 
своме роду успели; а има још и публике за ову музику. 
За модернога човека они имају мало интереса. 

Сасвим је друга ствар са другом збирком. У њој је 
млада уметност, модерна, уметност наших дана и наше 
душе, и ми за њу имамо највише интереса, највише је 
разумемо и највише волимо. 

Прво што пада у очи при прочитавању ове збирке 
соло-песама јесте то да имамо пред собом четири умет- 
ника са израженим оригиналним акцентом у уметничким 
продукцијама. Код једнога више, код другога мање. 
Један је дубок, готово медитативан — Антон ЈЛајовић, 
један од најјачих на Словенском Југу. Својом музиком 











Уметнички ПРЕГЛЕД. 303 








подсећа на Брамса. Местимице је и вагнерски патетичан 
(Зегепаада:: „Сиј, розеђо Тмојо хана је Вос“; Моспе 
роб: „Мос 1е4 пад дојот“, два места у томе стилу). 
Уметност му је пуна боја, хармоније оригиналније и би- 
ране — не у смислу траженога, декламација стихова 
апсолутно тачна и у линији интересантна. Од њега имамо 
две песме: Зегепада (О 2ирапас) и Мозпе роп (Ргеу. 
Си. Оојаг). На мене је ова друга учинила дубљи утисак. 
Својом озбиљном музиком подсећа на одличну Брамсову 
песму пл Уадезетхгаткенп. Тим не кажем да је Лајовић 
копирао Брамса. Не! Него да има у себи уметничких 
квалитета који су необичне вредности. Зегепада је пи- 
сана више мелодије ради. Други је свеж, лак, музика 
му је „у патодпеш (опи“ — Емил Адамић. На мене је та 
неусиљена, природна, лепа „народњачка“ музика у са- 
весној обради једног талентованог музичара учинила 
врло пријатан утисак. М ја сам неколико пута про- 
читао лепе песмице: Ма прес гећет, Рг зтшдепги, Р!а- 
тпес. Јосип Павчић — трећи у овој збирци — под- 
сећа на благог и искреног немачког Маестра Петра 
Корнелијуса. Његова Разгатиса је дивна песма, пуна по- 
крета и тече непрестано природним током даље и даље. 
Ртеа адитти, друга песма у овој збирци из пера Павчића 
нема овога полета, ма да је за певача, као и остале у 
овој збирци, врло благодарна. Флегелова песма: /едпот 
каа га штћс тајзкт пос завршава топлим штимунгом 
ову лепу, духовиту, савремену и искрену збирку; пуну 
живота, боје, хармонија и мелодијске лепоте. 
Ја је најискреније препоручујем нашим певачима. 


МилојЕ МИЛОЈЕВИЋ. 

















ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


КРАЈ МАЛИСОРСКЕ ПОБУНЕ. 


Већи део побињених Малисора вратио се из Црне 
Горе у Турској. Они се нису вратили задовољни. Место 
својих захтева примили су олакшице. Олакшице су у. 
словне, и мало је која од њих стварна. Испуњење обе- 
ћаних олакшица зависи од Порте и њених органа ; јем- 
ства да ће се испунити и санкције за њихово извршење 
нема. И тако Арбанаски Покрет преобратио се у мали- 
сорску побуну, а завршио се непоузданим обећањима. 
Једно поређење првих захтева с оним што су Малисори 
добили намеће се само собом да ово потврди. 

Од почетка до краја покрета захтеви су били фор- 
мулисани у дванаест тачака. Прва редакција формули- 
саних захтева рађена је у Црној Гори, друга на Цетињу 
споразумно сатурским послаником; трећа и дефинитивна 
у Цариграду. ЕШ 

Први застеви Арбанаса предати су кабинетима Ве- 
ликих Сила. Они су били у овоме: 1) јемство да ћеу 
Арбанији зацарити уставност и да ће се поштовати вера, 
стари обичаји и традиције; 2) признање слободе за ар. 
банаску народност и права као и за остале народности 
3) право слободнога бирања народних посланика у Ар- 
банији, а сразмерно броју становника; 4) потпуна слобода 
у употреби арбанаскога језика у школи, у отварању 
школа приватних и јавних којима би слободно управ- 
љали сами Арбанаси ; 5) начело административне децен•• 








Политички ПРЕГЛЕД. 305 





трализације у вилајетима насељеним Арбанасима, иначе 
примена општих начела предвиђених у Уставу, водећи 
рачуна о неким одступањима која се чине одавно у њи- 
ховој примени; 6) валије и виши чиновници да се би 
рају међу најпоштованијим људима, а нарочито међу 
онима који знају арбанаски, сви остали чиновници и 
службеници да су Арбанаси ; 7) постављање једнога ге- 
нералнога инспектора у Арбанији, који ће за известан 
број година водити надзор о строгој примени закона и 
о радњама власти ; 8) употреба арбанаскога језика у од- 
носима између грађана и власти; 9) општа обавезна 
вајна служба у мирно време по регионалноме систему, 
а специјална организација за службу Арбанаса који живе 
у крајевима дуж границе балканских држава, где би 
могли да врше службу пограничних стражара; вера и 
обичаји непромењени за све време трајања службе у 
војсци; 10) државни приходи, сем царинских, поштан- 
ских, телеграфских, таксених, — да се употребе за по- 
требе у земљи; од сувишка свих прихода да се граде 
путови и локалне железнице и школе; експлоатисање 
шуме да се повери општинама : 11) окружни одбори да 
спремају вилајетске буџете и да контролишу трошење 
предвиђених расхода; 12) оштета за попаљене кућеи 
уништено имање; повраћај оружја с обавезом да се 
Арбанаси саобразе закону о ношењу оружја. 

Други захтеви су, управо повластице које су тра- 
жене за Малисоре: 1) Порта даје побуњеним Малисо- 
рима пуну амнестију, они неће никада одговарати пред 
турским властима за дела почињена у побуни; Малисори 
рекрути служиће војску у скадарскоме вилајету и једну 
годину у Цариграду у време мира, за време рата ићи 
ће онамо куда их застава води; 3) окружни начелник 
у Тузи биће биран међу људима који знају арбанаски, 
а мудири и аге биће бирани само међу Малисорима; 
чиновнике ће плаћати држава ; 4) пореза ће се разрези- 
вати према стању становништва, а садањи порез купиће 
се тек кроз две године како би Малисори поправили 


20 























306 Српски Књижевни Гласник. 





своје стање; 5) Порез на овце (тако зване огнам) пла- 
ћаће и Малисори, али само по један грош од овце, и 
прибираће се од идуће године; 6) Порта, која добро зна 
да је оружје бело нераздвојни друг Малисора и да им 
је као пастирима веопходно, — дозволиће ношење оружја 
свуда сем по варошима и пазарима, уверена да ће се 
оно употребити само противу зверова и непријатеља 
отаџбине; у седам срезова (Шаља, Шоши, Шкрели, Ка- 
страти, Груда, Хоти и Клименти) биће подигнуте по једна 
или две школе, а у школама ће се учити на арбанскоме 
језику, а учитеље ће плаћати држава; 8) кроз Кастрате, 
Груде и Клименте саградиће се колски пут и други мањи 
путеви; 9) радови на путовима почеће се одмах; 10) у 
поменутим срезовима створиће се комисије које ће, под 
руководством вилајетскога изасланика и скадарскога би- 
скупа, одредити врезност штете попаљених и поруше- 
них кућа које је војска уништила; 11) десет хиљада 
турских лира које је поклонио султан и двадесет хиљада 
лира које је дала турска влада и друге помоћне своте 
одредиће поменута комисија искључиво на зидање ма- 
лисорских кућа, поделивши оштећене на четири катего- 
рије; 12) сви побуњени Малисори, кад се врате из Црно 
Горе на огњиште, примиће два дунума кукуруза и једну 
турску лиру на име помоћи. 

Од предњих олакшица изишле су ове олакшице: 
Општа амнестија је дата Малисорима који се буду по- 
корили, те ће се користити амнестијом кад се врате, и неће 
бити гоњени и кажњени по делу побуне; 2) раније је 
одлучено да Малисори рекрути одслуже свој рок у вој- 
сци у Цариграду или скадарскоме вилајету; остаје се 
при тој одлуци; 3) Михалаки ефендија, који зна месног 
језика, поставља се за кајмакама у Тузи; државни инте- 
рес налаже да се и у будућности бирају они који знају 
меснога језика; мудири ће бити барјактари са платом, 
азе и чланове друге административне управе бираће власт 
међу онима које већ бира народ; 4) законима се пред- 
виђа да се пореза разрезује према стању пореских глава, 


; 
" 





~ 
ЛЕ 


Политички ПРЕГЛЕД. 507 









те ће се водити брига да не буде друкчије, а две го- 
4 дине власти неће наплаћивати порезе да би се помогло 
| становништву; 5) влада је увидела потребу да се агнам 
г смањи у неким деловима царевине, те ће о томе поднети 
__ парламенту нарочити предлог; 6) допустиће се ношење 
. оружја само онима којима је то потребно, као стража 
____ рима, чобанима, али под погодбом да не долазе у варош 
и на пазар; 7) подизање основних школа у поменутим 
окрузима и постављање учитеља решено је, а број школа 
ће се доцније повећати; 8) Порта је решила да гради 
путове кроз Кастрате, Груде, Хоте и Клименте, а тако 
исто и кроз Шаље, Шоше и Шкреле; 9) Турска влада 
је учинила што треба да се приступи грађењу тих пу- 
тева; 10) у седам поменутих срезова наименоваће се једна 
комисија која ће извршити, под руковођењем једнога ви- 
лајетског чиновника и изасланика скадарскога бискупа, 
'процену оштећених и порушених кућа; 11) за сада не 
постоји друга помоћ до она од 230.000 динара, Султа- 
нов поклон, за оштету, а Порта је одлучила да сагради 
попаљене куће, или допуни горњу суму, ако она неби 
била довољна; 12) одлучено је да се невољницима дадне 
помоћ у храни и свакоме одрасломе по једна турска лира 
у новцу. 

Црна Гора је обавестила европске кабинете, када 
су Малисори отишли у Турску, да је имала четири ми- 
лиона перпера трошкова око њихова издржавања, с тим 
да не тражи за сада ни од кога накнаду за то. Мали- 
сорска побуна, према томе, није још потпуно ликвидирана. 





ИНОСТРАНИ. 



























ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


Сукови. Драма у 4 чина. Написао Др. Свешислав 
Стефановић. (Ово је дело наградила „Матица Српска“ _ 
првом наградом од 700 круна из Задужбине Јована Наке 
В. С. Миклушког). Нови Сад, 1911. 


Г. Светислав Стефановић не пише од јуче, и до 
сада је већ објавио прилично ствари. О њему влада 
врло подељено мишљење. Док с једне стране има људе 
који га сматрају за дубоког и оригиналног песника, као _ 
неку врсту Лазе Костића, дотле се у извесним круговима 
сматра за једног од најконфузнијих људи који су икада 
на српском језику писали, за једног од најобилнијих _ 
радника на галиматијасу у нашој књижевности. Наро- 
чито у Србији, која је непоправљиво позитивна и трезвена, 
и где се од песника тражи памет, а у поезији логика 
и смисао, Г. Стефановић је примљеа са крајњим скеп- | 
тицизмом. О њему се код нас мало писало, и кад се _ 
писало рђаво се писало. 


Најновији књижевни производ Г. Стефановића, драма _ 
„Сукоби“, за који је из руку критичара Матице Српске 
добио „ловор-венац“, и сувише јасно потврђује то не- 
повољно мишљење. Ко буде у стању да прочита ових 
75 страна претенциозне фразеологије биће сасвим на = 
чисто о књижевном таленту Г. Светислава Стефановића. _ 

Комад се дешава — „десно и лево од публике“! 
(стр. 3). Друга индикација: „дешава се у садашњости“. Ј 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. у 309 





Гдерг У Србији извесно не, јер нема ничега нарочитог 
нашег. Из далека и врло несигурно дало би се закљу- 
чити да се дешава у Русији, али на другом месту го- 
вори се о владару земље краљу — дакле није Русија. 
На једном месту реч је о „словенској души“, о оној 
несрећној широкој и еластичној словенској души, која 
има да прими у се сва болесна натезања пометених ли- 
тератора. Лица носе више руска имена: сам ђенерал 
Ђорђе Контић носи црногорско презиме, Доктор Ниле (!) 
Ђорђевић носи алексиначко-прокупачко име и презиме, 
остали по руски: Александар (Саша) Илић, Владимир Га- 
вриловић, Иван Павловић, Петар Николајевић. Иначе, 
ничега руског : комад, у свој својој радњи, „десно и лево 
од публике“, могао би се дешавати подједнако у Петро- 
граду, Кенигсбергу, Винер-Најштату, на острву Гренланду, 
на Гребену Добре Наде или у Новом Саду и Нишу. Г. 
Стефановић је нашао начин да у Обреновцу пише комад 
из руског живота, као што је у Бечу специјално изуча- 
вао енглески језик и енглеску књижевност. 

Личности писац овако срећно и рељефно приказује. 
Александар Илић: „човек од својих 34 године, професор 
природних наука, којега је култура и интелигенција до: 
вела до извесног ступња блазираности и цинизма. Кроз 
неку годину доћи ће до сазнања, да је све на свету 
једно ништавило, да би тим оправдао своје губљење у 
ништавилу“. После Саше, чију будућност видовити Г. 
Стефановић предсказује, Вања, Иван Павловић: „човек 
од својих 28 година, доктор филозофије, смеђ, избријане 
браде, лепих црта са печатом своје мислилачке душе на 
челу и лицу“. Владимир Гавриловић, судски чиновник: 
„по годинама друг Иванов, са очима, лицем и душом 
створеним за утиске живота и уметности“. „Доктор 
Ниле“: „од своје 32 године ; пуначак, мрке, кратке браде, 
мало на темену ћелав; са изразом. свога оптимизма. Не- 
мирних покрета“. И тако даље. 

Садржај драме изгледа да је ово: Иван Павловић 
воли се са Ангесом, ћерком генерала Контића, и они су 














310 Српски КЊижЕВНИи ГЛАСНИК. 





на путу да се узму. Али, „генерал Контић, прослављени 
јунак, идеал војника, узоран муж и отац, огледало по- 
штења, — учинио је велике проневере за љубав једне 
метресе, која је досад небројенима припадала и која је ста- 
рога опчинила лукаво и наивно [!| као мачка, па кад га 
је опљачкала, онда га је оставила његовој судбини“. Сада 
настаје први сукоб: Агнеса, „кад је наслутила несрећу и сра- 
моту, која очекује њеног оца, па и њу, њена је љубав дошла 
у сукоб са њеним поносом, њеном гордошћу“. Она неће 
„да љубављу своја. испроси своју част и срећу, част 
своје горде крви, она толико прошена и ни од кога још 
недомашена!“. Агнеса је читала Ибзена, извесно, и осећа 
да би брак са Иваном био за њу спас без њене „личне 
моћи“. Иван је запрепашћен: он „задубљен стоји“, и 
чини ову дубоку рефлексију: „мени мисли не даду да 
живим“. Како су у књигама људи врло племенити и да- 
режљиви, он ће да спасе и генералову част и Агнесин 
понос: он ће се одрећи Агнесе, и платити генералов де- 
фицит. И пошто се одлучио, „с очајањем које расте 
до суза у грлу“, вели: „А ти бар, Миле, нећеш замерити 
своме пријатељу што је принео једну малу жртву — 
на гробу — своје сахрањене љубави“. „Иване, бравос !“ 
узвикује Ниле... 

У другом чину, Агнеса саопштава матери да под 
срамотом неће да постане Иванова жена. Мајка је бла- 
госиља. Иван долази; „Љубим руке, госпођо“ вели он 
мами, која се у брзо дискретно повлачи. Главна сцена, 
велика арија: Иван и Агнеса су на само. Ивана је уту- 
као „изгуб неке драгоцене светиње душе“. Симболи- 
стички разговор, афоризми, сентенције. Одједном, Агнеса, 
„без и мрве кокетерије, ал ипак неодољива“, чини овај је- 
динствен предлог : „Узми ме... О, овај час!... Нема вре- 
мена ни једног часка, ни најмањег часка: ја хоћу да 
будем твоја, сасвим твоја овај час, овог секунда — или 
никад више; твоја без мисли, без разлога, без свести 
— слепо као страст и као жена...“ Она хоће да јој он 
покаже „велику, безумну љубав“, љубав коју би осетила, 


ПРЕ и 


Ри 

ђ 
к 
., 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 511 





како вели, кроз његово тело. Он је запрепашћен : она 
га храбри: „Ја осећам да се ти грозиш,. да учиниш 
нешто што ти изгледа ниско, гадно, и ако у том гадном 
делу лежи срећа и добро и твоје и моје, срећа, какву 
нам више ништа на свету неће надокнадити...“ Она се згра- 
жава над његовим „платонским осећајима“, и подвикује 
му: „ви сте једна жива шимера“. Он је у њој „увредио 
жену“. И она му гу „увреду“ не прашта. Она његову 
љубав одбацује, и раскид је ту. „Пакао ме зове, виче 
Агнеса, пошто се „демонски“ усправила: Ево ме!“. 

У трећем чину дом Контића. Иван је донео новац да 
исплати дефицит. Генерал радосно прима, али ево Ангнесе. 
Она одбацује тај новац, и даје оцу други новац, од 
свога новога вереника, официра пропалице Петра Ни- 
колајевића „једног ноторног блудника и распусника, ла- 
комисленог богатуна...“ Сцена. Генерал „прибира последњу 
снагу свести“, и кличе: „То никад не може бити !“ Аг- 
неса, која је врло експедитивна у стварима љубави, тврди 
„То је свршено !“ („То је свршено!“ овде има исти смисао 
као: „ствар је чињена!“ у дневнику хрватске списатељке 
Драгојле Јарчевићеве) Отац: „Свршено 2“ Кћи: „Свр- 
шено!“ Генерал: „онде — је — све — свршено ! „И пре 
но што би га ико могао зауставити, извади револвер и 
окине га у слепо око“. 

Тако је свршено код Агнесе, тако код генерала. 
Али комад још није свршен. У четвртом чину Агнеса 
је несрећна. „Оца отерала у смрт, вели Саша Илић, 
мати јој пресвисла због тога, нашега Ивана одгурнула 
тако немилосрдно, -да му се од пада завртела глава и 
никако више да нађе равнотежу, и овог човека, тог 
Петра ће коначно упропастити ..“ Али Иван је тек сада 
воли, свом својом „словенском душом“, свим словенским 
„хероизмом у патњама“. Доктор Ниле своди Ивана и 
Агнесу, да се објасне, и да се утеше. Они се бацају у „један 
дуг страстан загрљај“. Обасипају се пољупцима. Иван 
није више „жива шимера“ из другог чина. И Агнеса: „за- 

















о 


312 Српски Књижевни Гласник. 





нета изненадним наласком љубљеног и жељеног човека 
и, као опчињена његовом неочекиваном физичком страс- 
ношћу, подаје му се...“ Завеса — не пада! После тога, ни- 
зање фраза које су се запамтиле из читање Ибзена. После 
две стране рђаве литературе, љубавнике убија преварен 
муж, Петар Николајевић. Доктор Ниле сентензициозно 
завршава овај комад, у коме од осам лица троје је од 
револвера погинуло, једно „пресвисло“, а само четворо 
— са читаоцима — срећно остало у животу: „Велика 
љубав убија. Наша не, ми мали не, који нашом љу“ 
бављу и кад је најплеменитија, умножавгмо свет, светски 
чемер и беду и бол живота, који не осећамо, но који 
им други, већи од нас, за све нас испаштају“. 

То је садржа:, али смисао није јасан. Је ли то драма 
с тезом слободне љубави, љубави без страха од пре- 
прека, која је изнад божанских и људских закона Је ли 
то апотеоза апсолутне љубави, „која даје светлости и 
без сунца и даје видела и угашеним и никад непрогле- 
даним очимар“ Јели то слика јаке жене, „нових људи“, 
„већих од нас“, оних који, високо и зрачећи, стоје над 
„мраком светске масе“2 Или је то обична драма страстиг 
Или мутна сећања из Ибзена, по мало и из Ничеа, и про- 
блематичних скандинавских величина, које немачки кри- 
тичари пронађу сваких десет година, да после опет по- 
тону у таму шестомесечних поларних ноћи. Или се, нај- 
зад, Г. Стефановић хтео мистификаторски нашалити и 
са добрим Матичиним критичарима и лаковерним чи- 
таоцима српским 2 

У сваким случају то је једна претенциозна симбо- 
листичка драма, натегнут комад са неком мутном тезом, 
један од оних „модерних“ комада, које, после прочитаних 
неколико немачких и скандинавских драма, ђаци Трго- 
вачке Академије и банкарски чиновници пишу за драмски 
конкурс Народног Позоришта. И што је најгоре, горе од 
комичне садржине коју је довољно било препричати, 
то је невероватни банални, књишки, сасвим некњиже- 
вни стил којим је све писано. Цео свет говори једним 














ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 318 


истим језиком, мутним, отужним стилом Г. Светислава 

Стефановића. У комаду се воде оваки смешни разговори: 

Два супарника, Иван и Петар, састали су се. И међу 
собом говоре ово: 

Петар : Будите искрени, господине Павловићу, и при- 

знајте ми отворено што осећате у себи, да ме није могао нико 


други довести овамо но она особа, која је невиђено ушла са 
мном у вашу собу и коју и ви, као и ја, видите живо између нас. 


Иван: Нисам ни видовит, нити патим од халуцинација и 
не видим никакву особу између нас, господине Николајевићу. : 


Петар: (с благом иронијом). Немате потребе, господине Е 
Павловићу, да се одричете дарова, које једна више моћ — 1: 
песници је зову љубављу — даје и нама обичним смртнима, Е. 

а камо ли не би тако ретким, изузетним духовима као што = 
сте -ви. 

Иван: (љутито и строго). Ако сте дошли да ме вређате, 5 нај 
онда ћу бити принуђен да вас упутим на правила реда и | 
учтивости. % |НЦЕ | 

Петар : Нећете имати потребу за то, господине Павло- МЕ ЦЕ 
виђу, јер сам ја дошао у много лепшој намери него што ми МЕ || 

4 


је ви супонирате. ; 2 || 
Ивап: Будите јаснији. || 





Петар: Ви будите мало отворенији, јер се иначе бојим | 
да ћу морати напустити лепу намеру, која ме је к вама довела. 1 ДЦ 
Иван : Ја вас никако не разумем. Какву отвореност ви 4 || 
тражите од мене: 4; || 
Петар: Ову на коју имам нека права. ЕН | 


Пефар: Да, права, а ви из истога разлога дужности 
да ми је покажете. 


_ 


Иван: Ви морате и сами осећати да се у овом стилу 
нећемо никако споразумети. Онда ме узалуд морите вашим 
присуством. — Ако сте дошли ради неког објашњења, изво- 
лите наћи друкчији начин изражава. 


| 

Иван : Права. | 
ан 

| 

| 

|| 





У добри час! Једва једна реч која има смисла! Али | "ЕЦ 
тај „стил“ Петра Николајевића је стил и Г. Светислава ДЦ 
Стефановића, и њиме је цела ова књига написана. Још | 
један пример, како љубавници, Агнеса и Иван, раз- ј 
говарају: 








-“ 


МИ => = = 


а ер Мауи 


314 Српски Књижевни Гласник. 





Агнеса : (пркосно и презирно). Ако ће вам задовољење 
ваше радозналости донети мира, можете тај догађај сматрати 
за узрок. 

Иван: Ту ситницу, то ништа, ту трунку на чистом 
крилу наше љубави, коју бих једним дахом, коју би сте ви 
једним уздахом могли отпирити у — неповрат — — 


Агнеса: 0) једну на очи трунку, један неприметан гре- 
бен, разбијају се најсилније лађе. 


Иван: Зар нема пута да се гребен обиђе, нема начина. 


да се литица уклони с пута: — Зар се та ситница не може 
уклонити с пута наше љубави: 


Иван : Ви сте узбуђени, Агнеса. О како сте ви добри, 
како сте анђелски добри. 


Агнеса : (тужно). Ви сте редак човек, Иване Павловићу, 
а ја сам обична, са свим обична жена. 


Иван: Ако су обичне жене као ви, онда је на земљи 
рај небесни. — Агнеса, ви сте анђео. 


Агнеса: Можда онај, који је послан да истера човека 
из раја. 


И те отужне баналности, те опаке инепције, то 
свирепо изтезање стрпљења и тестерисање нерава чи- 
талаца траје кроз целу ову усплахирену, разбарушену 
„драму“, стално, стезсепдо, да на крају пређе с ону страну 
разума! 

„Сукоби“ Г. Светислава Стефановића долазе да по- 
кажу оскудицу књижевног талента, неосећање бесмисле- 
нога и смешнога код једног писца који је у извесним 
редовима полукњижевне публике пролазио за неког ори-. 
гиналног и интелектуалног песника. Тај комад дозази врло 
згодно да покаже страховит књижеван пад Матице Срп- 
ске. Јер, она је овој књижевној бесмислици дала прву 
награду, и то у истом конкурсу у коме је Иво Ћи- 
пико, са драмом „На граници“, добио другу, а Алекса 
Шантић, са „Хасан агиницом“, трећу награду! Са гле- 
дишта крититичара Матице Српске то је врло логично, 
али у исти мах и врло карактеристично. 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. "15 





Карактеристично је још да су ти строги моралисти, 
добри православци у Новом Саду, они исти који су Ћипи- 
кове „Пауке“ и Ускоковићеве „Дошљаке“ прогласили за 
неморална дела, дали прву награду једном делу где се 
идеална јунакиња као улична жена нуди двојици вере- 
ника, и где се њено „предавање“ врши на позорници... 
Ја бих волео да видим Г. Антонија Хаџића, председника 
Матице Српске, који је толико комада „удесио за српску 
позорницу“, како би „удесио за српску позорницу“ ову, 
нимало симболистичку сцену ! 


Јо 


















Еп с ње ар И Бре ЕЦ 


>. „лун 


ви 


у "ој по рРЕж 


БЕ ЈЕВ ИВЕ 
КЊИЖЕВНОСТ. 
„СРПСКА КЊИГА У АМЕРИЦИ“. — У „Слози“, српском 


листу који излази у Питсбургу, у Сједињеним Северо- 
Америчким Државама, изишао је (бр. 18 од ове године) 
занимљив чланак „Српска Књига у Америци“. Срби у 


Америци, махом радници на тешким физичким посло- | 


вима, читају врло мало. готово једине српске локалне 
листове у „новом крају“. У колико се чита, то је кол- 
портерска књижевност, која се продаје по вашарима у 
„старом крају“. То су или јевтине песмарице о Краље- 
вићу Марку. Милошу Обилићу; или побожне књижице 
„Чудеса просвете Богородице“, „Срце човечје“, „Храм 
божји“, „Дванаест великих петака и страшни суд“, „Мати 
божја у паклу“, заједно са разним молитвеницима, са- 
новницима, и тако даље; или сензационе, или у опште 
некњижевне књижарске спекулације, као „Ципелице мале 
грофице“, „Девојка са улице“, „Код женскога раја“, 
„Песме Николе, Књаза Господара“, „Прва брачна ноћ“, 
и тако даље. Писац чланка наводи мишљење једног срп- 
ског књижара у Америци, који је покушавао издавати 
добре и књижевне ствари: „Бог ме уб о, ако икада 
будем издао иједну паметну књигу за наше људе у Аме- 
рици! Што год сам до сад штампао добро и паметно, 
појели су црви по магацинима, „а песме о Краљевићу 
Марку, Милошу Обилићу, молитвеници, сановници, ка- 
лендари, криминалне приче, и тако даље, растура се ко 
алва ..“ М књижар види црну слику будућности Срба у 


Америци: „Било пре, било после, све ће то прогутати 
американска незасита аждаја. и од нашег племена у овој 
земљи неће бити ни помена ни спомена“. Наша културна 


и просветна друштва, која имају и искуства и средстава, 


з 
сира. ада. иосиние :а- 








БЕЛЕШКЕ. 317 





требало би да обрате пажњу на те отргнуте, себи остав- 
и запуштене делове нашега народа. 


„ЖАН-Жак Русо И ПРИРОДНО ВАСПИТАЊЕ“. — У Бео- 
граду је изишао превод студије познатог француског пе- 
дагога Габријела Компереа. „Жан-Жак Русо и природно 
васпитање“. Преводилац је Г ђа Јелисавета Марковић. 
Писац је свој низ студија „Велики Васпитачи“ отпочео 
Жан-Жаком Русоом „не зато што би он био сигуран вођ 
и непогрешим учитељ, јер он то није. Он је био у васпи: 
тању велики изазивач идеја, иницијатор модерног по- 
крета, „јеаде:“ већине васпитача који су дошли после 
њега. Песталоци, Херберт Спенсер, да друге и не поми- 
њемо. његови су ученици. Он је одбацио навике и тра- 
диције, он је хучно прекинуо са прошлошћу; и ако није 
сејао увек добро семе на пољу васпитања, он га је очи- 
стио од корова, којим је било обрасло, остављајући својим 
последницима бригу да га обраде и оплоде бољим обде- 
лавањем. Ставити га првог, значи учинити му правду и 
"ставити га на његово место“. 





„Логика“. — У Битољу, у Маћедонији, изишла је 
књига „Логока општа и примењена са примерима за веж- 
бање у општој логици“, у преводу Аранђела Јотића, про- 
фесора на ондашњој српској гимназији. (Битољ, 1911; 89; 
стр. 183; цена 2:80 дин.). У целој књизи, чијем преводу 
могло би се учинити прилично замерака, најинтересан- 
тнији је део о методама индуктивнит наука („метод фи- 
зичких наука“, „метод природних наука“, „метод морал- 
них наука“, „метод социјалних наука“, „метод тестимо- 
нијалне критике“, „историјски метод“). 


Ка 


Његош у Пскову 1837 године. — Последња свеска 
(7—8, 1910) петроградског часописа „Славанскза Извђсти“ 
доноси до сада необјављене архивске документе о бо- 
рављању владике Његоша у Пскову, у Русији, у про- 
леће 1837 године. То је преписка између вице-канцелара 
грофа Неселрода и псковског губернатора А. К. Пешчу- 
рова о смештању и борављању Владичину у том месту. 
Користан мали прилог за Његошеву биографију. Н. 











4 318 Српски Књижевни Гласник. 








„Гогољ и Словенство“. — Г. П. А. Заболотски др- 
жао је 14 априла 1909 свечан говор, на прослави Гогоља 
у Њежину. Тај свој говор, „Гогољђ и славанство“, штам- ЈЕ 
пао је у засебну брошуру (НЂжинљ, 1911; 80, стр. 29). | 
Г. Заболотски показује како велики „Писац: Грађанин“ 
још увек живи у књижевности руској, и ако су после 
њега дошли писци врсте Достојевског, Тургењева и Тол- 
стоја. Овај велики национални писац руски постао је у 
исти мах и један од најпопуларнијих писаца целе сло- 
венске књижевности, и Г. Заболотски редом проучава 
како је Гогољ улазио у поједине словенске књижевно“ 
сти и колико је на њих утицао. Гогољу у српској књи- 
жевности посвећена је нарочита пажња, и из ове књиге 
види се да писац „Мртвих душа“ и „Тараса Буљба“ нигде 3, 
није толико читан и није толико утицао као код Срба. 
| Г. Заболотски се користио књижицом Г. Момчила Ива- 
З нића „Помен Гогољу о 50-годишњици смрти његове“ 
| (Београд, 1902), као и својим белешкама и, другим де- 
4 лима српским, навео је цео један низ превода на срп- 
| ски, још од 1850 до данас, и истакао Гогољев утицај 
И на реалистичку књижевност српску, нарочито на Милод- 
Е вана Глишића и Стевана Сремца. Г. Заболотски истиче 
; 4 колико је Гогољ Србима „појмљив и близак по духу“, 
ЕЋ | и како украјинске приче његове чине на српског чи- 


РУРЕЗИ 


таоца утисак српског села и српске народне душе. 
Л. 


2 

|| 

| – 

18 Г. А. Евреиновђ: Идеолог!:л Ближнево- 
|| сточнаго вопроса, стр. 86. Петроград, 1911. — Идео- 
И логија једнога славенофила из семдесетих година про- 
У шлога века је иста као и у данашњих неослависта:: верска 

4 трпљивост, културно јединство свих Словена, братство 

| међу њима, зближење са Словенима у аустро угарској у 
| монархији. Еврејинов је за општи мир, али тражи да (4 

| сврха данашње руске политике буде довршење ослобо- 3 

1 

' 


пе прва ф та 


ђења балканских хришћана. Мисли да ће то најбоље по- 
стићи ако с буде с Енглеском, и у Тројноме Споразуму. 
Аустро-Угарска и Немачка имају планове на Блискоме 
Истоку који су противни руским. 6 

У овој расправици има и неких интересантних по- ] 
датака. Такав је, на пример, податак о разговору пиш- 
чеву са бароном Еренталом 1890 године. Те године у 
У у јесен Ерентал је као саветник амбасаде у Петрограду 4 
ишас у Варцин Бисмарку. По повратку из Варцина питао Е 








БЉЕ ШЕЕПШК Е: 319 





је Еврејинова о његову мишљењу о томе да ли би се 
могла извршити деоба сфера утицаја на Балкану између 
Русије и Аустро-Угарске. Гранична линија сфера да буде 
меридијан који пролази између Србије и Бугарске, тако 
да Цариград, Босфор и Дарданели са данашњом Бугар- 
ском и делом Турске остану Русији, а све остало са Со- 
луном Аустро-Угарској. Ин. 


Черна Гора и Черногорцитћ отђ К. Бербенко, 
публицистђ. Отпечатђкђ отђ кн. Ш и ЈУ на сп. „Славан- 
ски Гласђљ“. Софил, 1911. стр. 33. — У овој брошури је у 
кратко изложена историја Црне Горе. Правилно је обе- 
лежена спољна политика краља Николе и његово држање 
према Русији. Изнесено је и унутарње политичко уре- 
ђење. Најзад, писац је прибрао и податке о просветним, 
привредним и финансијским приликама. Књига је напи. 
сана без научних претензија, али објективно и с пуно 
топлине. Она ће корисно послужити да се у бугарском 
јавном мишљењу ствари тачнија представа о томе делу 
српског народа. Само, Г. Бербенко, као и многи други 
бугарски публицисти, говори често о Црногорцима као 
о једном посебном словенском, а не чисто српском пле- 
мену. Оваква грешка пружа један доказ више колико 
се Словени поред свију конгреса, још узајамно слабо 
познају. АВИ 


ОЦЕНА О ДИСЕРТАЦИЈИ Г. Др. ВОЈИСЛАВА ЈОВАНОВИЋА 
У „Ба Кеуце ђ]еџе“. — У свесци за 5 август 191, 
редовни књижевни кроничар овог угледног часописа, 
Лисијан Мор“ написао је опширан приказ дисертације 
Г. Др. Војислава Јовановића, о којој је овде било више 
речи. Критичар хвали спрему, обавештеност и метод 
рада Г. Јовановића: „пошавши од једног малог про- 
блема књижевне историје, он довршује нацртом раз- 
витка једног европског покрета“. „Његова учена књига, 
у којој блиста методичка јасност, исто толико је заним- 
љива колико је поучна; то је ван сваке сумње изврсна 
теза, на којој ваља честитати у исти мах и писцу и 
Университету у Греноблу. Свакога дана расте број мла- 
дих странаца који траже француску науку; међу толиким 
тезама, у којима се спајају разне оригиналности, теза 
Србина Војислава М. Јовановића показује се као једна 
од најодличнијих“. М. 

















320 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 


ДРУШТВА И УСТАНОВЕ. 


Француско Књижевно Друштво у БЕОГРАДУ. — У 
Београду је основано „Те Зостеје Шегате Гапсале“ са 
циљем да „шири језик и културу француску у Србији 
и да развија интелектуалне везе које спајају Француску 
са Србијом“. Тај циљ Друштво ће извршивати: конфе- 
ренцијама и читањима, оснивањем библиотеке и читао- 
нице, отварањем бесплатних курсова за учење францу- 
ског језика, уметничким изложбама, стипендидијама сту- 
дентима за школовање у Француској, наградама најбољим 
француским преводима српских дела. Исто тако друштво 
ће радити на отварању француских школа у Србији. 
Друштвену управу сачињавају: Др. Ђорђе Павловић, 
бивши председник Касационог Суда, почасни председник; 
Јован Жујовић, државни саветник у пензији и потпред- 
седник Народне Скупштине, председник; Ж. Бунјол, де- 
легат владе Француске Републике у администрацији Мо- 
нопола, и Др. Милан Васић, лекар, потпредседници; 
секретари: Милан В. Ђорђевић, адвокат и Гастон Гравје, 
лектор Университета ; благајник Е. Роле, секретар Фран- 
цуско- Српске Банке; библиотекар Милан Мајзнер, про- 
фесор; чланови: А. Бодуен-Редевиг, директор Францу- 
ско-Српске Банке; Др. Михаило Гавриловић, посланик 
на Цетињу; Милан Грол, управник Народног Позоришта; 
Др. Иван Ђаја, доцент Университета; Е. Маје, финан- 
сијски инспектор; Др. Ч. Михајловић, санитетски мајор; 
Др. Милован Ђ. Миловановић, министар председник; Др. 
Момчило Нинчић, в. професор Университета; Др. Ми- 
лета С. Новаковић, доцент Университета ; Сава Уроше- 
вић, професор Университета; Богдан Поповић, профе- 
сор Университета; Др. Драгутин Протић, адвокат; Др. 
Јован Скерлић, в. професор Университета; Др. Мирослав 
Спалајковић, посланик у Софији 


Друштво је отпочело свој рад, и већ отворило би- 
блиотеку и читаоницу, и основало неколико бесплатних 
курсова за учиње фрацуског језика. Н 





ОлаАСПИК, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 


64 

а Е| 
|: 
|“ 
4 
ЈЕ 
+ 








СЕРА ЕК И 
· КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 
Књига ХХУП, БРОЈ 5. — 1 СЕПТЕМБАР 1911. 


ПИСМО С ЈОНСКОГ МОРА. 


На Крфу, јесени 1908. 

Већ од поноћи западни ветар је ударао у десну 
страну брода који је ишао низ невидљиву воду, колеба- 
јући се, захуктано, као што су морали некада ићи фри- 
гијски бродови са два реда весала. Према небу које је 
сад имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне 
масе по води. Јесу ли то била острва поред којих је наш 
брод прошао док смо још спавалир Не, јер тек сутра 
око подне видећемо прво од Јонских Шест Острва, зе- 
лени Крф; значи, дакле, да је запад наоблачен и да ћемо 
сутра имати буре. Нигде се није осећало да ће скоро 
сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у 
морској дубини и како се разлеже у морској пустињи. 
Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море 
од сунца које ће овде изићи из воде и крви. Ветар се 
разбијао у катаркама и конопима По свему је наличило 
да се тек сад хвата вечерњи сумрак. 


Моје очи су биле још пуне синоћних звезда које 
су ме пратиле од талијанске обале ка јонским острвима. 


21 














322 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих уси· 
јаних сфера и мешају се с водом, остављајући за собом 
дуга ватрена влакна, као запаљену паучину која се не- 
престано лелуја док се не дотакне воде и не угаси на 
таласима. Нигде се јединство свега не осећа као на мор- 
ској празнини, где нема ништа друго него њих двоје: 
душа и бесконачност. Оне се утапају једна у другу, и 
изгуби се свака међа која их раздваја. 


Још нико није изишао од јутрос на овај брод на. 


коме већ почиње Левант, којим путује шарена поворка 
из Египта и Италије за Исток, и где се нико не разуме 
међ собом. Путник кога запитате нешто талијански, од 
говара арапски или грчки. Са мном из Рима путује један 
немачки консул који иде за Исток, и његова жена, Хо- 
ландкиња. Он је човек који сав живи за музику и Гер- 
манију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна 
сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи 
засењене и уморне од неке ватре, као да су много гле- 
дале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио 
у очи. С њима двома путује и њихов један млад рођак 
— неизбежни плави рођак свих жена на овој земљи. 
Консул, Холандкиња и рођак — то је вечни троугао, 
вечита теза-антитеза-синтеза, вечити тајанствени полип, 
наш праотац. Ова је Холандкиња жена од љубави, 
јер има маште. За љубав и за религију треба пре свега 
имати имагинације. У религији су најрелигиознији они 
који имају маште: они постају визионери од којих су 
многи постали свеци п јунаци; у љубави су такви по: 
стали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. 
Без велике маште нема велике љубави. Жена без маште 
је вулгарна. Жена је перверсна телесно; ако нема много 
лепе маште, она то не уме да сакрије, да то заглади 
љупком игром хиљаду финих контраста који чине да 
жена не изгледа увек иста, увек верна себи, него која 
уме да се умногостручи. 

Гледао сам синоћ велики и бели силует те жене на 
овој неизмерној води. Жена и море! Два елемента од 





"РЕНЕ 


уму > 





" 





Писмо с Јонског МОРА. па 323 





којих је направљен овај свет. Када овакву жене сретнете 
у каквој улици великог града, како иде с великим пер- 
јем на шеширу и обучена у велике бое, она наличи на 
какву крупну лађу с једрилима која вам се приближује 
улазећи у луку. Морал, по мишљењу ових жена, изми- 
слили су људи а не жене, и они су морал измислили 
увек за другог а не за себе. Морал су измислили не- 
срећници; морал је луксуз несрећних и очајних људи. 
Ако су га измислили богаташи, онда су га измислили за 
сиромахе. Принципи, то су туђа душа а не наша; то су 
ствари туђе душе а не наше; и наши пороци ближи су 
нам од туђих врлина, јер су делови наше душе и тела, 
и за то их треба чувати. Врлина смета машти, зато је 
опасна; за живот је довољно имати укуса и маште. Оне 
ће вам рећи: срце је непотребно и душа нам одузима 
спокојство; душа, то је руска ствар и њу треба оста- 
вити Русима... Ја сам слатко слушао и гледао ову младу 
жену. Сва лепота једног дана на Отранту била је гог 
јутра на малим устима једне жене. 

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пу- 
чина. Осећао сам увек неки тамни атавизам за велике 
воде. Моји стари морали су бити гусари на ушћу Не- 
ретве и по Јадранском Мору — и живели певајући по 
води и пљачкајући по копну. Ја се сећам малих затона 
по нашој дубровачкој обали, детињства када сам из мора 
извлачио ноге и руке све окрвављене у лову на ракове, 
када ме је посведневно пекло сунце и морска пржина, и 
када сам сунчао косу пуну соли — док по води падаху, 
као крупно камење, велики звуци старих звона. Треба 
чути море дететом, успављивати се њиме у својој ко- 
левци као мајчином песмом, или се будити у вриску и 
плачу за време његових дугих еквиноција. Ко море није 
познао на тај начин, онда оно није страст него само леп 
хоризонт; оно иначе нема власти над вама, не преина- 
чује ваше жеље, не мења вашу душу. Човек га тада 
слуша као песму, али не као хуку своје сопствене крви; 
оно нити тад зна да буде убилачко, ни да васкрсава. 


21» 








је! 324 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





Оно није ваше тело н' ваша душа; оно је онда само 
лепа велика вода. Треба знати све његове песме на 
памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој раз- 
ноликости од сунчаног подне до тамне вечери. Јер је 2 
море пре свега музика и тек онда боја и простор. Како Е| 
је жалосно слушати га, а не разумети га! 
Море је пустош, очајна празнина, па ипак није мо- 
нотонија. Како да се разуме то чудо за очи и душуг | 
Откуд то да празно море има све варијације копна, 
копна с његовим бреговима што светле, његовим смрк- | | 
нутим шумама, и његовим узрујаним рекама2 То је зато Е 
што овде влада вечити покрет. Овде је покрет довољан У || 
да све замени. Све се креће: море се љуља у неизмер- || 
ном простору; свод се помиче, и расте, и скупља, не- У | 
| престано; облаци пролећу као усијане масе, час пони- | 
рући у пучину, а час излазећи на другом крају, дижући 
Цу се хитро у бесконачном своду — докле се непрестано 
И и по цео дан пале и гасе по води велике ватре, и по. 
Е тоци толиких боја теку узрујаном пучином. И најзад, 
све оне непрекидне илузије очију: час као да видите у 


|| даљини неко острво, час као да се помаља неки брод 4! 
| | на самој ивици видика. На мору се живи од самих при- 5 | 
|| виђења. И ето то чини да путник по пустој води никад 5 | 
| | не осети ни тренутак од оне досаде коју осећа на оба: + 
Г; лама најлепших сребрних река, или у сенкама тамних 1 
| 


шума, тамних и непомичних, које вам изазивљу тугу, и 6: | 

где имате страх да останете сами после заласка сунчевог. | | 

| Има жена за које је љубав један део тоалете, као 
| што има људи којима је љубаз један део хигијене. и | 
једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: ~ | 

| „Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!“ За- 
| љубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а | 
жени изгледа несносан педант. Има разлика у љубави || 

двају сполова: заљубљена жена је све нежнија што више | 
воли, а човек је све свирепији што је више заљубљен. :: | 
— Тип ове Холандкиње која са мном путује, сасвим про- | 
| тивно, то је тип жене која у љубав уноси сву рафине- | 
| 


ан 


| 4 








Пака па 65 


Писмо с Јонског МОРА. 





рију једне блазиране фантазије, и која од једног осећаја 
прави једну интригу. За њу је љубав, интрига. Док је 
оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; 
она постаје страшна тек када од ње правимо духовну 
потребу. Када је једном мом пријатељу који зна да чита 
судбину, пружила била длан да јој види удес, он је дуго 
гледао у лепу ручицу и најзад запита осменуто: „Чију 
судбину да прочитам овдег Вашу или моју 2...“ Добри 
Абенсераж је отишао на другу страну, а ја сада имам 
неподељено задовољство да гледам у исто време ово 
чудно море и ову чудну жену која је сва од духови- 
тости, и која води своја два мужа лепа, поносна, и глупа, 
као два лабуда, правећи с њима шалу у коју је метла 
сав смисао о срећи на овом свету. Кад је синоћ силазила 
у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим 
"рођаком, који је немачки гренадир, овим речима: При- 
мећујем, драги рођаче, да човек који се дружи много 
с коњима, најзад постане магарац... 

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се био 
протегао; вода је добијала боју старог сребра. Најзад 
је почело да свиће. Али се осећало да ће дан забелити 
а сунце се неће видети. Све је било сико и ивица ви- 
докруга белила се као усијана фосфорна жица. Лађа се 
њихала нежно, као колевка. Море је урлало у точковима. 
Кров лађе су морнари давно били опрали, али још никог 
није било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на 
уговорени састанак да видимо сунце на Отранту. За 
бродом је јурио, протежући се, један дуг млечни талас. 
Понекад је вода запљускивала по крову и цедила се у 
пени натраг у пучину. Јутро је свитало по целом ве- 
ликом мору и сијало у белој ватри. 

Овакво буђење мора, са свима бојама и гласовима, 
изгледа да у овој пустоши има своје догађаје, и да зато 
никад једно јутро није налик на друго, и да се овде све 
проживљује као и у граду. Често чујемо на празној пу- 
чини којом овако путујемо по више сати, како наједном 
зазвоне звона: најпре ситна звона што певају као деца 














326 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





која се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она 
највећа у чијем тучу изгледа да је ту ноћ спавала душа 
града. М тако звони дуго, дуго. То наличи на јутрау 
каквом средњевековном хришћанском месту у коме се 
живи за молитву и вечито говори о смрти. Понекад се 
на пучини осети као да пада киша по каквом парку, 
или као да се чује роморење шуме кроз коју је прошао 
ветар. Затим се чује као да је далеко затутњило копно 
преко ког је прејурила нека невидљива коњица, и кроз 
ваздух прође танки глас трубе... Откуд сви ти гласови 
у овој пустињи неба и мораг Је ли то с тога што је 
душа пренела овамо све запамћене звуке земље2 Је ли 
то зато што наша мисао не може да се одвоји од себе 
ни за тренутак, и што увек носи цео свој свет собом» 
Зато нам се ваљда чини да море има све мелодије земље» 
Можда су због тих чудних илузија слуха населили људи 
празно дно морско боговима и женама — боговима који 
мрзе људе и женама које их воле и маме. — Као све 
ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу 
онога који га гледа. 

Када сам се кренуо са места са ког сам цело време 
посматрао, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у 
дну брода моје сапутнике. Стојали су сви троје — вечно 
троје који су можда онако исто неразлучно везани гле- 
дали први освит дана у великом хаосу, Ја им приђем 
с леђа. Глас госпођин звучао је у овом јутру као певу- 
шање валића, у каквом шкољу, у сутон освита. Има 
финих женских гласова што жуберкају као да та жена, 
док говори, држи у устима малко воде која благо клопори. 

— Ја волим псе због њиховим детињих очију — 
али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек 
мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво 
држање! Никад Клеопатра ни Госпођа Рекамје нису умеле 
направити два корака које направи моја обична немачка 
мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихо- 
вих ружних очију, очију без погледа. Јесте ли приме- 
тили да је то једина животиња која не уме да погледа7... 











Писмо с Јонског МОРА 327 





По свему се видело да госпођу није још довољно 
занимао излазак сунца на Отранту и велико певање мора, 
мора које цело изгледа да јури под лађом, котрљајући 
своје беле валове — то лепо море које путује, путује и 
пева. На једној страни видика чинило се да ће сад изићи 
из воде велики сунчев колут који мора овде да изгледа 
као глава Посејдона кад је извирио, како каже латин- 
ски песник, да види како је Јунона разбила Енејеве бро- 
дове. Неколико плашљивих сунчевих зракова одби се 
одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпо- 
ђине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу 
као животиње, чежњиво и сполно. 

Многи људи имају на мору мисао о смрти непре- 
стано у памети. То је ваљда зато што неизмерност про- 
стора напомиње тужну ограниченост живота. Али они 
који су дететом гледали топло подневно море куда веје 
маестрал, бело летње море, непомично, и које изгледа 
да је цело изветрело и постало одвећ плитко, то море 
које сија већма него ма који звездани свод, — нису 
могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш 
мора, већма него ишта друго, уверава о бескрајности 
свега. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом 
пучином или усред пустиње, јер се једино тамо могла 
стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рође- 
ним близу мора, пучина изазива само бесну љубав за 
живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које 
се вечито креће и пева, као што се може бити песимист 
међу тамним фасадама великих градова где само над 
улицама висе комадићи неба. Треба ли мору да захва- 
лим што нисам никад био скептикрг Све што није било 
истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако 
је и Бог увек једна истина срца. Зато га неће убити 
разум, јер га он није ни саздао; мисли о Богу нестаће међ 
људима само када људско срце падне ниско. Вера, то 
је чиста сентименталност, највећи степен сентиментално-· 
сти. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, 
јер имају срца и маште. Бог је у срцу. Море, то је ње- 














МЕРА Селе 5 -> 
~ МИНА ке 


328 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





гова пластика. Како море које је светло, може да сећа 
људе на вечиту таму; како оно које је у вечном покрету 
може икога сећати на вечну укоченост Како оно које је 
вечна музики, може да иког сећа на вечну тишину смрти 
Откуд тај мутни осећај у човека у коме се не разазнају 
толике противуречностиг Међутим знам толико њих који 
су крај мора имали часове највећег бола, којима се на 
обали морској јављала сва идеја о њиховој беди, и који 
су бежали од мора као од неког кобног огледала, у коме се 
не можемо огледнути а да се не ужаснемо од самих себе... 

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, оно није 
изишло. На једном делу неба пламен је био захватио 
велике ширине; то значи да се сунчев круг дигао туда 
у свод, али се није видио кроз масе сивих облака који 
су горели као зажарен пепео. Вода је котрљала хиљаде 
боја. Море је горело и димило се Било је таласа као 
наранче, као пепео, као сребро, као блато, као трава, као 
млеко, као глађ. У даљини су се шириле с једног краја 
на други велика беле огњена платна. Јутро је било већ 
свануло у великој оргији на целом Отранту. Брод је 
сад ишао право, секући чудне боје валова, и пролазио 
осветљен кроз ватру као кроз бајку. Западни ветар је 
непрестано ударао у његову позадину. Далеко пред нама 
виделе су се већ добро светле планине; то је Албанија. 
Поред високе обале Албаније и Епира. протећи ће нам 
цео данашњи дан у досадној пловидби. Ово је пут којим 
је некад пролазио три хиљаде венецијанских галија, међу 
којима и она што је носила дужда Дондола, који је, слеп, 
освојио Цариград. Недалеко је негде и предгорје Акци- 
јум. Одатле је бежала некад египћанска флота у којој су 
се видела и пурпурна једра галије у којој је била Кле- 
опатра. Опет Балкан! Ја ћу да мислим на све галије на 
свету само не бих мислио на наш балкански исток — по- 
следњи део света који бих икад обилазио тражећи какве 
успехе душе и фантазије. 

Има два истока: овај балкански, турски, прљави, 
сурови, простачки, без своје цивилизације, морала, ни 








Писмо с Јонског МОРА. 329 





природе; има други, брамански и будистички, који јеи 
варварски, и свиреп, али никад вулгаран, увек живопи- 
сан — отаџбина лава и сунца. Све што вреди видети на 
муслиманском истоку, то су велика запуштена гробља 
под чемпресима, зарасла у велике купине и где влада 
велики мир и заборав малих душа. У гробљима безиме- 
них и безначајних кандила се пале само онима који су 
се у том великом стаду, у том народу пљачкаша и па- 
ликућа, приближили Богу и постали светитељи. Свеци 
су увек мушки, и то је забавно; нема на истоку посве- 
ћених жена. Исток нема своје свете Цецилије ни свете 
Јованке Орлеанке, и да их је бело, оне би имале суд- 
бину осталих турских жена. Муслиманска жена има два 
живота: један на овом свету, а други на небу, када треба 
да пред победиоца изађе за нову ложницу и опет с чед- 
ношћу као да се на овом свету ништа није догађало. 
"Лепота муслиманског истока једина је лепота без жене, 
и где путник не заборавља да не срета жену. Какав ли 
би изгледао Запад када на париским булеварима и на ве- 
нецијанским пијацама нигде не би видео лепоту жене! 
Планине албанске имале су јутрос боју запаљеног 
опала. Оне су међутим пусте, стеновите, као грчка или 
моја херцеговачка брда, с мало убоге сунчеве горе. То 
је окамењено море. Овде су, чини ми се, стари Грци били 
ставили загробни свет, царство старог Карона и Корисе. 
Кроз овај ружни део балканског истока протицао је не- 
када њихов Стикс. Атински филозофи и спартански хе- 
роји мислили су да овамо долазе њихове душе на одмор 
и на испаштање. Ако је за испаштање, овај ружни део 
наше балканске земље има за то све услове Има пре- 
дела пред којима се занесете и мислите: како је овде 
лепо умрети! То је усклик који нам се, за чудо, отме 
пред најлепшим крајем земље; а то је знак да је душа 
на врхунцу усхићења и тражи да вечитошћу смрти за- 
јемчи вечитост лепоте. Има других предела пред којима 
помислите: какво чудно место за заточење! За албанске 
сухе и празне обале треба рећи: какво чудно место за 

















330 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





горко испаштање и кајање! Од пепељастих стена постаје 
сив и свод над њима, и тица која туда пролети, и поток 
ако туда жубори. По овим албанско епирским бреговима 
син Ахилов је направио краљевство Молоса, овде је негде 
Виргил учинио да се Енеј састане с Јеленом. Али моја 
лепа сапутница, видећи убогу обалу албанску, рече ми; 
„Када бих морала живети у Албанији, ја бих се убила 
у Холандији“. 


Кад сам се обрнуо око себе по броду, све је било | 


поплављено гомилом. путника свију раса. Ако у извесно 
доба године путујете европским земљама, ви сретате то- 
лико путника као да је тек јуче свет откривен. Путо- 
вање је новија страст, као и друштво. Право друштво 
постоји ваљда тек од пре два или три људска века. 
Сада су већ салони потиснули фамилију и довели је у 
кризу; на западу нема више домаћег огњишта ни до- 
маће тишине као на истоку. Улица сада пролази кроз 
све ходнике, салоне, а често и спаваће собе. Средњи век 
је имао свега две страсти: религију и поезију. Осим 
друштва и спортова, данас имате и оперу и путовање. 
Једино у мојој земљи неми ни опере ни путовања; за 
сада интрига и шегачење замењује богато и једно и 
друго. Путовање није настало зато што су измишљени 
жељезни путеви и парни бродови, него што је измишљен 
енглески 5р/ееп, меланхолична досада од које по пра- 
вилу пати данас сваки модеран глупак и свака модерна 
гуска. На овим морима, као по швајцарским глечерима 
или талијанским црквама, сретам читаве војске таквих 
путника од којих многи једва ако знају толико геогра- 
фију да запамте крај којим путују. То је беда за праве 
путнике, за путнике епикурејце, који виде све око себе, 
и који разумеју све што виде. С фјордова они путници 
иду на Акрополу и оданде у мисирску пустињу где је 
сваки богати глупак одвео већ своју жену да је слика 
пред сфинксом и на дромедару. Наша земља губи своју 
тајну; лепота се изгубила зато што је постала лепа за 





. ; 4. 
сума тим Ја 124: + 


а 


мањи бе ср 2кА  Аутђу ба Фоо + 4 


Писмо с Јонског МОРА. 981 








цео свет; равноправност је убила право; нема више ни 
једне среће која није постала свачијом срећом. 

Крф се указа на валовима, таман и њихајући се, 
као неко острво што путује. У лепој светлости дана оно 
мења боју свако четврт часа. Има још два острва од 
којих за једно кажу да изгледа као окамењена фени“ 
чанска лађа из једног старог грчког епоса. Путници на 
броду били су нестрпљиви. Било их је свакаквих: час 
какво египћанско лице с бојом старог бакра, час какав 
сиријски Јеврејин у шареном оделу, час какав плав Немац 
или какав други Европљанин, избријан и за којег не знате 
шта је. Моја сапутница Холандкиња са своја два мужа 
ишла је од једног до другог краја лађе, час гледајући 
море које смо прешли, куда се сад вукао велики стуб 
тамног дима са лађе, и летела читава јата галебова ко- 
јима су путници бацали хлеба; час према тамнозеленом 
масиву Крфа који је хитро прилазио нама. Цело море 
севало је у белим искрама. Сунце је на сред свода си- 
јало, огромно. Ова лепа жена била је занесена први пут 
нечим другим осим собом. Њена душа морала је бити 
сада неизмерна и шумна као ове велике воде. Очи су- 
јој биле влажне као да су биле готове да проспу сузе. 

Када се пред једним величанственим призором у 
природи нађе Француз, он жели да поред себе има своју 
метресу ; када се ту нађе Рус или Србин, сваки од њих 
жели да око себе има још једно пет стотина својих људи 
да сваком кажу своје узбуђење; а када туда путује Немац, 
он каже: овде ћу доћи са својом женом. Моја сапутница 
Холандкиња, која је сушта искреност, рече ми: 

— Никад се не молим Богу да ми опрости грехове, 
јер се не кајем за грехове које сам починила. Ако се 
кад молим Богу, то је да ме те ноћи чува од стеница 
или кијавице Али пред морем заборављам на побожност 
и осећам све способности за грех. Јелтте да је право ре. 
чено да нас природа враћа примитивним осећајима и 
прави порочним 2 
Наша лађа је ушла лагано у мали затон Крфа и ту 











332 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

се укотвила. Бродови у Грчкој не прелазе обалама, него 
се на земљу излази чамцима, који се гусарски устреме 
ка броду чим уђе у залив. Подне је. . Негде се на острву 
чују звона. Острво се зеленило у зеленилу свију нианса 
— у маслинама, наранчама, смоквама, кукурузу, чемпре: 
сима, миртама, алојама и ловору. Град и његово утврђење 
из млетачког доба, обоје покривени тамном бојом вре- 
мена, сијали су у сунцу сетно према веселом смарагду 
шуме. Ми смо узбуђени сишли на лепо острво Алкино- 
јуса из старе приче. Једна стара легенда и једна млада 
жена — толико је довољно да се насели срећом цело 
овако острво! Наша сапутница ишла је пред нама, као 
мисао. Била је сад сва у белим чипкама, као у пени; 
испод њених малих ногу певао је светли и усијани песак. 
По нози жене најбоље наслућујете целу жену архитек- 
туру. Ова госпођа морала је направити много нереда и 
невоље у спокојној и задовољној Германији — блаженој 
Германији где над децом бдију анђели, а над женама 
официри. 

Ми смо се двојица, консул и ја, преслишавали уз 
пут о старим легендама везаним за ово острво, од Ли- 
бурна, Коринћана, Маћедонаца и све до једне несрећне 
царице која је живела недавно на овом острву, сама са 
својим болом. Млади рођак, немачки официр, био се 
спремио да нам дадне све појединости о томе како су 
некад Корфиоти разбили Коринћане; како је неки ве- 
нецијански генерал, чија бледа статуа и сад стоји отмено 
пред тврђавом, разбијао Турке и одбранио острво; како 
је некакав француски маршал јуначки одржао овде са 
својим гарнизоном опсаду од дугих шест година. Го- 
спођа га је херојски прекинула да не иде у појединости, 
и тим је спасен први сат на острву. Ја нисам пријатељ 
ерудиције. У нашем поколењу ерудиција је главна од- 
лика памети. Као што је данас код жена луксуз дошао 
на место укуса, тако код људи ерудиција замењује ду- 
ховитост. Док је њен рођак говорио, госпођа је слушала 
расејано, и гледала његове велики жарке очи, као очи 


Е 
ОВЕ | 
|| 

| 

| 
“| 
+ 
3 
| 
+ 
4 
за н| 
ЈЕ | 
У | 
| 
Б | 








А М 





Писмо с Јонског Мора. 338 





младог звера. Она је очевидно волела његову младост, 
а не њега. Сећао сам се једног дана када смо се пели 
на цркву Светог Петра да гледамо како се гаси дан над 
тамним крововима Рима. Она ми тада говораше: „У 
Француза на сваких десет људи има по један таленат; 
у Немаца на сваких десет људи има по један идиот. Мој 
лепи рођак има управо онолико памети колико му треба 
да седне кад је уморан, да попије чашу воде кад је 
жедан, и да не узме воз за Цариград ако хоће да оде 
за Париз...“ 

Пут нас је повео преко једне пијаце која је пред 
млетачком тврђавом. На пијаци се вежбала једна чета 
грчких војника, збуњених и кржљавих, пред множином 
деце и слушкиња које су ваљда тај дан имале слободан. 
По улицама не беше никога осим путника са брода који 
се растурише на све стране, јер брод остаје у луци не- 
колико сати. Некакве левенте седеле су под аркадама 
на пијаци, послужујући се сладоледом. Једна уска тали- 
јанска улица пела се између енглеских кућа заосталих 
из британског времена. О вратима дућана висиле су 
гривне ораха и сувих смокава, а на много места прода- 
вала се риба и грожђе. Све улице по градовима на југу 
имају исти мирис; све миришу на рибе, тамјан, наранче 
и вино. Овде пада у очи тип лица с илирским профи- 
лима, и жена прсатих с јаким куковима, у шареном оделу 
од хиљаду боја, и с турбанима на глави као што је некад 
носила Госпођа де Стал и друге госпође њеног времена. 
Нас је много интересовало да видимо чувени саркофаг 
у коме лежи тело чудотворца крфског, светог Спири- 
дона, који је био члан првог никејског сабора, чије је 
тело износено некад на улицу од чега је ово острво 
било у седамнаестом веку спасено од куге и у осамна- 
естом веку од Турака. Тело светитеља почива у једном 
ћивоту од ванредно израђеног сребра и припада некој 
грчкој породици која, по завету, даје увек једног члана 
који постаје свештеник тог ћивота и служи свецу. Али 
не могавши да видимо реликвију, ми смо пошли колима 

















И о а А + 
“| (њи С 


334 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





да видимо острво. Лак подневни ветрић дувао је из ма. 
слинових гора усијаним путем. Маслине на Крфу пред- 
стављају једну нарочиту лепоту. Немачки консул знао је 
на изуст да маслинових стабала на овом острву има три 
милиона и осам стотина хиљада, и то пет хиљада и три- 
ста на квадратни километар, што значи четрдесет и седам 
на сваког становника. Овде су маслинова стабла велика, 
често по два или три савијена једно око другог, са ве- 
ликим прозорима у средини стабла, и са широким и 
дивним крунама у ваздуху. На сваком крају пасу или 
пландују бела стада под ведрим грчким небом, као из 
Теокритових песама. Кроз шуме се виде сељанке како 
промичу у свом шареном оделу и с великим турбанима у 
којима има много косе не само њихове него, кажу, и 
њихових помрлих баба и прабаба. Нигде осим у Кона- 
влима код Дубровника и на Крфу нисам видео сељанке 
лепотице... За колима јуре деца километрима тражећи 
коју лепту. Крф има још остатака од талијанштине; то 
се види и по просјачењу. У Италији је просјачење једна ре 
лигиозна установа за васпитање милосрђа, и једна дру- 
штвена врлина која значи снисходљивост према странцу. 

Ми смо отишли да видимо Канон и Ахилејон. 

Канон се зове један врхунац над једним малим 
мирним затоном, а своје име је добио по неком топу који 
лежи тамо поред једне крчме, где се продају француски 
ликери и турски шербет. Поглед на затон је чаробан. 
Усред затона има једно острвце које су стари звали Хи- 
лаик; ту је сад један женски манастир у коме живе пет 
калуђерица. Одатле се иде на друго једно острвце које 
се зове Мишје Острво. Стена ограђена чемпресима из- 
бија из морских таласа. Кажу да је тај призор дао 
Арнолду Беклину идеју за његову чудну слику Острво 
Мртвих. Овде сад живи један пустињак. Острво се зове 
Острво Илиса, јер по старој причи овде је море довело 
Илиса и његову галију је гнев Посејдона претворио овде 
у стену, која се после обукла у црне чемпресе што по- 
гледају да имају корен у морским дубинама. Наша са“ 


4 
и 








~ 


Писмо с Јонског МОРА. 335 





путница Холандкиња била је ван себе да види острво 
Илисово и кућу пустињакову. Ја сам је могао од тог 
одвратити тек пошто сам јој обећао да ћу је сутра пре 
подне одвести у један други манастир на Крфу, где има 
једна чудотворна икона Богородице и неколико чудо- 
творних младих калуђера. Икона је заштитница жена 
које не рађају; млади калуђери тако исто, јер се моле 
за њих. Оне које дођу овамо да се поклоне икони и да 
им калуђери читају молитве за време ускршњих месојеђа 
допадну се Богу и добију од срца порода. Нијгдно по- 
клоњење икони, нити иједна молитва калуђера тог мана- 
стира није обманула. Грчки манастири и грчке молитве 
славни су у погледу потомства на овим морима. На 
свака два-три манастира пуна гладних и ступидних ка: 
луђера, има по један манастир с иконом Богородице од 
Зачећа. 

— Родити се у Минхену, живети на Крфу и по- 
гинути у Женеви, то вреди бити несрећном царицом 
целог живота — рече наша сапутница, када смо обила- 
зили вртове и собе Ахилејона, фантастичне виле несрећне 
Јелисавете. Под њеним аркадима стоје нанизане мраморне 
бисте филозофа и песника које је волела, од Омира, 
Есхила, Платона до Шекспира. На самој тераци, обуче- 
ној у руже, лежи, у ставу капиталског гладиатора, ра- 
њени Ахил, огроман у новом мрамору, дело некаквог 
данског вајара. Он је окренут према Епиру што се види 
према острву, запљускиван светлим подневним морем 
које се лагано у даљини разбијало у мирним пенама. 
Негде доле на дну вртова има статуа Хајнеа, за коју 
знају сви Јевреји овог свега. 

Наша сапутница имала је право говорећи: „Нема 
више смисла путовати по културним градовима Европе. 
Као што тамо сви људи наличе жалостиво један на 
другог, и градови наличе тако исто. Ја нисам мајстор у 
уметности и немам укус за појединости. Једва разлику: 
јем једну Мурилову мадону од друге Мурилове мадоне, 
или један прозор какве готске цркве од другог прозора 











336 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 


какве готске цркве. У главном, један велики европски 


музеј има за мене све што има и у каквом другом ве. 


ликом европском музеју. Ја сам увек била мишљења, да 
ко је живео икад у Паризу, он је видео скоро све и не 


остаје му шта више да гледа. Паризу треба још само. 


један мунарет и једна камила, па да имадне све што има 
цео свет, и још више. Зато још остаје само пустиња и 
Исток који имају нешто ново за наше блазиране очи...“ 

Тако је једно мало чудо за наше очи и фантазију 
био манастир Палео-Кастрица где сам је одвео сутрадан, 
и где има једна чудотворна икона, и где се калуђери 
брзо облаче у недељну мантију чим опазе да се путници 
приближују манастиру. Овј побожни стан виси над ве- 
ликом морском провалијом у којој се мешају воде Отранта 
и Јонског Мора. Око манастира је старинска тврђава, за- 
расла у бршљан и пуна птица. Манастир је мирисао на 
олеандре, тамјан и ђубре. Иконе са ружним лицима све- 
таца, оковане, ко и у нас, дивљачки у грубо сребро, 
давале су цркви неку простачку раскош. Калуђери су 
послуживали смокве, кафу и вино, говорећи нам својим 
језиком који нико није разумевао. — Нема одиста ни 
једна европска црква свештенике који су толико ван 
живота као наша црква с грчким калуђерима. Католички 


калуђери су научници и фабриканти, професори речи-_ 


тости, учитељи морала и добрих манира. Све чему они 
уче, то је живот на овом свету. То је морал, а не рели- 
гија. Код ових калуђера није ни морал, ни религија, него 
само обред. Све је у кајању за живот који се није ни 
проживео, ни разумео; остало је пост за грехе туђе а 
не за своје. Оваки калуђери не држе се за живот ни 
танким кончићем паучине. Католички калуђери знају Хо- 
рацијеве стихове лепој Лидији и говоре их себи узбуђе- 
није него псалмове; они проклињу модерни прогрес, али 
га знају, и узимају у њему често и учешћа. Ови грчки 
калуђери, зарасли у своје ружне браде, једва ако знају 
неколико молитава и неколико тужних црквених мело- 
дија. Њихов цео век пролази у молитви и међусобној 


% 2 3 а ~ 
ЦРН РУ УРРРУУРУРРЕР РЕН Зи 


о у за 
МУ КУ 
6 и“ А "ч 
РВИ ИУ НИРУ НИНА АНА 





Писмо с Јонског МОРА. 387 





тучи. ИМ светлост небеског живота почиње онде где прн- 
стаје непроходна помрчина њихове глупости на овој земљи. 
Други дан ми смо опет били на усамљеном мору, 
пловећи за Атину где стижемо тек сутра у вече. Море 
је овај пут било зелено као маховина, а обале Епира 
сијале су у разводњеном смарагду... Успомена, то су они 
бели новци за црне дане. Каква мора да је успомена 
када је она цело једно овако зажарено море — море 
виђено у младости! Колико ће то бити нежна визија у 
доба када остарим и одем у Швајцарску као пензионар 
да под старост можда учим виолину, да живим са својим 
књигама, мачкама и кокошима, и да у вечној доколици 
измишљам какву нову веру или какву нову пушку... 
5 Море је светлело и певало непрестано. Тамнозелена 
| јонска острва ницала су једно за другим и сретала нас 
путем као изгубљене старе галије. 


| Јован Дучић. 








НУМА РУМЕСТАН. 
(18) 
Х 
СЕВЕР и Југ. 


Онога дана кад је Одиберта видела госпођицу како 
задева цвет за добош њенога брата, у томе истом часу 
појавило се у њеној славољубивој глави једно сјајно 
привиђење будућности, које није било без утицаја на 
њихову сеобу у Париз. Добар пријем Хортензијин кад 
је дошла да јој се пожали,. готовост са којом је она по- 
хитала Нуми, утврђивали су је у њеној још неодређеној 
нади. МИ отада, поверавајући се оцу и брату само у за- 
вијеним речима, са дволичношћу јужњачке, скоро тали- 
јанске сељанке, увлачећи се и пузећи, она је полако 
утирала пут. Из кујне на Краљевском Тргу, где је најпре 
плашљиво чекала у једном куту, седећи на ивици сто- 
лице, она се полако увлачила у салон, и заузимала тамо, 
увек лепо одевена и очешљана, место какве сиромашне 
рођаке. Хортензија је била залуђена њоме, и показивала 
је својим другарицама као какву лепу малу фигуру до- 
нету из њене Провансе, о којој је говорила са толико 
одушевљења. А сељанка се правила простија него што је, 
и претеривала је у својим узвицима запрепашћења и 
љутње, дижући стиснуте песнице против прљавог пари- 
ског неба, узвикујући једно пријатно Воша ои: спрема- 
јући свој ефекат као каква наивка у позоришту. Чак се 


1 Воп Пеп. Пр. 











~ 


Нума РУМЕСТАН. 339 





и председник осмехивао на њено Вошф оц. А председ- 
нику измамити осмех !... 

Али она је нарочито код младе девојке развијала 
сву вештину свога улагивања, кад би остала на само 
с њом. Она би одмах клекла поред ње, узела је за руке, 
усхићавала се сваком ситницом на њеној хаљини: како 
је везана каква трака, како јој је очешљана коса, оба- 
сипајући је у очи оним незграпним похвалама које се 
упркос свему допадају, јер изгледају тако безазлене и 
искрене... О, кад је госпођица пре сишла с кола пред 
њиховом кућом, њој се учинило да је то главом краљица 
анђела, тако да од узбуђења није могла да проговори 
ни речи. А њен брат, кад је чуо како каруце зврје по 
шљунку возећи натраг Парижанку, говорио је да осећа као 
да му се то камење сваљује на срце,.. Она је непрестано 
потрзала тога брата, и његове горде намере, његове бриге... 
„„О чему има да брине питам вас...“ После минисше- 
рове вечери, о њему се говори у свима новинама, ње- 
гова је слика изложена свуда. Па позиви из Предграђа 
Сен- Жермен, има их толико да не може да се одазове 
свима. Кнегиње, графице пишу му миришљава писма, са 
грбовима на хартији, као и на колима која шаљу по њега. 
И сад, поред свега тога, он није срећан, сиромах... 

Све је то сељанка тихо шапутала Хортензији, пре- 
носећи на њу нешто од своје грозничаве и магнетске 
воље. Тада би је она питала, не гледајући јој у очи, да 
можда Валмажур нема какву заручницу која га чека 
тамо, у завичају. 

— Он, заручницу !... Врага! ви га не познајете... 
Он сувише држи на себе да би хтео сељанку. И најбо“ 
гатије су трчале за њим, она из породице Комбет, па 
онда још једна друга... и то лепотице, кажем вам!... 
Он није хтео ни да их погледа... Ко зна шта он смишља!.. 
О, ти вештаци!... 

И ова за њу необична реч добивала је на њеним 
неуким уснама неки нарочити звук, као латински у цркви 


или какав мађички образац из Мађионичара. 
99% 


==а 





""_-" ""мут"т "„„""» " = ои 
ИЕ 
Хи 


о 


Дерна. 











340 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


И наслеђе рођака Пифурка помињано је врло чисто 
у овом лукавом ћаскању. Мало је занатлијских и трго- 
вачких породица на Југу које немају свога рођака Пи- 
фурка, авантуриста који је отишао у свет у младости и 
који не даје од себе гласа, али за кога сви држе да је трули 
богаташ. То је била срећка са дугим роком вучења, вар- 
љива нада на неку далеку срећу, у коју се најзад чврсто 
верује. Одиберта је такође веровала у рођаково наслеђе, 
и о томе је говорила девојци, не толико да би је тиме 
опсенила, него да би умањила одстојање које их је де- 
лило у друштву... После смрти рођака Пифурка, брат 
ће откупити Валмажур, подићи понова замак, и задобити 
своје старо племство, јер сви кажу да су документа са- 
чувана. 

После оваквих разговора, који су се понекад про- 
тезали до сумрака, Хортензија је дуго остајала ћутећи, 
ослоњена челом о прозорско окно, гледајући како се у 
зимском вечерњем руменилу дижу високе куле обнов- 
љеног замка, са верандом коју плави сунце на заходу и 
серенада у част кастеланке. 

— Вопџфон, већ је доцкан... узвикивала би сељанка, 
видећи да је девојку довела у жељено расположење... 
А ручак код куће није готов! Идем. 

Често је Валмажур долазио да је сачека доле, али 
она му никад није давала да се попне горе. Осећала је 
колико је он неспретан и груб, и знала је, сем тога, да 
њему није ни на крај памети да некога очарава. Он јој 
још није био потребан. 

Неко који јој је јако сметао, али кога је мучно 
могла отклонити, била је Розалија, код које улагивања 
и лажне наивности нису палиле. У њеном присуству, Оди- 
берта је мрштила своје страшне шпрне веђе, пуна расне 
мржње и подмуклог, осветољубивог гнева слабих према 
ономе који највише омета њихове намере. То је био прави 
узрок њеном негодовању; али она је млађој сестри на- 
водила сасвим друге. Розалија не воли добош, а после, 
„она не иде у цркву... А жена која не иде у цркву, 








Нума РУМЕСТАН. 341 





молим вас...“ Одиберта је ишла у цркву, и сувише; није 
пропуштала ниједну службу, и причешћивала се у одре- 
ђене дане. То јој ипак није ни мало сметало да буде 
препредена, лажљива, лицемерна, груба до злочина, јер 
је из Светог Писма учила само заповести о освети и 
мржњи. Једино, била је поштена, у смислу у коме се та 
реч примењује на жену. Поред својих двадесет осам го- 
дина и лепога лица, она је била сачувала, и у сумњи- 
вој средини у коју су запали, строгу невиност сељанке 
под чијим грубим шалом куца срце које зна само за 
братовље самољубље. 


— Хортензија ми задаје бриге... Погледај је само. 

Розалија, којој је мајка учинила ову поверљиву при- 
медбу у једном углу салона у министарству, помисли да 
Г-ђа Ле Кеноа има исте зебње као и она. Али материна 
примедба тицала се Хортензијиног здравља, једне јаке и 
упорне кијавице коју никако није могла одагнати. Роза- 
лија погледа сестру. Она је још увек имала своју свежу 
боју, и била живахна и весела. Кашљала је помало, али 
шта то мари: све Парижанке кашљу после балске се- 
зоне. Опоравиће се брзо са лепим временом. 

— Јеси ли питала Жараса 2 

То је био један Руместанов пријатељ стари друг 
из Малмусове кафане. Он држи да то није ништа и са- 
ветује Арвијарску Бању. 

— Па онда, треба ићи... прихвати живо Розалија, 
радујући се што је нашла изговор да удаљи Хортензију 
из Париза. 

— Добро, али твој отац остаје сам... 

— Ја ћу ићи да га обиђем сваког дана... 

Онда сирота мајка признаде, јецајући, колико стра- 
хује од тога пута са ћерком. Читаву годину дана, мо- 
рала је она да јури из бање у бању са сином кога су 
изгубили. Зар сад понова да започиње исто путовање, 
са изгледом на исти страшни крај! И њега је болест до- 
чепала у двадесетој години, у пуној снази и здрављу... 























342 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





—- О, мама, мама, не говори... 

И Розалија поче благо прекоревати мајку... Хортен- 
зија, забога, није болесна; то сам лекар каже. Тај пут 
биће просто разонођење. Арвијар, Дофински Алпи, то 
је чаробан крај. Она би тако радо ишла с Хортензијом 
место ње. Али на жалост не може. Озбиљни разлози... 

— Разуме се... твој муж, министарство... 

— О не! не због тога. 

И прибијајући се уз мајку, у присном поверењу 
које је међу њима било тако ретко: 

— Слушај, али само теби кажем, јер то нико не 
зна, ни Нума... 

И она јој повери своју још слабу наду на једну ве- 
лику срећу, које се већ била за навек одрекла, и која 
је сада испуњава безумном радошћу и страхом: наду да 
ће можда опет добити дете. 


Х 
ЈЕДНА БАЊА. 


АРВИЈАРСКА Бања, 2 августа 1816. 

Пишем ти из једног заиста необичног места. За- 
мисли једну врло високу дворану, поплочану и обложену 
вештачким мрамором, где одјекује и најмањи шум, чија 
су два велика прозора потпуно застрта плавим завесама, 
тако да светлост једва продире, замрачена још и неком 
магличастом паром, која мирише на сумпор, лепи се за 
одело и одузима сјај златним предметима; унутра, поред 
зидова, седе људи, на клупама, столицама, столичицама, 
око малих столова, људи који сваког часа погледају у 
сат, и најзад устају, излазе, уступају место другима, тако 
да се сваки пут кроз отшкринута врата види гомила 
бањских гостију који се шетају по светлом трему, и ле- 
пршава бела кецеља ужурбане женске послуге. Све је 
мирно, у пркос толиког кретања, и чује се само ујед- 
начен и тих шапат, шуштање раширених новина, шкри- 
пање зарђалих пера по хартији; побожна тишина каоу 


Х 
4 
Ћћ 
5 
= 
5 
|| 
ти 











Нума РУМЕСТАН. 343 





цркви, освежена великим водоскоком, усред дворане, 
чији се млаз минералне воде разбија о један метални 
котур, прска на све стране, и претвара се у прах изнад 
малих басена који стоје један над другим и низ које се 
слива вода. То је дворана за удисање. 

Морам ти рећи, драга моја, да сви болесници не 
удишу на исти начин. Тако, на пример, стари господин 
који у овај мах седи преко пута мене, испуњава до- 
словно лекареве прописе; знам их све. С ногама на ни- 
ској столичици, груди напред, забачених лаката, и увек 
отворених уста да би се олакшало дисање. Јадни, добри 
човек! Како само удише, са каквим поуздањем, како 
има мале, округле очи, смирене и лаковерне, које као 
да кажу извору: „О арвијарски изворе, излечи ме, видиш 
како те ја добро удишем, како верујем у тебе...“ 

Затим, имамо скептика, који удише као од беде, са 
окренутим леђима, слежући раменима и гледајући у та- 
ваницу. После, долазе они који су изгубили наду, прави 
болесници, који осећају узалудност и ништавило свега 
овога, као ова јадница, моја суседа, која после сваког 
наступа кашља приноси брзо устима прст, и гледа да 
јој рукавица није обојена црвено. 

Па ипак, човек нађе начина да буде весео! Даме 
из истога хотела примичу своје столице, поседају у круг, 
везу, оговарају шапћући сасвим полако, претресају бањ- 
ски лист и списак странаца. Младе девојке држе енгле- 
ске романе с црвеним корицама, свештеници читају свој 
молитвеник, — има много свештеника у Арвијару, на- 
рочито мисионара, с великим брадама и жутим лицима, 


који су изгубили свој глас дугим проповедањем слова 
у 


Божјег; — шго се мене тиче, ти знаш да ја не марим 
романе, нарочито не ове данашње романе у којима се 
све дешава као у сбичном животу. Зато ја пишем двема- 
трима жртвама које сам изабрала: Марији Турние, Ауре- 
лији Дансер и теби, својој великој, обожаваној сестри. 
Будите спремне на читаве дневнике. Замисли само! два 
часа удисања у четири маха, сваког дана! Нико овде 











3 44 





не удише толико, тако да ме сматрају за право чудо. Зато 
ме много гледају, и ја сам помало горда због тога. 

У осталом, у томе се састоји целокупно лечење, 
поред чаше минералне воде коју пијем на извору сва- 
кога јутра и вечера, да бих се што пре ослободила 
упорне промуклости коју ми је навукла ова гадна кија- 
вица. То је нарочито својство арвијарске воде; зато се 
овде стиче тако много певачица и певача. Лепи Мајол 
тек што је отишао одавде са потпуно обновљеним гласним 
жицама. Г-ца Башелри, знаш, мала дива са вашег кон- 
церта, осећа се тако добро овде да, после три пропи- 
сане недеље, остаје да проведе три нове недеље, због 
чега је бањски лист много хвали. Ми имамо част ста- 
новати у истом хотелу са том младом и славном лич- 
ношћу, уз коју увек иде смешна прилика једне нежне 
мајке из Бордоа, која, за заједничким столом, тражи да 
јој салата „резни“ и говори о шеширу од сто чешрес 
динара који је њена кћи носила на последњим тркама у 
Лоншану. То је красан пар, коме овде не могу да се 
надиве. Све очарава умиљатост Бебина — како је зове 
њена мајка, — њен смех, њено извијање гласом, ковит- 
лање њене кратке сукњице. Сви се тискају пред песко- 
витим хотелским двориштем, да гледају како она игра 
крокета са малим девојчицама и дечацима, — она игра 
само са врло малим, — како трчи, скакуће, удара своју 
куглу као право мангупче: „Морам вас крокирати, го- 
сподин Поле“. 

Сав свет каже: „Она је тако детињаста!“ Али ја држим 
да ове лажне детињарије спадају у какву улогу, као и 
њене кратке сукње са широким машнама и њена посу- 
враћена кика. А после, она има тако необичан начин да 
загрли ову дебелу жену, да јој се обисне о врат, допушта- 
јући да је она нија у крилу пред свима! Ти знаш како сам 
ја умиљата; е, веруј, ово пренемагање ми смета да пољу- 


бим маму. 


(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ 


(Превео с француског МИОДРАГ ИБРОВАЦ.) 








ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА. 


У време плавих јоргована, 

Кад с цвећем пупи чежња нова, 
; У доба раних мајских дана, 

Догодила се песма ова. 


Тад, после дугих, злих оркана, 
у Ћуди што носе сунце, кишу, 

То беше први дан без мана, 

Кад душе цвећа свуд миришу. 


Са шумном песмом младих грана, 
Кад се од зоре у даљини, 
К'о с плаве равни океана, 
Велики осмех сунца чини, 


Ти си ми дошла са тих страна, 
На престо моје маште села, 

У помпи нада и ђердана 

И плавог цвећа с бледа чела. 


И отад владаш ти, без брана, 
Пространим царством снова моји, 
Сказаљка Вечног где лагана 
Часове општег мира броји. 


У време плавих јоргована, 
Кад с цвећем пупи чежња нова, 
У доба раних мајских дана, 
Догодила се песма ова. 
- Сима ПАНДУРОВИЋ. 














ПРОМЕНА. 


О, тако просто, тужно велим 
Да нисам више што сам био. 
Осећам, чешће но што желим, 
Велики умор, драг и мио 
Дани су мојих жеља ређи, 

А хоризонти мисли блеђи; 
Паук у својој тамној пређи 
На надама се сунча свелим. 


Било је добрих, старих дана, 
Када је срце моје знало, 

К'о јасиково лишће с грана, 
Трептати свакад, много, мало, 
Трептати увек: у тишини, 

У бурном ветру, на висини, 
У мирном куту, где се чини 
Да не допире вал вркана. 


Тада су један цвет на путу, 

И миран поглед мутна ока, 
Сенка дрвбта, лист у куту, 
Уздах, ил' осмех, ноћ дубока, 
Дизали често силне, веће 
Шумове туге, бола, среће 

У мојим груд ма... Сад се сплеће 
Све то у ништа у минуту. 





пи И РРА У 5 же! и полеће и а речи а аи 
порте те а ара ве дриикрате за -анаићавеианнина и аним 


ПРОМЕНА. | 347 


Осећам да се нека кора 

На срцу моме тврдо хвата; 
Да се увлачи тромост спора, 
Тужни ко дани кише, блата; 
Да сам већ данас миран и ја, 
Да мени дуги одмор прија, 
Да сунце данас друкче сија, 
И да се ближи старост скора. 


Сима ПАНДУРОВИЋ. 





ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ 
КЊИЖЕВНОСТИ. 


Пре неколико година кружила је у београдским 
више-мање књижевним круговима једна велика карта по- 
сетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима 
написано: 10:85. Из доњих слојева наше књижевности дато 
је објашњење томе ребусу: 10:85 је књижевни псевдоним, 
песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава 
Петковића, „боема“ и декадента, који у неоригиналну срп- 
ску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно 
ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања. _ 

Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број 
стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим 
политичким листовима. Једном врло малом броју лако- 
верних људи он стално даје илузију Песника и Пророка 
нове уметности, кога не цене само филистри и профе- 
сори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Пет- 
ковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим љу- 
дима и њиховим ситним страстима, полаже на тако зе- 
маљске ствари као што је књижевна слава, и послушао 
је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља 
да штампа своје стихове у једну књигу. 

Тако су изишле „Утопљене Душе“, програмна књига 
наше нове уметности. 70 је наша Модерна, што рекли 
Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је по- 
следња реч у књижевности, како се то верује у извесним 


| 3 
|4 
: 4 
- -# | 
| 

|| 
+ 
3 


РУЛ 


ка + 
= 6 ~“ 
УРА 


1 15: Ушопљене Душе. Београд, 1911. 











ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 349 





круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком 
случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује 
да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно 
дело, а оно свакако стога што је књижевни појав. 

И да је видимо из близа! 

То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног 
искреног песника њеног, тежи „рају блата“ и која тражи 
„ново у поквареном“. Као што су стари песници имали 
лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима 
нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од 
оних људи који су се у доба романтизма називали „фа- 
талним људима“, и које је у новије време Пол Верлен 
називао „проклетим песницима“, а Бодлер „љубимцима 
пакла“, чије душе су гробља којих се и месец плаши 
и по којима се само дугачки црви вуку. Каоити „зло- 
кобници“, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фа- 
талност, Пакао, Кајин, Сотона. 

Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте 
које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој 
„Иегаште дез дезедшргез“: „горко осећање унутрашње 
аномалије и промашене судбине“; разнородан израз су- 
јете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, 
склоност да се истичу најситније црте свог дневног жи- 
вота, непрестано посматрање самог себе, обртање нај- 
мањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и 
страшних слика“; потреба за средствима за раздража- 
вање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи“, 
у свој духовној немоћи и у нереду идеја. 

У „Утопљеним Душама“ има свега тога. Песникова 
жеља: бити „пијан довек“. Његова забава: „Оргије“: 


Пијемо нас неколико пропалих људи 

И полу свет... 

.„.„Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила 
Стварамо зрак. 


Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу 
Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори 























Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


— 


зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу 
пребира рањенике и рида над пропалим царством; код 
наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, 
тихо девојче што снева“ ; — муза Г. Петковића је „дивна 
блудница“, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полу- 
пијана и крмељива, пише стихове за које би се могла 
рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „по- 
враћања једне покварене душе“. 

Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента 
свога песника, саблазнила оним што је болесно и чуд- 
њачко у њој, али према „Утопљеним Душама“ она из- 
гледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна 
дејесјано тогоза. Г. Пандуровић је само нагласио ту „пое- 
зију трулежи“; Г. Петковић је са њоме дотерао до 
краја. „Утопљене Душе“ су груб и појачан одјек „Посмрт- 
них Почасти“. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На 
гробу велике страсти“, „Песме таме“, „Мртви пламенови“, 
„Резигнација“, „Мизегеге“; Г. Петковић циклусима сво- 
јих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа 
Мрака“, „Умрли Дани“; његове песме се зову: „Преста- 
нак Јаве“, „Коб“, „Гробница Лепоте“, „Нирвана“, „Са 
заклопљеним очима“, „Распадање“, и тако даље. Г. Пет- 
ковић пева: „предео од сплина“, дан „покривен спли-- 
ном“, „живот с тешким дахом“, „музику блуда“, „црвљиво 
доба“, „поднебље умрлих опела“, „раку од живота“, „ко- 
стуре од живота“, „алеје мртвих“, „поглед трупина“, „игре 
мртвих“, „аветиња коло свуда“, „задах труо старог 
распадања“. То је поезија грозничавих снова и месечар- 
ства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова 
Зла“ Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, 
и „Папзе тасађге“ Сен-Санса —, ако не декорације из 
радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао 
књиге... 

Г. Петковић је себи поставио програм, и створио 
своју Химну. Он је саранио разум и сада удише „пару 
с поднебља глиба“, и, у „црвљиву добу“ и у општој 
трулежи, себи вели: 








" 


ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 351 





За лице твоје огледала није. 
Живи међ људма у музици блуда. 
Живи! и нек ти влгга срце пије. 
Живи у земљи срамоте и луда. 


Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке испо- 
вести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „Моја 
поезија“, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић 
мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има 
једну „Разумљиву Песму“ — једну од врло, врло ретких 
разумљивих песама у целој овој збирци! —- и ту нам вели: 


Не марим иначе за живот и бриге 
Народа и људи, за принципе разне, 
Бацане од увек у једне таљиге, 

Што их коњи вуку и све главе празне. 


Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
Ал' никако људе што ропћу и пиште: 
Што другога боли не боли и мене; 

' Мене туђи јади ни мало не тиште. 


Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа 
друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у 
свима нотама: „ах“, „ох“, „авај“, „јао“, „куку“, — али 
он не воли „људе што ропћу и пиште“, и пошто се у 
својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се 
њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, 


"генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим 


страдањима и надама, над њиховим идејама и „принци- 
пима разним“! То Г. Владиславу Петковићу, песнику по- 
езије трулежи и „музике блуда“, изгледа достојно само 
„глава празних“. Аристотело, на једном месту у својој 
Полишици, вели: да онај који се ставља ван човечан- 
ства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај 
који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људ- 
ског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. 
Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над 
оним „главама празним“ што су бринуле људске бриге, 
осећале људски бол и служили добру, он баца своју 
велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: 











пЕј=+ 5 





352 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, Хајне, Иго, Ламартин, 
Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, Ада Негри, 
Пушкин, Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те 
„главе празне“, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петко- 
вић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „ве- 
лику Комуну“, и „Франпуску стару и бесмртну“, „Фран- 
цуску вечиту мајку“, и шибао оне које је презриво 
називао агшзгете, који вређају уметност подмећући јој 


да је „незахвална према материнској земљи“. Наши нај- 


бољи песници: Његош, Змај, Јакшић, Војислав Илић, 
иду у исту категорију презрених „глава празних“. Све 
је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем 
дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер 
међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну 
усамљеност“ Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди 
што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! 
Пре три године још једна „утопљена душа“, још један 
олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, 
ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је: 
За род ме мој не веже никаква веза јача... 


Српски народ и човечанство преживели су тај удар; на- 
дајмо се да ће „народи и људи“ и даље живети и без пот- 
поре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, 
јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још 
није изгубљено!... 

Г. Петковић оставља другима да буду ведри и 
јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све 
буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић“. 
Он је од оних који су схватили симболизам: да изра- 
жава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна 
човека који се још није истрезнио. Он је у једном осо- 
битом стању: 

Дремеж и сутон и ноћу и дању. 

Нама се спава... 
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што 
је сневао, 

песму једну што сам сву ноћ слушао... 


БС аћолеур му «лађа мајатан вени 


| >. 
ПРУ Тр ЗУРУ џ ЗУМИВНИ РУМ Ња 5 
ђ 4 РЈУ . м " “ 
РТУ "РРРТЈУ МИНИМУМ НИ ИН 











ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 388 





И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петко: 
вића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком 
људи код којих постоји разлика између стварности и 
сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну при- 
чињавало. „Непосредно изражавање“ у поезији, говорење 
онако како профани и филистри говоре и како сваки 
може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност“, 
која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у ч0- 
веку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но 
разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори 
онако како је непосвећени не могу разумети, да буде за 
„обичне филистре „непоњабл““, што рекло „Бранково 
Коло“ (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, 
сасвим не распознајући више „израз божјег света“, го- 
вори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају 
никаква смисла, и сам песник не би био у стању да 
каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. 
Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, ни- 
мало завидна у осталом. У целим песмама има оволико 
смисла, као у почетку „Глади мира“: 


Саранио сам љубав ко дан црне шуме. 
Ко дубине остареле непознати мрак; 
Саранио сам љубав што се не разуме. 


Око његове „дивне“ драге, коју „ангели дворе“, стоје наде: 


И плаве мисли, и све оне пруге 
Велике среће... 


У једном несумњивом часу „разума сутону“ пева : 


По мртвом даву месечина бела 
И ход тишине прелива се у тон 
Тајанствености, у разума сутон, 
Свет илузија до самог опела. 


Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он 
има чула која други људи немају: 


И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
Али речи твоје нисам мого наћи.. 

















~ ~ –— И У По ИРИНЕ мо 
4 џ "Уа И и 2 ИЕ «јун Рур ба 
си) са у" Саса = 
2 ДР ер ~ - 
~. = А 
= вал 
У 
2 


ТЕ. 
(а 
|:Р 
А 354 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује“. 
| Његова „мртва прошлост“ још је и „прошла прошлост“. 
| Он је, као Јанус, са два лица: 

, 
| Мрачан и ведар ја идем животом 
До старих, црних и светлих обала... 

Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у 

мртве минуте“. Он се шета кроз „алеје бола“ и по 

„предграђу тишине“. Њему је особито драг „облик за- 

борава“. Срце му живи у „бањи тишине“. Код њега 
| ништа није налик као код других људи: 

с „сан мој на сан не мирише. 
И То може коме изгледати и врло смело и врло ори- 


гинално, али ништа лакше но обделавати такву по- 
езију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети 
смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, 
говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника“ 
било је и пре декадената и симболиста, али су им људи 
давали другојаче име... 


Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола 
душевног но болести душевне, али исто тако, ако неи 
више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од Ушон- 
љеног Звона Герхарда Хауптмана, у преводу Г. Ристе 
Одавића, и Млаких Душа Г. Вељка Милићевића скрпљен 
је наслов: Ушопљене Душе. Са Г. Петковићем се десио 
један занимљив случај, тај песник са силним претензи- 
јама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је 
добро“, који све чини само да не изгледа као други, у 
ствари је један обичан подражавалац И због тога му 
се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто 
један песник да не пева оно што му се пева2 Нема данас 
никога ко би могао изићи са захтевима наше старије 
публицистичке критике седамдесетих година, и у име 
уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, 
управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у по- 








ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. – 355 
езији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега 
у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афек- 
тација болова које он не осећа, подражавања песницима 
које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је 
научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера 
и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше ро- 
мантике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе 
Пандуровића, па чак Агтап-а Пга!-а. 

Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се 
се у појединим тренутцима пењао до висина великога 
песника и на блатавом дну његове душе било је то- 
лико зрневља бисера. И „бедни Лелијан“, сав разривен 
и душевно и телесно, у отимањима између затвора и 
болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и 
дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, 
о коме су последњих година писане читаве психопатол- 
нике студије, по сопственим речима „култивисао је своју 
хистерију са уживањем и ужасом“, поредио своју душу са 
гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме 
се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да 
снагу и храброст да то своје срце посматра „без од- 
вратности“. М један и други били су добри песници 
зато што су стварно осећали оно што су певали, и што 
су пуном искреношћу изражавали своју душу. Сама њи- 
хова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као 
отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила 
у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе. 

То њихово што су певали било је ново за друге, а 
како код песника мода има исти значај као и код жена, ја- 
вила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу сво- 
јих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да 
би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска 
поезија била је у моди у Француској пре више од два- 
десет година; још 1885 један од њихових естетичара 
отресао се и појма и имена декадентства, школа се прео- 
бражавала, од деведесетих година нестајала, и данас се 


сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили суи 
23% 

















356 Српски Књижевни Гласник. 








осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижев- 
ност, — писао је још пре двадесет и две године дивни 
Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „сшрви- 
нама“, јесте у ствари врло проста књижевност; под из- 
гледом богатства она крије корениту сиромаштину не 
само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, 
заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, 
звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; 
и та поезија дивљих племена има то огромно преимућ- 
ство што је искрена, док ова то није. Самозвани рафи“ 
нисани духови у ствари су симпилисши који себе не по- 
знају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих 
идеја“ јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; 
ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани 
који још ни за тренутак нису живели“ (1'Ап ац рош! де 
уџе зостојоглаџе, р. 576). Пропала, претучена тамо где је 
постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно 
разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек 
или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го. 
дина касније, она се гаји на периферији културе, у бал- 
канским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, 
Младо-Персијанаца и њима сличних. 

Код нас је та проблематична „нова уметност“ 
дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упо- 
знали код Чеха, који су је опет од своје стране позај- 
мили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна не- 
мачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. 
Он је некултивисан човек, који је мало читао, који 
мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но 
ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, 
која је тако сложена, и модерне уметности, која је у то- 
ликој мери интелектуална. Његово „цвеће зла“ је одвећ 
кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости 
да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Го- 
мору“. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба 
имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али 
Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница 








ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 357 





апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру. 
Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права 
реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на пое- 
зију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија под“ 
сећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три 
Шешира“ на Мосјатрђшез, Масћене и Спа! Моп, колико ра- 
кија, отачаствена ракија, „ракија мајка“ што рекао Ко- 
чићев Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи ап- 
сент са перверсним очима“. 

Но поред тога карикатурног декадентства из че- 
тврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих 
слојева. У овој модернистичкој књизи, која има пре- 
тензија да је последња реч суптилизоване поезије душе 
и сна, има наше старинске романтике од пре педесет 
година. 

Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад 
људи, Песника, коме не излази из уста: „Ја, Ја, Ја!“, ко- 
јега „свет не разуме“ и који пати од нискости средине у 
коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схва- 
тање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у 
поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај 
пуне чаше“, навика да пићем пере „очај“, жеља да буде 
„пијан довек“. Само, то је тако старо, чак и код нас! 
Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана 
крчмо, и отац и мајко!“ па до филистра Јована Су- 
ботића који је писао „Типик пића“, и Мите Поповића, 
„браца Мите“, који је желео да му се дигне споменик „од 
винских буради“, сви наши старији песници неговали су 
ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само 
задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника 
из старијих нараштаја. М цело то изигравање књижевног 
„бохемства“, „све је то једном већ било“, и то не тако 
давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре дваде- 
сетак година, славно доба старих „Дарданела“, препу- 
них истераних гимназиста, отпуштених практиканата и 
путујућих глумаца, „Дарданела“ у којима су се тако 
добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо 


| А 
ВН : 

















358 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


= 


тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, 
гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, по- 
етичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закр- 
вављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како 
етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај 
уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим 
високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије 
полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и ста- 
ринско схватање да Геније, Песник, не сме да живи ра- 
зумним, пристојним и уредним животом обичнога чо- 
века, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља 
код неколико младих шкрабала, који после неколико, у 
зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песни- 
цима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки 
ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дар. 
данелизма, — за који смо мислили да је нестао са престан- 
ком „Звезде“, — али без талента писаца који су се онда 
тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они 
имали. 

Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и 
сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих срп- 
ских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан 
Ракић, који је мало писао, али који је врло јако ути- 
цао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић 
је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам 
и осећање „опште, неминовне беде“, „опште гнусобе“, 
поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ков- 
чега, „мрачне добре раке и вечитог мира“, став песника 
који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, 
а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима 
пуне“. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схва- 
тили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај 
висок интелектуализам његове поезије, „оно силно за- 


довољство осећати све“, што није свакоме дато, морални . 


стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и 
најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречиш- 


одору "еони ава 


А 
и 
> 


»Р 
; 
+ 
+ 
и 
+ 
ХД | 
2 
к | 
# 
5 | 
Б | 
= | 
+ 





ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. — 359 


ћено и отмено национално осећање које се огледа у 
његовим последњим песмама. Они су, што је природно 
и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић 
је унео у српску књижевност једну стару строфу из пе- 
сника Средњег Века и из Обнове, врсту г/опае!,, коју 
су песници Х1Х века модернизовали, и дао њене типске 
обрасце: 

Шума бокоре цветног јоргована 

И ноћ звездана трепери и жуди 

За бујну љубав свету Богом дана. 


Док месечина насмејана блуди, 
Шуме бокори цветног јоргована. 


Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао 
тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и 
злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама“ сваки час се 
сусреће са том формом. Књига почиње: 





То је онај живот, где сам пао и ја 
С невиних даљина, са очима звезда 
И са сузом мојом, што несвесно сија 
И жали, кб тица оборена гнезда. 

То је овај живот, где сам пао и ја. 


Таква је песма „Престанак Јаве“: Ц 


Долазе дани к ноћи без јаве, 
И-као сенка, без шума, нестају; 
У сну, пролазом око моје главе 
Сви догађаји и стварност престају. 
Долазе дани и ноћи без јаве. 








Такве су песме „Распадање“, „Глад мира“, „Можда Спава“. 


Затим, као што је раније речено, између „Утопље- 
них Душа“ Г. Петковића и „Посмртних Почасти“ Г. 
Пандуровића има врло великих сличности, и у основ- 
ном надахнућу, иу мотивима, и у осећањима, нарочито у 
фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је 
бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино 
добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, 
на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно | 








А 
; 
5; 
ћ 
+. 





360 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај 
обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на 
Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају 
он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву 
књигу, но је збунио једног песника од истинског та- 
лента и несумњиве вредности. 

Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један 
наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни 
Г. Сава Петковић, Агтат Пал!, песник атласа, кадифе, 
свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. 
ских радњи, песник „журова“, балова и корза. Агтап Пјуа! 
мрзи „схеме“ и „принципе“; исте интелектуалне антипа- 
тије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Агтап Ртуа!, 
„пити не престаје -- и младост своју сарањује тако“. 
Као Арманове драге, — „Жанете“ и „Виоле“ — тако и 
код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Пет- 
ковић пева: 


Ко хаљину чију, 

Меку и у свили, 

Носили смо прошлост као срећу своју. 
Прошли су априли. 

И сузе се лију 

Што ми нисмо оно што смо некад били. 


Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану“. Она, 
„дивна“, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић 
јој шаље мадригал у роду Армана Дивала: 


Твој костим је био лак ко месечина, 

На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
У бујној ти коса спава помрчина, 

А на глави шешир помодан и бео, 

Крај мене, кроз грају 

Прошла си у сјају. 


Оним: „шешир помодан и бео“ Г. Петковић је прева- 
зишао свога учитеља! А то не значи мало! | 

Када се одвоји сваком оно што му припада, такав 
изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац 
нове уметности! Њему треба признати да има извесних 











ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 361 


асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осе- 
ћања и да прими туђ тон, као што је у талијанској 
легенди онај затвореник четрдесет година носио обра- 
зину, док му се није залепила за лице. Затим, благода- 
рећи општем напретку наше поезије, нашем већ изра- 
ђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. 
Петковић лако и тачно пише стихове, и — што је за- 
нимљиво — не прави ектраваганције у метрици. У опште, 
данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко 
Радичевић, што не значи да имају више талента од пе- 
сника „Бачког Растанка“, но само да је песнички ка- 
питал наше књижевности, који су неколико песничких 
поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта 
више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. 
Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично 
његове песничке способности су незнатне. Какав је он 
када не подражава, колико је мало код њега талента, 
како су му осећања банална и прозаична, а језик сиро- 
машан и старински, најбоље се види из његове ориги- 
налне песме Идила: 


Река тече мирно, благо; вода блиста; 
Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; 
Поветарац лако гази преко листа; 
Одмара се и сам ваздух у том часу. 


На ивици од обале чобан спава 

Лепо момче, лице свемжсе, црше здраве; 
А већ доле вир је дубок, вода плава; 
Рибе мале лова траже, излеш праве. 


Чобаниан се тако смеши мило, боно! 

Шта ли сања и ког гледа сада у сну: 
Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; 
Суние сија, земља пуцка.. вода пчљусну. 


Небо ћуши, земља ћуши, мир свуда влада; 
Све је немо, тпихо, вечно, нигде гласа; 

Све бескрајно, недогледно, као нада, 

А чобанче воде носи без таласа. 














362 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Од искони, од векова све постоји, 
Васиона, вечва сила, вечност прати: 
Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји, 
Небо гледа, ал помоћи не зна дати. 


А због грехе што учини река иста 
Сунце сија, као и пре: топло, благо; 
Поветарац лако гази преко листа; 
Овце пасу, и вода се таако блиста. 


Очајно за једног хипермодерниста и декадента! 
Овакве отужности о „пастирчету“, коме само још „фру“ 
лица“ недостаје, певао је пре педесет година у својој 
сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад 
Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг“ није имао пре- 
тензија да револуционише уметност и да започиње „Мо- 
дерну“! | 

Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, 
песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, 
што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све 
извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то је 
Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, 
залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је 
нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који 
нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није 
читао немачке „мислиоце“ и нема филозофских претензија; 
то је Аетап Поа! који је престао бити „Чапду“ и постао 
„ђоћете“ — то је све друго и сваки други само не 
Г. Владислав Петковић! 


ж 
~ Е'3 


Све што је овде написано није написано лично ради 
Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када 
човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба 
дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, бу- 
дући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. 
Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих 
хрватских литератора, који су у „Нтуабзкот Рокгеш“, 
спљетском „Јиги“ и београдским „Радничким Новинама“, 
видели у „Утопљеним Душама“ „српску стварност“, одсев 











4 
Ре 


ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. — 363 
једне оболеле средине, израз патолошког стања српског 
друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве 
стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не 
представља искључиво сама себе, једног типског боле- 
сника од лишерашуриса, једног од оних несрећних људи у 
чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе. 

Оно због чега је требало, и то оволико и овако, 
писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети 
један нарочити појав, што је она последњи и најгори 
израз једног књижевног покрета без смисла и без осно: 
вице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Де- 
каденце“, која је готово пре умрла и но што се родила. 
Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она 
боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна“ 
једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у на- 
пред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе“, 
који у својој необавештености и наивности склони су да у 
свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој 
књизи боље но игде видети колико моралне и духовне 
беде, колико лажи и глупости има у том проблематич- 
ном модернизму и у тој поабаној „новој уметности“. 

И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, 
јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак 
имају извесних негативних заслуга. „Нове“ и „модерне“ 
књиге као што су „Утопљене Душе“ гоне нас да го- 
тово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: 
„Поезија, то је здравље“; оне нас упућују да верно волимо 
искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни 
и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим 
старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакши- 
ћем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо 
праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога 
живота која је у исти мах и поезија нашега живота, 
увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — 
Поезију једном речју. 

Јован СКЕРЛИЋ. 








О НЕМЦИМА. 

(УВОД У ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ). 

(8) 

Тако од прилике стоји са германским живљем при 
крају сеобе народа, у дода када се у његовој средини 
почиње мало јасније оцртавати немачки народ. Јер то 
је не само доба када се немачки народ, и по типу и по 
језику, почиње осећати као различан од других народа, 
већ је то у исти мах и доба када се почињу јављати 
први споменици његове писмености и књижевности. На- 
ционална свест још дуго није ту, заједничкога имена та- 
кође још нема (вид. Гатргесћ!: 1. с. стр. 13 и даље), али 
се од осмога века ипак већ може говорити оделито о 
Немцима, а не, као дотле, само о Германима у опште. 
Тек одатле се дакле може говорити и о немачкој нацио- 
налној индивидуалности. 

По себи се међутим разуме да за најстарије доба 
има мало потребних података, јер су извори за упозна- 
вање индувидуалности једнога народа и сувише много: 
струки да би могли бити потпуно заступљени од самог 
почетка. Али је с друге стране утешна околност у томе 
што у оделитом животу немачкога народа нема нијед- 
нога прелома који би се, по својим џоследицама, могао 
мерити са оним преломом у животу Германа што га је 
изазвала сеоба народа. Ако дакле између Немца деве- 
тога и Немца деветнаестога века у суштини и има неке 
разлике, она ипак не може бити тако велика, да би 
требало засебно говорити о једном, а засебно о другом. 











О НЕМЦИМА. 365 





Много би пре, можда, требало правити разлику из- 
међу југозападних и североисточних Немаца, јер су 
ту понеке карактерне црте одиста приметно различне. 
Али кад је у питању општа карактеристика, онда се по 
себи разуме да се понајпре морају имати у виду оне 
особине и црте које су заједничке свима Немцима, а та 
се разлика може додирнути само као саставни део опште 
карактеристике. 

Међу изворима за упознавање народне индивиду- 
алности језик несумњиво долази на прво место. Он је, 
пре свега, најстарији и најсталнији извор. По речима Ше- 
реровим, он је као какав „прастари старац који је про- 
живео стотине и хиљаде година, примајући у се безбројне 
успомене од вредности“ (Мошасе ипа Ашвзае... стр. 3). 
Уз то је језик несвестан отисак душе народне, бар нај- 
већим делом, и с тога је у исти мах и најнепосреднији 
извор. У коликој мери он може бити поуздан, показује 
у осталом на врло речит начин подударање немачкога 
језика са извештајима Цезаровим и Тацитовим о Герма- 
нима. Тако, на пример, данашња реч „даз МоЈК“ (народ) 
значи првобитно „одељење војске“; данашња реч „Фе 
Беле“ (пут, путовање) значила је у раније доба „ратни 
поход“, а данашњи глагол „тећзеп“ (путовати) има још 
и у Лутерово доба значење „предузети војни поход“. 
Још је, можда, интересантнији случај са популарним из- 
разом „Кпесеп“ (добити); он има не само исти облик, 
већ и исто порекло са изразом Кпесеп — ратовати, одајући 
на тај начин своје првобитно значење: „добити ратом“, 
из кога се у току времена развило данашње: добити у 
опште. И данашња реч Негегсе (гостионица, преноћиште) 
пружа такав исти пример, јер првобитно значи: склониште 
за војску, логор. Сви ти изрази указују и сувише јасно 
на ратничку прошлост немачкога народа, описану код 
Цезара и Тацита. Таквих би се примера могло навести 
још врло много, али су и ови довољни да покажу ко- 
лико је језик важан и поуздан као извор за упознавање 
народне индивидуалности. | 





366 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

Кад се међутим о Немцима суди по њиховом језику, 
мора се доћи до многог неповољног закључка. Нико 
други већ Јаков Грим, велики и добри Јаков Грим, 
одушевљени обожавалац српске народне поезије и срп- 
скога језика и велики пријатељ српскога народа, сма- 
трао је, на пример, за потребно да у пруској Академији 
Наука прочита нарочити састав о пелантној страни не- 
мачкога језика „Џђег даз Редапнзсће 1п дег дешасћеп 
Зргасће“. (Кјете 5сећиНеп, | 327—373). А да нико не 
би био у недоумици о томе шта стим хоће, он у самом 
уводу истиче да „преимућства и недостаци језика стоје 
са чулним и духовним склоностима народа који их го- 
воре у јачој вези но што се мисли“, додајући уз то отво- 
рено да би, по његовом мишљењу, Немци први про- 
нашли педантност кад је случајно не би раније било (стр. 
328). Другим речима, он о педантности у немачком је- 
зику говори с тога што налази да она илуструје педант- 


веже 


» 


се пета 


3 ке вуфњка 5 


Е: 
% 


| ност Немаца. Е Е 
[+ Педантност, по Гриму, избија у многим особинама % 
Н немачкога језика, али га, с правом у осталом, највише н 
| једи тако звана почасна употреба трећега лица множине. + 
' Тамо, наиме, где је код нас или код Француза нелогич- | ђ 
Н ност само у пола заступљена (једном се лицу из почасти | 


р говори у множини, и то је нелогично, али се бар говори 
| у другом лицу), имају Немци у исти мах и множину и 
треће лице, и наше: „ви говорите“, управљено једном 
лицу, гласи у немачком „З1е засеп“, што буквално значи: 
они говоре. На тај су начин Немци претекли и Талијане; 
јер ови, истина, из почасти такође употребљавају треће 
лице, али бар у једнини, и то са разговетним осећањем 
да се то треће лице односи на господсшво онога коме 
се говори, а не на њега самога. — Само је тешко видети 
у овој особини немачкога језика једино педатност Не- 
маца; у њој се, напротив, много пре огледа њихова пре- 
терана ревност да старијему, нарочито претпостављеноме, 
укажу што више почасти. У раније доба је, на пример, 
за указивање почасти лицу коме се говори било довољно 


Ранд им 


ње 








О НЕМЦИМА. 367 





само „ег“ (он), које је стајало уместо „дЧег Негг“ (госпо- 
дин), налик на данашњу употребу у талијанском; али се 
од седамнаестога века почиње сматрати да још ни то 
није довољно, и онда се јавља множина, која је имала 
да означи да лице коме се говори не представља само 
једнога господина, већ више њих, то јест да вреди ко- 
лико више њих. Тако сг, ето, дошло до данашње нело- 
гичне употребе трећега лица множине З1е-они, у значењу: 
„ви“, или, још тачније, „ти“. Старо је „е:“, разуме се, 
после тога добило нижи ранг и завршило своју каријеру 
као ословљавање за слуге и млађе (Неупе, М.: Пеш5сћез 
Мбпетисћ. Герло. 1905", код ег и че). 

Укочен и неприродан ред речи, против кога се Грим 
опет с правом буни, такође има мало везе с педантношћу 
— и ако Грим мисли обратно — већ је понајпре израз 
немачке крутости и неокретности, која је од вајкада пред- 
мет подсмеха. У једној ваљаној немачкој књизи стоји, на 
пример, о њој од речи до речи ово: „Као што већу 
латинским прерадама скаскео животињама финији пред- 
ставници животињскога царства добијају француска 
имена, а дивљији и незграпнаји, приказани као да су 
Немци, немачка имена, тако исто и данас неотесанога 
простодушнога Немца радо упоређују са чупавим мед- 
ведом, и већ Лесинг пушта Дају да у „Натану Мудром“ 
назове витеза темпловског реда „немачким медведом““. 
(Меле, О: Џпзете Минегзргасће, Фг Уегдеп шпд Шг 
Мезеп. Герла и Вешп. 19079 стр. 57). Да би се могао 
оценити сав домашај овога признања, треба поменути 
да се оно налази у књизи која је добила награду веома 
разгранатога „Удружења за Немачки Језик“ (Пешсћег 
5ргасћуетећп) и доживела више издања, те на тај начин 
не представља какво усамљено мишљење, већ погледе 
које дели већина образованих Немаца. И одиста, том 
одсуству гипкости и окретности, од вајкада тако карак- 
теристичном за просечнога Немца, одговара потпуно и 
укочен ред речи у немачком језику. 

Одвећ често стављање глагола на крај реченице — 








Др па и 5 








Бе ____--- === не 








368 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





нарочито у прошастом придеву — против кога се Грим 
такође с правом буни, опет није израз немачке педант- 
ности, већ немачкога стрпљења. У самом Гримовом са- 
ставу почиње, на пример, трећи одсек реченицом која, 
преведена од речи до речи, овако изгледа: „Пошто 
најинтимнија преимућства и недостаци језика јаче но 
што се мисли и чак више но друга блага са чулном као 
и духовном природом и склоношћу народа којима при- 
падају у вези стоје, то...“ Између подмета „преимућства 
и недостаци“ и прирока „стоје (у вези)“ налази се дакле 
преко двадесет речи, које треба пажљиво прочитати и 
мирно чекати на глагол; а у глаголу је међутим цело 
објашњење реченице, те је сасвим природно што се за 
све време стално осећа потреба да се он сито пре сазна. 
Таква се особина у језику могла појавити и одржати само 
код народа у чијем се речнику налази и таква реч као 
што је „зиелзсћ“, јединствена по своме склопу и по- 
реклу, и која слободно на српски преведена значи „истрај- 
ност, стрпљење“. — Има међутим још једна особина не- 
мачкога језика, о којој Грим у опште не говори, а која 
такође испољава исту особину немачкога народа: то је 
одвајање наглашених предметака од глагола. Човек, на 
пример, понекад мора, пошто је у реченици наишао на 
глагол „ћбгеп“ (чути) да прочита или чује још десетак 
и више речи док најзад не дође једно „аш“ (на), које 
му покаже да у том случају нема посла са глаголом 
„чути“ (ћбгеп), већ са глаголом „престати“ (ашћобгеп). 
Да је за такве случајеве, који су у немачком врло чести, 
такође потребно нарочито стрпљење, не треба нарочито 
доказивати, и ова је особина за Немце у најмању руку 
онако исто карактеристична као и стављање глагола на 
крај реченице. 

Али ако су довде побројане особине немачкога је- 
зика пре испољавале друге карактерне црте немачкога 
народа но педантност, Гриму се несумњиво мора дати 
за право кад у многобројним немачким сложеним речима 
види израз педантности. Да изрази Аргеђашт (јабука), 








ОГ ЊЕ М ТИ МА. 369 








Випђашт (крушка) и тако даље, који означују воћке, 
апсолутно нису потребни поред речи Ар1еј, Випе и тако 
даље, које означују плод, показује најбоље српски језик, 
у коме се код свих тих случајева јасно разликује плод 
од дрвета, и ако се изражавају једном речи. При том 
треба имати на уму да је сасвим други случај кад је је- 
зику урођено разликовање плода од дрвета; јер онда, 
као на пример у француском, постоји за лрво нарочити 
израз (у француском: ротшпнег и рошег означује јабуку 
и крушку као воћке, а ропше и роше као плод), који 
није силом створен и који, према томе, значи богатство 
језика. До којих граница може немачки језик ићи у том по- 
гледу, показује најбоље реч „Рлебчтаћ!“, у којој се два- 
пута казује једно исто; јер њена прва половина (Р1еђ) 
значи „лопов“, а друга, и ако данас не постоји као за- 
себна реч, значи „крађа“ и у јасној је вези са глаголом 
„зеЏеп“ (красти). Цела реч дакле у ствари значи: ло- 
повска крађа. -— Грим, даље, с правом види израз пе- 
дантности и у претераној употреби великих слова, која 
за њега означава врхунац немачке педантерије (стр. 350). 
Јер, збиља, док се код других народа велика слова упо- 
требљавају да би се истакле најважније ствари (обично 
почетак реченице и особне именице), дотле Немци ве-. 
ликим словом пишу сваку именицу без разлике, пошто 
је за њих свака именица важна реч (Нацрћуот). Само 
овде треба приметити да Грим иде у другу крајност и 
пише мала слова и у почетку реченице, одајући на тај 
начин и нехотице своје немачко порекло. — У допуну 
свега овога иде још и напомена О. Вајзеа, писца мало- 
час наведене књиге, по којој се ниједан други народ не 
служи ни интерпункционим знацима у оној мери у којој 
то чине Немци (стр. 46). ИМ у тој се особини дакле не- 
сумњиво огледа претерана ревност Немаца да све кажу 
и све објасне. 

Грим за немачку педантност има и нарочито објаш- 
њење, тражећи јој порекло у „смотреној тачности и вер- 
ности“. Биће међутим пре да оно лежи у тамном осећању 

24 











370 Српски Књижевни ГЛАСНИК 





које Немци имају о својој склоности ка нејасности. Нико 
се, на пример, не буни против изреке: „што није јасно, 
није француски“; међутим тешко да би иједан Немац 
смео тврдити да оно што није јасно није немачки. На- 
против, њихов највећи песник (Гете) и њихов највећи 
философ (Кант) — да о другима не говоримо — одли- 
кују се нејасностима које су понекад неприступачне и 
поред најбољих коментара. Да ни код немачког језика, 
и поред све његове укалупљенести, главна одлика није 
јасност; да се он чак, на супрот француском, талијан- 
ском или енглеском, одликује извесном замотаношћу која 
подсећа на натмурене и магловите крајеве северних обла- 
сти — о томе не може бити никакве сумње. Довољно је 
само сетити се неких већ поменутих особина (на пример, 
стављања глагола на крај реченице и одвајања нагла- 
шених предметака), па увидети велику заосталост не- 
мачкога језика у погледу јасности и према романским 
и према словевским језицима. А кад се све то има на 
уму, онда се лако може разумети и претерана ревност 
Немаца да буду што јаснији, из које понајчешће про- 
изилази велика опширност, али доста често и педантност. 

Поред довде поменутих црта — за које Грим, у 
колико их додирује, има већином једно објашњење — 
пружа немачки језик још и доста других особина, каракте- 
ристичних за немачку народну индивидуалност. Тако, на 
супрот романским језицима, нарочито талијанском, који 
се одликују обиљем самогласника, па према томе и бла- 
гогласношћу, има немачки много мање самогласника; 
„јер тамо (то јест у талијанском) долазе 10 самогласника 
већ на 11 сугласника, а у немачком тек на 18“ (Мезе, 
стр. 41). М не само то, већ су одвећ чести сугласници 
понекад тако комбиновани да је њихов изговор за странца 
ако не немогућан, а оно свакако врло тежак. Изрази као: 
Фе РјПст (дужност), дег Негбз:! (јесен), ев ЉЛегрзте (јесен 
почиње, ту је јесен), ди 5слшве (грдиш), Чег Рјторј (за- 
пушач) и т. д. и т. д. свакако немају себи равних у ро- 
манским, па ни у словенским језицима. Из њих се међу- 


" рР" Р; У 
ђ РР' ЛУ + “. К| “ ~ с . 
ИРЦИ РОНА 


4 3 | 
1 
|| 
| 


~" У РЗ а: " > 
#77 (: љ 
пољ сија -е 5 


Ру ДРНРР 
реја 
4. 








О НЕМЦИМА. 371 





тим са доста сигурности може прочитати да код Немаца 
лепота спољашњега облика игра много мању улогу но, 
на пример, код њихових западних суседа Француза. То 
потврђују не само Шерерове речи, по којима Немци од 
вајкада више цене садржину од облика, већ то доказује 
и неуглађени спољашњи облик врло многих научних и 
књижевних дела. По речима Вајзеовим, „Немци често 
због садржине занемарују облик, и далеко од тога да 
својим мислима по сваку цену даду лепу одећу, они се 
на жалост и сувише често задовољавају првом одећом 
која им дође под руку... те с тога често имају заморан 
и гломазан стил“. (Страна 40). После те напомене до- 
вољно је сетити се још само Гетеовог „Фауста“, најваж- 
нијег немачког књижевног дела, које, и поред свих сво· 
јих несумњиво ретких особина, као целина пружа при- 
мер јединствене нескладности. Али потврде за то има 
још у старом германском стиху. По речима једнога истак- 
нутог немачког књижевног историка, „алитерациони стих 
скандинавског споменика „Еде“ представља само врхунац 
германских језиковних начела, кад ради енергичног и 
ефективног истицања онога што је најважније потпуно 
занемарује благогласност“ (Меуег, Ктсћага: Пешвсће Сћа- 
такјете, Вешп 1897. Стр. 6). Чак се дакле иу стиху 
жртвује благогласност, то јест лепота облика, да би се 
истакло оно што је важно по својој садржини. Овде 
још треба имати на уму да се споменута германска јези- 
ковна начела односе на стално наглашавање корена речи, 
којим се Германи одликују од осталих индоевропских 
народа, и које је у главноме очувано и у данашњем немач- 
ком језику. То је важно с тога што та сталност нагласка 
на корену речи, која у ствари значи истицање корена на 
рачун наставака, такође потврђује напред истакнуту осо- 
бину Немаца да, ради што јачег истицања садржине, за- 
немарују спољашњи облик. Јер кад. наставци, који су 
управо речи одећа, стално остају без нагласка, они онда, 
сасвим природно, губе од свога првобитног значаја, па 
према томе и од свога првобитнога облика, опадајући 
24% 


























немаривање и опадање не подиже лепоту и благогласност 

облика, већ да напротив значи опадање и једнога и другога, 

разуме се по себи. Али то јасно показују и примери. Ла: 

тинско сотти гласи у немачком Лот (рог), латинско 

јидит гласи Јосћ (јарам), оетиз гласи Ута (ветар) и 

тако даље. Наведене немачке речи имају, као што се 

| види, стално један слог мање но латинске, а кад се 
ђ ближе загледа, види се да је увек наставак тај који је 
у немачком страдао, и то само с тога што је сва сила 
: нагласка падала на корен, дакле на садржину речи. Не- 
3 посредни резултат те промене, у погледу благогласности, 
15 састоји се међутим у томе што немачке речи имају сраз- 
'% мерно више сугласника но одговарајуће латинске; јер 
ј док у латинскоме сотпи долазе три сугласника на два 
самогласника, дотле у немачкој речи Нотп долази толико 
- исто сугласника на /едан самогласник, а тиме лепота 

речи несумњиво губи. 

Али поред довде поменутих особина немачкога је- 

„ зика има још и појединих речи које, посматране за себе, 
умеју много штошта да кажу о Немцима. Тако је реч 
5ст/ест, која данас значи „рђав“, првобитно имала 
|| исто значење као и данашње 5слисћЕ (једноставан, прост) 
||: с којим је и етимолошки истоветна; реч етја о, која 
| управо значи „једнострук, једноставан“, данас по пра- 
|| вилу значи: „глуп, будаласт“. Оно што је једноставно, 
|НД и у духовном и у материјалном смислу, сматра се дакле 
као несавршено, као рђаво, док оно што је компликовано 
импонује. Да и у овом случају речи одају једну фак- 
тичку особину немачкога народа, могло би се, пре свега, 
· показати на многим примерима које пружају немачки на: 
учници и немачки књижевници. Али речитије но сви они 
илуструје ту особину данашња немачка угласта азбука, 
тако звана „готица“, око које се у последње време води 
огорчена борба. Та азбука, разуме се, није немачког 
порекла; у позном средњем веку се њоме служила цела 
западна Европа (Већаоће!: Гле дешксће Зргасће. Млеп 


~ 4 Бф он 6: - 7: 
“з "У 
372 Српски Књижевни Гласник. 
и пропадајући све више и више. Да међутим њихово за. 











О НЕМЦИМА. 73 





ипа Герла. 1904.3 Стр. 196). Али је за Немце врло ка- 
рактеристично да су је једино они задржали у општој 
употреби, а још је карактеристичније да никако не могу 
да је жртвују, и ако увиђавни људи већ годинама војују 
против ње. Последњих месеца, од кад је питање о аз- 
буци и њеној употреби по школама дошло и пред немачки 
парламенат, повела се по новинама огорчена борба, која 
по својој жучности подсећа на борбу против Бука и ње- 
гове реформе. Већина претпоставља и данас да се деца 
"и даље муче у школи, учећи две азбуке („латиницу“ и 
„готицу“), од којих је једна („готица“) уз то за децу још 
и врло тешка, но да ту угласту, компликовану и нејасну 
азбуку жртвује бар у настави. Велики поборници „го- 
тице“ боје се нарочито да тај први корак против „го- 
тице“ — њено избацивање из школе — не повуче за собом 
ти њено избацивање у опште; они наиме стално тврде да 
у њој има „нечега специјално немачког“, и још пре 
кратког времена је тим аргументом поново оперисао 


"анонимно један доктор, коме је иначе тачно позната 


историја „готице“ (Геррдоег Хецезје Хасћпсјћјеп, бр. 67, 
1911, стр. 8). У томе разлогу има несумњиво нечега тач- 
нога. Угласта азбука је, пре свега, далеко компликова- 
нија од латинице, и већ због тога мора бити ближа 
Немцима, за које су, као што је горе поменуто, „једно- 
ставно“, „просто“ и „рђаво“ синоними. Али им она мора 
бити ближа још и због тога што је и нејаснија од ла. 
тинице. И код штампаних и код писаних слова имау 
њој често толико сличности да их је лако побркати, 
и свако који је с готицом имао посла зна како је у њој 
тешко разликовати једно од другога и нека штампана и 
"нека писана слова. 


(Свршиће се.) 


Милош ТРИВУНАЦ. 











УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ИзЗложБА ХРВАТСКОГ ДРУШТВА УМЈЕТНОСТИ У ЗАГРЕБУ, 


Недавно затворена изложба Хрватског Друштва 
Умјетности није код нас била запажена; код Хрвата је 
била недовољно дискутована, и у колико је била, то је 
било без потребне одлучности да се констатује њезин 
половични неуспех. Одлачни пољски уметници, који су 
учинили да је ова изложба спадала у Европу, спасли су 
изложбу од целог неуспеха. Хрватско Друштво Умјет- 
ности може пољским гостима бити захвално на љубазном 
одзиву, као што смо им захвални и ми који смо се ра- 
довали њиховој отменој посети. Али ми нисмо захвални 
Друштву Умјетности што је контраст између домаћих и 
гостинских изложених ствари и сувише велик и тежак, 
и што нас део изложбе, који су испунили радови хрват- 
ских уметника није учинио срећним. Ја верујем да је то 
само један несрећан случај, и желим искрено да се тај 
случај не понови: Г. Г. Франгеш, Чикош, Црнчић, Ко-_ 
вачевић, Медовић и Шеноа дали су већ неколико са- 
свим успелих ствари, доказ своје вештине и своје умет- 
ности ; Г. Г. Ивековић, Бужан, Ауер извесно имају више 
ако не баш уметничких, а оно бар техничких квалитета, 
него што су на овој изложби показали. Ја верујем да 
је изложба приређивана недовољно озбиљно; она даје 
утисак једне незгодне-импровизације, и њена паргизанско- 
уметничка и тенденциозно политичка позадина није лепа. 
Требало је показати известан патриотизам, специфични 








УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 375 





хрватски патриотизам, који је волео уопште не изло- 
жити на римској изложби, него не изложити у пави- 
љону краљевине Угарске. Главна ствар изложбе била је 
слика Г. Ивековића Игоа: гех, која је требала да буде 
противтежа херојског циклуса Нејуначком времену у 
пркос, који је, израђен од хрватских уметника, чинио част 
целој уметности српско-хрватској. Тумач томе Уа: био 
је председник Хрватског Друштва Умјетноста, Г. Исидор 
Кршњави, који је жарким патриотизмом нагласио поли- 
тичко националну правоверност хрватских уметника који 
стварају хрватску, а не српско-хрватску уметност. И главни 
узрок што ова правоверна изложба није успела био је у 
томе што је цела њена динамика насилно извештачена, 
и што је ово Угаг било много више нежно него снажно. 
Изложба је чинила утисак једног рђавог салона у тр- 
говини слика и од њеног целог неуспеха она је била 
спасена само гостовањем пољских модерниста, већином 
импресиониста од сасвим европске вредности. То го- 
стовање пољских уметника у Загребу треба и код срп- 
ског дела нашег народа констатовати са задовољством, 
и треба, приказавши га, сачувати му спомен. 

Сви заједно, ови одлични Пољаци, и ако нису изло- 
жили најбоље што имају да покажу, остављају у души 
једну милостиву болећивост, неку болну словенску раз- 
неженост, меку, тамну, благу, добростиво сенсуалну, која 
одсјајује у нејасноћи контура на њиховим сликама, у 
њиховом колориту схваћеном импресионистички, у оном 
нечем свиленом што даје свечаност њиховој светлости и 
животност њиховом ваздуху. Сви заједно, они су добри 
у етичком слислу речи и ништа није лепше него радосни 
утисак да та доброта није, као толике простачке до- 
броте, досадна, и да њихова елеганција није празно: 
словна као толике друге чисто декоративне елеганције. 
Они, извесно, немају дубину симбола и моралну дина- 
мику руских импресиониста, али имају много више зи- 
нимљивости, смелији су у техници, слободнији у схватању 
и предавању; имају неку ноту католичке мистике коју 





























376 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


не могу да преведем на језик речи; и перверсни су, 
имају грације; они су доброћудно перверсни, капри- 
циозни су, и кад човек изиђе из њихове изложбе, он је 
већи господин него што је ушао. Имају укуса, и у целој 
својој импресионистичкој страсти држе меру; имају укуса, 
сви заједно и сваки за себе. Одајући, у целини, опште- 
словенски и специфично · пољски карактер, они се ди. 
ференцују на личности које више личе само себи него 
иком другом. Личећи, у целини само себи, они, добрим 
делом, личе само себи и појединачно, и што они дају то 
је индивидуално схватање сликарских предмета; и што 
треба искрено ценити, то је њихова воља да буду сло- 
бодни, и њихова храброст да не страхују од тога: 
бити светини смешан. Њихова уметничка интелигенција 
не стрши изнад просечности интелигенције уметника 
европских, и њихови таленти, сумарно узев, не дижу се 
изнад просечности европских уметника од талента. На 
овој изложби изложили су неколико најбоља од њих, — 
Филипкјевић, Чајковски, Станиславски, Мехофер, Гвоз- 
ђецки, Војтех, на пример — али то су још увек само 
одлични уметници од талента, и ниједан се не диже до 
светиње генија; па ни међу онима који на овој изложби 
нису представљени и коју су, такођер, одлични, нема 
генијалног уметника : Виспијански покојни, Бијегас, смели 
вајарски симболист и импресионист, затим, Малшевски, 
којим се поноси аустријски павиљон на овогодишњој 
римској изложби, после, Стахијевић, Војткјевић, Панкје- 
вић, Дуниковски, само су таленти. Ни њихови славни 
покојници, Михаловски, Суходолски, Гротгер, Матејко и 
Сјемирадски, нису били на висини генија. Па ипак је 
пољска уметност једна европска уметност, солидна, 0 
којој се води рачуна. То је отуда што су у току кул: 
туре на западу, и, нарочито, што иду упоред са разво“ 
јем европске естетике и уметничке технике. Личећи нама 
својим неуједињеним и разривеним националним орга: 
низмом, Пољаци нам не личе својом господским др- 
жањем и својом бившом и садањом потребом умет- 


у 
|| 
| 
4 
|| 
|| 
| | 


. . а _ећа 
" рути С 
. А А и 
ПИР ИН 


ма, У) 
пл лава 


Р 
~ ага 





Уметнички ПРЕГЛЕД. 371 




































ничког уживања; они осећају силну потребу естетичког 
луксуза још и данас, када, као и ми, осећају потребу 
уједињења свог народног тела. Дигнувши се на ступањ 
савремене културе, њихови уметници проналазе оно што 
је општечовечанско у специфичним западним национал- 
ним култарама, и, асимилујући културна блага која при: 
мају са запада, они дају савременим средствима и на 
савремен начин изражај своје националне душе. Тако 
они дају уметничка дела која носе специфично пољски 
карактер, а имају европску вредност и чине саставни 
део модерне уметности. Сјединивши општесловенску ми- 
лостивост и свој пољски аристократизам са импресиони- 
стичком техником и са храброшћу бити свој, они су 
дали своју уметност, која је доиста добра. Та је умет: 
ност, као, у основи, и цела модерна уметност, уметност 


"низам у модерној ликовној уметности, који је до свог 
пуног изражаја дошао, до сада, само у сликарству, значи 
индивидуализам у уметничкој техници; истицање своје 
воље према спољашњим факторима: друштву, лично- 
стима, стварима; подређивање естетичких форама својој 
естетичкој вољи. То је суверенство уметничког схватања, 
„уношење себе у предмет који треба да буде представ- 
љен, интроицирање уметничког душевног момента у сам 
израз предмета. Линија и боја схватају се лично, не 
онакве какве су оне објективно-интерсубјективно, него 
онакве какве су често субјективно дате у извесном мо- 
менту. Ту је велика надмоћност модерне уметности над 
античком, и класичком: стара уметност изражавала је 
своје предмете онако како они интерсубјективно изгле- 
дају; модерна уметност их изражава онако како они 
изгледају субјективно. Право уметничке личности избило 
је у нашој уметности свом силином : отуда имамо толико 
аберација укуса, толико бизарног и апсурдног, с једне 
стране, отуда и толико занимљивог, новог, вријућег, искре- 
ног, непосредног, душевног, с друге стране. Слобода 
уметничког стварања данас је прећутни постулат умет- 


(а 


импресионистичка, јер је индивидуалистичка. Импресио- 











378 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
ности, и колико правих уметничких личноста имамо то- 
лико имамо и схватања и стилизација. у 
Кад се класични Веласкец одметнуо од конвенцио- 
налног класичног црно-смеђег основног тона, и тај мрки 
тон заменио својим светлијим тоном сребрнасто-сивим, 
он није могао ни слутити којима је све сликарским јере- 
сима постао предходник. Веласкецове имитаторе у коло- 
риту треба благосиљати : они су, угледајући се на његову 
слободу схватања, тражили своје колорите, богатили тех- 
ничка искуства, нужна за нове начине бојења и слагања 
боје, приправљајући тиме могућност да се појави први 
потпуни импресионист, Мане. Овај „родоначелник“ им- 
пресионизма, — како би се изразио наш ортодоксни 
естета класицизма, — извео је целу револуцију у сли- 
карству и дао типски изглед модерне слике. Мане се 
„побунио против сликара који су гледали интелектом 
место очима, и нашао је начин да наслика душу пејзажа: 
светлост и ваздух у њему. Место да се покоравао ана- 
томији, он се предавао својој импресији, сликајући фи- 
гуре онако какве су биле у његовој души. И ако и за 
кога, за њега и његове наследнике вреди реч Оскара 
Вајлда да је прави уметнички портрет у ствари више 
портрет онога ко је сликао него онога ко је насликан. 
Наследници његови научише како се дубље гледа у 
ствари које треба сликати: они констатоваше једну душу 
ствари која има своје радости и жалости, рађања и за- 
ласке сунца, своје носталгије и своје екстазе, открише 
мењање боја под утицајем светлости, расплињавање кон- 
тура у ваздуху, губљење маса у влази и пари, опа- 
зише треперење и блистање ситних осветљених повр- 
шина, које, насликане, значе један узнемирени плурализам, 
кад се гледају из близине, а спиритуални карактер фи- 
гуре или општу душу пејзажа свуда обилно изливену, 
кад се гледају са нужног растојања, условљеног оптичким 
законима. Осећајући нарочито унутрашњост ствари импре- 
сионисти су губили од осећања форме, и у томе је стра- 
дала њихова моделација; изгубивши од осећања масе, 








. 


УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. | 379 








они су изгубили и много нужнога од скулптора у себи. 
Али је, у накнаду за то, њихов култ схваћеног, спи- 
ритуализованога колорита донео је диференцијацију и ни- 
ансирање тонова, какво се никад пре није видело ни 
код најјачих колориста, и карактер тона, његов симбо- 
лички садржај, оно чисто душевно, сасвим лично, што 
уметник на необјашњив начин, уноси у боју, дон у ужем 
смислу речи, никад није био више изразит и никад дубље 
душеван. Инпресионизам је дошао до последње тачке 
до које се сликарство може приближити музици кај нај- 
непосреднијој, највише душевној од свих уметности. Им- 
пресионистичке симфоније боја су се, у неколико маха, 
веома приближиле дубини симфонија звукова. Импреси“ 
онизам је донео модерној души нове сензације и нове 
емоције, веома сложене, тешко објашњиве, дајући могућ- 
„ности неизмерном броју естетичких асоцијација; отуда се 
и судови о импресионистичким сликама нарочито често 
разилазе и отуда их је веома тешко критиковати: лако 
их је осетити, ако су ту диспозиције једне модерне ком- 
пликоване душе. 

Индивидуализам у схватању основна је карактери“ 
стика модерних уметника, и одступање од модела и пред- 
лошка постало је правило. Разуме се, на Западу; код 
нас то одступање није нимало правило, и ми смо имали 
незавидне храбрости да са нашим старима, врло старима, 
изиђемо на међународну уметничку изложбу у Риму. 
Зулоага толико схвата да је на граници карикатуре, Ме- 
штровић толико да је на граници гротеска, Англада то- 
лико да је у патологији, Климт толико да је у непој- 
мљивости. Изузевши Г. Г. Рачкога, Кризмана, Мурата и 
Росандића, наши уметници, и у српском и у хрватском 
делу нашег народа, далеко су од опасности да буду 
ексцентрични у свом схватању: они, у жалосној већини, 
немају схватања, и од уметничке слободе не чине целу 
употребу; они су, не уносећи индивидуалног схватања у 
своја дела, на граници баналности или су у бесмислено- 
сти. Та чињеница има свој детерминизам, као и све чи- 


























380 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





њенице овога света, и извесно је да тај детерминизам 
треба заменити другим, уневши више свести и воље у 
наше уметничке прилике. Али ја, овде, не могу објаснити 
нужност да у нашој уметности има толико консерватизма 
и толико немоћи, хоћу само да нагласим да смо у умет- 
ности, са малим изузетцима, који нам чине велику част, 
сасвим неевропски, и да нигде нисмо толико неподносно 
консервативни колико у уметности. Плодни култ сми“ 
сленог индивидуализма у нас је невидљиво мален, и ако 
има каквог индивидуализма, то је проблематични инди- 
видуализам група и аморфни индивидуализам неинтели- 
гентне и морално сасвим неаристократске масе. Код нас 
личност нема реч. Реч имају неписмепе пучке редакције 
и ћепенци; у свету који је био срећнији од нас и који 
је могао да има солидан културни развој има личности, 
и оне имају реч. Некултурни ту не одлучују у стварима 
културе, а цео културни рад своди се, у основи, на пар- 
целирање неинтелигентне масе у личности које треба да 
имају права на реч и могућност да ту реч кажу. У том 
свету цени се личност и сваки, макар како слободан, из- 
ражај душе цени се; у модерном свету модерни уметник 
није смешан; поштује се слобода уметничкога говора; 
личности имају реч. Тако је могуће индивидуално схва- 
тање, стилизовање, импресионизам; тако је могућ умет- 
нички индивидуализам. ЈИ то не само у ликовним уметно- 
стима, него у уметности у опште. Чак у архитектури, 
где је логика материјала тирански консервативна, изби- 
јају слободна схватања и индивидуални стихови: Хофман 
и Вагнер, на пример; у скулптури, која, гко хоће да 
буде скулптурална, мора бити монументална, појављује 
се такођер импресионизам и сродне школе револуцио: 
нара против укочености материјала: Трубецкој, Росо, 
Бијегас, на пример; у музици, ту су, од најјачих, Де- 
биси, Штраус, Балила, Пратела са својим неурастени: 
јама, перверсијама, какофонијама и патологијама; у по- 
езији, ту су бунтовници метрике, верлибристи, импре- 
сионисти, футуристи, Уитмен, Верхарн, Бжезина, Холц, 


Џ 





У 


Уметнички ПРЕГЛЕД. 381 





Комберт, Маринети, Буци, Палацески и толики безброј 
других. То су ствараоци индивидуалног непосредног из: 
раза својих сложених и снажних душевних погреса, про- 
изведених од осећања великог божјег света и силног 
људског живота, како се они дају савременој уметнич- 
кој души. 

Ми, Срби и Хрвати, нисмо саучесници европских 
културних конвулзија, и далеко смо од израза своје на- 
ционалне душе у својој националној култури; далеко 
смо од времена кад ће наше душевно диспозиције дићи 
на висини модерне европске културе, и кад ће бити до- 
казана наша вредност нашом културом, у једнакој мери 
модерном и националном. Најлепше што ћемо имати у 
тој својој, српско-хрватској, модерној култури, то ће бити 
наша уметност, и модерна и националаа, у довољној 
мери савремена да би била модерна, у довољној мери 
јасна, да би била модерна. Мештровић је показао како 
наш уметник може бити и модеран и националан; ови 
изврсни Пољаци казују нам како једна уметност може 
бити таква. У њима има толико специфично њиховог 
да су у опште словенском изразили и посебни пољски 
карактер, и толико савременог и солидног да су њихове 
слике изврсне и онда кад стоје поред Вангога, Уистлера 
и Монеа, од којих су научили технику коју захтева им- 
пресионистичко сликарство. ; 


Од ствари које су изложили уметници загребачке 
групе, са својим подмлатком, нисам имао уживања. После 
неколико успелих изложаба и после добрих ствари које 
су пре дали, најбољи из загребачке групе, Г.Г. Чикош, 
Франгеш, Ковачевић, Медовић и Црнчић, донели су на 
ову изложбу по неколико ствари од којих им ни једна 
не увећаза досадању вредност, а многе им неке смањују. 
Г. Франгеш је својом Елегијом изишао ван граница 
своје способности, прешавши из мале пластике у мону- 
менталну. Његова фигура на зденцу сувише је фигура 
тивна да би била масивна и монументална, и сувише 




















Ра ИЧ с МИА % 


~ · и" у со. 





382 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 
плакетска и слатка да би била скулптурална. Његови 
х“ рељефи за палату „Кроације“ у Загребу такођер су не- 
Мр скулптурални; портрети су му конвенционално средњи. 
МЕ Издваја се из неуспелих ствари, које је он изложио, 
јуљ Свеши Јаков, личећи на његове старије успеле радове у 
домену мале пластике. Г. Чикош је изложио један уљени 
ј портре жене, који је на висини његовог талента, и Еги- 
пашску Причу, којом је много подбацио, ради њене ста- 
ринске технике и празнине у схватању. Остали су прошли 
још горе. Г. Ауер је својим банално сладуњавим сликама 
Ћи: голих жена у уметничком осветљењу показао несразмерно 
Е више талента за трговачку умешност него за посвећену 
уметност; Г. Бужан, својом сликарском порнографијом, 
учинио је ружне концесије светини и изишао из умет- 
ничке аристократије; Г. Ивековић својим Угоаг гех стоји 
на висини наших старословенских сликара. Треба с по- 
хвалом изузети гутопортрет и два портрета Г-ђе Ројц, 
означене са 5. М. и М. К., затим, акварел У зашишју 

од Г. Шеное, после, два пејзажа, Јушро на Орјави и 
Мошив на Орјаве од најбољег нашег пејзажисте Г. Ко- 
вачевића. Бакрорези Г. Црнчића не одају стилиста ни 
уметника од схватања, али имају своју вредност ради 
солидности технике и ради извесног веризма у прикази- 
вању старог Загреба. Изложба је изнела и два млада 
талента, Г. Мирослава Краљевића и Г. Бранимира Петро: 
вића. Први се представио својим аутопортретом са снаж- 
ном моделацијом израженом карактерном модерне тех- 
нике; Скица вола је врло добра као скица, рађена са већ 
савладаном техником и са јачином осећања. Г. Петровић, 
познати загребачки карикатур:ст, укусно је декорисао 
одељења изложбе својим оригиналним фризовима. Остали 
радови у хрватском одељењу или су врло средњи или 
слаби. То су радови дилетаната или ђака уметничке 
школе које би требало споменути кад би их требало 
похвалити. Тако је хрватска изложба прошла несрећно 
и недостојно Загреба и самог Хрватског Друштва Умјет- 
ности, које је до сада приредило неколико добрих изло- 





. к 
_ладившело пелбса. ан аи 


= а ("Р ђ 
5 л р" а “ 
4 а ; Иби. ~ + 
по За == 4 
= РЦ РИИ ама долина. 








| УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 383 









5 |. ~ "= Х 
___ жаба и приказало неколико уметника од инспирације и 


_ вештине, који су ствари биле много ближе Европи него 
___што је то са овим случај. Срећа је што су гостовали 
| _ пољски уметници, који су учинили да је изложба била 
_ достојна далеко веће пажње него што им је указана, и 
_ који су на наш југ, овај наш добри југ консервативне 
демократије, унели освежавни ветар импресионизма; за 
час, барем за један час. 


3 


% 
У ~ 
њи | 


ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ. 








ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ТУРСКА ЦАРЕВИНА. —- ДЦРНОГОРСКО-ТУРСКИ ОДНОСИ. 


И ако је Мароканско Питање непрестано још брига“ 
европских кабинета, ипак се не пренебрегавају и при- 
лике у Турској. Турска царевина стално занима европ- 
ске државнике. У њој увек искрсне по нешто ново или 
се понавља старо. Кад је, како тако, приведена крају 
побуна у Малисији, јавило се незадовољство међу оста- 
зим Арбанасима. Мухамедански Арбанаси неће да изо- 
стану иза католика Арбанаса; траже исте олакшице које 
су добили Малисори-католици. Миридити, Дебрани, и цела 
она поворка племена и фисова у косовскоме, скадар- 
скоме и јањинскоме вилајету, неће да плаћа порез на 
стоку, неће да служи војску, а хоће своје судство и оби- 
чајно право, хоће своје чиновништво и администрацију. 
Власти не могу у томе погледу да учине ништа, и не- 
задовољство се шири, организује све јаче и боље. Сви 
су изгледи да ће, до године, оно добити карактер јед- 
нога већега, ако не и општега арбанаскога покрета. По- 
крет ће добити аутономистички карактер, и имаће ве- 
ликога изгледа на моћну потпору са стране, зато ће бити 
много значајнији од сличнога покрета у Бугарској за 
Маћедонију. 

Сем овога јавља се сада и Критско Питање. У фе- 
бруару месецу идуће године истиче рок петогодишњем 
мандату врховноме комесару Заимису, којега је Европа на- 
значила за тај положај. С једне струне Крићани и њихова 
народна скупштина, с друге стране „Блистателна Порта“, 
мисле да ће, бити то згодна прилика да се коначно реши 











Политички ПРЕГЛЕД. 





– 





Критско Питање. Свака страна има своје решење. Кри- 
ћани мисле да има само једно правилно решење: при- 
саједињење Крита садашњој краљевини Грчкој. Од сто 
година на овамо, они су само то желели и на томе ра- 
дили. Ни органски устав, ни Халепска Конвенција, ни 
аутономија под гарантијом Сила, ни постављање грч- 
кога краљевића Борђа или Заимиса за критскога коме- 
сара, нису могли ратоборне Крићане да саломе и униште 
жељу њихову за сједињењем с Јеладом. Они су толико 
на томе радили да се за Крит може слободно рећи да 
је саставни део Грчке, да нема ничега заједничкога са 
осталим царством турским. Турски државници садашњега 
режима опет су мишљења да Крит треба да се причврсти 
" старом везом за царство и постане само један саставни 
део отоманске империје. Они нису још озбиљно претре- 
сали питање о томе да уступе Крит за новце, и ако су 
донекле тај принцип усвојили били за питање о Босни: 
и Херцеговини. Могућно је да многи од турских држав- 
ника и мисле да је много боље примити готове паре за 
једну однарођену провинцију, него ли издавати велике 
суме новаца за војне окупације, блокаде, поморске де- 
монстрације, и рђаву ситуацију у Европи за Крит, који 
се већ сматра као Грчки. Они тако мисле, али не смеју 
ни да то признаду, ни да чине први кораке. Ово не 
смеју чинити сада мање но икад. Младотурски режим 
преживљује једну кризу; овакав покушај могао би га 
упропастити. 

Као пре годину дана тако и сада у кабинету Хаки: 
паше дошло је до сукоба између министра војног и 
министра финансија. Унутрашњи разлог је увек исти; 
Младотурски Комитет не може да трпи свемоћ Махмуд- 
Шефкет паше, која све више личи на диктаторство. Мар- 
товски јунак постаје све безобзирнији у својим зах- 
тевима и раду; устав, закони, наредбе, прописи цивилних 
власти за њега немају значаја. У своме министарству 
ради како хоће и троши немилице за војску. Као и ра- 
није, кад је Џавид-беј био министар финансија, тако и 


25 








Ји 


386 Српски Књижевни Гласник. 





сад Махмуд-Шефкет неће да прави буџет министарства 
војног у границама државних прихода, нити хоће да 
допусти контролу над трошковима који се чине у војсци. 
Ни Џавид-беј тада ни Наил-беј сада, нису могли да до- 
пусте то двоје, поред све жеље да турска војска што 
пре изиђе у ред добро опремљених европских војски. 
Отуда сада сукоб између министра војног и министра 
финансија, дакле и криза Хаки-пашинога кабинета. Ве- 
лики везир Хаки-паша је стао на страну министра фи- 
нансија, и то су одмах прихватили Младотурски Комитет 
и његови органи у Цариграду. Младотурски Комитет 
овога пута има да, или одстрани Махмуд-Шефкета или да 
подвргне његове радње контроли и својим наредбама. 
Могућно је да ће до нових избора, који се спремају по- 
лако, из потаје, остати Хаки-пашин кабинет, који је 
морао већ жртвовати Рифат пашу, министра спољних по- 
слова, али ће криза у њему стално постојати због тога 
сукоба. ј 

Руско немачки споразум односно Мале Азије, који 
је закључен у Потсдаму и сада потписан, направио јеу 
Цариграду непријатан утисак. М овај споразум, као и 
онај руско-енглески из 1907 године, тиче се највише ру- 
ских интереса у Персији и неких повластица немачкој 
трговини у Азији. У оба споразума мало се водило ра- 
чуна о турским интересима у Персији. Отуда поступни 
преокрет у мишљењу цариградске штампе, па сигурнои 
неких турских политичких чинилаца. Улога Немачке, коју 
су Младотурци и турски војни управни кругови сматрали 
досада као најис«ренијега пријатеља, почиње изгледати 
загонетна, сумњива. Најпре Аустро-Угарска у малисор- 
скоме питању, а после Немачка у истом питању и у пи- 
тању азијских жељезница, приказују се Турцима у улози 
врло заинтересованих пријатеља. Трезвени људи почињу 
се питати сада: да ли Турска може са њима и са ким 
треба да буде. Питање је постављено и о њему се пише, 
разговара, дискутује. Присуство турског престолонаслед“ 
ника Јусуф-Изедина на маневрама немачке војске, и 








Политички ПРЕГЛЕД. 387 








срдачан дочек приређен од румунског краља у Синаји, 
није могао да изглади сумње које ставља после себе 
потсдамски уговор. Сумњу појачава претпоставка да 
сем овога уговора, који је публикован, има и један до- 
датак у уговору, непубликовани и тајни уговор, који 
се тиче непосредно турских провинција у Малој Азији. 
Журба Високе Порте да што пре постигне споразум 
с енглеском владом односно железница у Малој Азији 
и да изравна несугласице, показује да и турска влада има 
исту сумњу коју и други озбиљни турски листови и људи 
од угледа. 

Спор између Васељенске Патријаршије и Порте од- 
носно отварања школа, патријаршијских, привилегисаних 
сведоџаба учитељских и њихових потврда, донекле је 
регулисан. Порта је учинила неке уступке, Одобрила је 
да могу и даље постојати патријаршијске школе које су 
до сад постојале. Школске програме допустила је да одо- 
бравају патријаршијски митрополити, а тако исто да по- 
тврђују учитељске сведоџбе које ће имати важности пред 
турским просветним властима. 


Између Турске и Црне Горе завршени су преговори 
који су вођени последњих неколико месеца о исушивању 
скадарскога блата, и о свези црногорске железнице са 
будућом јадранском пругом. Порта је дала изјаву да је 
уступила регулисање Скадарскога Језера друштву које 
ће градити јадранску жељезницу и да Црна Гора неће 
подносити за то никакве трошкове, нити ће бринути о 
радовима за то. Поред ове, Порта је дала и другу изјаву 
која се односи на железнице. Порта је уступила истоме 
друштву коме и проучавање и израду трасе јадранске 
железнице, проучавање крака Сан-Ђовани ди Медуа—Ска- 
дар. Кад то буде готово, онда ће се утврдити на којој 
ће се граничној тачци спојити црногорска железница 
Бар-Вирпазар са пругом код Скадра. И тако је питање 
о јадранској железници на путу да буде повољно решено 
и по Црну Гору. | ИНОСТРАНИ. 


ОАЗЕ асте ат. нерејивЕ 25 ж 


МУ 
—= 
о цичи 











ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


ШАНТИЋЕВА „ХАСАНАГИНИЦА“. 
(Утисци једнога читаоца). 


Свака земља има свој карактер и, према томе, своју 
љепоту. Да се тај карактер и, нарочито, та љепота схвати 
и умјетнички прикаже, изискује се не само оштро оком 
вјешта рука, него и сродна душа. Већина нас осјећамо 
неку конфузну, пјесмом обојену љубав према рођеном 
крају, према оној особитој груди земље, на којој смо први 
пуг челом пали и у којој живимо. У некога је та љубав 
млака, површна, у неким случајима натруњена непри- 
јатним успоменама из дјетињства и ране младости; у 
другога је јака и силна, као крвне везе и стољетни, у 
крв прешли обичаји. Но била она свјесна или бесвјесна, 
јака или млака, та љубав, или оно што је од ње преостало, 
сачињава свуда и свагда основу, скелет нашег физичког 
и моралног бића. Сви, колико нас је, носимо у души то 
основно обиљежје, али је само истински пјесник и ро- 
ђени артист кадар да му похвата растркане стихије и да 
их сазда у једном циглом, свијетлом потезу. Понекад је 
сликару довољно неколико црта, а пјеснику неколико 
ријечи, па да нам прикажу насмијану љепоту или мрачну 
суморност једнога краја, особиту јасноћу небеског свода 
или блиставост морске пучине Неке јадранске „марине“ 
Климента Црнчића утјечу на гледаоца као фрагменти на- 
сликане биографије. Ко се, на другом пољу, не сјећа 
Станковићеве Врање, оних сунцем обасјаних винограда, 
пуних „ваздуха што мирише на испуцало грожђе“2 Опо- 


| 
| 
| 
| || 
= | 
% 
: 
|" Ц 
1 | 


ПИ ЦК РРУ- 


ЗУУР 





~ еј 
"_ 3 | 
Р | , 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. Беј 389 





менимо се, нарочито, пластично-лирских пејзажа Алексе 
·__ Шантића, оних његових жетелачких идила у тихим брд- 
ским предјелима: 


Гдје с букве шуште бајке давних дана 


и вјечито подрхтава буколичка душа старе земље Хер- 
цегове ! 

Алекса Шантић је, као мало који наш пјесник, знао 
да изрази ту нијему, интимну, скровиту везу између чо- 
вјечје душе и природиног живота. Читајући неке поетске 
описе, човјек и нехотице помишља на утисак што су га | 
примитивни људи морали имати у дјевичанским реги- | 
онима, у којима се први пут разлијегала људска ријеч. || 
Стоји свакојако факат, да док у осталих наших гајитеља 
пјесничког пејзажа превлађује оно што Французи назваше 

„ „је ртогездаце“, у Шангића, на против, превлађује емо- 
шивносш, музика. 

Разумијмо се: музика унутрашња, или, другим ри- 
јечима, поезија универзалног живота. А то долази отуда, 
што Алекса Шантић није штури реторичар, којему је 
само до звучних и блиставих строфа, него богодани пје: 
сник, у чијим стиховима игра бИло читаве природе. 


Како је до тога дошло, те је овај наш лирски пје- 
сник, овај поетски тумач наивне природе, који је толико 
година гајио једино поезију лирску и буколичку, одједаред 
осјетио у себи позив за драму и позоришне фикције — 
не бих знао казати. Биће да је ту било и малко угле- 
гања на другога. Тек, прелазећи на то ново поље рада, 
он је у драмској слици /700 маглом узео најприје за 
предмет ону љубав ка родној груди, о којој сам малочас 
говорио, па је са те специјалне, патриотске и ностал- 
гичне љубави, смјелим скоком прешао на љубав сексу- 
алну, на љубав страствену, на љубав хот #5ожју. Задњи 
Шантићев драмски оглед, то је позоришна слика Хаса- 
нагиница, којој је предмет узет из познате народне пје- 
сме истог имена, која је у своје вријеме толико интере- 
совала великог Гетеа. 














Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


390 


Чудан је, доиста, удес овог народног умотвора! 
Прве трагове налазимо му у чувеном далматинском пу- 
топису опата Фортиса („Мас то т Раппала“), који је изи- 
шао 1774 године, иу ком је први пут на талијанску прозу 
преведена болна пјесма, „ја сапхопе дојепје — како јој 
талијански натпис гласи — дела пођПе зроза Ф# Аззап- 
аса“. Отуда је Хасанагиница, више или мање кришом, 
прешла у француску књижевност. Познате су већ сакате 
и апокрифне пјесме о племенитој хануми, што их обја- 
више Шарл Нодје и Проспер Мериме („Та Фошила“). 
Неки оглашени словенски пјесници, као Пушкин и Миц- 
кијевич, повјероваше у аутентичност Меримеовог фран- 
цуског препјева. Но најзад је цијела та ствар откривена, 
и данас је и Французима тачно познат извор чувених 
мистификација чувеног автора Кармене и Коломбе. Ко. 
лико је мени познато, ово је трећи покушај да се ова 
народна пјесма драматизује. Први, канда махом неуспјели 
покушај, везује се за име једног Србина (Г. Д. Тодо- 
ровића); док нам је другу драматизовану Хасанагиницу 
дао Г. Милан Огризовић, хрватски књижевник, у сво- 
јој троактовној драми, која је приказивана у Загребу. 

Шантићева Хасанагиница, драмска слика у једном 
акту с пјевањем, написана је сва у изворним стиховима, 
без и најмање позајмице из народног оригинала, из ко- 
јега је, обратно, толико стихова узео и (понекад врло 
згодно) у дијалог уткао његов претеча Огризовић. Шан“ 
тић је анегдотичну садржину народне пјесме много пла-“ 
стичније и много збијеније обрадио, него што је то учинио 
хрватски писац, али би опет зато превећ било казати, 
да је као драматург своју сврху постигао. Ја се, може 
бити, варам, али ми се једна слаба тачка, колико у хр- 
ватског толико у српског писца, чини мотивисање Хаса- 
нагиничиног прелома, јер је дотични узрок одвећ ситан, 
а да би на позорници (гдје недостаје времена за суп- 
тилно образложење) могао да оправда Хасанову срџбу 
и његово непопирљиво држање до задњега часа. Истина, 
тај је узрок поменут и у народној пјесми, али је друго 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 391 








нешто пјесма, нарочито народна пјесма, гдје је много 
тога у елиптичној форми изражено, или само наглашено, 
те читаоцу остављено да празнине својом фантазијом сам 
попуњује, — а друго нешто драмска игра, у којој свако 
дјело треба да је, тако рећи, одипљиво психолошки 
оправдано. Можда би ту други какав зр:715 тоџеп био 
боље оправдао Хасанагин поступак, и у исто доба знатно 
појачао драматски елеменат у комаду, а то је могла бити 
евентуална агина љубомора; разумије се, неоправдана и 
беспредметна љубомора, али тек за заплет и расплет 
драмске радње веома подесна. Што би се писац тиме 
био одмакао од изворног текста, не би никаква штета 
била. Драма, која је живот, не мора баш да пјесму (која 
је фантазија, сан) узастопце прати у свима њезиним на- 
ивностима. Разни талијански пјесници — од Силвија Пе- 
лика до Габријела Данунција — који су преда се узи- 
мали да драмски обдјелају чувену епизоду о Риминској 
Невјести из Дантова Гакла, ишли су у својој слободној 
интерпретацији до крајњих граница. Што су они готово 
махом промашили циља, томе није криво било њихово 
зе одмицање од оригинала, него је крива била недостижна 


+ љепота и скулпторска концизност угледника, са чиме су 
| као умјетници имали да се боре. Ни Шантић се, иначе, 
. није махом оригинала држао. Он је много што-шта на- 


ж просто заобишао. Уз то је гдјекоја појединост из народне 

2 пјесме, која је за обиљежење карактера и за ток радње 
у била од велике важности, напоменута тек узгред и ле- 
тимице, као на пример улога агиничина брата, бега Пин- 
ЊЕ, теровића, и његово наваљивање да му се сестра преуда — 
5 моменат врло важан за објашњење друкчије необјашњи- 
| вог поступка заљубљене Хасанагинице, која је к томе 
још и мати петоро дјеце. Уопће је, у Шантићевој 
драми, несхватљиво потпуно игнорисање овога лица, које 
у размирици између двоје супруга узимље толико удјела, 
да је у народној пјесми његова појава испунила добру 
трећину цијелога састава. То је, рекао бих, у стварању 
оиттипо-а за прихват карактера главне јунакиње била 
једна погрјешка. 











392 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Алекса Шантић је један истински лиричар, који 
брекће снагом и живом, али — ма што о том мислили 
модернистички ускоци на позоришним даскама — ли: 
рика није драма, ни обратно, а живот има своју логику. 
Ма да слушаоци из партера на позорници, иза особа које 
су у радњи, радо гледају пјесника Алексу Шантића иу 
сласт гутају поезију што се извија из“ његових стихова, 
они не могу опет зато очи да затворе пред дјелањем ње- 
гових лица. Према томе, ако се ја у своме суђењу и опет 
не варам, рекао бих да драмској истинитости у овом ко- 
маду веома смета и сам завршетак, како га је пјесник 
смислио у своме позоришном препјеву. Је ли могуће, је 
ли психолошки оправдано, да онај Хасанага, којега љубав 
тако страшно мори, може у задњем, критичном часу да 
устраје у својој нарогушености, те да не попусти севдаху 
који га елементарном силом гони у наручје његове верне 
љубег ИМ како то, да пјесник није увидио е је онај ја- 
довити Зејнин састанак с дјецом одвећ страшна ствар, 
а да би га Хасаново срце могло издржати, па да не 
омекша, не проплаче, те да своја права не затражи, 
успркос ма којем свјетском обзируг Узалуд ме пјесник 
увјерава да је Хасанага онако поступио из неког тобоже 
увријеђеног поноса, јер за јунака 

Да је брука и ругоба 
Пољубити ружу данас, 
Што је с ногом згази јуче; 


ја велим опет зато: ако увријеђени понос има своју ло- 
гику, има је кудикамо у већој мјери и љубавна страст, 
мада то није ни логика Аристотелова, ни логика Стјуарт- 
Милова. У Огризовића је, по мом мишљењу, расплет у 
толико хуманији, што се у његовој драми заљубљени 
супрузи измирују и једно другом у наручје падају, бар 
у задњем тренутку, у очи саме катастофе. 

Но на страну то, и остављајући изван дискусије 
драматску вриједност Шантићеве позоришне игре, при- 
знати се мора да је све оно што нам његова лица са 








ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. : 393 





позорнице кажу, несравњиво љепше казано, но у њего- 
вих предходника у овоме послу. Шантићев стих цизели- 
ран је безмало увијек с ријетким умјетничким укусом, а 
тачке „од ефекта“ размјештене су с много разумијевања 
на згодним дистанцијама, тако да радња и, према томе, 
интересовање публике не би нигдје требало да малакше. 
Ради примјера, навешћу овдје уломак диалога између 
Мериме, Хасанагине мајке, те Златије и Зерине, Хасан- 
агиних малих кћери, диалог који се води мало трену- 
така уочи доласка Хасанагинице на јадовити састанак 
с дјецом: · 

ЗЛАТИЈА и ЗЕРИНА. (Дотрче на лијева врата. Златија носи грану 
бехара, а Зерина држи за крило једног бијелог лептира који трепери). 


КЗ 


Нено, нено! Види, види! 


МЕРИМА. (Спуста се на кољена па пригрли и љуби дјецу, док 
је мрачан и блијед Хасанага клонуо на миндерлук и ухватио се 
за чело). 

' 


Срца моја! крила моја! 
Златија. (Пружајући бехар). Убрала сам теби. 
Ево, нено, на ти! 


МЕРИМА. Нека, нека, 
Миле очи, душо мека! 
Није. није бехар за ме, 
Нит га старој мени нуди! 
Ти га носи и мириши 
И ко бехар тако вазда, 
Мила душо, чиста буди! 


ЗЕРИНА. А гле, нено, ја лептира 
Ухватила! 
Он на ђулу а ја лако 
Па за крила! 


МеРима. _Е вјешта си, благо моје, 
Најмилије! 
Кад и срећу видиш тако, 
Ухвати је! 
А сад пусти, пусти крило 
Свом лептиру ! 
Нека лети својој кући, 
Своме миру !... 


ЗеринНА. А зар лептир има кућу: 








394 Српски Књижевни Гласник. 





МЕРИНА. Има душо. 
ЗЕРИНА. А тде му је: 
МеРИМА. – Тамо, гдје се булбул! чује 

И косовци из гнијезда... 
ЗеРИНА. Па како он спава, нено: 
МЕРИМА. Спава, благо, као и ти! 
ЗЕРИНА. Је ли 'вако (показује руком) на душеку : 
МЕРИМА. Радознале очи моје, 

Он постељу има меку —: 

Душеци му росни ђули 

И зумбули, 

А јастуци љиљан рани 

И мелешка...= 

Пусти, пусти, не мучи га, 

Злато, више! 

Ва дому га мајка чека 

И уздише... 


Покрај добрих и лоших страна у овом драмату, | 
и с обзиром у првом реду на особу насловне јунакиње _ 
која није, чини ми се, довољно израђена, могло би се 
поуздано рећи да Шантићев комад није још цвијет, већ 
да је то — уз своје близанче /10д Маглом — један дра- 
гоцјени пупољак у нашој књижевности. Позоришне спо-. 
собности Алексе Шантића још су — види се — послабе, 
али се трагови драматског дара, у овом другом огледу 
његова пера, почињу јасно да наглашују. Будућност је, 
разумије се, у рукама богова; али ми имамо опет разлога 
да се од новог драматурга, у будућности, надамо само 


добру — добру и бољему. 
„МаРКО ЦАР. 





ВТОРИ ПОДГОТОВИТЕЛЕНЂ Славански СЂборђ вђ Со- 
Фил, Издава Славанското Благотворително Дружество вљ 
Бљлгарил. Софиал, 1911. 





У овој књизи је прикупљен и хронолошки сређен 
рад прошлогодишњег Словенског Конгреса одржаногу 
Софији од 24-27 јуна. Објављен је списак свију лица 

1 Славуј. | = 

2 Љубица. 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 395 








и друштава која су позвана на конгрес; донесене су фо- 
тографије Организиционог Комитета, као и многих видних 
представника на конгресу — већином Руса. Публиковане 
су поздравне речи представника свију словенских народ- 
ности на дан (24 јуна) свечаног отварања конгреса (Др. 
Крамаржа, Ал. Гучкова, С. С. Бопчева, Др. Кошутића, 
Др. Тресића-Павичића). Подробно су описане манифе- 
стације софијског грађанства, приређене у знак пажње 
словенским гостима. 

Саопштени су у изводу реферати : Г. Т. Данаилова, 
професор софијског Университета, „Положај Бугарске у 
погледу социјално-културном и економском“ и Косте 
Стојановића „О економском положају Србије“, читани 
на првој општој седници (24 јуна по подне). Даље, ре- 
ферати читани на другој општој седници (25 јуна пре 
„подне): Г. Радуловића, публициста из Сарајева, „Садање 
културно стање Српских Земаља“ и Др. Ив. Златарова 
„Трговинске везе Бугарске са словенским земљама и улога 
трговачких комора за појачавање тих веза“. Са своје 
прецизности и прегледности, ова четири предавања главна 
су тековина Словенског Конгреса. У њима је у кратко 
културно и економско стање српског и бугарског народа 
изнесено пред форум интелектуалних представника це- 
лога Словенства. 

Донесени су, исто тако, у изводу предлози и рефе- 
рати двеју посебних секција: културно-славистичке и еко- 
номске. Рад културно-славистичке секције: Референти: П. 
Нојков, професор софијског Университета, „Неке особе- 
ности бугарског образовања“; Др. Вратислав Черни, из 
Прага „Словенски туристички савез“; Козаров, из Трнова, 
„Туристика и њено значење за Словенство“; Ховорка, 
прашки делегат, „Организација словенских књижевних 
тржишта“; Т. Балан, „Свесловенски речник“; Б. Цонев, 
професор софијског Университета „Свесловенска енци- 
клопедија“ ; Б. Вошњак, словеначки делегат, „Каталог 
популарних књига за народне библиотеке“; Павле По- 
повић, професор и Д. Анастасијевић, доцент београдског 

















396 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Университета: „О узајамности рада на словенским универ- 
ситетима и поштанском савезу међу словенским државама“. 
Економска секција донела је, са своје стране низ од- 
лука за узајамно појачавање трговинских веза међу Сло- 
венима приређивањем конгреса и изложаба и уређењем 
информационе и експедитивне службе. А једна од њених 
најглавнијих одлука јесте: „Установа словенске банке 
ради појачавања међусловенских трговинских веза“. 
Колика обилност у корисним предлозима и од- 
лукама! : 
Словенски Конгрес привукао је био на се пажњу 
не само целог словенског света, него и свеколиког европ- 
ског јавног мишљења. На жалост, од шумних речи до 
дела постоји увек бескрајан простор. До сада није ни 
један предлог остварен, нити је ико, у опште, то и по- 
кушавао. У сваком случају, ова књига заслужује пажњу 
своју словенских кругова, поглавито ради тога што су 
у њој изнесене идеје данашњих представника неосла- 
визма, које ће, можда, још дуго чекати на остварење. 


М. Ђ. М. 











ЊУ ЈЕ КАКО, 





КЊИЖЕВНОСТ. 


ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ Г. МАРКА ЦАРА. — Читаоцима „Срп- 
ског Књижевног Гласника“ Г. Марко Цар је познат и као 
приповедач. Девет од својих приповедака и слика Г. 
Цар је сада штампао у засебну књигу: Рптогке (Задар, 
1911; 80, стр. 183). Ту су приповетке: „На Јадгапи“, 
„Ктајем! и 1хопапзјуц“, „Мојпа 1 пут... п ђгакц“, „Та ћога 
тога“, „ашта и Качетики“, „02 хенки пизи“, „Тап- 
јаппа Одкеја“, „Одје Козоус1 зиде“, „~гојапка“). Све те 
приповетке имају занимљиве предмете, и са интересом 
се читају. Има у њима пријатних описа живописних ти- 
пова и средина („шта и Качекфики“), и драматичних 
догађаја („Одје Козоус! зиде“). Све то је писано са књи- 
жевном пажљивошћу, са много више пажљивости но 
спонтаности. Г. Цар у овој књизи има критичарских осо- 
бина које му сметају да буде добар приповедач. Све се 
у овом свету плаћа, и критичарима није дато да буду 
добри приповедачи. Они сувише добро познају занат 
и рад по рецепту, да би могли у приповетци и по- 
езији бити спонтани, своји, природни и некњишки. На 
жалост, то нам је општа судбина! У осталом, после Стје- 
пана Митрова Љубише, Сима Матавуља и Ива Ћипика, 
који су нас размазили, није тако лак посао давати добре 
далматинске приповетке. 


Друга књига Г. Цара, „Саво Бјелановић“, изишла 
је у Дубровнику, у издању дубровачке Матице Српске 
(„Мала Библиотека“, књига 2). Г. Цар је у својој младо- 
сти радио поред Бјелановића, оснивача и вође српске 
странке на Приморју, даровитог уредника старог „Срп- 
ског Гласа“. Г. Цар је сада дао живу и топлу слику овога 
одличног публисга српског, који, је ван сваке сумње, 
имао лепих књижевних способности. Заслуге и таленат 








398 Српски Књижевни Гласник. 


Сава Бјелановића овде су јако истакнуте, и Г. Цар 
је подигао леп споменик своме пријатељу и учитељу. 
Шта више, он нас је и убедио у своје мишљење, и сва- 
како би добро било издати једну антологију Бјеланови- 
ћевих публицистичкихк њижевних радова, јер тај честити 
народни борац посведневно је у ситан новинарски новац 
раскивао злато свога списатељског талента. Матица Срп- 
ска у Дубровнику добро би учинила када би нам ту 
књигу ускоро дала. Је 


„СРПСКА ЧИТАНКА“. — Ми смо у нашим средњим 
школама имали две српске читанке: Г. Стојана Новако- 
вића и Г. Милана Шевића. Читанка Г. Новаковића, рађена 
у старије доба, и схваћена као нека врста помоћне књиге 
за српску граматику, поступно је изилазила из употребе, 
и њу је заменила читанка Г. Шевића, која има модернијих _ 
схватања, али која је рађена врло недоследно, некњижевно, 
каткада и врло неинтелигентно, и когод је био прину- 
ђен да у школи ради са њоме није био задовољан. Г' 
Милош Ивковић, у чланку „Настава српског језика у 
средњим школама“ („Српски Књижевни Гласник“, књ. 
22, стр. 820-822) изнео је идеју да српска читанка буде 
поглавито помоћна књига за књижевно образовање и за 
историју српске књижевности. Ту идеју прихватили су 
Г.Г. Павле Поповић, Јован Скерлић и Милутин Драгути- 
новић, и у своме реферату о читанкама за средње школе, 
истакли су потребу нове читанке која би била „мала ан: 
тологија целе српске књижевности“. Ту идеју примио је 
и Главни Просветни Савет, као и ову нову „Српску Чи- 
танку“, коју је у том смислу пажљиво и умешно изра- 
дио Г. Ивковић 

Нова „Српска Читанка за први разред средњих 
школа“, која је ових дана изишла у лепом издању Г. Г. 
Кона, има за циљ: да ученике упозна са писцима наци- 
оналне књижевности, да им да прве књижевне појмове, 
да их учи што чистијем књижевном језику којим се данас 
пише. Зато Г. Ивковић није дао књизи фолклорни ка- 
рактер, како се то раније чинило, примере народне умет- 
ности и народног језика од пре сто година, нити је уно- 
сио у књигу слабе и некњижевне ствари, безначајне или 
опскурне писце, као што је то радио, на примор, Г. Шевић. 
Г. Ивковић је дао радове само наших добрих и при: 
знатих писаца, оних који стварно представљају нашу 
књижевност и код којих се учи данашњом књижевном 





БлЕРЛЈЕ Ш КЕ: 399 








језику. Уз одломке дате су и слике, кратке биографије 
и карактеристике појединих писаца. Правопис и интер- 
пункција су сасвим модерни. И ако би се дале учи- 
нити извесне замерке у појединостима, ова књига значи 
један знатан напредак, и несумњиво је да ће корисно 
послужити и језичној и књижевној настави у нашим 
средњим школама. У свима београдским средњим шко- 
лама, као и у већини школа у унутрашњости, она је 
прихваћена као уџбеник, и ван сваке сумње је да ће 


она остати као једина читанка за наше средње школе. 
ЈЕ: 
КАПЕТАН ЗЕнИТ: Боенното могђцество на БлЂгаРИл 
И ОНОВА НА НЕННИТЕ СЂСЂДИ, Софија 1911, стр. 67. — 
Кад су у бугарскоме Народном Собрању почели расвет- 
љавати извесне појаве и догађаје у министарству војном 
за време министровања генерала Савова, генералови бра- 
ниоци спремили су ову брошуру. Њен писац је желео, 
приказујући у доста неповољним цртама војске турску, 
српску, грчку и донекле румунску, да увери читаоце 
Како је, истина, много потрошено на бугарску војску, али 
да зато Бугарска има данас одличну војску. Колико су 
податци овога ђенералштабнога официра поуздани о бал- 
канским војскама није нам могућно тачно утврдити, но, 
судећи по изворима које наводи о српској војсци и по 
времену када је податке прибирао, они су данас нетачни. 
Писац налази да Бугарска треба да има савезника 
у Црној Гори и Грчкој, на супрот Србији, Румунији и 
рској Оне прве су једине државе чији интереси нису 
противни бугарским тежњама. Ин. 
Ба Ена елеђево Ке капа К Став дет Ви 
ваглеп, Вешп. стр. 230 1п 89 са 30 слика. — Јоши 
трећа од књига које хвале бугарскога краља Ферди- 
нанда !. Познати лист „АЛоп МасћпсПеп“ каже за ову 
књигу ово: „Ко хоће да прикаже нову Бугарску, тај 
треба да прикаже Краља Фердинанда, који је много више 
преживео од свога народа, и који је низ година и с успе- 
хом водио сам бугарску политику“. Да ли ће се ова 
оцена допасти свакоме Бугарину> Ин. 
2 О. -– Га уег1е зиг је Кео1те сопз Поппе! 
АЧез јепцпез Тигсз соттеп! 1 а ег6е сотрот15. 1911, 
стр. 66 1п 89, Рапз,. Рјоп Моппеђ 4 Сле. — Неуморни Г. 











400 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Шопов спремио је ову брошуру да аутентичним податцима 
покаже како су садањи турски управљачи компромито- 
вали нови режим у отоманској царевини. Податци су до- 
казни и сигурни, кад утврђују низ неправди и незакони- 
тости почињених од јула 1908 до краја 1910 године над 
Хришћанима. Податци нису поуздани кад се тиче Срба. 
Г. Шопов-Офејков је у том непоправив. Од како је на 
писао у „Маћедонском Зборнику“ ону расправу о „Етно- 
графији Маћедоније“, дакле пре двадесет и више година, 
он још никако не може призна да има Срба у Маћедонији! 


Ин. 


ДРУШТВА И УСТАНОВЕ. 


Српска КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, — Књижевни Одсек 
Српске Књижевне Задруге имао је састанак 22 августа, 
и свршио је ове послове: Примљен је тајников извештај 
да је за Задругина издања примљени спис Светозара 
Ћоровића „Комшије“ враћен писцу по његовој жељи. — 
Прочитан је предлог Г-ђе Круне Ј. Мишковић да Задруга 
уврсти у своја издања дело „Косовска битка“ од по: 
којнога генерала Јована Мишковића, које она Задрузи 
бесплатно уступа. Пошто је ово дело историјски заста- 
рело, одлучено је да се не може штампати у Задругином 
издању. — Тајник извештава да је Г. Милорад Павловић 
повукао свој спис „Младост“, послат Задрузи на кон- 
курс за роман, јер жели да га попуни. — Према ре- 
фератима Г. Г. Павла Поповића и Јеремије Живановића, 
од дела која су стигла на конкурс, примљен је за За- 
другина редовна издања роман „Нове“ од Г-ђе Јелене 
Димитријевић. — Прочитан је и примљен реферат Г. Је 
ремије Живановића о роману Г. Бож. Маршићанина „Зла 
Крв“. Дело се не прима. — Маколејеви огледи „Милтон“ 
и „Бекон“ у преводу Божидара Кнежевића и Г. Влади- 
слава Савића предати су на оцену Г. Г. Слободану Јо- 
вановићу и Драгомиру Јанковићу. — Одлучено је да се 
у „Споменицу Доситеја Обрадовића“ унесе, између оста- 
лога, и снимак спомен-плоче коју је Обрадовићу на Ко- 
сову у Далмацији подигао Симо Симић, унук попа Аврама 
Симића. — Примљен је тајников извештај да је штам- 
пање овогодишњега кола већ при крају, и да ће се књиге 
ХХ кола моћи, као и сваке године, растурати од 1 октобра. 


М. 


Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 











РА. 


и ем 
Муж У 


те, 
еј Ке 
4 ' 


% 


у ји а Ту 
5 ћи Ље А мм 


иЉа 





(А РАВЕНА 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, БРОЈ 6. — 16 СЕПТЕМБАР 1911. 


У ОЛЉНПИЧАРК-А. 
(2) 

Не знам да ли ћу моћи да објасним себи како је 
то све било. И кад Онда кад сам се први пут запитала 
шта сам и ко сам ја, и кад је свирепи одговор био: 
јадна, бедна девојка, која ништа, баш ништа, не може, 
која сама себи чак ни једно обично задовољство не може 
да причини. Ето, ја не могу сама да одем у позориште, 
не могу да лутам по улицама, не могу сама ноћу на Ка- 
лимегдан, А ја бих баш волела да идем ноћу и то сама, 
да ме нико не запиткује, да нико не корача поред мене, 
да нико не дише, да ми не смета да тонем у ћутању 
ноћи и да сањам о сну тога лепог, чудног, мени тако 
драгог парка. А не могу. Поред других крупних ствари, 
не могу ни то сама. Зашто» Зато што сам бедно, јадно 
створење — девојка. 

И омрзох себе што сам женскиње. Осећала сам да 
је жени чињена од почетка живота неправда, неправда 
од природе и од људи. И да ту неправду увећам, ја 
сам мрзела себе. То није била нека страсна мржња, 
која дражи и причињава чак задовољство; то је била 

26 





402 Српски. Књижевни ГЛАСНИК. 





нека болна одвратност, неправично презирање презре- 
нога бића. 

И ја сам се освртала на цео женски род и питала; 
зашто жена живи> И одговорила: прво за задовољство 
људима, па онда да рађа кћери и синове, кћери, да буду 
понижене, као и она, и синове, да понижавају кћери 
неке њене друге. И за све то понижење шта добија жена» 
Ласкају њеној лепоти. И она, безумница, негује ту ле. 
поту и радује се кад успе да се помоћу ње допадне коме 
човеку. Ја сам се грозила. И омрзох лепоту, као да је 
она крива. Сматрала сам за срећу што сам ружна, те се 
нећу преварити да паднем у опасност да свој живот по- 
низим и жртвујем за туђе задовољство. 

Бедан циљ живота. Мени је било толико мрско што 
сам женскиње, да сам чак у говору избегавала облике 
женскога рода и место речи: прочитала сам, урадила сам, 
говорила сам: прочитано, урађено и тако даље, двоструко 
патећи при томе: и што ми је то било тешко и што 
ме је вређала неправилност језика, који сам мислила 
да знам. 

Али још више него себе и жене уопште, ја сам мр- 
зела људе који су мрзели женскиње. Како смеју да мрзе 
овце, мачке и, ако баш хоћете, и змије, кад не мрзе ву- 
кове, тигрове и змијске царевег М избраник природе, 
паметни, јаки човек, по моме мишљењу, није стајао на 
висини достојној зависти кад је могао да се поноси и 
хвали оним што је на поклон од другога добио и да се 
руга оном што је добио мање од њега. Ја могу себе мр- 
зети и презирати зато што немам ништа, и што не могу 
ништа ; али каква неплеменитост бити богат и јак и пре- 
зирати сиромашне и слабе! 

Ствар је јасна: мала је била песимист. И мала је 
била филозоф који није умео да филозофира. Сувише 
је рано почела да мисли о важним питањима живота, 
да би могла правилно мислити. 

Доцније сам ја дошла до мишљења да је „право 
јачега“ несвесна, стихијска сила, за чије постојање није 














БОЛНИЧАРКА. 408 





нико крив, јер нико није могао да га сруши, као што 
нико од бића с разумом није био узрок његовом посто- 
јању. Ја сам тада допуштала себи да за утеху маштам 
о томе, како ће, можда, некад жена бити јача од човека. 
Некад, у будућности врло далекој, кад човек дође до 
врхунца свога развијања и по природном току ствари 
почне опадати, онда ће, можда, жена, његова наследница 
у култури, пронаћи још што, отићи још даље од њега 
горе. И како тада неће бити тесногрудости и зависти, 
и све ће бити разумљиво и јасно, жена ће тада из за- 
хвалности за велико наслеђе задржавати својом снагом 
човека да не иде сувише брзо наниже. И успезаће да га 
задржава да полако, врло полако неприметно клизи 
доле. И одужиће му се што је он, идући напред ка ви: 
синама, и ако нељубазно ипак и њој крчио пута да по- 
лако, полако пође висинама културе. Али ипак човек ће, 
ма како полако, морати да силази низ брдо, јер тако 
заповедају закони природе. И тако ће човек, а после за 
њим опет и жена обилазити пслагано, генерација за ге- 
нерацијом, непрестано онај вечити круг развића и опа- 
дања, пењања и спуштања, непрестано тако путовати 
тај пут, који личи на пут око кугле земљине, непрестано 
тако док се кугла сасвим не охлади. 

После сам се смејала и тој новој својој „филозоф- 
ској“ машти. Зар је она могла бити нека утеха> Увек 
тако: данас мислим друкчије, него што сам раније ми- 
слила, и пошто видим јасно да је оно пређашње мишљење 
погрешно, верујем да је садашње правилно. А сутра, а 
до године» ИМ видим да човек у себе, као у какву слику, 
може да загледа тек кад се мало поизмакне, и онда да 
види шта ваља, шта не ваља. 

Сад се ја добро слажем са животом, прилично добро. 
А онда, кад сам била врло млада и врло сујетна и врло 
неразумна, ја сам се бесила и љутила на судбу. И можда 
баш из те моје оскудне девојачке филозофије и оног 
обилатог огорчења слабих и увређених, родила се онда 
она луда тежња да постанем велики човек, и да пока- 


26% 








РЧАР < „У“ ИРА пи ВР У д 
« А а Ри 


404 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК 





жем својим успесима тим гордим мушким људима да и_ 
женскиње нешто може, може упркос њима и упркос 
природи. Лудо дете! Као да би, чак и да сам била изу- 
зетно велики таленат, могла напркосити коме или ма за 
трунку пореметити природни ток ствари! А она моја 
жеља да останем непозната и да избегнем заслужену 
славу, можда је имала још једну тајну несвесну побуду: 
да не примим похвале оних који су досад толико вре- 
ђали нас — жене. Како је то красна сујета! 

Сад шта је, ту је. Тек онда сам ја била спокојна 
што сам ружна и сажаљевала или презирала сваку тежњу 
за улепшавањем. Спољашност и форму ја сам одрицала 
и високо ценила само садржину: душу и разум, који 
развија и расветљује душу. А ко зна, можда мала, да 
је случајно била нека лепотица, не би дошла до таквих 
закључака 2 Ко знаг МИ ко може расветлити ту сложену 
таму што се зове човечја душа» Мој разум се упињеи 
греши и доцније увиђа погрешке. То је све. | 

И ја се вратих лепоти. Вратих јој се нехотице и 
несвесно онда кад сам се преварила у себи и свему ономе 
великом чиме сам хтела да се обилато наплатим за све 
своје убоштво. Изгубивши све, ја се вратих својој љубави 
за лепотом, вратих јој се — да и она остане незадовољена. 

Заволех понова лепоту, заволех је свесно, и почех 
да жалим што сам ружна. Није то била очајна жалост, 
као што, рецимо, човек жали што је кљаст; то је била 
нека нелагодност, неко непријатно осећање од мисли да 
је људима непријатно кад морају да те гледају. И по- 
некад, усред разговора, кад би слушалац пажљиво гледао 
право у моје очи и можда био удубљен у моје паметне 
мисли, падала би ми на памет луда помисао: он види 
како сам ја ружна. И од тога ми је бивало тако непри- 
јатно, и ја бих чак поцрвенела и брзо завршила говор, 
брзо као од беде, без и мало пређашњег одушевљења. 

Бојим се да ћу се огрешити о себе ако признам да 
је то чиста сујета; све ми се чини да ту има и нечега 
другога, лепшег од сујете. 











БОЛНИЧАРКА. 


405 








Тешко ми је било што мене нису могли гледати 
као лепоту, али ми је слатко било што сам ја могла гле: 
дати туђу лепоту. Па ипак... Ах, та несвесна природа! 
Гледам једну врло лепу девојку. Ево, очи, дубоке и па- 
метне, као да те погледом нешто питају, на шта ти мораш 
истином да одговориш, јер се пред тим погледом не може 
слагати. Па онда, види уста! Зар је икада мисао људска 
могла пожелети лепши излазак из душе» А, кад тамо, 
њене дивне очи прате неку другу жену и пажљиво гле- 
дају у њену хаљину, а уста се растварају, да кажу какву 
пакосну или глупу примедбу. Зашто, зашто тако 2 И мене 
је то вређало и болело, као што би ме болело и вре- 
ђало кад би ме ко убедио да цвеће има душу и да је 
та душа ружна и гадна. 

А да ја имам такве очи, ја бих им била захвална, 
ја бих њима заиста загледала у човечју душу, да тамо 
пронађем невиђене лепоте. Да имам таква уста, никад 
не бих допустила да на њих изиђе реч без вредности. 
Али ја њој нисам завидела; и њу је природа обманула. 
И она је могла, да је умела, зажалити за нечим и запи- 
тати се: зашто немам интелигенцију, зашто немам и душу 
лепу, зашто имам само половину лепоте» Али она није 
патила, јер није знала да нема оно што нема. И ја се 
с њом не бих мењала. Само ја тада нисам могла да 
потврдим ону стару грчку изреку: што је лепо, то је 
и добро. 

А кад сам налазила удружене лепоту и добро, ја 
сам се усхићавала. Ја никад нисам завидела ; ја сам увек 
поштовала и волела све што је боље и лепше од мене. 
То је доста ретка особина, и ја допуштам себи да се 
похвалим њоме. 

Ипак, неправда је постојала и ја, која сам се ра- 
није бунила против неправде, сад сам је допуштала, одо- 
бравала. Јер ја сам више волела кад нађем обе лепоте 
удружене, дакле и да гледам и да слушам одједном, него 
само једну, душевну, или спољашњу. И после тога ја 
нисам имала права да замерим људима што их је више 








406 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





од мене занимала каква лепа девојка, која је макар и 
мање од мене паметна. 


Но природа је врло, врло ретко стварала потпуну 
хармонију обеју лепота. Увек је понешто недостајало. 
Чак и саме физичке лепоте, као и саме велике интели- 
генције и велике душе врло су ретке. 


Али има једна друга лепота, увек друкчија, свакад 
привлачна, сваком издашна, вечито велика — лепота 
природе око нас, лепота земље и неба, предео. И ја сам 
се увек обазирала унаоколо и налазила уживања кад сам 
га била жељна, и налазила утехе кад ми је бивала мучна 
празнина мога живота. 


Кад, у позоришту, још код првог чина видиш да 
је комад пропао, онда ти не остаје ништа друго већ да 
гледаш декорације. Кад је човек већ платио улазницу, 
мучно се решава да презре оно што не ваља и да изиђе: 
он остаје и даље, гледа декорације и сценерије, слуша 
музику и разгледа публику, и све нешто чека м опет се 
обазире на позорницу и ослушкује, и све се нада да ће 
се, можда, у даљем представљању ипак наћи штогод за- 
нимљиво, да ће блеснути макар само каква нова, ориги: 
нална, лепа мисао. 


Никад ми није падало на памет да се убијем. Та 
природа је толико лепа, да вреди живети само да њу 
гледаш. И ја сам је гледала како се непрестано мења, 
описујући свој вечити круг најчуднијих лепота. И волела 
сам је у дане кад је блистала бојама и цвећем, и кад је 
била сва бела; узбуђивала ме је у дане кад је била 
љупка и слатка, као детињи осмех; заносила ме кад је 
беснела, тутњала, претила и рушила; тешила ме и ле- 
чила у оне дане у каквим су први људи измислили реч 
благослов; интересовала ме и кад се тајанствено и кобно 
завијала у маглу и таму. | ~ 


Али човек не може да живи само од једнога. И ја 


сам се уморала. И тада сам одлазила у друштва, да по“ 
сматрам људе. 








БОЛНИЧАРКА. 407 








Људи! Шта се све крије под тим простим именом! 
(О, мени се чини да прилично знам шта се све крије. 
Има их тако дивних, да им се нарадовати не можеш. 
Али све дивно је ретко. Па ипак су сви људи заним- 
љиви, занимљиви што су интересантни, што су трагични, 
или смешни, или досадни. За мене су увек занимљиви. 
И ја сам их посматрала како, рамајући, корачају, и по- 
носито се обазиру на околину, која треба да види њи- 
хову елеганцију. М како слепи сигурно иду и пропове- 
_ дају видело. М како незналице нешто траже, а не знају, 
као оно некад ја, шта траже. 

Одлазила сам у друштва и гледала и слушала. 
Озбиљни, ожењени људи су вечито говорили о политици 
и топили се.од учтивости према туђим женама и тира- 
нисали или трпели тиранију своје жене. Гледала сам како 
„су жене и девојке нашег модерног века бринуле једну 
велику бригу и готово целе, дуге, светле радне дане 
трошиле скоро само на то да се накинђуре, те да буду 
модерне и лепе кад изиђу у шетњу. И да су бар успе- 
вале да буду лепе! Од свега нашег модернога времена 
оне су узимале само хаљине. М готово волеле оне које 
су мало горе од њих обучене, и мрзеле и завиделе онима 
које су лепше обучене, и презирале оне које нису ни- 
мало модерно обучене. И опажала сам да се образовани, 
паметни, културни мушкарци буне против те жалосне 
појаве и да строго критикују и осуђују женску сујету и 
каћиперство. И својим рођеним очима сам гледала како 
се ти исти људи много радије шетају и забављају са 
својим лепим и лепо обученим рођакама и познаницима, 
него са ружним и сиротињски обученим. 

Гледала сам како истрајно ласкање има чуднотворну 
моћ: набуситу гордост претварало је у снисходљиви 
осмех, а снисходљиви осмех у радост добрих, пријатељ- 
ских намера. | 

Видела сам како су зеленаши куповали за покра- 
дене новце рајско насеље вечнога живота, вечан спомен 














408 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





и вечну захвалност можда баш оне деце чије су роди- 
теље они упропастили. 


Одлазила сам у једну богату кућу и посматрала 


побожне људе, који посте, да угоде Богу, и који пале 


кандило, да угоде Богу. Али да угоде себи, они једу 
најфинији зејтин, а у кандилу горе врло прост. И ни на 
памет им не пада да су подвалили Богу, и још мање им 
пада на памет да су много више, него Богу, подвалили 
себи. М већина људи ми је личила на њих: сви су они 
имали као неки циљ и сви су ишли томе циљу — по- 
грешним путем. Сваки је, свесно или несвесно, хтео да 
се покаже бољи него што је, и сваки је, место да пре. 
вари друге, варао себе. 

Гледала сам... — али наштог Зар мислиш да ћеш 
моћи да покажеш колико је море и чега све има у њему 
ако станеш кашиком црпети из његаг Велики књижев- 
ници толико су познавали живот и толико захватили из 
њега, да је сваки од њих за време једног живота на- 
писао по више књига. Да су могли још живети, могли 
би још црпети и писати, па ипак би океан живота остао 
неиспитан и бескрајан, као што је у наше време, и ако 
су живели Толстој, Дикеис, Мопасан и други, и радили 
и много урадили. 


Мала болничарка је могла само да опажа разне б6о- 
лести које су поред ње пролазиле, да их броји, и да се 
чуди колико их има. ИМ није смела ни помислити да би 
их она могла лечити или им пронаћи узрок. И није смела 
ни помислити да би их она могла лечити или им про- 
наћи узрок. И није смела тврдити да се и она неће којом 
од њих заразити, нити да већ не болује коју он њих. 
Напротив: она се често осећала страшно болесном. Са- 
ломљена сујета је пала, и болничарка се задовољавала 
својом дужношћу: да дода воде, да промени завој, да 
успе лек, или да макар само завара болесника коме док- 
тори не могу помоћи. 








Њ 





БОЛНИЧАРКА. 409 





Међутим су године пролазиле, те године што се 
зову младошћу, те године у којима је код других љубав 
цветала срећом, или ју је вихор ломио, или немарност 
полагано сушила и убијала. А мени љубави 2 

Није било. Све што је дивно, ретко је, а што је 
ретко, не добија сваки. Па зар ја да је добијем» Ја се 
нисам ни надала. Али сам је желела. Но и то је читава 
историја. Као што се све у моме животу мењало, тако 
се и моје мишљење о љубави мењало. И њу сам ја једно 
време мрзела. 

Ја сам љубав прво нашла у књигама, јер сам врло 
рано почела да читам романе. И још онда ме је мамила 
и страшила, као што ме је увек плашило и мамило све 
тајанствено и чудно: у раном детињству, пијаница, од 
кога сам се бојала, али за којим сам радознало ишла по 
улицама; у младости, смрт, која ме је привлачили неком 
свирепом силом, која ми је причињала ужасне болове, 
али била јача од свих жеља да утекнем од тих болова, 
од својих мисли и од човека који је ту а нема га; иу 
зрелом добу, злочинци, проституткиње и лудаци. Ја и 
сад у мрачним зимским ноћима, кад напољу завија ветар, 
а у соби влада непомичност ћутања и страха, дршћући, 
мислим на оковане људе, на њихову савест и на њихово 
испаштање; с очајањем мислим на весеље и ноћни живот 
бедних, продатих створова, девојака које су некад биле 
деца, и које и сад воле цвеће, (знам да воле, јер ми је 
причала служавка једне моје другарице, да ју је једна 
од њих усрдно молила да јој откине једну само ружу); 
и са највећим ужасом паметних мислим о лудачком сну 
душевно изгубљених. И свуда бих тамо хтела да одем; 
и ако знам да не могу ничим помоћи, вуче ме нешто, 
да видим и да патим. 4 

Тако ме је нешто вукло и љубави, само што је то 
непознато изгледало много дивно, а само мало страшно. 
Ја сам њу сматрала као неку уметност која се не слуша, 
не гледа, не чита; која се само осећа. И баш стога је 
привлачна што је нејасна. ДА њен уметник је могао бити 











410 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





сваки човек. Чудновато. Љубав доноси срећу, или се 
целог века пати због ње, или се чак и умире. И баш 
стога, што је страшно и чудно, мами. Ето, толико сам 
ја знала о љубави пре него што сам ишта знала о животу. 

Доцније, кад постадох песимист, љубав ми је изгле- 
дала досадна, банална, неприродна, невешто намештена 
ствар. Ја сам још читала и људима из књига допуштала 
да воле, јер су они готово увек интересантни, али људи 
из живота, обични људи изгледали су ми бедни са својом 
љубављу. И чинило ми се да они само подражавају људе 
из књига, глупо, ружно и жалосно, као што деца у пу- 
шењу подражавају родитеље. Прочитали десет књига, 
стекли осамнаест година, и брже боље дај љубави! Уобразе 
да су је нашли и пренемажу се да су срећни или да пате. 
Разуме се да ја, овако оригинална и паметна девојка, 

4 никад не могу постати таква смешна мајмуница. Дакле, 
ја се никад нећу заљубити. 

Мало доцније, кад сам пронашла у другим књигама 
шта је управо љубав, ја сам се згранула. Дакле таког 
И учени људи то тако равнодушно тврде» И књижев- 
ници то знајуг Па зашто онда опевају и славе љубав» 
Зашто не певају о пријатељству, раду или културир 
Зашто понижавају своје таленте, нагонећи цео људски 
род да на колена пада пред том одвратном варглицом, 
завијеном у сјајну маглу, која се погрешно зове љубављуг 
О, зар је оно поетско осећање, она страсна жеља да ра- 
зумеш туђу душу и да учиниш разумљивом своју, зар 
појачање интелигенције, зар оне високе тежње да се по- 
лети небу, зар она неразумљива сласт, зар је све то само 
једна лажна, замамљива предигра једне страшно бруталне 
ствари» Зар је све то само обмана и лажр Али онда 
кога и зашто они лажу 

Ја сам проклињала живот, али сам читала и даље, 
грозничаво и пакосно, као да сам хтела да се светим 
себи за нешто или да се наплатим за нешто. Има у мени 
нечега пркосног: ја сам се још у детињству љутила на 
Адама и Еву што нису све јабуке покидали за инат 








БОЛНИЧАРКА. 411 








добром Богу, који их је за једну ситницу протерао 
из раја. 

Читала сам. И, ево, Шопенхауер такође говори 
страшне ствари: врста изјављује жељу да се продужи, и 
то је љубав! И омрзох тога јетког философа, који је од- 
рицао срећу, можда, баш стога што је сам није имао, 
који је био једак, можда баш стога што није био сре- 
ћан и што је био ружан, који је мрзео жене можда баш 
стога што га ниједна права, добра жена није волела, не 
што је ружан, већ што је пакосан због ружноће. Као за 
нека задовољење себи, ја сам пребацивала немачком фи- 
лозофу тесногрудост и сматрала га за много мањег од 
Сократа и Епиктета, о којима сам знала још мање него 
о њему. 

Али полагано, полагано, па као и досад — проме- 
них мишљење. Ја ни сад не знам да ли то човек заиста 
постаје разумнији или просто пада, попушта телу. 

Постала сам од велике фантазије нека врста болни- 
чарке, видела сам да су књиге копија живота, а не 
обратно, стекла сам двадесет и три године и осетила — 
жељу за љубављу. 

Зажелех љубави — баш онакве исте, какве сам се 
раније гнушала. Прво сам са стидом, а затим отворено 
гледајући себи у очи говорила: Ако Шопенхауер има 
права, и ако је глупа предрасуда стидети се што имаш 
тело, и ако је стварање једног човека, једног новог жи- 
вота велико дело, онда има ли чега чуднијег и лепшег 
· и већег, него што је претеча тога новог живота — љубав» 

Подигла се бура, узнемириле се две душе, узбур- 
кала се два тела. М, дивећи се, и чудећи се, и не знајући 
шта је с њима, два човека разнога рода пошли су да 
траже то што не знају шта је. И сусрели се. И пове- 
рили једно другом своје јаде. ИМ осетили сласт од тога 
поверења и срећу што су се срели. И застали ту и дуго 
сањали. МИ у тренутку кад се душа стапа с душом, кад 
срце на срцу куца, кад две жеље и две воље постају 
једном великом, и кад се у тој екстази тело сједињује 
















ит Ма У 
. РЈ = 4 > ~ и #; 
по ааиђ. ње Боа ЈЕ 


'~ и .- 
"А “А 2: На 
4 “ЈИ 

= ~ 


+ 


412 Е- 








с телом, онда се зачиње — нови живот, нови човек Зар _ 
то није велико и чудно2 | 

Али све је велико ретко. А мали људи су за своје _ 
потребе изопачили велике ствари. А ја мало никад нисам 
могла желети, а велико нисам смела, јер сам знала да 
нећу добити. Знала сам да у свету има тако много де. 
војака, много, бољих од мене и — лепих. Зар ће неки _ 
велики човек моћи да воли мене2 А ја малога нисам _ 
могла волети. Ја не могу волети некога осредњег, као __ 
што сам ја. Зашто да волимр Истина, ја волим себе, _ 
али ту љубав природа ми је обесила о врат, као неки __ 
ланац, који ништа раскинути не може и који рђа не једе. _ 
Та љубав мене буни, али ја сам немоћна према њој. Ја 
бих можда морала себе волети и кад бих морала пре- 
зирати себе, као што сам некад мрзела, презирала и 4 
мучила себе баш стога што сам сувише волела себе. Кад 
сам увидела да је тако, онда ми је остајало да се по- 
трудим толико да се не морам стидети кога волим. 


Ј 


(Наставиће се.) 


Л. МИХАЈЛОВИЋ. 











БРУМИКА УВ УМИ БАС РАСЕ 
(19) 
Х1 
5 ЈЕДНА БАЊА. 


Једна породица тако исто необична, али не тако 
весела, то су, кнез и кнегиња Д' Анхалт, њихова госпо- 
ђица кћи, гувернанта, собарица и послуга, који заузимају 


део први спрат нашега хотела, у коме су они главне 


личности. Ја често срећем кнегињу кад се пење уз сте- 
пенице, басамак по басамак, држећи под руку свога 
мужа, једног лепог човека чије се лице сија од здравља 
испод шешира с плавом траком. Њу увек преносе у но- 
сиљци до бањске зграде; и човеку се стеже срце кад 
кроз мали прозор види ово мршаво и бледо лице, и оца 
и дете који корачају поред носиљке, дете врло слабу- 
њаво, које има све црте мајчине, а можда и њену бо- 
лест. Она чами од досаде, ова осмогодишња девојчица 
којој је забрањено играти се са осталом децом, и која 
тужно гледа са балкона играње крокета и јахачке из- 
лете хотелских гостију. Налазе да јој је крв сувише 
плава за ове простачке забаве, и задржавају је радије 
у тужној атмосфери ове мајке на издисају, поред оца 
који, са зловољним и замореним лицем, прати своју бо- 


_ лесну жену, или остављају да се о њој брине послуга. 


Забога, зар је племство нека врста куге, нека заразна 
болест! Ови људи једу одвојено у једном малом салону, 
удишу пару од минералне воде одвојено, — јер има по- 
родичних соба за удисање; — и замисли само како то 





414 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





“ мора да је тужно кад се ова жена и ово дете нађу сами 
а једно према другом у једној великој, немој гробници. 
Пре неки дан, у вече, било нас је много у великом 
салону у приземљу, где се обично скупљамо да играмо 
; друштвене игре, да певамо, а понекад чак и да играмо. 
Мама Башелри је баш била пратила једну Бебину опер- 
ђ ску арију, јер „ми ћемо ступити у оперу, ми смо наро- 
у чито дошле у Арвијар да ради тога прочисшимо глас“, 
како се отмено изражава мајка Башелри. Одједном, врата 
| се отварају, и улази кнегиња, онако отмена као што је, 
смртно бледа, витка, утегнута у свом чипканом огртачу, 
који прикрива њена страшно упала плећа. Муж и дете 
ишли су за њом. Д 
— Наставите, молим вас... кашљуца сирота жена. 
И замисли само, ова глупа мала певачица нађе да 
избере баш најдирљивију, најтужнију романцу из целог 
- свог репертоара: Могтег тотте, једну талијанску песму 
која подсећа на наше Мртво лишће, у којој једна 6о- 
лесница жели да умре у јесен, да би имала обману како 
цела природа изумире заједно са њом, обавијена првом 

јесењом ' маглом. 


Уогге! твопг пеПа збаглоп де аппо... 


Мелодија је дирљива и пуна туге, која још више 
појачава милозвучност талијанских речи; и усред ове ве: 
лике дворане, у коју су, кроз отворене прозоре, проди- 
рали мириси, шум тичјег лета и свежина лепе летње ноћи, 
ова жеља да се доживи још до јесени, ово преклињање 
смрти за примирје, стезали су срце свима. 

Не проговоривши ни речи, књегиња се диже и 
изиђе нагло из сале. 

У тами врта чула сам јецање, дуго јецање, затим 
прекоран мушки глас, и оно пригушење јадиковање де- 
тета које види да му је мајка расплакана. 

То је тужна страна бањскога живота, ови болесници 

| које човек свуда сусреће, овај упорни кашаљ чији се на- 
ступи чују и кроз хотелске зидове, ово предострожно 


и 


пи сља о збиља ји 


излили 











Нума РУМЕСТАН. 415 


држање мараме на устима, да би се избегао хладан 
ваздух, ови разговори и поверљива саопштења чији се 
смисао погађа из болних покрета руку, које увек пока: 
зују на груди или на рамена према кључњачи; па са. 
њив ход болесника, млитави кораци, стална мисао на 
болест. Сирота мама, која познаје сва лечилишта за 
грудне болести, каже да О-Бон и Мон-Дор стоје да- 
леко горе у том погледу. У Арвијар се шаљу само бо- 
лесници који се опорављају, као ја, или они за које је 
изгубљена свака нада, којима више ништа не може по- 
моћи. Ми срећом у нашем хотелу Дофински Алиш имамо 
само три таква болесника: кнегињу, и двоје младих из 
Лиона, брата и сестру, два, како кажу, врло богата си- 
рочета, који изгледају сасвим рђаво; нарочито сестра, са 
оним бледим, испраним лицем које обично имају Лион- 
_киње, сва замотана у јутарње хаљине и плетене шалове, 
без иједног накита, без икакве машне, без жеље да се 
допадне. Ова богата девојка изгледа као каква сиротица; 
она зна да је изгубљена, очајава, и предаје се судбини. 
Напротив, погнута прилика њеног брата, обучена у по- 
модно одело на струк, показује страшну вољу за живо- 
том, невероватну отлорну снагу против болести. 

— Моја сестра не може да се бори... ја се борим, 
говорио је он пре неко вече, за заједничким столом, 
својим сасвим промуклим гласом, који се чује таман 
као тон с кад га Ла Вотерова пева. И одиста, он се 
очајно бори. Он је покретач сваке забаве у хотелу, при- 
ређивач свих игара и излета; он јаши, сањка се на малим 
саоницама, натовареним грањем, на којима се планинци 
овога краја спуштају низ најстрмије литице, валсује, 
бори се сабљом, мада га сваки час спопадају ужасни 
наступи кашља, који га ипак ни за тренутак не преки: 
дају у игри. 

Овде још имамо и једну лекарску величину, доктора 
Бушеро, сећаш се, онога кога је мама питала за савет 
за нашег јадног Андреа. Не знам да ли нас је познао. 
али нам се никако не јавља. То је један стари особењак... 








ОДА А а ЊЕ да њу. >: 
— ~ У ' « 


416 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





„„Сад баш долазим са извора, где сам попила своје 
пола чаше. Тај драгоцени извор лежи десет минута 
одавле, кад се пође узбрдо путем који води ка пећима 
за топљење руде, у једном кршевитом ждрелу кроз које 
хучући дере један запенушени поток, јурећи са глечера, 
који се диже у даљини, светао и блистав између плавих 
Алпа, као да се ова бела, пенушава вода непрестано 
топи и отиче из његовог невидљивог и снежног под: 
ножја. Велике мрке стене, са којих, кап по кап, џури 
вода на папрат и маховину испод тамно:зелене јелове 
шуме; земљиште по коме се преливају шкриљци у праху 
од угља, — ту је извор. Али ја не могу да ти опишем 
страховито хучање потока који се разбија преко кршева, 
зујање тестера у оближњој парној стругари, и, у том 
гесном кланцу, један једини пут, који увек закрчују ко- 
лица за угаљ, низови стоке, излетници на коњима, бо 
лесници који долазе на извор и враћају се; умало не 
заборавих поменути призор каквог кретена, мушкарца _ 
или женске, који стоји на прагу убогих кућерака, са 
страшном, испалом гушом, широког, забленутог лица и 
разјапљених уста, мумлајући. Кретенизам је један од зе- 
маљских производа овога краја. Изгледа да је природа 
овде сувише силна за човека, да га гвоздена, бакарна и 
сумпорна руда притискује, унакажава, гуши, да га ова 
вода са ледених врхова испија и криви, као оно јадно 
дрвеће што, сасвим закржљало, расте између стења. И 
то је један од оних тужних и језовитих утисака које 
човек добије при доласку, и који се изгубе после неко- 
лико дана. 

Сад, уместо да их избегавам, ја чак имам своје 
омиљене гушавце, једнога нарочито, једно страшно мало 
чудовиште које седи крај пута, у једној столичици за 
дете од три године, — а њему је пуних шеснаест, баш 
као и Г-ци Башелри. Кад му се приближим, он за- 
клима својом гломазном главом, несвесно пушта крештав, 
пригушен крик, дишући тешко, и чим добије сребрну 
пару, показује је победоносно једној угљарци која га 





Нума РУМЕСТАН. 417 





вреба с једног оближњег прозора. Многе мајке завиде 
јој на овом богаљу, који сам зарађује више него сва 
три његова брата скупа на топионици у Ла Дебу. Отац 
им не ради ништа; он је грудобољан, и зиму проводи 
на свом сиротињском огњишту, а лети седи са оста- 
лим болесницима на једној клупи, у млакој пари која се 
диже са врелог извора. Изворска нимфа, са белом ке- 
цељом и уквашеним рукама, пуни пружене чаше до од- 
ређене мере, а у оближњем дворишту, које од пута 
ограђује један низак зид, главе чије се тело не види, за- 
ваљују се усиљено натраг, грчећи лице, засењено сунцем 
разјапљених уста. Права илустрација за Дантеов /акао: 
осуђени на вечно гргутање. 

Понекад, у повратку, заобилазимо дужим путем, и 
пролазимо кроз село. Мама, која не може да подноси хо- 
телски шум, и бојећи се, нарочито, да ја сувише не играм 
у салону, желела је да најми у Арвијару једну малу при- 
ватну кућу, којих тамо има много. На сваким вратима, 
на сваком спрату виде се обешене таблице које се ни- 
јају на ветру у врежама глицине, међу примамљивим 
белим завесама Пита се човек, одиста, где се девају 
становници ових кућа за време сезоне. Да ли план- 
дују као стада по околним брдима, или станују по хо- 
телима, за педесет динара дневног Ово последње би 
ме јако зачудило, јер ми изгледају страшно грамзиве 
њихове магнетске очи, које се засветле кадгод угле- 
дају каквог бањског госта. М ето тај ужагрени по- 
глед, онај сјај који нагло прелази преко чела мога малог 
гушавца, као одсев добивене сјајне паре, ја га налазим 
овде свуда. У наочарима мога малог кочоперног доктора 
који ме куца сваког јутра; у очима добрих сладуњавих 
жена које вас позивају да видите њихове куће, њихове 
„удобне“ баштице, са рупчагама пуним помија, са куј- 
нама у приземљу за станове на трећем спрату; у очима 
кочијаша у кратким блузама, у углачаним кожним ше- 
ширима са широком траком, који вам дају знак с бока 


21 








| 





418 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК, 





својих кола; у погледу малог чувара магараца који стоји 
пред широм отвореном шталом у којој мрдају дугачке 
уши; чак и у погледу магараца, да, у њиховом великом 
оку које вас гледа тврдоглаво и покорно у исти мах, ја 
сам видела онај метални сјај који даје грамзивост за нов: 
цем, јест, он и ту постоји. 

У осталом, куће су им страшне: утрпане, мрачне, 
без изгледа, пуне неудобности сваке врсте, које није мо- 
гућно превидети, пошто вам на њих обрате пажњу у 
суседној кући. Ми ћемо дакле свакако остати и даље у 
нашем каравансерају у. Дофинским Алпима, који се сун- 
чају на висини, са својим безбројним зеленим шалонама 
и зидовима од црвених опека, усред једнога још младог 
енглеског парка, са шипражјем и изукрштаним пескови- 
тим стазама, којим се служе и осталих пет-шест углед- 
них хотела овога места: Га СлеџогеШе, Га Капа, Ка Вгеда, 
Га Р!/ата. Сви ови хотели са савојским именима чине 
свирепу конкуренцију један другом, мотре се и вребају 
узајамно преко зидова, упињу се ко ће подићи већу 
грају својим звонима и клавирима, фијуком бича својих 
поштоноша, и својим ватрометима, ко ће више отворити _ 
широм прозоре, да би толика живост, смех, песма, игра, 
измамили завидан узвик код гостију преко пута: 

— Ала се они тамо забављају! Ту мора да има 
пуно света! 

Али најљућа битка међу супарничким гостионицама 
води се преко бањског листа, у „Списку приспелих го- 
стију“, који те мале новине врло уредно објављују два пута 
недељно. 

Каква завист и огорчење у Га Гапа и Га Р!атга, 
кад, на пример, прочитају: Кнез и кнегиња од Анхалша 
с прашњом... Дофински Алпи! Све пада пред овом пора“ 
жавајућом врстом. Како да се одговори» И сви траже, 
лупају главу, и ако имате једно од, или макакву титулу, 
они је свуда истичу и размећу се њоме. Ево Га Сћеотепе 
нам по трећи пут нуди једнога истог инспектора шума 
под разним својствима: инспектор, маркиз, витез ордена 





з' 





- 
Х' 5 
а 


Нума РУМЕСТАН. 419 
Св. Маврикија и Лазара. Али Дофински Алпи ипак имају 
првенство, мада ми ту ништа не доприносимо, веруј! 
Знаш каква је мама, увек скромна, плашљива: она је 
строго забранила Фани да каже ко смо, зато што би 
положаји нашег оца и твога мужа подигли око нас ве- 
лику прашину радозналаца и отменог света. Новине су до- 
неле просто: Госпође Ле Кеноа (из Париза)... Дофински 
Алпи, и како овде има мало Парижана, ми смо досада 
могле сачувати свој инкогнито. 

Ми смо се сместиле врло просто и доста удобно; 
имамо две собе на другом спрату, са изгледом на целу 
долину: свуда унаоколо степенасти брегови, који се у 
подножју тамне од јелове шуме, а што се више пењу, 
постају све светлији, покривенк браздама вечитог снега, 
са пустим стеновитим литицама према којима се виде 
мали обрађени појаси земље, који образују зелене, жуте, 
ружичасте четвороугле, у чијој средини пластови сена 
изгледају као пчелине кошнице. Али и поред свег овог 
лепог изгледа, ми се мало задржавамо у својим собама. 

У вече се седи у салону, преко дана се лута по парку 
у интересу лечења, које вам, у овом тако испуњеном и 
у исти мах тако празном животу, заузима сву пажњу. 
Најзанимљивије је време после доручка, кад сви посе- 
дају око малих столова, под великим липама, на улазу 
у врт, пијући каву. То је време кад долазе нови бањски 
гости и одлазе стари; око кола која одвозе путнике, 
настаје опраштање, руковање, хотелска послуга се тиска, 
са светлуцањем у очима, чувеним савојским светлуцањем. 
Човек се љуби са особама које једва познаје, мараме се 
лепршају, прапорци звецкају; натоварена гломазна кола 
одмичу посрћући низа страну, узаним путем, носећи собом 
сва ова имена и лица која су за тренутак учествовала у 
заједничком животу, ове до јуче непознате и већ сутра- 
дан заборављене људе. 

·_ Други стижу и иду њиховим стопама. Ја мислим да 


оваква иста монотонија влада и на паробродима, који у 
2. 


~ 











420 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 





сваком пристаништу обнављају своје путнике. Мене све 
ово комешање занима, али наша драга мама још је не- 
престано тужна и забринута, мада се увек труди да се 
осмехне кадгод је ја погледам. Ја увиђам да њој свака 
појединост нашега живота овде буди болне успомене и 
изазива тужне слике. Она је видела много оваквих 6о- 
лесничких каравансераја за време оне године дана коју 
је провела пратећи свога самртника из места у место, у 
равницу или на планину, под јеле на обали морској, са 
увек обманутом надом и вечитом резигнацијом са којом 
је морала носити свој крст. 

Заиста, Жарас јој је могао уштедети ове болне 
успомене; јер ја нисам болесна, ја готово више не каш- 
љем, и, изузев ову моју гадну промуклост, која ми је 
дала прави пиљарички глас, ја се још никад нисам овако 
| добро осећала. Имам паклени апетит, замисли, глад- 
| ним као вук. Јуче, после доручка од тријестак јела, са 
| јеловником који је био замршенији него кинеска азбука, 
# спазим једну жену како пред својом кућом чисти ма- 
| лине. Одједном, обузе ме страшна глад. Две зделице, 
драга моја, две зделице тих крупних, свежих малина, 
„овдашњег плода“, како каже наш момак за столом. 
Такав ми је стомак! 

Ипак, драга моја, срећа је што ни ти ни ја нисмо 
добиле болест нашег сиротог брата, кога се ја једва 
сећам, али чије развучене црте и очајни изглед који има 
на слици у спаваћој соби наших родитеља, налазим овде 
на другим лицима. 

Него, да знаш какав је особењак овај лекар што 
га је некад лечио, овај чувени Бушеро! Пре неки дан, 
„мама је хтела да ме представи њему, и да бисмо успеле 
да нас прими, ми смо се прикрадале по парку око овога 
високог старца, грубог и строгог лица; али њега су 
били окружили арвијарски лекари, слушајући га смирено 
као ђаци. Ми смо га онда чекале на изласку из сале за 
удисање. Узалудна мука. Он је одмицао крупним кора- 
цима, као да жели да нам умакне. А с мамом се не 


у» 





тиму 


~ 


ње 


~ 


ујео реј 


46 ~ 
„ 


2 257 Ку 








Нума РУМЕСТАН. 421 





може ићи брзо, и тако смо га и овај пут изгубиле. На- 
послетку, јуче ујутру, послале смо Фани да пита његову 
гувернанту може ли нас доктор примити. Он је преко ње 
одговорио да је дошао у бању да се лечи а не да прима 
болеснике. Замисли какав је грубијан! Истина, ја никад 
нисам видела тако бледо лице, као од воска; отац је 
румен човек према њему. Он живи само на млеку, не 
силази никад у трпезарију, још мање у салон. Наш мали 
кочоперни доктор, онај што га ја зовем Господин То се 
тражи, каже да он има једну врло опасну срчану бо- 
лест, и да га већ три године само арвијарска вода 
одржава. 

— То се тражи! То се тражи! 

То је све што се разуме од врскања овога смешног 
човечуљка, таштог и брбљивог, који се ковитла изјутра 
"по нашој соби. 

— Докторе, ја никако немам сна... Мислим да ми 
вода дражи живце. 

— То се тражи! 

— Докторе, мени се увек дрема... Држим да је то 
утицај воде. 

— То се тражи! 

Али оно што се тражи пре свега, то је да се ње- 
гове посете брзо сврше, да би он пре десет часова могао 
бити у својој соби за примање, у оном малом кавезу где 
се свет гура, чекајући чак на степеницама и на плоча- 
нику пред кућом. Зато он не губи своје време, и нажврља 
вам рецепт скакућући непрестено као бањски посетилац 
који „врши реакцију“. 

О, реакција! ИМ то ти је нешто особито. Ја се не 
купам и не туширам, али понекад се шетам, остајем 
по четврт часа под липама у парку, гледајући како сви 
ови људи промичу тамо-амо, корачајући крупним, пра- 
вилним корацима, замишљени, пролазећи један мимо 
другог без иједне речи Мој стари господин из дворане 
за удисање, онај што намигује на извор, и овде показује 
исту тачност и савесност. На улазу у алеју, он застаје, 








422 Српски КЊижЕВНИ ГлАСНИК. 


затвара свој бели сунцобран, спушта јаку од капута, 
загледа у сат, и онда одсечним кораком, забачених ла- 
ката, напред! један, два! један, два! све до једне дуге 
светлосне данге, која сече стазу на месту где је оборено 
једно дрво. Он не иде даље, пружа три пута руке у вис 
као да диже ђулад, и враћа се истим кораком, диже по- 
нова ђулад, и то исто понавља без прекида петнаест пута. 
Ја мислим да одељење за немирне лудаке у Шарантону 
мора помало да личи на ову алеју кад је човек посматра 
око једанаест часова. _ 


(Наставиће се.) 
Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.) 











у | Х кг % ~ 
МА ВУ ИЕ МУ 
2 и , ~ ~ х 







РА 5 
су фи СЕ 


3 па ИЛИ Маи 


(5 
ла 





АТМАН-ГРАХМАН. 


- Тат твам аси (Ти си ти). 
Санскршаска реч. 


|| 


Ко д'јете море у мажи спава; 

О небу сања што се у дубини 

Са звјездом огледава. 

А лађа по модрини плива тихо, 
К'о међу звјездам лазурнога неба; 
Ни уздах ноћи да је усколеба, 
Што крошње је зањих о 

Боровој шуми тамо на планини. 
Чуј, борик шуми тајанствено, сјетно, 
Чезнуће земље, носталгију свјета 
За неко доба сретно, 

Што успоменом, или надом цвјета. 
Тихани лахор цвјетно 

Бусење стреса мртине и вр јеса, 
И жути пелуд смрича морем носи, 
И милмирисе роси с цвјећа саса, 
Кадуља, смрча, смиља зимурада, 
М са сто цвјетних гласа 

Дубоку, сјетну симфонију склада. 





Преведре ноћи амброзијска влага 
Освјежује ми лице, очи, чело, 

И цјело биће драга, 

И сјетне мисли и срце невесело, 
К'о њежан цјелов невидљива бића; 





424 


Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


А ја се стискам у се попут птића, 
Кој, питом, неког треба, 

Да поглади га руком и подрага. 
Мисаона самоћа сјету вије 

С дубока мора до звјездана неба, 
И плаче шумом бора 

Чезнуће вјечно што нам душу бије. 
К'о тешка мора тишти ме самоћа! 
И залуд плима свељубна доброта 
Одасвуд мелем на срце да свије! 
Јер бескрајна пустоћа 

Тјескобом душу све ми више мота; 
А душа, иштућ неког, чежњом плине, 
И, запуштеност ћутећ' своју, стине. 


Ко срце птића у дјечака руци 

Под валовима простора ми куца 
Од страха срце бједно, 

У вјечној, грозној, неисказној муци; 
А просторје га ледно 

То љуће стиска, што но шире пуца. 
И залуд вриска, залуд пита једно 
За разлог своје боли: 

Мучаљива га сфинга не утоли. 

К'о ужарена кацига притиска 

Свуд неба трудну главу; 

Ил' кано вулкан лаву. Под ршумом 
Вјечности удес вије мојим умом 
Бестражним, тамним, бесконачним друмом. 
А болест ума, змија 

У мозгу, ледна сумња се савија 

Сама на свјетлу шаровите маште, 

Кроз коју се прелива, кано зора 

Врх мора, свемир са источне баште. 





Хтио бих спојит Хераклита мјену 
С немјеном Парменида : 





АТМАН-ГРАХМАН. 495 





Постанку дати трајна бића цјену; 
Ал мисо узвишену развој кида. 

У очајноме напору ум пада 

У понор сумње јалове, 

Ко галеб шинут сачмом врућа града 
У мутна мора валове: 

Залуду хламљу преломљена крила 
У срцу ми се свила 

Бол, која нема израза, а уста 

Очај на посмјех грчи. Мисо суста; 
А нада пуста предаје се струји 
Судбине, да је витла у олуји. 
Бескрајну ћутим запуштеност ! Ко ће 
Мој ум из ове спасити самоће> 

И гдје ћу побјећ' јадан, 

Свезнања гладан, од самога себе» 
Од упитника, што мождане гребе2 


Чуј! глас самоће ода свуда збори; 
Модрином ноћи бљеска, 

И нутарњом се грмљавином ори; 
Кроз маглу ума сјева попут тр'јеска; 
Из морског бездна струји, 

Из нејаснога по обзорју круга, 
Шаптањем горе лахорито бруји, 
Уздахом сјетним из борова луга, 

И цвјегним св јетлом мјесечеве зоре, 
Што модру ноћ сребрени, 

Ко цватна л'јеха шебоја врх горе; 

Из јаза неба р јечи звјезда оре, 

А бескрај грми, сјева, 

У душу се улј'ева, 

Кроз крв и живце мозак, срце згр'јева; 
Ко звона звук под батом се разлјева 
Из мозга у свјет; из дубина срца 

До зв'језда врџа: Глас из вана збори, 
А из нутрине по бескрају ори: 


426 Српски Књижевни Гласник. 
„О д'јете, зашто нестрпљиво б'јесно 
Уједаш сису мајкег 
У утроби ти њеној бјеше т'јесно ! 

Сад својих сумња на њу дижеш хајке, 
И жучју сумње свето мл јеко трујеш! 
Рад сумње кога кривиш, 

Кад сам је кујеш и од сумње живиш» 
Ко изван себе утјеху получи>2 

О сл'јепче здравих очију, научи 

Сам у се гледат : Ту је сједињена 
Немјена с мјеном и истина трајна; 

А књига светих тајна 

У теби и ван тебе отворена; 

И пише златним словом на небесима 

И у твом срцу о истим чудесима, 

И удес твој, ал читат слова њена 

Још не знаш; да знаш, видио би да си 
Све ти, што тебе и што свемир краси“. 
И јека шапну морем: 

Таш швам аси! 


Тад свети мир отајствени завлада 

У мени и ван мене: 

Једнозвучно се моја свијест склада 
Са пјесмом васелене, 

А ум се с њоме у јединству спаја, 

Ко једна мисо, један часак свјесни 

У вјечној велепјесни, што се вије 

Од искона до искона без краја: 

Ко искра свјесна у Свесв јести сије; 
Ни вр'јеме их, ни простор не раздваја. 


Др. А. ТРЕСИЋ-ПАВИЧИЋ. 








ИО ИЛА. 


Очи смо твоје сви пили по реду, 
Румена недра загадили гнојем, 
И исцепану, рањаву и седу 
Прогонисмо те упрљану знојем. 


Под ногом твојом векови су клизли, 

Век сваки нове тражио ти псалме; 

Час раздрљеној тело су ти гризли, 
Час китили те крунама од палме. 


Не куни данас век проклет и мали: 
Деца су наша задојена кугом, 

Воде су наше златом отровали, 
Гробља су наша изорали плугом. 


За собом вуци кроз улице муком 
Идола тисућ, с којих прах смо стрли, 
И слушај руљу где урличе хуком, 
У бездан с новим рипидама хрли. 


Храмове тражиш 2 Пали су олтари. 
У веригама туђим мру нам часно 
Сва осећања, јер смо им гробари 
И стидимо се изрећи их гласно. 


О плачи време лажних ухићења, 
О плачи ропство рођенога сина, <-> И 
(О плачи видик трулих поколења, 
О плачи живот изгаженог крина, 


Плачи 
Смрт своју којој нема васкрсења ! 


Милутин М. Бојић. 








ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ СЛОВЕНА, 


ПОДНЕСЕН 1807 ГОДИНЕ ЦАРУ АЛЕКСАНДРУ 1. 


Познат је уговор исмеђу царице Катарине [ и цара 
Јосифа П, утврђен међусобном преписком 1781 године, 
о заједничкој акцији против Турске. Између осталога 
уговорено је да се у Цариграду васпостави Грчко Цар. 
ство под великим кнезом Константином, царичиним уну- 
ком, с погодбом да то царство никад не може бити спо- 
јено с Руским Царством. Рат између Аустрије и Русије 
с једне стране и Турске с друге од 1787—1791 свршио 
се, а није се васпоставило никакво царство. Турска је 
остала, као што је била и пре тога рата. 

Кад је букнуо устанак под Карађорђем, карловачки 
митрополит Стеван Стратимировић, насупрот овом уго- 
вору, написао је у јуну 1804 године познати мемоар ру- 
ском цару Александру !, у коме је доказивао: да је у 
иншересу Русије да подигне српско царсшво, а не грчко. 

У мемоару Стратимировић се на дугачко зауставља 
на савезима европских владалаца, говорећи како сви 
европски владаоци имају за савезнике владаре, који су 
с њима једне вере и крви, који су им од користи кад 
се потреба јави. Само су руски владаоци лишени те ра- 
дости и утехе, и немају савезника блиских по језику и 
по вери, по начину мишљења и по наклоности. С тога 
што руски велики и добротворни владалац нема себи 
равнога пријатеља и савезника ни по народу ни по по- 
божности, то Стратимировић истиче као преку потребу 
да се васпостави стара српска држава, и набраја користи 








ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ СЛловЕНА. 429 





које би имала Русија обнављајући српску државу. Гово- 
рећи даље у мемоару о руским савезницима који су 
друге вере и другога племена, Стратимировић се зау- 
ставља на Пољацима и на једноверним Грцима, и налази 
да ни први ни други не би били верни и искрени са- 
везници руски. Међутим вели: „нема под небом народа 
„који би имао толико љубави и оданости према Русима 
„и руским царевима као Срби. Једнаки су по језику и по 
„побожности, уз то су Словени. Њихова простота налик је 
„на руску простоту; свуда цењени осим Русије, они ипак, 
„негледајући на даљину, имају једино наду на Русију. Па 
„зар нема начина и зар не вреди да се руски цареви 
„очински побрину за овај добар словенски народ, који 
„је сваком свом владару веран, који је увек волео Ру- 
„Ссију и Русе, те да му отворе политички живот друк- 
„чији од кога би се доцније могао створити и поли- 
„тички савез“. 

Пошто је у мемоару обележио простор земљишта 
на коме живи српски народ, Стратимировић је мислио 
да је у ондашњим приликама било могуће ма и један 
део српскога народа учинити самосталним у политичком 
погледу, и то онај део који стење под турским притиском, 
предлажући: да би султан могао задржати право на из- 
вестан умерен дарак и верску слободу за Турке који 
тамо станују, а објавити српске земље независним, као 
што су републике: дубровачка и седам јонских острва, 
али само под руским заштитом. Он је мислио да би било 
чак и за Русију корисно, кад би она Турцима у награду 
за ослобођење Срба гарантовала господство над њеним 
азијским областима. У своме мемоару напомиње Страти- 
мировић даље да би се ослобођење српске земље од 
Турака могле предати најближој хришћанској држави, то 
јест Аустрији, и, умноживши тиме снагу њену, учинити је 
најопаснијим суседом за Турску. А што се тиче европ- 
ских дипломата, Стратимировић умиривао их је тиме: 
„1. што новооснована српска држава не би била пот- 
„пуно одцепљена од Турске, већ би Срби плаћали данак 














430 Српски Књижевни Гласник, 





„Порти и рачунали се зависним од ње, а према осталим 
„владаоцима остали би у истом стању као и пре; и 2. 
„што би у истој сразмери у којој би опадала Турска, 
„расла нова српска држава и тиме надокнађавала онај 
„губитак у општој европској равнотежи, који би се осе- 
„ћао слабљењем турске царевине“. 

На чело ослобођене Србије Стратимировић је пред- 
лагао да дође једгн велики руски кнез, који би могао 
повести собом „известан део руске војске, а ако не би 
хтео сам онамо ићи, то би могао преко намесника својих 
са три до четири хиљаде војника управљати земљом и 
довести је до благостања“. Наводећи, даље, како су Срби, 
који живе под Турцима, народ прост, врло груб и не- 
отесан, мисли да му републикански начин управе не би 
био од користи, стога је претпостављао монархијски начин 
управе. А ако не би било могуће поставити на српски 
престо кнеза од руске владалачке породице, то је Стра- 
тимировић мислио да би Србима требало дати за вла- 
даоца каквога протестантског кнеза, али само тако да 
његово потомство прими православну веру. 

Завршујући свој мемоар Стратимировић вели: „Овако 
„мишљење о подизању ново-српске државе јавља се тако 
„јасно мојем уму и срцу, тако корисно руском царском 
„дому и тако славно за цео словенски рад, да никакви 
„напори и трошкови, па колико били велики, не могу 
„бити препрека да се то дело. оствари. Сваки прави 
„човек, који је Словенин и пријатељ Руса и који свога 
„Владаоца искрено воли, ваља свеколиком снагом да 
„прегне да се ово оствари, а мени се чини да се то може 
„данас постићи“. 

Овај мемоар Стратимировић није потписао, већ га 
је дао протојереју Самборском, који је био код велике 
руске кнегиње Александре Павловне, сестре цара Алек“ 
сандра |, а жене мађарскога палатина Јосифа. Самборски 
с поменутим мемоаром дошао је у Беч руском посланику, 
и мемоар је 14 јуна 1804 послан у Петроград с једним 
писмом датираним истога дана, у коме је протојереј 








ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ (СЛОВЕНА. 431 





тврдио да је то заиста мемоар Стратимировића. који је 
одан руском царском дому и Александру [, али да га 
није потписао с тога, што би морао главу изгубити, ако 
би мемоар случајно пао у руке аустријским властима. 

Нил Попов у својој књизи: „Русс!а и Серб1а“ (частђ 1. 
Стр. 30-31) вели да је тадашњи заступник рускога мини- 
стра иностраних дела Адам Чарториски поменути мемоар 
примио, па пошто није био „прави човек словенскога рода“ 
ни пријатељ Русима, вратио протојереју Самборском не 
само мемоар већ и кратак извод из мемоара, који су 
протојереј и руски посланик у Бечу спремили за цара. 
Али то у ствари не стоји, јер је Чарториски поменути 
мемоар у кратком изводу изнео пред цара, и данас се 
оба акта, како мемоар у оригиналу тако и извод из 
њега, налазе у Архиву Министарства Спољних Послова 
у Петрограду под Писпецг гесербоп. Зашђогзку. Мо 85. 
Цео мемоар штампан је у „Руском Архиву“ за 1868 го- 
"дине, стр. 111-120. 

Како је Русија у то време била у пријатељству 
с Аустријом и Турском, разуме се, да ништа није пре- 
дузимала да уради по том мемоару, а како су крајем 
1804 дошли у Петроград устанички депутати (Матија 
Ненадовић, Петар Чардаклија и Ј. Протић), то је Чар- 
ториски опет цару скренуо пажњу на српско питање. 

Мемоар Стратимировића значајан је и по времену 
кад је постао и по замисли на који начин да се обнови срп- 
ска држава, као и по том од кога је потицао. Али у време 
рата између Русије и Турске 1807 године, а два месеца 
после мира у Тилзиту, поднесен је царској канцеларији 
у Петрограду други мемоар, који да је остварен имао 
би велики значај за све словенске народе. Како је тај 
мемоар значајан по мислима које су се у оно време не- 
редовних прилика у Европи јављале код појединих људи 
који су мислили о будућносту Срба, и Словена, ми га 
износимо читаоцима у целини. Само, прво да кажемо не- 
колико речи о узроцима који су га изазвали. 

Устаници су се од 1804 године више пута обраћали 








4392 Српски Књижевни Гласник. 





руском двору за заштиту и помоћ, а нарочито од 1806 
године, од кад је почео рат између Русије и Турске. 
Све српске молбе од тога времена ишле су преко глав- 
нога заповедника руске војске у Влашкој генерала Ми- 
хељсона, а нарочито. од времена када је руска војска 
заузела Букурешт. Позната је конвенција уговорена 28 
јуна 1807 године под Неготином између пуковника мар- 
киза Паулучија, пуномоћника рускога министра спољних 
послова. А Будберга, и некојих српских старешина, у 
којој је истакнуто како српски народ жели да буде под 
заштитом рускога цара Александра 1, тражећи од Ру- 
сије помоћи у свему. Тек што је та конвенција стигла 
у Букурешт, одакле је послата у Петроград, дошла је 
крајем јула друга молба од Срба из Угарске, упућена 
Михељсону, коју је овај 3 августа, уз свој извештај, упу- 
тио цару Александру по младом официру Владимиру 
Богдановићу Броњевском. У својој молби Срби из Угар- 
ске обраћају се Михељсону и изјављују: „.ми желимо 
„да будемо под руским двором, и с тога хоћемо сви јед- 
„ногласно да устанемо против Немаца.. Сад се Немци 
„договарају с Французима против Русије, а по том до- 
„говору и Турци треба свима силама да нападну на Србе. 
„Ви знате да су Немци стари издајници... и будите уве- 
„рени, и увидећете и сами, да су Немци од старине 
„подли, нечасни и нестални. Они сада раде да све земље 
„наше са селима продаду спахијама и тиме да униште 
„српску војну границу, а под изговором да нису они то 
„учинила већ Мађари, како би Срби омрзли Мађаре а 
„не Аустријанце. Ма колико да Турци желе зла Србима 
„што су сродници с Русима, ипак у томе их превази- 
„лазе Немци. Ми сви желимо и хоћемо да будемо под 
„Московским Царством, будући смо готови да му служимо 
„до смрти своје“.! 


1 Ова молба Срба из Угарске налази се као прилог уз Ми- 
хељсонов рапорт цару од 3 августа 1807 године (Архив Министар- 
ства Спољних Послова у Петрограду, под Сатраспез де Тигаше 
1807. ~ 200. 





ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ (СЛОВЕНА, 433 





Млади официр Владимир Богдановић Броњевски, 
дошавши у Петроград с рапортима од Михељсона за 
цара, а знајући за раније молбе устаника, за Паулучи: 
јеву конвенцију од 28 јуна као и за поменуту молбу 
Срба из Угарске, написао је 27 августа 1807 године 
и поднео царској канцеларији овакав мемоар: 

„Његово Величанство Цар неће читати без узбу- 
ђења последњу молбу, коју су Срби послали гснералу 
Михељсону. И заиста, историја нам не пружа ништа пле- 
мениитије од потпунога поверења с којим се они предају 
царевој вољи, решени да вежу своју судбу са судбом 
Русије, на коју гледају као на своју мајку отаџбину, тра- 
жећи од ње потпоре у свом подузећу и тежећи да се 
у договору са Србима из Баната и Срема ослободе испод 
турскога и немачког јарма. 

„Смелост овога предлога, који је, како изгледа на 
први поглед, писан са страшћу, а кад се добро испита 
не само да није противан већ је врло користан за Русију. 

„Цело европско копно, као што се често опажало, 
данас је подељено између две људске расе врло раз- 
личне међу собом — између Словена и Француза. Сви 
други народи или су потчињени или ће скоро бити пот- 
чињени, осим Шведа Француска је велико средиште, које 
спаја Талијане, Шпанце, Батавце и Германце. Русија је 
морално средиште Словена, који, стењући свуда под ту- 
ђинским јармом, пуштају уздахе загушене страхом и че- 
кају само генија ослободиоца. У исто време Русија, која 
је врло слаба према страшном савезу којим владају 
Французи, тражи да обезбеди свој опстанак новом по: 
литиком и новим савезима. ИМ заиста у судару интереса 
који се природно приближују, шта може бити боље и 
корисније него моћи Русије додати моћ Словена 

„Да ли је то корисно или не, врло се лако може 
видети. Треба обратити пажњу на раздвојну линију 
коју је природа поставила између Словена и осталих 
Европљана. Словени имају у свом карактеру једну осо-· 
бину која их толико разликује од других народа да 

28 











( 
3 
џ 


434 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
им неда никада смешати се ни с Французима ни с 
Немцима, а још мање с Турцима, и поред догађаја 
они их могу потчинити за време, али их не могу спре- 
чити да мисле о својој независности, као што су то чи- 
нили и чине од толико столећа. Сведок су томе Чеси и 
Моравци, који и после триста година од кад су потчи- 
њени дому аустријском, употребљују реч Немац (тџе. 
тег) само као израз за увреду или исмевање (сотште 
ип (егте 4' 1пјиге оп де депзоп). Ова опорост у карак- 
теру поуздана је гаранција за будућу слободу свију Сло- 
вена. То ће бити исто онако, као што су наши храбри 
претци збацили татарске окове после робовања од две 
стотине и педесет година. 

„Али с друге стране не треба се варати да Сло- 
вени, остављени сами себи, оставши без помоћи у новцу, 
у официрима и у артиљерији, неће неминовно малаксати 
и да се њихово стање неће погоршати под теретом који 
их притискује, што би била велика штета за Русију, и 
губитак који би се отуда јавио ни са каквим другим не 
би се могао сравнити. Треба само погледати од каквога 
би великог значаја била њихова приврженост или чак 
и неутралност за време ратаг Зар та њихова оданост, 
потпомогнута с наше стране, не би одговарала великој 
и моћној војсци» Дакле, јасно је да је од велике користи 
за Русију да чува словенске интересе, било за садаш- 
њост, било за будућност. Поверење, које ови племенити 
народи према нама (Русима) показују, јесте света ризница 
чији кључ треба предати нашим потомцима, ако прилике 
не допуштају да се њиме ми послужимо како треба. 

„Ако природа догађаја, који се одигравају пред 
нашим очима, тражи да се створи савез заснован на 
здравијим интересима и бољој заштити него што је то 
урађено досада, то савез Словена изгледа да је најпри- 
роднији и једини који може створити добру границу 
Русије, која жели да истакне ма какву препону необич- 
ном ширењу и снажењу Француске. У овом случају 
предлог Срба, који је потекао из страха од судбе који 





ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ (СЛОВЕНА. 435 
их очекује, могао би се врло лако извести, и тако би се 
могло рачунати на успех. А ако не, онда је најбоље 
одржати их у добром расположењу према Русији, јер не 
треба сумњати ако се спорови с Турском сврше непо- 
вољно за Србе, или ако их мало задовоље, да ће они 
бити изгубљеви за Русију а задобијени за Француску, 
која ће се потрудити да се користи овим догађајем да 
утврди и обезбеди своје тековине на Јадранском Мору; 
тада ће она својим гигантским силама придодати још 
једну знатну снагу, којом ће једно за другим поломити 
Порту и Аустрију, не тражећи за то ништа више већ само 
да се послужи мржњом којом дишу Срби и Словени 
према Турцима и Немцима, као оруђем потпуно испитаним. 

„При претпоставци да подузеће код Срба, помогнуто 
и подржано њиховом браћом, изазове покрет у Тран- 
силванији, Угарској и Хрватској, тешко је предвидети и 
одредити последице, које би могао општи устанак Сло- 
вена унети у политичку систему Европе. У сваком слу- 
чају ове промене не би биле неповољне за Русију, уве- 
ћавајући поступно њен савез милионима људи решених 
да оснују свој политички опстанак под њеном заштитом. 
Истичући своју високу заштиту над Словенима, Русија не 
треба да се боји више дугог и упорног рата противу 
Турске и Аустрије, пошто ове две царевине, разорене 
наглим одметањом једног дела њихових земаља, а Аустрија 
још оскудна у храбрим трупама, могле би водити само 
слабу борбу против таквих прилика и свршиле би падом 
после нехоликих узалудних напора. 

„Од велике вредности је знати какво би било др- 
жање Наполеоново у таквим приликама и да ли би било 
у интересу његових намера да трпи преврате који би се 
неминовно јавили 

„Ево мога мишљења, које се усуђујем поднети. 

„Ако се овај предлог, разгледан у појединостима, 
стане изводити, то би Наполеон вероватно покушао да 
га спречи протестима, претњама па чак и насиљем и бор: 
бом, јер је потпуно немогуће да би био равнодушан 

28% 








урин" 


| 
% 
и 
ј 
5 
. 





436 Српски Књижевни |лаАсник. 





према јачању Русије, ма да у ствари ово не би било ши- 
рење руских граница већ само јачање рускога утицаја. 
Али, ако се револуција развије изненадним покретом, у 
шта се не може сумњати, и Русија пригрли словенске ин- 
тересе, то би Наполеон увидео да ствари теку својим 
природним током, те да му се успротиви потребна је 
врло велика снага, међутим остатци аустријске царевине 
и европске Турске пружају му се сами ссбом као не- 
предвиђена накнада, што му нико не би бранио. У оста- 
лом, граница (између Француске и Русије), састављена од 
малих савезних држава под узајмљеним утицајем две 


империје, не би била противна интересима Француске, · 


што у осталом улази у план који је она узела на се да 
испуни помоћу сила другога реда, а који се тиче земаља 
које се налазе између севера и ових малих држава. Треба 
само према физичким и моралним особинама решити које 
би земље припале Рајнском Савезу, а које опет Сло- 
венској Конфедерацији. У осталом сама природа пот- 
пуно је решила ово, и не може се постављати питање 
да ли Словени, који су расејани скоро по целој Европи, 
треба да припадну каквом дугом савезу него словен- 
ском, као што је изван дискусије и питање, да ли земље 
које припадају Рајнском Савезу, треба да буду више под 
утицајем Русије него Француске. Ове су основе непоко- 
лебљиве, и ма колико да се одлажу оне су према нео- 
дољивом току догађаја једнога морају остварити. 
Испитујући српски предлог са свију страна, разгле- 
дајући разлоге за и против, мора се доћи до ових од- 
лука: Ако се Русија прими да штити интересе Словена, 
она мора ступити у рат против Аустрије и Турскс, па 
чак и на раскид с Француском, алл она има у своју ко- 
рист изгледа да повећа своје савезнике снаге прирашта- 
јем народа од 20.000.000; а ако остави Словене, она ће 
избећи рат са Аустријом и Турском у исто време, али 
ће изгубити свој утицај на Словене, и при првом раскиду 
с Француском она се стално излаже опасности да раскине 
с Турском, па можда и с Аустријом, коју ће Француска 


3 

| 
Е 
ћ 
џ 


| 
| 
Е 


РИЧИ НИ РРУ) 


(а, 


сан!“ 








а 


ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ (СЛОВЕНА. 437 








повући за собом. Тако, она ће у првом случају имати 
много непријатеља с којима ће се борити, и много при: 
јатеља који ће је бранити, а у другом случају она ће 
имати само непријатеља, или још слабих и неутралних 
пријатеља. 

„Једном речју, ја гледам на чување Словена, тако 
битних за Русију, као на чување каменога мајдана, који 
пружа богату грађу не само да се одржи већ и да се 
поправи политичка зграда. Изгледа да је потребно не 
допустити да се охлади одушевљење Срба, распаљено 
опасношћу која им прети, и од њихова депутата, који је 
сад човек од поверења и који је могао управљати и уме- 
равати њихово прерано одушевљење; али, обећавајући 
поуздано да их Русија никад неће оставити, да ће бра- 
нити њихове интересе као интересе своје најдраже браће, 
треба тражити од њих да ће се управљати према упу- 
ствима. која ће се, вероватно, дати по њиховим делима, 
те да не дођу у сукоб с оним што је пробитачно. 

„Ја се примам драговољно ове мисије, ако ме Ње- 
гово Величанство Цар почаствује својим поверењем“. 

Петроград. 
27 августа 1807 године.! 


Из даљих докумената у Архиву Министарства Спољ- 
њих Послова у Петрограду не види се шта је било с 
овим мемоаром и да ли је ма што урађено по њему. 
Извесно је само толико, да су се и двор и петроградски 
кабинет трудили да одрже веру у Срба разним обећа- 
њима кроз целу 1808 годину, дајући им наду да ће их 
ослободити од Турака, о чему ћемо опширније говорити 
у другој књизи „Карађорђа“, кад буде дошла на ред 
1807 и 1808 година. Миленко ВУКИЋЕВИЋ. 


1 При завршетку мемоара нема потписа, али је на последњем 
листу, (десетом), при дну писаљком написано другом руком „записка 
Броњевскога“. Сам документ налази се у Архиву Министарства Спољ- 
них Послова у Петрограду. а у картину под 1—9. 1807—1813. ~ 9. 
Одатле га је преписао В. Богишић и штампао 1872 године у својој 
Па оре сочиненија Н. А. Попова „Россн и Серба“. Страна 
211—215. 

















О НЕМЦИМА. 
(УВОД У ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ). 


(Крај). 

Као једну од својих најбитнијих особина истичу 
Немци верност, и немачка верност (Фе дешзсће Ттеџе) 
је, бар код самих Немаца, већ прешла иу пословицу. 
Занимљиво је међутим да језик о томе не пружа ника- 
квих доказа. У великој невољи, Вајзе је до душе за ту 
особину пронашао један негативан доказ, али је он 
врло сумњив. Вајзе наиме као Гетеово мишљење наводи 
(страна 49) речи једне јунакиње у Гетеовом роману „Виљем 
Мајстер“ (Уупћепп Меззтег5 Гећгјаћге, књ. У, глава 16) које 
гласе: „Ја, хвала Богу, не налазим ниједне немачке речи 
да изразим реч перфидан у њеном целом обиму. Наше 
је бедно Шешо5 (вероломан, подао) према њој невинашце. 
Перфидан је подао с уживањем, обешћу и злурадошћу“. 
Међутим ове речи Гетеове јунакиње не морају бити Ге- 
теово мишљење. Она је толико љута на француски језик 
и његове речи само с тога што се њен „пријатељ“, који 
јој је раније писао на немачком, почео у преписци слу- 
жити француским тек онда кад је зажелео да је се отресе; 
она при том изречно примећује да је он то учинио зато 
што му је на страном језику било лакше писати ствари 
због којих би, да су на матерњем језику, морао црве- 
нети. Не с тога дакле што је француски згоднији за 
обмањивање од немачког, већ с тога што обмана на стра- 
ном језику изгледа мање страшна но на матерњем, служи 
се неверник француским језиком. Што напуштена дра- 





" 


О НЕМЦИМА. 439 








гана у својој огорчености назива тај језик перфидним, 
и ако је пре тога налазила да је леп, може се сасвим лако 
разумети, али се у толико мање може неко позивати на 
њене речи. Ну још је много важније да немачко Шеш105 
није невинашце према францускоме решаде, и да Немци 
нису сиромашни у сличним изразима. Довољно је само 
сетити се речи: Гај5ећ, ћитешзно, #псказећ и ћенпинсјкизећ, 
које од прилике одговарају изразима: лажан, коваран, 
подао, подмукао, па видети да Немци нису у неприлици 
кад треба изразити стање супротно верности и отворе- 
ности. Наведене речи из „Виљема Мајстера“ тешко дакле 
да што доказују. Има међутим једна немачка реч кој 
говори директно против немачке верности, а на коју се 
нико не позива кад је реч о немачком националном ка 
рактеру; то је данашње ађегп. Та је реч некада значила: 
сасвим истинит, сасвим искрен (аја уаг, а! уаге), док данас 
значи: будаласт, детињаст (вид.: Ниш, Н.: ЕЕутоооле дег 
пеићосћдешвсћеп Зргасће. Мипсћеп. 1909, страна 196; Раш, 
Н.: Пешвзсћез Молетисћ. НаПе 1908, страна 13; Неупе, 
М.: Пешзсћез Мдбтетисћ; и Киге: Егутојоозсћез УУдбг- 
(етбисћ дег дешсћеп 5ргасће). Бити сасвим икрен значи, 
према овоме, бити будаласт, бити детињаст. Да такво раз- 
вијање значења не би било могућно код народа који изнад 
свега ставља верност и искреност, разуме се по себи ; значи 
дакле да је стара германска верност почела рано бле- 
дети и да се, као и неке друге лепе германске особине, 
није потпуно сачувала и у доцније време. 

Историја немачке речи Сазг потврђује међутим пот- 
пуно Цезарова и Тацитова саопштења о германском го- 
стопримству. Етимолошки идентична са латинским 1055 
(непријатељ), та реч првобитно значи: странац. Док је, 
као што се из овога види, странац за Римљане био то 
исто што и непријатељ, дотле је за Германе — као и за 
Словене, у осталом — био: гост, намерник. Треба међу- 
тим поменути да је овакво развијање значења каракте- 
ристично само за негдашње Немце; код данашњих је ту 
потребно извесно ограничење, јер су, које култура, које 

















440 Српски Књижевни Гласник. 








релативна немаштина, великим делом збрисале госто- 
љубље, и за њега се понекад не зна ни онда кад су у 
питању најближи рођаци. Али је зато стари пријатељски 
однос према странцу очуван код данашњих Немаца на 
један други начин: у очима просечнога Немца странац 
и данас, у доба највеће немачке моћи, важи више но 
његов земљак, њему се даје првенство и указује свако 
поштовање доклегод он својим личним држањем не по- 
каже да то не заслужује. Изузетака од овога, разуме се, 
мора бити, нарочито с обзиром на разна политичка не- 
пријатељства и на утицај штампе; али је зато ипак ван 
сумње да је Немац у односу према странцу права су- 
| протност Енглезу, за кога све народности без разлике 
долазе после његове. 

У вези с овом особином Немаца стоји свакако, бар 
донекле, и огроман број страних речи у немачком је- 
зику. Страних речи има у свима језицима, па према томе 
није чудо што их има и у немачком; али тешко да ће 
у том погледу иједан други језик моћи показати онаквих 
примера какве пружа немачки У њему, пре свега, пада 
у очи да су често пута странога порекла сасвим обичне 
речи, као: Фе РНапге (биљка), даз Репзјег (прозор), Фе 
Вишег (масло), дег Казе (сир) и тако даље, које су све узете 
из латинског. Али још више падају у очи речи као: дег 
Опке! (стриц, ујак, теча) и ф!е Тате (тетка, стрина, ујна), 
које су узете из француског (Ропсје, Ја (апје), или дег 
Отоззуа!ег (дед) и Фе Отоззтинег (баба), који су дословни 
превод францускога отапд-реге и отапа! теге. Те речи нису 
узете из невоље, с тога што не би било потребног израза 
на немачком, већ једино зато што су стране. За Опке!, на 
пример, имају Немци своју реч Оћепп, која је сад го- 
тово потпуно истиснута из говора; тако исто је и њихов 
израз Мићте морао устукнути пред француским Тап:е; 
за Отоззуајег и Огоззтинег имали су некада такође своју 
реч (Чег Аћпе) која се потпуно повукла пред францу- 
ским преводима. Како се тај процес морао вршити, по- 
казује данашња борба између францускога Сошзп -— 











ОНЕМЦИМА. 441 





Сопзте с једне стране, и немачкога Менег — Вазе (брат — 
сестра од стрица, ујака, тетке) с друге стране, борба у 
којој немачки изрази, бар у усменом говору, све више 
подлежу. Да је при том главна ствар страно порекло, по- 
казују и неке излишне позајмице од Словена; на пример 
реч Фе Отепге (граница), за коју Немци имају своју реч 
Ффе Матк; или Фе Рензсће (бич) за коју такође имају своју 
реч Фе Се!ззеј. Али је можда најинтергсантнији случај 
са војском, чувеном и опасном немачком војском, за коју 
су, поред немачкога назива Чаз Неег, и у обичном и у 
званичном говору још увек у обичају и француске речи: 
Фе Аптее и даз Ми аг. Ту се најбоље види како се стране 
речи често пута трпе у немачком не с тога што су по- 
требне, већ зато што су стране. 

Интересантно је, најзад, оно што немачки језик ка- 
зује о односу Немаца према природи. Поједини називи 
за цвеће показују на пример, да је тај однос веома 
присан; називи: Мегоззоте тисћ! (поменак, буквално: не 
заборави ме), ЗПентегсћеп (дан и ноћ, буквално: ма- 
ћехица), зсћпееојосксћеп (висибаба, буквално: снежно 
звонце), Ма1ојосКсћеп (ђурђевак, буквално: мајско звонце) 
и тако даље (“у егзе, страна 44) одају делом блиско позна- 
вање природе, делом велику љубав према њој. Али су за 
однос Немаца према природи свакако карактеристична и 
погрдна имена из области животињскога царства; јер поред 
међународних грдња као што су: Езе! (магарац), Зећеп 
(свиња), ап (гуска) имају Немци у свом речнику за грдњу 
речи : Зсћа! (овца) и Зсћајзкор! (буквално: овчја глава), 
које су свакако много изразитије као грдња него ли, на 
пример, реч „коњ“ (да5 Р!егд) коју Немци никад не употреб- 
љавају у погрдном смислу. Не мање је интересантно да 
Немци реч Мапз (миш) употребљавају ради тепања, тако 
да шет Маизсћеп (буквално: мишићу мој) у ствари значи: 
душо моја, срце моје. Али је за Немце свакако каракте- 
ристично и то што се код њих реч Фе Кић (крава) ни- 
како не употребљава у погрдном смислу, ма да су на- 
зиви Осћзе (во), Капа (говече) и Рпдамећ (стока) сасвим 











442 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 








обични као грдња. Можда то долази отуда што се крава 
осећа као сувише блиска породици, јер је њена кори- 
сност и сувише видна и непосредна. Али је вероватније 
да узрок лежи у томе што њена спорост и незграпност 
Немцима мање пада у очи но другим народима. За ово 
друго говори, пре свега, та околност што Немци реч дег 
Нипа (пас) врло често употребљавају у погрдном смислу, 
мада је иначе пас код њих веома омиљена животиња. 
Осим тога треба имати на уму и немачку изреку: ЕПе 
ти Мепе (жури се лагано), као и јединствену промену 
значења коју је у српском језику претрпело немачко 
ојејсћ, ојетсћ (одмах, одмах), давши познато: „клај-клај“ 
са значењем: полако, без журбе; те две ствари наиме још 
речитије говоре за то да Немци код краве нису могли 
уочити ништа што би се могло употребити као грдња. 

То у великој мери развијено осећање за природу 
заједно са немачким бајкама, у којима све живи и дише 
извесном доброћудношћу, говори несумњиво за то да 
немачки народ има врло много душе. Није према томе 
случај што се у немачком језику налази реч „бепин“, 
која задаје толико главобоље кад је треба превести на 
који други језик, и којој у српском у главноме одговарају 
изрази: душа, срце. И у овој прилици дакле немачки 
језик одаје једну фактичку особину немачкога народа, и 
то једну врло симпатичну. — 

Међу изворима за упознавање народне индивиду- 
алности долази књижевност свакако одмах после језика. 
Ако је она, с тога што највећим делом није директна 
творевина целокупнога народа, мање поуздана од језика, 
она зато пружа виднија и изразитија обележја народне 
индивидуалности, обележја. из којих се може читати као 
из отворене књиге. Али је она и поузданија но што би 
се могло помислити. Остављајући на страну народну књи- 
жевност, која се по својој поузданости може мерити са 
језиком, књижевност у опште постаје са више народ- 
нога учешћа но што на први поглед изгледа. Књижев- 
ници су представници свога народа не само по томе што 








О НЕМЦИМА. 443 





су из њега поникли и рођењем донели на свет његове 
просечне особине, већ и по томе што су у разним прав- 
цима подложни његовом утицају, и што својом популар- 
ношћу и својим местом у историји књижевности пред- 
стављају укус и идеале свога народа. Отуда није пре- 
терано рећи да је књижевност једнога народа онаква 
какав је и он сам. Није, према томе, никакво чудо што 
се податци које о Немцима пружа немачка књижевност 
готово у длаку поклапају са подацима које је дао не- 
мачки језик. 

Пре свега, известан немар према спољашњем облику, 
за који је језик дао тако речитих примера, налази по- 
тврде и у књижевности. То се нарочито види кад су у 
питању поједина књижевна дела као целина, кад је реч 
о њиховој композицији: или се осећа извесна несклад- 
ност између појединих делова, или избија њихова не- 
сразмерност према целини. У старије доба пружа за 
то примере најбољи народни еп, „Нибелуншка Песма“, 
и најбољи уметнички еп, „Парцифал“ Волфрама од 
Ешенбаха, песника који се и иначе може сматрати као 
један од најтипскијих представника свога народа; у но- 
вије доба је ту Гете са својим „Фаустом“, а у најновије 
Лилиенкрон, чији се већи радови одликују потпуним од- 
суством реда и композиције. „Ниједан Немац не би могао 
извести луцидан склоп Дантеове „Божанске Комедије““, 
гласе речи једнога угледнога немачкога књижевнога исто- 
рика, који је у исти мах и професор немачке књижев- 
ности на берлинском универзитету (Меуег, К.: Пешзсће 
Сћагак(еге, страна 16). Значи дакле да су са том својом 
слабом страном и у самој Немачкој начисто. Она се ме- 
ђутим не може објаснити само оскудицом осећања за 
лепоту облика, већ и јасно израженом партикуларистич- 
ком цртом немачкога народа, која избија у најразлични- 
јим облицима. Пре свега у језику. У немачком се не 
само речи никад не сливају уједно као, на пример, у 
француском, већ се, напротив, врло често нарочитом па- 
узом у говору одвајају једна од друге: францускоме топ 





Ка 





444 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 











опсје (мој стриц), које у говору гласи као једна реч 
(топопсје), одговара у немачком говору тетп Опке! са 
нарочитом паузом између тет и Опке! (теп-Опке!). Та 
иста партикуларистичка црта избија и у свакидашњем 
животу Немаца. Код њих, на пример, нема ни из далека 
оних блиских веза које ничу из сродства или пријатељ- 
ства; одржава се извесно одстојање не само према су- 
седу и туђину, већ и према ожењеном брату или удатој 
сестри. Отуда и неке ситне навике које само јаче освет- 
љавају исту црту. Немац ће, у свакидашњем опхођењу, 
и пред својим сасвим блиским познаником дубоко ски- 
нути капу, па се чак и поклонити, али по правилу неће 
пружити руку ни онда кад је тај познаник не само његов 
земљак, већ и његов школски друг, слушалац истог фа- 
култета на коме је и сам. Немци, даље, ретко један дру- 
гом говоре ши. У њиховом се друштву по себи разуме 
да свако за себе плаћа, па ма оно било састављено из 
сасвим блиских познаника или чак и рођака. И тако даље. 
Све су то ситнице, али ситнице врло карактеристичне, и 
то тим више што код немачких западних суседа Француза 
изгледају сасвим другачије, може се чак рећи, обратно. 
Значи дакле да оне нису последица културе, већ једне 
специјално немачке црте. Та иста партикуларистичка црта 
испољава се веома јасно и у политичком погледу. Не- 
мачка царевина представља и данас, након четрдесет го-· 
дина свога постојања, не само скуп јасно издвојених 
већих и мањих држава са засебним владаоцима и пар: 
ламентима, већ, што је још важније, и скуп разних пле. 
мена са потпуно развијеном и јасно израженом племен- 
ском свешћу. Баварац се и данас, кад има пред собом 
Пруса или Саксонца, осећа пре свега као Баварац, и 
обратно; тек пред странцем је сваки од њих у првом 
реду Немац, па ни онда увек, а Швајцарци немачке на- 
родности чак врло радо говоре о своме евентуалном рату 
с Немачком. Је ли онда чудо што је најјача страна немачке 
књижевности лирика, тај најличнији књижевни род, нај- 
погоднији за индивидуалисте и изоловане природе» Је 





О НЕМЦИМА. 445 





ли чудо што је највећи немачки песник у првоме реду 
и пре свега лиричар Јер околност да се Гете са вели- 
ким успехом огледао у свима књижевним родовима и да 
је „Фауст“, његово најзнатније дело, драма, не мења 
ствар ни мало; најлепше стране у „Фаусту“ су чисто 
лирске природе, Гетеов „Тасо“ је такође много интере- 
сантнији по своме лиризму но по својој драмагичности, 
а „Вертер“, његов најбољи роман, и у исти мах најбољи 
немачки роман, јесте чиста лирика од почетка до краја. 

Лабава веза између појединих делова код већих 
књижевних целина испољује дакле ону исту црту коју 
видимо и код језика, и код свакидашњег живота Не- 
маца, и код њиховог политичког склопа и унутрашњих 
државних и племенских односа, и код најјачег књижев- 
ног рода у њиховој књижевности: што већа издвојеност, 
нарочито што већа издвојеност појединаца у оквиру 
веће целине. Али ако се та неповезаност појединих де- 
лова у књижевним делима може објаснити, не може се 
назвати и лепом, и она свакако у знатној мери допри- 
носи оскудици лепога облика у немачкој књижевности. 

Одсуство лепога облика пада међутим у немачкој 
књижевности јако у очи и онда кад су у питању поје 
диности. Течно, примамљиво излагање је, на пример, у 
прозној књижевности велика реткост, а и тамо где се 
понекад јави, спојено је понајчешће са извесном удоб- 
ном опширношћу, која књижевном делу одузима врло 
мнсго од његове лепоте. Примера за то има доста; али 
је понајзгоднији слављени швајцарски приповедач и ро- 
мансијер Готфрид Келер, коме приповедачки дар нико 
не одриче, и код кога је та опширност готозо једина 
замерка која му се може учинити. Да су се Немци од 
вајкада одликовали том слабошћу, да су од вајкада осе: 
ћали погребу да ништа не прећуге и да читаоцу, од“ 
носно слушаоцу, уштеде погађање чак и онога што се 
по себи разуме, показује већ у средњем веку и народни 
и уметнички еп. „Нибелуншка Песма“ је пуна опширних 
описа најбезначајнијих ствари, а уметнички еп, са Вол“ 





поља ја 





446 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








фрамом од Ешенбаха и Хартманом од Ауе, пружа у том 
погледу још горе примере У своме спеву „Ерек и Енита“ 
описује, на пример, Хартман само Енитиног коња са 
близу 500 стихова; може се онда мислити како изгледа 
цео еп, као и то шта се све може наћи код писаца који 
пружају и такве примере. Тај један случај, који свако- 
јако представља врхунац опширности и у немачкој књи- 
жевности, може у исти мах дати јасну слику и о другим, 
мање карактеристичним случајевима. А њих има на сва- 
ком кораку. Има их и код највећих песника (нарочито 
у Гетеовом „Виљему Мајстеру“), а има нх и код најно- 
вијих писаца, на пример у Френсеновом роману „Јерн 
Ул“, који је за последњих десет година имао успеха 
какав се у немачкој књижевности одавно не памти. И 
у књижевности се дакле видно испољује особина која 
подсећа на претерану употребу сложених речи, а наро- 
чито на типове као што је већ поменути пример Плеђ. 
згаћ] или као што је СИтопепитопаде (лимунада; буквално: 
лимунада од лимуна). 

Са формалном лепотом стиха не стоји ствар ни мало 
боље. По речима Рихарда Мајера, „Немцима је у крви 
да у питањима око облика замећу живахну принципску 
препирку“, а примери су за то Готшедова борба за слик, 
Фосова против сснета, Јорданова за алитерациони стих, 
и тако даље. „Човек је принуђен“, наставља Мајер, „да 
са извесним правом види у томе нехотично признање 
факта да се метрички облик код наших песника у нај- 
мању руку не развија са унутрашњом неминовношћу из 
саме ствари“ (на истом месту, страна 18). У овоме, мора 
се рећи, нема ни мало претеранога. Већ стари немачки 
стих, на пример, — који је у исти мах и стари герман- 
ски — може бити и логичан и карактеристичан и све 
друго, само није леп. У њему је, пре свега, остављено 
доста широко поље игри случаја. Каогод што је у не. 
мачким речима, услед истакнутог нагласка на корену, 
занемарен наставак, а с њим и облик речи, исто је тако 








О НЕМЦИМА. 27 





и код старог алитерационог стиха сва пажња поклоњена 
главним појмовима реченице, дакле смислу. Слогови који 
су носиоци главних појмова истичу се нарочито помоћу 
нагласка, о њиховом се броју води тачан рачун (не сме 
их бити више од четири), па се чак гледа и на то да 
прва три од њих, или бар први и трећи, почињу истим 
сугласником (алитерација), ређе самогласником; међутим 
је код слогова са споредним нагласком или без нагласка 
одређен само минимум (њих не сме бити мање од че- 
тири), а у погледу максимума влада слобода, односно 
случајност. Да лепота алитерационог стиха тиме ништа 
не добија, да чак много губи, разумеће се лако кад се 
има на уму да је на тај начин ритам много лабавији и стих 
много приближнији прозном облику. — Стих са сликом, 
којим је у немачком убрзо замењен стари алитерациони 
стих, не стоји много боље. Опет по речима Рихарда Ма- 
јера, у области немачке поезије са сликом „скоро сваки 
пут, и то готово безусловно, влада за дуже време рела- 
тивно прост основни облик, који се лако изметне у суво 
тандркање (Каррегпде Тгоскепћен), да би се затим од 
једанпут при повољном оплођењу с југа (у дванаестом 
веку преко романске љубавне поезије, у седамнаестом 
веку преко француске роваје шешуе) развио у обилато 
и лепо цветање. То цветање долази увек од продирања 
странога духа и његовог стапања с немачким; где су се 
пак епигони само формално угледали на страни облик 
(Опиц, Платен), ту никад није дошло да пунога развитка 
праве поезије“. (Страна 17). Овим речима не треба много 
коментара. Из њих јасно излази да у немачком сликова- 
ном стиху по правилу влада велико сиромаштво; има 
изузетно и сасвим правилних облика, али се они јављају 
под утицајем са стране; у једном случају ти лепи облици 
немају много вредности, јер је угледање на стране узоре 
било ропско, облик је био ако не све и сва, а оно главна 
ствар; у другом случају је асимилован и страни дух, и 
лепи облици који су постали на тај начин имају више 
вредности. Главно је међутим у целој ствари — а то из 























448 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





свега јасно излази — да немачка књижевност у сваком 
случају има за лепе облике у сликованом стиху да за- 
хвали само утицају са стране. 

На тај начин је већ додирнута и једна нова црта 
немачке књижевности. Она је наиме далеко од тога да 
страном утицају подлеже само у формалном погледу; 
напротив, као и немачки језик, она показује најразлич- 
није позајмице са стране, одајући исту црту немачкога 
народа: велико поштовање према свему што је страно 
и радо примање туђих навика и особина. Нарочито су 
Французи ти који и овде импонују и служе као узор. 
По признању Фридриха Фогта, немачког универзитетског 
професора, који је заједно са Максом Кохом, опет не- 
мачким универзитетским професором, дао за сад најбољу 
историју немачке књижевности, тај утицај почиње јошу 
првој половини дванаестог века, а траје до — данаш- 
њега дана (Мос! ипа Косћ: Сезсћасћје дег Пешћвећеп Ш- 
(еташт уоп деп АПезјеп Денеп ђ5 хиг Десепмап. 19109, све- 
ска 1, страна 83). Чак је у току последњих деценија тај 
утицај пре порастао но опао. По речима Коховим је у 
најновијој немачкој књижевности „подражавање страним 
књижевностима, а понекад чак и намерно отуђивање од 
националнога карактера претезало у тако опасној мери 
да је наступила потреба за протестом и борбом против 
те маније за туђинштином, која је толико чудноватија у 
колико се јавила у чврсто створеној Немачкој Царевини“. 
(Свеска П, страна 519). 

Како се међутим у немачкој књижевности гледа на 
страни утицај, види се по томе што се као један од 
периода цветања сматра баш онај у коме је наслањање 
на стране узоре и сувише прелазило границе допуште- 
нога. Говорећи о „цветању витешкога песништва од 
1180 до 1300 године“ Фогт, на пример, вели: „И овде 
Француска пружа узор, и онај француски утицај што га 
је показивала већ световна епска поезија ранијега двана- 
естога столећа, овлађује сада у најширем обиму витешким 
песништвом. Ако се он у лирици испољава понајпре у фор- 





О НЕМЦИМА. 449 








малном погледу, у епу избија очигледно и у градиву. 
Ма где да је поникла скаска коју обрађује овај или онај 
витешки песник у Немачкој, долазила она од Грка или 
од Римљана, од Келта, Франака или са Оријента, до њега 
она долази из француског извора“ (свеска 1, страна 100). 
А да би се имала јасна слика о тим немачким песницима 
који, црпући из француских извора, стварају период 
цветања у немачкој књижевности, треба чути и Фогтову 
карактеристику њиховог односа према изворима: „Ови 
епски приповедачи нису готово никада само преводиоци; 
они управо уносе увек понешто од свога схватања, и ту 
се баш показује на поучан начин како се разлика из- 
међу немачке и француске природе не може збрисати 
никаквим додирима“ (на истом месту). Из ових је речи 
међутим јасно да су ти немачки епски песници, и ако 
нису само преводиоци, у ствари ипак преводиоци; они 
разуме се, као што је при превођењу у стиху правило, 
преводе доста слободно, и додају овда онда и по што- 
год свога, чинећи на тај начин прелаз ка преради, али 
је то врло, врло мало. Страни је утицај на немачку књи- 
жевност међутим тако велики и тако обичан да и такви 
песници могу чинити „период цветања“. 

Како пак страни утицај изгледа у целом свом обиму, 
покушао је да представи графички Цезар Флајшлен, 
један од истакнутијих немачких књижевника. На њего- 
вој је карти немачка књижевност представљена као ши- 
рока река, у коју са разних туђих страна утичу притоке, 
мутећи је кад јаче кад слабије. Али су те притоке тако 
многобројне да река за последњих 800 година готово 
никако није бистра. Нарочито падају у очи притоке цр- 
вене боје које означују утицаје француске књижевности 
(ЕТалаећЈеп, Сазаг: Отарћзсће ГлЛегаг-Таје!. 1890). 

Страни се утицаји у књижевности, као и у језику, ра- 
зумеју по себи. Њих је било и у раније доба, доба слабога 
саобраћаја и тежега додира једнога народа с другим, и 
у новије их доба мора бити у толико више. Али је више 
него извесно да ни у једној другој књижевности страни 

29 


ОР 7 ар 


450 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





утицај није тако јак као у немачкој, каогод што је из. 
весно да ни код једног другог народа нема толико ин- 
тереса за стране књижевности као код немачког. И баш 
с тога што страни утицај у немачкој књижевности није 
нормалан, он и јесте карактеристичан за немачку народну 
индивидуалност. 

Језик и књижевност, та два најважнија извора за 
упознавање народне индивидуалности, пружају, као што 
се види, читав низ немачких карактерних црта, које су у 
толико интересантније у колико се поклапају. И у једном 
и другом извору може се, нема сумње, наћи још који оти- 
сак душе народне; али и ово што је довде поменуто даје, 
и ако у најкрупнијим потезима, заокругљену слику о 
немачком народном карактеру. Било би свакако од ин- 
тереса оживети ту слику појединостима из других из. 
вора за упознавање народне индивидуалности. Нарочито 
би било занимљиво прегледати опаске које су о немач- 
ком народу, у виду изрека и пословица, чинили други 
народи, а тако исто занимљиву галерију пружили би и 
разни портрети које су о Немцима дали разни истак- 
нути писци, Немци и странци. Али је то читава засебна 
тема, која је уз то и веома обимна, те с тога испада из 
оквира ових разлагања. 

Другачије стоји ствар са разликама између јужних 
(управо : југозападних) и северних (североисточних) Не- 
маца. Оне се толико истичу и у језику, и у књижевности, 
и у свима гранама живота да се морају узети у обзир 
ма и најкраћем обиму. Није случај што су два највећа 
немачка песника, Гете и Шилер, јужни Немци, каогод 
што није случај ни то што су два највећа немачка кри- 
тичара, Лесинг и Хердер, северни Немци. Тако исто 
није случај ни то што се течно приповедање по пра- 
вилу налази само код јужних Немаца (Хебел Готфрид 
Келер), и што је најистакнутији немачки сатиричар (Буш) 
северни Немац. У језику такође избијају сличне одлике. 
Док јужни Немац говори спорије, са благом, готово 
срдачном интонацијом, служећи се деминутивима у свакој 





т 


О НЕМЦИМА. 451 








„ прилици, дотле северни Немац говори брже и одсечније, 


богатећи немачки речник изразима као што су чташт 
(укрућен), ђагзесћ (осоран), з[е  (крут) и тако даље. Отво- 
реност, јака машта и извесна срдачност и доброћудност 
јесу главне одлике јужнога Немца, док се северни Немци 
одликују трезвеношћу, уздржљивошћу и јаком вољом. 
Отуда су се први од вајкада више одликовали у књижев- 
ности и уметности у опште, док други имају много више 
успеха у политици и практичном животу. Али се и по вери, 
и по симпатијама и антипатијама разликују јужни Немци 
од северних: први су претежно католици, други су пре- 
тежно протестанти; први су и у раније и у новије доба (на- 
рочито у Елзасу, Лотрингији и на Рајни) показивали врло 
много симпатија за Французе, док су се северни Немци 
стално истицали као непомирљиви носиоци немачке на- 
родне идеје. 

То се диференцирање вршило столећима и има више 
узрока. Али је први и свакако најважнији у томе што 
јужни Немци живе у областима које су некада биле 
римске покрајине, те у својим жилама имају много ро- 
манске крви, док су северни Немци становници оних 
области које су римској владавини остале неприступачне. 


Милош ТРИВУНАЦ. 


29" 








ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ О БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 
(Крај). 

„„Руку под руку с њима били су заједно и народ- 
носни Срби под вођством Др. Светозара Милетића, чији 
је циљ био велико Српско Царство, из праве Србије, 
Црне Горе, Херцеговине, Арбаније, Бугарске, Хрватске, 
Славоније, Далмације и Војне Границе. Из Новог Сада, 
седишта народносно-српске пропаганде, Милетић је са 
највећом пажњом пратио све догађаје у Војној Граници. 
(„Југословенски Покрет“, Нови Сад, 10 јуна 1870. Не: 
штампан мемоар). Међу Србима протурао се тада неки 
бакарни новац, на његовој једној страни била је слика 
Милетићева, на другој двоглави бели орао са именима 
горњих земаља као делова великог Српског Царства. 
(Барон Раух Андрашију, Загреб, 13 априла 1870). Држало 
се да ће немири у Војној Граници изазвати светски пожар 
на Истоку, да би се тако с успехом умишљени пла- 
нови и у дело привели. Као политичка комбинација ра- 
чунало се и на учешће Русије и српске владе, о којој 
се са свим позитивно тврдило, да само чека на устанак 
у Војној Граници, па да и делом одмах скочи у помоћ. (Ге- 
нералмајор Криж Куну). Па чак се ито тврдило, да лу- 
кави српски државници све чине, да Калају, аустро-угар- 
ском генералном консулу у Београду, замажу очи честим 
уверавањима пријатељства према Аустро-Угарској, те да 
не прозре њихне махинације. Са Југо-Словенима, у оду- 
шевљеним њиховим сновима о будућности, били су у нај- 
тешњој вези чешки уредници Скрејсовски и Грегр, 
који су живели у Прагу, чији су листови били отворени 





ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 453 





кореспонденцијама Милетића, генерала Стратимировића 
и неког Јанковића, а односиле се баш на ово. Сви су 
тежили само томе: да по сваку цену изазову нереде и 
да спрече да се Војна Граница присаједини Мађарској. 
Са тог разлога тада је један глас опоменуо графа Ан- 
драшија да присаједињење изврши пре него што скоче 
на оружје Србија, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Бу- 
гарска и Арбанија, у ком би случају и устанак у Војној 
Граници био од озбиљних последица. („Југословенски 
Покрет“)... 

„Главно је, да не успе пруско-руски савез“. Само 
би се у једном случају Андраши окренуо против Пруске, 
ако би Бизмарк покушао да на Истоку помаже или Ру- 
сију или коју другу Источну Силу против Монархије. 
Његов поглед је био стално управљен на Русију, која 
му се чинила противником његове домовине. Знао је 
тајне богазе, којима су се руске рубље шириле по Ма- 
ђарској, да би тамо изазвале словенски покрет. Исто је 
тако знао, да се из Петрограда све чини, да се и Руму- 
нија увуче у вртлог руских агитација и употреби као 
клин против Мађарске. 

„Државни Канцелар (Бајст), чији су поглед спутале 
немачке прилике, није готово никаку пажњу обраћао 
Истоку; он је за њ био тек на другом месту, као сред- 
ство циљу, да би био слободан у извођењу својих анти- 
пруских планова. А Андраши, напротив, гледао је у Истоку 
прави циљ ком треба да жуди Монархија, а не само 
средство циљу да се унизи Пруска. Њему се чинило да 
је потребно, да по сваку цену ојача и увећа утицај Ау- 
стрије и Угарске према Русији, која тежи да придобије 
искључиви ауторитет у Балканским Земљама. И сама по- 
мисао га је ужасавала, да би се, при евентуалном ра- 
спаду Турске, Цар дрзнуо, без обзира на Монархију, да 
присвоји себи једино право, да сам на своју руку ре- 
шава о судбини отоманских поданика. Увек би му уда- 
рила крв у главу, кад би чуо да се говори о Государу 
свих Руса као једином заштитнику Хришћана у Турској. 








454 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 





„А најчудноватије је одиста при том“, рекао је једном, 
„да ником и не пада на ум, кад се говори о Истоку, да 
помене и ону Монархију, која је некад на Истоку про- 
лила највише крви, и која је својим властитим интересима 
нарочито позвана зато, да тамо даје пресудну реч. Ма- 
ђарска је била под владом мађарских краљева најпозна- 
тија сила на Истоку, од које се страшно прибојавало, 
од како је постала једном од највећих еропских држава. 
А гле сад где Аустро-Угарска Монархија ужива најмање 
угледа на Истоку“. (Одломак из дневника за време пута 
суецког, 25 октобра до 29 новембра 1869)... Отуда је 
био противник Бајстове политике да се нетакнуто одржи 
зја!ш5 дио на Истоку. (Андраши Калају, концепат, без да- 
тума: „док сам се сад бавио у Бечу, пошло ми је најзад 
за руком, да саломијем пасивни отпор, и да Бајста уве- 
рим о том, да је одржање ча!ш5 диа-а такова политика, 
које, и ако би је свака држава исписала на својој за- 
стави, ипак не би смела баш тамо на Истоку да се при- 
држава“). Са тог истог разлога мислио је Андраши да је 
мудро да се Србија отргне сфери утицаја Русије. 

Кад је Михаило Обреновић Ш, српски кнез, убијен 
маја 1868, Андраши се сав заложио био, да се његов 
малолетни нећак Милан Јеврема Обреновића изабере за 
владаоца, просто са тог разлога, што је мислио, „да као 
што тутори никад ништа нису стекли, да тако исто и 
намесништва обично никад ништа нису освојила“. На 
супрот Бајсту, није ни хтео да чује о неком неутралном 
држању, о неком чекању према скором избору кнеза. 
Био је мишљења, да Монархија сама вређа један од својих 
најбитнијих интереса, ако пропусти да се појави као 
активни учесник. Писао је Бајсту: „Нису само сродност 
језика и иста вера они фактори, на којима почива угицај 
Русије у Србији, већ и политика утицаја на изборе кне- 
жева, нарочито старог Обреновића и Карађорђевића“. 
И спољни и унутрашњи моменти гонили су Андрашија, 
да сломије Бајстово пасивно држање. Нато га је пре 
свега покренуло и то „што српски елементи с ове као 





Јулије АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 455 





и с оне стране Дунава увгк узајамно утичу једни на 
друге и једино средство, да се спречи тај утицај Србије 
на мађарске Србе је наш властит утицај проширити над 
Србијом“. Толико је био прожет уверењем о потреби да 
Србију привеже уз Монархију, да је тражио да се Кне- 
жевини укаже пажња што се замислити може више при- 
јатељска. На супрот заједничком војном министарству и 
аустријском министарству, која су очекивала и тражила 
накнаде, Андраши је предложио, да се Аустро-Угарска 
сопственом иницијативом одрекне једном конвенцијом 
даље примене аустро-угарске консуларне јурисдикције у 
Србији. У толико пре, што се јурисдикција и онако не 
може одржати у важности на дуга времена, а доцније 
кад се напусти, то се неће више сматрати да је учињено 
драговољно једино из пријатељства и поверења према 
Србији. Андраши је даље био мишљења, да уклањање 
консуларне јурисдикције не треба да значи у исто време 
и укидање капитулација у Турском Царству ...А Андраши, 
ком је једнако и једино пред очима било ојачање моћи 
и снаге Монархије на Истоку, имао је још једно, далеко 
јаче средство у приправности, да Србију, с којом је 
одржавао врло интимне односе већ првих месеца године 
1868, са свим учини савезником Аустро-Угарске. То сред- 
ство биле су Босна и Херцеговина. 

Босанско питање у оно доба играло је у полити- 
чким комбинацијама не баш незнатну улогу. Југословени, 
а међу њима нарочито српски напредњаци, гледали су у 
решењу удеса Босне и решење своје властите судбине. 
Опет у дипломатским круговима преовладало је било 
гледиште, да сеи у Бечу сматра Босна као животно пи- 
тање Монархије. Као сигурно се држи, и ако погрешно, 
да је Бајст помишљао да окупира те турске провинције 
чим дође до промене зја!ци5 дио-а у Турској. Барон Вер- 
тер писао је 11 децембра 1867 Бизмарку, да је дознао, 
да се још пре састанка царева у Салцбургу (августа 1867) 
у том погледу поверљиво измењале мисли између два 
царска кабинета, бечког и париског. Салцбуршки и 





ша "оду 


456 Српски Књижевни Гласник. 





париски састанак само су по њему још више ојачали 
већ утврђени споразум, и чинило му се као да је кан- 
целар понео из Париза најпомирљивија уверавања, која 
су га крепила у вери, да су његову оцену југословен- 
ских прилика, нарочито у погледу на будућност Босне, 
тамо потпуно примили, и да ће француска влада бити 
на страни аустријске, у колико се буде више развијало 
ово питање. (Вертер Бизмарку, 11 децембра 1867). А неки 
угарски повереник Бизмарков чак одсечно тврди, као да 
се, у случају да настану нереди на Истоку. шта више 
већ дошло до споразума између Беча и Цариграда, по 
ком би наша Монархија требала одмах да поседне се- 
верни део Босне и Херцеговине (извештај из Пеште од 
11 марта 1868) — план, са којим се, наравно из са свим 
других мотива, исто тако носио и надвојвода Албрехт. 
На супрот монарху, који је већ онда помишљао да при- 
добије те две турске провинције (Дневник барона Ор- 
ција, јануар 1869. „Цар је сасвим прожет идеом•окупа- 
ције целе Босне и Херцеговине“), граф Андраши никако 
није пристајао на анексију Босне и Херцеговине. Кад је 
српски министар Гарашанин у септембру 1867 додирнуо 
и то питање о могућности таке окупације, одговорио му 
је Андраши: Србија се тога не треба ни мало да боји, 
такве намере само би могле бити од штете по Мађарску, 
јер би појачале словенски елеменат. (Извештај Лаубра- 
нов из Београда, 18 септембра 1867). Босна и Херцего- 
вина требале су да му послуже за нешто сасвим друго 
а не за окупацију Аустро-Угарској. Помишљао је на то 
да ове турске провинције употреби да разори везу из- 
међу Русије и Србије. У томе га је делом помагао аустро- 
угарски генерални консул Бенјамин Калај, који је у Бео- 
граду од 1868. Заведен својом српском околином, која га 
је обасипала најлепшим уверавањима пријатељства према 
Монархији, изгледа да је Калај, са истих разлога као и 
Андраши, препоручивао био интимну политику пријатељ- 
ства са Србијом (споменица о „југословенском покрету“). 
— заблуда које се истина тек доцније отресао. У спо- 





ЈулијЕ АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 457 


разуму са београдским генералним консулом, намера је 
Андрашијева била, да један део Босне и Херцеговине 
уступи Кнежевини, а део пак, западно од Неретве и Вр- 
баса, да присвоји Аустро-Угарској. (Дневник барона Ор- 
ција, јануар 1869). Испуни ли им ову најватренију народну 
жељу, Андраши се надао не само да оцепи Србе од Руса, 
већ исто тако да стварно умањи опасност Источног Пи- 
тања по Монархију, која би све дотле трајала, док би у 
Кнежевини владао петроградски утицај. А тим би у исто 
време постигао и још нешто друго, не мање важно. До- 
бију ли Срби одиста један део Босне и Херцеговине, тим 
би самим покварили са Хрватима, који исто тако по- 
лажу право на те две турске провинције. И једино би 
се тако успело да се на свагда изгони баук братске слоге 
Срба и Хрвата који је од увек био опасан по Мађар- 
ску. Било је више но сигурно, да Хрвати никад неће 
опростити Србима присаједињење турске области. По- 
моћу Калаја, који је био сав прожет том идејом, Андраши 
је сондирао земљиште у Србији. (Калај Андрашију, Бео- 
град, 10 октобра 1869). 

...По најрадије је Андраши, уз припомоћ Француске 
и Енглеске, у потаји хтео да добије пристанак Турске 
да уступи један део Босне и Херцеговине Србији, а у 
накнаду зато Високој Порти да загарантује заштиту Ау- 
стро-Угарске у случају сваког непријатељског напада 
споља. (Својеручни концепат Андрашијев Калају. По 
свој прилици писан октобра 1869). А није само с тога, 
што, по његовом мишљењу, да се тако што и изврши, 
треба и више уверења и више енергије но што је Бајст 
има, и због тога је и пропустио да то питање покрене 
код Сила. ...Према свему том потпуно је нетачно твр- 
дити, да је Андраши Кнежевској Влади преко Калаја 
предлагао уговор односно присаједињења Босне и Хер- 
цеговине, (Др. Владан Ђорђевић, „Српско питање“ 1909, 
страна 45). на који су пристали и Цар и Бајст. Нити је 
' тачно, да је српска влада одбила била предложени јој уго- 
вор. Веле да није због тога на то пристала, што би јоју 








458 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 





случају рата између Аустро-Угарске и Русије било не- 
могућно да остане неутрална, и што би се даље проти- 
вило осећањима свих Словена, па и Срба, да ратују уз 
Монархију против Цара. Српска влада није ни могла од- 
бити тобожњи уговор из простог разлога, што јој он 
није био ни поднет. А најмање у име Андрашијево, као 
што тврди Ристић. Андраши се бавио неоспорно о так- 
вим плановима. Али је и њему морало најзад бити мило 
што се они нису остварили. А тим је уштедио себи, као 
што је доцније и сам увидео, једну политичку погрешку, 
која би била последица тежње, да Србе од непријатеља 
учини пријатељима Монархије. Изгледа да је Андрашију 
тад лебдела помисао: дајмо Босну и Херцеговину Србима, 
а зато ће они бити чувари наше јужне границе. А да ли 
се могло поверовати у њина уверавања да ће се одрећи 
свих аспирација преко Саве, уступи ли им се Босна и 
Херцеговина, да ништа више неће да чују о својим са- 
племеницима у Мађарској, од којих их и тако дели при- 
родна граница (Калај Андрашију, Београд, 10 октобра 
1869). Ми и не сумњамо у то, да су та обећања тада 
била са свим искрена; ипак, проширена Србија не би 
имала снаге да одбије од себе мађарске Србе и да их 
не привуче к себи. С временом би на нашој граници по- 
никло велико Српско Царство — сан свих Југословена 
— као стална опасност по наш државни опстанак. 

„„А умеша ли се Русија, онда нема шта да бирамо. 
Тај вечити страх од руског суседа толико је био овладао 
њиме, да је северно-немачки генерални консул у Пешти, 
Векер Готер, с правом рекао: Русија му је на памети и 
кад легне као и кад устане. 

„„Будемо ли неутрални, за то време могли бисмо 
се распитати код Турака шта мисле, ако дође до рата 
са Русијом, могли бисмо спречити да се не прокламује 
црвена република у Влашкој; могли бисмо се користити 
временом, да неутралишемо Србију, чији је положај у 
случају рата са Русијом од највеће важности. 

„Најзад, судбина је такова Аустрији, да с ове стране 


Али 





ЈулијЕ АНДРАШИ 0 БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. 459 





већину имају Словени, с оне пак Маџари“, на шта је 
Андраши рекао: „Словене не може човек никад задо- 
вољити. До крајње њине мете једино ако је и Русија у 
стању да их доведе — до уједињења свих Словена“. 
..8 октобра 1871 плану у Војној Граници буна „у 
име хрватске народне владе“ у намери да се потпуно 
одцепе све југословенске земље од хабсбуршке монархије. 
Од Хрватске, Славоније, Далмације, Крајине, Истрије, 
словенских делова Штајерске, Босне и Херцеговине тре- 
бало је створити нову илирску државу. ...Андраши је 
једино тражио да се притвори вођа побуне Кватерник. 
Овај је још пре толико година предлагао био принцу 
Наполеону, у случају француског упада, да се са погра- 
ничним трупама придружи француским војницима. Ан- 
драши је држао да ће се од њега моћи сазнати што 
ближе о спољним утицајима, који су подбадали устанак. 
Вероватно да су српски и руски агенти бунили и бу- 
шили по Војној Граници... Калај је јављао, да су баш 
овог часа српски поданици. Анкујучић и Влаиковић, пен- 
зионисани руски официр, тобож отпутовали у Црну Гору, 
а по свој прилици у истини у Војну Границу; ма да се 
позитивно не може доказати утицај руских и српских 
агената... | 


ЕДУАРД Фон ВЕРТХАЈМЕР. 


(Превео с немачког Бошко ЉуБишић). 





др 


КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 


(0 ПЈЕСМАМА ДРАГУТИНА ДОМЈАНИЋА. 


Домјанићеву, скоро сву, литерарну имаовину сачи- 
њава цигла једна невелика књига од осамдесет и девет 
малих њежних пјесама. (Издање Друштва Хрватских 
Књижевника у Загребу, 1909). Оригиналну и добру страну 
Домјанићеве лирике не ваља тражити у еротичним, ни 
у патриотским, ни у рефлексивним пјесмама. 

Његова еротика губи се у нејасној немоћи, пуној 
контрадикција, непрактичнога поноса и сувишних опе- 
товања. „Била је посве обична прича: није вам љубав он 
глумио вјешто“. (стр. 135). Чему трошити пуно обичних 
ријечи о једној „обичној причи“ 2 

Домјанић је песимист. Своју скепсу и незадовољ- 
ство постојећим уређењем свијета и људском судби- 
ном изразио је у многим вариацијама, а најпотпуније у 
Он крај гроба, написаној „кад су С. С. Крањчевића по- 
копали“. У Дом'анића има оправданога незадовољства 
и разумљиве мржње на грубу прозу живота, али има и 
наопаких схватања и доста старих понављаних пренема- 
гања, која доказују да није увијек срећан у избору ма- 
теријала, ни вјешт у обради. Његова песимистична „фи- 
лозофија“ премало је индивидуална, а да би се, поготово 
сада послије Крањчевића, доимала. 

Пјесници песимисти нијесу, како сами мисле, најне- 
срећнији створови. Пјесник, незадовољан садашњицом, 
може да фантазијом и ерудицијом нађе нови стан, по- 








Књижевни ПРЕГЛЕД. | 461 





десан своме душевноме животу, а што је пак најслађе, 
може да својим сањаријама даде конкретан облик. За то 
је Драгутин Домјанић немодеран и кадикад досадан 
својим јефтиним песимизмом и наваљивањем на свијет, у 
којем људи немоћне нарави виде свога вјечитога непри- 
јатеља. 


Драгутин Домјанић не би био пјесник о коме сеу 
књижевности води озбиљан рачун, да му треба тек при- 
шапнути ту стару истину. Он је заиста потражио нови стан, 
подесан своме душевноме животу, свијет у којем људи: 


" иду у двоје у пастирском руху 
бл'једа кроз јутра низ шуму снену. 


Усне им шуте, ал погледи зборе, 
причају тихо, старинску причу 
пуну и среће и бескрајне туге, 
и куда иду свуд цјелови ничу. 
(стр. 58). |Г'олзеап ћецј. 


Гледај. У парку су парови, 
није ни корак им чути, 
бл једе су руже у рукама, 
иду куд губе се пути. 
(стр. 69). |бршец. 


Носиљка златна. Из модре свиле 
власуљу б јелу и велике зјене 
видјех кроз прозор, и бл јеђана рука 
ко да на растанку поздравља мене. 
(стр. 73). |Афец). 


Рококо је дакле онај други свијет, који је Домја- 
нићу милије од данашњега. Евоцира га са пуно љубави, 
укуса, прирођене отмености и сликарскога мајсторства. 
Фини су и меки његови описи старога аристократскога 
дворца оне галантне епохе: 


Старе гитаре са мало још струна, 
мрки портрети на рушевном зиду, 
сатови древни што једва још иду, 
сумрачна соба сва шаптања пуна. 
стр. 60). |Ббагпзка рјезтај. 





462 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





Хладне паркете. Свуд умјетни сумрак 
шути по собах, и богати стори 
бране од сунца, што некако снено 
вани над вртом у јабланих гори. 
(стр. 74). |Копгази]. 


У тим китицама је ухваћен дио нутрњости старин- 
скога господскога заселка, а једнаком вјештином је опи- 
сана и његова вањштина и околина: 


Гредице ружа и хладне фонтане, 

круг олеандра пред стубиштем пустим, 
стрмоглед спушта сухоњаве гране 

за оним грмом јасминовим густим. 


Туробни рибњак са зеленом мреном, 
иглице јела се спуштају тихо, 
падају води по површју сненом, 
далеки брезик је лахор зањихо. 
(стр. 61). |Обпепа аозадај. 


Пагода од порцулана 

сред бокора ситних резеда 

и небо без облака једног 

и све се у језеру гледа. 

(стр. 67). |Бпијећј. 
Не мањка ни опис широкога пејзажа, с којим се 

слијевају ти аристократски дворци са сумрачним собама 
пуним успомена, са вртовима пуним цвијећа око паган- 
ских кипова, са рибњацима и умјетним језерима: 


Има ли питоми крај, брежуљци га сјенасти скрише, 

и поток се вије у доли у сребрене арабеске, 

Сунца је сјај тамо благ и сјене су мекше и тише, 

гдје цвату цикламе жарке под заклоном дуба и лјеске. 
(стр. 54). |Еотапкај. 


Деветнаест такових пјесама, сачињава Сапсоптгег, 
најљепши циклус Домјанићеве „књиге, у коме је аутор 
најсимпатичнији, највише самосталан и модеран. Модерна 
лирика нагиње објективној имперсоналној поезији, у којој, 
без сувишних разлагања и рефлексија, преовлађује слика. 
Такова пјесма нема да буде хладна гола слика у обичном 
смислу, нити мали епос, већ индиректна илустрација пјес- 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 463 








ЏЈ 


никових осјећаја, симпатија и расположења. То, да ре- 
чемо, лирско сликарство тражи материјал у природи, да- 
јући предност егзотичним крајевима, и у мртвим епохама, 
тражећи у њима оно чега нема у реалном свијету. 

Мржња на данашњи свијет дали је повода и Дом- 
јанићеву „Капсопјеги“. Тај циклус није дјело парвенија 
и позера, дећ дјело човјека по роду отмена и одго. 
јена у амбијенту несталих старих домова, што их чув- 
ствено евоцира и искрено жали. Меланхолични тону 
„Капсопјети“ не одговара толико описаном земану ко- 
лико је одраз ауторове диспозиције. 

Симпатијама за мртве епохе и великим осјећајем за 
природу Домјанић је представник модерне неоромантике 
која све више преовлађује Неромантицизам је почео у 
српско-хрватској књижевности неким пјесмама Војислава 
Илића. Јасније су и модерније наставили тај смер поезије 
Јован Дучић и неки млађи на српској страни, а на хрват- 
ској В. Видрић, В. Назор и Д. Домјанић, којима свима 
пуно шкоди што нијесу и формом коректни као Воји- 
слав Илић и Јован Дучић. Ипак, ни на српској ни на 
хрватској страни нема једнога потпунога неоромантика. 
У свакога се од напоменуте петорице мијешају старим 
нови правац. Најмањеу В Видрића, који је, може се 
речи, размјерно најпотпунији наш неоромантик. За њим 
је на хрватској страни В. Назор, а тек трећи по реду Дра- 
гутин Домјанић, које се схватањем и темпераментом јако 
разликује од те двојице. Видрић је оптимист и пријатељ 
живота. Назор воли херојске земане. У једнога и у дру- 
гога је меланхолија изнимка, а у Домјанића правило. 

Драгутин Домјанић тражи иу природи меланхоличне 
5шттипо-е, да их примјени: на своја расположења. У 
Зећетги (стр. 45) употребио је и ведру хеленску слику, 
да постави јачи контраст својој сјети. У трима другим 
хеленским сликама: ПОгјаде (стр. 94), Киге (стр. 108) 
и Јисгошта (стр. 117) заборавио је да је пјесник туге, 
мртве прошлости и меланхоличнога пејзажа. 

Пејзажи су његови: пејзажи некога далекога нео- 





о ~ 


“= БРИН ни у 


464 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








дређенога краја „под најжарчим сунцем“, пејзажи његова 
завичаја, Хрватског Загорја, и нашега Приморја. У јед- 
ној оцени о Јовану Дучићу (Затогететк, 1910, бр. 1) 
опажа да „нигдје није човјек тако близу природи као 
уз море“. Од његових пејзажа и описа умјетнички су нај- 
више вриједни они који не завршују алузијама на себе, 
ни плитким рефлексијама /Огтјепа аозада (стр. 61), Кар 
(103), Мос па јегети (104), Мтто јегего (114), Зштја 
(115), (7 ргедтесегт је (119)]. Аутор је у овим описима пјесник 
малих, једва видљивих, појава у природи, које обичном 
оку измичу, и танких нианса које не зна свако перо 
ухватити. У оштром опажању, у давању одређена облика 
неодређеном, Домјанић је можда нафинији умјетник у 
савременој хрватској лирици. 

Језик је у овим пјесмама једини знак ауторове на- 
родности. Патриотских пјесама има у њега само три: 
0 таатки, Угапја (Ј. Ј. 51тоззтауеги) и /5ееткћооа топа. 

При крају, када је прећи на форму Домјанићевих 
пјесама, ваља понављати досадне приговоре, којима даје 
повода скоро сваки загребачки књижевник. Драгутин 
Домјанић, као рођен кајкавац, не позна све танчине што- 
кавштине и све деликатности њезинога нагласка. То га 
може некако испричати, али не потпуно оправдати. Као 
у Станка Враза, као у скоро свих хрватских пјесника 
који су живјели и радили у сусједству Крањске, треба и 
у Драгутин Домјанића бирати. Од осамдесет и девет пје- 
сама његсве књиге нема их више од осамнаесшак баш 
добрих, лијепих и у цјелини успјелих. 

Капсотгег је најбољи циклус и као цјелина и по 
највећем броју успјелих ствари, по задржају и по облику, 
а најслабији су циклуси ЈУ (еротичне Сањарије) и М 
(Разни стихови), из којих није навести ни један добар 
примјер. Ако од цијеле књиге није умјетнички успјела 
него само петине ње, и ако ни у тој петини није сзе без 
приговора, крива је рђава форма, слаба обрада и лош 
језик. Језик је много пута погрешан, кадкад прожет 
туђим духом и без потребе натруњен туђим ријечима, а 


ЕЈ 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 465 





стил је често без свјежине. Ако стил у умјетности значи 
елиминирати све сувишно, Домјанић није увијек добар 
стилист. Неке строфе нијесу спојене ни везом строге 
логике, а гдјекојима није јасан ни смисао. 

Драгутин Домјанић, мада није допро до некога савр- 
шенства форме као Милан Беговић и Миховил Николић, 
барем не гријеши онако крупно као В. Видрић. Мање 
је некоректан од Видрића, али Видрић је јачи, паче оста- 
вио је видљивих трагова и на Домјанићу, који је можда 
нехоте посудио неке његове изразе. Видрић вели за вје- 
трове „несташна дјеца неба (Регил), а Домјанић за таласе 
„несташна мора чеда“ (5 тога). У ВЗидрића: „до ње се 
жидов сагнуо“ (5слетго), а у Домјанића „и вјетар се до 
њих сагнуо“. (5 тога). У Видрића: „а они лете и бију 
крили“ (Регип), а у Домјанића „сјео на пијесак и кри- 
лима бије“. (Јиготта). 

Ни метрика није у Домјанића богата ни разнолична, 
и ако му се мора признати да је успјео наћи који 
оригиналан ритам. У њега нема метра, ни пјесама, за 
које се хоће напора и снаге. Узалуд је у њега тражити, 
примјерице, један сонет. Најлражи му је метар неки 
комбиновани једанаестерац. 

Домјанић је ипак у својој великој несташици нашао 
начина да испољи своју индивидуалност. Његова лирика 
је посве своја у деликатним описима и финим при. 
сподобама, разасутим по књизи. Његова је књига више 
књига успјелих фрагмената него ли успјелих цјелина. 
Објективна лирика је његово право поље. Буде ли умио 
допријети до савршеније форме и до чишћега, правил- 
нијега језика, његовој лирици ће немало понарасти ври- 
једност. Форма није све, али без праве форме нема 
правога успјеха, који настаје хармонијом између форме 
и садржине. 


АРСЕН ВЕНЦЕЛИДЕС. 


30 








ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ СРБА У ТУРСКОЈ. 


Срби у отоманској царевини у току последњих го: 
дина чинили су велике напоре за своје школе. Напори су 
били већи него ли ранијих година, јер су Србима чињене 
сметње веће, него до сада. У рашко-призренској епар- 
хији су биле затворене српске школе скоро три године. 
У средњим школама у Битољу, Плевљу, Скопљу и у Бого- 
словији у Призрену наставницима који су били српски 
поданици забрањивана су више пута предавања. Мно- 
гим учитељима основних школа нису давана допуштења 
да се баве у селима у којима су дотле по две-три го- 
године радили. Од њих се тражило уверење да су добри 
Отомани, па тек онда су толерирани по селима. Овакве 
сметње чиниле су турске власти нарочито од како се 
нови режим почео осећата јачим. Имало је сметњи и у 
самоме унутрашњем склопу просветнога рада, учитељско 
стање није било уређено онако како су особите прилике 
и рад просветних радника захтевали. 

Резултати тих напора били су овакви у прошлој 
школској години. 


У Бишољскоме вилајету. Основних школа има 98, 
са 2993 уписаних ученика. У тим школама радило је 125 
учитеља и учитељица. Прилипска села и дебарски санџак 
нарочито су напредовали у погледу отварања нових 
школа, и ако су у њима прављене највеће сметње од 
стране егзархијских власти. У гимназији у Битољу било 





Политички ПРЕГЛЕД. 467 





је 139 уписаних ученика, а у њој је предавало 20 на: 
ставника. Радничко-домаћичка женска школа имала је 47 
уписаних ученица. Поред ове две средње школе радила 
је у Прилипу и гимназија, која је имала ученике наро- 
чито из села. Због страха од егзгрхиста било је ученика 
које су прилипски сељаци вадили из првога разреда 
гимназије. 

У Солунскоме вилајету. Радило је 5 основних школа 
у којима је било 580 уписаних ученика са петнаест учи- 
теља. Нарочито је напредовала солунска основна школа, 
у којој се уче деца особито из дебарскога краја. Седмо- 
разредна гимназија је затворена, али чине се припреме да 
се отвори једна практична четвороразредна трговачка 
школа, у којој ће се поред практичних трговачких знања 
учити језици, који су највише у употреби у Турској. 

У Косовскоме вилајешу (у епархијама рашко-при- 
зренској, без Скадра, и скопљанској). У овоме вилајету 
има највише школе, махом четвороразних и мешовитих 
основних школа. У прошлој школској години било је 
278 таквих школа, са 11.550 уписаних ученика и 339 учи- 
теља и учитељица. У рашко-призренској епархији нису 
радиле школе преко целе године због сукоба између 
Митрополита и турских власти. 

У Скопљу радиле су једна потпуна гимназија, једна 
учитељска школа и једна радничко-домаћичка. У потпуној 
гимназији било је пријављених 526 ученика, а примљено 
је, због недовољнога простора у гимназијској згради, 382 
ученика. У гимназији је радило 24 наставника. Подиже 
се нова и сасвим модерна гимназијска зграда. У учитељ- 
ској школи било је пријављено 60 ученика, а примљено 
је 46 распоређених у четири разреда. Домаћичко-рад- 
ничка школа има два курса; у нижему има три разреда 
и траје три године, а виша два, и траје две године. У 
овој школи радило је 12 наставница и наставника, а било 
је пријављено 154 ученеца. Ученици који су учили у 
средњим и стручним школама у Скопљу били су из свих 

30% 





468 Српски Књижевни ГлАСНИК. 





српских крајева. У Гризрену је, поред Богословско-Учи- 
тељске Школе, у којој је било уписано 128 ученика а 
радило 17 наставника, радила и трговачка школа. Нижа 
трговачка школа у Призрену ће бити четвороразредна, 
а спремаће подмладак за трговину, која се све више 
развија у Призрену и околини. Призрен постаје све већи 
трговачки центар, чијем развијању чине сметње и мусли- 
мански и католички елементи. /Тлевљанска четворораз- 
редна гимназија није у прошлој школској години радила 
дуго, и у њој је турска власт забранила нашим рад због 
тога што јој је директор био српски поданик. Па ипак 
у ову гимназију било је ушло 56 ученика, са којима 
је радило 10 наставника. У женској вишој основној 
школи, где је нарочито обраћана пажња женскоме раду, 
било је 24 ученица, са којима су радиле 4 наставнице. 
У плевљаскоме санџаку доживела су деца српска и то 
да их је рашко-призренски митрополит одлучио од при- 
чешћа за то што су неке школе радиле по одобрењу 
турских власти. 

У Скадарскоме вилајету са беранском казом имало 
је 16 основних школа; рад у овим школама је више го- 
дина прекинут. Како и он улази у састав рашко-призрен- 
ске епархије, то се последње три године није у школама 
радило. У Скадру постоји једна женска школа, у којој 
ученице раде обичне женске радове. 

У Цариграду постоји основна школа. У њој је било 
68 пријављених ђака, а радило је 6 учитеља. 

У Солуну има на правноме факултету 18 отоман- 
ских Срба, који се спремају за административне чинов- 
нике, адвокате, и томе слично. 

Знатан број ђака Срба има у разним вишим шко- 
лама у Цариграду и по разним страним факултетима, 
нарочито на медецинским. 

У 1907—8 школској години било је стање овако. 
У Бишољскоме вилајешу: основних школа 61 са 17483 
ученика и 82 наставника. У гимназији битољској 62 уче- 
ника са 8 наставника; у женској нижој радничкој школи 





Политички ПРЕГЛЕД. 469 





26 ученица са 6 наставница. У Солунскоме вилајешу било 
је 10 основних школа са 473 ученика и 32 учитеља; у 
солунској гимназији било 132 ученика са 15 наставника, 
а у женској вишој радничкој школи 99 ученица. У ко- 
совскоме вилајету било је основних школа 169 са 7820 
ученика и 296 учитеља. У Сковљу у гимназији било је упи- 
саних 140 ученика; у учитељској школи било је 68 уче- 
ника; у домаћичко-радничкој школи 60 ученица; у тим 
школама, које су интернатски урађене, радило је 30 на- 
ставника. У Гризрену је радила богословска учитељска 
школа са 102 ученика и 12 наставника. У ГПлевљу је ра- 
дила четвороразредна гимназија са 35 ученика. У Ска. 
дарскоме вилајету и беранској кази било је 12 основних 
школа са 15 наставника. У Цариграду је било 40 при- 
јављених ђака, од којих је 35 свршило основну школу. 

1903—1909 школској години стање са школама у 
отоманској империји стајало је овако. У Бишољскоме 
вилајету је било 85 са 2796 уписаних ученика и 100 
учитеља и учитељица. Битољска гимназија има 78 упи- 
саних ученика, а у женској радничкој школи има 38 уче- 
ница; у обема школама раде 14 наставника и наставница. 
У Солунскоме вилајету било је 8 основних школа са 
460 ученика и 32 учитеља. У солунској гимназији било 
је уписано 140 ученика, у женској вишој домаћичко-рад- 
ничкој школи уписано је 88 ученица. У Косовском вила“ 
јешу било је у 228 основних школа са 9134 уписаних ђака, 
а радило је у њима 309 учитеља. У Сковљу у гимназији 
пријављено 68 ученика, а примљено 40. У домаћичко-рад- 
ничкој школи било је 80 ученица. У свима овим шко- 
лама радио је 31 наставник. У Гризрену је отворена 
ове годинг нижа трговачка школа, у коју је пријављено 
49 ученика. Богословска учитељска школа имала је 112 
ученика, а радило је са њима 17 наставника. Гљевљан:. 
ска гимназија имала је 42 ученика са 8 наставника. Жен- 
ска виша основна школа имала је 18 ученица и четири 
наставнице. 








470 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 








У току 1909—1910 школске године просветна и 
црквена управа Срба отоманских уредила је, на новој 
основи, учитељско стање. Основа за ову уредбу узета је 
из сличних уредаба напредних држава. Учитељима је 
осигурано: лекарска помоћ, правилно напредовање, пен- 
сија лична и породична. Учитељи су имали своје удру- 
жење и састајали су се у скупштине; исто тако имали 
су и лист „Српска Школа“. 


ИНностРАНИ. 





ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


Ал. ГЕОРГИЕВЂ: МАКЕДОНСКИЛТЂ ПРОБЛЕМЂ. Софиа, 1911. 


Бугарски социјалисти, поред свег свог интернацио- 
нализма, прате маћедонско питање с толико исто пажње 
са колико и све националистичко-грађанске странке. Како 
међу њима постоје две фракције, то је и метод њиховог 
рада у маћедонском питању различан. Једни, марксисти, 
налазе да ће се то питање решити само онда, кад се 
радничка маса буде добро организовала у свима балкан- 
ским државама; те да се „удруженом снагом једновре- 
мено ослободи свих данашњих буржоазних окова“. Други, 
мање ортодоксни доктринари, схватају, на против, ма- 
ћедонски проблем као чисто бугарско питање. Позивајући 
се на велике социјалистичке мислиоце, они подржавају 
теорију: да су социјалисти дужне радити на националном 
уједињењу. С тога као модус за решење маћедонског 
питања не захтевају удруживање балканских пролетера, 
него јачање бугарске војске. 

На међународним социјалистичким конгресима де- 
легати ове групе увек предлажу, у форми протестне ре- 
золуције, апел на цивилизован свет противу турске управе 
у Маћедонији. М на свом овогодишњем збору у Софији 
такође су донели одлуку, којом се оштро осуђује стање 
у Маћедонији и Једренском Вилајету. Недавно је Г. Гри- 
гор Васиљев, социјалистички пропагатор, пошто је про: 
путовао Маћедонију, обишао многе европске градове, 
заступајући, у публицистичким и политичким круговима, 
интересе бугарског живља у Отоманској Империји. 





4192 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Ову другу националистичко-империјалистичку тео: 
рију, која има много више следбеника од прве, заступа 
и социјални-демократ Г. Георгијев. У својој брошури он 
покушава да податцима, прикупљеним на терену, утврди 
како је стање у Маћедонији, после прогласа „хуриета“ 
(слободе) 1908 године, исто тако тешко као што је било 
у Хамидово доба. Убиства, пожари, пљачке и отмице, 
то су главне појаве у ери „новог режима“. Само за го- 
дину дана, од јула 1908 до јула 1909 године, у Маћедо- 
нији је било: 141 убиство, 68 рањених, 40 покушаја 
убиства, 50 претучених. Рад Г. Георгијева је више нацио:· 
налистичка публикација но научан рад. У њему се го- 
вори искључиво о патњама бугарског насељења. Прили- 
ком прошлогодишњег прикупљања оружја власти су, 
вели писац, чиниле над бугарским становништвом неви- 
ђене тероре. Подвргавано је тучи и разним мучењима 
1853 особе, лишено слободе 1436, а пребегло је у Бугарску 
преко 2000 душа. Међутим, о поступцима турских власти 
према другим народностима, такође приликом прикуп- 
љања оружја, нема ни помена, и ако се зна да су читава 
српска села, услед тога, морала напуштати своја огњишта. 

Писац даље описује тешкоће које се стварају цр. 
квено-школским радницима, мучан положај бугарских 
војника у турским касарнама и опасност од мухаџирске 
политике којом се циља да се раселе читави бугарски 
предели. 

Пошто је изнео тешко стање својих сународника у 
Турској, Г. Георгијев излаже методе помоћу којих би се 
могао решити маћедонски проблем. Констатује да не 
треба тражити потпоре ни код једне Велике Силе, а на- 
рочито треба бити неповерљив према Русији и Аустро- 
Угарској. Има основа донекле и правдати ове мисли Г. 
Георгијева, као балканског писца, односно неповерења 
према Великим Силама, и ако не према свима подјед- 
нако. Но Г. Георгијев је непомирљив противник бал. 
канске конфедерације и у опште споразумевања међу 
балканским државама. 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. ЕЕ 473 





„Конфедерација је, вели, обмана, с којом може да 
се заварава омладина. Данас се све заснива на интере- 
сима. Балканске државице стоје на разним ступњима 
културног, економског и политичког развитка. Према 
томе, услови за конфедерацију не постоје“. 

С тога он предлаже, као једини начин за решење 
маћедонског питања, стварање силне бугарске војске, 
помоћу које се има обавити национално уједињење. „Тиме 
ћемо, вели писац, извршити спасоносно дело за демокра- 
тију, истински национализам и социјални напредак“. 

Кад се има на уму сва сложеност маћедонско-ста- 
росрбијанског проблема и обилна литература која о њему 
постоји, појмљиво је да се књигама овако узаних на- 
ционалистичких схватања не излази на сусрет његовом 
решењу. 

Карактеристично је да се, у последње време, у бу- 
гарским консервативним и владајућим круговима осећа, 
под утицајем завојевачких тежња извесних европских 
држава према Балканском Полуострву, потреба за успо- 
стављањем тешњих веза међу балканским државицама; 
док у круговима социјалиста и демократа преовлађује, 
на против, струја искључивог и убитачног шовинизма. 

М. Ђ. МилојЕВИћЋ. 


Еспуа1п5 с!гапсет5. Рошесћете, раг Е. Наштат, 
ртогеззецг а!а Зогђоппе. Рап5. Вјопа е; С:е, едне 
ит 1911, 


Г. Емил Оман је један од ретких Француза који 
знају словенске језике и који се баве словенским књи: 
жевностима и француску публику упознају са словенским 
духовним и књижевним животом. У томе смислу он је 
публиковао неколико одличних дела: „Га Кизче ап ХУШ 
зтесје“ (1904), „уап Топгосвплеј, Та ме е: !' оецуге (1906), лепу 
монографију о великом руском писцу коју је наградила 
Француска Академија, и „Га сиПште РКапсале еп Киззје 
1700—1900“ (1910), опширно дело од ширега интереса, 
о коме ће бити нарочито речи у „Српском Књижевном 





474 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Гласнику“. Сада Г. Оман долази, у публикацији „Страни 
Писци“, са студијом о Александру Пушкину. 

Пушкин и до сада није био непознат француској 
публици. Извесна његова дела превођена су по неколико 
пута : „Евгеније Оњегин“, на пример, пет пута; о Пушкину 
су много писали у Француској, међу осталима и Гзавије 
Мармје, Проспер Мериме, Александар Дима, Мелхиор де 
Вогие, Луј Леже и Емил Фаге. Али једна потпуна био- 
графија, израђена према најновијим тековинама обилне 
пушкиновске литературе (библиографија о Пушкину до 
сада има на 8000 нумера !), оскудевала је у француској 
књижевности. Ту празнину попуњава ваљана књига Г. 
Омана. 

„Ми знамо о Пушкину, вели Г. Оман у предговору, 
да се по Мицкијевичу: окреће око сунца-Бајрона“; по 
Меримеу: да је то последњи Грк [„Атињанин заробљен 
код Скита“ј; по Георгу Брандесу: да његова поезија ми- 
рише на црнца; по Мелхиору де Вогиеу: да припада 
целом човечанству. Међутим Руси га траже за своју земљу. 
Ова скица показаћу оно што он није: оно што јесте 
може бити неће се видећи тако јасно. Тешко је, одиста, 
добро изнети чар његових стихова. „Прост је, ваш песник“! 
рекао је Флобер Тургењеву, када му је га овај преводио. 
И зашто та реч није мене спречила да напишем ову 
књигур Без сумње што човек када воли Пушкина не 
може да подноси да гледа како он остаје у сенци, иза 
других Руса који су мање створени за наше дивљење. 
А затим, слободно је се надати да ће бити и стрпљивијих 
слушалаца но што је био Флобер“. 

Упоредо, у засебним поглављима, Г. Оман изучава 
живот и књижеван рад великог песника руског: његово 
детињство (1799—1811), године у Лицеју (1811—1817), 
године у Петрограду (1817—1820), изгнанство на Кав- 
казу и у Јужној Русији, доба зрелости, и рану и тра- 
гичну смрт. 

Са Пушкином је био особити случај: разни на- 
раштаји у Русији имали су различита мишљења о њему. 





ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 475 





После његове смрти, четрдесетих година, слављен је као 
велики национални песник; цео свет знао је тада Љермон- 
товљеве стихове о његовој смрти, и одобравао хвалбене 
чланке Бјељинскога о његовом делу; песници су га подра- 
жавали; Гогољ га је проглашао за свога учитеља. Шезде- 
сетих година у Пушкину се гледа представник „уметности 
ради уметности“, аристократски песник без грађанске 
свести и социјалних осећања, и тада пада брутална реч 
Писарева да у очима једног свесног Руса цело Пушки- 
ново дело не вреди једног пара чизама. После тога, опет 
се враћа Пушкину; сећа се да је он страдао за ствар 
слободе у Русији, и да „руља“ и „фукара“ о којој он 
презриво говори јесте дворска околина. Прослава педе- 
сетогодишњице његове смрти, када му је дигнут споме- 
ник у Москви, била је нека врста апотеозе, и том при- 
ликом Тургењев је рекао да Руси самим тим што су имали 
Пушкина могу се сматрати за велики народ. Али ипак, 
и том приликом, како међу архиепископима тако и међу 
књижевним критичарима, нашло се људи који су жиго- 
сали његов живот и идеје, и целу његову поезију про: 
глашавали за „националну несрећу“. 

„Шта о свему томе треба да мислимо 2“ пита се Г. 
Оман. У својој младости, у Петрограду и у Кишењеву, 
Пушкин је бурно и развратно живео, али он се у брзо за- 
ситио тога празног и пустог живота, и постао добар муж 
и отац. Оптуживан је да је имао снобизма и да је по- 
стао дворанин, после своје слободњачке младости, — али 
тај нови живот изгледао му је глуп и недостојан, он га је 
једва подносио, под сталним надзором полиције, у смеш. 
ном чину „камер-јункера“, у сталној жељи да побегне 
из те привидне слободе, а у ствари маскиране тамнице, 
и да оде у село. Ако је каткада писао дворанске сти- 
хове, то је био само поетски израз оне „молбе да ублажи 
срце силним“, коју је његова дојкиња Арина за њега мо- 
лила. „Дуго ћу је бити драг народу, певао је он, јер 
сам у овом гвозденом веку славио слободу, а затим 
преклињао за њене страдалнике“. Његови епиграми и 











заједљивост, на шта су се толико жалили његови су- 
временици> Он се сам брани: „Ја нисам пакостан; ја 
не желим зла никоме; ја волим своје пријатеље и веран 
сам им, али имам оштар језик“. Он би могао рећи као 
и Шанфор: „Људи против којих сам ја правио епиграме 
још су сви у животу“. Пушкина не треба ценити као 
младог ветропира, но као зрела човека, којем живот 
није био ружичаст, и који је пре времена постао сумо- 
ран и стар. Читања, породичне дужности и бриге, рад, 
борба против животних тешкоћа, то су његове последње 
године. 

Он је био велики песник, али свој песнички позив 
никада није одвећ озбиљно узимао. Он је за себе 
говорио да пева „без жеља, без намера, без страха од 
будућности“. Он пева када му надахнуће дође, и песма 
долази као експлозија нагомиланих унутрашњих снага. 
Као и Гетеу, муза му обично јутром долази у посету; 
нарочито у септембру месецу он осећа „оно срећно ду- 
ховно расположење, када се снови јасно оцртавају, када 
се налазе живе и неочекиване речи, кад слик брзо јури 
у сусред узбуђеној мисли...“ Али тај песник од надах- 
нућа није пуштао у свет оно што је у првом тренутку 
стављао на хартију. Са ретким осећањем мере и склада, 
он избацује све што је излишно, и своди песму на њену 
идеалну простоту и једноставност. Када је Мериме превео 
„Пик-даму“, један француски писац питао се да ли та 
„хируршка простота“ не долаза од самога преводиоца. 
Мериме је, по причању Ивана Тургењева, поредио Пуш- 
кина са Грцима, због мере, облика, равнотеже у целини, 
због недостатка сваких разјашњавања и моралних раз- 
вијања. Руси тврде да због тога није било потребно по- 
редити га са Грцима: простота, провидност, старање да 
се избегне свака сувишна реч, свако подизање тона, све 
то одговара не може бити боље природи једног север- 
ног Руса. Г. Оман држи да та трезвеност у Пушкинову 
стилу долази више од страних утицаја но од саме расе 
којој припада. „Страшни Волтер, вели Г-ђа Смирнов, 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 477 





према речима самога Пушкина, научио га је писати“. 
Васпитан сав у француској култури ХУШ века, Пушкин 
је одиста научио вештину писања код кристалних фран- 
цуских писаца тога времена. 

Рекло се да је Пушкин без веће духовне културе, 
без дубљих осећања и јачих мисли, сав у форми, и да 
стварне садржине код њега има врло мало. „То је гра- 
циозно, али празно!“ У ствари, он је много читао, и 
што је прочитао остало му је; он је много размишљао, 
много претресао, али је ипак већма волео изгледати лак 
но педантан. Он се развио у средини за коју је поезија 
била само једно деликатно разонођење, и тек доцније 
видео је да се од њега очекује евокација хучних страсти 
и смелих идеја. Он тада постаје романтичар. Али, он не 
воли разметање са својим Ја, и не успева у романтичном 
субјективизму. Његови романтични јунаци су бледе сенке, 
и у његовим романтичним спевовима оно што је најбоље 
јесу описи, који нису романтични. Између отужне сла- 
дуњавости старе, класичне школе, и необузданих претери- 
вања нове, романтичке школе, он иде ка нечем новом, 
ка извесном песничком реализму, ка сликању „стареи 
нове Русије“. МИ он почиње сликати жива, истинска бића. 

„Он је учитељ свију нас“, писао је Иван Тургењев. 
„Песници који су после њега дошли, вели Г. Оман, 
поделили су међу собом прах његових дијаманата“. 
Преко Гогоља он је показао пут свима реалистима. И 
да ли га треба ставити међу класичаре или романтичаре, 
да ли је могуће објаснити га утицајима ове или оне 
земље и књижевностиг Његова поезија, у појединим 
тренутцима, била је француска, француско-руска, руска, 
али увек је имала своје нарочито, пушкиновско обележје. 
Он је у књижевности исто толико Рус колико и сви ње- 
гови следбеници, али великим делом он је Француз, и 
то Француз из доба Андреа Шенјеа. 

Г. Оман у својој врло интересантној књизи, у којој 
се лепо може видети како изгледа један словенски ге- 
није у очима једног западног Европљанина, нарочито је 














зависи и ---е 


478 Српски Књижевни Гласник, 


истраживао и наглашавао све што има француског код 
Пушкина, који је у детињству и младости имао готово 
искључиво француско васпитање, тако да су га другови 
у Лицају звали Французом, и који се књижевно створио 
читајући француске писце. Тај француски утицај Г. Оман 
је нарочито истакао, и то, како вели, не да што одузме 
његовој слави и руској књижевности, но да дода фран- 
цуској националној слави. Њему изгледа да у светској 
књижевности нема писца код којега се као код Пушкина 
тако сјајно огледају најбоље традиционалне особине 


францускога духа. 
4:42 








Р 


Ја ЕУ Ко 


КЊИЖЕВНОСТ. 


„СРПСКА Вила“. — О нашој такозваној дечјој књи- 
жевности било је до сада доста речи, и казано је већ 
колико у њој има спекулација и непамети. Од раз- 
них „Смиља“, „Ковиља“, „Девесиља“, „Каравиља“, и 
свих других књига за чије наслове исцрпена је цела 
Панчићева „Флора“, мало их је од којих је ко други 
осем њихових писаца имао стварне користи. Једна од 
ретких добрих књига за децу јесте „Српска Вила“, коју 
је написао Г. Михаило Станојевић, учитељ. Главна идеја 
је врло добра: давати не стихове Михаила Јовића и 
Чика-Васе но добрих српских писаца, оних који пред- 
стављају нашу књижевност, са сликама и кратким био: 
графијама њиховим. На тај начин, деца би се још у првим 
својим читањима поступно упознавала са добрим писцима, 
са правим књижевницима нашим. Као што се види, Г. 
Станојевић својом „Српском Вилом“ даје деци у основ: 
ној школи оно што је Г. Милош Ивковић својом „Срп- 
ском Читанком“ дао деци у [ разреду средњих школа. 
Г. Станојевић је тако унео ствари из Доситеја Обрадо: 
вића, Његоша, Бранка Радичевића, Стјепана Митрова 
Љубише, Ђуре Јакшића, Љубомира П. Ненадовића, Змаја- 
Јована Јовановића, Милована Ђ. Глишића, Јанка Весе- 
линовића, Алексе Шантића и Јована Дучића. У то добро 
друштво, — колико да се не прекине са старом рђавом тра- 
дицијом —, ушао је и Сокољанин. Свакако, Г. Станојевић 
није био у стању да тај посао изради сам, без помоћа 
стручних људи, и његовој књизи могло би се учинити 
прилично примедаба у погледу избора састава и беле 
жака о писцима. Али, основна идеја је модерна, и ова 
нова „књига за српску децу“ значи један напредак. 


(5. 








480 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


ДРУШТВА И УСТАНОВА. 


Српска КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У СРПСКОМ НАРОДУ. — 
„Српска Књижевна Задруга“, службени лист Српске Књи- 
жевне Задруге, доноси у свом 10—12 броју податке о 
броју задругара у 1910 години. По покрајинама стање 
је било овако: Србија, 216 повереника у 115 места, и 
5009 чланова (Београд, 1027 чланова; Крагујевац. 346; 
Ниш 217; Пожаревац, 165; Шабац, 143; Крушевац, 12!; 
Ваљево, 105; Зајечар, 105; Ужице, 85; Краљево, 83; Пи. 
рот, 70; Врање и Неготин, по 61; Свилајнац, 56; Јаго- 
дина, 51, и тако даље). Највећи број чланова био је: у 
округу крагујевачком — 432, нишком — 333 и пожаре- 
вачком — 319, а најмање у округу тимочком — 82, пи: 
ротском — 783, и рудничком — 58. После Србије било 
је највише чланова у Босни и Херцеговини: 768 (Сара- 
јево — 105, Мостар –- 101, Тузла — 66, Бањалука 52, 
Требиње — 36, Столац — 31, Градишка — 30, и тако 
даље). У Срему је био 631 члан (Карловци — 109, Земун 
— 83, Митровица — 79, Ириг — 53, Рума — 48, Вуковар 
— 46, Шид — 40, Стара Пазова — 32, и тако даље). 
У Далмацији је било 522 члана: Херцег-Нови — 65, 
Спљет — 64, Дубровник -— 62, Книн — 55, Арбанаси 
— 42, Задар — 35, и тако даље. У Банату: 394 члана 
(Панчево — 71, Вршац — 45. Кикинда — 24, Велики 


Бечкерек и Српски Чанад — по 23, Перлез — 22, и 
тако даље). У Бачкој: 315 чланова (Нови Сад — 154, 
Сомбор — 60, Сентомаш — 17, и тако даље). У Хрваш- 


ској: 368 чланова (Загреб — 65, Петриње — 40, Карловац 
— 28, Ријека и Кореница, — по 27, Глина — 26, и тако 
даље). У Славонији: 248 чланова (Осек — 79, Јасено- 
вац — 40, Пакрац 22, и тако даље). У Дрној Гори: 
— 101 (Никшић — 36, Цетиње — 27, Подгорица —– 21, 
и т. д.) У Старој Србији и Маћедонији — 58 (Скопље 
— 36, Битољ — 22). Свега је ван Србије било 3868 чла- 
нова (са 189 повереника у 171 месту). Када се томе броју 
дода 5009 чланова у Србији, излази да је Српска Књи- 
жевна Задруга 1910 имала укупно 8877 чланова. Број је 
знатан, али није ни приближно онолики колики би могао 
бити по броју и културној снази српскога народа. 


Н. 


Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ 











СУВИ САК 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


~ 


Књига ХХУП, БРОЈ 7. — 1 ОКТОБАР 1911. 


БОЛНЊИ ЛА РАСА. 

, (8) 
Али волети таквог човека који није већи од мене — 
то је немогућно. И зашто Истина, ја нисам рђав човек, 
али ја се ни најмање не дивим себи, већ сам врло често 
незадовољна. Ја сам она проклета златна средина: ни 
јака, ни слаба; ни оригинална, ни банална ; ни даровита, 
ни сасвим без дара; ни жива, ни мртва; ни срећна, ни 
несрећна. А за љубав је потребно дивљење. Она је тре- 
бала да подухвати као вихор цело биће и да узнемири 

цео живот, и да да велику срећу. или велики бол. 
Дакле, ја не могу да волим малога, а велики неће 
моћи да воли мене. Шта ми је онда остајало 7 Да желим 
напразно, као и досад. М ја сам желела. Мора бити да 
сам имала увек доста наклоности ка лудилу величине, 
јер се поред свег старања нисам могла никад сасвим 
опростити од жеља за нечим великим. Тако сам тада 
желела да нађем великог човека, и да га волим љубављу 
за коју нико неће знати, да маштам о њему, и ако он 
може и не знати да постојим, да га у мислима називам 
својим и да му поклоним — и ако узалуд — најлепше 

31 





482 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

снове свога живота. И да процвета тако моја љубав не- 
виђена, као што на дну провалије цвета. можда, какво 
дивно, непознато цвеће. 

Али ја сам познавала тако мало људи који су по 
моме тадашњем мишљењу били велики. Само с једног 
гледишта они су, као фасаде кућа, били дивни, а кад 
их посматраш са свих страна, видиш лепо обојене ру- 
шевине или слабу грађу. Иза талента скривала се пакост 
и необразовање; скуп свих лепих особина имао је као 
залеђе, мени мрску, жељу за богатством; неодсљиву 
лепоту је засењавала сујета и ограниченост; а човек са 
јаком интелигенцијом и дивним говорничким даром од- 
вратно је личио на петла, кији трчи за сваком кокошком. 

И није било идола кога сам ја требала да волим. 
Јер ја сам, можда баш што сам несвесно осећала непот- 
пуност такве једне љубави, желела од свога идеала пот- 
пуно савршенство. Али док сам се уверила да савршен- 
ства нема, неколико пута обмањивала сам себе надом да 
сам га нашла. а 

Желела сам велику љубав, једну за цео живот, а 
добила сам неколико узалудних, празних одушевљења, 
која су се ме мало узнемиравала и пролазила, као светлу- 
цање муња без грмљавине и грома, или као облаци који 
не доносе кише и града. 

Пошто нисам нашла живог човека да га обожавам, 
остало ми је да и њега моја машта створи. А она је увек 
била најјача радна снага у мени. МИ сањала сам — место 
да живим. 

Мени се чини да смо ми у овом нашем добу ре- 
ализма још врло много романтични. Сви радо слушамо о 
некој чудној, необичној љубави. Да није то мене зара- 
зило, те сам хтела да пред самом собом будем чудна и 
необична Ја не знам, ја ништа не знам. Али знам да 
је једном један дечко пронашао да ја волим једног оже- 
њеног човека тако као што сам и сама желела да волим, 
и што је мени, и ако није било истина, било пријатно, 
јер ми се чинило да сам у очима тога младића нека ју. 


. 








БОЛНИЧАРКА. 483 


накиња с ореолом који се не сјаји пред сваким погле- 
дом. То је било несвесно. Затим је дошла свест, рашчи- 
стила с глупошћу и сујетом, и јасно дала на знање мла · 
дом проналазачу да његова Америка не постоји. 

Удати се — то је нешто друго. Што се тиче мла- 
дожење, могла сам се и ја удати: не удају се само лепе. 
Али удати се без љубави, то је било за мене немогућно, 
јер понижење никад не подносим својевољно. Знам да 
се много девојака удају само из страха да не остану 
уседелице. Нека их, кад им је тај страх већи од поноса. 
Мени је врло смешно кад ме понека жена која се удала 
тек да се уда и која, стењући, вуче јарам своје брачне 
среће, сажаљиво гледа кад се поведе реч о удадби и 
мисли: ти се, јаднице, никад нећеш удати. Никад не бих 
своје убеђење продала по ту јевтину цену да људи на 
свој начин не коментаришу узрок мога неудавања. Сажа: 
љевају ме што немам оно што они сматрају за добро. 
А ко ме запита за душу и за оне жеље и тежње од 
чије глади је патио цео мој живот и које се никад не 
заситише2 Е, па кад мора да гладује душа, нека гладује 
и тело. Зар њему дати првенство 2 

Виђам у парку једну стару госпођицу. Сва је слом- 


љена, слаба и изгледа као нека жива трагедија. Да ли 


је имала какву велику, умрлу љубав» Или је, можда, 
њен живот био сличан моме» Нешто ме вуче њој. Не ра- 
дозналост, већ нека симпатија, хтела бих да јој покажем 
поштовање. Да јој кажем да ће и мој крај бити као и 
њен, и да и ја више волим, кад има само између двеју 
ствари да се бира, да много више волим болну, горку тра- 
гедију него баналну, сладуњаву мелодраму. 

А ко зна2.. Сад ми је тридесет година. Још сам 
јака и поносита. А, смем ли јемчити да се кроз осам или 
десет година нећу горко кајати што се нисам удала, што 
нисам допустила компромисе2 Али ако се кајем. Ја се 
још сад тим кајањем светим себи за тај будући пад, ако 
га заиста буде. 

А ко зна, можда свих тих великих мисли и закљу- 

БУДА 





484 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





чака и одлука не би било да се какав обичан смртни 
човек заљубио у мене2 Можда би друкчија светлост тада 
пала на мој живот и отворила нове хоризонте, а ја бих 
можда раширила руке и појурила тој лепоти, не пита- 
јући да ли је она стварност или фатаморгана. Можда. 
Врло вероватно. Но нико се није заљубио у мене. Па 
ипак било је једанпут нешто: један дечко се заљубио у 
мене, то јест он је мислио да се заљубио, што је у оста- 
лом готово исто. Треба и то испричати; то иде у пот- 
врду малопређашњег питања. А и иначе то је мој једини 
уседелички роман, којим ћу се, можда, хвалити кад се 
сасвим подетињим. Није то било ништа особито. То се, 
можда, десило свима девојкама, чак и ружнима, као ја, 
у које се иначе нико за кога би се могле удати није за- 
љубио. Можда има неки тајни природни закон по коме 
треба прво да се појача жеља, па онда тек да се стави 
забрана 2 

Било ми је двадесет четири године, а њему деветнаест. 
Само пет година! Упознали смо се -—– то је излишно — 
рецимо, у једној паланци. Приближили смо се, читајући 
француске романе. То проклето заједничко читање! Ја сам 
према томе дивном детету осећала чисту сестринску љубав _ 
и понашала се слободно и лепо, готово, као нека добра 
учитељица. Али кад сам приметила на њему промену, и 
мој се демон разбудио. Сујета и понос, и ужас; и страх 
за њега. О, ја никад нисам била детињаста и наивна; ја 
сам знала да од тога нема за мене ништа, али ми је 
ласкало. 

Он је мене заволео, можда, само стога што сам 
више знала од њега и што је његова душа жељна знања 
и љубави наишла прво на мене, која нисам личила на 
оно неколико девојака које је он знао, али му се нису 
нимало свиђале. Мислим да се често дешава младићима 
у доба кад се тело буди, а душа то још не разуме, да, 
детињски чисти и неискусни, залутају тражећи љубави. 
Ја сам била свесна тога, па ипак сам дрхтала од поноса 








БОЛНИЧАРКА. 485 








и радости што је заволео баш мене, која нисам лепа, 
само ради моје душе. 

Али својих осећања не показах никоме. Држала сам 
се јуначки и била сигурна да ћу умети да избегнем 
објашњење. 

Преварила сам се. Пред мој полазак он ми поно: 
сито приђе и рече: „Ја сам научио да вас поштујем и 
вређа ме што се претварате да не видите колико вас 
волим“. Позвах га у башту да се објаснимо. Говорила 
сам му да он не разуме себе. Наводила примере из 
књига како се готово увек младић први пут заљуби у 
старију девојку, и како се доцније смеје томе. Он је до- 
казивао да он не личи на јунаке из романа и да жели 
да сам ја много старија и много више, како сама ја 
велим, ружна, па би ми доказао да ме ипак воли. Љутио 
се што ја човека ценим по годинама, а не по вредности 
и љубави. Био је диван тај дечко тих момената! Хтела 
сам да плачем, па ипак била ми је и смешна његова 
наивност. Да бих прекратила, запитах га: „Па добро, 
шта ви хоћете од менер“ „Хоћу да се не обазирете на 
предрасуде и признате ми да и ви мене волите, јер се 
мени баш чини да ме волите“. „Волим вас, и боље и 
више него ви мене — одговорих, смејући се. Па сад 
шта желитег“ „Желим да се не удате за другога за ове 


"четири године, док ја не постанем свој човек“. „Дајем 


вам часну реч да се за четири године нећу удати“, рекох, 
све више смејући се. „Пазите, не смејте се; дали сте 
реч — попрети ми он. Четири године, то је ситница“. 

Сутрадан побегох у Београд, доста немирне савести, 
и ако сам знала да боље нисам могла учинити. И одмах 
добих од њега једно лудо писмо. Покушах благо да га 
опаметим. Ништа : одмах дође друго још луђе. Пропатих, 
тражећи изласка и заклех се да више ни једно не отво- 
рим, да не бих из сажаљења одговорила. И одржах. 
Дошло је још девет писама, па онда престаде. И ја се 
смирих. 

Да ли се смирих сасвим> Много има непоштенога 


______- ___________- --~--<-- -— ~ лошем до ___-___ === === ===. 





"ЕР РРА 


486 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК, 





код поштенога човека. Макако да изгледа парадоксално 
то је истина, и поштен човек то себи мора признати, ако 
није толико глуп да не види, или ако није толико кука- 
вица да чак ни самоме себи не сме да призна. 

Ја сам поштен човек. Као што сам сигурна да никад 
нећу прочитати туђе писмо погрешно донето мени, тако 
сам исто била начисто с тим да се нећу огрешити о то 
дете и примити љубав која се погрешно мени нуди. Па 
ипак, и у мени је живео подлац. И ја сам маштала — 
ружно, ружно. · 

Да ли сам ја желела да он дође после четири го- 
дине и затражи да одржим обећањег Да ли сам желела 
да се муке продуже, само да би сујета триумфовала 2 Ја 
нисам знала, као што често нисам знала куда ме вуче 
тело, а куда душа, ни шта ми говори друштвено васпи- 
тање, а шта моја лична воља. 

И за време топлих летњих ноћи те године ја сам 
маштала о његовом доласку. Кад је тежак ваздух при- 
тискао, као невидљива мора, целу варош, а у собама се 
грцало, и кад се месечина, прикрадајући се, као злико- 
вац, пробијала кроз тешке завесе у моју собу и пози- 
вала на ноћну игру заспале ствари, уносила је и у моју 
душу немир и грешне мисли. И, немајући другога, ма- 
штала сам о њему. Моја жеља је брзо бацала у прош- 
лост четири још непознате године, и он је долазио мени 
с оном истом детињском љубављу и звао ме да испуним 
обећање. Ја сам одбијала, он је очајавао. И несрећна 
због његовог очајања, умирући од стида и гушећи се од 
узбуђења, ја сам му говорила. „Ја сам те преварила; 
мислила сам заборавићеш ме. Ја не смем и не могу и 
нећу да се удам за тебе, али ако хоћеш да ти будем 
љубазница, ја пристајем да тако испуним своје обећање“. 
И он је појимао жртву и није хтео да је прими; И ми 
смо се грлили, плачући. 

Подла, ја сам хтела и у грешним сновима да изи- 
гравам врлину. Савест се бунила и с ужасом питала: 
знаш ли шта је то, и зар те није стид А пијана свест 








и; 


нР ОЛНИЧАРКА. 487 











је одговорила: знам, и није ме стид, бар данас није. И 
сутрадан сам се страшно стидела. Ја ни тада нисам ра- 
зумела себе. Поштење је у мени било сигурно у своју 
јачину, сестринска љубав према томе младићу ужасавала 
се, а гладна љубав жене цикала је пригушено, као одба- 
чено псето, не смејући да заурла од бола, јер се бојала 
страшне шибе презрења. 

Међутим ја нисам била заљубљена у тога дечка. 
То што сам према њему осећала била је тронутост, раз- 
неженост и захвалност једне непомиловане, а миловања 
жељне душе и свесне да га никад неће бити. Зашто 
лепо рађа ружног И зар човек тслико много воли себе, 
да жели да га још неко много воли» 

Сад ми је тридесет година, и ја више не презирем 
себе за те своје грехе. ИМ надам се да ме можда за те 
маште неће осудити ниједна девојка од тридесет година. 
Можда ће се само подругљиво насмешити неко од оне 
красне господе која иза сваке саркастичне гримасе на 
уморном лицу крију на заспалој савести по какву прљаву 
историју. 

Има много непоштенога и код поштенога човека. 
И мени се чини да у сваком човеку станује по један 
лопов и по један полицајац. И код неких полицајац рав- 
нодушно дрема, а лопов се шири; код неких се поли- 
цајац и лопов сложе да деле крађу. И тако даље. Мој 
полицајац. је врло поштен и строг човек, али је и лопов 
опак. — Макако да је воља силна, жеље отимају. А ко 
је крив што постоје жеље» 

Ево, сад се један глас у мени буни, један глас, који 
зна да ову исповест не пишем да је неко после моје 
смрти нађе, већ да је штампам, ако се нађе да вреди да 
се чита. Изгледа да човеку није у природи да буде 
искрен, али ја, која иначе кријем своју душу, решила 
сам да сад будем искрена, можда највише стога што се 
надам да ће искреност помоћи да се моја повест штампа. 
Јер — чудна је то ствар! — кад наиђем на какав свој 
мали штампан рад, мени се чини да добијам неко право 





488 Српски Књижевни Гласник 
да напишем и што боље и веће. И осећам се пријатно, 
као човек који мирише ружу, коју је сам посадио и 
калемио; и задовољан је и незадовољан је; и има на- 
меру да их још више посади и лепше калеми и одгаји. 

Али сад један лопов издалека виче: „Ниси баш 
морала и оне глупости своје ружне маште да саопштиш; 
лудо, то је на твоју штету“. И да бих се осветила томе 
гласу, који ме, упркос мојој уображеној јакој вољи, ипак 
мучи, хоћу да изнесем још коју од својих рђавих осо- 
бина. Ја, на пример, умем да лажем. Ја поцрвеним кад 
други невешто слаже за какву ситницу, а ја сама, кад 
мислим да треба, умем да слажем озбиљно, гледајући 
човека право у очи. МИ кад се савест побуни, ја јој 
хладно заповедим да ћути, јер ја шако хоћу. Но та лаж 
ми је обично потребна ради мојих болесника. Кад се 
тиче моје личности, онда обично не лажем: онда само 
нећу да кажем истину. Па ипак, ради кога било, лаж 
постоји. И девојка према којој су сви искрени није ни 
искрена, ни поверљива. 

Понекад су моје другарице бивале радознале и на- 
ваљивале да им причам о својим осећањима. Тада је 
мени бивало врло непријатно и ја сам их одбијала, го- 
ворећи да је све глупо и неинтересантно. МИ кад бих се 
кадгод преварила да којој што поверим, увек бих се 
после покајала. Зашто Не знам. Можда из сујете. Обично 
се увек данас стидим својих јучерашњих осећања, жеља 
и снова (— не знам по коме то природном закону човек 
се обично стиди својих незадовољених жеља —) и не- 
искреношћу хоћу да избегнем да се сутра не морам 
стидети и пред другим, и пред собом још више, због 
данашњих осећања и жеља. Ето, стога сам ја, можда, 
крила своју душу од свих, изузимајући ону једну при- 
јатељицу, која је имала врло дубок поглед и пред којом 
ми се више рентирало да признам све. Волим више да 
будем и искрено уображена, него лажно скромна, зато 
кажем да смо она и ја врло сличне. Само што она, по 
оном закону „у туђуј руци комад већи“, сматра мене за 











БОЛНИЧАРКА. 489 





бољу, а и ја сам увек, можда по томе истом закону, 
увек искрено сматрала њу за много бољу од себе. Те- 
шећи се узајамно за своје банкротство. поштено банкрот- 
ство, ми смо се много и топло заволеле и отада нам се 
чини као да смо повратиле један део свога пропалога 
богатства. Али о њој ћу други пут. Сад сам главна лич- 
ност ја. 

Него, можда треба да довршим свој мали роман. 
Ништа особито. Ја сам мога дечка готово била и забо- 
равила. Нисам знала где је, ни шта ради, нисам ни од 
кога ништа чула о њему и, разумљиво, заборавила сам 
да мислим о њему. Старо се памти само кад нема ни- 
чега новога да га затрпа, или кад је врло важно. Ду 
моме животу било је пуно туђих догађаја и пуно мојих 
нових нада, планова и разочарења. 

Пре две године седела сам на Калемегдану једног 
топлог пролећног дана и сунчала се, — кад опазих 
њега. Познала сам га, и ако није више био дете. Ишао 
је с једном плавом, руменом девојком, која се нечему 
смејала. МИ ако сам била далеко, његов поглед случајно 
паде на мене. И он пребледе — окрете главу. Ја се 
нехотице насмеших себи и сажаљиво и подсмешљиво. 
Да ли је ухватио део тога осмеха, или је што друго било 
не знам, тек одједном његов профил и уво и врат јако 
поцрвенеше и он се наглим покретом обрте мени и ду“ 
боко ми скиде шешир. Затим је нешто говорио руменој 
плавој девојци, а она се једнако обазирала, да ме види. 
И више се није смејала. 

После два дана она је дошла мени и — сад смо 
пријатељице. Она је знала, како рече, све. Звала ме је 
на свадбу. Ја на свадбе не идем, али отада одлазим по- 
чешће њиховој пријатној, скромној кућици. Они ми се 
увек обрадују. И у последње време чак тврде — и то 
сасвим озбиљно -— да њихов синчић, коме је тек четири 
месеца, врло воли кад га ја држим. Ја се смејем и кажем 
да у ту, тако рану, симпатију врло сумњам, сем ако то 
није наследно поштовање. Јер ми је плава, румена го- 





МЕ « 


490 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





спођа — ваљда на утеху — много пута казала како ме 
њен муж сад много више поштује, него што ме је пре 
волео, и како се она поноси што је он прво волео мене 
и што је после мене заволео њу. 

Боже! колико много човек добија кад се само па- 
метно и за времена одрекне онога на што нема права. 
А да они знају... И ја сама, кад се сетим оне што је 
онако маштала окрећем главу, као од неког непријатног, 
давнашњег „познаника, кога дуго нисмо виђали, те нам 
то тобож даје право да смо га могли и заборавити. 

Али да се вратим из садашњости. Нисам све казала 
о прошлости. У двадесет петој и шестој години била 
сам озбиљна болничарка. Хтела сам да дам важности 
своме животу и да се одужим своме таленту. Седела сам 
поред болесног детета, кад сам успела да његову матер 
натерам да се мало одмори. Слушала сам мучно досадне 
жалбе слабих људи и старала се да појмим да је невоља 
оно што људи сматрају за невољу, а не само оно што 
ја сматрам за невољу. И мучила се да помогнем ако могу. 
Била сам посвећивана у читаве драме, од којих се моја 
жеља за истинским животом ледила. Једном речју, ја сам 
се мирила са својим позивом болничарке и хтела сам да 
живим за друге. 

Хтела сам! А да ли сам моглаг Обично су читаве 
ноћи остајале мени. А од маштања никад се нисам могла из- 
лечити. И, гледајући у помрчину, видела сам дивне ствари. 
Маштала сам о себи. Певала сам себи песме и приче, дивне 
понекад дивне као дуга, а понекад мрачне и пуне суза, 
као црни, страшни летњи облаци. И свега онога личнога 
чега је моја душа била жељна : и личне среће, и личних 
болова и страсти, било је изобиља у тим сновима. По- 
чињала сам обично тиме што сам измишљала причу у 
којој је ружна девојка била вољена због своје лепе душе. 
Али што сам ишла даље, прича ми је изгледала све непри“ 
роднијом: зашто ружна» И мене је бивало жао своје ју- 
накиње, себе, и продужавала сам причу, правећи је све 
лепшом, док није постајала сасвим лепом. И грозничаво, 


= 
У 


МЕ 








БОЛНИЧАРКА. 491 








страсно, јурио је живот и носио мене собом. И ја сам 
плакала од болова или од среће, или се смејала. И нисам 
била луда, нити сам се бојала лудила. Знала сам ја ла 
ћу сутра изгледати довољно глупа, да нико не посумња 
у моју памет, и довољно обична и озбиљна, да бих се још 
мање могло помислити да сам способна да овакс маштам. 

Знала сам да сутра неће бити личнога живота, и 
стога сам хтела ноћас да се наплатим. Разуме се, љубав 
је у тим годинама главна ствар. И сви моји снови врзли 
су се, као планете око сунца, око неког мога непозна- 
тог драгог. М што сам га више узаман желела, утолико 
сам га више окривљавала за неверство, и што сам га више 
невиног окривљавала, у толико сам га више волела и 
праштала му. И низале су се маште, све једна од друге 
шаренија и лепша, које су ницале изненада саме, или 
их је мој мозак прекрајао према туђим историјама које 
сам знала. 


(Свршиће се.) 


Л. МиХАЈЛОВИЋ. 





рР " "", """дјј„_ =. 


НУМА РУМЕСТАН. 


(20) 
Х 
ЈЕДНА БАЊА. 
6 АВГУСТА. 

Дакле, одиста, Нума долази да нас посети. О, како 
се радујем! Твоје је писмо стигло у један час, поштом 
која се раздаје у хотелској канцеларији. То је свечан 
тренутак, одсудан за расположење тога дана. Канцела- 
рија је пуна; сви се поређају у полукруг око дебеле 
Г-ђе Ложерон, која изгледа врло достојанствено у својој 
плавој собној хаљини, а она својим важним, помало изве- 
штаченим гласом негдашње дружбенице, објављује адресе 
са разнобојних завоја. Сваки прилази кад чује своје 
име, и морам ти рећи да сваки са извесном гордошћу 
полаже на то да добије што више писама. У осталом, на 
шта се све не полаже у овом постојаном трењу таштина 
и глупости! Кад помислим само да се ја чак поносим са 
своја два часа удисања!... „Г. кнез Д' Анхалт... Г. Васер... 
Г-ца Ле Кеноа...“ Разочарење. То је само мој модни 
журнал. „Г-ца Ле Кеноа...“ Гледам има ли још нешто за 
мене, и повлачим се са твојим драгим писмом чак у дно 

врта, на једну клупу опкољену леском. 
То је моја клупа, кут у који се повлачим да сањам 
и стварам своје романе; јер, чудновата ствар, мени нису 
потребни широки видици да пронађем градиво и да га 
лепо обрадим по правилима Господина Бодуи. Чим је 
видик сувише широк, ја се губим, постајем расејана, па 











Нума РУМЕСТАН. 493 








ту, ни маћи. Једино што ми смета на мојој клупи, то је 
једна оближња љуљашка, на којој мала Башелри про- 
води половину дана у друштву онога младића са отпор- 
ном снагом, који је завитлава у ваздух. Уверена сам да 
тај заиста има отпорну снагу чим може да је тако љуља 
по читаве часе. Па они Бебини усклици и трилери који 
се губе у висини: „Више! Још више!“ Боже, али ми је 
ова девојка несносна; желела бих да је љуљашка за- 
витла у облаке, па да више никад не падне на земљу. 

Човек се осећа тако угодно и усамљено на мојој 
клупи кад она није ту. Ја сам тамо прочитала у сласт 
твоје писмо, чији ми је додатак измамио радостан усклик. 

О, нека су благословени Шамбери, његова нова 
гимназија, и њен камен темељац, због којих Министар 
Просвете долази у овај крај. Њему ће овде бити врло 
удобно да спреми свој говор, или шетајући реакционом 
„_алејом — гле! испаде игра речи — или седећи под мојом 
леском кад је Г-ца Башелри не узнемирава. Драги мој 
Нума! Ми се тако добро слажемо; он је тако живе и 
веселе ћуди. Ала ћемо заједно ћаскати о нашој Розалији 
и озбиљном разлогу који је у овај мах спречава да пу- 
тује... Него, пст! то је тајна... А мама ме је толико за- 
рицала... Можеш мислити колико се она радује доласку 
свога драгог Нуме. То јој је одагнало сву бојажљивост 
и повученост: ушла је сасвим достојанствено у хотелску 
канцеларију да задржи стан за свога зета, министра. О, 
требало је видети лице наше газдарице кад је чула ову 
новост. 

— Како! госпође, ви сте... ваш је»... 

— Ми смо... наш је... 

Њено развучено лице поста плаво, црвено, као па: 
лета сликара импресиониста. Тако исто и у Г. Ложерона 
и све послуге. Још од нашег доласка, узалуд смо тражиле 
још један ручни свећњак; малочас их је било пет на 
камину. Нума ће бити лепо услужен, и смештен, буди 
уверена. Спремили су му први спрат, где је био кнез 
Д' Анхалт, и који ће бити слободан кроз три дана. Из- 











494 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








гледа да је арвијарска бања кобна за кнегињу, и сам 
мали доктор држи да она треба да отпутује што пре. 
То се тражи, јер ако се деси каква несрећа, Дофински 
Алпи не би лако преболели тај удар. 

Туга човека обузме кад види са каквом се журбом 
спрема одлазак ових несрећника, како их гоне, оним 
магнетским непријатељством које се увек показује тамо 
где је човек на досади. Сирота кнегиња Д' Анхалт, чији 
је долазак овде био тако свечан. Још мало па да је 
спроведу до окружне границе између два жандарма... 
То ти је бањско гостољубље !... 

Него, збиља, а Бомпарг Ти ми не кажеш хоће ли 
и он пратити Нуму на путу. Опасни Бомпар ! Ако он дође, 
ја ћу још бити у стаћу побећи с њим на глечере. Какав 
сјајан полет за нашу машту, пут на снежне висове!... 
Смејем се, тако сам срећна... При том, удишем ли пару. 
удишем, снебивајући се мало од страшног Бушероа, који 
је баш сад ушао и сео на трећу столицу од мене. 

Како овај човек изгледа груб! Ослоњен рукама и 
брадом на јабуку од штапа, он гледа право и говори 
гласно, не обраћајући се никоме. Да ли се тиче мене. 
све ово што он каже о несмотрености женских бањских 
гостију, 0 њиховим хаљинама од отвореног батиста, о 
сулудој навици излажења после вечере у једном крају 
где су вечери убиствено хладнер Злоћа! Помислио би 
човек да он зна да ћу ја вечерас купити прилоге у арви- 
јарској цркви у корист Друштва за ширење вере. Отац 
Оливиери ће држати говор о својој мисији по Тибету, 
о свом заробљеништву и мучењу, Г-ца Башелри ће пе- 
вати Дое Мапа од Гуноа. МИ ја унапред рачунам на 
леп повратак кроз мрачне, тесне улице, при фењерима, 
као у војничком маршу са буктињама. 

Ако ми Г. Бушеро тиме даје своје лекарске савете, 
мени они нису потребни, јер је одвећ касно. Пре свега, 
господине, ја имам одобрење од мога малог доктора, 
који је много љубазнији од вас, и који ми је чак до- 








Нума РУМЕСТАН. 495 





пустио и да по повратку одиграм један валцер у салону; 
истина, само један. У осталом, чим дуже играм, сав се 
свет ужурба око мене. Не знају да сам ја снажна, 
упркос мога вретенастог стаса, и да се једна Парижанка 
никад не разболи због сувишног играња. „Чувајте се... 
Не замарајте се...“ Једна ми доноси шал; други затвара 
прозор иза мојих леђа, да не назебем. Али најревноснији 
је од свију младић са отпорном снагом, који налази да ја 
имам ђаволски више отпора него његова сестра. То је 
тако лако; сирота девојка! Међу нама речено, мени се 
чини да се тај млади господин, доведен до очајања хлад- 
ноћом Алисе Башелрм, окренуо сад мени да га ја уте- 
шим, и почео да ми се удвара... Али, вај! узалуд се мучи, 
моје срце није више слободно, оно куца само за Бом- 
пара... Но, збиља, није Бомпар јунак мог романа. То је... 
То је... А гле, моје време је прошло. Рећи ћу ти то 
други пут, мргодна госпођице. 


ХП 
ВИЛОНОА АБОК ЊУ 
(НАСТАВАК) 


Онога јутра кад је Бањски Лисш објавио да су 
Његово Превасходство Г. Министар Просвете, Бомпар, 
аташе, и њихова пратња, одсели у Дофинским Алпима, 
у околним хотелима завлада велика забуна. 


Баш је Га Гапа од пре два дана имала у приправ- 
ности једнога католичког епископа из Женеве, и спре- 
мала се да га прикаже у згодан час; тако исто и јед- 
нога члана Окружне Скупштине из Изера, једнога су- 
дију из Таити. једног архитекту из Бостона, једном речи, 


читав низ отмених гостију. Га Сћеџгепе је такође оче- 


кивала једнога „народног посланика из ронског округа, 
с породицом“. Али и тај посланик, и судија, све побледе 
и изгуби се у пламеном сјају славе који свуда окружује 
Нуму Руместана. Само се о њему говорило и само о 
њему водило рачуна. Тражио се макакав изговор да се 


—--__ ИЗ ЗЕШЕ 








496 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 





уђе у Дофинске Алпе, и прође поред малог салона у 
приземљу, окренутог башти, где је министар обедовао 
са својим дамама и својим аташеом; или да се посматра 
бацање кугала, омиљена јужњачка игра, коју је он играо 
са оцем Оливиери Мисионаром, једним страшно рута: 
вим свецем, који је, дугим бављењем међу дивљацима, 
усвојио њихово држање, урликао страшно при нишањењу, 
и замахивао куглом преко главе при бацању, као дивљаци 
својом убојном секиром. 

Стасита појава министрова, његово пријатно др- 
жање, нарочито његова снисходљивост према ништима, 
освојише сва срца. Сутрадан по његову доласку, оба 
момка који служи на првом спрату објавише у трпеза- 
рији да ће их министар повести собом у Париз као своје 
собаре. Како су они били добри служитељи, Г-ђа Ложе- 
рон направи кисело лице, али не допусти да то примети 
Превасходство, чији је боравак чинио толико части њеном 
хотелу. Префект и ректор дођоше из Гренобла, у све. 
чаном оделу, да поздраве Руместана. Опат, настојник 
Велике Шартрезе — Руместан их је заступао на судуу 
парници оротив Премонтранаца и њиховог еликсира — 
посла му са великом церемонијом један сандук најфи- 
нијег ликера. Најзад, дође префект из Шамбериа, да 
прими министрове заповести о свечаности полагања те- 
меља за нову гимназију, која је пружала прилику да се 
у једном програмном говору истакне преображај цело- 
купне наставе. Али министар је тражио да се то мало 
одложи: послови овога сазива. заморили су га, жели да 
мало одахне, да се одмори у кругу својих, и да на те- 
нане спреми тај шамбериски говор, који има тако велики 
значај. И Г. префект је то јасно увиђао, и молио је само 
да буде извештен два дана раније, да би се постарао да 
свечаност добије потребни сјај. Камен темељац је већ 
чекао два месеца ; може баш причекати још док се славни 
беседник не разоноди. 

У ствари, Руместана није задржавала у Арвијару 
потреба да се одмори, нити је овом сјајном импровизатору 








Нума РУМЕСТАН. 497 





била потребна доколица да спреми свој говор, јер су на 
њега време и размишљање утицали као влага на фосфор; 
њега је тамо привлачило присуство Алисе Башелри. 

После пет месеци страсног удварања, Нума код 
своје „мале“ није имао већег успеха него на дан првог 
састанка. Он је одлазио њиховој кући, сладио вештачки 
скувану рибљу чорбу Г-ђе Башелри, уживао у песмицама 
негдашњег управника Бордовских Лудорија, захваљивао 
за ове ситне љубазности многобројним поклонима, буке- 
тима, шиљањем карата за ложе, улазница за седнице у 
Академији и Скупштини, чак одликовањем кафешантан- 
ског песника академском палмом, све то без икакве ко- 
ристи по себе. Међутим, Нума није био од оних почет- 
ника који сваког часа бацају своју мрежу, не испитавши 
најпре воду и не наместивши добар мамац. Али он је овде 
имао посла са најлукавијом златном рибицом, која се под- 
смевала његовим напорима, грицкала мамац, причињавала 
му понекад обману да је ухватио плен, па би се онда 
нагло праћакнула и измигољила, остављајући га да, жуд- 
них усана и устрепталог срца, гледа вијугање њенога 
гипког и заводљивог тела. Ништа човека не дражи више 
од ове игре. А само је до Нуме стајало да јој учини крај, 
дајући малој оно што је тражила: наименовање за прву 
певачицу у Опери, уговор на пет година, велику плату, 
штампање њеног имена крупним словима на позоришној 
листи, и све то црно на бело, на жигованој хартији, а 
не само простим руковањем Кадајаковим, оним његовим 
„Ево руке“. Она је толико исто веровала и Руместа- 
новим обећањима: „Будите без бриге... то је више него си- 
гурно...“, којима је он већ пет месеци покушавао да је 
обмане. 

Нума је био између две ватре. „Да, говорио је Ка- 
дајак, ако ми обновите уговор“. Али Кадајак је био озло- 
глашен, пропао; његово присуство на челу првога му- 
зичког завода, то је била јавна саблазан, срамна мрља, 
једно труло наслеђе од царског режима. Штампа би се из- 
весно узбунила против коцкара који је три пута банкро- 


32 





498 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





тирао, и који није достојан носити свој крст официра 
Почасне Легије, против циничног „вештог директора“ 
који бестидно расипа државни новац. 

Алиси се најзад досади што не може да буде улов- 
љена, те прекиде конац и побеже вукући за собом удицу. 


Једнога дана, одлазећи у посету код Башелриевих, 
министар затече празну кућу, и оца, који му као утеху 
отпева свој најновији препев: 


Дај ти мени што је твоје, 
Да добијеш што је моје. 


Руместан покуша да буде миран месец дана, а онда 
оде опет да посети плодног стихотворца, који му сад 
љубазно отпева: 


Све је добро кад је стомак пун... 


и извести га да се даме тако добро осећају у бањи да 
намеравају остати тамо још толико. Тек онда Руместану 
паде на ум да га у Шамбериу чекају за полагање ка- 
мена темељца тамошње гимназије, по једном његовом 
ваздушастом обећању, које би вероватно на томе и остало 
да се Шамбери не налази у близини Арвијара, где је баш 
министров лекар и пријатељ Жарас, чудним случајем, 
био послао Г-цу Ле Кеноа. 

Они се сукобише одмах по његову доласку, у хо- 
телском врту. Она се показа врло изненађена што га 
види, као да није тога истог јутра прочитала високо- 
парну објаву у бањском листу, као да већ осам дана 
цела долина није разгласила долазак Његовог Превасход- 
ства, хиљадама гласова својих шума и извора, који су 
се разлегали на све стране. 

— Ви, овде ! 

Он узе свој министарски изглед, и одговори досто- 
јанствено и одсечно: 

— Долазим да обиђем своју свастику. 


У осталом, он се није надао да ће затећи Г-цу Башелри 
у Арвијару. Мислио је да је она већ давно отпутовала. 








ИРЕ. > 


Нума РУМЕСТАН. 499 





— Шта ћете! морам да се лечим, пошто Кадајак 
тврди да ми је глас тако слаб. 

Говорећи то, она га летимице поздрави очима, по 
париски, и удаљи се извијајући гласно један трилер, 
као тичица чији се умилни цвркут чује још дуго пошто 
је одлетела. Али од тога дана, она сасвим промени своје 
држање. То више није било рано сазрело дете које увек 
скакуће по хотелу, љуља се на љуљашци, игра крокета 
са Г. Полом и друге невине игре, које се забавља само 
с децом, и обезоружава и најстроже маме, и најмрзо- 
вољније свештенике својим детињским смехом и уредним 
похођењем цркве. Одједном се појави Алиса Башелри 
дива из Буфа, лепи и несташни хлебарски калфа, и поче 
скупљати око себе младе ветропире, приређивати излете 
и вечере, које ни присуство њене мајке није могло да 
сачува од рђавих тумачења. 

Свакога јутра, једна отворена кола, са белим платне- 
ним кровом са кога су висиле ројте, дошла би пред 
хотел читав час пре него што би даме сишле у својим 
отвореним хаљинама, окружене четом веселих јахача, 
коју су сачињавали сви слободни и нежењени људи ко- 
лико их је год било у Дофинским Алпшма и околним 
хотелима: судија, американски архитект, и нарочито 
младић са отпорном снагом, кога дива сада, изгледа, 
није више доводила до очајања својом детињском бе- 
зазленошћу. Пошто би се у кола потрпали огртачи за 
повратак и сместила на бок једна велика корпа са заи- 
ром, прошло би се кроз село крупним касом, путем за 
Картузијански манастир Светог Хугона, три часа вожње 
кроз планину, стрмом, кривудавом стазом, упоредо са 
врховима обраслим тамном јеловом шумом, која се спу- 
шта у понор, до запенушених потока; или би се пак 
ударило путем за Брам-Фарин, где се доручкује планин- 
ски сир, који се залива једним црвенкастим, врло опорим 
вином, док се пред очима не почну обртати Алпи, и 
Монблан, и сав тај чаробни предео који се озго указује 
пред вама: ледени врхови, плавичасте хрбати, са језер- 

32% 


500 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
цима која се светле у подножју кршева, као разбијени 
комади небеског свода. 

У повратку, спуштало се шоциљајком, у саоницама 
од грања, без ограде, на којима се човек мора грчевито 
држати да не падне, док оне лете као муња низа страну, 
или док их на блажим нагибима вуче какав брђанин, 
који никако не скреће с пута, било да иде преко кади- 
фастих пашњака, или преко шљунковитог корита пре- 
санулих потока, прескачући истом брзином стене и ши- 
роке поточиће, — док најзад не доспете доле, испре- 
бијани, задијани, цептећи целим телом, и засењених очију, 
осећајући се као да сте умакли каквом страховитом зем- 
љотресу. 

И излет би био лепо завршен тек онда ако цело друш- 
тво при повратку покисне у каквој планинској непогоди 
са муњама и градом, која би плашила коње, давала пре- 
делу драматичан изглед, и спремала им сензациони по- 
вратак: мала Башелри на боку, у мушком горњем ка- 
путу, са заденутим лештаркиним пером на капи, са уздама 
у руци, фијучући ревносно бичем да би се загрејала, и 
описујући опасни излет, — пошто сиђе с кола, — својим 
живахним и заједљивим гласом, севајући очима и јежећи 
се још од страха, разгонећи својом бујном младошћу 
студен од пљуска. 

И да је бар, после свега тога, осетила потребу да 
се добро испава, оним дубоким сном који вас обузима 
после таквих излета по планини! Не, него би се тек 
онда у њиховој соби до зоре разлегали смех, песма, 
пуцањ шампањских запушача, доношење јела у невреме, 
помицање столова за картање, и све то над министро- 
вом главом, јер је његова соба била баш испод њене. 

Неколико пута, он се пожали Г-ђи Ложерон, која 
је желела и да задовољи Његово Превасходство, и да 
се не замери тако корисним гостима. А после, да ли 
баш човек има права да поставља нарочите захтеве у 
овим бањским хотелима, које увек потреса одлазак и 
долазак гостију усред ноћи, вучење куфера по поду, 











а а 


"У 


Нума РУМЕСТАН. 501 





лупање тешких чизама и окованих штапова туриста, који 
се спремају на излете још пре зоре, и болеснички на- 
ступи кашља, онога језовитог, непрекидног кашља, 
који се разлеже као ропац, као јецање, као крештање 
промуклог петла. 


Ове бесане, тмуле јулске ноћи које је Руместан про- 
водио у грозничавој несаници, преврћући се у постељи, 
мучен тешким мислима, док је у соби над њим одјеки- 
вао гласан смех, испрекидан шалама и трилерима његове 
суседе, могле су му послужити за спремање његовог шам- 
бериског говора ; али он је био сувише раздражен, и бесан 
од љутине, тако да се једва уздржавао да не полети на 
горњи спрат, да избаци ногом нопоље младића са от: 
порном снагом, Американца, и онога бестидног судију, 
ту срамоту француског правосуђа у колонијама, и да за- 
врне шију овој неваљалој обешеници, њену грличку шију 
надувену трилерима, говорећи јој једанпут за свагда: 
„Хоћеш ли већ једном престати да ме толико мучиш!“ 

Да би се стишао и одагнао ова привиђења, и друга, 
још живља и болнија, он је палио свећу, позивао из 
побочне собе заспалог Бомпара, свог повереника, увек 
спремног да се одазове, и почињао са њим разговор 
о малој. Зато га је он и повео собом, отржући гас 
муком од намештања његове вештачке квочке. Бомпар 
се ипак тешио обавештавајући о своме предузећу оца 
Оливиери, који је темељно познавао гајење нојева, јер је 
дуго живео у Каптону. И духовникове приче, његова 
путовања, његово робовање, разноврсни начини на које 
су га мучили по разним земљама, ово снажно тело као 
у каквог ловца на бикове, пржено, стругано, метано на 
точак, које је собом представљало угледан примерак пре- 
фињене људске свирепости, све то, заједно са замишље- 
ном лепезом од свилених пера која се преливају хладећи 
вас, занимало је занесењака Бомпара далеко више него 
историја мале Башелри; али је он већ био толико на- 
викао на своју улогу пратиоца да је, чак и у то доба, 








502 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





био готов да се разнежава и гневи заједно с Нумом, 
дајући племенитим цртама свога лица, испод свилене 
мараме која му је служила као ноћна капа, израз јарости, 
ироније, или бола, према томе да ли је била реч о лаж- 
ним трепавицама ове препредене девојчице, о њеној 
шеснаестој години мада ће их бити и свих двадесет че- 
тири, или о њеној неморалној мајци, која узима учешћа 
у тако саблажњивим теревенкама. 

Најзад, пошто би се Руместан сит надекламовао, 
машући рукама и показујући сву слабост свога заљуб- 
љеног срца, он би завршио гасећи свећу: 

— Но.. да покушамо спавати... 

Онда би се Бомпар користио помрчином да му до- 
баци, пре но што оде у своју собу: 

— Да сам ја на твом месту, знам шта бих радио! 

— Шта 

— Продужио бих Кадајаку уговор. 

— Никад! 

И Нума би се нагло загњурио у покриваче, да не 
чује лупу више себе. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.) 





РЕПАТИЦА. 


Козмички цвете, ког не узбра нико, 
леп као сваки отрован, без слога, 
јалов и што је само једном нико 
у болној машти једног бившег бога; 


Ко невеста, у болу сишла с ума, 
оседела за изгубљеним војном, 

ти блудиш с велом девичким, без шума, 
вечито сама у звежђу безбројном. 


И док све кружи, где светову гусну, 
по нити, на миг невидљивих руку, 
из мрака у мрак као мисб у сну — 
ти јуриш у свом недокучном луку. 


И ја те питам: зашто, куда, докле 
Је ли то занос који тобом влада, 
и јеси л срећна што те тако прокле 
промисб хладна одређеног склада» 


· — Заглушена песмом сопствене брзине, 


ја летим, да летим са срцем од леда, 
кроз бескрај што зија, светлости и тмине, 
и с оком што само у срце ми гледа. 


Вијугање, крузи, и враћања свуда, 
жарке паре, земље и слеђена голет, 
међу њима само мој пут не кривуда, 
њега носи исти, одисконски полет. 





504 Српски Књижевни Гласник. 





Која себе гризе, бескрајности змија, 
упила је у ме до два ока хола, 

и ја својим трагом, што кб сребро сија 
непрестано сликам пречник њеног кола. 


Ал блудећи мимо свију, сред свемира, 
ја вечито чезнем за учешћем друге, 
што ће да разуме гордост моје туге, 
и безгласни јаук мог вечног немира. 


Скривена у тајну копрене ми лепе, 

ја јурим кроз сфере, слуктим како шуме, 
а планете трепћу, преплашено стрепе, 
завидно и мрско погледају у ме... 


Ал' ја им се ближим — док очајно блену — 
и поносно срце у смелости грејем; 

жар блискости пали косу расплетену; 

ја отресем искре, јурећи се смејем... 


„Но слутим: опасност опиће ме једном. 
Миришући руже сунчеве црвене, 

огањ ће да букне у срцу ми ледном, 

и пашћу у сунце, и нестаће мене... 


у Вељко ПЕТРОВИЋ. 











ПАУК. 


У ноћи, што живи куцњем срца добра, 
кад павит подлеже месечеву чару, 

ниха се и нуди нечујном бумбару, 

што хитро сав нектар из круница побра; 


с листа јоргована, напојена росом, | 
на тананом влакну, кб по души цвета, | 
вешт се паук спушта, са тисућу крета, 

кб страст кад се титра с девојачкам косом. 





Сигуран и мудар, опрезан и смео, 

занесен, журајив у стварању немом, 

он стрепи у борби с нагонским проблемом, 
и игра у ткању, са којим је цео. 


Ко звуке из грла, прозрачне, свилене, 
он извлачи жице из себе и мота. 

И свршив, и самог занесе лепота, 

и весело слети у средину мрене. 


И, ко на жариште, срцем својим леже, 
и обгрли круг свог најситнијег ткива. 

Трепте жице под њим кб комађа жива 
његових живаца, израслих у мреже. 


..Капље смола с коре напукле, без звука. 
Месечина пада на мирно дрвеће. 

Са зрацима њеним стапа се и сплете 
протегнути живац победног паука. 


506 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 


И дуље се нити, ко зраке топлине; 
запињу за звезде, везују сва тела. 
По њима одише васелена цела, 

и струје ко етер у бескрајне тмине. 


И кад свестан своје стваралачке моћи, 
он затресе мрежу, тада њоме крену 
жбуње, месечину, звезде, васелену, 

и постаде срце очаране ноћи. 


Вељко ПЕТРОВИЋ. 





СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ. 


Поезијо српска, гусларева нево: 
Куда блудиш тако без пута и циља» 
Куд си тако зашла, заведена дево, 
Где Бог само куне, а не благосиља > 


Ти суноврат паде у вртлог и збрку, 
Где се памет губи и где се ум мрачи; 
Тужно гуслар ћути, спушта главу мрку: 
Његов тежак уздах осуду ти значи. 


Ти опеваш лудост, оргије и жене 
Блуднице, Химере и Венере лажне. 
Поезијо наша, кћери расе снажне ! 
Бол крвав и жесток тре и кида мене. 


О куда си зашла» Куда тако одег 

К'о слабо се стабло за обманом пови: 
Док твој јадни народ грца без слободе, 
Док се губе наде и нестају снови. 


Народ овај хоће, тражи те и жели: 
Истинита буди, природна и ведра: 
С њим певај и плачи, и с њим се весели; 
И рашири свима материнска недра. 


Буди пуна светлог, богоданог жара, — 
Сећај се предака мученика пали! — 
Дај истинских, силних, моћних неимара! 
И кај своје грехе! О, кај се и жали! 





























508 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Поезијо српска! Врати се са пута, 

Где си досад била залутала срамно. 
Ходи с нама, драга: с нама узајамно 
Отреси прах ружни с белих твојих скута. 


Умиј своје лице росом сузе чисте, 
Све цветове поља у косе уплети; 
К'о анђео бели, што над нама лети. 
Чистоту јој духа подари, о Христе! 


Па ко дева наша на Косову Пољу, 
Босиока узми смерна и јасмина, 

Узми златан кондир руменога вина, 
Племенитост срца, милошту и вољу. 


Запој срцем својим све што данас жедне, 
Помилуј им душе нежношћу свог ока; 
Висока ко радости ко бол дубока, 
Буди веран израз здраве расе једне. 


Пружи своје усне, ти, Света и Чиста, 
Недирнуте ничим, ко невина дојка. 
Буди као алем што у тами блиста! 
Ти! Утехо! Друга Косовка Девојка! 


Верна моја друго, дођи, и све води: — 
Некад болна, тужна, сетна, ал не ледна; 
Некад смела, громка, али вазда чедна; — 
О, води нас вазда Сунцу и Слободи! 


ПРОКА ЈОВКИЋ. 
(НестоР Жучни) 





ВЛАШКИ ЦИГАНИ У СРБИЈИ. 


Сви Цигани Краљевине Србије нису досељеници из 
једног краја, нити с једне стране. У главноме четири су 
правца, са којих су они долазили у Србију, па се према 
томе и разликују и називају : из Турске — Турски Ци- 
гани, из Влашке — Влашки Цигани, из Аустрије — Не- 
мачки или Банаћански Цигани, из Босне Бијели Цигани. ! 

Колико је које од ових врста Цигана у Србији не 
може се тачно знати, јер статистика о томе нема пода- 
така. Статистички податци о Циганима с обзиром на 
језик, којим говоре, не могу вредети и за њихово по: 
рекло. Добар део свију врста Цигана говори само српски, 
многи Влашки Цигани не знају више влашки, неки Тур- 
ски Цигани међу Власима у Источној Србији говоре само 
влашки. По податцима пописа од 31 децембра 1900 го- 
дине, влашки говори свега 4709 Цигана,“ а у ствари 
Влашких Цигана у Србији има много више, и ако су 
влашки језик давно заборавили. 

Сви Влашки Цигани у Србији досељеници су из 
Румуније и из источнога дела Угарске. У Румунији се 
Цигани први пут помињу 1370 године. Откуда су тамо 
дошли још није начисто. По томе што Димитрије Канте- 
мир, у првој половини ХУШ века, вели за њих да у Молда- 
вији говоре језиком, који је измешан „многим грчким и 


1 Види: „Српски Књижевни Гласник“, свеска за 16 март 1904, 
страна 433—436, свеска за 16 септембар 1907, страна 432 и свеска 
за 1 фебруар 1909, страна 202—209. 

: „Статистика Краљевине Орбије“, књига ХХТУ, страна 102—108. 





510 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





персијским речима“,: којих још и данас има у циганском 
језику и у Румунији и на целом Балканском Полуострву, 
изгледа да су тамо отишли са Балканскога Полуострва, 
чији су сви Цигани, преко Грчке и Персије, дошли из 
предње Индије, циганске прапостојбине. Стара циганска 
организација и начин живота претрпели су на земљишту 
Влашке и Молдавије знатних промена. Другојаче но на 
Балканскоме Полуострву и у другим земљама, ми их тамо 
налазимо подељене у различите врсте са неједнаким пра- 
вима у државама и различитога начином живота. 

Од како се о Циганима у Влашкој и Молдавији зна 
нешто јасније и одређеније, они се деле на: крунине или 
кнежевске (Пат! Фотпези) и на робове (Кођ!): манастира 
(Меаш тапаз лоб) и племића (Пап ђоеге5н). 

Крунини или кнежевски Цигани били су слободни 
људи, нису били стално настањени, већ су скитали од 
места до места, по својој вољи, а делили су се у четири 
подврсте: 

1. Лингурари ((лпоцтап == Кашикари). Бавили су се 
поглавито гађењем дрвених кашика (Нагига == кашика, 
отуда им и име: ШЏпошгаг == Кашикар) и другим израђе- 
винама од дрвета (корита, вретена, заструзи и тако даље), 
или су градили угаљ, или су гајили крупну стоку и њоме 
трговали. Откуда су им ова занимања још се не зна. То 
су били најимућнији и најбољи Цигани у Румунији. Пла- 
ћали су порезе по двадесет до тридесет гроша годишње. 
У почетку ХЛХ века већ су били почели и да се на- 
стањују. 

2. Урсари (Џтзап == Мечкари). Занимали су се пот- 
кивачким и котларским занатима. Поред тога су скита- 
јући од места до места и водили мечке (ш15 = медвед, 
отуда им и име: Џтгзаг == медведар, мечкар), које су као 
младе хватали по Карпатима и учили их различитим вешти- 
нама, које су пред публиком, за малу награду, изводиле. 


1 Ррџшшле Сапфепиг, „Пезслегва Модоуе!, Букурешт 1909, 
страна 215. 





ЖЕ 
Ру 


Влашки Цигани У СРБИЈИ. 511 





Да би их учинили безопаснима стругали су им зубе и 
нокте и лако опаљивали очи, да не би добро виделе. 
Ови су се Цигани бавили понекад и трговином са ко- 
њима. Плаћали су годишњи данак као и Лингурари. 
Због својих рђавих особина били су страшило, где год 
се појаве. По занимању Урсари врло личе на Запаре 
(јарап), најдивљачкије скитачке Цигане у Турској, који 
воде мечке и мајмуне од места до места и од којих се 
неки преко зиме баве и ковачким пословима. Могућно 
је да су Урсари потомци Запара, који су заједно са сво- 
јим занатима отишли са Балканског Полуострва у Ру- 
мунију. 

3. Рудари (Кидап = Рудари). У почетку су вадили 
руде (тада == руда, отуда им и име: Кидаг == рудар) из 
рудника, а доцније су испирали и злато из река, те се 
навивају и Аурарима (Ашгаг == златар). Аурари су да- 
вали кнегињама за накит три до четири драма злата. У 
време Димитрија Кантемира у почетку ХУШ века при- 
мила је кнегиња од Цигала Аурара 1600 драма или 4 оке 
чистога злата, а кнегиња Ст. Раковица добила је 1764 
године од 240 Аурара 1254 драма злата. Па при свем 
том они нису били ништа имућнији од Урсари, с којима 
су и иначе у многоме слични. 

4. Лајеши (Гаје == члан хорде, од 1аге = хорда). 
То су Цигани скитачи, без сталног занимања. По особи- 
нама били су најгори од свију Цигана, али су у исто 
време имали највише слобода: смели су лутати по чи- 
тавим кнежевинама Влашкој и Молдавској, према томе 
из које су, плаћајући само државни данак од тридесет 
гроша годишње. Имали су сем тога право да напасају 
своје коње поред свију путова и села. Већина се хранила 
само тицама или од крађе. И ако су били вешти и 
окретни у свима пословима, којих би се латили, радили 
су врло мало: дане су проводили у спавању, а ноћи у 


ТА. 6. Разраћ, „Ебпдез зиг Јев Тећтећапез оц Воћетепз де 
7 Етрте Оботап“ Сопзфапшпорје, 1870, страна 22. 




















512 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

крађи и другим неваљалствима. Ако су већ морали ра-: 
дити, највише су волели да раде ковачки посао: браве, 
кључеви, клинци, гвоздени делови на плугу, обоци, пр“ 
стење, све то за сеоску потребу, били су најобичнији 
предмети њихових израђевина. Радили су немарљиво, без 
пажње, грубо, као од беде. Своје ковачнице су увек но- 
сили са собом. Гдешто су могли израдити и врло добре 
ствари: пушке, копља, сабље и друго оружје, које се у 
рату употребљавало. У невољи су се лаћали и других 
послова, те су бивали чак и зидарски радници, али то 
је било само у невољи. Док су људи радили или спавали, 
жене су ишле улицама, те тумачили снове, прорицале 
богаства и срећне бракове. Сваке недеље и свеца, којих 
у Влашкој и Молдавији није било мало, поседале би 
испред црквених улаза и трудиле би се да изазову са- 
жаљење у побожне публике показујући јој на прсима 
децу или одевене фигуре у место деце, јадајући се да су 
болесна или мртва. После службе долазиле би пред бо- 
јерске палате или пред грађанске куће и са беспример- 
ном дрскошћу и безобразношћу улазиле би, под видом 
прошње милостиње, у одељења, и ако никога не би 
нашле, крале би, што им дође под руку, и то тако вешто, 
да би их ретко ко опазио.! 


Ниједна од ове четири врсте Цигана, као што сам 
већ рекао, није имала сталног места за становање, те 
није имала ни сталних станова: лета су проводили под 
чергама, а зиме у земуницама, које су копали у шумама 
близу села, да би имали огрева и могућности за рад се- 
љацима и за крађу. Десет по петнаест фамилија чиниле 
су целину, која се звала салаш (заја;) и која је стајала 
под управом једног жуда (јиде = старешина, кмет). Жуде . 
су зависили од једног буљубаше (фипђаза), који је у Угар- 
ској и Трансилванији називан војвода (уосеуод) и кога су 
имали право сами да бирају. Да би неко могао бити 


1 Мјеће! де Косајп ећап, „Езашаве 5иг Ућазбојтге, 125 тоеџпгз 
ећ Ја Јапсце дех С1сајп5“, Вегип, 1837, страна 13—14. 








Влашки ЦИГгАНИ У СРБИЈИ. 513 








изабрат, за буљубашу, или циганског краља, како су га 
понекад називали, требало је да је из породице, из 
које је већ било буљубиша, да је боље одевен од 
других, да је у зрелијим годинама и да је импозантног 
изгледа. Избор је вршен под ведрим небом. Кандидат 
је три пут подизан у вис уз радосну вику, и то је 
било све. По свршетку церомоније разилазили би се 
тако радосно, као да су велики кнезови, који су иза- 
брали цара. Да би се разликовали од других Цигана 
жуде и буљубаше су ишли готово увек на коњима, имали 
су права да носе браду, да имају на себи дугачку пур- 
пурну хаљину, жуте или црвене чизме, шубару од јаг- 
њеће коже, која личи на фригијску капу, а у рукама 
троструку камџију, којом кажњавају Цигане за крађу и 
друге грешке. Буљубаше су имале доста велику власти 
ауторитет према Циганима. Они су били њихове судије 
у првој и последњој инстанци. Имали су права да казне 
кривце по своме нахођењу. Добијали су два гроша од 
сто од циганског данка. Они су“ били и представници 
Цигана са дужношћу давања рачуна о Циганима вла- 
стима онога места, где се налазе. Жуде и буљубаше су 
потврђивани од великог кнежевског војводе. Њему су 
буљубаше предавали данак, који су скупљали жуде. Он 
је утврђивао количину данка и такса. Он је саопштавао 
жељу владе и био најзад цигански жуде у последњој 
инстанци. Њега су се Цигани више бојали но и самог 
владаоца. 

Робови (Коћћ) су били Цигани, који су припадали 
манастирима и племству. Као сопственост манастира они 
се први пут помињу у Влашкој у хрисовуљи Дана (1385 
године) и Мирче (1387), а у Молдавији у хрисовуљи 
Александра (1428) и то под именом Ацигани (АПсат),“ 
којим их именом увек и називају румунски споменици. 


1 дет, 14—15. 
2 Ритимле Опел, „От бола Котапје!“, Букурешт, 1909, зтр. 
44—45. 
83 








| 
514 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





обови су били потпуно туђа сопственост и без икаквих 
права. Они су могли бити продати, промењени, поклоњени 
и наслеђени. Личнога права вису имали, но су сматрани 
као ствари, којима се могло слободно располагати. И 
деца су им остајали робови; па чак и онај, који би се 
оженио Циганком робињом, или која би Румунка пошла 
за Циганана роба, постајали би робови. Због велике ко- 
ристи од њиховога рада коштала је једна циганска фа- 
милија у ХУП веку у Молдавији четрдесет угарских фо- 
рината, а у ХУШ веку три до четири стотине леја (један 
леј вредео је седамнаест хелера). Број Цигана робова 
био је око 1837 године у Молдавији на 3851 фамилија, 
а у Влашкој на 33.000 фамилија. Сву корист од Цигана 
робова имали су само њихови господари: манастири и 
племићи. Владаоци и држава од њих нису имали ништа, 
јер као год што Цигани робови нису имали никаквих 
права у држави, исто тако нису према њој имали ни- 
какве ни дужности: нити су плаћали државни данак, 
нити су ишли у рат.: 

Понеки Цигани робови добијали су под закуп земљу 
за земљорадњу и сточарство. Понеки манастири и пле- 
мићи, кад би имали Цигана више но што им је требало 
за домаћу службу и за рад, допуштали су им, да за из- 
весну суму новаца могу за годину дана скитати и издр- 
жавати се од својих заната, обично ковања и грађења 
сита. Такви Цигани робови, ако би ишли у групама, та- 
кође су се називали Лајешима и живели су слично кру- 
ниним Лајешима. Скитали су по својој вољи покорава- 
јући се своме жуду и реду који је он одређивао и 
одржавао. Разлика је била само у томе, што су, у место 
круни, данак плаћали својим манастирима или племићима. 
Ако су пак ишли појединачно називали су се Модорени 
(Модотеап). И једни и други били су озлоглашени због 
рђавог владања и опасности које су причињавали. Али 
кад би њихови господари имали да граде какве грађе- 


1 Ј. Ројек, „Гле Хсецпег 1л дег Викоу та“, Черновица, 1908, стр. 4. 








Влашки Цигани у СРБИЈИ. о 





вине или да предузму други какав већи посао, њихова 
је дужност била, да на сваки позив дођу и раде као 
радници, и за то су добијали по један грош дневно за 
храну. Иначе су робови били потпуно на располажењу 
својих господара и радили су послове који им се одреде 
и где се упуте. ј 

Робови који су становали у сталним становима и 
чији су послови били стално на једноме месту, називани 
су Ватрашима (Уатав, од хата == огњиште). Неки су Ва- 
траши становали по селима, и поред тога што су радили 
земљу својих господара, они су били и бербери, кројачи, 
обућари и поткивачи. Већина пак Ватраша, који су при- 
падала племићима, становала је у варошима, по бојер- 
ским кућама, где су употребљавани као кројачи, пекари, 
зидари, кочијаши, покућари, а жене су употребљаване 
за рибање и чишћење кућа, за бељење платна, шивење 
одела, за вежење златом и сребром убруса и марама, у 
чему су се особито одликовале. Код мањих бојера ро- 
бови Цигани су били лакеји и кувари, и ако су, каои 
сви Цигани у опште, били врло прљави. У свакој пле- 
мићској кући био је кривични законик за робове, који 
би што погрешили. Он је на Цигане примењиван са ве- 
ликом свирепошћу. Ако би Циганин заслужио какву 
казну, тучен је бичем без милосрђа. Чак су Цигане тукли 
и на фалогама,! али је ова казна доцније забрањена 
органичким регуламентом. Ако би Циганин покушао да 
бежи од свог господара, метао би му се оковратник, 
испуњен гвозденим шиљцима, који боду око врата, те 
не даду лећи ни заспати. 

Међу Ватрашима су били најбољи музиканти у Влаш- 
кој и Молдавији. По типу су се у почетку Х]Х века били 
већ са свим преобразали и нису више личили на Цигане. 
Исто тако били су напустили и заборавили свој језик 


1 Фалоге су нарочита справа за тучење штаповима по таба- 
нима. Она је тако удешена да се кривцу привежу ноге за мотку, 
коју двојица држе на раменима. а кривчеви табани стоје на више 
окренути и слободни. 

33% 


216 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 


и оставили старе обичаје и навике, тако да се нису могли 
разликовати од осталих Молдаваца и Влаха. 


И из довде реченога већ је јасно, да стање Цигана 
робова у Румунији није било нимало завидно, већ на 
против. Детаљнији описи њиховога положаја не могу се 
помињати без језе. Људи који су га запамтили описују 
га страшним бојама. М. Когалничеану у своме говору о 
ослобођењу Цигана, у румунској Академији 9 априла 1891 
године, казује како је „време своје младости виђао на 
улицама у Јашу људска бића, која носе ланце на рукама 
и ногама, а неки чак и гвоздене карике око главе, а . 
утврђене око врата. Свирепи бој. осуда на глад и дим, 
затварање у нарочите апсане, избацивање голих у снег 
или у замрзнуту реку, то је била судбина сиротих Ци- 
гана. Није се пазило ни на породичну светињу и везу: 
жена је одузимана од мужа, кћи отрзана од родитеља, 
деца откидана из родитељских наручја, одвајана једно 
од другога и продавана као стока на све четири стране 
Румуније. Ни хуманост, ни религија, ни грађански закон 
не имађаху милости за ова сирота бића. Страшно је то 
било видети...“! Други један савременик ропства Цигана 
у Румунији вели: Бојери су располагали својим робо- 
вима (Циганима) готово неограничено; они су им могли 
дати посао какав су хтели, могли су их кажњавати по 
својој вољи, тукли су их, затварали, окивали, метали им 
гвоздене оковратнике са шиљцима, мучили их, па чаки 
сакатили; узимали су им све што су имали, па чак и 
жене и децу; продавали су их, мењали, поклањали, и 
чак бацали у тамнице; једино нису имали право да их 
вешају и убијају, већ су морали да их издржавају, да 
им дају стан, одело и храну. Без тога би у осталом про- 
пали, а губитак ма и једног роба био је велика штета, 
јер је сваки представљао реалну вредносг. Богаство сва- 


1 М. Сокапсеапи, „Пезгођиса "ПеапПогц“, Букурешт, 1891, 
страна 14. 








Влашки Цигани у СРБИЈИ. 517. 





ког бојера рачунало се по броју Цигана које има. Што 
је ко имао више Цигана био је богатији и моћнији.:! 


Овакво зло стање Цигана робова учинило је, те је 
у првој половини ХЛХ века известан број старијих и мла- 
ђих бојера, руковођен духом времена и законима човеч- 
ности, предузео да спере са своје отаџбине ову ропску 
срамоту. Ослобођење Цигана и сувише је задирало у 
бојерске интересе, те није могло постати општа жеља, 
али су ипак многи од њих, неки за живота, а нарочито 
многи на самрти, ослобађали и помиловавали Цигане. 
Реч „помиловање“ (тепаге) нарочито се наглашава, јер се 
баш она налази у свима актима ослобођења.“ М ако 
је број оваквих случајева ослобођавања бивао све већи 
и већи, први удар ропству Цигана били су закони о 
ослобођењу манастирских Цигана у Молдавији од стране 
кнеза Михаила Стурзе 1845 године. Приватни Цигани 
остали су и даље у ропству, но свакоме је већ било 
јасно да је и њихово ослобођење само питање времена. 
11 јуна 1848 године, приликом велике револуционарне 
прокламације, чуле су се радосне речи и за Цигане: 
„Народ румунски збацује са себе нечовечност и срамоту, 
да држи робове и објављује слободу приватним Цига- 
нима“. Али са пропашћу тековина ове револуције Ци- 
гани поново постадоше робови. И тек 10 децембра 1855 
године у Јашу, а 8 фебруара 1856 године у Букурешту 
би озакоњено и ослобођење приватних Цигана. 

Од ослобођења Цигана у Румунији било је врло 
красних последица. Сем Лајеша, којих још и данас има 
у Румунији под чергама, и сем Урсара, „сви су се остали 
слили у народну масу румунску и од ње се разликују 
само својим мрким и азијским лицем и живошћу своје 
фантазије, иначе их налазимо у свима друштвеним кла- 


16. 5лоп, „АПтапе ззетел( дез Та сапез“ („Га Ра !е“, јоцгпа! 
сопзегуајепг · дпобф еп, Висагез«, 1909, ~ 345—346). 


2 М. Соваписеапи, „Пезтођтса "ПеапПоги“, страна 15. 
85 Пет. 





518 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





сама. Од прокламовања ослобођења није прошло ни пе- 
десет година, а Цигани су нам [Румунима] дали инду- 
стријалаца, уметника, одличних официра, лекара, па чак 
парламентарних говорника“.: 

Таква је била судбина Цигана робова у Румунији. 

Ни слободни, крунини, Цигани нису имали много 
бољу срећу од робова. Ни иначе ненавикнути на сталан 
живот и непрекидан рад, они нису живели угодно. Сем 
тога потуцајући се и просећи, прогањани с места на 
место, мучени од својих и државних старешина, без куће 
и кућишта и без земље у опште, а стално цеђени дан- 
ком и кулуком, који су били врло тешки, и они су про- 
водили тежак и чемеран живот. 

Стање Цигана у Румунији било је у опште врло 
бедно и очајно. 


(Свршиће се.) 


ТихомиР Р. ЂОРЂЕВИЋ. 


дел. 18. 








О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА. 


Питање о грчкој и римској жени је, у извесном по- 
гледу, доста компликовано. Пре свега, жена није живела 
у свима временима и у свима крајевима старога света 
подједнако, и под једнаким условима; нама је, осим тога, 
интиман живот класичне жене мало познат. Исправна 
жена морала је да живи повучено, у кући; она је имала 
да кроз живот прође нечујно — о њој није требало да 
се говори ништа, ни добро ни зло. Код таквог стања 
ствари није никакво чудо што ми о класичној жени не- 


мамо довољно података. Па и ти податци што нам стоје: 


на расположењу не могу се лако употребити, јер међу 
њима обично нема јединства ни по времену ни по месту. 

Нешто због овога, а још више зато што ми је била 
намера да ову тему сасвим популарно обрадим, ја нисам 
покушавао да овде дам систематски израђену и заокруг- 
љену монографију. Овде сам изнео у главном оно што 
сам рекао на једној конференцији, пријатељској и без 
претензија, коју сам, као секретар Централног Одбора 
Културне Лиге, одржао у Шабачком Женском Патри- 
отском Друштву, 25 марта ове године. Та конферен- 
ција овде је унеколико проширена, и илустрована неко- 
ликим местима из старих песника и историчара. 


У грчкој и римској породици жена је имала непри- 
косновено место, и њен је положај, још у најдавнијој про- 
шлости, регулисан и заштићен самом религијом. — Осим 
општих богова целога племена, имала је још свака по- 





520 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





родица своје засебне светиње, имала је своје огњиште, 
и своје заштитнике. Ти домаћи богови били су претци 
једне породице. Када би представник породице умро, он 
би променио своју људску природу, добио би божанске 
особине, и постајао би заштитник своје куће; као за- 
штитник куће имао је он свој култ, њему су, у накнаду 
за сва добра која чини, приношене жртве; успомена 
на њега морала је трајати вечито. Пошто је свака поро- 
дица имала, на овај начин, своје специјалне богове, ра- 
зуме се да је била компликована ствар, и врло значајан 
акт, примити у своју кућу нову невесту, која је туђинка, 
и која се дотле молила и приносила жртве туђим бого- 
вима. Из свадбених обичаја код старих може се видети 
како се овај религиозни проблем тешко решавао. Неве- 
ста би, пре но што би ушла у своју будућу кућу, мо- 
рала да добије отпуст од својих богова. Она не може 
да се моли разним боговима, и боговима свога оца, и 
боговима свога мужа, и зато њен отац мора да је прет- 
ходно од своје светиње и од својих богова одвоји. Тек 
када би невеста добила, на овај начин уредан отпуст из 
своје дотадашње религије, могла је она поћи у мужевљеву 
кућу. Ту би претходно била престављена новоме огњишту, 
боговима свога мужа, била је уведена у нову религију, 
и тек је тада добила у новоме дому своје место. Веза 
између мужа и жене била је, на тај начин, утврђена и 
санкционисана религијом. Жена је постала, у домаћем 
култу, равноправан члан; она се више није могла вра- 
тити боговима од којих је већ једном еманципована, и 
због тога је раскид брачне везе био код старих — изу- 
зев у Римљана царског времена — веома тежак и прак- 
тички неостварљив. 

На овај начин је породични живот и код Гркаи 
код Римљана постављен на потпуно здраву основу. Жена 
је у породици заузела место пуно части; она је стављена 
у могућност да активно утиче на целокупан домаћи живот 
и на васпитање деце. Овакав частан положај добила је 
жена, и код Грка и код Римљана, још у давној, магло- 








ЗЕН ; 


О жени у ГРКА И РИМЉАНА. 921 
витој прошлости. Али се, с временом, тај положај ипак 
изменио, из различитих разлога. Грци и Римљани, пре 
свега, нису се развијали под истим условима, и онда су, 
разуме се, и њихови обичаји и друштвене уредбе морале 
да, с временом, претрпе извесне промене Осим тога, и 
једни и други долазили су у додир са разним народима, 
било на тај начин што су их покорили и асимиловали, 
или што су с њима, иначе, стајали у интимним везама; и 
сасвим је природно што је последица овог додира била 
извесна културна размена, размена у обичајима и инсти- 
туцијама. 

Код Грка је овај последњи разлог имао можда 
јачих последица него што ми замишљамо. Грци су кроз 
целу своју историју били у најинтимнијем додиру са ори- 
јенталским народима, па су по обрасцу оријенталске жене 
сужене и грчкој жени права и њена улога начињена 
врло пасивном. Жени су, по атинском закону, била оду. 
зета сва права. Она је, док је била код оца, била под ње. 
говом влашћу, доцније је дошла под власт мужа, а ако 
би остала удовица, дошла би под власт, и под још јачу 
контролу него икад дотле, свога сина или најближег 
мушког сродника. Чак би син могао да јој предложи 
или да је на какав начин нагна и да се преуда. Жена по 
атичким законима није могла располагати већом сумом 
од вредности једног медимна (== нешто преко 50 литара) 
жита, па ма колики мираз да је донела; у томе погледу 
жена је правно изједначена са малолетницима. У кући су 
жене живеле сасвим одвојено, у харему, у који мушки 
нису имали приступа. Излажење и кретање женино било 
је веома ограничено, и једна исправна жена, ако би 
уопште изишла, никада то не би чинила сама, већ увек у 
пратњи једне или више робиња. Али је жена излазила 
у веома изузетним случајевима, и уопште се мало по- 
јављивала у друштву. Жене су и позориште, које је 
иначе посећивао цео град, посећивале само по изузетку. 
Чак нису могле без потребе, и, понекад, без изричне 
дозволе, ни да прелазе из једног дела куће — из свога 





522 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





харема — у други. У неким грчким градовима морале 
су жене носити и фереџу. У грчком друштву, у коме су 
сви људи били класификовани на боље и горе, на сло- 
бодне и неслободне, имала је жена зависно и недовољно 
достојно место. „Благодарим боговима — рекао је један 
грчки мудрац — најпре што сам човек а не животиња, 
па онда што сам мушко а не жена, и најзад што сам 
Грк а не варварин“. Код оваког стања ствари жене у 
Грка нису могле по правилу добити никакво нарочито 
образовање. Оно се у главном и сводило, код Атињана, 
на мало шире поуке у домаћинству, и на на'елементар- 
нију писменост. Добра жена је, по грчким појмовима, 
требала да прође кроз живот неопажено и нечујно. „Која 
је жена најбоља2“ — „Она, одговара нам Перикле, о којој 
се ништа не говори -- ни добро ни зло“. 

Оваква тешка и лажна ситуација није се могла, 
разуме се, одржати вечито. Она се могла замислити 
само у примитивној средини, у оној, првој, патријархал- 
ној простоти, када је живот био још неразвијен и када 
се ограничио у главном на кућу — када се проводио углав- 
ном у кући. У ТУ веку пре Христа, међутим, настаје у 
целом грчком свету снажан културни и политички пре- 
окрет — то је велико време стварања светског Алексан- 
дровога царства. Тада су се јавили први грчки научници, 
образованост је продрла и у најшире кругове, и прва 
последица свега тога била је да су се почеле критиковати 
и остављати многе оријенталске предрасуде, и да су се 
обичаји и институције, почеле удешавати према текућим 
потребама. У овом времену је нестајало, мало по мало, 
оне старе племенске подвојености, цео грчки оријент 
у националном погледу је био нивелисан, па је грађа- 
нима нове грчке државе било утолико лакше да за- 
бораве старе обичаје и да приме нове. Уза све ово 
ваља нарочито нагласити један јак материјалан полет, и 
нагло нагомилавање богатства. Грчки градови су по- 
стали богатији; живот у њима постајао је раскошнији и 
ласцивнији, уживања разноврснија, и онда није чудо 





(О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 523 








што је и живот великим делом пренесен сада изван 
куће, у чаршију. Последица свега овога била је што су 
и жене успеле да свој несносан положај унеколико по- 
праве. Тежња за еманциповањем отела је била маха, 
премда све то баш богзна какве резултате није дало. 
Жена се може нешто слободније да креће, на њен по- 
ложај гледа се са мање предрасуда, али је атмосфера у 
којој се она налази још једнако несносна и загушљива. 

Али што се није могао десити у лаганом, укоченом 
развоју грчкога домаћег живота, што нису могле ни 
хтеле да учине консервативне и неумољиве друштвене 
институције, то је учинила опет религија — то је учи. 
нило једно страшно, немилостиво, неумољиво божанство, 
божанство чије су име оријенталци са ужасом изговарали, 
у чије су светилиште једва смели и да ступе, чије нумен 
нису смели ни да погледају. То је божанство Астарта, 
или Танит, код семитских народа, или, код Грка, Афро- 
дита. Афродита је, у свом најпримитивнијем облику, 
била страшно, свирепо божанство, и она је данас несум- 
њиво и сувише једнострано карактерисана када се за њу 
каже да је, просто, богиња љубави. Најлепша девојка у 
Картагини морала је да умре зато што је додирнула 
огртач богиње Танит — тако завршава Густав Флобер 
своју историју о лепој Хамилкаровој кћери, Саламбо. 
Афродитин култ, за који је, као што једнако напо- 
мињем, везана идеја неодољиве силе и ужаса, прешао 
је, са свима овим атрибутима, са Оријента и у Грчку. 
Ту су сада, у Грчкој, под заштитом неодољиве богиње, 
регулисана права и дужности Гркиње и освећена самом 
религијом. Афродитин култ је, пре свега, ублажио су- 
више строге принципе у грчком друштву у погледу на 
женин положај, и у односе мушких према женскима унео 
више поштовања и куртоазије. Тај култ је, осим тога, 
учинио да су се и у Атини, и свуда по целом грчком 
свету почеле издвајати жене које су прекинуле са ста- 
рим предрасудама и прописима, и, под заштитом све- 
моћне богиње, изишле из сакривеног и дискретног ги- 





524 Српски Књижевни Гласник. 





неконитиса (тако су Грци звали харем) и ушле у дру- 
шливо. То су, у целом старом свету добро познате хешере. 
Ја се овде нећу задржавати око њих, нити ћу их квали- 
фиковати, ни по добру ни по злу. Али је ипак потребно 
да напоменем да су то често биле даме са изванредним 
особинама: ретко интелигентне, врло образоване, врло 
духовите, и при том још по правилу веома отмене и 
лепе. Најчувеније хетере, по духовитости и лепоти, биле 
су из Коринта, а затим из малоазијских градова, Милета 
и Ефеза. Са оваквим својим особинама успеле су најду- 
ховитије жене да, као оне доцније Помпадура и грофица 
Дибари, задобију над истакнутијим људима неоспорну 
надмоћност. Од тога доба имају жене, често, врло велики 
утицај на политику, и спољну и унутрашњу, и да су оне тај 
утицај умеле употребити да општу женску ситуације на- 
чине сношљивијом и бољом, није потребно нарочито ни 
напомињати. Најзнатнији и може бити најстарији пример у 
грчкој историји да је једна жена, посредно, учествовала 
у политици, имамо у лепој хетери — како се обично на- 
зива — Аспазији, из Милета (у Атини су уопште све 
хетере, без изузетка, биле странкиње или ослобође: 
нице). Она је била пријатељица и доцније жена Пе- 
риклова, и најважнији моменти у спољној и унутрашњој 
политици десили су се на њену иницијативу. Аспазија је 
била особито образована и духовита жена, која је веома 
импоновала и самом Сократу. И за оне горостасне гра: 
ђевине из доба Периклова, који су од Атине начиниле 
један од најлепших градова, као и за цео велики полет 
у науци и уметности, има стари свет да благодари у 
првом реду образованој Аспазији. 

Али је била једна грчка државица у којој су жене 
од најстаријих времена биле еманциповане, у најбољем 
смислу ове речи. То је била Спарша. Спартанци су у 
грчком свету живели у изузетним приликама. Они су 
освајачи, који су се, када су окупирали Пелопонез, нашли 
у средини бројно надмоћнијих непријатеља Да би одр- 
жали превласт, и да би се у опште могли одржати, мо: 








О жени У ГРКА и РИМЉАНА. 525) 





рали су они да буду стално спремни на напад или од- 
брану, да буду, тако рећи, стално мобилисани — да 
стално живе војничким, логорским животом. Цело њи- 
хово васпитање, које је држава узела у своје руке, имало 
је једини циљ да од грађана начине поуздане војнике; 
државу су дакле интересовали само они њени поданици 
које ће моћи употребити за своју одбрану. На тај начин 
жене су биле прилично испале из комбинације. Њих нису 
обухватиле никакве веома строге уредбе, јер зато није 
било ни потребе, а Спартанци нису зато имали много 
ни времена. Жена је код Спаратанца била слободна и 
уживала бесконачне привилегије. Али су Спартанке биле 
исправне жене. Оне су као девојке биле васпитане на 
строг, може се рећи свиреп начин, и тако су у живот 
улазиле са челичном вољом и необичном моралном сна- 
гом. „Ви сте једине, рекла је нека странкиња Спартанки, 
које владате људима“. „То је истина одговори јој Спар- 
танка, али ми смо и једине које рађамо људе“. Када 
је Паузанија, спартански краљ, који је постао издајни- 
ком своје отаџбине, био осуђен на смрт, па побегао 
у храм да би се спасао, прва која је подигла камен 
да се храм зазида и Паузанија умори глађу била је ње- 
гова рођена мати. Другој једној Спартанци јави глас- 
ник да су јој свих пет синова у боју погинули. „Не питам 
те то, каже му она, него ми реци ко је победио“. 
Када је гласник одговорио да су победили Спартанци, 
Спартанка стегну срце, и окићена венцем, оде да при- 
несе боговима жртву захвалницу. Један је опет запитао 
заробљену Спартанку да ли ће се дозро понашати, ако је 
купи. „Хоћу ако ме и не купиш“, одговори му Спартанка. 

Врло су интересантни и необични били спартански 
свадбени обичаји и у опште њихови погледи на браки 
брачни живот. Младожења би морао да ошме своју жену, 
управо, да инсценира отмицу, пошто би се претходно 
договорио са девојачким оцем или старатељем. Кад из- 
врши отмицу, он невесту не би одвео у своју кућу, већ 
у туђу, код какве своје рођаке; ту би долазио својој 





526 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








жени кришом, на веома кратко време, јер је и дани 
ноћ морао проводити са друговима у логору. Састанак 
је био обично само доцкан увече, у неосветљеној соби, 
тако да је млади Спартанац могао са својом женом 
изродити децу, а да је готово никако и не види. При 
свем том, он ју је као девојку морао познавати добро. 
Питали Харила — прича нам Плутарх — зашто код 
њих девојке излазе у чаршију са непокривеним лицем. 
а жене га сакривају. „Зато, одговори Харил, што де- 
војке треба тек да нађу мужеве, а жене да сачувају 
оне које већ имају“. Из ове анегдоте се види да је 
младић могао добро познавати девојку пре но што 
се реши да је узме — ситуација, дакле. са свим друк- 
чија но у осталом грчком свету — премда су и Спар- 
танци старога времена били још далеко од тога да знају 
шта је то брак из љубави. — Мираз је у Спарти. 
био по Ликурговим законима, забрањен, „да сироте не 
би остала неудате, а богате да не би биле нарочито тра- 
жене, већ да би сваки гледао на карактер и бирао према 
девојачкој врлини“. Неженство се у Спарти сматрало за 
недозвољено и нечасно, а матори момци су били изло- 
жени свакојаком подсмеху и кињењима. У Спарти су 
млађи веома поштовали старије, и позната је на пример 
анегдота, како су се у атичком позоришту, када је ушао 
један старац и није могао наћи места, подигли у пу. 
блици са својих седишта, да староме начине места, само 
Спартанци; у Спарти је дакле био ред да се пред ста- 
ријим устане, па ипак се зато један младић није хтео 
подићи пред краљем Деркилидом који није био ожењен. 
„Нећу да устанем пред тобом — бранио је он своје по- 
нашање — јер ти ниси родио никога који ће доцније 
устати преда мном“. Најзад, треба још споменути да је 
у Спарти постојала нека врста диандрије и полиандрије, 
то јест једна би жена, са одобрењем свога мужа, могла 
у исто време да буде и жена неког другог. 
(Наставиће се), 
ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ. 











СТУДЕНТИМА: 


ГОСПОЂЕ, 
Господо И ДРАГИ ДРУГОВИ, 


Ви ми указујете много части примајући ме између 
себе, и ја сам узбуђен што видим да ме, у овом скупу 
учитеља и ученика, дочекује ваш љубазни председник 
који је учинио да врло складно чујем глас будућег по- 
колења, и ваш драги и врло поштовани декан књижев- 


1 Студентима. |Апаћоје Егапсе: Апис Етифатех, П1асоцгз рго- 
попсе а Ја Маћоп дезг Еби ап: Је затеф 28 та! 1910. Раг5, 1910]. — 
Главно Удружење Париских Студената обновило је прошле године 
кућу у којој је био стари Медецински Факултет и начинило од ње 
Кућу Студената у којој би конференције с времена на време оку- 
пљале студенте. Отварање њене простране, антички украшене, дворане 
обележено је прослављањем једног од најумнијих људи Француске, 
Анатола Франса. Хиљадама студената било је оживело тог дана 
улицу Бишри, у којој је Кућа Студената (Мајзоп дез Ебофаш), и 
њеним сводовима доскора пустим брујао је глас раздраганости и 
младости. „Драги Велики Учитељ“ добио је низ најлепших признања. 
„Ваше знање, поздравио је Франса председник Удружења Фабијан 
Сулар, ваше знање нам светли, ви сте у наша срца унели осећања 
саучешћа за слабе којим је ваше срце испуњено; ви сте у њих 
унели наду у напредак Човечанства; ви сте нам омилили Француску, 
да је волимо кроз народе, чистом лепотом која зрачи у вашим спи- 
сима. Због тога је требало да ви први уђете у ову Кућу. Овај храм 
младости вашом узвишеном походом посвећен је од сада Поевзији, 
Знању и Лепоти... За сву светлост и љубав које сте раширили у 
свет примите топла клицања студентске младежи!“ Изражавајући 
дивљење своме пријатељу и љубав за студенте, Алфред Кроазе, 
Декан Књижевног Факултета, додао је да ће похода Франса бити за 
Кућу „драгоцена успомена, једна од оних успомена које богате ле- 





528 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





ности коме могу да вратим његове драгоцене похвале, 
јер он у своја предавања и у своје списе уноси отме- 
ност јелинског духа чију историју је писао. 

Нисам без узбуђења чуо писмо, тако пуно части за 
мене, Габриела Сеаја који, са толико снаге, учи мудро- 
сти и примењује је. 

А ви, славни пријатељу, ви чији геније је вратио 
француском позоришту његову класичну величину, како 
да вама кажем, драги Поле Ервје, срећну забуну у коју 
ме бацате придружујући вашег старог сабрата бесмртним 
сенкама песника које он обожава. Пријатељство вам је 
без сумње послало тај варљиви сан. Али треба увек ве- 
ровати вама, вама кога су Музе свему научиле, вама 
чија реч је трајна. 

И ове пријатељске руке које ми се пружају. Ваша, 
Лује Аве, који сте тако учени и душе тако високе; ваша 


тописе старих домова, које им чине душу и које им дају мало по 
мало неисказаву сласт ствари у којима живи много људске исто- 
рије“. Пол Ервје, члан Француске Академије и почасни члан Удру- 
жења, рекао је да се Франс родио у часу кад је био ред на душу 
осетљивог и складног Жана Расина да се врати у какво тело, зли 
је Волтер. који никад није био строљив, молио да он оживи наслед- 
ника коме би поверио да настави — стилом за чије цветове његове 
време није знало — оно што он није могао рећи о наравима и о 
људском разуму после Револуције. Тала се Андре Шенје поново 
пожалио да је умро врло млад и да доле има нешто што треба да 
неко други већ изрази. Ова препирка привуче Лафонтена и он, пра- 
ведан, давши знак Раблеу, Фенелону, Монтању, Ла Бриеру, Ронсару 
и осталом изабраном друштву, предложи да сваки да једну од својих 
најбољих врлина чеду које се рађало. И добри Бог донесе свој део. — 
Кад се стишало клицање, прочитано је писмо Габриела Сеаја, про- 
фесора Филозофије на „орбони, који жели добродошлицу у Кући 
Студената ономе „који је сачувао безазлену смелост да мислим 
храброст да каже своју мисао“ и ономе „који није издао Човечан- 
ство“, па је узео реч сам Анатол Франс. Његов говор у преводу 
доноси „Српска Књижевни Гласник“ у овој свесци у целини. — На 
свршетку свечаности Јулија Барте, чланица Француске Комедије, 
рецитовала је „Оду Светлости“ прву песму из Франсових Ровстев 
оте; пи „Одговор Атине Паладе на молбу на Акропољу“ из Фран- 
совог дела Уетз јез Тетрз тешеитв. Преводилац. 








МА та Ј 


СТУДЕНТИМА. 529 








Камиле Пелтану, који сте тако велики беседник и тако 
чист писац; ваша, Анри Беранже, филозофе и политичару, 
непобедни и углађени полемичару; ваша, Емиле Бутру, 
Ковесе, Пенлеве, Едуарде Пелтану, де Пиза. Свима вам 
из свег срца захваљујем. 

И ви, Госпођо, која сте љупкост и ритам, ви која 
сте уметност и лепота, примите, узвишена и дивна Барте, 
захвалност и поштовање најпонизнијег међу онима који 
вам се диве. 

Ја сам срећан да будем у вашој средини, у овој 
старој Кући, седишту старог Медецинског Факултета. 
Она се претварала у рушевине. Ово камење које сте ви 
опет подигли са побожном ревношћу, ове дворане са 
украшеним сводовима, ови прозори са луцима који се 
састају у врху, говоре о дугој прошлости. Овај лепи 
амфитеатар, најзад, који на оквиру испод свог крова 
носи четири симболичне животиње, Петла, Роду, Гемаи 
Змаја, подсећа на време кад је било тако тешко наћи ле- 
шине за предавања, да је требало врло скупо плаћати џе- 
лату за тела погубљених или ископавати мртве из гробља. 
Са хирурзима су тада врло рђаво поступали лекари који 
нису трпели да ти лупежи (тако су они звали господу 
хирурге) носе титулу доктора, докторску хаљину и капу. 
Времена су се, у овом погледу, срећно изменила. 

Између успомена на које подсећа ваша Кућа, гле- 
даћу да једну не заборавим, успомену на Ециклобедију. 
Факултет је био издао дворану првог спрата издавачу 
Енциклопедије, Панкуку, који је ту нагомилао хиљадама 
примерака овог обимног дела, и њихова тежина била је 
толика да је под није могао издржати. Факултет је 1784 


морао наредити да се под подупре. Али не један стари 


под него један стари режим разби Енциклопедија, или, 
говорећи тачнијг (јер руши се само оно што је трошно), 
Енциклопедија обележи крај једног света. 

Ово велико дело објави и одреди једно ново друштво, 
основано на производњи; оно даде признање ручном 
раду ; оно изложи науку заната и примену вештина. Дело 

34 





530 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Дидроа, Д'Аламбера и филозофа, њихових сарадника, обе- 
лежава једно ново доба цивилизације. Жалим што не 
могу да се задржим на успоменама везаним за њу; јер ја 
волим ствари прошле и живим радо у друштву мртвих. 
Могу рећи са Маријом Робинсон: „Сирена воли море, а 
ја, ја волим Прошлост“.: Ја бих вам поверио, ако то 
није сувише говора о себи, да сам што сам боље могао 
проучавао неке трагове прошлости и да верујем да сам 
говорио праведно и с наклоношћу о извесној епоси из 
историје Француске. 

И коме од нас не допада се да живи у прошлостир 
Ко од нас не осети покаткад потребу за тимр Било би 
сувише мало живети само у садашњости, која је само 
један тренутак који измиче одмах. Чули сте да се каже 
како је живот кратак: ви не можеле представити колико 
је он кратак; треба, да би му се дала човечанска и лепа 
сразмера, продужити га у прошлост и у будућност: у 
прошлост студијом, у будућност предосећањем и сном. 

Да, сан! да, химера ! да, илузија! Без сна, без хи- 
мере, без илузија, живот нема више смисла и не нуди 
више занимљивости. Знајмо саградити своје снове; знајмо 
дати им научну структуру. Тако, корисно је и лепо бити 
сањалица. 

Моји драги Другови, не плашите се да ће вас сма- 
трати утопистима, да ћете градити куле у ваздуху, да 
ћете стварати уображене републике, као Платон, Тома 
Мур, Кампанела, Фенелон. Утопист! то је уобичајена увред- 
љива реч коју ограничени духови бацају великим духовима 
и којом политичари гоне господаре мисли. Празне увреде! 
Утопија је почетак сваког напретка; без некадашњих уто- 
писта, људи би још живели бедни и наги по пећинама. 
Утописти су положили темеље првих држава. Из племе- 
нитих снова изилази благотворна стварност. 

Сневајте, драги Другови. Радите и сневајте, и на- 
рочито, ох нарочито, не будите сувише разумни. Не бу- 


1 „Тће 5реп Тоуез и зеа, апа Ј ће Раз|“ (Ат Лапат батаеп, 
А. Магу Р. Кођпвоп, Гопдоп, Етзећег Џлопе, 1886, р. 24). 











(СТУДЕНТИ МА. 581 





дите мудрице. Мудричење је најнижа врлина. Сневајте, 
радите. Ви ћете имати много да учините, требаће вам 
да затворите у једно кратко време не само, како каже 
Хорације, дуга надања, него и удвојени рад против его- 
изма, незнања и страха. Човечанство добива са сваким 
поколењем по мало; али то мало је много, јер се до- 
даје оном што се стекло раније, те доприноси да се по- 
ложај људи с дана у дан чини бољим и блажим. Овај 
напредак нарави може се пратити у протеклим време- 
нима; без сумње, има назадовања, има тренутака застоја; 
али на крају, добијамо у знању, мудрости, моћи. Ми 
знамо боље да заповедамо природи, знамо тачније да 
прилагодимо земљу нашим потребама, нашој вољи, нашим 
уживањима; знамо да из ње извучемо више снаге и више 
лепоте. Радите кад дође на вас ред и извршите свој 
задатак, будите бољи од нас, ја вам желим то, као што 
ћете и ви једног дана пожелети својој деци да вас над- 
маше храброшћу, генијем, вредношћу. 

Верујте ми, драги Другови, и поред грубих прохтева, 
и поред насиља, сила која управља светом јесте Мисао. 
Још више, Мисао ствара свет, одржава га, преображава 
га. Мислити, то је битни чин — све остале радње имају 
трајног утицаја само док су Мисли потчињене. 

Немојте се никад плашити да смело мислите, и обја- 
вите увек своју мисао. Само тако је човек добар, само 
тако је човек велики. Мислите, будите мисао око себе. 
Волите мисао код другог кад одговара вашој, поштујте 
је кад јој је супротна. Умејмо, драги Другови, умејмо 
саслушати оно што нам се не допада. Само кривични 
закон (знам да чиним преступ говорећи овако, и ја га 
чиним драге воље, задовољно, весело), само кривични 
закон казни затвором и глобом човека који је говорио, 
који је писао против наших мишљења, чак најоснованијих, 
против наших осећања, чак најдражих, против наше вере, 
чак најватреније. Примењивати такав закон, то је сра: 
мота, то је поруга за васколико Друштво. Да се један 





532 · Српски Књижевни ГлАСНИК. 





чланак у листу казни затвором, то је чудовишно и то 
је глупо. 

Али како га побити после овог» Како претресати 
што са човеком кога су затворили и како га убедити 
Ви му признајете највишу надмоћност да страда за своје 
мисли, како ћете му насупрот ставити своје мисли, из- 
врсне можда саме по себи, али које вас нису стале ваше 
слободе, ваших добара, и које су због тога мање дра- 
гоцене него његове. Исто толико колико верску нетрп- 
љивост презиримо и политичку и моралну нетрпљивост, 
и укинимо све законе против обесвећења, чак и законе 
против грађанског обесвећења. 

Али речи, будући дела, могу бити опасна дела. То 
је истина. Зато борите се против оних мисли које вам 
се чине штетне. Борите се против њих речју. Реч је је- 
дино оружје које може погодити реч. 

На жалост, драги Другови, о свим људским идејама 
може се препирати, о свима без изузетка. Знајмо их 
саслушати и претресати их све. 

Добро је да се изнесу на видело сва мишљења. 
Познајмо боље и оно што је јако и оно што је слабо у 
људском духу. Нема мисли потпуно тачне; нема мисли 
потпуно лажне. Рецимо себи да нисмо никад у потпуном 
праву и да наши противници имају једним делом право, 
или боље: ако би било опасности да сувише хладна му- 
дрост следи нам душу, оставимо све мисли о верама, о 
друштвима, о човеку, о отаџбани да се јаве у пуној сло. 
боди, која ће боље него све законске стеге потпомагати 
добру интелектуалну и моралну равнотежу у земљи. 

Немајте никаквог фанатизма, чак ни фанатизма на- 
ђених истина, који би се могао окренути протих узви- 
шених истина што се нису још сасвим указале. Чувајте, 
снажите овај дух испитивања који једини чини могућним 
напредак науке и без којег не би могло бити у свету 
ни сажаљења, ни трпљивости, ни широке људске сим- 
патије. Сумњајте, али не падајте, преклињем вас за то, 
у рђаву ћуд доста смешну, и, мислим, данас потпуно ста- 








СТУДЕНТИМА. 583 





ринску. Не говорите рђаво о науци. Не реците да вас 
је преварила: она вара само кад је рђаво питају. 

И шта је наука! Механика, физика, психологија, био- 
логија, шта је то све, ако не упознавање природе и чо- 
века, или тачније: упознавање односа човека према при- 
роди и самих услова живота 2 

Говорити рђаво о науци! Говорити рђаво о упозна- 
вању односа човека према природи. Каква лудост! Како 
не осећати да је по нас од силног значаја упознати услове 
живота да бисмо примили само оне који су потребни, 
а никако оне који често понижавају или муче, а које 
можемо избећи јер нам их је незнање или заблуда на- 
метнула. Природне зависности које се јављају због састава 
планете и због функција наших органа толико су јаке 
и толико нагле да морамо пазити да се не изложимо и 
зависностима којима наша воља може владати. Поучени 
науком, ми се покоравамо природи ствари, и ово узви- 
шено потчињавање јесте наше једино потчињавање. 

Само, од науке не треба тражити оно што она не може 
дати. Не треба тражити љубави од Минерве, ни мудрости 
од Венере. Не треба тражити од науке да потврди одмах 
све претпоставке наше брижне маште. И нарочито, треба 
се чувати превремених уопштавања. Кад сам био ваших го- 
дина десило ми се да у добром друштву паднем у ту 
погрешку. Ми смо тада били дарвинисти, трансформи- 
сти; природно одабирање, методично одабирање, животна 
утакмица нама су се чинили непроменљивим законима, и 
ми смо радили већ свесрдно да извучемо из Ламарко- 
вих опажања и Дарвинових предпоставака једну фило- 
зофију, правила за живот, друштвене законе, политичку 
конституцију, и шта ја знам! Једна жена високе инте- 
лигенције, Г-ђа Клеманса Роаје била је већ на основу за 
кона о животној утакмици у шумама дала глас за уво- 
ђење умерене демократије у европским земљама. То је 
значило ићи мало брзо, и ја почињем сумњати да можда 
дарвинизам није давао доста чврсту основу да понесе све 
грађевине које смо ми смерали да подигнемо на њего“ 





МР и, 


534 Српски Књижевни ГлАСНИК. 
вом темељу. Данас, дарвинизам је уздрман: Г. Кентон, 
да поменем само њега, даје о постанку врста једну ве- 
лику теорију која оне још мало па библијске генеалогије 
које је поставио Дарвин баца у старе научне басне. Ја 
знам за Кентона преко Реми Де Гурмона, као што по: 
знајем Епикура преко Лукреција. Нећу да вам излажем 
теорије које ви знате боље од мене; хтео сам само да 
вам покажем како се човек обмањује лажном поузданошћу, 
како се вара и како сумња у невреме зато што је по- 
веровао сувише брзо. Наука не вара никад, ако је пи- 
тамо са некористољубљем и без журбе. 

Значи ли то да је наука довољна за свег Је ли 
доста разумети» Је ли доста само знатиг Не! Треба осе- 
ћати, треба волети. Један стари француски писац рекао 
је: „Знање без савести јесте смрт душе“. Волите, будите 
наклоњени; имајте љубави за људски род. И акс сте 
снажни, покажите се благи. 

Стари пријатељ који вам говори срећан је да се 
налази овде у друштвеном седишту Студентског Међу- 
народног Савеза, Согаа Рталттез, који га је пре десет го- 
дина дочекао на Мон-Палатену.: Ви сте мислили да за- 
једничка тежња ка слози треба да уједини студенте целог 
света. То је велика и добра мисао. 


Ја не знам шта будућност чува за наше поколење, 
ни у ком смислу ће се довршити у Европи развој снага 
и идеја. Али, да бисте наслутили будућност, молим вас, 
гледајте не толико на проучавања јуначких дела кра- 
љева, владара, председника република колико на покрете 
— мрачније, дубље, једном речи: значајније — покрете 
радне гомиле народа. Народи, а не владари, стварају бу- 


1 Студентски Међународни Савез, Сотаа јтаћтев, основан је у 
Турину 15 новембра 1898; реорганизован у Лиежу, 4 септембра 1905 
године, био је преуређен у Хагу, 29 августа 1910. За друштвено се- 
диште, од тада, утврђен је за стално Париз, Кућа Главног Удру- 
жења Студенгта Париског Университета. Г. Пјер Жилјен био је на- 
именован за председника Међународног Савеза; Г.Г. Обри и Легран, 
ва главне секретаре; Г. Фабиан Сулар, за главног благајника. 











СТУДЕНТИМА. 985 
дућност. МИ као да су социјалистичке идеје које круже 
светом, као да су нови облици радничких удружења, син- 
дикати и савези, у највећем ступњу мирољубиви. 

Ја не верујем, то сам доста пута казао, да је рат 
једна вечита људска потреба. Ја желим, ја се надам, ја 
предосећам једну будућност мира и слоге између народа 
једнаке образованости. Ја вас позивам, драги Другови, 
на спремање овог жељеног мира. Не верујте старој из- 
реци. У ствари, ако се хоће мир, треба спремати мир. 
Нека то буде ваша тежња, млади наследници цивилиза- 
ције на којој је радио васколики свет, нека то буде ваше 
старање, нека то буде ваше дело. Радите за општи мир. 
И није ли то задатак достојан највећих душа и најпо- 
носније храбрости2 Рим Цезара га је започео кад је био 
краљ света. Нека би га ваше покољење могло довршити! 


Госпође, Господо и драги Другови, ја се радујем 
што видим у овој кући наука и забава уједињене Сту- 
денте и Студенткиње, тако скупљене и удружене да 
створе Телемићане, такве какве је Рабле сневао у једном 
од својих најлепших снова. Видите и сами: 

Тако лепо беху сви образовани да није било међу 
њима ниједног “ч ниједне који не би знао чишаши, пш- 
саши, певаши, свираши на музичком инсшруменшу, 20- 
вориши пет или шесш језика, и на њима сасшављаши 
како у прози шако ипо у сшиху. 

Никад није било вштшезова шако гжрабрих, шако 
љубазних, шако вештих на ногамт пи на коњу, више 
снажних, више борбених пи спремнијих за оружје него 
што их је шу било. Никад није било дана тако чед- 
них, тако љупких, мање ћудљивих, више научених руч- 
ном раду, раду иглом, сваком женском послу, часном 
и слободном, него што их је шу било. 

Рекао сам добро да је Кућа Студената Телема» у 
стварности. Треба честитати творцима овог срећног посла, 


' Гаргантшуа, глава ГУП. 
2 Телема је заједница савршених епикурејаца, какву је сневао 
Рабле у свом делу. 





536 Српски КЊИЖЕВНИ_ Гласник. 





и нарочито Г. Сулару, председнику Студената, и Г-ђи 
Баласе, председници Студенткиња, који су уложили своје 
велико и деликатно старање у рад овог жељеног савеза. 

Очекују се од тога изврсни резултати, које је Г-ђа 
Баласе, врло добро назначила изражавајући наду да ће 
се, у Кући Студената, и једни и други научити да се 
упознају, да се оцењују, да се споразумевају о подели 
занимања сагласно према различитим способностима, које 
су последица природних разлика старијих него људски 
род, јер се налазе у свима земаљским фаунама и фло- 
рама. Ерос је створио свет, и створио га по својој за- 
мисли. На жалост! и сувише познајемо генија овог пр- 
венца богова који види, хоће, зна само себе. Он је код 
свих бића врло јако нагласио својства полова и унео их 
чак и у органе који производе топлоту, покрет, мисао. 
Русо никако није имао право да каже како је, по свему 
ономе што се не тиче пола, жена човек. Не! Жена је 
потпуно сва жена; она је то од главе до пете. Али глађу, 
жеђу, сношењем зиме и топлоте, свима потребама и свима 
боловима, свима бедама које подноси заједно с човеком, 
она је слична човеку и једнака с њим. Постоји жена; 
али најпре треба живети, и они који, позивајући се на 
не знам какве пристојности, одричу женама приступ ка 
слободном занимању јесу, врло често, баш они који 
сматрају за добро да досуде несрећним радницама, за 
бедну надницу, послове најодвратније, најтегобније и 
најмање прикладне захтевима женског организма. Оди- 
ста лепо стоји кињити, у име доброг укуса, жене које 
се старају да учењем стекну какав положај, док се нико 
не узбуђује што радионица и МИРАН“ прождиру не- 
престано толико девојака. 


Госпође, Господо, 


Кад сам ове недеље, праћен неколиким и неколи- 
кама од вас, походио стару Кућу подмлађену вашом мла- 
дошћу, попевши се на терасу која је надвисује и коју 
красе лисната нада и цветна обећања, очаран живим и 








СТУДЕНТИМА. 537 








ведрим духом, лепим знањем и љупкошћу ваших дру- 
гова, ја сам поверовао да сам у оном граду који нам 
атински песник показује између неба и земље, и чинило 
ми се да чујем птице Аристофана како ми на уши ро- 
море ове божанске речи: 

Нејаки људи слични лаком листу, слушајте птице, 
бића бесмртна, ваздушна, млада, обузета вечним мислима; 
од нас ћете научити да познате небеске појаве, постанак 
богова и река, Мрака и Хаоса. Ми смо деца Ероса, хи- 
љаду доказа су нам за то сведоци. Милозвучна Музо 
која станујеш у луговима, често с тобом по шумама и 
на врху планина, одмарајући се под лишћем каквог ја- 
сена, ја мамим из свог гипког грла свете песме које 
оживљују побожне игре у част Пана и Мајке богова. 

Драги Пријатељи, на овој тераси, слушајте такође 
божанске птице које говоре о Науци и Лепоти. 


Анатол ФРАНС. 


(С француског превео А. А.) 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


БигаАнгА, КОМАД У ПЕТ ЧИНОВА, од И. Н. ПОтАПЕНКА. 


Ни у преводној књижевности, о нашем укусу не да 
се рећи много утешних речи; у драмској, о којој ће овде 
бити две речи разговора, нарочито се на да рећ много 
лепих речи. Идући за публиком (још горе је, ако је то 
њихов укус), наши преводиоци су преводили и, каткада, 
превели целе, и: Хауптмана, и Судермана, и Горкога, и 
Ибзена, и Бјернсона и, наророчито, разне: Фулде, Феликсе 
и Фрајтаге (да само имена на ф поменем), међутим, оне од 
доброга и најбољега кова, или због публике или идући за 
свбјим укусом, још никако не преводе. Ми немамо Мину 
од Барнхелма, али за то имамо Новинаре; немамо Фа- 
уста, али зато имамо Велико Видело; немамо Беашричин 
Вео Шницлеров, али зато имамо Ханелин пуш на Небо, 
и тако даље. Овај пример није усамљен. Ова нескладност 
и јефтин укус понављају се у превођењу са свих језика. 

Већ само превођење из руске драматике, довољно 
је да покаже да смо на правоме путу кад тврдимо да 
се у нас преводе само крилате драме, само оне које су 
наишле на шуман одзив код публике чији је укус, укус 
књижевног трећег сталежа. Ви већ знате шта имамо од 
Руса: Вањушинову Децу, Паланчане, и драме Мјасницког; 
Чеховљеве Три сестре, наравно немамо, ни Вишњев Врт, 
ни Андрејевљеве Човечји Живош и Анашему. Али за то 
у замену, имамо и Љубав и, сада, и Бишангу одиИ. Н. 
Потапенка. Љубав, о којој смо прошле године писали на 
овоме месту, пропала је, хвала Богу, и скинута је на дуже 
време с репертоара. Али, та публика која је бојкотовала 
„Ђубав, и ако је и Бишанга од те исте вредности, дупке 





Позоришни ПРЕГЛЕД. 539 





пуни кућу каде се она приказује. Изволите, сада, наћи 
законе укуса публике! Аларкон је, изгледа, имао право 
кад је, у предговору својих комедија, поводом публике, 
говорио о чудној „дивљој стоци“. 

Нешто од историје Г. Јурија Платоновића Гром- 
бицког, централне личности овог комада, који, унаточ 
своме презимену, не познаје нимало Платонов морал, 
биће довољно да покаже како се, ни у погледу „фа- 
буле“, Бишанга много не разликује од Љубави. Гром- 
бицки је, као у Љубави Бородачев, онај познати циник, 
фалсификатор и пијанац, — Громбицки је „снажан човек“. 
Јер, и он је, једнога дана, као државни чиновник, тргу- 
јући на свој начин са државном шумом, допао тамнице. 
То је довољно па да се закључи да је Громбицки, „сна- 
жан човек“, што у Потапенка, по ономе како Дарја за- 
кључује о Бородачеву, значи: „анђео кога су збацили 
с неба“, кога је средина свела на обичног неваљалца а 
који, међутим, има у себи све одлике вишега човека у 
моралном и интелектуалном погледу. Громбицки је, дакле, 
као сви „снажни људи“ у Потапенка, допао тамнице. 
Али, како је Громбицки виши човек, то ће он, гледајући 
кроз тамнички прозор, приметити, да у близини тамнице, 
тече један поток лековите минералне воде. Помоћу тога 
потока, Јурије Платоновић Громбицки показаће да је он 
нешто више. Додуше, тај су поток, пошто им је под 
носом, требали да пронађу Аркадије Максимовић Сто- 
устов и Бакалински, лекари те вароши, или сам Черпа- 
тов, газда од тог имања и председник општине; али, 
пошто они нису ни фалсификатори, ни прељубници, ни 
пијанци, то они не могу имати у глави ону „бубицу“, 
о којој говори Гомбицки у једноме чину, — не могу 
имати проналазачког дара. Громбицки га има пошто је 
трговао са државном шумом и, доцније, и са својом 
женом. Пронашав тај поток који, у овоме комаду, игра 
улогу какве „спасоносне водице“, Громбицки је, чим је 
изашао из тамнице, почео да ради на томе да, помоћу 
те воде, спере сав морални кал са себе. Громбицки има 








540 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 








жену и виђену породицу. Баш онога дана када је изишао 
из тамнице, у кући је био велики „жур“. Ту су све сами 
Гогољеви типови: Василије Васиљевић Черпатов, пред- 
седник општине, његов таст Стоустов, и Хмирин, оп- 
штински одборници, државни тужилац Вахруњин, онај 
који је највише урадио да Громбицки допадне тамнице, 
Стоустов и Бакалински лекари, и друге мање важне 
званице. Наравно, да се цела та средина према Гром: 
бицком понаша као према лепрозном болеснику ; јер, 
Громбицки је робијаш. Али, када је Громбицки почео 
да говори о своме потоку и, уз то, потврдио своје речи 
стручњачком анализом из Петрограда, откравише се срца 
тих типова из Гогоља, и Громбицки поста „јунак дана“. 
Тако, сада имамо два нео-романтична котраста: Гром- 
бицки из првог и последњих чинова, и средина из тих 
истих чинова: Громбицки који се пење на више, и сре- 
дина која се спушта на ниже. 

Ти контрасти, наравно, нису нимало нови. Они су 
стари колико и Еврипид, Аристофан, Плаут и Теренције. 
Па ипак, у току књижевоости, они су се мењали, и дошло 
се до колико толико диференцованих контраста. Контраст 
и употреба контраста у француској и енглеској комедији 
нарави, далеко је од старог „правилског“ контраста. Али, 
то још не важи за младу драму каква је и руска драма. 
У нијширем смислу те речи, тај контраст, у свима видо- 
вима, јачинама и начинима, чини основну потку свих 
новијих и старијих руских драма; тај регуларни, про- 
стачки и досадни контраст који све личности решава 
онако лако и просто као што математика решава све 


ћ 


површине троуглова са =>. 


Громбицки је, дакле, постао „јунак дана“. Он је 
морално рехабилитован на мах, не чувајући постељу ни 
један дан као морални реконвалесцент. Поток са леко- 
витом водом опрао му је образ; сада, треба да му на- 
пуни и џеп. Ту му је нешто мало, преко Черпатова, по- 
могла и његова лепа и млада жена Валентина Леонтјевна, 
« којом се, тобож, кроз цео комад разводи. Ради експло- 





ПозорИШНИ ПРЕГЛЕД. 541 





атације минералне воде из потока, оснива се акционар- 


ско друштво, и ту прву моралну и материјалну реч води 


Јурије Платоновић Громбицки. На крају комада прире- 
ђена је свечаност на којој је бивши робијаш проглашен 
за првога грађанина тога чудног града. 

Сем те главне историје, а у име руске ширине, 
испричане су у комаду и још многе друге историје које 
немају апсолутно никакве везе са главном историјом. Од 
тих историја, неке су карактеристичне. Тако, сањиновска 
историја Липочке, кћери Агније Васиљевне, и студента 
Михаила Максимовића, у чијем презимену има доста сми- 
сла ; историја која се оснива на Арцибашевљевој етици. 
Сем те историје, није неинтересантна и историја Липоч- 
кине мајке, удовице Агније Васиљевне која је нашла, си- 
гурно стога што је читала Жену с Мора или Дивљу 
Пашку, да је Громбицки „неко нарочито биће“. Друге 
историје, као и ове две, дају овоме комаду његову главну 
ману: дескрипцију, непотребну дигресију. У комаду има 
читавих призора, или у призорима одељака и у одељ- 
цима дијалога, који му дају нескладну ширину, који му 
осетно ремете равнотежу и штете главни ефекат, мења- 
јући или премештајући циљ. Врло често, не одабирајући 
шта ће да се узме из средине из које се узимају доку- 
менти, комад мења свој основни тон и своје основно 
расположење, и креће се од комедије нарави ка коме 
дији карактера, и одавде ка комаду с тезом. Због свих 
тих простих контраста, несигурних гледишта и схватања, 
различности циља и промене у основноме тону, овај 
комад, тако богат по градиву, даје утисак набацаних, 
некоординованих докумената из једне средине, који су 
још у првоме врењу и који, онако као што су распоре- 
ђени по чиновима и призорима. немају везе са општим 
циљем комада нити имају онај значај, у појединим за- 
кључцима, који им се придаје. По тим својим основним 
особинама, овај ми комад личи на један без темпера- 
мента приређени ги-сатете у коме се не зна ни ко пије 
ни ко плаћа. БрАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 








-- 


орао и 


ЗА ФР 


УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


Поводом ЈЕДНОГ ГОСТОВАЊА. 


Апсолутно је немогуће ма и најмању уметничку 
важност дати оперетском епзетђје-у Осечког Хрватског 
Народног Казалишта. И да су код нас друге музичке 
прилике, нарочито да је и у нас развијен смисао за 
драмску музику, никоме ни на ум не би могло пасти чак 
и да забележи његово борављење у нашој средини. То- 
лико је безначајан, безбојан и без икакве уметничке фи- 
зиономије, да није био у стању задобити симпатије и не- 
упућене публике. Његово сиромаштво још јасније истак- 
нуто је тиме, што нам је свима још врло добро у памети 
богатство загребачке опере. А то је за Осечку Оперету 
врло, врло, непријатна ствар. Јер Загребачма Опера 
је донела једну велику уметност и снажно доказала да 
за њу има и пун уметнички смисао, да је на висини 
свога задатка и схватањем и квалитетима, док је Осечка 
Оперета дошла са репертоаром о коме се не може ни 
говорити, са делима која стоје испод нивоа, чак и про- 
сечне културе, са особљем који не импонује, — не зато 
можда што већи део његов нема певачких способности 
или недоучено пева и слабо глуми, тако је то у свима опе- 
ретским етзетшћје-има ; — него због своје неозбиљности, 
јер служи оперети, уметности неизмерне тривиалности, 
о којој озбиљан човек не може ни да води рачуна. 


Зато ја нећу ни да говорим о осечком епзетђје-у 
и репертоару за његовога гостовања у Београду. Али по- 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 543 





водом тога гостовања може се говорити о другим ства- 
рима — о нашим стварима, које су одавно на дневном 
реду и које нас интересују. 

Осечка трупа је донела у Београд оперету, једну 
врсту музичко-драмских дела о којој се код нас у изве- 
сним круговима врло лепо мисли, и чак јој се придаје и 
нека виша уметничка важност. Оперета је, за неке наше 
људе, потребан почетак једнога вишега уметничког развоја, 
она је први ступањ преко којег публика мора да пређе ако 
хоће да се попне на висину уметничког разумевања. 
Неоснованост овога мишљења помогла нам је доказати 
Осечка Оперета, и то је једина ствар којом нас је заду- 
жила. Јер, својим радом она је из вечери у вече пружала 
све виднијих доказа : да је оперета једна уметничка мизе- 
рија, једно зло, које када отме маха може да стане на 
пут читавом уметничком развоју једне неразвијене пу- 
блике. - | 

М, чудновато, наша публика, која нема јачих му- 
зичких традиција, и до данас још није могла да се из- 
вуче из уметничке једностраности у којој живи, и добије 
мало ширу подлогу за општији и интенсивнији уметни- 
чки развој, та наша публика има дубоку антипатију према 
оперети ! То се јасно истицало сваке вечери за време осеч- 
кога гостовања, а најјасније то је било оних вечери када 
су представе морале бити одказиване због слабе посете, и 
што је трупа напустила нашу, иначе врло широкогруду 
и гостољубиву престоницу, пре одређенога времена. Не 
би се могло казати да је то због немузикалности наше 
публике. На против! То све иде њој у корист. Јер када 
је имала прилике да слуша чисту и здраву уметност коју 
је интерпретирала Загребачка Опера, пунила је кућу и 
успела је не да скрати, него да продужи гостовање њено, 
и чује репризе „Мињон“ и „Аиде“ и „Мадам Бутер- 
флај“ и премиере „Оњегина“ и „Продане Невесте“. А 
пре Загребачке Опере је пустила да пропадне бивша 
„Београдска Опера“ баш због тога што има инстинкта 
за музичко лепо. Треба га само прихватити и разви- 











544 Српски Књижевни Гласник. 





јати на здравој уметничкој основи, па ћемо добити за- 
довољавајуће резултате. Не бежи наша публика од 
оперете због своје немузикалности, не можда зато што 
је оперета изнад њенога разумевања, него што јој је 
плиткост и површност, глупост и тривиалност, грубост 
и нискост њена врло јасна, што има толико урођене му- 
зичке интелигенције да јој није било тешко прозрети је. 

А оперета је имала у нас врло преданих поштова- 
лаца. Било је и покушаја да се она одомаћи: тако зло- 
срећна Београдска Опера. Она је, нарочито после бес- 
примерно рђаво изведених и због тога потпуно неуспе- 
лих првих оперских покушаја, неговала само лакрдијуи 
оперету. М место успеха, она је неукусним репертоаром 
и посве слабом интерпретацијом баш помогла публици 
да што пре дође до убеђења : да се тако не негује права 
уметност, да све то постоји само ради трговачке спеку- 
лације. Заслужен неуспех Београдске Опере био је потпун. 
Он је највиднији доказ да је већ крајње време разми- 
слити о условима за правилан музички развој наше пу- 
блике, и пружати јој оно што ће јој бити од користи, и 
што ће она са пуно љубави и одушевљења прихватили. 

Код нас је оперета пропала, значи да је публика 
изнад ње. Тако звано „оперско питање“ је опет нере- 
шено остало. 

И онда се прибегло једном до сада најлепшим, али 
не и најбољем решењу његовом. Ангажована је Загре- 
бачка Опера да сваке године долази у Београд и прире- 
ђује низ оперских представа. Ма колико да је Загре- 
бачка Опера на висини музичке уметности, у нашој сре- 
дини, она неће постићи ништа у смислу Пошребнога 
музичког развоја публике. Јер, за наше прилике, нема 
поступности у њеноме раду, а нама је то данас потреб- 
није него све друго. Немамо права и не можемо да тра- 
жимо од ње да нас ради спрема нарочити репертоар. 
Јер узајамно симпатије које се гаје између нас, нису до- 
вољне да се и то учини. Средина у којој она ради има 
сасвим другу физиономију од наше, има и неких му- 








УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 545 





зичко-драмских традиција, има свој укус, своје захтеве 

и прохтеве, и све то мора да задовољи Загребачка Опера. 

Зато она може само да нам дође у госте, да нам врло 

лепо пева и глуми —- али репертоар за загребачку пу- 

блику. Може за неко време да нам пружи пуно естет- 
! скога уживања, које остаје у срцима оних који могу да 
га осете и разумеју, а заборављају га они за које је сјај 

музике сувише јак и богатство њено сувише велико. А 

њих баш и треба упутити. Њих ради се све и ради. | 

Загребачка Опера ће нам увек бити добродошао гост, 

али њен утицај ће престајати са њеним радом у нашој 

средини, и због тога, неће бити јачих последица у сми- 

слу систематскога рада на уметничком развоју публике. 

А радити у томе правцу значи сређивати појмове 

Е о музици и поступно уводити необавештене у њу. То 

“, се може само сталним систематским радом. Није могуће 

. публици да разуме музику кад једне вечери чује вери- 

стичку, друге велику, треће комичну или националну 

оперу, талијанску, француску, руску, немачку, чешку, и 

тако даље, и тако даље. Тиме публика само губи дирек- 

тиву. Од тога неће имати користи ни она, а нарочито 

не'наша будућа велика српска национална музичка умет- 
ност, која тек има да дође. 

Нема уметника без публике. И све док и ми не до- 
бијемо праву музичку публику, нећемо имати ни правих 
великих и чистих српских народних уметничких дела, која 
би могла имати интернационалнога значаја и бити инте- 
ресантна за цео свет. Стварање публике помажу највише 
уметници, и они носе сву одговорност ако квалитет пу- 
блике не говори ласкаво о квалитетима уметника који 
ипак морају нешто да жртвују од свога уметничкога Ја, 
да би за будућност постигли сигурну подлогу за миран 
и правилан уметнички напредак. 

Зато: место оперете, место националне музичке драме 
наших дана, која је неопходно потребна, али тек доцније, 
место веризма и сладуњавог „вердизма“, израженог у 
првим операма великог талијанског Маестра („Трубадур“, 

85 





АЕ др ку 
| % 
па 

М 


546 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 





„Риголето“), место свих сентименталности и намештено- 
сти великих опера, против којих се тако силно борио 
Рихард Вагнер, треба нашој публици дати савршену, лако 
разумљиву, али уметнички на висини и потпуно искрену 
и истиниту комичну оперу ХУШ века, и талијанску и 
француску и немачку. Јер је она почетак сваког чисто 
оперскога развоја, и то је онај први ступањ од много- 
бројних преко којих се мора прећи, ако хоћемо да се 
попнемо на висину уметничкога разумевења. У њој су 
почетци баш и те незаслужено хваљене оперете скромно 
наглашени и у границама изведени моменти који данас 
сачињавају сву живописну снагу њену. Њих је оперета 
зграбила и потенцовала до фриволности и неукуса. И 
духовиту досетку и пикантерију и наивну двосмислицу, 
нарочито двосмислицу, и моралне и физичке недостатке 
људи који су унесени као типови у драму, и здраву 
музичку основу њену: лакоћу, течност, гипкост, неуси- 
љеност и природност. Све је то пало као жртва спе- 
кулацији са уметношћу и спуштено на ниво најбанал- 
није и најодвратније гестикулације са бине. 

Гретри („Силвен“, „Ричард Лавово Срце“, „Две 
Тврдице“, између многобројних његових опера), Монсињи 
(„Војнички бегунац“), Перголезе („Га 5етуа радгопа“). 
Паезјело („Га тоПпага“), Лимароза („П та тошо 5е- 
отео“), Паер (који већ улази у Х1Х век са својим весе- 
лим „Капелмајстером“), Дихерсдорф („Доктор и апоте- 
кар“), Хилер (између осталих „Лов“), Шенк („Сеоски 
берберин“), па можда и Моцарт са својом нежном па- 
сторалом „Бастијен и Бастијена“ и Глук, са комичном опе- 
ром „Преварени Кадија“ и пасторала „Мајска Краљица“, 
доцније и Вебер („Абу Хасан“) и Морцинг, између оста- 
лих, треба да сачињавају музички репертоар нашега На- 
роднога Позоришта. Оно треба да почне да негује мало 
рационалније музику, јер има људи који би доста добро 
могли да интерпретирају ова дела. Једном речи комична 
опера ХУШ века је неопходно потребна за почетни му- 





Уметнички ПРЕГЛЕД. 541 





зички развој публике, и наше Позориште, у стању је, 
само ако хоће, да је стално има у репертоару. 

А оперета је своју бедну заводничку улогу оди- 
грала и код нас, и даље може да живи само у успоме- 
нама, које ће бити врло ружне. И што је све тако имамо 
да захвалимо Осечкој Оперети, која је најпотпуније до- 
казала све ово на своју рођену штету. 


МилојЕ Д. МилојЕВИЋ. 


ИзложБА слика Г. Михал А. МАРИНКОВИЋА У БЕОГРАДУ. 


Један од Млађих, Г. Михо А. Маринковић, свршени 
студент Сликарске Школе у Минхену, у салону /Грађан- 
ске Касине приредио је изложбу својих слика. Г. Ма- 
ринковић нам је познат и са Римске Изложбе, где 
му радови нису били рђаво оцењени. Овом приликом, 
он је изложио деветнаест покушаја, од којих неки носе 
обележја школског атељеа, што није било сасвим по- 
годно за уметника који се већ сматра за дефинитивног. 


Оно што Г. Миха А. Маринковића доста битно 
разликује од већине наших најмлађих сликара, то је доста 
плодна, и ако мало старинска култура. То се види чим 
се баци један поглед на целу изложбу. Г. Маринковић 
се не задовољава „жанром“ и пеисажом, и никада није 
само прост копист. Он неће да прави „исечке из при: 
роде“ и да узима само оно што му она понуди; напро- 
тив, узимајући из ње само документа, ол хоће да прави 
комбинације на основу ње, или, покаткад, удаљавајући 
се потпуно од ње (Тршшон, на пример), да даје израза 
импресијама које му природа не може да понуди. У 
целој изложеној збирци, сем једне „мртве природе“ и 
једног портрета, у којима је ипак нешто идеологије и 
комбинација, све су остале слике са тако званим „измиш- 
љеним“ мотивима (Тритон, Аје Мапа/!, Медуза, Очајање, 
Анархисш, Уображени Болесник); и оно неколико цр- 
тежа и један акварел из области су тог истог схватања. 

Први је утисак, и најглавнији, овај: Г. Маринковић 








548 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





је сликар и, врло често, само 5!41055 мимике; и, у томе 
је, у главном, његово удаљавање од природине нормале. 
Њему је мимика главно, а све остало споредно и потчи- 
њено. То је и битна мана његове уметности, то што је 
оно што је споредно у сликарству узео као главно. Ми- 
мика, сама по себи, предмет је глуме и пантомиме; у 
свакој другој уметности, она може доћи само као спо- 
редно. Кад у сликарству имамо мимику, ми тражимо 
првенствено да видимо њен цртеж и колорит; и, у томе, 
Г. Маринковић није толико јак колико је духовит и 
богат у изналажењу мимике разних врста. У том погледу, 
он је млад почетник коме треба још много времена да 
уђе у сложене тајне цртежа, колорита и композиције у 
вишем смислу те речи. 

Те основне мане његове уметности нарочито се 
добро виде на његовим већим сликама. Од тих слика, 
Тритон је нарочито погодан да се, на њему, учине не- 
које опште примедбе. Моле искуснији посматрач видеће 
одмах да је ГТришон доста обична атељеска студија по- 
луакта, доста рђаво цртана и нешто мало горе сликана, 
а рађена са доста воље. Да би рад изгледао што мање 
школски, украшен је једним светлосним пеисажем, цве- 
том у коси, и доста слабо уоченим морем. Тој слици на- 
рочито јасно оскудева осећање и темперамент како у 
изради самог Тритоновог тела и, нарочито, репа, тако 
и у изради пеисажа у коме се налази Тритон. Тритон, 
нарочито, није довољно у води; он јеу „оптици равни“ 
и, отуда, без темперамента рађени реп, не излази из 
воде спонтано, већ као нешто ново и неочекивано. Све 
је то, као и доста невероватно море, рађено бескрвно, 
неизразито и нееквивалентно. Сем тога, тело и глава, 
рађени су неенергично, с млаким и испрекидним поте- 
зима у којима се осећа разан темперамент и несигурно 
осећање (постоље врата, и десна мишица са бисепсом), 
док су грудни кош, нарочито његова лева страна, која. 
је рађена врло просто, и трбух који није довољно мо- 
делисан, — рађени мртво и доста нетачно. Ни ЉМе- 











Уметнички ПРЕГЛЕД. 549 





дуза није рађена много славније, и није много пре- 
терано, ако се због онако претерано карактерисаних 
зуба, каже да мало изгледа на оне плакате и рекламе, 
у илустрованим листовима, за воду за зубе. Ате Мата! 
је доста срећнија, и ако је и она, по цртању, колориту 
и композицији (наивно сакривена глава коња), доста ди- 
летантска. „Мртва Природа“ Рибе, због рег зе ефектив- 
ног колорита, била би врло успела да због цртежа није 
онако невезана; изгледа као да рибе, заједно са тањиром, 
лете кроз простор. Очајање и Анархистш мало су теа- 
трални, сем тога, носе и све друге особине осталих радова, 

Што се тиче колорита, за њега би се могло рећи, 
и то није нимало парадоксално, да је безбојан. Али, то 
није стална особина Г. Маринковића. Луцифер, и онај 
портрет у зеленилу, показују да је он на путу да врло 
добро схвати колорит. Техника је нешто мало бојажљива, 
рекао бих, сува, а цртеж каткада, с погрешкама (рука и 
груди код Гришона; узета десна рука код Анархиста; 
сувише кратка рука човека у Ате Мата'!). Најзад, све 
су те примедбе далеко од тога да су страшне; јер, Г. 
Маринковић је сликар који је, ту скоро, изашао из школ- 
ске клупе. 

Те примедбе нису страшне нарочито и стога, што 
Г. Маринковић има неколико радова који су сасвим добри. 
То су они мали радови око којих се публика вије ни 
заустављала. То су: два-три цртежа на граорастој ар- 
тији, онај један и једини акварел, и портрет у зеленилу; 
радови који би били сасвим прикладни и на каквој већој 
изложби. 


БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 





~ 


ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ТУРСКО-ТАЛИЈАНСКИ РАТ 


Још нису завршени ни преговори између Немачке 
и Француске о концесијама у Мароку, а отворено је једно 
ново питање. То је питање о Триполитанији. 

Триполитанија је стара земља, саставни део Велике 
Сирије. Откако су је Турци отели 1835 године од кара- 
манлијских паша, отада се у овој пространој области 
(800.000 кв. км.) не ради ништа, не напредује се. Земља је 
пуста и песковита; варош Триполис је праг Сахаре, из које 
ветар стално доноси песак до варош. Па и цео ћимепапд, и 
онде где је најбрдовитији, пуст је, — једва има четири пет 
оаза, — те отуда Триполис има важности само за кара- 
ванску трговину и служи као сместиште трговачке робе. 
И ако се у Триполису стичу главни трансафрикански 
путеви, од Чада, од Нигера и од Судана, ипак до сада 
није Триполис никако могао напредовати и развијати се. 
У 1900 години је целокупан обрт био од 23 милијуна 
динара; у 1909 години само 15 милијуна. Трговина су- 
данска перјем, слоновом кости, кожама, ћилибаром и 
златним прахом, све се више упућује преко Нигера и 
Конга. Ако је Триполитанија пуста, није Киренаика, исто- 
чни део триполитанске пустиње. Киренаика, стари Пен- 
таполис, је плодна земља, која је боља од Туниса. Њена 
је обала врло развијена, а има два пристаништа, која 
ће бити од велике важности доцније кад Италија утврди 
своју власт. Киренаика може постати колонија, у коју ће 
долазити исељеници и стварати насеобине; на њеноме 








Политички ПРЕГЛЕД. 551 








приморју ће се дизати трговачка и ратна пристаништа 
(Кепе Ртоп: ГЕтргте ае !а Меапегттаппсе). 

Изненада, по новој методи, Италија је послала Турској 
једну ноту у којој је тражила да јој у року од 24 сахата 
одговори пристаје ли на талијанску окупацију Триполи- 
таније и Киренаике. Пре него је послала ноту, она је по- 
слала флоту под Триполис и распоредила ратне бродове 
по Јадранскоме и Средземноме Мору, и на тај начин учи- 
нила сваки одговор од стране Турске готово немогућним; 
за дан и ноћ тешко би дале одговора на сличне пре- 
падне ноте и много спремније лржаве, него ли што је 
Турска. После протеклога рока Италија је и званично 
објавила, преко своје амбасаде у Цариграду, рат Тур- 
ској. Галијанско ратно бродовље је одмах почело да 
врши све што се ради на мору Кад је рат. Турска влада 
је најпре објавила да неће противстати искрцавању ита- 
лијанске војске, надајући се да ће добити времена, а 
за тим поднела одмах оставку Султану. Узбуђење је у 
Цариграду било велико. За првих неколико дана водили 
су се преговори о томе, који ће бити нови великк везир. 
Најзад је Кучук-Сеид паша постао велики везир, и обра- 
зовао владу, у коју су ушли сви стари министри, сем 
министра марине и унутрашњих дела. Кад је образована 
нова влада упућен је један апел на европске кабинете 
са молбом за интервенцију да се обуставе непријатељ- 
ства од стране талијанске. Одговор Сила је био да се 
не може интервенисати. Италијанска флота је окупирала 
варош Триполис и почела из Италије тамо слати вој- 
ску. Турска је наредила протеривање талијанских пода“ 
ника и предузела све мере које се обично предузимају 
за време рата на територији зараћених страна. 

Турска није дала никакав непосредан повод за ову 
талијанску акцију. У ноти коју је Италија упутила Порти 
15 септембра ове године, Ђолитијева влада се жали да 
је Порта сметала економскоме развићу Триполитаније и 
Киренаике, да је стално сметала талијанској иницијативи 
у овим провинцијама, нарочито за време новога режима 





= оно они 











552 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





у Турској, да су чињене шикане Италији у целој царевини 
турској, да је у Триполитанији и Киренаики завладала не- 
сигурност лична и имовна, да је Турска почела слатиу 
последње време муницију и појачања војничка у Трипо. 
лис. Порта је у своме одговору, тачку по тачку, побијала 
наводе талијанске и предлагала влади талијанској да је 
упозна са својим захтевима односно Триполитаније и Ки- 
ренаике, обећавајући да ће чинити све уступке, које не 
крње достојанство и територијалну целокупност отоман- 
ске империје. Не треба брижљиво читати ове ноте, па 
да се види да право није на страни Италије. Италија је 
хтела овај рат, Италија је једна од најзаинтересованих 
Сила у Средоземном Мору. Африканска обала је одувек за- 
висили од Италије. Решењем Мароканскога Питања ствара 
се у Африци једна велика француска држава са чисто 
муслиманским живљем. Самим тим значај и улога Ита- 
лије постају мањи; и, да је нешто одложила за доцније 
окупацију Триполитаније, која је у непосредној близини 
Туниса, она би морала доћи кроз коју годину у отворен 
сукоб с Француском. За то је Италија употребила овај 
моменат да заузме Триполитанију. И Италија ће заузети 
ову турску провинцију. Ниједна од Сила неће чинити 
сметње. Енглеска нема интереса у томе крају откако је 
направила 1899 године споразум са Француском, а Фран- 
цуска је још пре десет година обећала Италији да се 
неће мешати у Триполитанију под погодбом, да ова по- 
штује раније уговоре и споразуме закључене између 
Порте и Француске односно границе туниско-турске и 
одговарајућега ћитепапд-а. Аустро-Угарска и Немачка не 
могу као савезници бити против Италије. Игалија је 
свој положај за окупирање Триполитаније знатно олак- 
шала изјавом која је саопштена свима кабинетима и Ве- 
ликих Сила и балканских држава, да је одсудно за це- 
локупност турске царевине и зјаш дио на Балкану. 
Бугарска, Грчка, Србија и Црна Гора дале су из- 
јаве да ће се чувати свега онога што би нарушило 
зјаш дио на Балкану, наравно са нужним резервама. Грчка 













Политички ПРЕГЛЕД. 5959 





се већ користила том резервом и мобилисала један део 
своје војске у Тесалији, на што су је нагнали сами Турци, 
који су мобилисали сву своју војску у вилајетима битољ- 
скоме и јањинскоме. Па и Аустро-Угарска је чинила ре- 
зерве у Риму, када је давала уверавања да ће оставити 
Италији одрешене руке у Триполитанији. И она је чи. 
нила употребу од те резерве. Кад је талијанска флота 
искрцала војнике у Превезу и почела се живље кретати 
дуж обала Јонскога и Јадранскога Мора, аустро-угарски 
амбасадор у Риму чинио је представке да се у будуће 
испуњава обећање, које је дала Италија односно европ- 
ске Турске. По оштром тону којим су писани чланци у 
аустријским и угарским листовима, може се закључити 
да су представке биле врло енергичне. Бечки и пештан- 
ски листови отворено нападају Италију што оперише у 
водама које улазе у сферу аусто-угарскога утицаја; они 
чак и прете. 

Садање стање, према свему, није много повољно; 
свуда се могу очекивати потреси, а искушење је велико 
и за Аустро- Угарску, и за балканске државе, и за Турску, 
која ће морати напустити Триполитанију. Примери Шпа: 
није која узеде Лараш и Ел Каср, Немачке која хоће 
део од Конга, Италије која ће узети Триполитанију и 
Киренаику — могу бити подражавани. Никада није било 
више вероватноће да дође до рата него данас, и ако се 
верује свуда да ће се турско-талијански рат ограничити 
само на Италију и Турску, па и то у Африци. 


ИностРАНИ. 





МБ ЈЕ М У ВИДА 


КЊИЖЕВНОСТ. 


„МЈЕЋА“. — Још врло млад, Г. Станислав Винавер 
привлачи пажњу на се. Пожуривши се мало, он је пу- 
бликовао своју „књигу стихова“ Мјећу. Први утисак је 
да овај млади литератор има много литературе, и да код 
овога модерниста има стварног осећања и смисла за мо- 
дернизам. Он је много читао и са љубављу улазио у 
уметности, и од свега тога много му је остало. У по· 
гледу опште, књижевне и уметничке културе, он стоји 
знатно над просечним песницима нашим. Још врло млад, 
Г. Винавер није имао времена да свари све што је од 
других примио, а он још није нашао свој израз, свој 
тон, своју ноту. Његова несређена, неједнака и ћудљива 
књига је врло разнобојна, разнострана, разношона, ако 
се тако може рећи. То је врло занимљива мешавина 
доброг и рђавог, јаког и слабог, зрелог и зеленог. Ту 
има интимних болова поред новинарских шегачења; ви- 
соких мисли поред обесних детињарија. Ту се наизме- 
нично ређају стране са прилично оригиналности, снаге и 
покрета, са странама где се осећа имитација, где се уси- 
љује да се песма истера до краја, и где се пише да би 
се писало. Поред сасвим лепих стихова и нових и ретких 
сликова има слабих строфа са сликовима за невољу, на- 
тезања са речима и версификаторских вежбања. Поред 
великих слобода у местрици, често успелих, има и ста: 
ринске метрике, и то баш оних песника којима се Г. Ви- 
навер најслађе смеје. Но свуда види се један млад и 
оригиналан таленат који превире и који тражи свој израз 
и свој пут. Ј. 


„ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЗАРАТУСТРА“. — У читком преводу 
Г. Др. Милана Ћурчина и у лепом издању књижаре Г. С. 








БЕЛЕШКЕ. 555 





Цвијановића, изишло је познато Ничеово дело „Тако је го- 
ворио Заратустра“. „књига за сваког, и ни за ког“. (80, 
стр. 245; цена 3.50 дин). Уз књигу иде и слика писца и 
опширан предговор преводиоца о Ничеову животу. Пре- 
водилац обећава студију о Ничеу као филозофу пред 
другом свеском овога превода, у коју ће ући трећи и 
четврти део „Заратустре“. Х. 


„У аз 1сћ епеђје“, Епппегипсеп хоп бепега! 
уоп Збтатш!гоу1С. Негацзсесеђеп уоп 5зешег Тосег 
Кјиђа хоп За итом1с. Млеп ипа Гарда, 1911. — Гене- 
рал Ђорђе Стратимировић, врховни заповедник српске 
војске у почетку Мађарске Буне и првак консервативне 
странке Срба у Јужној Угарској, водио је регистар свих 
својих доживљаја, и тај регистар, допуњен неколиким 
глававама из дела Сигфрида Капера „Гле зеттасће Ве- 
месипес !п Збдипсат“ и „Зпдазчјамјесће Уапдегипсеп“ 
публикован је пре неког времена на немачком језику. 

Пошто је Стратимировић за дугог свог живота 
живо учествовао у јавном животу Срба, пошто је био 
посвећен у многе тајне аустријске владе, непознате да- 
нашњем историчару, његова аутобиографија, друкче схва: 
ћена и друкче написана, могла би послужити као исто- 
ријски докуменат првог реда. Али Стратимировић не гледа 
ствари са историјског гледишта, већ са уског личног; он 
прича неки догађај тек од оног тренутка кад он у њему 
учествује, и прекида га чим је одстрањен од њега. Сем 
тога он мисли да све потиче од њега, тек од његове 
појаве: он је себе начинио центром свега. Отуда његова 
књига губи много од вредности коју би могла имати по 
своме предмету. 

Стратимировић је излагао своје доживљаје хроно- 
нолошким редом. Али, он није умео да одабере предмете 
које ће излагати. Често је развијање неког озбиљног до- 
гађаја за дуго прекинуто каквом безначајном епизодом 
која се у исто време десила, а често су те епизоде на: 
бацане једна до друге без икакве везе. Ипак, оно што 
је ново, и што нас највише занима то је по која од тих 
епизода ; на пример она о Миловану Видаковићу (стр. 3), 
из које дознајемо да је овај писац „морално-романтиче- 
ских повјести“ био и ватрен присталица либерала из 
Јулске Револуције; или оно неколико страница посвеће- 
них успомени Петра [1 Петровића Његоша (стр. 82—85). 
Одатле, међу осталим, дознајемо да је једна „љубав без 

















; 
| 
| 
| 
| 
| 
| 





556 Српски Књижевни Гласник. 


допринела много да се погорша болест“ (|), и наде на 
тај начин убрза смрт владике-песника. 

Српски превод ове књиге почео је августа ове го- 
дине изилазити у подлистку „Трговинског Гласника“. 
Али је превођење обустављено на захтев Г-ђице Љ. Стра- 
тимировић, јер она намерава да изда мемоаре свога оца, 
који су остали у рукопису, на српском језику. Та књига 
добро ће доћи. 





ПРИПОВЕТКА 0 АЛЕКСАНДРУ ВЕЛИКОМ У РУМУНСКОЈ ЛИ- 
ТЕРаТуУРИ. — У румунској литератури, као год и у нашој, 
има знатан број популарних књижевних дела, која су 
тамо све до краја ХУШ века, до продиргња западне 
културе међу Румуне, чинила готово једину литературу 
за све друштвене слојеве. Сва та дела дошла су међу 
њих из византијске књижевности, било преко Словена, 
било преко Грка. Она су међу Румунима била од ути- 
цаја не само на писану литературу, већ су улазила чак 
и у традиционалну. Међу таквим популарним делима 
прво место заузима приповетка о Александру Великом, 
или, како је Румуни зову, „Александрија“. Недавно је 
Н. Картожан написао опширну студију под насловом 
„Александрија у румунској литератури“ (АЈехапапа 1п 
Тегашга тотапеазса, де Х. Сапојап, Букурешт 1910, 80, 
страна УГ- 101). — Најстарији до сад познат рукопис 
„Александрије“ на румунскоме језику јесте из прве по- 
ловине ХУП века и налази се у тако званом Негојевом 
Кодексу, заједно са другим рукописима. Оно што је желео 
Г. Картожан да докаже овом својом студијом, то је да 
тај настарији рукопис не представља први пргвод Алек- 
сандрије на румунски језик, већ копију неког ранијег 
рукописа, који је може бити из друге половине ХТУ века 
и који потиче из словенског превода приповетке о Алек- 
сандру Великом, и да је тај словенски превод био срп- 
ски превод. То је оно што је и за нашу литературу 
најважније, јер указује на књижевне односе српске и 
румунске, који се за сад само назиру, али који ће не- 
сумњиво дати врло много и врло важних резултата. 
Иначе је студија Г. Картожана пуна података: о другим 
румунским рукописима Александрије (којих има свега 
21), о њиховој класификацији, О штампаним издањима 
Александрије (од 1794—1868 године штампана је 11 пута), _ 
о њеном утицају на писану и традиционалну ЛИ 


румунску. 











Белов ТНОКоЕ. 557 





ЧИТУЉЕ. 


Мис А. П. Ирви. — Пре месец дана умрла је у Са- 
рајеву Мис А. П. Ирбијева. То је била и ретка жена и 
јединствена добротворка српска. 

Богата, млада, виђена, мис А. П. Ирби оставила 
је своју отаџбину и предала се сва у службу напаћеноме 
и још непросвећеноме Српству. Напустила је своју по- 
родицу, одрекла се своје куће и свих оних задовољстава, 
која, свагда и свуда, пружају младост, порекло и богат- 
ство. Оставила је отаџбину и сав онај убоги и невољни 
свет у Енглеској, и дошла међу потиштене Србе са сво- 
јим имањем да им помогне и свом снагом и примерним, 
личним пожртвовањем. И од онога дана кад је ступила 
на српско земљиште Мис А. П. Ирби је била једна 
иста: храбра жена, мајка, милосрдна сестра, добротворка 
Србинова. Она је то била равних четрдесет и пет година, 
она је то остала и после своје смрти. Своје имањеу 
вредности до 700.000 круна оставила је српским дру- 
штвима у Сарајеву „Просвјети“ и „Добротворној Задрузи 
Српкиња“. 

Мис Аделина П. Ирби, као и многе Енглескиње, 
волела је путовање кроз непознате земље. Године 1859, 
заједно са својом пријатељицом мис Г. М. Макензи, 
обишла је Немачку, Чешку и Угарску. Путујући из Пеште 
за Краково задржала се у Карпатима, где је познала Сло- 
ваке. Разговарајући са њима, о њиховим невољама и пат- 
њама, ове две путнице су хтеле да познаду изближе 
Словене, те су пропутовале Пољску и Моравску. Две 
године доцније су преко Прага, Беча и Трста отишле 
у Црну Гору, па у Атину и у Цариград. Из Цариграда 
су се кренуле у Европску Турску и обишле Једрене, 
Софију, Ниш, а из Ниша дошле у Београд. По том су 
путовале кроз Србију и Босну, где обиђу многа места, 
па се онда упуте у Далмацију. Те године, 1862, завршиле 
су своја путовања са Дубровником. 


Идуће године пошле су преко Солуна у Маћедонију 
и Стару Србију и обишле су свг важније пределе и места 
на десној обали Вардара. После тога пута по српским 
земљама, године 1866, основале су у Сарајеву један ин- 
тернатски завод за српску женску децу. Са тим је у по. 
четку ишло доста тешко: чинили су им озбиљне сметње 
и власти и они којима је хтела да помогне. Овај завод 
је радио до Херцеговачке Буне, а тада је затворен за 
неко време. Мис А. Ирби, која је изгубила годину 








РЦ 


558 Српски Књижевни ГлАСНИК. 





дана пре тога своју сапутницу и верну другарицу Мис 
Макензи, за све време Буне помагала је српску сиро- 
тињу, која се по збеговима налазила. А идуће године 
прешла је са бегунцима у Пакрац, у чијој је околини о 
своме трошку отворила и издржавала 19 српских школа, 
а у пакрачкој учитељској школи издржавала је 22 учитеља. 


Кад је почео Српско-Турски Рат, Мис А. П. Ирби 
морала је затворити свих 19 српских школа, сићи у 
Далмацију и ту отворити о своме трошку четири основне 
школе, а у Плавну дићи сиротињски дом за децу из- 
гинулих Срба. Овај рад за све време Херцеговачке 
Буне и Српско-Турскога Рата није се прекидао. То су 
најактивније године у раду Мис Ирби. Помогнута од 
Мис Џонстон, она је ишла од села до вароши, пру- 
жајући помоћ у новцу, у храни, у понудама. Није знала 
за умор, хладноћу или жегу; усред зиме, кад су били 
највећи сметови, обилазила је по пећинама бегунце и не- 
вољнике, те их хранила и храбрила. 


Када је престао рат мис МИрби се врати у Сара- 
јево, обнови свој завод у који позове све ученике и 
ученице које је издржавала о своме трошку у Плавну, 
Книну, Пакрацу и Прагу. Од тада па до данас у томе 
заводу су се васпитале многе Српкиње у духу народноме 
за добре мајке, вредне домаћице и праве жене. Мис 
Ирби је до краја свога живота предњачила у над- 
зору, послу и старању око свих својих ученица. Овај 
беспримерни добротвор видео је резултате свога кори- 
снога рада. У Босни и Херцеговини много је добрих до- 
маћица и вредних учитељица које су се у заводу Мис 
Ирби школовале. Не памти се у Босни да су кога 
толико ожалили, колико Мис Ирби кад је умрла. И 
заслужила је ова чудна жена, којој ни у скромности ни 
у величини доброчинства нема равне у Српству. 


Мис Ирби и Макензи написале су најпре књигу 
Међу Карпаћанима, у којој су белешке о путовању од 
1850 до 1861 године кроз Европу, а за тим и другу 
о путовању по Европској Турској. Ова друга књига је 
први пут штампана 1866 године, на српски је преве- 
дена 1868, (Пушовање по словенским земљама Турске у 
Европи, превео Ч. Мијатовић, Београд 1868, страна 575 
са две географске карте). У њој има 36 глава од којих 
су 26 посвећене Србима у Старој Србији. У години 1877 
изишло је друго издање с предговором В. Гледстона и 





БЕЛЕШКЕ. с 559 





три нове главе о Босни и Херцеговини. У Њу-Јорку је 
прештампана 1886 године. 

И данас се са задовољством може читати ова књига, 
она је занимљива и има пуно доживљаја. Нарочито је 
био мучан њихов пут од Пећи до Скадра, на коме су 
имале непрестано да се боре са несавесношћу кириџија и 
турских чиновника, и нескрупулозношћу турских друм: 
ских ханџија, незнањем, грубошћу и грабљивошћу Ар- 
наута, страхом потиштених Срба. Описујући те своје до- 
жиљаје, ове неуморне путнице нису занемариле проучавање 
прошлости и славенскога народнога карактера. А наро- 
чито их је занимао положај и улога женскиња које су 
на своме путу сретале. ИМ томе женскињу се оне диве. 
Пред лицем и радом једне српске учитељице, Катарине 
Симић, оне су у екстази. Како зар се у Пећи, у ономе 
убоштву, у ономе страху од Арнаута, који су два пута 
српску школу робили, налази једна жена која без страха 
поучава децу српском језику и именург Зар онде где су 
оне дошле после толико препрека и тек с помоћу цар- 
скога фермана, једна жена сме да блажи уцвељене, да 
храбри клонулога роба на издржљивост и за живот, да 
улева наду за будућност 2 Јесте, постојала је једна таква 
жена, Српкиња. Повисока, бледа, благородна израза, 
тиха и прибрана, али одлучна учитељица, која се посве- 
тила само обучавању српске деце и видању народних 
рана. Катарина Симић, која је ту скоро умрла нечувена 
и невиђена, оставила је неизгладив траг и утицај на цео 
доцнији рад Мис А. Ирби, која јој је посветила неко- 
лико лепих страна у своме /Тушовању. 

ИНОСТРАНИ. 


АндрИЈА ФијанН. — Хрватско Позориште изгубило 
је 13 септембра ове године једног од својих најстаријих 
и највећих чланова, Андрију Фијана. Он је био један од 
оних глумаца који губе своје рођено лице, јер га маском 
замењују, и који у стварности знају само за речи и ге- 
стове својих личности. Фијан је такав и умро; он је од 
својих последњих часова начинио позоришну сцену. Умет- 
ник старе патетичке школе, Фијан је дао сву свечаност 
својој смрти. „Реци, обратио се он својој жени, свим 
мојим милим и драгим пријатељима, да их поздрављам, 
све моје драге колеге, моје драго опћинство, моје мило 
казалиште — и домовину моју милу — — остај ми 
славна!“ То није била неискреност. Јер Фијан је кроза сав 


а 











до НКЕ ~ 


+ 





560 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





свој живот био само уметник, у њему је човек био ишче- 
зао кад је из Шестина, где је био учитељ, отишао у 
Загреб да у својој двадесет и другој години, 1873, игра 
Влатка Бањанина у Кукуљевићевој драми „Потурица“. 
Он је већ те прве вечери био само уметник; свог имена 
није објавио, као да је хтео да уклони све што подсећа 
на стварност. Тај „добровољац“ је убрзо постао прави 
уметник, редитељ, надредитељ, 1398 тодине управитељ 
драме и, најзад, од априла 1907 до средине 1909 године, 
интендант. Али он је био пре свега уметник, па онда 
остало. Он је волео позориште и кад је пензионован, 
1909, он је играо као гост. Његова последња улога била 
је улога глумца Талме у „Јозефини“ Хермана бара, још 
у јануару ове године. 

Са својим правилним и развијеним телом, високим 
челом, правим носом и оштрим погледом, Фијан је био 
Римљанин Загребачког Позоришта; још више је то био 
својом звонком речи и својим величанственим гестом. 
Он је Хрватској приказао Шекспира; његовог Хамлета 
волела је хрватска публика као ретко чијег другог. Он 
је створио улоге Хљестакова, Сирана Де Бержерака и 
улоге многих других класичних и модерних личности. Он 
је радио своје улоге; њему глума није била у боемству, 
за њега је она била висока уметност и он ју је поштовао 
као што се поштује божанство. Зато је био „Великан 
Казалишта“. Од њега су млади учили се уметности; он 
им је давао подстрек да се дижу. Он је лепо гово- 
рио народну реч и ширио је; његова уметност, блиска 
народном духу, популаризовала је позориште код Хрвата 
и подстакла интересовање за драму. Није претерано ако 
се, мислећи на Хрватско Позориште недавно прошлих 
дана, рекло: Хрватско Позориште, то је Андрија Фијан. 

Међу оним Хрватима који су волели српски народ 
као и свој био је и Фијан. 1894 године лошао је ону 
Србију и ступио у Народно Позориште као редитељ 
драме. Ту је остао годину дана. Чланови Београдског 
Позоришта говоре и данас о њему са много љубави; 
ондашњи посетиоци увек су топло поздрављали једнога 
од великих уметника и једнога од првих који су допри- 
носили културном јединству Срба и Хрвата. БЕ 





Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 








хе 


(65 РАМНСТКМИ 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУПЏ, БРОЈ 8. — 16 ОКТОБАР 1911. 


БАОШЕВРИК КАР КА. 


(Крај). 

И да те маште нису биле кратковечне, као дуга и 
као летњи облаци, да се нису губиле без трага, већ да 
сам их могла ухватити и написати, људи би поверовали 
да је та моја искрено жељена лаж сушта истина: јауци, 
или радост праве среће. А да ли је и била лажр Је ли 
дуга, је ли облак лаж» И жеља за животом, да ли је лаж 

Али у двадесет шестој години разболех се опасно 
од запаљења плућа. Страшно је било. Али нећујда при- 
чам. Ја не волим да читам о болестима. Долазило је до 
смрти, па ипак оздравих, јер ми се много живело. Заштог 
Ко би то знао Нисам се бојала смрти, већ ми је било 
жао живота. И обећавах драгом Богу, у кога одавно не 
верујем, да ћу бити кротка ако оздравим, да“нећу же- 
лети никаквих лудости, да се нећу питати зашто живим, 
већ ћу бити задовољна само да гледам и слушам, само 
да живим — не тиче ме се зашто. И оздравих. 

Али је остао неки катар, који још и данас вучем, 
и који не осећам баш толико много у плућима, колико 
у предусретљивости околине. Чудни су људи: ако неко 

96 














562 Српски Књижевни Гласник. 





падне два пута у несвест, они кажу има падавицу; ако 
неко има чир, они кажу скрофула; ако има катар, они 
га теше као да је већ туберкулозан, а поглед им говори 
оно отрцано: „обрао бостан“. 

Ја на све то не обраћам пажњу, сем кад сам нер- 
возна, па ме једи. Али кад ми једног дана снаја као 
узгред рече да је доктор казао брату да не треба да се 
удајем, ја се намејах да сакријем бол, двоструки бол. 
Дакле, ипак, болесна сам. И да ли је могућно да сам се, 
упркос свему, ипак надала некој љубавир Или је то, 
можда, као оно кад ти умре драги болесник, чија се 
смрт одавно чека, па ипак те страшно потресе кад дођер 
И за дани ноћ плача и бдења ти се помириш с мишљу 
да је умро, а кад дођу мртвачка кола, да га носе, ти 
опет осетиш нов бол, као да је понова умро. Али кад 
прође неко време, ти се мало смириш: не мучи те више 
луда, узалудна жеља да оздрави онај који мора скоро 
умрети, нити те муче ноћу маште и жеље да оживи онај 
што је умро. И мириш се. М ја се помирих. Има то и 
једну добру страну: „јехтичавој“ девојци ни доброна- 
мерни људи не говоре о удадби. 

И постадох мирна. Живим и гледам. И уживам ко- 
лико се може, и мучим се колико се мора. 

Опет једно пролеће. Опет цветала врба и жуте њене 
ресе миришаху на успомене из детињства и на радосто 
ускршњим празницима. Опет цветала јабука нуди читав 
рај мојој души. Опет прозуји пчела и побуди ме да дуго 
размишљам о чудној историји ме нога сата. Опет лет 
тица буди заспале чежње за висинама. М опет се јавља 
она силна љубав према великом, бескрајном и плавом 
небу, и таква иста љубав према малој плавој љубичици, 
која уздише што је њен дивни живот тако кратак. 

Ево и крупне, жуте лале, која је обмањивала моје 
детињско веровање да у њој живи палчица. Ево, сакри- 
веног у хладу и широком лишћу, милог ђурђевка, који 
тихо нија своје беле безгласне звончиће и мирисом ми 
шапуће да је чистота, макар и горка, ипак дивна ствар. 





БОЛНИЧАРКА. 263 

Опет ваздухом покрет, опет сунце буди животе. 
Опет се у мојој души нешто буни. Опет ми пролеће 
обећава што неће дати, опет зове жеље које ће остати 
незадовољене. Опет се диже олуја и пенуше се и надо- 
лазе крваве реке мога живота, и притискују и преплав- 
љају срце. Ћути, срце! Довољно смо стари, да бисмо 
још смели бити будаласти. Довољно смо варани, да бисмо 
још могли веровати. Ћути, срце! Да будемо јунаци! 

И срце је слушало разум и престајало да сањао 
љубави. Али тога пролећа, које ми је после оздрављења 
изгледало најдивније пролеће у животу, спопадали су 
ме неки нови, непознати снови. То нису биле маште, ни 
слике, ви визије; то је било нешто сасвим неразумљиво, 
нешто што би се, можда, могло назвати маштама осе- 
ћања или сновима снова. По читаве сате тонула сам у 
то непојамно осећање, не осећајући време, не разумејући 
ништа, изгубивши чак и свест свога постојања. Ни мисао 
није остајала од мене; остајало је само осећање — јако, 
и нежно, и болно, и слатко, и нејасно. 

Не знам чиме би се оно могло упоредити. Можда 
с неким чекањем нечега лепога, дотле невиђеног, нечега 
што не знамо шта ће бити. Нешто налик на оно узне- 
мирење које те обузима пред каквом још неразвијеном 
скулптуром или пред завесом какве слике од које много 
чекам, или на оно нервозно узбуђење кад нестрпљиво 
сечеш листове нове књиге која ти је још непозната, али 
за коју је критика казала да је дивна; нешто налик на 
мирисни дах непознатог цвећа у ноћи, који изазива при- 
јатна нагађања: нешто као нејасне, слатке успомене из 
детињства, у којима се буне недопричане бајке; као да 
осећаш присуство неке онемеле музике, која очајава и 
јеца и мучи се да проговори, или неке заспале по. 
езије, која не може да се разбуди; као неко море које 
се полагано гиба, али ти осећаш да може бити скоро 
страшне и дивне буре. 

Нешто налик на све то и опет не то: нешто друго, 
силно и благо, од чега је пријатност ишла до бола и 

36% 








Фа, „2. 


| РЕ > #—547— 


564 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





бол опет био пријатан. И мени се тада чинило да то 
дуси облећу и додирују моју душу, и да су се, раније 
дуго призивани, таленти сажалили и хоће да загледају 
у моју душу, и пробају да уђу, али, авај, не могу, јер 
је у њој сувише тесно: она је мала, обична душа. И 
шуштаљла су њихова крила и они су одлетали. И ја сам 
се будила и осећала да ми у грудима пуцају неке жице 
и да ми у глави хукће железница, а у ушима звони уда- 
љено звонце. . 

И не знам због чега сећала сам се тада једног дана 
из свога детињства. Било ми је десет година и била сам 
у гостима код стрица у селу. И први пут у животу ишла 
сам на косидбу. Како сам се осећала! Нада мном малом 
бескрајно небо, и око мене мале огромно, широко, мирно 
поље и редови посеченог цвећа и траве. Нечега ми је 
тада било жао. МИ купила сам нежне, плаве, мирисне, 
покошене сасе у кецељицу и односила их под брестић. 
И села. И док је озго на земљу падао потоп од сун- 
чаних зракова и топлоте, и док је оздо покошено 
цвеће испуштало своју мирисну душу и поклањало је 
томе сунцу и топлом ваздуху, дотле сам ја, не разуме 
вајући нишша п осећајући све, љубила и уз образ при- 
тискивала нежне, плаве сасе. И хлело ми се да плачем 
или да певам како нисам умела. Али суза није било и 
жеља је остајала незадовољена, и осећање неразумљиво, 
баш као ово сад. 

Раније, кад су ме јако бунила понека питања о жи- 
воту, ја сам дуго лупала главу и мучила себе, док бих 
дошла до некаквих одговора; али ми се често дешавало 
да после наиђем у каквој књизи да се ти моји с муком 
нађени закључци сматрају за сасвим обичну ствар, или 
се двема речима, или каквом не важном напоменом, по- 
бијају као погрешни. И болела ме је тада сићушност 
разума. Тако сам и сад мислила да сви људи осећају или 
су осећали то велико нејасно, што сам ја осећала, али 
да зацело има интелигентних људи којима је то нејасно 
било јасно и разумљиво. М патила сам што не личим на 











БОЛНИЧАРКА. 065 
њих. ИМ чинила ми се тада моја душа налик на неку 
мрачну собу, у којој можда има и лепих ствари, али 
нема светлости, да се могу видети. Требало би да неко 
споља отшкрине врата или да унесе свећу. Можда у њој 
и нема ничега особитог. Али ко знар Можда има баш 
и лепих ствари, вредних да буду виђене» 

Можда — то је једини резултат мога дугогодиш- 
њег проучавања себе и живота. А цео мој живот могао 
би се назвати Лушање или Сањање.. 

Сањање. Да ли да признам свег. . Упркос томе што 
сам била убеђена да ћу живот провести сама, упркос 
мојој преданости судби и упркос сваком разуму и ло- 
гици, бивало је тренутака кад сам маштала — о једној 
малој, нежној ћерчици. Сви желе сина. Мене је било жао 
сироте, мале девојчице коју нико не жели и врло, врло 
сам је волела. Ја сам је замишљала како спава и слу- 
шала како дише. А кад би се она пробудила, насмешила 
и пружила ми ручице, онда би се десило нешто једин“ 
ствено: раскинула би се љуска моје душе и душа би се 
раширила у бескрај; и разбудила би се заспала поезија; 
и онемела музика би проговорила радосним клицањем; 
и старе недопричане бајке бивале би јасне и нудиле би 
своје речи саме, и сунчани зраци би их уплетали у песму, 
којој би мирис непознатог цвећа у ноћи, претварајући 
се у мелодију, давао нежне звуке. И орошена сузама и 
озрачена осмехом потекла би најлепша и најсветија песма, 
песма материнске љубави. И уз ту песму расла би моја 
мала, паметна, добра, лепа и срећна. Лепа и срећна» На 
то питање чари су падале. Та не, она би била налик 
на мене, и тако исто ни срећна, ни несрећна. М ја бих 
обично тада протрљала чело и казала себи: „Стара лудо, 
никад се нећеш опаметити“. И после те увреде жао би 
ме било себе и ја бих некога, који никад не одговара, 
питала: „А зашто нам је природа дала да желимо оно 
што нам не да узмемо» ИМ сећала сам се тада приче о 
некој полуделој девојци, која је уображавала да има 











"ЈРВ 


566 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
дете и била у свом лудила срећна. После су је доктори 
излечили, али је остала нека стална туга. 

Не треба се предавати маштама — кажу озбиљни, 
трезвени људи. Не треба, кажем и ја, па ипак, као пи- 
јаница који је свестан да алкохол убија, немам снаге да 
их се отресе. Ја нисам строга према другима, па нисам 
ни према себи; ја допуштам, ја опраштам себи своје 
маште. МИ правдам се: шта ће коме шкодити ако болни- 
чарка, док бслесници спавају, а она бди, просања мало 
у сутону болничкога мирисаг Она је на опрези. И само. 
викне ли ко „јао!“, она се трза, маште одлећу брзо, као 
уплашени лептирови, и она је опет на своме послу — 
савесна и исправна. 

Један мој далеки рођак, који је дуго лутао по свету 
и упропастио једно читаво имање, вратио се најзад у 
Београд, да ту болује и умре. Боловао је од туберку- 
лозе у костима. Осим бабе, која га је неговала, и мене 
није имао никога, ко би га се чешће сећао. Девојке су 
сасвим заборавиле лепога, намођенога каваљера, „бон- 
вивана“, како су га, ласкајући му, звали. Оне би се згро- 
зиле кад би виделе шта је од њега остало, кад би ви- 
деле страшног, бедног, рањавог, остарелог младића, који 
је ипак био јунак у патњама. Мучан је био његов усам- 
љенички живот, пун физичких болова, после бурног и 
— мислила сам — лепог живота у великом свету. Ве- 
ровала сам да ћу га више занимати ја, него оно неко- 
лико старих простих жена, које су га обилазиле, и од- 
лазила сам чешће и односила му цвеће и књиге, и чи- 
тала и разговарала. Њему је то било пријатно. Некад је 
он говорио мени подругљиво: „Ево једне која зна да је 
ружна, а уображена је и сујетна више него оне које мисле 
да су лепотице“. Тада је то мене вређало, али сад сам 
налазила да је његово опажање било тачно. Он се ра- 
довао мојим посетама и отворено ми говорио да му је 
у садашњем животу једина пријатност разговор са мном. 





Де 


| че 
ће ~ у 


БОЛНИЧАРКА. 567 








Ја некоме могу да учиним пријатност ! И то једину, коју 
може имати! И почех одлазити сваког дана. 

Страшан, страшан је био његов тадашњи живот, 
али кад ми се он једном исповеди, видех да је његов 
пређашњи живот био још ужаснији. Шта је њега побу- 
дило да ми се исповеди> Он није веровао ни у Бога, ни 
у исповести, па ипак ми рече: „Ако ми ти опростиш, 
лакше ћу умреги; чиниће ми се да су ми и све оне опро- 
стиле“. Оне — то су биле девојке које је на разне на- 
чине обмањивао, и туђе жене које је он у грех повукао. 
Ужасавала сам се. Такву прљавштину у животу ја никад 
нисам ни слутила, и ако сам мислила да познајем живот. 
Али он је био самртник и требало му је опростити. О, 
опростити — то је тако лако; то је и једино што сам 
ја могла. Поправиши није се могло ништа. 

Умро је сиромах, тај мој рођак. Умро је спокојно, 
не жалећи живот. Свечано, мирно предао се одмору. Ја 
знам да сам ја ублажила и улепшала његове последње 
дане и да сам ја учинила да позна и осети, макари 
пред смрт, једну истинску, благу, добру радост живота 
— несебичну, чисту, братску, управо човечанску љубав. 
Пре но што је издахнуо, тражио је цвеће и моју руку. 
Последња реч му је била: „Хвала...“ 

Ја, можда, грешим кад мислим да сам узалуд 
живела. 

Осим рођеног брата имам још једног, много мла- 
ђег брата, који ми по сродству није ништа, али кога 
врло волим. Волим што сам га морала волети кад је био 
диван и што нисам могла престати да га волим кад већ 
више није био тако диван. Волим га и с тога што ми 
заједнички волимс једно дивно, дивно девојче. Природа 
ретко успе да створи нешто толико лепо у свима зна- 
чењима речи „Лепо“. Кад би била свесна себе, природа 
би, мислим, стала да се диви, да се диви себи у томе 
детету. Њена физичка лепота је таква, да изазива неко 
осећање слично побожности. Њене густе, таласаве, тамно 
смеђе косе са бакарним одсјајима су тајанствене и пуне 








568 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





чудне лепоте, као јесења шума после сунчевог заласка. 
Њене очи су јулско, поноћно, дубоко, тавно небо, без 
месеца, али са свима звездама, са свом топлотом, хла- 
довином и зрачном тамом летње поноћи, А поглед тих 
очију је мелем, утеха, одмор. Њен нос — ствар са тако 
прозаичним именом! — читаво је мало ремек-дело. Њена 
уста подсећају свежином на срце тек расечене црвене 
лубенице. А њени плавичасти зуби праве неку чудну, 
троугласту хармонију с плавим беоњачама њених очију. 
Боја њеног лица, то је румена роса што се пробија кроз 
зрачно небеско плаветнико и јутарње, млечне магле. Ход 
њен је нијање воденога цвећа, лако гибање, за које 
не знаш где почиње, ни кад престаје. Њен говор је му- 
зика. А из сваког њеног покрета и из сваке речи помаља 
се њена тако исто дивна душа, слободна и наивна, чиста, 
нежна душа девојчета, помаља се и блиста као бело 
цвеће на сунцу. 

И с највећим поверењем и радошћу она је ишла на 
сусрет његовој љубави. И кад је срећа била на прагу, 
кад су заједнички родитељи пристали да им се деца вере, 
онда је њега спопало очајање и грижа савести и немир. 
И он је дошао к мени исповедио ми се, и са страхом 
питао ме да ли сме да узме срећу коју не заслужује, 
које није достојан. Сиромах дечак! Онако млад и поштен 
имао је и он ипак својих слабости и греха пре него што 
је њу заволео. Но његови греси били су тако мали, 
ништавни према гресима мога покојног рођака. С тога га 
ја утеших. Питао ме је шта да ради. Ја му одговорих, 
мало шалећи се и много озбиљно: „Да се ожениш њоме 
и да јој засад ништа не говориш, да не узнемираваш 
њено спокојство и радост и веру у тебе. Јер и ако ти 
ниси баш заслужио срећу да је добијеш, она је много 
мање заслужила несрећу да те изгуби, јер то би за њу 
била несрећа, пошто те воли. Али, видиш, кад анђео сиђе 
с неба, да усрећи једног „недостојног“, као што си ти, 
и од божанства постане твоја смртна жена, онда ћеш 
ти, можда, у срећи својој постати охол и наћи чак и по 


" 
Дечја МУ 2 





-“ аи 


БОЛНИЧАРКА. 569 





коју ману код тога анђела и усудити се чак и неку при 
медбу и прекор да му управиш. Ја не верујем да ће 
она постати гора кад се уда за тебе, јер, драги мали, ти 
си по моме мишљењу, поред тога што не ваљаш, ипак 
бољи од свакога за кога би се она могла удати. Зато 
умири савест. Али ако ти се ипак деси некад у животу 
да ти се она учини таквом да би јој с правом могао што 
пребацити, ако ти се учини да је охладнела према теби, 
или ако твоје мушко, велико, себично срце почне му- 
чити љубомора, и учини ти се оправдана та љубомора, 
— ти је онда узми за руку и кажи јој све своје грехе 
и све своје сумње. Исповеди се онда, место сада, и тражи 
да ти опрости. И она ће ти, буди сигуран, тада опро- 
стити, и још те волети“. 

Ах, мој младић, како је изгледао! Као да сам сеу 


Бога претворила, тако ме је захвално гледао. ЈЉуди сма- · 


трају за врло добре и дубоко паметне оне људе који им 
одобре оно што они страсно желе, а што се боје да 
узму. „Ти... ти си права... милосрдна сестра...“ — узбу- 
ђено ми рече само то, стежући ми радосно руку. Ја 
се насмејах: милосрдна сестра и болничарка — то је 
једно исто. | 

Верени су. Гледајући њих, уверавам се да заиста 
има срећеу животу. Његове ми оче говоре: „Нисам за- 
боравио што си ми казала“. А она се смеши на мене и 
гледа ме тако љупко, да готово заборављам да сам ружна. 

Ето, тако сам ја живела досад. И тако сам позвала 
живот. И користила се лекцијама. 

Видела сам да су се од живота отети тренутци 
среће плаћали животима. Некажњена срећа одвратних 
људи није изазивала код мене никад роптање; тој срећи 
нема се шта завидети. Туђа прљавштина ме је чи- 
стила. Виђала сам и да је срећа често краткога века. 
Људи су се на задобијену срећу и љубав, због које су 
толико дрхтали, навикавали брзо и она им је постојала, 
да не кажем досадна, али сасвим обична, као половна 





= у 





панели 


570 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








хаљина: они је више нису ценили, они више нису ужи- 
вали у њој, они су јој просто употребљавали. 

Искуство је утицало и ја сам се променила. Или сам 
остарела, или ме је болест победила7 Моје грешне мисли 
побегле су, повукле се, као змије пред мразем. Моја 
жеља за љубављу смирила се, као залеђена река. Моје 
маште узимају други правац; не подижу више обичног 
гмизавца међу небеска светила само стога што он има 
великодушну жељу да светли другима, нити разочарану 
девојку бацају у другу крајност: да се гуши у жељама 
за личном срећом и љубављу. Не, сад су ми маште па- 
метније, па ипак су и оне маште само. 

Замишљам, на пример, како ћу да напишем један 
мали роман, за који већ имам истинит догађај, и који ће 
критика много похвалити. Али брзо се освешћујем : ја 
знам да нећу умети да га напишем како желим. А желим _ 
да мој роман буде врло оригиналан. Само велики та- 
ленти могу писати како хоће, просто и необично, све- 
једно, они ће увек дати велике и корисне ствари; за 
све друге што пишу потребна је нова форма, извесна 
оригиналност, па да прођу и донесу колико толико за: 
довољства. Ја то тако дубоко осећам. Фразе као „сунце 
сија“, „небо плаво и високо“, „на те речи крв ми се 
следила“ и друге такве фразе, толико су понављане, да 
мене већ једе, а одавно ми не кажу ништа и ако оне 
саме по себи ипак нешто кажу. Кажи ти, мој јуначе, то 
некако тако да ја осетим нешто налик на топлоту и 
светлост тога твога сунца, а овако ја се осећам тако 
обично и досадно, као да већ месецима седим у загуш- 
љивој соби. Измисли речи које ће ме подићи и разве- 
дрити толико да осетим то твоје небо. Нађи начина да 
ми охладиш крв у жилама, јер ја нећу да ти за мене 
осетиш, већ да ме натераш да ја осетим то што и ти, 
ако заиста вреди осетити то. Узмимо само опис при- 
роде. Он за мене није довољан кад песник само тачно 
изнесе шта је видео: ја хоћу да нам он да оно што је 
постало од тога што је видео и његовог песничког осе- 








БОЛНИЧАРКА. 574 





ћања. Иначе он није песник; он је само сликар, и то 
много слабији од онога с палетом и бојама. Читаоцу 
није доста да му се чини само да види; он треба да 
осеши као да је видео. Ја умем да видим и способан 
сам да осетим, али ја не умем да спојим то двоје. И 
увек се јавља оно вечито сазнање да осећаши није моћи 
и да желеши значи немаши. Не, мој роман неће моћи 
ни мене да задовољи. Јер ја јасно осећам разлику из- 
међу памети и талента — пошто сам паметна. 

Зато сам остављала те маште и сањала о неком 
своме лепом животу, у топлим земљама крај мора, у 
сенкама палми, у топлим земљама у којима ћу сасвим 
излечити свој досадни катар. Лутала сам по невиђеној 
Италији и Африци и још даље, тамо по далеком, непо- 
знатом Истоку, где је Лоти живео и волео, и где је 
нашао толико лепоте и поезије, толико много да ју је 
могао целом свету поделити. 

Па и те, не баш сувише нескромне, жеље нису се 
могле испунити из узрока које ће људи без великих до- 
хотака лако погодити. Стога сам се враћала стварности 
и мислила како ћу сутра отићи у Топчидер, да уживам 
природу и мир. И гледаћу како сунчани зраци пропадају 
кроз лишће плгтана, како на њиховим белим стаблима 
шарају многобројне, дрхтаве пеге и како се заустављају 
на тлу и разилазе по песку. Слушаћу како трамваји један 
за другим долазе и одлазе. Гледаћу како млади замичу 
у пусте стазе и како се понеки стари господин шета. 
Слушаћу како се богата деца разговарају с гувернантом 
француски. Пићу тај бојама и свежином богати зрак, 
тај живот, то зеленило и ту тишину, пићу свом дубином 
својих начетих плућа. 

Можда ћу ја кроз неколико година идеалисати о 
томе колико имам зимских чарапа и вунених грудњака. 
Можда. Но ја се не плашим тога доба, већ га спо- 
којно чекам. 

Уопште неко спокојство је овладало мноме. Неко 
осећање, као да старим, али не пријатно осећање, обу- 


-__-_-_-_- 


атеиста 











„“ 


572 Српски Књижевни ГЛАСНИК 





зима ме. М чини ми се да се најзад и у мојој башти у 
позну јесен примило мало, досад дуго узалуд негованог, 
цвећа, примило се мало зимског цвећа и неколико шим- 
широва, који ће ми се преко целе зиме зеленити. 

Кад се вратим с гробља, са гробова оних који сами 
више ништа не желе, а којима ми још желимо да пока- 
жемо своју љубав, обнављам опет оно драго, свето, болно 
осећање које ме је у детињству обузимало на Велики 
Петак. Кад ми ово двоје миле, верене деце покажу своју 
љубав, ја налазим да је живот врло леп. Кад се с при- 
јатељицом ухватим за руке и погледамо се кроз очи у 
душу, а осмеси и погледи нам кажу: нема ништа што 
ти не знаш, ја осетим да ми је тај лепи живот врло 
пријатан. Мој брат, који се занео у васпитање своје 
деце и не тражи више од снаје што не може добити, а 
обилато даје што сам има, долази ми често и дуго, дуго 
разговарамо. После ми он стеже руку и назива ме сво- 
јим највећим пријатељем. М кад ми његов осмех поми- 
лује душу, а његов поглед дотакне срце и глас његов 
каже: „Ми, сирочићи, сами на свету, нисмо баш тако 
много сиромашни, је ли, сестро2“, — ја се онда, чини 
ми се, не бих мењала ни с најлепшом девојком, ни с нај- 
срећнијом женом. 

То осећање није срећа, ја бар мислим да срећа није 
то. То је задовољство, осећање вредности живота. А 
њега је сваки имао. М због њега се, мислим, и воли 
живот. И чини ми се да су многи људски животи слични 
оном цвећу, које је никад не видех, а за које кажу да 
у педесет година само једанпут цвета. Па ипак га људи 
тако дуго негују и чувају зарад тога једног цвета. Тако 
и живот: увек чекаш нешто лепо. И ако чак не дође то 
лепо, опет ти се чини да није живот узалудан прошао: 
опет је било нечега лепог, а то је то чекање. 

Дакле, могло би се рећи да је болничарка једва 
једном задовољна својим животом. Али... Ту скоро де 
сило ми се нешто страшно. Одавно осећам неки умор, 





Иг 747. 
Бр" 





БОЛНИЧАРКА. 978 
умор, и као да ми осетљивост отупљује. Но ја не обра- 
тих пажње. Али пре два, три дана... 

Дошла ми је, једна несрећна пријатељица. Већ је 
пет година како она воли једног човека и верује да и 
он њу воли. Због нечега, не знам чега, имали су да че- 
кају још годину дана. Али он је случајно премештен у 
унутрашњост, и сад се верио с другом. Господин је 
практичан : та друга је богатија, млађа и лепша. И сад је 
она дошла к мени, да се најадикује и да се слободно 
исплаче. Али ја не умем више да тешим. Ја осећам неко 
интелектуално сажаљење, али ми је срце сасвим хладно. 
Како ми је мучно. Али не могу, не могу. Зар да се пре- 
тварам» И спопаде ме скоро љутња на њу: зар је њен 
бол тако мали, да је ја могу утешитиг А она је и даље 
мене питала: „Где је она његова лепа љубав према мени>“ 
А ја сам у мислима одговарала: „Била је мала, па се 
потрошила, а можда није ни била љубав“. И одједном 
ме ошину мисао: где је мој, мој лепи теленатрг И одмах 
други ударац и одговор: био је мали, па се потрошио, 
а можда није ни био таленат. И задрхтах. Је ли могућно 
да га више немам, да га нисам ни имала > Је ли могућно 
да је и то било једно лутање, једно варање, још једна 
највећа и последња обмана мога празнога живота2 А 
можда још не ни последња» То је дакле била аутосу- 
гестија, оно дављеничко хватање за сламку и пену, она 
свирепа жеља за животом, и она потребна превара да 
не живиш узалуд. | 

И заплаках — први пут пред другим и за себе. И 
открави се окамењено срце, и крв се претвори у жалост 
за собом. И чудна, несрећна душа сажали се силно на 
другу несрећну душу. И загрлих пријатељицу и дуго 
смо плакале, не говорећи ништа... 

После је она, мало утешена, отишла, а ја сам из- 
брисала сузе и почела да размишљам. Али мисли стоје, и 
не крећу се, а камо ли да по обичају лете јатима, као 
тице што одлећу у топле крајеве. 

И кроз замагљено стакло сувим очима гледам на- 





о РЕВАРА ~ Бе 


574 Српски Књижевни Гласник. 

поље. Ни тамо утехе. Само две боје: тавна и сива. Ни 
ветра, ни снега. Само, као нека страшна коб, пада магла. 
И чини ми се да цела природа зебе. И моја душа осећа 
да и на њу пада сива магла и зла коб. И ништа се преда 
мном не види. И зебе моја душа на питање: Шта ћу да 
радим ако ме заиста изневери мој таленатг Шта ћу да 
радим кад не будем могла више бити болничарка Шта 
ћу да радим 2... 


Л. МИХАЈЛОВИЋ. 





ФНУМА РУМЕСТАН. 
• (21) 
ХП 
ЈЕДНА БАЊА. 


(НАСТАВАК) 


Једно по подне, за време концерта, који је у бањ- 
ском животу час удварања и ћаскања, док су сви бањски 
гости, тискајући се пред хотелом као по крову какве 
лађе, крстарили горе-доле, шетали унаоколо, или седали 
на столице поређане у три низа, министар, да би избе- 
гао Г-ђицу Башелри, која је прилазила у сјајној хаљини 
плаве и црвене боје, окружена својим ђенералштабом, 
био се повукао у једну усамљену стазу, и сам, седећи 
на ивици једне клупе, обузет сетом и разнежен удаље- 
ном музиком, утонуо у мисли, шарао је несвесно врхом 
од сунцобрана златне пеге које је сунце на заходу ба- 
цало по песковитој стази, кад једна сенка паде полако 
на њега, и трже га из заноса. То је био Бушеро, славни 
лекар, који је пролазио туда несигурним кораком, бле- 
дог и подбулог лица. Они су се познавали, као што 
се познају сви Парижани на извесној висини. Бушеро, 
који неколико дана није излазио, осећао се сада, слу- 
чајно, расположен за друштво. Он седе, и поведе се 
разговор: 

Е — Ви сте дакле болесни, докторе2 

— Опасно болестан, одговори он својим набуситим 
гласом... Наследна болест... Проширење срца. Мати ми 
је умрла од тога, и сестре... Само, ја ћу живети мање 


= на 











576 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





него оне, због мога проклетог позива; остаје ми још 
годину-две највише. 


Овоме великом научнику, овоме непогрешивом ди- 
агностичару који је о својој смрти говорио тако поуз- 
дано и мирно, није имало шта да се одговори сем празних 
речи. Руместан то одмах увиде и ућута мислећи у себи 
да је ова брига далеко озбиљнија од његове. 

Бушеро настави, не обраћајући се Нуми, гледајући 
укочено у даљину, са оном неумитном везом у излагању 
мисли, коју професор стиче дугим предавањем: 

— Зато што ми, лекари, не показујемо оно што 
осећамо, људи мисле да смо ми без осећања, да ми код 
болесника лечимо само његову болест, а не њега. То је 
велика заблуда!... Ја сам видео мога учитеља Дипитрена, 
који је баш важио као окорео човек, како горко плаче 
поред постеље једног сиротог дифтеритичног дечка који 
је шапћући говорио да му је жао умрети... Па оно је- 
зиво преклињање очајних матера, њихове дрхтаве руке 
које вас хватају за мишицу: „Моје дете! Спасите ми 
дете!“ Па очеви који се упињу да изгледају храбри, и 
говоре вам мушким гласом, док им се крупне сузе ко- 
трљају низ образе: „Ви ћете нам га избавити, јел те, 
докторер“ Узалуд се човек труди да огугла на све: ови 
очајни узвици парају вам срце; и зар је то за онога који 
већ пати од срца!.. Четрдесет година лечити свет, и 
сваког дана бити све узбудљивији, све напрегнутији... 
Моји су ме болесници убили. Ја умирем од туђих болова. 


— Ја сам мислио да ви више не примате болеснике, 
докторе, рече министар узбуђено. 


— (О, не, никад више, никога. Могао бих видети 
кога да падне овде преда мном, па се ипак не бих сагнуо 
ни да га погледам... Разумете, то најзад прелази сваку 
меру, потхрањивати своју болест туђим патњама. Ја хоћу 
да живим... Живот пре свега, он све. 


Његово бледо лице подузимала је ватра од узбу- 
ђења; и његове танке, болешљиве ноздрве удисале су 








Нума РУМЕСТАН. 077 
жудно свежи ваздух, испуњен благим мирисима, трешта- 
њем труба и тичјим цвркутом. 

Он уздахну горко и настави: 

— Ја више не лечим никога, али ја сам ипак лекар, 
ја сам сачувао кобни дар да поставим диагнозу, да 
видим оно страшно наличје притајене болести, сакриве- 
ног зла, наличје које ми, на први поглед каквог пролаз- 
ника, бића које, у пуној снази, корача, говори, ради, пока“• 
зује блиског самртника, укочену лешину... И то тако јасно 
као што видим да ми се ближи крај, последња несвест 
из које ме нико неће повратити. 

— То је ужасно, промуца Нума, осећајући да је 
сав пребледео, и, плашећи се болести и смрти као сви 
јужњаци, који необуздано воле живот, обрну главу од 
овог језовитог научника, не смејући му више гледати у 
очи, из бојазни да овај на његовом црвеном лицу не 
прочита какав знак блиске смрти. 

— Ах, та грозна диагноза на којој ми сви завиде, 
како ми она загорчава дане, како ми трује и ово мало 
живота што ми остаје... 

Видите, ја овде познајем једну сироту жену чији 
је син умро, пре десет-дванаест година, од јектике 
у гркљану. Ја сам га видео свега два пута, и ја сам је- 
дини од свију указао на озбиљност болести. Данас опет 
налазим ту сироту мајку са њеном младом ћерком; и 
могу слободно рећи да ми присуство ових јадница за- 
горчава бављење у бањи, наноси ми више зла него што 
ће ми лечење донети добра. Оне ме гоне, желе да ме 
питају за савет, али ја их упорно одбијам... Није ми по- 
требно да прегледам ту малу, да бих јој изрекао смртну 
пресуду. Доста ми је само што сам је видео ономад како 
је халапљиво навалила на једну зделицу малина, што 
сам у дворани за удисање посматрао њену руку, спу- 
штену на колено, мршаву руку са тако испупченим нок-· 
тима као да ће сад отпасти са прстију. Она има јек- 
тику у грлу као њен брат, и умреће за непуну годину 
дана... Али нека јој то други кажу! Ја сам задао доста 

37 











578 Српски Књижевни Гласник, 
таквих убода ножем, који су мене погађали у срце. 
Више нећу. 

Руместан је био устао, престрављен : 

— Знате ли како се зову те даме, докторе> 

— Не знам. Оне су ми биле послале своју посет- 
ницу, али ја нисам хтео ни да је погледам. Знам само 
да станују у нашем хотелу. 

И одједном, погледавши низа стазу: 

— Ах, Боже мој! ево их!... Ја бежим. | 

Тамо доле, у кругу, одакле су се разлегали завршни 
акорди оркестра, лепршали су се међу грањем сунцо- 
брани и отворене летње хаљине, уз прве ударе звона 
која су звала на ручак свуда унаоколо. Из једне гоми- 
лице која је живо разговарала, издвојише се Г-ђа и Г-ца 
Ле Кеноа, Хортензија, висока и витка у вечерњем ру- 
менилу, у хаљини од муселина са чипкама, у шеширу 
украшеном ружама, носећи и у руци киту ружа, коју је 
купила у парку. | 

— С ким сте то разговарали, Нума2 Учинило ми 
се да је Г. Бушеро. 

Она је стајала пред њим, сијајући се од здравља, 
тако безбрижна и весела да је чак и мати почињала за- 
борављати свој страх, показујући на свом старом лицу 
лак одблесак ове заносне веселости. 

— Да, то је Бушеро; причао ми је своје јаде... Он 
изгледа врло рђаво, сиромах !... 

И посматрајући је, Нума се успокојавао: „Тај човек 
је луд. То је немогућно; то он свуда вуче своју соп- 
ствену смрт, и диагностише је свима“. 

У тај мах, они угледаше Бомпара како им прилази 
журно, машући неким новинама. 

— Но, шта је» запита министар. 

—- Велика новост! Добошар се појавио на по: 
зорници... 

— Најзад, прошапута Хортензија 

А Нума, сав задовољан: 

-— Са успехом, је ли> 





6 Зи 


Нума РУМЕСТАН. · 579 





— Можеш мислити... Нисам читао чланак... Али 
три ступца на челу Весника/... 


— Још један кога сам ја пронашао ! рече министар, 
који је био понова сео на клупу, са палцима у рупи од 
прсника. 


· _— Но, прочитај нам то. 


Г-ђа Ле Кеноа примети да је звонило за ручак, али 
Хортензија одговори живо да је то тек прво звоно; и 
с руком на образу, у лепом ставу, она је слушала сме- 
шећи се радознало. 


Да ли париска публика дугује Г. Министру Лепих Вештина 
или директору Опере смешну мистификацију чија је жртва она 
јуче била... | 


Сви се пренуше, сем Бомпара, који, у свом бесед- 
ничком жару, уљуљкан звуком својих речи, није разу- 
"мевао смисао онога што чита, гледајући редом у све 
њих, и чудећи се њиховом изненађењу. 

— Та читај даље, рече Нума, читај даље ! 


У сваком случају, Г. Руместан има да поднесе одговорност 
за то. Он је тај који нам је донео из свог краја ову чудновату, 
дивљачку фрулу, ову козарску карабицу... 


— Баш има рђавих људи... упаде девојка, бледећи 
испод својих ружа. 

Читач настави, са избуљеним очима, видећи тек 
сад све ужасе које наилазе. 


..козарску карабицу, којој наша Музичка Академија има да 
захвали што је једне вечери личила на какву вашарску шатру у 
Сен-Клу у. И одиста, требало је имати чаробну свиралу па смети 
веровати да ће Париз... 


Министар му истрже гневно лист из руку. 
— Нећеш нам ваљда ту глупост читати до краја... 
Доста је већ што си нам је донео. 


Он летимице прегледа чланак, извежбаним погле- 
дом политичара који је навикао на новинарске грдње. 
„Паланачки министар.. вешт играч фарандоле... Руме- 

| 37% 








ГДЕУНА оче, 


ће Бо 


руте сењљет т-"% о 5 "те 


580 | 


Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








стан из Валмажура... извиждано министарство и пробу- 
шен му добош...“ То му је било доста; он сакри пакосне 
новине дубоко у џеп, и устаде, дувајући од гнева, од 
кога му је било набрекло лице; и узимајући под руку 
Г-ђу Ле Кеноа: 


— Хајдемо на ручак, мама... То ће ми отворити 
очи да се више не заносим којекаквим безначајним сви- 
рачима. 

Они су ишли сви четворо у једном реду, Хортен- 
зија са обореним очима, сва утучена. 


— У питању је један вештак од великог дара, рече 
она, трудећи се да да чврстине своме тамном гласу; не 
треба, њега кривити због неправедне публике и нови- 
нарске ироније. 

Руместан се заустави у ходу: 

— Дара... дара... та да!... Не поричем... али је он 
сувише необичан... 

И подижући сунцобран: 

— Узмимо се у памет са Југом, сестрице, узмимо 
се у памет!... Не претерујмо са њим... Париз ће се брзо 
заситити. 

Он настави пут одмереним кораком, спокојан и хла- 
дан као какав грађанин Копенхагена; и ћутање је пре- 
кидало само шкрипање шљунка под ногама, које у из- 
весним приликама изгледа као последњи излив какве 
срџбе, или рушење, мрвљење какве наше куле у ваздуху. 


Кад дођоше пред хотел, из чије се огромне трпе- 
зарије, кроз њених десет прозора, разлегао звекет ка- 
шика изгладнелих гостију, Хортензија се заустави, и, по- 
дижући главу: 


— Ви, дакле, хоћете да напустите тога јадног момка» 

— Шта да радим»... Ту се не може ништа помоћи... 
Пошто га Париз не трпи. 

Она га погледа гневно, скоро презриво: 

— О! то је ружно, што тако говорите... Ја, видите, 
имам више поноса него ви, и не напуштам своја уверења. 











НУМА РУМЕСТАН. | 581 





У два скока, она пређе преко хотелске терасе. 

— Хортензија, звонило је и други пут... 

— Да, да, знам... Сад ћу ја. 

Она се попе у своју собу, и закључа врата, да јој 
не би досађивали. Отворивши свој наслон за писање, 
једну од оних пријатних ситница којима Парижанка успева 
да унесе нечега личног чак и у обичну гостионичку собу, 
она из њега узе једну своју фотографију, где се сликала 
у арлеској ношњи, написа неколико речи при дну, и пот- 
писа. Док је писала адресу, разлегоше се удари часов- 
ника са арвијарског торња, кроз плавичасто-тамну до- 


_лину, као да хоће да свечано поздраве ову њену смелу 


одлуку. 

„Шест часова“. 

Нека лака измаглица пела се из потока, као бели- 
часто и лелујаво прамење. Цео амфитеатар од шума и 
брегова, сребрнасти врх глечера у вечерњем руменилу, 
најмања појединост овога мирног и спокојног часа, уре- 
зивала се дубоко у њену душу, као што се у кален- 
дару подвлачи неки важан датум, и у књизи обележавају 
места која су нас највише узбудила; и она је самој себи 
говорила гласно: 


— Ја у овај мах залажем свој живот, цео свој живот. 

Она је призивала за сведоке свога обећања свечани 
сутон, величанство природе, побожну тишину која се 
ширила свуда око ње. 

Залаже цео свој живот» Јадница, да је само знала 
како то није бог-зна шта. 


Неколико дана доцније, Г-ђа и Г-ца Ле Кеноа остав- 
љале су хотел, пошто је Хортензијино лечење било 
завршено. Мада се осећала умирена добрим изгледом 
свога детета и уверавањем малога доктора о чуду које 
је постигла изворска нимфа, мати је ипак једва чекала 
да се једном опрости овога бањског живота, чије су 
најмање појединости будиле у њој успомене на стари бол. 

















укеи 


582 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 








— А ви, Нумаг 

О, он! он мисли да остане још недељу-две, да на- 
стави лечење још мало, и да се користи самоћом у којој 
ће остати после њиховог одласка, да напише свој чу. 
вени говор. То ће изазвати читаву буру, о којој ће имати 
много да слушају у Паризу... Само, Ле Кеноа неће бити 
задовољан. 


И одједном, спремна за пут, мада срећна што се 
враћа кући, што ће опет видети своје миле и драге, који 
су јој у даљини изгледали још дражи, јер је код ње 
машта обухватала чак и срце, Хортензија осети како је 
обузима туга што напушта овај лепи крај, сав овај хо 
телски свет, пријатеље од пре три недеље, које је заво- 
лела више него што је и сама мислила. О ви, нежна 
срца, како се радо отварате, како вас је лако задобити, 
и како вам после тешко пада да прекинете те нежне и 
невидљиве везе... Према њој су сви били тако добри 
и пажљиви; и у часу растанка, око њених кола се ти- 
скало пуно узбуђених лица и пружених руку. 


Девојке су је љубиле: 
— Без вас више неће бити висело. 


Обећавали су да пишу једно другом, измењивали 
су поклоне за успомену: миришљаве ковчежиће, седефске 
ножеве за сечење књига, са натписом: Арвијар — 1876, 
који се преливао као плава језерска вода. И док јој је 
Г. Ложерон спуштао у торбицу једно стакленце најбоље 
шартрезе, она је гледала горе, на прозору своје собе, 
планинку која је служила, како брише очи једним гру- 
бим, тамно-црвеним убрусом, и слушала један промукли 
глас који јој је шаптао на уво: 


— Отпорне снаге, госпођице... само отпорне снаге... 


То је био њен грудобољни пријатељ, који се био 
испео на осовину гледајући је опроштајним погледом, 
својим упалим, грозничавим очима, које су се ипак бли- 
стале од воље, самопоуздања, помало и од узбуђења. 
О, добри људи, добри људи... 








Нума РУМЕСТАН. 583 





Хортензија није ништа говорила, из бојазни да се 
не заплаче. 


— Збогом, збогом сви! 


Министар, који је пратио даме до удаљене станице, 
седа према њима. Бич зафијуче, прапорци зазвече. Одјед- 
ном, Хортензија повиче: „Мој сунцобран!“ Сад је ту био. 
Њих двадесеторо јури у хотел. „Сунцобран... сунцо- 
бран...“ У соби» Није. У салонур Ни тамо. Врата лу- 
пају, цео се хотел претреса од дна до врха. 

— Не тражите... Знам где је. 


Хитро као увек, Хортензија скаче из кола и трчи 
у башту ка лесковој сеници, где је јутрос још додала 
неколико глава роману који се развијао у њеној малој, 
узрујаној глави. Сунцобран је био ту, пребачен преко 
клупе, као да је један део ње саме остао на овом оми- 
љеном месту које је тако личио на њу. Колико слатких 
часова проведених у овом светло-зеленом куту, колико 
излива срца који су одлетели у зрак са пчелама и леп- 
тирима! Она се извесно неће никад више вратити овде; 
и та јој је мисао стезала срце, и није јој дала да се макне 
с места. Чак јој се и шкрипање љуљашке сада чинило 
пријатно. 

— Језик за зубе! не дроби... 


То је био глас Г-це Башелри, која је, беснећи што 
су је сви напустили због овог одласка, разговарала с 
мајком својим обичним језиком, мислећи да су саме. 

Хортензија се сећала њеног, детињског умиљавања 
које је толико пута раздражило, и смејала се сама со- 
бом, враћајући се колима, кад на једној окуци испаде 
пред њу Бушеро. Она хтеде да се склони и да прође, 
али он је ухвати за руку и задржа. 

— Дакле, остављате нас, кћери» 

— Да, господине... 

Није знала шта да одговори, изненађена овим су- 
сретом и збуњена што је Бушеро први пут ословљава. Он 











584 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





је онда узе за обе руке, и рашири их пред собом, по- 
сматрајући је пажљиво својим проницавим очима, испод 
седих, накострешених обрва. Тада му задрхташе усне, 
руке, цело тело, и његово бледо лице обли румен: 

— Но, збогом... срећан пут! 

И не говорећи више ништа, он је привуче на груди, 
загрли је очински нежно, и удаљи се журно, стежући обема 
рукама срце које му је лупало да искочи. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ. 


“ 


(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.) 





ПОСЛЕ БОЛЕСТИ. 


У грозничавом сану, у бунилу 
Видео сам је, близу ми је била: 
Стала је мирно крај постеље моје 
Дотакнула ме дахом црних крила. 





По бледој, хладној, тужној руци њеној 
По једној строгој на челу јој црти, 

Ја сам њу позно, јест то она беше — 
Она, смрт сама, ил анђео смрти. 


И, док је тако стајала крај мене 

Лепа и мирна, нема, без покрета — 
Ја сам добио свест новог живота 

И осетио чар другога света. 


Беше л то живот што га смрћу зову 

И што нам вечним уништењем прети — 
"Живот без бола, рана и увреда, 

И тим живети је ли то умрети 7... 


Да, сад када сам опет амо враћен 
На љуту светлост земаљскога дана, 
У старе борбе — ја носим у души 
Сакривен спомен виђених тајана. 








266 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


И док задајем и примам ударце 
И док ме ране отроване пеку — 
Спокојну храброст ја у срцу имам 
Дубоку веру, утеху далеку, 


Кад се за мене буре земне смире 

И ја из њиних вртлога испловим, 
Да ни уздаха не пустим из груди 

Ни сузе једне за животом овим. 


МИлЕТА ЈАКШИЋ. 








У О ИВКАО 


Звони од смијеха дубрава. 
Тамо гдје травник је руби, 
Сатира чета пројурила 
Топот се копита губи. 


Пред њима човек је уплашен, 
Све му у крпама рухо, ||| 
Скакуће тужно, а коприве ||| 
Пале на велико ухо. ||| 





Што је он крив, да га прогоне 2 ||| 
Шибе га туку у грању, 
И сам је сатир, та копито 
Запне о многоме пању. 





Ето што бјеше: У затишју, ||| 
Гдје су тек звончићи цвали, Ц|| 
Пјесме уз фруле су стварали, И ||| 
Како су најљепше знали. ||| 


Било у пјесмама радости, 
Љубавних јада и туге, 

Па су из гуштаре глушале 
Нимфе их, стидљиве друге. || 


Било је у њима све што је 
Живио сатир и сниво. || 
Он би се често дошуљао | 
Крадом их прислушкив 0. 








Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Онда је свакому причао, 
Силно се држећи важно, 
Како све пјесме су покрали, 
И како свирају лажно. 


Тако дубоко се згражао, 
Тако се за срце хват о, 

Да су и људи се ганули, 
Па су му плаћали за то. 


Сад су у грмљу га затекли, 
Када се хтио да скрије. 
Знаду га: и он је кушао 
Свират', ал умио није. 


Густи на глави су увојци, 
Да му се не види рога, 

А под том одјећом посрће 
Сатирска с копитом нога. 


Свукли су рухо му господско, 
Копривом вјенчали ухо, 

Што их из потаје слушало, 
Рутаво, мало и глухо. 


Зеленим мачем перунике 
Чета га сатира гони. 
Бјежи он, копита топоћу, 
Шума од смијеха звони. 


Драгутин М. ДОМЈАНИЋ. 














КРОЗ МИРИС ЛИПА. 


Капљице ситне пролетнице кише 
Круне се редом низ јаблане лисне. 
Кроз сутон страсно опојно мирише 
Ред липа. Каткад запљусне и блисне 


Поточна вода. Ноћ се добра своди 
Са ведрог неба заносно и свеже. 
Сутонска прича умире на води, 
На којој звезде и тишина леже. 


Ох, у те ноћи чудесне и плаве, 
Чим се високо вечерњача роди, 
Топла се радост и сећања јаве. 
Беља нег сенке лабуда на води, 


Сећања тиша но шум птичјих крила, 
Када кроз сутон самотни пролете. 
И душа ми се таласа ко свила 

И срце ми се радује ко дете. 


Читав се живот заборављен жари 
И срца, срца разбуђена бију, 
И помаља се лик минулих ствари, 
Прилазе туге и полети свију 





590 








Српски Књижевни ГЛАСНИК, 


Минулих ноћи и свитања снена. 
Осећам мирис младости ми ране, 
Пољупце страсне свих вољених жена 
И чујем додир плетенице вране. 


У моје срце сав се живот слива 
У моју душу вече радост сипа. 
— Поточна вода мирује и снива, 
Мирише силно ред опраних липа. 


Милош ВидАКОВИЋ. 





У МОМЕ ГРАДУ. 


У моме граду у долини 
Самотна моја драга живи. 
Над мртвим крајем у тишини 
Облаци миле бледи, сиви. 


Облаци миле. Варош ћути, 
С цркава белих ретко звони. 
Ту леже снови утрнути 

И заборав се далек рони. 


И тихо свићу зоре ране 

И довек сетно вече пада 

На белу варош и јаблане 

На живот мога тужног града. 


У моме граду у долини 
Самотна моја драга живи. 
Пролазе дани у тишини, 
Пролазе дани бледи, сиви. 


С вечери често она сама, 
Облаци рујни кал се злате 
И у земљаним саксијама 
На прозору јој руже цвате, 


С вечери седи она бледа, 
Мирна ко залаз празна дана, 
И заљубљено дуго гледа 
Сутон и дуги низ јаблана. 














592 Српски Књижевни ГЛАСНИК. У 





Јаблани ћуте. Шуми река. 

И полумрачан ветар дуне. 

Ох, шта ли мисли, шта ли чека, 
Што се сузе ко бисер круне! 


У моме граду у долини 
Самотна моја драга живи. 
Над мртвим крајем у тишини 
Облаци миле бледи, сиви. 


“ 


Милош ВидАКОВИЋ. 





а Ка дио 


СРИСКЕ НАРОДНЕ ИЈЕСМЕ; 


— БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗБИРКИ — 


Дуго времена био је Вук Караџић једини, који је си 
стематски, предано и с много вјештине објављивао српске 
народне пјесме и доприносио највише да се створи и ојача 
култ њихов. И прије њега било је људи који су биље- 
жили народне пјесме, чак их је било и који су их скуп- 
љали, али сав тај рад лежао је у рукопису неиздан и 
неупотребљен, и широка јавност није имала ништа од 
тога. Па дуго и иза њега нико се не прихвата тога 
посла; тек више него иза десет година јавља се Симо 
Милутиновић, који, пошто је дао једну збирку у два из- 
дања, напушта тај посао за увијек. Иза њих пролазе го- 
дине и никог нема, за кога би изгледало да ће наставити 
овај корисни и потребни рад: једва по који децениј до- 
несе једну или двије збирке. Тек након 1862 године, у 
доба нашег националног и књижевног романтизма, јача 
интерес за све што је народно, ствара се читав култ 
народној поезији и све полази, да живо ради сабира- 
јући „народно благо“. Од 1867 до 1878 изишло је највише 
збирка српских народних пјесама: 19 на број. Касније, 
у осамдесетим годинама, кад су Хрвати показали извје- 
сну ревност у том послу, и кад њихова Матица узима 
себи у дужност публиковање хрватских народних пјесама, 
настаје жив рад међу нашима, да их ми претекнемо, да 
им осујетимо намјере, да „спасемо“ наше народно благо 
од туђих рука. Кад се тај антагонизам послије средине 
деведесетих година стишао и изгубио са свим оне опа- 

38 





ЊУ 
Џ 


594 Српски Књижевни Гласник. 








сне размјере, настаје и у том раду извјесна стагнација 
и хладна стишаност. 

Иза Вука није било никога доцније који би тај 
рад наставио са онолико разумијевања, укуса и пожртво“ 
ваности, нити је био ико ко је тај посао узео као жи- 
вотан позив. Радника је било много и били су веома 
разноврсни: професори, попови, учитељи, ђаци, ратари 
и војници, али све људи који су већим дејелом радили 
брзо, на јагму, на прескок, често без много смисла и 
плана. У свему је недостојало система и увјежбаности, 
која се стиче само дугим радом. Отуд је у једно доба 
настало вајкање, да је Вук „побрао најљепше цвијеће“ 
и да с тога за оне иза њега не остаје ништа од наро- 
чите вриједности. Али, као што се може да увјери свак 
читајући по неке од доцније забиљежених пјесама, није 
недостајало материјала, нити је он био оскудан, него је 
недостојао Вуков разбор и његово око. Него ипак и 
ово што имамо, рађено с пуно воље, није нам никако 
на одмет, и може у многом погледу да нам врло добро 
послужи. 

Овај преглед ми ћемо да израдимо по хронолошком 
излажењу збирки, не по њиховој садржини, и то стога 
што тиме овај преглед добија донекле лик мале исто“ 
рије скупљања народних пјесама. Али ради употребе 
означићемо увијек садржај збирки: да ли су им пјесме 
епске или лирске. 3 

Док је Мушицки сам, из властите иницијативе, под 
утјецајем Хердеровим, нагонио своје ученике, међу којима 
је био и Вук, да му биљеже народне пјесме, дотле је 
онај бивши чобанин, сељаче тршићско, држао да се он 
„чрез то подсмева нама, као момчадма, која су по шуми 
код свиња, код коза и код оваца одрастла“ и све док 
није читао Качићев Разговор Угодни није могао да вје- 
рује да је његов учитељ озбиљно мислио. Кад је 1814 
издао своју прву збирку, „Мала простонароднђа славено- 
сербска песмарица“, и онда још није без извјесног устру.· 
чавања, и као извину вели: „Овакови песама ја би могао 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ 595 





и више овде додати, али се бојим да и ово небуде много; 
и да ми какав од нове моде Србин нерекне: гле, шта је 
овоме пало на ум те слепачке песме издаје“. Он је, ваљда, 
осјећао ондашњи дух времена и оне учене господе наше 
далеке народу по осјећању и смислу. ИМ како је проре- 
као! Само, што му то нијесу пребацивали „од нове моде 
Срби“, него и они који су као и он, били од старих, 
од сељака, и који с модом нијесу имали ничег заједничког, 
као Кнез Милош. Кад му је прва књига наишла на леп 
„пријем, он 1815, издаде другу књигу: „Народна србска 
пђемарица“, и опет у Бечу, и посвети је свом великом 
пријатељу Јернеју Копитару, који му је био више него 
учитељ: главни подстрекач и помагач у раду. Та збирка 
обрати већ на се пажњу европских стручњака, и један 
Јаков Грим пише о њој симпатично и преводи из ње 
неколике пјесме. Уз народне пјесме издао је ту на крају. 
' „Неколико нових пјесама, које су учени људи саставили“. 
Охрабрен успјехом те збирке Вук је хтио већ идуће го- 
дине да изда и трећу (Вуково писмо Копитару, 1 август 
1816). Кад се услијед извјесних неприлика Вук коле- 
бао у почетом раду, њега соколи Копитар: „Останите 
само на правом путу на ком сте били, иначе не ћете 
бити блажени; јер само ко издржи до краја биће блажен, 
вели Библија“. И уз то одвраћајући га да се не баци у 
свијет, вели му: „јер сте одређени да учините српској 
књижевности знатније услуге, него многи који је свр- 
шио све школе“. („Вукова преписка“, 1, стр. 490). А Фру- 
шић му пише 16 априла 1815, да скупљене пјесме по- 
шаље и преда Копитару, да се ослони на људе, „који 
такови предмет онако знаду уважавати, као што је по 
унутрашности својој достојан“. („Вукова преписка“, !, 
стр. 606). | 

Али из многих разлога Вук није доспео да друго 
издање својих пјесама почне прије 1823 године. Тад му 
изиђоше друга и трећа књига у Лајпцигу серије, чија је 
„прва књига“ по Вуковој подјели изишла тек годину 
дана доцније, под насловом: „Народне Српске Пјесме“. 

38“ 











596 Српски Књижевни Гласник. 





Уз ову збирку написао је он врло занимљив и још данас 
важан предговор о народним пјесмама и пјевачима и о 
метру народних пјесама. Уз то је оштампао и приказ 
књига од 1823, што је изишао у „аоШпозсће оејећпе 
Апгетвеп“. Издавање ове збирке омогућио је Кнез Милош, 
и Вук му се за то нарочито захваљује. Прештампавши 
ту све оне „женске“ пјесме из 1314 године, изоставио 
је јуначке пјесме, што су тамо биле. Он то извињује тим 
да се „до сад нијесам могао намјерити на пјевача, који 
би ми и управо и читаве казати могао. Тако сам и ону 
пјесму о племенитој Асан-Агиници оставио за сад, док 
не би ми је ђе како чуо од каква Крајишника или Дал- 
матинца“. Вук је предано устрајао у свом раду, и ако 
су му се неки у лице смејали због тога и говорили 
му „да је ово скупљање пјесама само спрдња и беспо: 
слица“. Четврта књига, са јуначким пјесмама, изишла је 
истом 1833 у Бечу. 

Треће издање започео је Вук 1841 године са збир. 
ком женских пјесама, у Бечу, са натписом: „Српске На- 
родне Пјесме“. Ту је први пут у народним пјесмама почео 
да пише слово х, али само „у онијем пјесмама, које су 
из онијех крајева, гдје се оно изговара“, и ако је увје- 
рен да би најпаметније било, да се х свуда пише гдје 
му је мјесто по етимологији. У тим пјесмама је почео 
да означује оно што је већ и прије било потребно, из 
кога је мјеста која пјесма. Занимљиво је да он пјесме 
покупљене по Дубровнику и око Дубровника држи за 
херцеговачке „по приморскоме начину и говору окренуте“, 
и примјећава: „Прави Дубровчани — старосједиоци — 
вели он, немају данас никаквијех народнијех пјесама“. 
Друга књига ове збирке са најстаријим јуначким пјесмама 
изишла је у Бечу 1845. Годину дана касније изиђе и 
трећа књига са јуначким пјесмама средњијех времена. 
Четврта књига изишла је 1862 годину дана пред његову 
смрт. Послије његове смрти трошком народних прилога, 
а бригом једног одбора у коме је био и Миклошић, 
изишле су још двије књиге његове збирке: и то 1865, 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 597 





пјесме новијих времена, а 1366, женске пјесме из Херце- 
говине, које му је послао његов пријатељ и реван по- 
магач Вук Врчевић. 

Кад је српска држава откупила од Вукове кћери 
Мине Вукомановићке све рукописе њенога оца, одредила 
је да се имају издати сва Вукова дјела о државном 
трошку. Изабере се један одбор за то, који, при изда- 
вању прве књиге народнијех пјесама, бијаше само на 
Г. Љубомира Ковачевића и Светислава Вуловића. Прва 
књига изиђе у Биограду 1887, и у њој су биле најстарије 
јуначке пјесме. Издање то било је недовољно критично, 
имало је великих мана и дало је повода неповољним 
оцјенама, међу којима је била најмјеродавнија оцена Г. В. 
Јагића. (Агсћ. Иг чјау. РЕШ., Х, 323—-330). Због тога би 
то издање готово напуштено и ново започето 1891, под 
редакцијом Г. ЈЉубомира Стојановића и Пере П. Ђор- 
ђевића. То издање „Српских Народних Пјесама“ обухвата 


"девет књига, које су излазиле овим редом: 


[. Књига прва, у којој су различне женске пјесме. 
Биоград, 1891. 

П. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најста- 
рије. Биоград, 1895. 

Ш. Књига трећа, у којој су пјесме јуначке средњи- 


" јех времена. Биоград, 1894. 


ЈУ. Књига четврта, у којој су пјесме јуначке нови- 
јех времена о војевању за слободу. Биоград, 1896. 

У. Књига пета, у којој су различне женске пјесме. 
Биоград, 1898. 

УТ. Књига шеста, у којој су пјесме јуначке најста- 
рије и средњијех времена. Биоград, 1899. 

МИ. Књига седма, у којој су пјесме јуначке сред- 
њијех времена. Биоград, 1900. 

МШ. Књига осма, у којој су пјесме јуначке новијих 
времена о војевању за слободу и о војевању Црного- 
раца. Биоград, 1900. 

1Х. Књига девета, у којој су пјесме јуначке новијих 


ис ие 








298 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 











времена о војевању Црногораца и Херцеговаца. Био- 
град, 1902. 

Иза Вука први се почео бавити сабирањем народ- 
них пјесама Симо Милутиновић Сарајлија. Он је још 
1826 у збирку својих препјева „Неколике тшеснице стара, 
нове, преведенсб и сочинене“ унио и неколико народних 
пјесмица. У Црној Гори настави он свој рад и прикупи 
лијепу збирку пјесама. Послије малих непријатности с 
Вуком, који је на тај Симин посао гледао са неповјере- 
њем и љутњом исто као и на Стејићев, Симо се одлучио 
да је штампа о себи. 10 октобра 1832, Симо писао је 
Миловићу да му само он изда пјесме, (није их нипошто 
хтио уступити Вуку, и ако му их је био обећао), а да 
сав добитак од њих да Вуку на рачун дуга. 1888 изиђе 
у Будиму Симина збирка под насловом: „Пћванни 
Церногорска и Херцеговачка“, са његовим чудним псеудо- 
нимом: Чубро Чојковић. У народне пјесме издане у тој 
збирци додао је разне језичне, топографске и етнограф- 
ске примједбе. Збирка Симина би хладно примљена и 
на страни и код нас: Л5шопис, (св. 35) донесе о њој 
једну доста оштру и неповољну оцјену, понајвише ради 
његова језика у додатцима. Него Симо не стаде. Он 1834 
у „Србским Новинама“ (бр. 22) објављује други дио своје 
збирке и позива на претплату („Стражилово“, 1884, стр. 
301). 1837 нудио је узалуд Гаја да му изда друго, знатно 
попуњено издање пјесама. Кад ту није успио он их исте 
године, под истим часловом, штампа у Лајпцигу. Том 
приликом пише Копитар Вуку: „Зо у1е1 15 сеу155 даз5 зуто 
ћт ће сет Кјуа1 156 ипа Међеприћег“ („Вукова Преписка“, !. 
стр. 465). Само му на страни нијесу много вјеровали. У 
овом другом издању имају 174 народне пјесме и међу 
њима до „три коледке“. Остале пјесме зове „даворије“. 
Он, који је причао да је пјесме писао идући од мјеста 
до мјеста, често на кољену и мјесечини радећи, није унио 
у ову збирку само народне пјесме (врлина му је да уви- 
јек каже гдје је и од кога је слушао коју пјесму), него 
их има и умјетних. Међу народне је унео и неколике 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 599 





пјесме Владике Петра П и означио то, а међу умјетнима 
налази се његов конфузни „Спђвљ Славено-Сербалђству 
СфЂверномљ“, у ком преллаже Мушицкога за Стратимиро- 
вићева насљедника. Ту је штампао и писмо Димитрија 
П. Тирола „Сверху страдателне честице се“, у ком се 
доказује да ми немамо пасивних, „страдателнн“, глагола. 
На крају је додао оду Милоша Светића о смрти Мушиц- 
кога, који је умро те године, и тако онемогућио Симин 
приједлог и спјев! У новије доба употребио је Симину 
збирку за дијалектолошка истраживања Г. Милош Ивко- 
вић и истакао јој важност с те стране, наглашујући, заједно 
са Азмусом Серенсеном, да је збирка раније била неза- 
служно потцијењена.! 

Пријатељ Вуков, а ученик Симин, владика и пјесник 
Петар П1 Његош, који је у младости често писао пјесме | 
по имитацији народних и који је много волио народну | 
пјесму, наставио је донекле њихов рад. 1845 издао је он ||| 

· _ у Биограду црногорске пјесме о дјелима ХУШ столећа ||| 
и пјесме о устанку Карађорђеву под једним карактери- 
стичним насловом: „Огледало Србско“. На почетку је 
његова пјесма „СЂни Александра Пушкина“. Како се у 
збирци не спомиње скупљач, то је издавач њезин сма- 
трао за потребно, да у предговору рече о том ово: „А 
што нема печатана имена, ко је ове пјесме скупио, 
узрок је томе што их није један само човјек купио и 
писао, него су скупљене овако: кад би какав пјевач 
овдје на Цетињу испјевао пјесму добро, одмах би се 
повео у ког писара, да је напише, даклен не може се 


1 Већ доста рано почели су појединци, најчешће књижари, 
да из Вукових збирки оштампавају пјесме о разним јунацима и до- 
гађајима; касније су та издања допуњавали пјесмама из других 
збирки, Тако је 1836 у Будиму издао Каулици пјесме о Краљевићу 
Марку, тако је 1857 Х. Алекса Поповић штампао пјесме из Вукове 
и Симине збирке. Тај су посао доцније наставили у Новом Саду 

Игњат Фукс, у Биограду Ђока Анастасијевић и Тома Јовановић, у 

“ Панчеву браћа Јовановићи, а нарочито и мимо све у Новом Саду 
Браћа М. Поповићи. Како су то чисто трговачка и спекулативна 
издања, ми их овдје не ћемо даље спомињати. _ 











~ | АЕ. 
ње - | | | ; 

је | ва 
| _ |ЕДА 


600 Српски КњЊижЕВНИи ГЛАСНИК. 





један назвати њиовим скупитељем“. Али ми данас добро 
знамо, да је Његош био покретни елеменат за тај ради 
најактивнији радник у том послу. (В. М. Г. Медаковић, „П. 
П Његош“, стр. Ми 129). Пјесме о Карађорђеву устанку: 
већином од Филипа Вишњића, узете су из Вукове збирке. 
На крају књиге су додата „примјечанија“ о јунацима и 
појединим мјестима, што се спомињу у тим пјесмама. 
Друго издање ове књиге изишло је послије педесет го- 
дина, 1895, на Цетињу. Том приликом је Павле Ровински 
нарочито препоручивао наставак тога рада ради оног 
силног богатства материјала, који је толико потребан за 
многе студије о црногорским јунацима и догађајима. А 
он сам је саставио именик лица по плененима, из ових 
пјесама, и то Црногораца и Турака. („Луча“, 1895). Спе- 
цијално ради студија о Његошу Г. Павле Поповић је 
изнио један предлог, који је шири, али иде на исто: да 
се систематски покупи и изда сав материјал, пјесме и 
приче, који се односи на црногорске борбе и на јунаке 
из ХУШ вијека и на оне догађаје, које Његуш обра- 
ђује. („Српски Књижевни Гласник“, ТУ, стр. 398—398, стр. 
478). Треће издање изишло је у Новом Саду 1906 код 
Браће М. Поповића. 

У книзи Тодора Влајића „Србски венацђ, одђ на- 
родне. србски исторически и наравоучителнн прича, пе- 
сама, басна, пословица и загонетки исплетенљ“ (у Био- 
граду, 1850) има неколико умјетно дотјериваних народних 
прича и само четири народне пјесме: Полазак Краљевића 
Марка к цркви Грачаници, Полазак младог Облачића на 
бојно Косово, Женидба Тодора од Сталаћа и Бој Срба 
са Турцима на Новом Пазару и Делиграду. Има уз то 
неколико народних басама, пословица, загонетака, неко- 
лико Влајићевих пјесама и „мудрих наравоучителних 
изреченија“. | 

1858 године издали су у Осијеку Иван Фрањо Јукић 
и Љубомир Херцеговац (Фра Грго Мартић) „Магодпе 
рјезте ђозапзке 1 ћегсесомаске“. У овој књизи су само 
јуначке пјесме, међу којима има и доста муслиманских. 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 601 





Скупљање није много срећно, биљежење још мање. И 
они су писали ондашњим начином неких хрватских књи- 
жевника: сетпи, кег5гепје, бгаа, ф!етса, («стр уепо, и тако 
даље. Занимљиво је оно што Мартић, доцнији пјесник 
„Осветника“, вели у предговору о језику тих пјесама: 
„Јежк је рак једап, Ко1 зе сомоп и“ Зен, Возш 1 Негсе- 
соуни, октот јеаии сез газу ки пас, да тећко зефапзко 
је и Нетсесоупи 1 Кгајин запшт ојазшкот : Ш је хаппе- 
пјије 5е, Као ц оупп пјеста: Пјеро: Про !Ш |еро, Ђ:јејо: 
Бо ш бјејо, тијеко па., Која пехпајпа гака петоге рга- 
ми розеђпог папесја, Као 1 оп1 шек! пергаму ћт 5оКкојћ 
зеја # роједиић озођаћ 1тоуоп ц чапоушит песта, 
као п. рг. зме о-зујећо, тетте-тетуе, Неузе-Перзе“. (Стр. 
Хр). У овој збирци има она нарочито популарна пјесма 
у нас: „У Богдана девет винограда“ и једна нова пјесма 
Југовића мајке. Друго издање ове збирке изишло је у 
Мостару 1892, латиницом, у двије књиге. 

До збирке Стефана Поповића: „Црногорске гусле, 
или народне песме, приче, подскочице и напи!алице“, 
(Београд 1858) нисам могао доћи, ни о њој добити ма 
какву вијест. Спомињем је по Новаковићевој Библиогра- 
фији, (број 2173, страна 399). Непозната ми је из ближе 
и збирка „Банатских Пјесама“, што је 18363, у Новом 
Саду издао неки П. Т. 

1867 почиње са издавањем народних пјесама Богољуб 
Петрановић. Те године издао је у Сарајеву једну збирку 
женских пјесама, а у Биограду му је издало Српско 
Учено Друштво велику збирку јуначких пјесама. Пред- 
говор тој занимљивој и врло богатој збирци написао је 
Г. Стојан Новаковић и истакао јој, као доцније и Г. Јагић, 
несумњиву важност. Три године касније, 1870, издао је 
Петрановић у Биограду сам и трећу књигу своје збирке, 
и изгледа, да је унио у њу оно што је из прве било 
изостављено са више разлога. Збирка та пуна пјесама 
половне вриједности нема оног јаког критичког мјерила, 
којим се одликовала прва и друга књига. Петрановић је 
био један од одушевљених скупљача наших, сав у оном 





602 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








романтичком обожавању њиховом : „Ја волим да сам тамо 
ово нашао, него груду од сухога злата, злата би нестало, 
а овог драгоцјеног блага никад нестати не ће“. У трећој 
књизи, у предговору, износи он и извину за неке недо- 
статке прве збирке. „Што у првој збирци нисам казао 
јавно, од кога сам што узо томе је узрок намјеран и 
посве умјестан. Тад у Босни царово је чувени Осман- 
паша, који није подгајао народну књижевност, који је 
на ме особиту пажњу био свратио: шта радим, од кога 
што преписујем, ко к мени долази, куд и код кога идем; 
мене је његова полиција више пута ноћу походила и вра- 
ћала се вазда без успјеха, као што није долазила без 
цијели... Да сам ја у први мах очитово моје пјеваче, на 
једном би се моје предузеће свршило, што не неби мого 
више од никог ништа преписати, а моји пјевачи заођели 
би се, по невољи, политичном образином, па би скапали. 
у прогонству“. И колико је требало пожртвованости за 
овакав рад у таквим приликама! Интересантна је, добро 
уочена и добро истакнута једна психолошка и по нешто 
етничка особина херцеговачких пјевача: „Уман човјек — 
вели он —, кад путује кроз Босну што гођ ближе. на- 
вија се к Херцеговини, пјесма је језгровитија, чистија, 
јаснија, узвишенија и китнија, а што се од те пограничне 
покрајине више одмиче, пјесма је слабија, тавнија и не- 
разборитија. А тако је и са обичајима и другим умо- 
творинама народним“. Од свих пјевача истиче Илију Див- 
јановића испод Јаорине планине, са изврсним памћењем 
и даром да и сам ствара: „нека му ко само ма какав 
догађај исприча, он је одма готов прелити га у народну 
пјесму, онако живо и китно као што други не може“. 

„Српско-Народне Песме и Народне Приповетке“ 
издао је у Биограду 1869 Милан Ђ. Станић. У књизи 
су три слабе путописне слике Чачка (са описом Драга- 
чева), Пожеге и Ужица. Приповиједака нема, осим једне 
о Турчину у свињцу, која је унесена у опис Ужица, и 
истините, ваљда, приче о хајдуцима са једном пјесмом 
и сувише далеком од тога да буде добра и чисто на- 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 608 





родна. (Као и пјесме „Смрт и убиство“ и „Како је Свети 
Саво из отчина двора отишао у свету гору“). Мијат ха- 
рамбаша, што је поробио Вилиндар, има варијанту у 
Петрановића (1867) 1, 8; уз то варијанта Омера и Мејриме. 

_ Правник Благоје Стојадиновић издао је у Београду 
1869, двије књиге епских пјесама, под насловом: „Српске 
Народне Песме“. За скупљање народних умотворина 
добио је помоћ од Кнеза Михаила, а за другу књигу, 
чији је чист приход био одређен за свештенички фонд, 
скупили су суму већином свештеници, до 800 претплатника. 
Стојадиновић је ставио себи у дужност „да незабележи 
какву пјесму, која је у Вуковој, или у другој којој збирци 
већ угледала свет“. И одиста у његовој збирци не сре- 
тамо много варијаната. Пјесме су јуначке, пуне женидаба 
и хајдука и јуначких натјецања. Већином су из Босне, из 
Груже и испод Мучња. 


(Наставиће се). 


ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ. 





ВЛАШКИ ЦИГАНИ У СРБИЈИ. 
(Крај). 

Тешки положај Цигана у Влашкој и Молдавији пре 
ослобођења учинио је, те су они врло рано почели да 
напуштају ове земље и да беже на све стране, кад год 
би им се за то указала прилика. Због тога данас нала- 
зимо Влашких Цигана растурених далеко изван Руму- 
није, по различитим земљама, а врло знатан део у Србији. 
У антропогеографским проматрањима Пчиње и Криве 
Г. Ј. Цвијић помиње тамошње Цигане Лингуре, који су 
му изгледали другојачег порекла од тамошњих Цигана 
Јорговаца.' Г. Ј. Х. Васиљевић помиње Цигане Лингуре: и 
већ посрбљену лингурску породицуз и Лингурце“ у Кума- 
новској Области. За лингурску породицу у селу Табановцу 
постоји предање да је „дошла у село из врло далеког 
краја“, да су јој чланови у почетку „радили имања у 
селу на наполицу“. Лингурци у Бјеловцу и у Арбанаш- 
ком славе Петков-дан, омиљену славу Влашких Цигана." 
Сви ови Цигани нису ништа друго до Влашки Цигани 
Лингурари. Г. Густав Вајганд је на своме путу, 1889 го- 
дине, нашао Влашких Цигана чак између Елбасана и Бе- 


1 Ј. Цвијић, „Основе за Географију Македоније и Старе Ср- 
бије“, 1, Београд 1906, стр. 182. 

# Др. Јован Јаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија“, 1, Бео- 
град 1909, стр. 186. 

3 Плает 199. 

4 Тлдет 266 и 268. 


5 Тадот, 











Влашки ЦИигАНИ У СРБИЈИ. 605 





рата. Он вели да „свако имање (чифлик) у овоме крају 
има својих Цигана, који не само што раде као надничари, 
већ их има и настањених као сељака. Међу Циганима 
скитачима, као што су котлари, ковачи, мечкари има 
многих, који су пореклом из Румуније и који се служе 
румунским језиком као матерњим језиком, док домаћи 
Цигани, сем циганског језика, знају већином све балкан- 
ске језике“.! М ако се изриком не каже, судећи по за- 
нимању, ја мислим да су Влашки Цигани, били и они, 
које је у почетку ХЛХ века, нашао Пуквиљ на реци Де- 
волу као испираче злата у речном песку. Они за време 
кише, кад се овај посао не може радити, дубе корита од 
ивовине и продају у суседним варошима, у којима про- 
дају златарима и своје злато изливено у шипке.“ У 
Аустрији има врло много Влашких Цигана, нарочито у 
Банату, Ердељу и Буковини." Има их доста чак и у Сла- 
вонији, где их називају Коришарима“ и у Босни, где их 
зову Каравласима. 

У Србији не само што има доста Влашких Цигана, 
већ се пажљивим испитивањем могу да изнађу и све 
врсте Цигана поименце, које сам навео за Румунију. У 
Србији су сви Влашки Цигани православне вере, коју су 
пренели још из Румуније, и најобичније славе Свету Петку. 

Кад су Цигани почели прелазити из Румуније у 
Србију не зна се, али је по свој прилици, услед рђа- 
вога положаја, који су имали у Румунији, то било врло 


1 6. Мејтапа, „Гле Аготипеп“ 1, Гере 1895, стр. 78. 

2 1. РопцаџеуШе, „Уоуасе дапз ја Огесе“, Тоше П, Рап 1820, 
стр. 375 и 316. 

3 Рт. Ј. Н. бећмјекег, „Гле Жеецпег 11 Опеагп џипа 5јеђепђиг- 
сеп“, леп ипа Тезећеп 1883, стр. 91; Пг. К. у. МПајоску, „П1е 
бргасће Фет фгапзПуапзсћеп сеппег“, стр. 1; Ог. Ј. Ројек, „Пле 71- 
стецпег 11 дЧег Викоу та“, Слетломих 1908. 

4 Т. ЕШрезси, „Сојопше готапе фтп Возпја“, Букурешт 1906, 
стр. 199. 

5 Рг, Г. бек, „Хаг рћуззсћеп Ашћгоројогје дег Маецпег 11 
Возтеп ппа Негсесоута“, М]еп 1897, стр. 3. 








606 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





рано. У већој пак маси могло је бити у оно време, кад су и 
Румуни у великом броју почели прелазити на земљиште 
Србије, онда кад је знатан део Србије, услед велике 
сеобе српскога народа у Аустрију 1690 године, остао 
пуст, а нарочито после аустријске окупације Србије 1718 
године,! кад је и у Румунији после 1711 године настало 
за народ очајно стање под Фанариотима“. 

Они су прелазили и доцније све до ослобођења 
Цигана у Румунији. У нашој Државној Архиви налазе 
се помени преласка Влашких Цигана у Србију. 30 авгу- 
ста 1833 године, Мо 24, пише Стефан Стојановић из Не- 
готина кнезу Милошу, како је 20 августа прешао из 
Кладова у карантин чернецки Циганин Константин Њумиш 
са својом женом Флором и са малим дететом и како их 
је ту силом зауставио „бојар Скордина из Чернеца, који 
се ту тад десио и који је њих познао да су његови и 
од њега у Турску побегли“. „Речени Циганин јест одо- 
нуда овамо прешао са истом женом, но децу овамо из- 
родио, како казују кладовски житељи, јербо му је овамо 
у Кладову још четворо деце остало“. — 20 септембра 
1833 године, Мо 30, шаље Стеван Стојановић из Неготина 
Кнезу Милошу списак лица двеју фамилија влашких Ци: 
гана, који су побегли из Румуније у Фетислам, и које је 
послао у Пожаревац, с препоруком да суд пожаревачки 
извести Кнеза о њиховом доласку у Пожаревац. Из спи- 
ска се види да је прва фамилија, која је бројала четири 
душе, била са „спаилука чокоја Костаћи Таргужиулуј“, 
а други од седам душа са „спаилука чокоја Петракија 
Бурулана“.' — 24 јуна 1836 године, Мо 433, пише Стефан 
Стојановић из Неготина Кнезу Милошу како је ноћу 
између 17 и 18 јуна „пребегло“ из Румуније „на нашу 


1 Тих. Р. Ђорђевић, „Незнлно гробље у Жагубици“ (Старинар 
за 1908, стр. 171). 
2 Т. КШрезец, „Сојопше готапе Ффп Возтша“, стр. 249. 


3 Држ. Архива, Кнежевска Канцеларија, Нахија Неготинска 
1833 године. 


4 |удет. 





| а, ~ 7. 
у 5 
! 


Влашки Цигани у СРБИЈИ. 607 





страну, у Срез Кључки дванаест фамилија Цигана са шез- 
десет и једним чланом које „желе да се по Окружију 
Крајинскому сместити могу“, и које је старешина Среза 
Кључког одмах послао у Неготин. Даље јавља „да су 
фамилије ове Костандин Кмет и поп из села Корбов- 
Острова (ово је село у влашкој страни) на нашу страну 
на осам ораница превезли и оне су за превоз њима 410 
гроша платиле“. Из „Списка Влашких Цигана, који су 
између 17 и 18 јунија из Влашке у Србију пребегли“, 
који је Списак Стефан Стојановић приложио писму Кнезу 
" Милошу, види се, да су девет фамилија биле својина 
„некога Николаја Сердара Куку из Букареста“ и да су 
„дотерале 13 коња и 6 кочија“, остале пак „три фами- 
лије правителству влашкому принадлеже“ и да су „на 
8 јашаћи коња дошле“.! 
У Државној Архиви има помена да је и Кнез Милош 
тражио из Румуније Цигане за своју потребу. 18 октобра 
1830 године пише Стефан Стефановић из Пореча Кнезу 
Милошу да је примио његово писмо од 12 октобра и 
да по њему полази „у Фетислам нарочито Цигана ради“, 
да их потражи или ако их не нађе, да распита, да ли 
се „у Пашалуку Адакалском онакових Цигана налази, 
који су ашчилуку или у терању коња вешти“ и нада се 
да ће му адакалски паша испунити молбу, кад му саоп- 
шти „да су такви од потребе Вашему Сијателству“.“ 
20 октобра пише да је сишао до Фетислама „за потра- 
жити којег из Влашке Циганина, који је ашчилуку, те- 
рању коња у интову или о послуживању око астала обу- 
чен“, да је „у Текији нашао једног чокојског Циганина, 
који коње, као што каже, зна терати добро“ и да му га је 
текијски војвода обећао дати, али да и паши за то јави, и да 
ће још кога потражити, и ако нађе молиће Дарвиш:агу 
да му их даде, а ако их не дадне да ће молити пашу.“ 


1 дет 1836 године. 
дет, Нахија Пожаревачка 1830 године. 
8 Тдет, Нахија Неготинска 1830 године. 


5 














608 Српски Књижевни Гласник. 





24 октобра јавља из Пореча да је „летос било доста 
Цигана Влашких у Фетисламу, но због великог данка и 
кулука турског побегли су опет у Влашку“, да му је 
Дервиш-ага обећао „да ће средство употребити, ако се 
може украсти неколико вештих из Влашке Цигана“ и 
да је за сад „једва три Циганина и то кочијаша нашао, 
но и они су на лађама доле“, али је паша обећао да ће 
их за неколико дана послати. 9 новембра најзад шаље 
Стефановић два Циганина кочијаша Кнезу Милошу, и 
јавља да ће и трећег послати чим дође, а 30 новембра 
шаље му кочијаша Циганина по имену Мартина Предо.: 

Влашне Цигане у Србији називају општим именом 
Влашки Цигани или Каравлашки Цигани,“ Овоме имену 
није потребно никакво објашњење. Али се за Влашке 
Цигане чују често у народу и имена: 

Лингурари, Лингури, Лингураши и Лингурци. То су 
Цигани који по Србији граде и продају народу: кашике, 
корита, карлице, вагане, заструге, вретена, калеме и 
сличну дрвенарију. Њих народ зове још и Коришарима, 
Карличарима и Врешенарима. Ових Цигана има расту- 
рених по Целој Србији. Већа су им насеља у Комши, 
засеоку села Нереснице (Срез Звишки, Округ Пожаре- 
вачки, око 100 кућа и бурдеља), Лукову (Срез Боље- 
вачки, Округ Тимочки, око 70 кућа и бурдеља), Наупари 
и Сеземчи (Срез Расински, Округ Крушевачки), на Цр- 
номе Врху (Срез Омољски). Има их још: у Округу Кра- 
јинском: у Уровици и Брзој Паланци (Срез Крајински); 
у Округу Пожаревачком: у Бродици (Срез Звишки), 
Влашком Долу (Срез Моравски); у Округу Моравском: 
у Плажану, Лукавици (Срез Ресавски), Избеници (Срез 
Темнићски), Трешњевици, Ловцима (Срез Белички); у 
Округу Смедеревском : у Великој Плани, Великом Орашју 
(Срез Јасенички), Лугавчини (Срез Смедеревски); у Округу 


1 Тудет. 

2 Вук С. Караџић, Даница за 1827 годину, стр. 110. — Други 
Цигани их називају Влашко Рома (Влашки Цигани) или Вла- 
турија. 














Влашки Цигани у СРБИЈИ. 609 


Београдском: у Сенаји, Врчину (Срез Грчански), Рипњу, 
Зуцима (Срез Врачарски), В. Иванчи, Бабама, Рогачи (Срез 
Космајски), Барајеву, Мељаку, Сремчици, Степојевцу 
(Срез Посавски), Црљени (Срез Колубарски); у Округу 
Ваљевском: у Обреновцу, Пироману (Срез Посавски), 
Горњем Јабучју, Бањанима (Срез Тамнавски); у Округу 
Подринском : у Дреновцу, Совљаку, Табановићу, Дува- 
ништу (Срез Мачвански); у Округу Крушевачком: у Ви- 
тановцу (Срез Расински); у Округу Нишком: у Рујишту 
(Срез Бањски), Чести (Срез Моравски). Има их јоши 
у многим другим местима у Србији. Многи Лингурари 
у Србији већ су давно, услед несташице у дрвеној 
грађи, напустили свој занат, те им је остало само име. 
Лингурари у Србији не знају цигански језик. Многи су 
га већ давно заборавили, по свој прилици још док су 
били у Румунији, јер причају да га никад нису ни гово- 
рили. Међу собом сви говоре само влашки. Јасно је да 
су ови Цигани исто што и румунски Лингурари. 


Мечкари. То су румунски Урсари. У Србији их нема 
много. Живе врло растурени по земљи, највећим делом 
још ненастањеним животом. Воде мечке и мајмуне, па 
са њима, за врло малу награду, изводе пред публиком 
разне продукције. Они са својим мечкама и мајмунима 
путују и ван Србије, и то далеко, чак до Лондона, Пе- 
трограда, Цариграда и Рима. Неки су одлазили чак и 
у Америку. 

Сами пак Влашки Цигани праве међу собом већих 
и детаљнијих разлика, управо онаквих какве су биле и 
на земљишту Румуније. Сем општих имена, која сами 
себи дају: Цигање (Цигани), Ром ни (Румуни), Цигање 
Ром'њици (Румунски Цигани) и сем поменутих Лингу- 
рара и Урсара, они се деле још на: 


1 Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура („Насеља Српских 
Земаља“, књ. Ш, страна 118, 114, 125, 148); Мил, Т. Ракић, Качер 
(„Насеља Срп. Земаља“, књ. Ш, стр. 1818; Љуб. Павловић, Колубара 
и Подгорина („Насеља Срп. Земаља“, књ. 17, стр. 4917). 


99 














Џ 
ј 
ћ 





610 Српски Књижевни Гласник. 





Рударе или Аураре, како називају неке Лингураре 
који су се по свој прилици већ одавно, пошто у Србији 
нису нашли услова за рударство, или што су га се оста- 
вили још у Румунији, прихватили дрводељског заната, и 
живе у свему као Лингурари. 

Лајеше, Лајаше или Лајеце. То су Влашки Цигани 
скитачи, или су до скора били скитачи. Очували су го- 
тово свуда свој цигански језик, знају гдешто и влашки, 
али су га они што скитају, или живе по чисто српским 
крајевима, заборавили, само су масу влашких речи сачу- 
вали у своме циганском језику, којих нема у језику 
Турских Цигана. Баве се ковачким занатом особите 
врсте: граде гребене, бургије, вериге, бакраче. Вере су 
православне од старине. Славе обично Свету Петку. Ла- 
јеше сам налазио у Срезу Омољском (Округ Пожаре- 
вачки) у селима: Јошаници (2 куће), славе Свету Петку, 
настанили су се пре десетак година, а пре тога су скитали, 
Осаници (1 кућа), Милатовцу (1 кућа), Лазници (2 куће). 
Сем ових има у Омољском Срезу још неколико фами- 
лија Лајеша, које скитају радећи по селима свој занат 
или продајући израђевине. У сресу Бољевачком (Округ 
Тимочки) нашао сам у селу Добром Пољу седам бур- 
деља Лајеша. Ту су од пре тридесет годана, а пре тога 
су скитали по Срезу Голубачком (Округ Пожаревачки). 
Знају да су старином из Румуније, али кад су прешли 
не знају. Славе Свету Петку, Светог Аранђела и Светог 
Јована. Од њих сам сазнао да Лајеша има још у Округу 
Крајинском у: Сиколу, Поповици и Уровици (Срез Кра- 
јински); у Округу Пожаревачком у: Сени, Каони (Срез 
Звишки), Шетоњу, Брзоходу (Срез Млавски); у Округу 
Тимочком у: Слатини (Срез Зајечарски). Лајеше у Сени 
(Срез Звишки) сам посетио 15 августа 1910 године. Има 
их преко двадесет фамилија. Зими живе у бурдељима, а 
лети под чергама. Називају се још и Бонкулешши, које 
име незнају да објасне, јамачно ће им бити старо поро- 
дично, име које се пренело и на насеље. У Сени су само 
са кућама, иначе скитају и скитајући раде свој занат. Не- 


де ~ > 





Влашки Цигани у СРБИЈИ. 611 





колико фамилија Лајеша из Сене нашао сам преко лета 
1909 године, под чергама, на друму испод села Рашинца у 
Срезу Млавском. Говоре цигански и влашки. Славе Свету 
Петку и Светог Аранђела. За разлику од других Лајеша 
зову се и Немачкари и Њамцу (Немци), што показује 
да су из Румуније прво отишли у Аустрију, ту живели 
неко време и отуда прешли у Србију, какав је случај 
и са многим другим Лајешима. Држим да су Лајеши и 
35—40 кућа Влашких Цигана у Пожаревцу, који не памте 
већ више да су били Лајеши. Доселили су се у Пожа- 
ревац од прилике пре 70—80 година; неки још пре, а 
неки после тога из околине Беле Цркве, из сгла Ланго- 
фета, Златице, Гаја и Дубовца Други пожаревачки Цигани 
зову их Њамцу (Немци). Срби их зову Бурдељашима 
или Бурдељанима, јер су за дуго становали по бурде- 
љима. Сами пак себе зову Цигани Рум њици (Влашки 
Цигани). Славе Свету Петку, Светог Аранђела и Светог 
Николу. Говоре влашки, цигански не знају. Вере су пра- 
вославне. Баве се свирањем и надничењем. Лајеши ће 
бити и Цигани Лајињешће. Њих нисам имао прилике да 
видим, јер их у Србији нема много, али сам за њих 
сазнао од других Цигана. Они прелазе из Бугарске у 
Источну Србију, те по њој скитају и опет се враћају или 
у незнатном броју и остају. Говоре цигански и влашки 
и у свему се иначе слажу са Лајешима. 

Има још једна врста Цигана у Србији за коју бих, 
по имену и по томе што су од старине православне 
вере, рекао да су Влашки Цигани. Други Цигани, а и 
они сами зову се Заврачи. Име ово је неоспорно ру- 
мунско: хаугаошш == хауеголц значи завереник, бунтовник, 
али откуда је дошло Циганима, не могу да се домислим. 
Говоре међу собом само цигански. У језику имају при- 
личан број румунских речи, али не само што не памте 
да су пореклом из Румуније, већ чак то одричу. Вере 
су сви православне. До скора су били сви скитачи, 
па и сад још многи, и ако су настањени, скитају ради 
посла, а један део чак и стално. Ових Цигана нашао сам 

39% 











“~ 


612 Српски Књижевни Гласник. 





на много места у Источној Србији. Најобичније су ко- 
вачи, а жене им торбаре по селима. Народ их где што 
зове Бургиари и Гребенари, али они сем бургија и гре- 
бена израђују још и маказе (за шишање стоке), кантаре, 
вериге, саџаке, клинце, багламе, турпије, секире и мо- 
тике. У Лукову (Срез Бољевачки, Округ Тимочки), где 
их има око 10 кућа, граде још и решета од кожеи ку- 
пују вуну, жито, коже, свиње и продају у Параћину. 
Још су уз то многи од њих и свирачи. Земљу никако не 
раде. У Великом Црнићу (Срез Пожаревачки, Округ По- 
жаревачки), где их има око 30 кућа, баве се поглавито 
трговином, свирањем, земљорадњом, један је чак и обу- 
ћар, али нема ниједног ковача. Док су били скитачи 
бавили су се џамбаслуком. У Седлару (Срез Ресавски, 
Округ Моравски) има их око 35 кућа. Баве се сви трго- 
вином са стоком, вуном, кожама и житом. Луковски За- 
врачи били су до пре 30—40 година чергари. Лутали 
су кочијама по Пожаревачком, Смедеревском и Морав- 
ском Округу. Најпре су се настанили у Мутници (Срез 
Параћински, Округ Моравски), а одатле су дошлиу Лу. 
ково. Сви произилазе од једне фамилије, која се звала 
Баба-Радићи. Славе Светог Николу, а Ђурђев дан им је 
заветина. Црнићски Заврачи настанили су се пре 40—50 
година, пре тога су били скитачи. Славе Велику Го: 
спођу, Светог Николу и Свету Петку. Цигана Заврача 
има у многим местима у Окрузима: Крајинском, Пожа- 
ревачком, Тимочком и Моравском, а у мањој мери и 
много даље од тих округа. 

Помињем још Влашке ИЦигане коваче. М они себе 
називају Влашким Циганима (Цигањи Ром њици), али кад 
хоће нарочито да се разликују називају се Коваши (ко- 
вачи, једнина Коваш од румунске речи соуасш = ковач) 
или Цигањи ђе фијер (од речи до речи: Цигани од гвожђа 
== Цигани који обрађују гвожђе) Они живе по једна или 
по неколико фамилија стално по влашким селима Источне 
Србије, најобичније у својим сталним кућама, и раде ковачки 
занат. Но сви ови Цигани ковачи нису по старини Влашки 





Влашки Цигани у СРБИЈИ. 613 





Цигани, већ су двојаког порекла, али су се гдешто тако 
слили једни у друге да их је тешко разликовати. Једни 
су прави Влашки Цигани, пореклом из Румуније, ма да 
нигде не знају од које су врсте. Они су се као ковачи 
настанили међу Румунима Источне Србије и подмирују 
им потребу у ковачким потребама. Говоре влашки, али 
знају понешто и цигански. Обично сви славе Свету Петку. 
Као пример за њих наводим три куће Влашких Цигана 
у Крепољину (Срез Омољски, Округ Пожаревачки). Оне 
су произашле од једног претка, који се доселио пре пе- 
десет година из села Осанице, румунског села у истом 
срезу. Православне су вере, славе Свету Петку и нази· 
вају се, поред Коваши и Цигањ ђе фијер, још и :11- 
гањи Шарјењи (од Тага == Тата Китипеазса = Румунија). 
Други су Турски Цигани, који су се као ковачи на- 
станили у румунским селима и живећи у маломе броју 
међу Румунима, примили њихов језик и у свему се из- 
једначили са Влашким Циганима ковачима, тако да чак 
и не знају да су потомци Турских Цигана. Једино што 
их издаје то је, што нису сви вере православне и што 
славе Светог Василија и Ђурђев-дан. Као пример за ове 
Цигане наводим неколико кућа Цигана у Добром Пољу 
(Срез Бољевачки, Округ Твмочки), који ту живе међу Ру- 
мунима, као Влашки Цигани ковачи, али су се покрстили 
тек пре петнаест година и славе Светог Василија и Ђур- 
ђев-дан, што су славили и пре покрштења. 

Обратно пак, бивало је да су се Влашки Цигани 
ковачи настањивали по српским селима, ту заборављали 
влашки језик и остајали на циганском и на тај начин се 
изједначивали са Турским Циганима, те их је тешко на | 
први поглед издвојити. Испигивањем се пак види да у | 
њиховом језику има доста заосталих влашких речи, да | 
су православне вере од старине и да најобичније славе | 
Свету Петку. 

Гдешто су се Влашки Цигани ковачи стицали у 
истоме селу са Турским Циганима ковачима, па се ту 
срођивали и изједначивали, тако да им је сад разлику 











а а е -: 7 


"узе 





614 Српски Књижевни Гласник. 
или тешко или немогуће ухватити. У Лазници, румун- 
ском селу у Срезу Омољском, има седам кућа Цигана 
ковача. Порекло не памте, вере су православне, стари 
још по мало знају цигански, иначе сви говоре влашки. 
Међу собом се ни по чему не разликују, сем што шест 
кућа слави Свету Петку, те бих рекао да су старином 
од Влашких, а једна Светог Василија, те мислим да је 
од Турских Цигана. У Јошаници, српском селу у истом 
срезу, има пет кућа Цигана ковача. И они су сви вере 
православне, цигански знају још само старији, иначе сви 
говоре српски. Ни по чему се не разликују, сем што че- 
тири куће славе Свету Петку, а једна Светог Василија. 
По томе би прве четири куће биле пореклом од Влаш- 
ких, а пета од Турских Цигана. Но оваква одређивања 
порекла по вери и слави, и ако у највише случајева 
могу бити тачна, могу и да заведу. Има случајева да 
су и Турски Цигани од старине православне вере, сем 
тога укрштањем се често пута и слава мењала, због тога 
су и одређивања порекла Цигана ковача, по слави и вери, 
само релативно тачна. 


ТихомиР Р. ЂОРЂЕВИЋ, 








О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА. 
(2.) 


Још у једном крају грчког света имала је жена, у 
друштву, угледно и привилегисано место. То су били 
неки градови на обалама и острвима Мале Азије. Ту је, 
под плавим еолским небом, у увек благој клими, у ве- 
читом пролећу, осетио Грк да је жена ипак заслужила 
боље место него што јој је традиција одредила. Ту се 
је жени, најпредусретљивије, створио у друштву изузе- 
тан положај. У томе се крају најпре развила сентимен- 
тална и страсна љубавна поезија, и њен најбољи пре- 
ставник је баш жена, чувена песникиња Сао. 


Друкчије су стајале ствари у западној половини 
средоземног света, у римској империји, у Риму. Римљанке 
су од вајкада имале, у односу према своме мужу и својој 
кући, приличну аутономију. Њихова независност била је 
самим законима врло одређена; Римљанка је била са 
својим мужем равноправна, и тај је однос постајао, с 
временом, по жену све повољнији. При свем том, од 
исправне домаћице очекивало се да од своје слободе не 
чини употребу, да без изузетка буде одана својој кући 
и своме мужу. (4 ш Са, 1 его Сага — где си ти 
Гај, онде ћу ја бити Гаја, то је била изјава младе не- 
весте у тренутку када је улазила у кућу свога мужа. 
Један сентименталан гробни натпис, у лепим стиховима, 
из старијих времена републике, износи нам у неколико 
речи скуп највећих женских врлина. Натпис гласи, у 
српском преводу: 














616 Српски Књижевни Гласник. 


Странче, нећу много да ти говорим, застани и прочитај. 
Овде леже ружни остатци лепе жене, 

Родитељи су јој дали име Клаудија, 

Свога је мужа од срца волела, 

Родила је два сина од којих је једног 

Оставила на земљи, а другог је сахранила. 

Лепо је говорила, отмено се кретала. 

Чувала је кућу, прела вуну. Толико. Иди. 

Овом је натпису потребан известан коментар. 
„Странче, нећу много да ти говорим, застани и прочи- 
тај“ стална је формула на гробним споменицима. Стари 
су били сахрањивани често изван града, поред пута — 
дакле се може очекивати да ће поред гроба бити про- 
лазника; а нарочито мора путник бити позван и умољен 
да прочита натпис зато што су стари иначе то нерадо 
чинили: веровало се наиме да онај који чита гробне 
споменике, губи памћење. — Затим се каже женино име 
(„Родитељи су јој дали име Клаудија“), па се онда набра- 
јају њене врлине: она се хвали што је најпре „свим срцем“ 
волела свога мужа, затим што је лепо говорила, па онда 
што се отмено кретала, и најзад што је чувала кућу и 
прела вуну. Све ове врлине, нарочито прва и четврта, 
љубав и оданост према мужу и кући, опште су и зајед- 
ничке коректним женама свију времена — и ја овде не 
мислим да их истакнем као римски специјалитет. Али 
при свем том, неколики сјајни примери женине љу- 
бави и пожртвовања заслужују да буду нарочито спо- 
менути. У време другог триумвирата, када су удружени 
Октавијан, Антоније и Лепид ставили изван закона и 
осудили на смрт велики број најодличнијих Римљана, у 
тим ужасним данима -— тако нам је забележио један 
историчар — показивале су се жене увек одане својим 
мужевима, док су их синови и сви остали, по правилу, 
из страха остављали. Исто је овако било и у најгорим 
данима јулијевске династије, за време Тиберија, Кали- 
гуле и Нерона, када су жене, како нам каже Тацит, осу- 
ђиване и за саме сузе што би их проливале. на гробо- 
вима мужева, оцева и браће — и тада су Римљанке 











О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 617 
предњачиле са пожртвовањем. Историчар Тацит сачувао 
нам је из тога времена имена неколиких жена које 
нису хтеле преживети своје мужеве. Петус, један угле- 
дан Римљанин, био је осуђен на смрт, јер је учествовао 
у завери против цара Клаудија. Било му је наређено да 
се сам убије. Његова жена, Арија, која се и за време 
истраге показала своме мужу веома одана, хтела је да 
с њим заједно умре. Када се у последњем тренутку Петус 
поколебао и изгубио хладнокрвност, дохвати Арија нож 
и забоде га у своје груди, па га онда извади и да Пе- 
тусу са речима: „Петусе, не боли!“ 

Друга врлина које се спомињу на Клаудијином нат- 
пису јесте леп, прикладан говор. Леп и паметан говор, 
говор у своје време, био је један од највиших захтева 
правилног васпитања. Кад паметан човек ћути — то је 
чиста штета, и један духовит Теофрастов оксимор каже: 
„Ако си паметан, па ћутиш, ти си луд, а ако си луд, 
па ћутиш, ти си паметан“. Жена која би хтела да важи 
за савршено лепу, морала је имати, између осталога, још 
и мио, пријатан глас, и глас лепе мисирске краљице Кле- 
опатре упоређиван је са звуцима харфе. Али се од жене 
није тражило да нарочито много говори, нити да говори 
више него што треба. Нарочито даме нису смеле да буду 
радознале, нити да реферишу о свему што чују. Има 
једна анегдота, како је један сенатор, у највећој дискре- 
цији, поверио жени измишљену тајну као да је сенат 
решио да се допусти многоженство. Али у највећем по- 
верењу! Кад је идућега дана пошао тај сенатор у се. 
натску курију — тако нам прича историчар који је са- 
чувао ову анегдоту — није могао ући од силне навале 
жена, које су се искупиле ода свуда да против сенатског 
решења уложе свој протест. Тако је сенаторова матрона 
сачувала тајну! Онај дакле комплименат на надгробној 
ној плочи односи се у главном на умерен квантитет же- 
ниног говора. 

И „отмено кретање“ значи такође једну лепу осо- 
бину жениног понашања. То је одмереност, такт у кре- 


бо А о ВА О о о и 


618 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








тању. Стари су у опште на овај декорум у кретању по- 
лагали много, и ни један за нас модерне доста необичан 
начин регулисали покрете у свакој прилици. Код њих се 
на пример ни на позорници нису глумци кретали онако 
како је то захтевао афекат у коме би се одговарајуће 
лице налазило, него су сви покрети схематизирани, уко- 
чени, готово неприродни, онакви какве често виђамо на 
старим статуама и рељефима. Чувеном политичком бе- 
седнику и социјалном револуционару, Гају Граху, озбиљно 
се замерало што је на говорници остављао ону укочену 
позу, коју је школовани беседник имао прописно да за- 
узме, и огпочео се нервозно шетати. На оној гробној 
плочи каже, дакле, ожалошћени муж да му је жена била 
и у овом погледу лепо васпитана. — Остаје још оно: 
чувала је кућу и прела вуну. Чување куће и ручни ра- 
дови били су најбољи и најнесумњивији атрибути добре 
домаћице. Ручни радови, у првом реду ткање, одржали 
су се, по једној јакој и светој традицији, за сва времена 
у римској кући. Сам император Август, који је у сваком 
тренутку располагао имањем од много стотина милиона, 
није хтео носити других хаљина до оних које би му 
изаткале сестра и жена — један пример за који ћемо 
наћи паралеле и у дворским обичајима наших краљева из 
старе државе. 

Натпис овај који смо прочитали и прскоментари- 
сали казује нам у мало речи много. Он је,у хронолош- 
ком реду, један од најстаријих римских натписа, из вре- 
мена, може бити, још Ханибаловог рата, из оног дакле 
времена када су само домаће бриге и уопште домаће 
претензије испуњавале целу душу и све потребе једне 
исправне Римљанке. С временом се, разуме се, ситуација 
изменила. Од мале и неукусне вароши, са кривим и ка- 
љавим сокацима, са ниским и бедним кућама, какав је 
изгледао Рим за време пунске инвазије и у доба соци- 
јалне револуције браће Граха, постала је, у царско време, 
величанствена варош од злата и мрамора, са лепим, па- 
тосаним улицама, са безбројним басиликама и купати- 





О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 619 





лима, са горостасним и фантастичким форумима, са ку- 
ћама од седам спратова, са храмовима и триумфалним 
капијама. Рим је начинио себе господарем целог тада 
познатог света, и постао врло величанствен центар за бо- 
гатство и културу. Разуме се да су упоредо са овим поли- 
тичком и материјалном надмоћношћу промењене и кул- 
турне потребе, и положај у друштву и уопште цео живот 
Римљанке. Римска жена се сада васпитава на други 
начин и по другим принципима, премда и сада још јед- 
нако чува, колико се може, стару традицију. Из тога жи- 
вота и васпитања саопштавам овде неколике разбацане 
појединости. : 

Младе Римљанке добијале су врло строго и бриж- 
љиво васпитање. На девојку су гледали Римљани са не- 
каквим религиозним поштовањем. Она је толико неприко- 
„сновена и света, тако да на пример у римским комедијама 
никад није било девојачке улоге. Девојка се на позор- 
ници није смела ни замислити; и једина комедија у којој 
се девојка јавља јесте једна комедија од римског пе- 
| сника Плаута, па и ту се чује само њен глас, иза ку- 
лиса, а она се не појављује на позорници. Велику на- 
родну светињу, свети огањ на Капитолу, чувале су де- 
војке, весталке, и њима су зато указиване краљевске 
| почасти. Али је код Римљанке и детињгтво и девовање 
| било краткога века. Римљанке су се по правилу удавале 
много раније него што је то случај у модерном друштву 
у западној Европи. Августова кћи Јулија, када се удала 
за Марцела, имала је тек 14 година; Неронова мати, Агри- 
пина, била је још млађа када се удала за Домиција Ахе- 
нобарба. У Риму је нађен један натпис на коме се за 
неку младу Римљанку каже да је умрла у 21 години, у 
деветој години брачног живота. И Гркиње су се удавале 
врло младе, премда на пример Арисготело препоручује 
да то не буде пре осамнаесте године. ЈЉудима је чак 
препоручивао да се не жене пре тридесет седме. 

Римљанке су дакле у брачни живот улазиле врло 
младе, али су своје дужности у кући отаљавале са ве- 











р Ру ф 


620 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

ликим разумевањем и енергијом. Ту њихову одлучност 
поштујемо ми, разуме се, врло, али су је, изгледа још 
више поштовали сами Римљани, који су у кући били 
много мањи јунаци него на форуму, и који су ту, често, 
морали да заузимају посве скромну и неизазивајућу позу. 
Такав је на пример био Марко Антоније, отац чувеног 
триумвира, човек богат, силан и необично речит. Када 
је њему једнога дана дошао неки његов пријатељ и за- 
молио га за извесну малу суму, он пре свега, није имао 
новаца, јер је сав новац стајао код његове жене. Али 
како је ипак желео да пријатељу помогне, он измисли 
лукавство: нареди робу да му донесе један златан сахан 
да се, тобож, обрије, и док се тобоже спремао да от- 
почне бријање, завара очи робу, метне скупоцени сахан 
свом пријатељу под огртач и без речи испрати га на- 
поље. За тај тренутак је Марко Антоније добро прошао, 
јер га нико није опазио, али је утолико више страдао 
после два дана, када је домаћица вршила ревизију по- 
суђа и приметила дефицит. Тада му није много помогло 
што је био највећи римски беседник и адвокат! — Из- 
гледа да ни познати грчки политичар и војвода, Теми- 
стокле, није имао у својој кући много више привилегија. 
Једнога дана хвалио се његов мали син како је он лично, 
то јест син, најстарији у целој Атини. „Како то >“, питали 
су га. „Ето како: мој отац је највећа власт у целој Атини, 
моја мајка господари мојим оцем, а ја господарим сво- 
јом мајком. Ја сам, дакле, ипак, у Атини најстарији“. — 
Само је у Риму, у царско време, могла оваква женина 
надмоћност у кући да добије сасвим несносан облик и 
да постане фатална за брачну срећу, нарочито код рђаво 
састављених бракова. На нежењене и неудате била је у 
Риму одређена несразмерно велика пореза, и бракови су 
ту често склапани просто зато да би се ти трошкови 
избегли. Из историје знамо доста отмених Римљанки које 
су саме тражиле такав брак, да би само избегле оне ма- 
теријалне обавезе и да би иначе створиле положај које 
им, у друштву, боље приличи. Разуме се да оне, у 








О жени У ГРКА и РИМЉАНА. 621: 





таквим случајевима, нису у браку показивале ни најмање 
воље да и у колико одустану од права која им закон даје, 
да су сасвим одлучно чувале своју аутономију, и ако би 
се још десило да су у исто време и ћудљиве, може 
се већ замислити какву је тешку ситуацију имао у кући 
домаћин. Због тога су разводи бракова били, у царско 
време, веома чести; ми знамо случајева где су понеки 
Римљани и Римљанке начинили по три или четири раз- 
вода, и то, у осталом, није за оно време ни ретка ни ви- 
сока цифра. — Још је постојао један разлог који је ре- 
метио односе у браку и доводио до развода. У царско 
време, када је друштвени морал спао доста ниско, во- 
дила се рђава тргозина са миразом, који је по обичају 
свака Римљанка доносила своме мужу. Због тих мате- 
ријалних спекулација склапали су се често најнесклад- 
нији и најфантастичнији бракови, и обилат је мираз до- 
„спевао увек да сакрије сваки естетички и хронолошки 
недостатак. Нарочито примамљив услов био је — то увек 
истичу римски сатиричари — када је било изгледа ће 
муж ускоро постати удовац и наследник. „Паула жели 
да пође за мене, вели иронично Марцијал; нећу да је 
узмем, јер је стара. Али да је старија, узео бих је“. „Ге- 
„нело проси Маронилу — опет нам реферише Марцијал 
— и чезне за њом, и наваљује, и моли, и шаље поклоне. 
— Зар је Маронила толико лепа» — Боже сачувај, ништа 
на свету није тако одвратно! Па шта је то на њој тако 
допадљиворг — Кашље“. Некоме Битинику, који жели да 
женидбом доведе у ред своје финансије, поручује Мар- 
цијал: „Зато што Невија, стење, што онако напорно кашље, 
и не може да се искашље, ти, Битиниче, мислиш да си 
удесио ствар како треба> Вараш се: то она само ко- 
кетира“. 
(Свршаће се.) 


ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ. 





по ВК р 2Р -о 2 . 
пат виа ону очни -____-- | 





Р ст 
~ 


ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


ЛуТКЕ, КОМАД У ЧЕТИРИ ЧИНА, од ПЈЕРА Волфа. — Госто- 
ВАЊЕ ГОСПОЂЕ СУЗАНЕ ДЕПРЕ. 


Са Лушкама, Пјер Волф је потпуно у здравој тра- 
дицији француске драме. Кроз чинове и сцене, по ком- 
позицији, по схватању ситуација и проблема, по распо- 
реду градива и по даним карактеристикама, говоре Дима · 
Син, Брије и Ожје. У својим основним потезима, јер у 
спореднијим и споредним има примеса данашње фран- 
цуске драме, Лушке носе све лепе и солидне каракте- 
ристике старије драме. На место да тражи само духовиту 
идеју и, из ње, да ствара парадоксе, јефтине поенте и 
ефективне дшртодио, она узима здраву идеју, узима 
доживљај који може да преживи просечан човек и, 
кроз ситуације, поступа с њим по свима законима про- 
сечне логике и здравог и нормалног схватања људске 
природе. У традицији је те драме — и такав је случај 
и са Лушкама — тражити од човека оно што је људ- 
ско, тражити у човеку трезвеног и нормалног човека; 
и, ставивши га у ситуације које се могу да преживе, 
она никада неће да претера ради каквог псеудо- „сплин“• 
ског“, сатанистичког или По-Бодлерског схватања какве 
своје личности. Пјер Волф је поводом Фернанде и мар- 
киза Роже од Монклара, главних лутака из Лушака, 
—- могао да говори о каквој Хеди Габлер и Лев- 


_ боргу или Елиди Вангел и Туђинцу; али њему, као 


једноме драмском рационалисту, и ако је то много лакше 











Позоришни ПРЕГЛЕД. 623 





површно и ефективније, то никако није падало на ум. 
Пјер Волф је, идући царском џадом, оном којом иде 
„Господин Цео Свет“, и оном у којој је најтеже бити 
примећен по ономе што је лепо и ретко, дао оне ефекте 
које је најтеже дати: необичније ефекте са средствима 
која пружа обичан живот. 

Ево како је, у Лушкама, Пјер Волф дошао до тих 
ефеката. Основна је потка комада једна љубав и једна 
љубомора. Наравно, да се до тих ситуација дође главну 
реч морају да воде један Ханс и једна Грета. Без Ханса 
и Грете нема драме, ни комедије, ни водвиља, ни мело- 
драме. Да може да се изврши драмска радња, потребно 
је да један Ханс и једна Грета, или и више њих, стану 
једно према другоме, и отпочну вечне игре свих драма 
на свету: познанство, пријатељство, љубав, љубомору, 
мржњу, брак, браколомство, убиство или самоубиство. 
Као у свима комадима, и у Лушкама постоји један 
Ханс: то је маркиз Роже од Монклара, и, као и у свима, 
и једна Грета: то је Фернанда. Дани Ханс и дана Грета, 
већ су на једноме ступњу из горње скале. Они су на 
ступњу брака. Одавде, лако је стварати све: комад, 
комедију, трагедију, водвиљ, мелодраму. Ситуација је 
оваква: Она га воли; Он њу не воли. Контраст је по- 
годан. Из њега би класичари створили страшну траге- 
дију у чијем петом чину пало би много крви; Виктор 
Иго би дао много хипербола и антитеза; какав „мо- 
дерни“ писац Њему би дао рогове а Њој пријатеља; — 
док је Пјер Волф од тога дао „комад из живота“. Кад 
је Пјер Волф видео да „Хуан не воли Хуану а Хуана 
воли Хуана“, како се то каже у једној лепој шпањол- 
ској песми, он се потрудио да у маркизу Рожеу про- 
були ону страшну звер која се зове Љубомора. Ситу- 
ација је изванредно тешка. Маркизу ништа тако није 
досадно као његова заљубљена жена коју је узео из 
својих чисто финансијских разлога. Он је њу, после брака, 
заједно са осталим хартијама од вредности, стрпао у 
касу, и водио о њој рачуна онолико колико она има 





и о и итивнанњи 


624 Српски Књижевни Гласник. 





монетске важности. Као „човек од света“, он је себи, 
изван брака, нашао жену, и уживао живот као да није 
у браку. Сирота Фернанда била је лутка која страсно 
воли свога мужа, и која дуго времена није могла да нађе 
лека својој несрећи. Заљубљена, тужна и резигнирана, 
она мучи муке распетога Христа и, до трећега чина, не 
пада јој на ум да се послужи вечним среством свих не- 
срећних жена: љубомором; не пада јој на ум, јер је и 
сувише заљубљена у свога мужа да би се тиме могла 
да послужи. Најзад, Пјер Варен је сам дошао да јој до- 
баци појас за спасавање. Пјер Варен је ту дошао из 
чисто својих разлога, наравно. Али, Фернанда је имала 
своје разлоге да одговори привремено његовим, и ако 
су, у основи, ти разлози у апсолутном контрасту. Пјер Ва- 
рену је требала Фернанда; Фернанди је пак требао њен 
муж. Зашто онда Фернанди не би требао Пјер Варенг 
Он јој је требао, и она га је узела не волећи га ни мало. 
Она, која тако много воли свога мужа, узела га је у 
једној тако малој дози да се ту ни најстрожи морал 
не би нашао увређен. 

На овоме месту у комаду, све три личности (Фер- 
нанда, маркиз Роже и Пјер Варен) у улози су лутака; 
у улози лутака, посматрани и сами за себе, и у односу 
једно према другом. Ипак, Фернанда је највећа лутка. 
Јер, она се игра са Вареном да би изазвала Рожеа; али, 
ако никако не би могла да изазове Рожеа, велико је питање 
да ли она не би пришла Варену. Кад је све учињено да 
се постигне извесни циљ, и до циља се не дође, зар 
онда нисмо најближи ономе циљу који је, после најлеп- 
шега, најлепши» Њена љубомора се кретала по ивици 
ножа на чијим су странама: љубав и браколомство. Она 
је права лутка из дечјих позоришта чији су конци у 
рукама двеју личности, и која се, овом приликом, креће 
опасном ивицом у којој се стичу љубав и браколомство: 
Ко пре повуче конац, онај ће решити њен проблем. То 
је, углавном, проблем Лушака. 

Најзад, ево решења проблема тог „луткиног дома“. 











Позоришни ПРЕГЛЕД. 625 





Са Пјер Вареном, Фернанда је изазвала Рожеа. Он је још 
једнако у равнодушноме ставу, али он је и сувише хо- 
тимичан и намеран да га Фернанда неби приметила. Она 
га је приметила, и свом снагом ради на томе да га раз- 
вије, сумњајући још једнако у свој успех. Оно што је 
она видела на своме маркизу, то је била само једна по: 
вршна дрхтавица и један мали трзај на боље у сувере 
ној Рожеовој равнодушности, из кога она није могла 
повољно да закључује. Она сада чини и последњи напор, 
и ствара, у последњем чину, сценом на телефону, ситу- 
ацију која даје изглед браколомства. 

Ствари су доведене до краја, и ако су још једнако 
лавиринтски замршене, Јер је, од те три личности, љубав 
направила право врзино коло. Роже почиње да воли 
своју жену, али је далеко од тога да јој то каже; Фер- 
нанда још једнако воли свога мужа, али с његове стране 
види врло мало, док Варен даје све; Варен пак, жели 
Фернанду, али му ситуација још није јасна. Кад сваку 
од тих личности доведете у однос са самом собом и 
са сваком другом, и свакој аналишете „душевно стање“, 
добијате од три личности девет разних „душевних 
стања“. Комад, међутим, мора да се сврши са једним. 
Ствари су, дакле, доведене до краја, и ако су још јед- 
нако лавиринтски замршене. Лутка се креће по ивици 
где се стичу брак и браколомство, маркиз Роже од Мон- 
клара и Пјер Варен. Случај је најзгоднији да реши пи- 
тање; и он је дошао. У сцени на телефону, кад се Фер- 
нанда можда последњи пут дуелира са браколомством, 
односно са Вареном, долази маркиз Роже, и, после мало 
размишљања, повлачи конац, и лутка са опасне ивице 
брзо силази у брак и љубав. 

Гостовање Сузане Депре изазвало је у нашим по- 
зоришним круговима много дискусије. Као што је то 
врло често случај, та се дискусија кретала до крајњих 
граница. Било их који су њену глуму сводили на глуму 
сасвим нижега реда, док их је било који су је пели до 

« 40 


„ бре 


= 








мај“ ар. +, 
па а 


626 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





велике глумице. Таква је врста дискусије, у осталом, во- 
ђења и у самој Француској. Они, који воле смеле ре- 
форме и новине у опште, дали су њеном приказивачком 
стилу смео, реформаторски карактер, док су они, који 
воле традиције на позорници или реформе у смислу тра- 
диција, налазили да њене новине немају ничега јасног, 
одређеног и трезвеног. Моја је импресија, да они први 
код нас, и ови други у Француској, имају више права. 

Да се да једно сумарно и прецизно тврђење, по 
репертоару с којим је дошла, није могуће. Јер њен ре- 
пертоар за Београд, био је репертоар из кога се не може 
да види јасно њен приказивачки стил, ни њен метод, ни 
основни тон схватања личности. Прерушавајући се, из 
вечери у вече, из Мадлене Грандје (из припросте Рамџе 
Анри Ротшилда) у сентименталну Мими (из Чергашког 
Живоша Анри Миржеа), из Мими у Федру и Црвенка и, 
одавде, у Жанину (из Жршве Гастона Девора), Госпођа 
Депре је, ако је то њен укус, показала чудан укуса у 
погледу свог приказивачког стила, неколико црта које 
не показују сасвим дефинитиван метод. 

О основноме схватању њене глуме, могло би се 
рећи ово неколико речи. Госпођа Сузана Депре је при- 
сталица глуме која целу скалу људске природе, сва осе- 
ћања и све ситуације у које се ставља једна личност, 
приказује без много театралних гестова и без многог 
„физичког појављивања“. Она се труди да најсложеније 
душевне проблеме, са свима разноврсним ситуацијама, 
прикаже што простије, што природније, са што мање 
„глумачких“ срестава, и што више „унутрашњих“, са 
неколико општих ставова. Уз то, трудећи се да глуму 
схвати што простије а смисао и основни тон једне лич- 
ности што сложеније, она тражи само оне опсервације 
и детаље који имају за циљ да прикажу унутрашњи 
живот личности коју приказује. Та врста приказа и ме- 
тода највиша је врста: са што мање средстава изазвати 
што више и виших ефеката; али, та врста приказа, нај- 
компликованија је и најређа. У њој може да буде велики 








Позоришни ПРЕГЛЕД. 627 








само велики глумац. Почнимо опет с почетка: Госпођа 
Сузана Депре труди се да тим стилом прикаже своје 
личности, труди се да игра просто и природно; али, она 
игра сасвим просто и природно, и само игра. Са својим 
стилом она претерује, што ће рећи:. она нема довољно 
талента. Као и увек кад се претерује, и овде је био 
случај да се претерује на обе стране од нормале: испод 
и изнад. У првоме случају, пошто основне црте нису 
биле наглашене до уметничке мере, игра није била умет- 
ничка ; јер оно, што је сасвим упрошћено, није довољно 
уметничко. У другоме случају, као проста, игра је била 
театрална, јер је у својим основним цртама била нагла- 
шена изнад уметничке мере. Као Мадлена, као Мими и 
као Федра, у сценама смрти, она тај тако важан чин 
тако много упрошћује да се морамо питати да ли тако 
схватање тих ситуација није марионетско. Она је за три 
вечери, три пута умирала на исти начин из разних узрока, 
и ја сам увек добијао импресију која се добија од оних 
дечјих лутака чији се капци, у вертикалном положају 
лутке, отварају и, у хоризонталном, затварају. Тако упрош- 
ћено она игра и у другим сценама љубави, љубоморе, 
резигнације, гнева, што, без сумње, долази не само од 
њене методе, него, још и више, од њене природе, о чему 
ће бити, доцније, речена још која реч. Тако, на пример, 
у трагичној сцени љубоморе у претпоследњем чину 
Федре, као и у кретању после сцене било је нечега про- 
стог и природног што се граничи са лако схваћеним и 
обичним. Такав је њен први случај. То је претеривање 
испод нормале. Други јој је случај претеривање изнад 
нормале. У томе случају, Сузана Депре је театрална, или 
патетична у наглашавању. Као Мими, на пример, у сцени 
кад из своје мансарде чује Родолфов глас из суседне 
собе, она то своје ослушкивање тако наглашује и под- 
влачи као да хоће да каже публици: Гледајте ме, сад 
прислушкујем! Као Федра, у сцени кад сазнаје да до- 
лази Тезеј, она публици, гестом и изразом на лицу иу 
очима, сувише јасно и претерано бележи свој однос са 
40% 








628 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





и 


Тезејом. У сцени с Хиполитом, у другоме чину, она бе- 
лежи свој однос са приказивачким средствима који иду 
до декламације. Као Црвенко, да само још један случај 
дам, у сцени кад отац каже да је тек сад пронашао 
своје дете, Сузана Депре, чија је то била најизрађенија. 
улога, и сувише подиже своја рамена и претерано се 
уноси у лице да обележи нови однос према оцу. У том 
последњем случају, мало је још требало па да цела си- 
туација буде смешна. — Као што смо казали, Сузана 
Депре чини два одступања од нормале којом смо обеле- 
жили просту и природну игру. Оба одступања своде се 
на ово: просто као неуметнички просто и природно, у 
првоме случају, и, у другоме: просто и природно као 
театрално. Оба ова одступања од нормале јасно показују 
колико је њен таленат далеко од онога талента који уме 
да се креће, у својој уметничкој радњи, само до границе 
до које је логично и лепо још једнако логично и лепо. 
Госпођа Сузана Депре је врло често ван тих граница 
до којих се сме да креће приказиваччи стил који је она 
узела за свој. 

Говорећи о њеној упрошћеној игри, додирнули смо 
и питање њене личне природе; јер, како по свему из- 
гледа, њена природа и њен унутрашњи живот највише 
и изазивају примедбе које смо учинили. У Рампи, кад 
спрема своју улогу за један комад, њен учитељ јој је 
учинио ову главну примедбу: „Топлије, Госпођо, топ: 
лије!“ Топлије, топлије! то је оно што бисмо и ми 
највише приметили. У љубавним и у другим сценама, 
оно што јој највише смета то је топлина, снага и убе- 
ђење. Она је хладна, груба, тешка и, врло често, вул- 
гарна. Она не воли Родолфа, она не воли Клода, она не 
воли Хиполита. У највећем броју случајева, она је одурни 
и сирови Црвенко са широким лицем, тешким и грубим 
цртама лица, са очима које казују грубост и јачину. Кад 
се креће по позорници, она се, у разним и после раз- 
них сцена, увек креће на исти начин: увек хладно, тешко 
и једнолико и, увек, као да се ништа важно није де: 


~“ 
“ 
+" 
"и 
7 
+ 
са 
у 











Позоришни ПРЕГЛЕД. 629 





сило. После трагичне сцене љубоморе у Федри, она се 
ка столици креће на начин жене која се диже са каквог 
равнодушног ручка. 

Кад се свему томе дода, у прилог њеној игри, из- 
ванредна техника очију и, нарочито, начин на који им 
она даје разне изразе помоћу кретања у дупљи, помоћу 
очних капака и гестова са цртама лица; и, уз то, и про- 
тив њене игре, по броју и по вредности врло мали број 
гестова и ставова тела, што највише њену игру чини 
једноликом; — онда сам дао целу своју импресију о за- 
нимљивој игри Госпође Сузане Депре. 


БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 








ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ТРИПОЛИТАНИЈА. — Крит. — ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ И У 
: ЦРНОЈ ГОРИ. 


Талијанско-турски псевдо-рат и даље траје. Италија 
је искрцала, које у Триполитанију које у Синераику, један 
корпус војске. Талијанска војска је без муке и жртава 
узела већ готово сва пристаништа у овим двема турским 
провинцијама. Отпор гарнизона турских и домаћега ста- 
новништва није био готово никакав, гарнизони су били 
мали, а становништво у Триполису, Бенгази, Хомсу, Дерни, 
није у главноме било спремно за одбрану. Неколико 
турских официра прешли су преко Египта и Туниса у 
Триполитанију да организују одбрану и отпор црначких 
племена на која се полажу неке наде. Неки мисле да ће 
тај отпор бити озбиљан, и предвиђају се врло тешки 
тренутци за талијанске ратнике. Талијанска војска наме- 
рава да изврши окупацију обе ове провинције, и тек 
онда да преговара. Њене савезнице јој светују да то 
уради што пре, јер се друкчије не може ни преговарати. 
Основа преговора са талијанске стране биће врло уска. 
Италија ће признати суверинитет султанов само у верскоме 
погледу; султан ће остати само калифа за муслимане у 
Триполитанији и Сиренаики. Новчану оштету даће Ита- 
лија по оцени преговорача; она ће бити све мања што 
овај чудновати рат дуже траје Портином кривицом. 

Турска влада је узела и по други пут инипџијативу 
код Великих Сила да спречи Италију у њеноме освајању, 
позивајући се на раније међународне уговоре који га- 
рантују Турској целокупност. Резултата није било, јер су 
Силе на страни Италије, везане баш уговорима да јој 
оставе одрешене руке. Кад је отворена овогодишња 








Политички ПРЕГЛЕД. 631 





скупштинска сесија, велики везир је морао у тајној сед- 
ници да објасни ситуацију спољашњу, у светлости чисте 
истине. После тога објашњења, и врло оштрих нападаја 
на бивши кабинет Хаки-Пашин, два-три дана се диску- 
товало, преговарало између опозиције и већине да се 
дадне једногласно поверење Саид-пашиноме кабинету. 
Није се успело у томе; Саид-пашина влада добила је по- 
верење само од 125 посланика противу 60 других, и остала 
је на управи. Султанова престона беседа и декларација 
Саид-паше: „најпре ће се радити да се реши триполи- 
танско питање на начин који најбоље одговара интере- 
сима државе“, потврђују да Турска не мисли озбиљно 
ништа предузимати за Триполитанију и да једва чека да 
ликвидира то питање. Младотурски комитет, који је имао 
скоро свој конгрес у Солуну, донео је јавну одлуку да 
се води рат до истраге против Италијана и да се обори 
Саид-паша ако не пристане на рат, па ипак у скупштини 
су били њихови гласови за поверење Кучук Саид-паши. 
Муслимани у Европи нису се показивали нити се пока- 
зују много вољни за рат; њих није могао покренути мла- 
дотурски комитет озбиљно ни за разговор о Триполи- 
танији, о којој врло велика већина једва да зна и да по- 
стоји таква турска област. 

Триполитанско питање дало је повода Арбанасима 
да ураде за себе што год. Они су успели да добију го- 
тово све оружје које им је лањске и преклањске године 
одузето. Некима је косовски валија давао то оружје 
својом руком. И одмах се у ужој Старој Србији осетило 
дејство од тога. Зулуми су учестали више него за чита“ 
вих последњих десет година. Као и до сада од њих су 
страдали највише Срби, али нису поштеђени ни Турци, 
У Пећи и Ђаковици, Арнаути су прави господари, и 
власт је у ствари у њиховим рукама. Идуће пролеће до- 
неће у тим странама нове догађаје, који могу бити куд 
и како важнијих од ових садашњих. Данас су предузете 
мере да се, колико толико обезбеди на Балкану мири 
спрече компликације. До године ће тешко то моћи бити. 





Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Силе Заштитнице Крита упутиле су две ноте; једну 
Грчкоме Краљу, а другу Порти односно самога Крита. 
Прва нота је упућена 29 августа Краљу Ђорђу, и у њој 
је реч о специјалноме праву које су му 1906 године 
признале Енглеска, Италија, Русија и Француска на острво 
Крит. Друга нота је предата 4 септембра великоме ве- 
зиру; у њој се наглашава да се одржава старо стање на 
острву Криту. Ова два акта мењају донекле старо стање 
од 1906 године. Укида се положај главнога комесара за 
острво Крит, а званично се санкционише право грчкога 
краља да се интересује за стање на острву Криту. Порта 
је дала свој одговор Силама Заштитницама и захвалила 
се што су усвојили захтев да се укине положај главнога 
комесара, што је, у осталом, тражила и критска народна 
скупштина. Али, Порта није добила одговор на тражење 
да јој се признају суверена права над Критом, јер је у 
томе дошло триполитанско питање. 

Грчка краљевина сад чека само згодан моменат 
и да, помоћу Крићана, изврши присајединење. Европа 
је овим последњим чином на то упутила Грке. Турска 
ће моћи спречити такав чин само силом, ако је довољно 
јака за то. 


У Бугарској су почетком месеца септембра извр. 
шени избори за Народно Собрање. Као што су сви оче- 
кивали, коалициона влада добила је већину. Од 212 ман- 
дата посланичких коалициона влада добила је 190 ман- 
дата; радослависти су добиле 7 посланика; стамбуловисти 
6, земљоделска партија 4; каравелисти 4, дворски либерали 
(млади либерали, тончевисти) !. Радикали и фракције 
социјалиста који су у Великом Н. Собрању имали доста 
велики број посланика, нису добили ни једнога пред- 
ставника на изборима. Од 1,106.943 правних гласача дали 
су на дан избора глас само 508.946 гласача. Од овога 
броја у изборне кутије је ушло 298.116 гласова за вла- 
дине кандидате, а све остало за опозиционе представ- 
нике. Земљоделска партија је добила око 72.000 гласова; 


УУ "у дата сл о: ка" 


Муна уље 


“ 
Р 
3 
% 











Политички ПРЕГЛЕД. 638 








радослависти су добили око 33.500 гласова, стамбуло- 
висти око 18.000, тончевисти 6400 гласова, каравелисте 
(демократи) су добили око 25.000 гласова, радикали су 
добили 12.900 гласова, социјалисти широки 12.700, соци- 
јалисти тесни 12.800 гласова. Из ових бројева се види 
колико ће бити опозиција несразмерно представљена у 
ХМ редовноме Народноме Собрању; њена половина гла- 
сача дала је 22 посланика, а владина нешто већа поло- 
вина гласача, дала је влади 190 мандата. У једноме из- 
борноме округу Бугарске био је за време избора овакав 
случај: владин кандидат је добио око 5000 гласова, а сви 
опозициони кандадати су добили око 10.000 гласова; иза- 
бран је владнн кандидат који је имао релативну већину. 

Народ у Бугарској слабо је учествовао у изборној 
борби. Може бити да је то последица последњих из- 
бора за У Велико Народно Собрање које је променило 
Устав. Ти избори су били врло живи и с великим учеш- 
ћем. Вероватније је да су пољски радови омели многога 
бирача да употреби своје гласачко право. Влада Гешова 
је приликом ових избора нарочиту пажњу обраћала на 
то да чланови земљоделске партије, „дружбаши“, не уђу 
у Собрање, а нарочито они који су јој својим испадима 
у Великоме Народноме Собрању сметали. И шеф „друж- 
баша Стамболијски“ није изабран на овим изборима. 

Влада је образовала једну комисију да спреми један 
предлог закона о изборима за народне посланике, који 
би се оснивао на начелу пропорционалности. Министар 
унутрашњих дела ЈЉудсканов је пошао по Европи да 
проучи пропорционални систем избора за Собрање. 

И у Црној Гори су 14 септембра извршени избори 
за скупштину. На овим изборима влада Др. Л. Томано- 
вића је добила опет већину. Избори су прошли у миру; 
опозиција није узела готово никаква учешћа у њима. Међу 
изабраним посланицима има доста нових људи, са из. 
весним школовањем, али не и са извесним гласом у 
Црној Гори. 


ИностРАНИ. 


а 





БЕЛЕ ТШИУВАЕ 


КЊИЖЕВНОСТ. 


ДЕЛА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА. — По предлогу Српске 
Књижевне Задруге, Државна Штампарија издала је пето, 
државно издање „Дела Доситеја Обрадовића“. (Београд, 
1911; 4% на два ступца, Х1Х, 601; цена 5 дин. за обично 
издање, 12 дин. за финије). Уредници овога издања били 
су Г.Г. Јован Скерлић, Милутин Драгутиновић и Милош 
Ивковић. Уз дело иде предговор Г. Ј. Скерлића о жи- 
воту Доситеја Обрадовића, речник мање познатих речи, 
регистар особних имена, на 20 слика, факсимила руко- 
писа и наслова оригиналних издања књига Досите- 
јевих и једна географска карта његових путовања. У на- 
рочитој речи („О овом издању“) уредници су изнели 
начела на основу којих су приредили ово издање. По- 
јавом ове књиге, чија је цена тако скромна да је сваки 
може набавити, попуњује се једна велика празнина у нашој 
књижевности, Оригинална издања Доситејевих књига, 
које су биле штампане у малом броју примерака, данас 
су велика реткост ; Возаровићево и Медаковићево издање 
такође је ретко, издање Браће Јовановића је мењано у 
језику и распореду материјала, тако да је готово сасвим 
неупотребљиво. Ово државно издање још није критично, 
јер нису учињене све специјалне студије које су за то 
потребне, али је потпуније боље и лепше но сва ранија. 
У сваком случају, данашњи српски читаоци имаће дела 
честитога народнога филозофа у једној књизи, у потпу- 
ном издању, чиме се захвална данашња Србија одужила 
једном од својих најдражих твораца. Х. 





Ново коло Српске КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ. — Ново коло 
Српске Књижевне Задруге већ се раздаје члановима. У 
њему је, као обично седам дела. „Споменица Доситеја 








БЕЛЕШКЕ. 635 





Обрадовића“ садржи чланке: „Доситеј Обрадовић и 
српска култура“, од Г. Стојана Новаковића, „Доситеј 
Обрадовић и фолклорно градиво“ од Г. Др. Тихомира Р. 
Ђорђевића; „О Доситејевим грчким и римским изворима“ 
од Др. Веселина Чајкановића; „Један енглески извор До- 
ситејевом „Предисловију о баснах““, од Др. Војислава 
М. Јовановића; „Последњих пет година живота и рада 
Доситеја Обрадовића“, од Миленка Вукићевића; „Значај 
Доситеја Обрадовића за Србе у Карловачкој Митропо- 
лији“ од Др. Тихомира Остојића. Чланци или дају опште 
и шире погледе, или нове и занимљиве појединости, и 
осветљавају живот и рад заслужног народног радника. 
— „Пјесме“ Алексе Шантића, својим богаством мотива, 
искреном нотом, топлим тоном, чине врло добар утисак, 
и овако изабране извесно су најбоља књига симпатичног 
песника. — Позната велика приповетка Стевана Сремца 
„Поп Ћира и Поп Спира“, јак роман „Тито Дорчић“ од 
Вјенцеслава Новака, са добрим предговором Др. Брани- 
мира Ливадића, занимљиве „Напуљске Шетње“ Милорада 
Павловића, илустрован „Тартарен Тарасконац“ Алфонса 
Додеа — лепо представљају забаву у овом колу. И забаву 
и поуку представља антологија Г. Миливоја Башића „Из 
старе српске књижевности“. Све те ваљане књиге заслу- 
жују да се о њима посебно проговори; за сада се ово 
лепо коло може само најтоплије препоручити. Р. 


„ОдБОР бЕЗ ПЕРА И ПАПИРА“. — Последњих година 
код нас се прилично писало о омладинском покрету. За 
другима дошао ја и Г. Др. Младен Јојкић, и он је штам- 
пао један део својих успомена из тога времена: „Одбор 
без пера и папира“ (прештампано из „Српства“; Нови Сад, 
1911). Г. Јојкић није играо видну улогу у Уједињеној 
Омладини Српској, и не саопштава нам ништа особито 
ново и важно. Од интереса су странице о Илки, жени 
Јеврема Марковића, која је, после атентата на Краља 
Милана, онако трагично свршила. Г. Др. Јојкић је једно 
време служио као лекар у Лозници, и даје занимљиве 
податке о везама босанских бегова са Србијом. Најглав- 
нији део књижице то су причања о завери која се у 
току 1867 ковала у бечкој „Зори“ и пештанској „Пре- 
одници“ против Кнеза Михаила. Владимир Јовановић и 
Др. Светозар Милетић, како нас уверава Г. Др. Јојкић, 
напојени „туђинским тако званим напредним идејама“, 
основали су један тајни „Одбор без пера и папира“, који 








~ о РРРУ 


636 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

је имао да мотри на рад Кнеза Михаила. За Г. Јојкића 
Милетић је алкохоличар, а Г. Владимир Јовановић лукав 
интригант — и он их оптужује да су били подстрекачи 
и морални кривци у Кнежеву убиству! Г. Јојкић је врло 
невешто само подгрејао старе клевете „дукатовачке“ и 
„устарабарске“ штампе против Уједињене Омладине Срп- 
ске, и своје оптужбе ничим озбиљним није поткрепио. 
Када неко изилази са тако великим оптужбама, треба да 
пружи нешто јаче и убедљивије од пензионарских ћа- 
скања. И Г. Владимир Јовановић је том несигурно све- 
дочанству придао сувише важности, када је на њ опширно 
одговорио у „Трибуни“ (бр. 327-328). Је 


БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА Г. СТОЈАНА НОВАКОВИЋА. — Из 
„Годишњака ХХМ Српске Књижевне Академије“ оштам- 
пана је читава једна књижица: „Стојана Новаковића би- 
блиографија 1858—1911“. Књижица има 96 страна и са- 
држи 379 нумера, наслова разних књига и чланака много- 
заслужног писца. Г. Новаковић је за педесет година рада 
на разним научним пољима оставио велика трага, и данас 
још он је један од најплоднијих и најкориснијих научаих 
радника наших. Први радови Г. Стојана Новаковића 
изишли су у земунској „Подунавци“ за 1858. Али то су мали 
преводи шеснаестогодишњег гимназиста, и први његов 
рад отпочиње 1861 у „Српском Летопису“. Високо ценећи 
заслуге Г. Новаковића, Друштво за Српски Језик и Књи- 
жевност решило је, на својој седници од 10 октобра, да 
прослави педесетогодишњицу његовог научног рада, и 
да ради тога ступи у везу са свима нашим културним 
установама. Х. 


Јован ХаџЏи-ВАСИЉЕВИЋ: ГРАД Битољ, из дела: „Кроз 
Стару Србију и Маћедонију“, из „Братства“, Београд 
1911, стр. 60, 1п 80. — Г. Хаџи Васиљевић је задржао 
стару навику да и свој и туђи, иначе обилни, материјал 
о Старој Србији и Маћедонији увек несређен и непот- 
пун износи пред читаоце. ИМ сад нам је тако дао једну 
аљкаво израђену монографију Битоља, тога тако важнога 
маћедонскога центра. Из ње се једва добија појам о Би- 
тољу као вароши у опште, као и посебно о његову зна 
чају и улози у ономе делу Маћедоније гдд је национална 
утакмица и жива и врло интересантна. Оно што су 
рекли Хан, Буе, Гопчевић и Берар остаје још увек нај- 
боље што је писано о Битољу, Ин. 











4 





БЕЛЕШКЕ. 637 








„НАЧЕЛА МОНИЗМА“. — Као 2 књига „Рационали- 
стичке Библиотеке“, коју издаје Друштво Слоболне Мисли, 
изишла је књижица Др. Ернеста Хекела, професора Уни 
версисета у Јени: „Начела монизма (1Теориски монизам. 
П Практични монизам). У књизи су, у концизним по- 
тезима, изнети модерни природњачки погледи о земљи 
и постанку живота на њој, као и схвагања етике, поли- 
тике и социологије са монистичке тачке гледишта. 


За Д. 
„СРПСКА УМЕТНОСТ НА МЕЂУНАРОДНОЈ УМЕТНИЧКОЈ Из- 
ложБи у Риму“. — Познати немачки уметнички лист 


„Оле Кипз| Шг аПе“, који изилази у Минхену, посветио 
је целу своју свеску од ! новембра ове године српској 
уметности. На корицама листе стоји: „зет асће Кипз!“, 
а унутра је чланак Г. Димитрија Митриновића: „зет- 
ћизсће КилзЕ ац! дег пштегпанопајеп Кипзаизује ипо 1 
Кош“. Уз чланак иду уметничке репродукције најглав- 
нијих скулптура Ивана Мештровића, неколико скулптура 
Ђорђа Јовановића, Томе Росандића и слика Мирка Рач- 
ког, Марка Мурата, Петра Почека и Томислама Кризмана. 


Чланак Г. Др. Ј. КАРАСЕКА О ДОСИТЕЈУ ООБРАДОВИЋУ. 
— У прашком књижевном часопигу „Ргтећеа“ (бр. 41—45) 
изишла је овећа, врло документована студија Г. Др. Јо- 
сифа Карасека „Познеј Ођгадоу1с“. Чланак је писан са 
разумевањем наше књижевности, и са симпатијама према 
Обрадовићу, кога писац назива „Српским Коменским“ и 
пореди га са чешким „будитељима“. Х. 





р. 8. Визсћап: П;ге ВаЈКапубјКег :п Мегсап: 
сепће ипа бесепуаг,, 1911, Зпескег 4 5ећгбдет, 511 
сат, 1911 стр. 55, п 80. — Ово предавање, — у коме 
ће балкански научници наћи доста материјала за исправ- 
љање, — показује како се у Немачкој све више развија 
интересовање за Балкански Проблем. Ин. 





ДРУШТВА И УСТАНОВА. 


Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Академија Дру- 
штвених Наука имала је састанак 2 септембра ове године: 
1. Приказани су стари записи, које је прикупио по горњо- 
карловачкој епикопији Г. Димитрије Николајевић-Оклоб. 
џија и поднео Академији ради публиковања. Одлучено 


~ РУДИНА 





638 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





је да се даду на оцену Г. Љубомиру Стојановићу. 
2. Приказан је спис Г. Владимира М. Николића „На- 
родне школе у Пироту и округу пиротском пре осло- 
бођења“, и одлучено је да се да на оцену Г. Др. Јовану 
Радонићу. 3. Прочитано је писмо Г. Др. Владимира Ћо- 
ровића, у коме јавља да Шејх Сејфудин еф. Кемури има 
на 100 фермана, бујурлдија, и тако даље, који се односе 
на Српски Устанак. Једну бујурлдију у оригиналу, а 
ферман и икдам у препису, Г. Ћоровић шаље уз писмо 
да их Академија прегледа. По повољној оцени Шејх 
Сајфудим целу збирку послао би Академији у преводу 
ради публиковања у Академијиним издањима. Одлучено, 
дати ове прилоге Г. Љубомиру Ковачевићу на оцену. 
Прочитано је и примљено к знању писмо Г. Др. Ста- 
ноја Станојевића да трже натраг своју расправу „Борба 
дубровачке и барске архијепископије“, која се имала 
штампати као засебно издање Академије, да би је друк- 
чије обрадио. 

Председништво Академије имала је састанак 9 сеп- 
тембра ове године: 1. По писму Г. Министра Просвете и 
Црквених Послова, којим је тражио мишљење Акаде- 
мије да ли би требало порушити препрату у манастиру 
Каленићу, одлучено је одговорити Г. Министру да се 
ова препрата може порушити. 2. Како се ни на други 
стечај за израду дела о животу и владавини Краља Ми- 
лана нико није јавио, одлучено је да се за израду овога 
дела распише опет на пет година нов стечај за награду 
од 4000 динара у сребру и да рок подношења списа 
буде 15 јун 1916 године. Награђено дело биће својина 
писца, а награда ће му се издати кад дело наштампа. 
3. Прочитано је писмо Бугарске Академије Наука од 
25 јуна ове године којим јавља да се Бугарско Књи- 
жевно Друштво прогласило 6 марта ове године у Бу- 
гарску Академију Наука, па је одлучено: честитати овај 
чин Бугарској Академији Наука, и слати јој у замену 
сва издања која су до сада слата Бугарском Књижев: 
ном Друштву. 4. Прочитан је позив Грчког Народног 
Университета на интернационални конгрес ориенталиста 
7—15 априла 1912 године, и одлучено је захвалити се 
Университету на позиву и известити га да је позив 
доцкан стигао, те због краткоће времена чланови Ака- 
демије не могу са својим радовима учестовати на кон- 
гресу. 

Председништво Академије имало је састанак 8 ок- 











Б Е лЕШК Е: 639 





тобра ове године: 1. На расписани стечај за овогодишњу 
награду до 1000 динара из Задужбине Димитрија Ста- 
менковића Академија је добила 6 радова: Духоборац: 
„Нов народ“; Драгутин Ј. Илић: „Светле слике“; Василије 
М. Петровић: „Омладина“; „Дјела“ апостола Св. Павла, 
највећег хришћанског учитеља. У интересу хришћанске 
вјере и морала у народну пјесму превео >“; Сретен Динић: 
„Највеће зло у нашем народу. Царство алкохола“; Жи- 
војин Дачић: „Како моји живе“. За референте, који ће 
ове радове оценити, Председништво је одредило Г.Г. Др. 
Јована Скерлића и Јеремију Живановића. МР. 


ЗАДУЖБИНА ИМ. М. Коларца. — 6 октобра одржан је 
годишњи помен просветном добротвору Илији М. Ко- 
ларцу, и том приликом прочитан је и штампан годишњи 
преглед рада у његовој задужбини. 

1 Примљена су у потпуна задужбинска издања, по 
препоруци референата, два дела: 

1, Милоша Р. Милошевића „Општа Културна Пе- 
дагогика“, и 2, Др. Јована Хаџи-Васиљевића „Јужна 
Стара Србија“, књ. 1., „Прешевска Област“. 

П. Одређена је само помоћ за штампање ових дела: 
1, Др. Владану Ђорђевићу за дело „Европа и Балканци“ 
књ 1. „Европа и Румунија“; 2, Ст. Новаковићу за дело 
„Двадесет година уставне владавине у Србији 1883—1903“; 
3, Андри Гавриловићу за дело „Историја српске и хрват- 
ске књижевности усменога постања“; 4, Сем ових дела, 
Одбор је и ове године дао помоћ истом књижевном пре- 
дузећу које је прошлих година потпомагао. 

Од дела која су прошле и ове године примљена у 
ред Коларчевих издања или им је новчана помоћ дата, 
угледала су света у овој години ова: 1, „Радиша“ од Јо- 
вана Миодраговића; 2, „Беседе владике Гаврила“, књ. 
П, од проте А. Илића; 3, „Белешке о Старој Србији“, 
од Тодора Станковића; 4, „Европа и Балканци“ књ. 1. 
„Европа и Румунија“, од Др. Вл. Ђорђевића. 5, „Исто- 
рија српско-хрватске књижевности“, од А. Гавриловића. 

Ш. Према оценама одређених референата нису могла 
бити примљена у ред задужбинских издања дела: „О 
јединству Срба и Хрвата“ од М. Нешића; 2, „Моногра- 
фија Хилендара“ од монаха Саве Хилендарца; 3, „Исто- 
рија ропства“, књ. |, извод из Валонова дела „Ноте 
Че Г езсјамасе дЧап5 | аппдине“ и 4, „Поука о моралу“ 
од Жила Па оа, у преводу М. Гајића. 





640 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





У. Одбијене су молбе за помоћ: 1, Јовану Ђ. Јо- 
вановићу за дело „Основи физиолошке педагогије“, јер 
га није поднео у рукопису, да би се могло дати на оцену; 
2, Уреднику школског часописа „Венца“, пошто Одбор 
не помаже излажење часописа; 3, Капетану Љуб. П. 
Љубишићу није уважена молба да му Одбор откупи из: 
вестан број књига његова дела „Шеста година српског 
устанка“, пошто је сума одређена на помагање књижев- 
ности за ову годину већ била заузета. 


У. С обзиром на то што је на штампање раније 
примљених дела заузета била у овој години цела, а у 
наредној 1911/12 готово цела сума, одређена на пома- 
гање књижевности ; враћена су писцима — јер нису могла 
бити увршћена у задужбинска издања, нити добити помоћ 
за штампање — ова дела: 1, „Наши поморци“ (свршетак 
дела) од Б. Ђаје; 2, „Опо уаа15“, роман Х. Сјенкијевића 
у преводу Л. Кнежевића; 3, „Рат“, превод капетана Ћи- 
рића; 4, „Аграрна политика“ од Евг. Филиповића, у пре- 
воду М. Зебића и Д. Данића. 


МТ. У референата су на оцени дела: 1, „Песме о 
Краљевићу Марку“ и 2, „Ђорђе Јовановић вајар“, од Бо: 
жидара Николајевића. 


Пада у очи, у главном, слаб избор издаваних или 
награђених дела. Добра дела награђују се по изузетку, 
а у већини случајева награђују се дела писаца без вред. 
ности, која се не читају и од којих слабо ко има какве 
користи. Књижевни критеријум при награђивању дела 
у опште врло је спуштен; у сваком случају у одбору 
Коларчеве Задужбине владају застарели појмови о књи-“ 
жевности, и од свега тога великог новца слаба је корист. 
Треба упоредити само шта све Српска Књижевна За- 
друга ради са далеко мањим новчаним средствима ! 

Финансијски биланс Коларчеве Задужбине далеко је 
бољи но књижевни биланс. Задужбина има имаовину 
од 2,938.633 динара, (2.698.4383 фонд за Универзитет, и 
240.149 фонд за књижевност). Годишњи приход био је 
136.325 динара. На књижевна издања утрошено је 8.459 
динара. Ка 


6 
| 
ђ 
| 
|| 
, 





Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ 





(ТАНА АЕК И 
КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 
Књига ХХУП, БРОЈ 9. — 1 НОВЕМБАР 1911. 


ПАОА ИСАТИ ЈЕ ТОМИ. 


| 


— Оташу, Радоња, Милице, устајте!... повика се- 
дамдесетогодишњи Црногорац, Машут Цуца, будећи своју 
успавану чељад у једној убогој которској крчми, у чијој 
сниској спаваоници више од десет кревета, склептаних 
којекако а од којекаквих штица, начетало се све један до 
другога по два конагџије у свакоме. 

Хркање читаве двије поспале десечарије приморских 
и црногорских сељака, задах од испаравања мокре обуће 
и одијела, која се око једне старе и нахерене фурунетине 
још од синоћ суше, хапа од дувана и дисања толиких 
полијегалих тјелеса, лотиња од влажних зидова и непо- 
пођеног пода и просутог пића по њему; и тешка воња 
из полузатвореног подрума у коме се чујаху путнички 
коњи ђе гризу 306 и сијено, — испуњаваше сиротињу 
ове бедне преноћионице. 

Откако зна за се, Машута није никад сунце у по- 
стељи затекло, нити пак он његову свјетлу дгрију сањив 
дочекао. Ха зора бијела, он на ноге, па за посао. И ако 
У 41 


Н 


"7 ПРИ > 





642 СРпски Књижевни Гласник. 


—— 





је тмурно вријеме потоње јесени, кад се по облачном 
небу и мећавом задимљеном ваздуху, без сата, кога 
Машут никад у својим рукама ни видио није, не зна 
која су доба, ипак је старац, по навици, пробуђен у часу 
као и свако јутро, и знао и нагонски осјетио да је то 
час диобе зоре од праскозорја. 

Протрљавши очи и прекрстивши се, Машут дохита 
торбу припртњачу што му је ноћес под главом умјесто 
сваког јастука служила, и из ње од полуокамењене фру- 
ментиновице одломи један залогајац, те предувани на- 
ште срца, умјесто причешћа, па затим начокрња крџом 
своју нераздвојну лулу гњиловачу, и закурњави димовима 
и варницама као да неко под њим какав прикривен и 
још несагњио свосве буњак кришом и тренимице упали. 

И тако једнако, пушећи и отпухујући, стрљао је 
глибаве и већ осушене чарапе и обојке, обуо их, обуо 
и неке трањетке од полуиспријечаних опанчина, обукао 
половну гуњину, опасао пусат и задио оружје, и, с вре- 
мена на вријеме, не престајао звати и подвикивати 
дружину: Е 

— Дижите се, неваљала војско, да грабимо за ра- 
није, нећемо ли скапулат !... 

И тек кад и последњи кукац на докољеницама за- 
копча, иза његових леђа се, а из истог одра из ког се 
и он дигао, промешкољи нешто под грубим бијељем и 
пребаченом струком по бијељу; мало па не би, док се 
испод тог и таког покривача помоли чупава и гарава 
глава приспјеле и набрекле горштакиње, Машутове кћери. 
Она се прокрће, зијевну, погледа уоколо: да нема и још 
људи од јабане да су се дигли, и кад виђе да, сем ћака, 
нема никога будна више ту, одбаци без снебивања по- 
криваче са себе, скиде се с кревета, и исправи и про- 
теже; а њена дуга, усправна и витка прилика изви се, 
као дуга, до под сами таван, у који она својом забрадом 
и тјеменом таче. Није јој се било много мучити око обла- 
чења, јер она, синоћ при лијегању, осим капице, зубуна 
и опанака, од стида пред толико непознатих лица, није 











Под СНИЈЕГОМ. 643 





ништа са себе скидала, но је легла баш онако под свим 
кботулама и јакетом. Колико би се прекрстио, била је 
готова; па притрча до једног барела воде у буџаку при 
прољевачи, насу воде у маштрофу, те прво посу оцу да 
се умије, па се затим уми и сама. 

Тек кад је, ово ваљда десети пут, стари Машут за- 
бобоњио, као Старина Новак из Клисуре, и учинио срклет 
на момке, једва су се Радоња, син Машутов, и Оташ, зет 
му (ако Бог хћедне!), наканили, да се, и још уморни, 
неиспавани и сањиви, раставе са оним, истина староза- 
вјетским, али не мање пријатним и загријаним логама. 
Елем, како-тако и њих се двојица дигоше, умише, растри- 
језнише и одоше наређивати. 

Очекујући их док се обуку и удесе и док Милица 
спремаше торбе и што за пут треба, Машут приђе к је- 
дином уском и ниском и добро запатаном прозорчићу, 
на коме једва кроз једну половину једно испуцало стакло 
пропушташе нешто мало јектичаве свјетлости споља, док 
му се она друга половина црњаше, залијепљена мавеним 
и непрозмрним картоном, који ту попуњаваше празнину 
избијене стаклене парчади. Старац се наквири на онај 
стаклени дио, зачанга ноктом па онда рашчисти задлан- 
ком накупљену пару по њему, и загледа се кроза њ 
надвд. Загледа се,... загледа; и, чим сагледа зори тре- 
павице — ледене, влажне и чекињасте, а не рујнеи 
цвјетасте, —- не би му мило. Па ослушну,... ослушну; и, 
чим чу и разабра потмуо и злослут вијук помамне вје- 
трине што се озго с ловћенског врха сурва и утопи у 
узбуркане валове модрога Которског Залива, лецну сеи 
нешто га уледи по срчаницима, као да га ко с најцрњим 
хабером Изнебуши. 

Окренувши се дружини, превали по њој брижним 
погледом, заврће главом, и на понсван фијук планинске 
буре што из црногорских гудура допираше, јекну као 
да га ко ножем збанда: — А-ох!... 

— Шта ти је, чоче2г! Шта си напода јаокат ју- 
„трос на уранак брез невоље ничесове» Јаох душма- 

41% 





| 
у 
| 
| 
% 





644 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





нину!.. осијече се на њ Радоња, момчина у најбољем 
напону. 

— Како, чоче, шта је! Шта нијерг Ево поглај, ка' 
се зацрњело уз оне ђаоље странчине — џомбосале се 
да-бог-да! А одозгара, од ловћенске капе, стругнула ме- 
ћава а ударило бријеме, ка' никад. Сами ни Бог — фа- 
лимо га! — може помоћ' данаске, да предеремо оно по- 
метеничко ждријело на Крстац. Но похитајте, соколови, 
да измичемо што приђе, док ни није слом пука' данас 
мимо браћу !... Тако кричаше искусна старина, не могући 
се скрасити на једном мјесту, но једнако чепукајући по 
оном жалосном језичку од празног простора између два 
реда кревета, ђа повирујући на прозор, а ђа на кутња 
врата, и једнако оОхкајући и курњавећи на чибук. 

Као по команди, и Радоња и Милица и Оташ, њен 
вјереник. повирише на полуотшкринута врага и задри- 
јеше очима уз Которске Стране, к небу и својим брдима. 
А тамо им се указа дебела црњавина холује, студен љуте 
у дубоке јесени, језа стања пред којим су, тако да све 
троје у један мах структуше на се, притворивши врата, 
а неки их злослут, кобан, леден предосјећај проже све 
саврх главе до дно петних живаца. 

— Шта је, да је; како је, тако је, реда ни је на- 
прије"... зађе Радоња. 

— Реда ваистину... додадоше Оташ и Милица јед- 
ногрлице. 

— Е, кад ни друге није, а оно наприје'! И помози, 
Јаки, нејакоме!... грашну се, као да би хтио да охрабри 
и себе а своје млађе, и чисто се стидећи за први страх, 
стари Машут. Па би готов, те утрпи торбу, огрну струку, 
па дпучи први к вратима, довикнувши с прага: 

— Збогом, ко остаје!... 

— У добри час и сретан ви пут!.,. одазваше му се 
два-три, на његову грају и вардању пробуђена, гласа из 
кревета, који, у оној полутами, више личише на турске 
гробове но на људске одрове. 

Оташ и Радоња огрнуше кабанице и упртише торбе, 








Под СнијЕГОМ. 645 








а Милица пригрну струку и објеси обрамницу о десно 
раме, па, све једно за другим по реду и старешинству. 
кренуше за старим Машутом. 

Вична на такве појаве, дебела, куљата, крошња- 
ста, масна, неиспавана, буновна и подбула, крчмарица 
обре се преда њих, као да из оне фурунчине, и из 
недогорелих главана и нагомиланог пепела, пониче. Тр- 
љајући низ грдно заобљене бокове својим надувеним 
рукама и неопраним шакама, ксје и по својој форми и 
по брадавицама на љесици ни на што више не личаху 
но на надувеног жапца и жабу крекетушу у локвању, 
испријечи им се на праг, пред сами излазак: те, гледа- 
јући Машута право у очи и уз кисио и полуозбиљан 
осмејак, с неким нарочитим правом очекиваше своје на- 
рочито право. 

Машут би је и одгурнуо и прошао, а да му ни на 
ум не пане: шта јој је ни шта то она од њега жели и 
захтијева. Та зар их је он мало у својој колиби у Цу- 
цама и дочекао на конак и угостио, па им и вечеру и 
брашњеник за пута дао, а да за то никоме ни приби- 
јене паре није узео, па ни помислио да узме! Али, Оташ, 
коме то није првина да по „јеропинскијем“ градовима 
и великоградским „локандама“ ноћива, оОверчи шта је, 
па се брже-боље уплека између избезумљеног Машута 
и још избезумљеније крчмарице, извади новчаник из 
џепа од свитне гуњине, па ће, осмјехујући се: 

— Е, газдарице, хај да се кусурамо. Шта ти ду- 
гујемо 2... 

— А, донке, Мајке ви бож'е, то ви и сами знате 
прелијепо. Огрија и луминација за четворо — четири ше- 
стице; конак за четворо — четири, то су осам; четири 
пјата супе — осам шестицах, то су свега шесн ес шести- 
цах ; вечерали сте из вашије торбицах, а ја сам ви само 
пјате позајмиле, те ћете ми платит за њих једну ше- 
стицу — то је седамнес; и попили сте за коруну вина 
и за по ње каве и за другу ракије, то су дванаес ше- 


по | 





~ 


њи 


646 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 








стицах и по. Сувише онијех седамн ес, то ви чини у све 
три фиорина мање пет соладах... 

Машут зину, и чисто не свјерова својим ушима: 
та за три фиорина би у Цуцама најбољу намљечку 
купио! Оташ, да би претекао сваку непријатност, брже- 
боље преброји означени новац и сручи га крчмарици на 
гојнати јој задланак, шалећи се: 

— Ево на, газдарице. Ти нама наше, ми теби твоје. 
Чист рачун, дуга љубав. И збогом |... 

–- Био ви средњи пут! ИМ да-бог-да да с и јопет 
у здрављу видимо!.. прихвати задовољна крчмарица, 
мијешајући палцем на задланку добијену зараду и пра- 
тећи путнике равнодушним погледом, све док се не из- 
губише за први рогаљ од криве, тијесне, глибаве, сред- 
њевековне улице которске. 


| 


Прво Матуш, па за њим сустопице Оташ, за овим 
Радоња а за Радоњом Милица, огрнути неко у струкеа 
неко у сукнене кабанице, за тили час прегазише Црно- 
горски Пазар пред бедемима, латише се ломних и на- 
токљених Которских Страна, и стадоше се пети уза њих 
с камена. на камен, с подзиде на подзиду, са завојице 
на завојицу, све ближе и ближе к небу и облаку и сво. 
јој поднебесној и облачној постојбини. 


Не одмакоше ни двјеста корака уза страну, а до- 


чека их снијег прво опанчар, па чарапар, па до чланака, 
па уз голијени, док најпослије не упренташе у цијелац 
до кољена па и изнад њега. МИ што они даље и више 
навише, то све стрменитија коса, то све хладнији ваздух, 
то све жешћи вјетар, то све дубљи снијег и то све не: 
проходнији и тежи пут. Нико прије њих, од ноћас откако 
је запао снијег, не прошао туда, те пртине ниђе ни за 
длаку. 

Ишли су, пели се и гацали непрокрчен снијег, спрва 
као и обично: лако и брзо; доцније и што више и на- 
више све слабије, спорије и заморније. Страна наузсбр 





а 5 





Под СНИЈЕГОМ. 647 








као уз длан, сами камен станац, провалијаст, ломивра- 
тица. Вријеме да не може горе: и снијег и киша, и смр- 
зао и засјера, и намети и поледица — све уједно. А по- 
врху пут тврд и ломан, завојичаст, скакаласт, ногосто- 
пица, ишчоротан поточинама и затрпан наметима — да 
човјек подезвија! 

Гледајући озго саврх Страна, с Крсца, тамо ђе се 
гиздава Бока са сестром близанком Црном Гором грлии 
дијели, море и которску јаму под собом, рекао би да би 
их каменом кришком дотурио; и басташну ђетићу више 
од по сата хода не треба између „збогом!“ на Крсцу и 
„помага бог“ у Котору. Али док би се испузао уз над- 
несене стране од Котора до на Крстац, на црногорску 
границу, мало су и три најдебља сата најваљастијем ђипцу, 
и то у најљепше доба прољећа. А колико ли тек треба 
јутрос овој четворици, а на овако газапу божјем 

Али сви јади на страну — и рђаво вријеме, и грдан 
пут, и узбрдица и замор, и све, при невољи и опасно- 
стима које их на крстачком ждријелу, том пометеничком 
гркљану црногорског камењара, очекују. Онолико мра- 
морје, од памтивијека до данас побјено и разбацано по 
њему, прича с ужасом о црном удесу оних који се 
хоћеш-нећеш наканише да га по злу времену, уз позну 


"јесен или уз рану зиму, прегазе и прођу. При промисли, 


да је и њих судбина у тефтер тих несрећника замрчила, 
старом Машуту се стаде хладити око срца и трнути по 
утробицама; Оташу се свака длака на глави накостри- 
јеши; Радоњу подиђе некаква језа и дрхтавица уза сву 
кожу и дамаре; Милици се нешто стеже у гуши, и, да 
час прије не издуши и не прекипје у сузама на очи, чини 
јој се да је шћаше задушити; а све их обујми некаква 
црна слутња и потајна страва, као невине и немоћне тр- 
говце кад у пљачкашку бусију изненадно загрентају, и 
као кад је што коме пред главом. Нити могу напријед, 
нити им има пута натраг — те напријед по-што по-то. 

Из мањих сметова загазише у веће, а из већихиу 





648 х Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


и“ 





још веће, из невоље у невољу; с недаће у недаћу, са зла 
на горе. 

Стари Матуш хукну, призва Бога у помоћ, и, више 
се уздајући у њ и у свој стари талик но у своју ста- 
рачку и у увелико изнемоглу снагу, продужи и даље ју. 
начки и охрабренички првачити. Дружина му, снажна и 
загријана младошћу, и не помишљајући да ће им икаква 
друга сила притећи у помоћ ако своје властите не буду 
имали довољно, слијеђаху старину с уобичајним пошто- 
вањем, као ждралови свога првијенца. 

| | Већ бијаху прегазили двије трећине ломних стран- 
| чина, кад их дочека, поред засутог пута, један грдан 
цикуљ, са горње три стране бубрежаст а с доње пећи- 
наст, тако да је на његовим самарастим леђима читав 
стог снијежног намета био насио, док је вјетар у његову 
припећку и испред њега био помео и остругао и по- 
сљедњу труњку и голу земљу указао. Ту, у том припећку, 
у завјетрини и сухоти, застадоше путници, одахнуше, и, 
нијеми као и оно стијење око њих, у црне се погрузише 
мисли. И, док Оташ и Радоња отресаху снијег и лед са 
| залеђених брка и огртача, а Милица, табанајући од сту- 
| дени на једном мјесту, духаше у отепале и презебле 
| прсти, дотле се Машут припе на један бубуљ, и, закла- 
| 





њајући очи струком да му их мећава прхутљавцем не 
заспе, оде посматрати испод руке навише уз брдо: шта 
се тамо ради. 

А горе не видиш ништа но што се црни и дими. 
Сутонуле у облак црногорске громаде нападала дивља 
вјетрина, те, као каква крволочна хаждаја, разбацује и 
ковитла око себе мразовите облачне грдосије, звижди и 
јауче, лиже својом бјесовитом језичином уз кланце, низ 
кланце; и коси и носи што-год на путу дочепа. жас-по 
се утајга, као курјак у засједи, али само зато да још 
манитије понови своју необуздану помам. Надошле по- 
точине и извори, па се ломећи деру низа стране, и, 
мутни и запенушени, носе дрвље и камење; сложили се 
с мећавом, па се схуком и буком, праском и ломљавом, 








~> 


Под СНИЈЕГОМ. 649 


урвавају у ништа неманито море под Котором, пре- 
кладајући се ваљда: ко од кога више жртава помори 
и више зулума потвори. Настао бој међу стихијама: 
црногорска мећава и бујице шћеле би да камењем са 
својих планина затрпају дубине морске, а модри Јадран 
се опет зајогунио, па напрегао све своје подмукле силе 
да својим страховитим таласима праисконске лолије и 
брда над собом поткопа, прождере и у своју незајазну 
утробу сахрани. ИМ не знаш, које је луђе од кога: море 
од гора, или горе од мора. А казао би, да се крши пре- 
тапају у валове, а валови претварају у крше, и да брда 
одскачу од својих темељишта као надригли бакови од 
клупчета змија на ледини. 

— Аох, погибије и зла ни додига јутрос!... јекну 
то по стоти пут откако се прихватио Которских Страна, 


. Машут, скинувши се с бубуља и преваљујући мутан и 


тужан поглед преко сина, шћери и зета. — А да не из- 


" нијесмо ти га кости ми данаске живи уз Крстац, ма ви 


бож'а вјера, не! Куђ ли ћемо, на коју ли странуг Да 
идемо наприје, нећемо без у за' час наш; да се врћемо. 
немамо куђ; да чекамо о ден, живе ће не вуци разнијет' 
па ни се, смрзнутијема, неће бастат' ни замијенит'. Никуђ 
мајци, никуђ у ђевере!... 

— Наприје, чоче, па таман што ни Бог да... Ни- 
јесмо се ни ми на цркву камењем бацали, па дако не 
Бог не каштига мимо браћу. А ко од стра' мре, за душу 
му се фуњају... грашнуше се момци; па један мимо дру- 
гога јурнуше напријед у снијег кроз маглу и мећаву, и 
дочепавши један остарелог Машута, а други полупремрз- 
нуту Милицу испод рука. и крчећи им пртину, разбија- 
јући грудима испред себе снијежне намете, неђе колико 
стог, а неђе бога ми колико и колеба. 

Дан већ пукао увелико, али дан као тежак боле- 
стан, пепељасто наличје од багренице правога дана, дан 
са бијелом на зеници ослијепелог сунца, дан гробова и 
тавница, дан уништења и смрти. 

(Наставиће се). 
Невисињски. 


. ; 





НУМА РУМЕСТАН. 


ХШ 
ШАМБЕРИСКИ ГОВОР. 


Хитро, као ласта ла...а...ка, 
Винућу се пут обла...а...ка... 


Својим пискавим гласом, који је јутрос одјекивао 
звонко и весело, утегнута у огртач најновијег кроја, са 
капуљачом од плаве свиле, која је била таман за њен 
шеширић, обавијен дугим, густим велом, мала Башелри 
је певала пред огледалом, закопчавајући рукавице. Обу- 
чена за излет, ова обешеница је мирисала на свежу то- 
алету и нову, укусну хаљину, која је била у супротности 
са нередом хотелске собе, где су остатци јучерање ве- 
чере били разбацани по столу, међу тантузима, картама, 
свећама, поред ненамештене постеље и једне велике каде, 
која је била пуна чувене арвијарске сурутке, тога не- 
надмашног средства за умирење живаца и неговање коже 
бањских дама. Доле су је чекала упрегнута отворена 
кола, чији коњи нестрпљиво су звецкали прапорцима, и 


читава чета младих јахача, који су крстарили пред хо- 
телом. 


Баш кад је била сасвим готова, неко закуца на врата. 
— Слободно !... 


Руместан уђе, врло узбуђен, и пружи јој један ве- 
лики завој: 


— Ево, госпођице... Но, читајте... читајте... 
















> " Ф “+ а зван уво рт. У и. ~ 





Нума РУМЕСТАН. 651 





То је био њен ангажман за Оперу: на пет година, 
са захтеваном платом, штампањем имена крупним сло- 
вима, — све што је тражила. Пошто га је прочитала, 
члан по члан, хладно к одмерено, све до здепастог Ка- 
дајаковог потписа, она онда, али тек онда, приђе мини- 
стру, и, задижући свој вео, који је већ била навукла 
због прашине, приљуби се уза њ, са пруженим руменим 
уснама : - 

— Ви сте тако добри.... ја вас волим... 

То је било довољно да наш државник заборави на 
све непријатности које ће му причинити овај ангажман. 
Али он се ипак савлада, и остаде непомичан, озбиљан 
и хладан као стена. 

— А сад, ја сам одржао своју реч, и повлачим се... 
нећу да ометам ваш излет... 

— Мој излет2... Ах, да, збиља... Идемо у Бајаров 
Замак. 

И пребацујући му обе руке преко рамена, умиљато: 

— И ви ћете с нама... Хоћете... Хоћете... 

Она му је додиривала лице својим дугим, густим 
трепавицама, и грицкала је, неосетно, својим зубићима 
његову класичну браду. 

— Са овим младићима... То је немогућно... Шта вам 
пада на памет:!... 

— Какви младићи!... Марим ја за младиће... Ја их 
напуштам... Мама ће их известити... (О, они су већ на- 
викли на то... Чујеш, мама» 

— Ево, идем, одговори Г-ђа Башелри, која се у 
суседној соби мучила, с ногом на столици, да навуче 
тесне штофане ципеле преко својих црвених чарапа. Она 
се дубоко поклони пред министром, као некад на по- 
зорници Бордовских Лудорија, и похита доле, да отпу- 
сти господу. : 

— Задржи једног коња за Бомпара... Ион ће с нама, 
довикну јој мала; и, дирнут овом пажњом, Нума се топио 
од милине слушајући како се сва ова бујна младеж, 
која му је толико пута мрцварила срце топотом својих 


652 Српски Књижевни Гласник. 





коња, сада разилази полако, покуњеног носа, док он 
грли ову лепу девојку. 

— Идите брзо, обуците се... Једва чекам да се 
кренемо. 

Какво радознало узбуђење у хотелу, какво тискање 
иза шалона, кад гости дознадоше да министар учествује 
на излету у Бајарев Замак, кад угледаше његов широки, 
бели прсник, и панаму која је сенчила његов римски 
профил, како се шире у отвореним колима, преко пута 
певачице. Напослетку, као што је говорио отац Оли- 
виери, који је дугим путовањем био огуглао на многе 
ствари, чега ту има ружног, зар није и мајка с њима, 
и зар, молим вас, Бајаров Замак, историјски споменик, не 
спада у министрову надлежностг Не будимо, забога, тако 
нетрпљиви, нарочито према људима који посвећују свој 
живот одбрани спасоносних начела и наше свете вере. 

— Бомпара још нема, шта је с њим» гунђао је Ру- 
местан, нестрпљив што мора да чека овде пред хотелом, 
под унакрсном ватром свих ових погледа који су одозго 
били уперени на њега упркос платненог крова. 

На једном прозору првог спрата, појави се нешто 
чудно, нешто бело, округло, необично, и довикну му 
својим нагласком негдашњег черкеског поглавице: 

— Крећите ви... ја ћу вас стићи. 

Као да су чекале само овај знак, обадве мазге, 
мршавог врата али чврстих ногу, кренуше се звецкајући 
својим путничким прапорцима, протрчаше у касу кроз 
парк и минуше поред купалишне зграде. | 

— Чувај! чувај! 

Престрављени шетачи, носиљке, склањају се нагло 
с пута; женска послуга, с великим џеповима на кецељи, 
пуним ситног новца и разнобојних купона, помаља се 
на вратима од трема; трљачи, голи-голцати као Бедуини, 
под својим вуненим чаршавима, извирују до пола на сте- 
пеницама које воде у собе с паром; дворане за удисање 
размичу своје плаве засторе: сви желе да виде у колима 
министра и певачицу; али они су већ одмакли далеко,“ 








Нума РУМЕСТАН. 653 
завитлани у највећем трку, кроз вијугаве, стрме и мрачне 
арвијарске уличице, преко добро набијеног, оштрог 
шљунка, избразданог сумпором и кремењем, од кога су 
кола одскакала сипајући варнице, тако да су све играле 
пред очима ниске, опале кућице, а на прозорима где 
су висиле таблице, на праговима дућана пуних окова- 
них штапова, сунцобрана, планинских ципела, кречног 
камења, разних руда, биљура и других бањских мами- 
пара, указивале су се главе које скидају шешир и кла- 
њају се видећи министра. И гушавци га чак познају, и 
они поздрављају својим блесавим, крештавим смејањем 
поглавара француских универзитета, док обе госпе, врло 
горде, седе према њему круто и достојанствено, свесне 
части коју су доживеле. Оне се открављују тек пошто 
су кола изишла из Арвијара, на лепом друму за Пон- 
чару, док мазге фркћу одмарајући се у подножју Треј- 
ске Куле, где је Бомпар одредио да се састану. 

Време пролази, "нема Бомпара. Знају да је добар 
јахач; толико се пута тиме хвалио. Чуде се, и љуте, 
нарочито Нума, који једва чека да далеко одмакне 
овим белим, равним друмом, коме, изгледа, нема краја, 
да што дубље зађе у овај дан, који се пред њим отвара 
као нов живот, пун наде и доживљаја. Најзад, из јед- 
ног облака прашине, одакле се чуо један задијан, пре- 
стрављен глас: „Стој!.. псс... стој!... псс...“, испаде Бом- 
парова глава, на којој је био натучен један шлем од 
плута, покривен белим платном, као неки гњурачки апа- 
рат, који се употребљава у индијској енглеској војсци, и 
који је јужњак понео да би увеличао и драматизовао 
свој пут, остављајући трговца са шеширима у уверењу 
да путује за Бомбај или Калкуту. 

— Стиже ли, скањерало! 

Бомпар затресе главом, правећи трагично лице. Оче- 
видно, нешто се било догодило при поласку, и Черкез 
је хотелској послузи морао дати жалостан појам о својој 
равнотежи, јер су му рукави и леђа били покривени ши- 
роким залогама од прашине. 








“у “.,) "У" "па ћу м"тт"е"љллл л „о 


654 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





— Рђаво кљусе, рече он поздрављајући даме, и кола 
се опет кренуше даље; рђаво кљусе, али ја сам га 
укротио. 

Тако укротио да сад та чудна марва није више 
хтела да крочи даље, тапкајући и обрћући се у месту 
као брљива мачка, упркос свих јахачевих напора. Кола 
су већ била далеко одмакла. 

— Бомпаре, идеш лиг... 

— Терајте ви даље... ја ћу вас стићи... довикну им 
он опет својим најдубљим марсељским басом; затим 
очајно ману руком, и у бесном галопу одјури натраг у 
Арвијар. Они сви помислише: „Мора да је нешто забо- 
равио“, и више нису ни водили рачуна о њему. 

Друм се сада пео уза страну, широк француски друм, 
засађен орасима са стране; с лева су се степенасто ди- 
зале шуме од кестења им борја, с десна пукли у недо- 
глед пространи обронци, који се спуштају у долину, — где 
се виде села натрпана по јаругама, — косе преко којих 
се шире виногради, њиве, кукурузи, дудово и бадемово 
дрвеће, и бљештави сагови жуковине, чије је семење, пу- 
цајући од жеге, непрестано трептало и преливало се, 
као да је цело тле био обузео пламен. Могло се веро- 
вати да је тамо одиста пожар, јер ова заглушина, ова 
врела јара као да није долазила од сунца, које се једва 
видело, сакривено иза густог вела, него од зажарених 
испарења, из земље, тако да су они завидно погледали 
на свежи Глезен и његов снежни врх, који су, изгледало 
је, могли додирнути врхом својих сунцобрана. 

Руместан се није сећао ни једног предела који би 
се могао поредити са овим, не, чак ни у својој драгој 
Прованси; чинило му се да нико није срећнији од њега. 
Никаквих брига, и нимало гриже савести. Његова верна 
жена, пуна поверења у њега, жељно очекивано дете, 
Бушеровљево предсказање о Хортензији, ужасан утисак 
који ће произвести појава Кадајаковог указа у званичном 
листу, ништа више није постојало за њега. Цела његова 
судбина лежала је у овој лепој девојци, у чијим су се 








Нума РУМЕСТАН. 655 





очима огледале његове очи, чија је колена стезао својим 
коленима, и која му је певала, држећи га за руке, испод зе- 
фирно-плавог вела кроз који се руменило њено свеже лице: 


Сада љубав нама нуди рај, 
Похитајмо кроз зелени гај... 


Док су они летели као ношени ветром, друм се 
пео све више, и предео се нагло ширио пружајући им 
призор огромне полукружне равнице: језера, села, брда 
која су поступно мењала боју губећи се у даљини; то 
је већ наступала Савојска. 

— Како је дивно! Како је величанствено! узвикивала 
је певачица; а он је тихо одговарао: 

— Како вас волим! 

На последњој окуци, Бомпар их још једном стиже, 
али идући пешице, беднога изгледа, и водећи свога коња 
за узду. 

— Ово је нека чудна животиња... рече он, не упу- 
штајући се у даља објашњења; а кад се даме стадоше 
распитивати да није пао: 

— О не... Само сам позледио моју стару рану. 

Зар је он рањен Гдег... Кадг... О томе досад није 
никад говорио; али код Бомпара је требало бити спре- 
ман на свако изненађење. Он се попе у кола, а његовог 
врло смиреног коња привезаше лепо остраг, и упутише 
се у Бајаров Замак, чије су се две бедно обновљене куле 
· са малим стражарама виделе у даљини, на једној заравни. 

Једна служавка изиђе пред њих, лукава планинка 
која је била у служби код старог свештеника, негдаш- 
њег капелана околних парохија, који станује у Бајаро- 
вом Замку, с тим да туристима допушта слободан при- 
ступ. Чим се укаже каква посета, духовник се достојан- 
ствено повлачи у своју собу, сем ако нису у питању 
какве високе личности; али министар се добро чувао да 
на овако шареном излету каже своје титуле, и тако, чу- 
варка им показа као простим посетиоцима, певајући своје 
напамет научене фразе, шта је све остало од старог замка 


Ба _ 


о ДР а у 


656 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





Витеза без страха и мане,! док је кочијаш скидао с кола 
доручак под једну сеницу у малом врту. 


— Овде видите стару капелу, где се племенити витез 
сваког јутра и вечера.. Молим госпође и господу да 
обрате пажњу на дебљину зидова. 


Они нису обраћали пажњу ни на шта. Било је мрачно, 
те су се спотицали преко камења од рушевина, до кога 
је једва допирала светлост са једне мазгале, кроз коју 
су се видели балвани од крова једног сењака. Нума је 
држао под руку своју малу, и витез Бајар и његова „пре. 
часна мајка, Госпођа Јелена Алеманска“ били су му де- 
вета брига. Овај задах старудија био им је несносан; и 
кад госпођа Башелри, да би чула какав је одјек кујин- 
ских сводова, запева најновију песму свога мужа, сасвим 
раскалашну : 70 ми је од шаше... Шшо ми је од маме... 
нико се због тога не узбуни; на против. 


Али напољу, за време доручка који је био постав- 
љен на једном гломазном каменом столу, кад је прва 
глад била утољена, свечана тишина која је владала око 
њих, Грезиводанска долина, Ле Бож, мрки огранци Ве- 
лике Шартрезе, и супротност између те велелепне при“ 
роде и малог, степенастог воћњака у коме је живео 
овај стари пустињак, сав предан Богу, својим пчелама и 
лалама, испуни их полако неким озбиљним, благим осе- 
ћањем, које је готово прелазило у побожност. При крају 
јела, министар поче говорити, загледајући час-по у пу- 
товођу да освежи памћење, о Бајару, о „његовој јадној 
госпи мајци која је нежно проливала сузе“, онога дана 
кад је дете полазило за Шамбери, као паж код Савој 
ског војводе, разигравајући свога малог парипа пред се- 
верном капијом, баш на истом месту где се сада све- 
чано протезала танка сенка велике куле, као авет ста- 
рога порушеног замка. 


1 Пјер Терај де Бајар, прослављени француски јунак, војско- 
вођа у ратовима Карла УШ, Луја ХП а Франсоа [, назван Вшфез без 
спрата и мане; погинуо 1524. | Пр. 





~ рн иови 
РР 
ЗЕУ 


; 
| 
" 
и 
| 
| 
ј 





Нума РУМЕСТАН. 657 





И Нума им је, падајући све више у ватру, читао 
лепе речи које је Госпођа Јелена упутила сину при ра- 
станку: „Пјере, сине мој, препоручујем ти да изнад свега 
другог, волиш Бога, њега да се бојиш и њему да слу- 
жиш, и да га ничим не увредиш, колико ти је то у 
власти“. Стојећи на заравни пред замком, са широким 
гестом који је ишао чак до Шамбериа: 

— Овако треба говорити деци, овако би требали 
сви родитељи, сви учитељи .. 

Он одједном застаде и лупи се по челу: 

— Мој говор!... Па то је мој говор... Нашао сам 
га... Сјајно! Бајаров Замак, једна месна легенда... Већ 
петнаест дана како тражим... А ево га! 

— То је право провиђење, узвикну задивљено Г-ђа 
Башелри, налазећи при свем том да је крај доручка при- 
лично туробан... Какав човек! Какав човек ! 

И мала је изгледала врло одушевљена; али зане- 
сени Нума није више обраћао пажњу на њих. У њему 
се био пробудио беседник: све му је врило у глави иу 
грудима, и, сав обузет својом мишљу: 

—- Лепо би било, рече он обзирући се око себе, лепо 
би било датирати ствар из Бајаровог Замка... 

— Ако господин адвокат жели да пише на миру.. 

— (О, само да бацим неколико бележака... Ви допу- 
штате, госпође... Док ви попијете кафу... ја ћу бити готов.. 
Само да бих мирне савести могао ставити датум. 

Чуварка га одведе у једну малу старинску собу у 
приземљу, чији је кубасто заобљени свод још покази- 
вао трагове од позлате, и за коју се тврди да се у њој 
Бајар молио Богу. као што се пространа побочна соба, 
у којој има велики сеоски кревет са небом и плавим чо- 
јаним завесама, показује као витезова соба за спавање. 

Било је пријатно писати између ових дебелих зи- 
дова који нису пропуштали тешку оморину с поља, иза 
отшкринутих стаклених врата кроз која је падао млаз 
светлости на хартију и допирао мирис из малог воћњака. 

У почетку, беседниково перо није стизало да прати 

| 42 


658 Српски Књижевни ГлаАСНиИК. 





бујни полет мисли; фразе су му падале главачке на хар- 
тију, као киша, јужњачке адвокатске фразе, отрцане али. 
речите, безбојне али одишући неким пригушеним жаром 
и бацајући час-по варнице, као растопљен метал. Од- 
једном, он застаде, не налазећи више ни речи, замо- 
рен путовањем и доручком, који му се пео у главу. 
Он онда устаде, и поче шетати кроз обадве собе, гово- 
рећи гласно, распаљујући се, ослушкујући бат својих ко- 
рака који су одјекивали, као да су то кораци витезо- 
вог духа, и седе опет за сто, не могући да напише ни 
реда... Све се обртало око њега: бело окречени зидови, 
и онај успављујући млаз светлости. До ушију му допре 
звек тањира и гласан смех у врту, негде далеко, врло 
далеко, и он најзад утону у дубок сан, с носем на своме 
концепту. 


.„Силан тресак грома трже га и усправи. Откад он 
| то лежиг Мало бунован, он изиђе у пуст и миран врт. 
| Јак мирис лала испуњавао је ваздух. У празној сеници 
| зујале су тромо зоље око улепљених шампањских чаша 
| и шећера у кафеним шољама, које је планинка по- 
| лако склањала са стола, обузета нерасудним страхом као 
животиња пред буру, и крстећи се кад год би сенула 
муња. Она саопшти Нуми да је госпођица после доручка 
| добила јаку главобољу, и да ју је она одвела у Бајарову 
| собу да мало одспава, затварајући полако врата да не би 
| узнемирила господина у раду. Оно друго двоје, дебела 
! госпа и господин у белом шеширу, сишли су у долину, 
| и сигурно ће покиснути, јер се спрема таква киша... „По- 
1 гледајте само!..“ 
| У правцу који је она показивала, изнад зупчастог 
врха Ле Божа и кречњачких гребена Велике Шартрезе, | 
коју су окружавале муње као какав тајанствени Синај, 
указивао се на небу црн облак, као огромна мрља од 
мастила, ширећи се приметно све више, бацајући на целу 
долину: на узрујано зелено дрвеће, златна жита, друмовг 
који су се распознавали по лаком ковитлању беле пра- | 











Нума РУМЕСТАН. 659 





шине, на сребрнасто огледало Изера, неку необично 
оштру, белу светлост, која је падала косо као од каквог 
рефлектора, и бивала све јача у колико су се претећи 
облаци гомилали, с потмулом грмљавином, бацајући црне 
сенке. У даљини Руместан угледа Бомпаров платнени 
шлем, који се блистао као лампа куле светиље. 


Он се врати у собу, али не могаде да настави рад. 
Сад му сан није кочио перо; осећао се, напротив, не- 
обично чио због присуства Алисе Башелри у побочној 
соби. Него, збиља, да ли је она још тамо Он полако 
отшкрину врата, и не смеде да их опет затвори, бојећи 
се да не узнемири слатки сан певачице, која се била ба- 
цила на кревет, сва раскомоћена, у узбудљивом нереду 
разбарушене косе, раскопчаних хаљина и белих делова 
тела који су се назирали. 

„Забога, Нума, прибери се!... У Бајаровој соби... 
Шта, врага !“ 

Он збиља ухвати самог себе за јаку, као каквог 
злочинца, и одведе се натраг до стола, присили се да 
седне, држећи главу у рукама, затварајући очи и уши 
да би се боље удубио у последњу реченицу, коју је ша- 
патом понављао : 

И, господо, овај последњи завеш Бајарове мајке, 
који нам је очуван на нашем умилном средњевековном 
језику, ми желимо да га француске школе... 


Заглушина га је притискивала, тешка и тмула као 
сенка извесних тропских дрвета. Глава му је брујала, опи- 
јена неким опорим мирисом, који су шириле лале, или 
плаве витице, расуте по кревету у другој соби. Несрећни 
министар! Узалуд се он хватао за свој говор као утоп- 
љеник за сламку, узалуд је призивао у помоћ Витеза 
без страха и мане, народну просвету, црквене послове, 
· ректора из Шамбериа, ништа му не поможе. Он мораде 
да се врати у Бајарову собу, и то сада тако близу за- 
спале девојке да је чуо њено тихо дисање, додирујући 
руком опуштене шарене завесе, које су чиниле оквир 

49% 


~ 
660 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


овоме изазивачком сну, овој седефастој кожи са сенкама 
и ружичастим преливима као у какве једре и раскалашне 
Фрагонарове девојке. 

Чак и овде, на ивици искушења, министар се још 
борио, мрмљајући несвесно „последњи завет који фран- 
цуске школе...“, кад се одједном разлеже протегнута грм- 
љавина, и нагло трже певачицу из сна. 

— О, како сам се уплашила !... гле! то сте ви> 


Она му се смешила, очију светлих као у пробуђе- 
ног детета, не снебивајући се ни најмање што је сва 
раскомоћена; и они осташе тако, непомични, гледајући 
се погледом притајене страсти. Али соба одједном утону 
у мрак, јер ветар залупи високе прозорске капке, један 
за другим. Чу се како се затварају врата, негде звекну 
испуштен кључ, и вијори завитланог лишћа и цвећа 
зашушташе по песку, све до прага замковог, пред којим 
је тужно завијао ветар. 


— Каква страшна олуја! шапну му она полако, 
узимајући га за врелу руку, и привлачећи га под завесе 
од кревета. 


И, господо, овај последњи завеш Бајарове мајке, 
који нам је очуван на нашем умилном средњевековном. 
језику... . 


То је било у Шамбериу, на домаку старога замка 
савојских војвода и онога чаробног амфитеатра од зе- 
лених брежуљака и снежних врхова, кога се Шатобриан 
сећао пред Тајгетом, — где је сада поглавар францу- 
ских универзитета говорио, окружен везеним фраковима, 
академским палмама, хермелинским огртачима, и гене- 
ралским еполетама, имајући пред собом непрегледну го- 
милу света, одушевљену силином његовог ватреног го- 
вора, покретом његове снажне руке, која је још држала 
малу мистрију са дршком од слонове кости, којом је 
малочас утврђен камен темељац нове гимназије. 





Ни | 
Нума РУМЕСТАН. 661 






Ми желимо да га француске школе упуше сва- 
коме свом дешешу: „Пјере, сине мој, препоручујем ши 
да изнад свега другог... К 

И док је он изговарао ове дирљиве речи, његова 
|--· рука, његов глас и његови широки образи дрхтали су 
| од узбуђења, при помисли на велику, миришљаву собу, 
| где је, у хуци једне знамените олује, био састављен Шам- 
С бериски говор. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.) 





С –—==——тт—и—_—Б Пи 


ПЈЕСМЕ СРАМНЕ ЖАЛОСТИ. 


| 
СРАМНА ЉУБАВ. 


Сими ПАНДУРОВИЋУ. 


У ноћи страха и коби, 
у боној ноћи слутња, соба и душа су 
испуњене тмином. Зашкрипи 
одвратни болнички кревет када се невољно макнем. 
Празно и хладно је; 
хрипи ми дисање, боле ме уморна прса 
кад их се такнем. 


| 


И, нечујно, ја сагарам, потмуло, 
као дрво иструло 
када гори, бешћутно, у радосној пећи. 
Клонуће. Бол. И мук. 
Тек удре немоћна крв о била и настави опет. 
лијено, јадно, 
тећи. 


О, ја волим радост и љепоту 


још и сад! Па ипак, кукавно спокојан патим и тињам. 


не желећи да се вратим у младост и снагу 
негдању: 
заогрнувши се лажном светињом трпљења бола; — 
изгубљен у безизлазном тражењу оног што треба 
и што је вриједно; — 


чаа 2 





ПЈЕСМЕ СРАМНЕ ЖАЛОСТИ. 663 





цептећом душом сличан несрећној ласти 
која се у свирепом болу љубави преврће јер су јој не- 
станули птићи 
однесени, убијени, изгубљени; — 
са непомичним овим тијелом умртвљеним, 
које тешко, мукло воња немоћу, 
болешћу; 


о, са овом милостивом душом која је зачарана цвијећем 
и звијездама, 
која је срећна од бљескања Вечерњаче, блажена од ми- 


риса игде, 
која је отровно несрећна од немилосрдних, ружних, не- 

у смислених, 
која се завјетовала ослобођењу личности, свих, од твр- 

ДИХ, свих, 


која прориче побједу добрих и владање милостивих, 
која премире од љубави високог стварања и која само тако 
треба да љуби: 


О, с том душом, ја осјећам Општу Свеједнакост 
видим једну безвриједност ствари 
свих, 
и нећу да постанем здрав. Ја нећу живот 
и нећу да постанем здрав. Ја хоћу мук и бол. 
Јер срамно љубим жалост, 


јер љубим Жалост, цептећу, сирову, нагу. 





П 
СРАМНА МОЛИТВА. 


Отону ЖУПАНЧИЋУ. 
Кад пред зору ми све срце прекипи 

Препуњено нечистом крвљу 
умртвљеном, 

и када бол ми саври у мутан талог 
болесне душе, 

заврцају јадне сузе немоћи мизерне, 

и суше се, и образ ми од њих бива слан. 





664 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Овај дан 
нек буде без нове зоре: 
ослобођење од море ружног страдања 
нек буде часни гест неизлечно тужног: 
јер се треба ропства плоти ослободит ! 
несавладива је одвратност бића према срамотној објави 
полутрулог организма. 


Потмуло хрипе прса у оргији бактерија 
бацила, микроба од којих чилим; 
сипи и сипи млака роса јада у тминама свести, 
док миришем свог тела трулошћу! — Мој Боже, 
ти, Добри! О, покој! О, покој! О, покој! 
не разликујем више мудрост и глупост, доброту и злоћу, 
но скотски жудим за сном у ноћи дубокој!... 


Жалосно тијело моје, обешчашћена душо: 
разлога нема. 
Смисао је бесмислено и тражити! 
Лудо је и љубити живот, кад је јадан! 
— Ти, Добри: жалосну милост, 
прву и последњу, нечасном учини: 
дај му храброст што доноси свежуђени спас! 


Земља ће му жудњу мира сву уташити, 
нестаће трзање срца и ума и бол од живота му задан! 


Јер ће уживати вјечити покој у гњилој г“сини. 


|) 
СРАМНО ДРУШТВО. 


ВладиМиРУ НАЗОРУ. 
Тјескобно, једва чујно, 
нујно, 
вријеме струји потмуло. То кобна ноћ 
жалобно, страхобно хуји. 


МЕ; 





, 


ПЈЕСМЕ СРАМНЕ ЖАЛОСТИ. 665 





Те ноћи моје дух је мучан; ево га плине, пада, 
и прожима ме, празног... Слух је 
престрављен шумом његовим недокучним, 
нечутим никад. 


Тај шум, тај шум, о јадно срце, о тај шум 
тог страшног духа ноћи тај те раздире! Задире 
у талог доживљаја свих ми минулих; 
он ми трује и раствара мисли, наде, снове; све! 


Зове! Чуј, зове! Однекуд ме зове казне глас! 
Мој спас не жели друштво ноћно жалобно! 
Страхобно рију, преврћу по савјести хуље без храбрости, 
рију ми душу и пију, играју оргију казне, 


гризу, уједају, штипљу ме јакрепи мизерних греха, 
сви грдни, гадни; испијају душу ми грозом моћи. 
Без нада, снова, гријеха: без себе, 
остаје душа ми празна. ИМ не треба ми више. 


Разнесав ми и све ружно што год имадох, 
у тами, 
размилише се све моје савјести љигаве пијавице, змије 
и јакрепи, 
исплинувши у замрлој нејасности коби. 





Погинула је душа од казне ноћи. 
Мрзне срце у страшној осами... 
— Треба поћи — — 


Кад зове ноћно друштво треба поћи. 


ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ. 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 


У „Српском Књижевном Гласнику“ за годину 1910 
(ХХМ, 3. и 4.), објавио је Г. Војислав М. Јовановић 
чланак о „Клоду Фориелу и српској народној поезији“, 
у намери да, према новој монографији Галеовој о Фо- 
риелу,: обрати пажњу стручних испитивача српске на- 
родне поезије на једну неиздану студију овог великог 
романтичарског фолклориста, управо на рукописе ње- 
гових предавања о нашој народној поезији што их је 
држао на Сорбони, који се сада налазе у библиотеци 
Француског Института. У својој исцрпној, лепој студији 
о „Гуслама“ Проспера Меримеа, Г. Јовановић“ имао је 
прилике да се врати на овај предмет, задржавајући се 
овај пут поглавито на Фориелову издању „Грчких На- 
родних Песама“, на њихову утицају на француску по- 
езију, и специјално на утицају на Меримеа и његове 
„Гусле“ (в. особито стр. 144 и д., 200 и д., 261 ид.). 

Како је ово тема за нас од вечитог интереса, и 
поље које треба у свима правцима и до најситнијих де- 


таља обрадити, — јер се ради о ономе што имамо нај- 
боље, и што нам је дало места у светској историји књи- 
жевности, — не може, држим, бити на одмет ако иста- 


1 Ј.-В. баџеу: СЛапде Каштлеј, Мешђге де 1' Тази, 1772—1843. 


— Бате-ЕНеппе, Ппргипеме де Ја „Готе гериђисате“, 1909. — 
вел. 80. ХХГУ и 512. 

2 Коумат М. Уоваповттесћ, „ја Сила“ де Ргозрег Мегппее, 
Еде 4азботге готалиуие — Ргегасе де М. Апецзип КПоп — Раглз, 


Пртапје Насћебе еј Сје 1911. -— вел, 80, ХУГ и 566. 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 667 





кнем два три места из радња Г. Галеа и Г. Јовановића, 
и покушам дати одређенији смисао једноме моменту њи- 
хова расправљања. Ово ми се чини утолико оправданијим, 
што је и значај Клода Фориела данас знатно порастао, 
и место које он заузима међу својим савременицима врло 
угледно; утицај његова труда око грчких народних пе: 
сама није ни раније потцењиван, и у горе наведеним 
радњама тачно је и лепо оцртан. 


Изгледа ми само да су и Г. Гале и Г. Јовановић 
недовољно узели у обзир оне факторе који су учинили, 
или бар који су доста допринели, да дође до Форие- 
лова живог интересовања за народну поезију, те и до 
његове збирке превода „грчких народних песама“. Ти 


фактори, да одма кажем, налазе се на немачкој страни, 


и, још даље, у крајњој инстанцији, у Бечу; и, што је за 
нас од нарочите важности, били су и овде они исти 
који су толико заслужни уопште за продирање наших 
народних песама у западну Европу. 


Г. Јовановић наводи!, у овом погледу, речи Гетеове 
у једном писму госпођици Талфј (од 10. јула 1824): да 
су их (Фориеловом књигом) Французи претекли „тамо 
где ми Немци већ годинама обилазимо и пипамо“, и 
каже, истичући утицај Фориелове збирке на иностран- 
ство, да су убрзо за француским оригиналом изишла 
два немачка превода. Затим још, у својој КЊИЗИ,“ кон- 
статујући велику љубав Форијелову за народну поезију 
и за све што је просто и прошло, оставља отворено 
питање: под каквим је страним утицајем могла ова љубав 
узети оволике размере, па каже, да је немогућно одре- 
дити тачније откуда управо потичу извори за „Грчке 
Народне Песме“. Затим Г. Јовановић, заједно с Галеом, 
утврђује, с колико је марљивости и пажљивости Фориел 
урадио свој посао, и говори о могућностима, како је 


1 У чланку (Српски Књижевни Гласник“, на наведеном месту, 
стр. 208), и књизи (сграна 149). 
2 Стр. 144. 5. 


Иве абинскоЕо 


БУЈ 


668 Српски Књижевни Гласник. 
дошао до њега; на том месту нема ни спомена о Нем- 
цима, иако се, на почетку чланка једаред, исказује 
слутња као да „изгледа да је Фориел од Немаца при- 
мио своју за оно доба врло скрупулозну методу и ду- 
бину у студијама...“, и да је као „од Немаца примио и 
ону велику и интелигентну љубав према примитивним 
књижевностима и народној поезији, љубав која је за 1820 
годину била у Франпуској ствар потпуно јединствена, 
дрска чак“. Али он на томе остаје, и не повлачи кон: 
секвенце из оваких закључака. А није било тешко ићи 
истим путем и мало даље, те утврдити неке чињенице 
за које је, уасталом, сам Фориел дао повода и полазну 
тачку, и за које је, можда, и сам Г. Јовановић имао 


"подлогу у рукама. 


Фориел сам каже, да је само срећан случај, што 
је баш његова збирка прва угледала света, будући да су 
„у последња времена Немци одличнога талента скупљали 
грчке народне песме да би их издали“. Осим тога, Г. 
Јовановић наводи! из Сент-Бева, како је Форијел при 
првом сусрету са Меримеом имао на столу две свеске 
српских народних песама, које су му биле послане, и 
како је, показујући их Меримеу, рекао: научите српски...; 
ту Г. Јовановић додаје још, у напомени, да је те две 
свеске на сваки начин послао Фориелу Копитар, који је 
доцније о Фориеловој збирци написао и приказ у „Бе- 
чким Годишњацима“.“ — Најзад, познати су одношаји из- 
међу Гетеа и Фориела, који је у то доба (1823) обја- 
вио био своје преводе Манцонијевих трагедија „[.е Соте 
де Сагтаспоја“ и „Адејоћ! =“, па иза прве штампао пре- 


ТИ у чланку (С. Кв. Гл., #14. стр. 205), и у књизи (стр. 208). 

# Биће да Г. Јовановић овај приказ није ближе расмотрио, 
иначе му не би измакло ово што хоћу да утврдим. Тај је приказ у 
„Улепег Јаћгтђисћег дЧег Гл егабиг“ 1825, Ва. 30. 5. 159 #.; а још пре 
њега има кратка објава прве свеске у „Аплејсеђја  г Маззепзећа 
ипа Кипзг“, Мг. ХХМГ. Стр. 51. 52 (уз свеску за април, мај, јун 1824 
„Годишњака“). 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 669 





веден чланак Гетеов о Манцонију, из Гетеова часописа 
„Ођег Кипзе ипа Анелшт“.! — Фориел је, дакле, не само, 
као што је познато, био присан пријатељ са вођом ста- 
ријих немачких романтичара, Вилхелмом Шлеглом, него 
је и иначе добро познавао немачку књижевност, и по- 
именце Гетеа; па је знао, како сам каже и како се већ 
из овог што сам навео види, и за интересовање у Не- 
мачкој за народну поезију, и за њихова настојања око 
скупљања грчких народних песама. Међу оним Немцима 
„одличнога талента“ мисли Фориел пре свега на самог 
Гетеа. Ево како. 


Прва свеска Фориелове збирке „Сћапз роршаез 
де Та Отесе тодетпе“ (Рап5, сће2г 1805) угледала је света 
у првој половини 1824, пошто је скупљач на годину и 
по дана раније објавио био да ће издати једну свеску 
од око стотине новогрчких народних песама. Међутим је 
из свију крајева Грчке добио толико нових прилога, 
да су се љубитељи могли надати да ће их бити бар 
четир до пет пута толико.“ Онда је изишла књига као прва 
свеска. Гете, као и Копитар, био је, како изгледа, међу 
првима којима су књигу послали; оно Гетеово писмо 
Талфјевој у којем је спомиње, носи датум од 10. јула 
т. г. — Две године пре тога, фебруара 1822, добио је 
био Гете од Жана Александра Бишона (Висћоп), исто- 
ричар, и уредника париског полузваничног листа „Соп- 
5 оппеј“, чланак о народној поезији Новогрка, који 
је угледао света 1821, први у Француској; уз чланак су 


'В. у Галеа, одељак ХУТ, стр. 216 и д. — в. и КЕ. Ва епзрег- 
сет, ВИ Логтарћје супе де Сбоефће еп ЕКгапсе, Рагј5 1907. Мг. ФА8и 
1541. У напомен: се каже: „Иза првога комада долази приказ који 
му је посветио човек од генија и угледа као што је Гете“. И још 
много р“ није, у свом преводу Багезенове „Партеноиде“ (у Паризу, 
1810) говори Фориел о Гетеу (и његову епу „Херман и Доротеја“). 

| 2 в. Копитареву прву објаву, у „Годишњацима“. 

8 Битон је и доцнио писао о истом предмету, у „Мегепге ди 

Х!Х-е з1ет]е. (Јовановић, „била“, стр. 144) 





670 Српски Књижевни Гласник. 





пи ПН 


били приложени оригинални текстови од шест ново- 
грчких песама (ђаПадез |аопдпе5), са француским пре. 
водом. Њих је Гете набрзо, још у пролеће исте године, 
препевао на немачки, и, под именом Мепепесћаећ-ер!- 
тонзесће Нејдепћедег, уврстио у свој часопис.! Али и много 
раније, још 1815, имао је Гете пред собом повећу збирку 
текстова грчких народних песама које је требало издати, 
и за чије је издање хтео он сам да напише предговор, 
на што се у кругу браће Грим већ и чекало.“ Ту збирку 
песама донео му је био, у лето 1815 у Висбаден, гроф 
Вернер фон Хаксшхаузен. О томе говори Гете у Ана- 
лима под годином 1815: „Мало ме је што туђе занимало; 
али сам с великим учешћем прихватио грчке песме но- 
вијега доба, које су ми саопштили у оригиналу иу 
преводу, и које сам желео да видим што пре штампане. 
Тај лепи посао беху узели на се господа Нацмер и 
Хакстхаузен“. А у разговору са својим познатим прија- 
тељем Хајнрихом Мајером означио је ове грчке песме 
као најбоље што је у то доба (у првој недељи месеца 
јула) видео, па је и у Хајделбергу радо причао о њима, 
хвалећи их и цитирајући сваку појединце. 

Гроф Вернер Хакстхаузен (1780—1842) био је из 
познате вестфаленске племићске породице. Он се још 
1809 упознао био са Вилхелмом Гримом, и то се познан- 
ство после проширило у пријатељство обојих породица, 
поглавито услед интересовања и једних и других за на- 
родне песме и народне умотворине. Вернер је већ врло 
рано скупљао народне песме свога завичаја, и певао их 
својим ближим познаницима; а не мање се занимали 


) „Кипзе пипа Абемћши“ ТУ, 1 (1823) 54 4. — в. К. 5(еје, 
боеће попа даје Вгудег Олипши. Вегји 1892. 5. 160 #.; и К. Агпоја, 
Еарћомоп, Егетаплипезћећ 2 (1896) 5. 106 #. и Ва. 4, 545 11. 


2 БК, Бјејс. на наведеном месту, стр. 162, 260: и КеШегзсћеја, 
Виеје уоп Јакођ Отшит ап Н, Тудеталп, Не топи 1883. 5. 61. 


УК. 5гејџ, н. н. м. Стр. 161.2, 360. 





пар фаЉљек 








“~ 
2 






























са ал 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 671 





њима и његов брат Аугуст, и њихове сестре. Они су 
помагали браћи Грим и у скупљању бајака и прича, и 
читав низ из друге свеске њихове збирке потиче отуда.“ 
Није дакле чудно што је Вернер, као краљевски савет- 
ник у Келну присуствујући Бечком Конгресу 1814, за- 
једно са Јаковом Гримом“ с највећим интересовањем 
трагао за народним благом, и набрзо, наравно, у Копи- 
тару нашао драгоценог вођу, или управо најбогатији 
извор у том погледу. Од њега је добио и ону збирку 
грчких народних песама. 


(Свршиће се.) 


Милан ЋУРЧИН. 


1 На своме добру у Вестфалену певали су они често народне 
песме, седећи увече напољу пред кућом; па би и чељад пристајала 
уз њихову песму (В. Кеш егзећеја, Етеџпдезбтеје уоп МПћеп чпа 
Јасођ бтитт, Небгопп, 1878. — 5. 195 [.). — Кад еу, доцније, 
браћа Хакстхаузон изгубили били праву вољу за народне песме, 
слао је још увек Јаков Грим госпођицама Хакстхаузен преводе п 
наших народних песама, тако „Зидање Скадра на Бојани“ и др. 
једноме писму, од 28. марта 1824 (Егецпдегђтеје стр. 91 и д.), кличе 
на крају: „Ја сам мало дпрљивијих песама читао од ове. Скоро 
све српске песме су тако љупке, дубоке лепоте; па тај народ и Грке 
не ће погрешна лоша политика да избави из турских руку!“ 


2 Кгецпдезђтеје, стр. 199 и д. 
8 Биће да су обоје у исто доба дошли у Беч, јер су још маја 


1814 били заједно у Паризу (в. писмо В. Грпма гозпођици Хаксет- 
хаузен, Егецпдегђлеје стр. 21 1.), а 14. септ пошао је Јаков Грим у 


Беч (Егецпдезђмете, стр. 25). Грим је остао у Бечу до јуна 1815. 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 


— БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗБИРКИ —— 
(2) 
Матица Српска штампала је 1869, у Новом Саду 
збирку народних женских пјесама Ђорђа Рајковића, „Срп- 
ске Народне Песме“. Пјесме су покупљене по Славонији 
и имају све особине онога краја. Све су само средње 
вриједности, без оне топле лирике, пуне страсти, босан“ 
ских севдалинка и интимних емоција Вукових женских 
пјесама. Рајковић их је подијелио у више врста: љу- 
бавне, сватовске, играчке, пастирске и жетелачке, по- 
божне (којима тај наслов ни мало не пристаје, нити их 
ма како означава. Од куд да је побожна пјесма о мје- 
сечевој женидбиг2). Велик дио заузимају најзад и пјесме 
шаљиве, којима се често шала састоји у оваким сти- 
ховима : 
(0 јуначе, мала т фала; 
Сам се фалиш, сам се швањиш. 
или: 
Кућа ти је од дрвета, 
У њој немаш ни крмета. 
На послетку долазе причалице, „романце, баладе и остале 
мање казивачке пјесме“. 
Нисам имао у рукама ни збирку Милоша Милос : 
љевића „Песме Народне“, што је издао у Биограду 1869 
У три овеће књиге издао је Милош С. Милојевић, 
1869, 1870, и 1875. „Песме и обичае укупног народа 
српског“. Прва књига ове збирке имала је да буде „више 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 673 





као програм како у будуће да се купе песме и обичаи 
народни; но као зборник ове умотворине народне“. Не 
без нарочита обзира спрам себе истиче он ову реченицу: 
„Човека ваља пропратити од рођења, па до после смрти, 
доле га већ сасвим нестане и док неизчезне из намере, 
погледе на ствари и остало ваља строго и разликовати 
једно од другог и описивати. Ово су огромне ствари; 
но што су год огромније и веће тим је већа слава онима 
који се старају да овакве народне ствари непропадну, 
да се неутамане, а с њима и народ!“ Такву реченицу, 
са таквим схватањем услова народног опстанка, могао је 
да напише само Милош Милојевић, онај који је за славу 
рода фалзификовао и старије споменика наше, или их из- 
мишљао сам! Нешто од свог горљивог патриотизма по- 
казао је и овдје, уносећи у збирку и пјесме ове врсте: 
Нашло је, нашло је шило огњило. | 
Петкана, Петкана, црна Бугарка, 
Нашла је, нашла је црно Бугарче, 
Каква је, каква је Бугарка, 
Такво је, такво је Бугарче. 
Обоје, обоје, земље Бугарске 
Обоје, обоје једног завичаја. 
Једнога, једнога, рода бугарског. 
За биљежење пјесама вели: „оне пјесме које смо ми сами 
преписивали, преписивали смо јих прво кад се певају, 
па после онако говором и разлику у изговарању поје- 
диних речи и слогова кад се певају и онако говором 
__изказују, строго биљежили. Тако су исто и наши ску- 
_пиоци чинили“. Али, он је сам исправљао, допуњавао и 
преиначавао много, па је често изишло и ствари које 
се, можда, једва могу вјеровати. Ово је код њега, на 
примјер, имитација говора једног Муслимана: „на својим 
прјелима и сјељима, само је у њих и хајдук, ваљах бива, 
баш ћисти Турчин, а њеје влах“. У њега је забиљежено: 
Пијевац пијева на прагу 
Зове снаху санану 
Овако јој дијешједи: 


43 


674 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Свијекрва је устала 

Три вријетена опријела 

И четврто почијела. 
и безброј сличних погрешака: језђи, невијесто, изријече 
(у аористу), колијено, ријече, шиједе и тако даље. Ови 
примјери су довољни да покажу, колико се може вјеро- 
вати у ове његове ријечи: „да је збирка скупљана и 
преписивана онако како су уста казиваоца и певача из- 
говарала. Да је подпуно верна у свему како говору тако 
и појединим рјечима и изразима, па и ударењима“. 

Раније спомињани Милан Б. Станић издао је 1870, 
у Биограду, једну збирку јуначких пјесама, „Српске На- 
родне Песме“. Ова збирка знатно му је боља од прве; 
у њој има лијепих и нових пјесама. Чак и варијанте му 
нису без интереса, — упозоравам, за примјер, само на 
варијанту пјесме „Иво Сенковић и Ага од Рибника“, 
овдје „Сењанин Иво и Паша од Травника“. 

У „РепкзсћиНеп“ (Х1Х) филозофско-историјског од- 
сјека бечке Академије Наука изишла је 1870 збирка ста- 
ријих народних пјесама, коју је скупио Ф. Миклошић из 
Бараковића, Хекторовића, Зрињског, даље из једног ду- 
бровачког и једног загребачког рукописа. Наслов је 
збирке: Пле ХоЈкзер!К дет Ктоагеп. Позната је Миклошићева 
теорија, по којој су бугарштице, пјесме са 15 и 16 слогова, 
својина Хрвата, за разлику од српских пјесама, које су 
у десетерцу. У збирци је свега тридесет пјесама. Циљ 
је збирке био да пружи материјал за тачну идеју о 
метру, поријеклу и народности пјесама. Неким непотпу- 
ним и неглатким стиховима додао је примједбе и често 
предлагао исправку текста. 

Стеван Бошковић, „земљомер“, штампао је те исте 
године у Новом Саду: „Бачванске Песме“.! То би могао 
да буде један чист „бећарски“ интермецо, са неиспаваном 
духовитошћу и оним шареним, исквареним језиком вој- 
вођанских паора. Све пјесме су овога рода и племена: 


' Накнадно исправљам. Прво, нешто мањо издање изишло је 
1862. Треће је изишло 1879. 





њи 
Е 


= 


СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 675 





Ала имам ја ироша дику! 

Коња јаше моја мила дика, 

Коња јаше, иде кроз салаше, 
Коња јаши,. коњ му се марваши: 
Преко шанца натерује вранца, 
Коњиц клеца дика псује свеца; — 
Коњиц рже, ја на поље брже — 
Тако дика долази меника! 


Један неписмен гимназист, Димитрије Алексић, издао 
је у Биограду, 1871, „Српске народне јуначке песме и 
народне приповедке“. Пјесме су већином о Краљевићу 
Марку и нијесу без значаја. Од новијих пјесама има 
„Милош Стојковић и Кулин Капетан“ и „Бој на Грахову“. 
Уз то три поскочице, неколико народних прича, невјешто 
испричаних, и пјесма о раки осмокраки. 


По трећи пут јавља се Милан Станић, који 1871 из- 
даје збирку пјесама О Царици Милици. Пјесме нијесу 
успјеле, али их има занимљивих, и то занимљивих са много 
разлога. Ено, на примјер, како Дужде обећаје Југ Бог- 
дану за Миличину руку „Венецију и пола Млетака“. Је 
ли пјевач при том мислио на провинцију (ргомпста Ме- 
пеја) и пола вароши, или је то само бркање имена и 
помова 2 

Протођакон црногорски Филип Радичевић штампао 
је у Биограду 1872 „Гусле Црногорске“. Пјесме све, осим 
прве двије, говоре о догађајима ХХ стољећа, и то, у 
главном, црногорским. Изузетак чине: пјесма „Почетак 
буне у Србији“, која далеко заостаје за познатом Виш- 
њићевом (овдје долазе стихови: „Загракташе два црна 
гаврана, у Сријему граду бијеломе“), „Освојење Био- 
града“, и пјесма: „Бој Руса и Турака за ослобођење 
Хришћана“, једна мало народна пјесма. Задње су о до- 
гађајима 1862 године. Збирка прави утисак неуспјелих, 
епигонских радова, и чини се да у многоме не требамо 
тражити народног пјевача. Према Мирку Петровићу, који 
је сам пјевао уз гусле јуначке пјесме (збирка му је „Ју- 
начки Споменик“) из новије борбе, изгледа, да је пошао 

43% 





~ = оно <= > 


~ 


ње ~ 


"р"ујР "> 


сањала — > 


· мн. 4 


= 2 _ а“ 
~ + 


676 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 








и Радичевић. На то, на уметничке прсте, указују она 
честа (али не умјетничка !) римовања и онаке ствари, као 
што је она да је прото благословио војску и држао 
„војничко слово“, које Радичевић додаје у биљешци. На- 
поменимо да је књига имала до 900 претплатника. 

Добротом Г. Јована Скерлића дошла ми је до руке 
мала и до сада непозната књижица лирских пјесама, коју 
је скупио у млађим годинама Милован Б. Глишић: „Срп- 
ске Народне Песме“. Година је на корицама 1873, а унутра 
1872; мјесто штампања је Нови Сад. Књижица је у 160, 
са 32 странице и 20 пјесама, које су несумњиво изабране 
као боље и које су као такве у ствари. Скупљач је на- 
водио мјесто одакле су, али не и личности од којих их 
је чуо. Половина пјесама је из Србије, из ваљевског 
округа, а половина је забиљежена од неке Фочанке. 

Исте године јавља се поново Милан Станић са новом 
збирком: „Драгачевка“. Ту су пјесме и приповијетке и 
напријед описи манастира из округа крушевачког. Приче 
су краће и шаљиве, дуже свега двије, међу њима једна 
из Леонорина циклуса. Међу кратким љубавним пјесмама 
има их врло популарних, као „Тамна ноћи пуна ти си 
лада“ и „Сунце јарко не сијаш једнако“. Уз њих неко- 
лике Бранкове: „Кад сам синоћ овде била“, „Иде момак 
враголан“. Јуначких пјесама је на број десет. У њима се 
чешће јавља Грчић Манојло. 

Српско Учено Друштво издало је 1873 збирку пје: 
сама младог Босанца Косте Ристића: „Српске народне 
песме, покупљене по Босни“. Тај млади Босанац купио 
је народне умотворине још у оно доба кад су „и у са- 
моме Сарајеву, у свакој пивници и гостионици јечале 
струне гусала“. Пјесме су: митолошке, жетелачке, љу- 
бавне, мање и веће (мањих 42, и већих 12), и јуначке. 
Избор није најбољи, нису су увијек забиљежене онако 
како би се могло да жели и тражи. 

У Панчеву 1875, изишле су „Српске Народне Песме“, 
што их је по Сријему скупио Б(ранко) М(ушицки). Пред 
њима је „Кратак рачун о овим песмама“, у ком се вели 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 677 





од кога су прибиљежене. Пјесме су подијељене у жен- 
ске и у јуначке; али врстање није ишло тачно према том. 
Многе од пјесама које је скупљач ставио у први одјел 
као женске, нијесу то у ствари; на примјер, „Удаја Ва- 
тиме девојке“, „Преудаја лепе Јеле“ (недовршена вари- 
јанта пјесама о ропству Јанковића Стојана). Међу „по. 
скочицама“ има их добра половина непотребних и без- 
начајних, од оне врсте што их пјевају или беспослена 
дјеца или беспослени за дјецу: 


Пусти, пужо, рогове, 
Да о,;емо долове, 
Да сејемо ланозе 
Да удамо Милицу 
За свињара Грујнцу. 


Уз то им ни име није подесно. По чем је, ето, горња 
пјесма поскочица> У другом дијелу има неколико пје- 
сама о Краљевићу Марку, већином варијаната; а између 
осталих и ријетка: „Смрт деспота Јована“. 


Валтазар Богишић сабрао је их старих рукописа и 
из старијих дјела све до тада познате бугарштице и 
објавио их у једној књизи „Народне Пјесме“, у Биограду 
1878. То је имала бити само прва књига; она је, међу 
тим, до данас остала и једина. Пјесме су узете из при- 
морских рукописа: дубровачкога (највећи дио, 82 пје- 
сме), из ХУШ вијека, које су забиљежили Ђуро Матеи 
и Јозо Бетондић; из перашкога, у кући Баловића, из 
другога млађега са пјесмама у десетерцу, и из рукописа 
Југословенске Академије, који су поријеклом из Боке. 
Ово је најкритичнија збирка народних пјесама иза Ву- 
кове, неопходно нужна за проучавање народних пјесама, 
са опширним, добрим предговором о бугарштицама, који 
и данас има вриједности и значаја. Богишић је имао 
богат материјал и још много ствари и за другу књигу, 
материјал који је још 1891 показивао Г. Владану Ђор- 
ђевићу („Отаџбина, ХХХЏ, стр. 3) и о ком ни за живота 
му, ни послије смрти, нема више спомена. Штета је, ако 


678 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





му та збирка и уложени му рад пропану закључани у 
некој архиви. 

„Магодпа Рјезтапса“, коју је издала 1879 Матица 
Далматинска, а средио Миховил Павлиновић није наро- 
чита збирка нових народних пјесама, него једна врста 
зборника са прештампаним народним (већином из Вука) 
и умјетничким пјесмама са циљем „да се мл, Ко и 5 
попКки, о сет пат дЧапаз пагод рјеуа ! ојаупа угетепа о 
којћ рјеуа“. 

Професор Владимир Красић скупио је и објавио 
1880 „Српске народне пјесме старијег и новијег вре- 
мена“ (Панчево). Пјесме су већином од босанских исе- 
љеника, пет их је из Далмације. Пјесме су женске и ју- 
начке, са мноштвом безначајних варијаната. Пишалице 
(„О мој ђаче учевниче“), изгледа, да нијесу чисто на- 
родне; пјесма „Из усташког логора у Босни“ није то без 
сумње: сасвим је у духу онда нарочито популарних пје- 
сама Србина-Милоша Грабовачког. 

По казивању своје жене прибиљежио је и штампао 
у Панчеву 1884 поп С. Н. Давидовић „Српске Народне 
Пјесме из Босне“. Давидовић је био примитиван радник. 
„Ја књижевник нијесам“, вели он сам, „него сам онај 
који ни писати добро не зна, али и опет покушао сам 
исписати сад ове женске пјесмице, које ми је моја до- 
маћица сама доказивала“. Касније је мислио наставити 
тај рад непосредно у народу. Не знајући за оне који 
су радили прије њега, он наравно није знао ни да од- 
воји безначајније варијанте, ни да свој рад, у опште, 
боље контролише. Биљежење пјесама страдало је наро- 
чито много у метричком погледу. Па ипак због множине 
новијих и непознатијих пјесама, и то пјесама боље 
врсте, (све су лирске), ова збирка има ипак своје ври- 
једности. 

Никола Беговић „приљубио је српској омладини“, 
како сам вели, 1885, „Српске народне пјесме из Ликеи 
Баније“. Збирка је штампана у Загребу. У њој има пје- 
сама веома занимљивих за митолошка и етнографска 


И 
| 


и 


Зеу вв удараћи сц бди фи Веји фанк: 








СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 679 





испитивања, необично важних за проучавање народних 
пјесама у опште, као што су ивањске и сватовске, на 
примјер. Само што Беговић није био довољно критичан 
у свом раду и што је у збирку уносио и много ствари 
ненародних и потпуно непотребних, као: „Граничарски 
аусмарш“, „Граничарски српски Риналдини“, „Тестаме- 
нат“. У неким пјесмама, даље осјећа се траг и утјецај 
оних наших ранијих побожних пјесама из ХУШ и с по- 
четка Х1Х стољећа : 


О Ришћани племенити ! 

И од духа темељити ! 

Ви се мало пострпите 

У свом срцу протрните, 

Да вам кажем јасну пјесму... 


Пјесма једна, „Сужањ Владимир“ прешла је из Качићева 
Разговора у народ и у ову збирау. 

Исте те године почео је да објгвљује свој мате- 
ријал и Др. Фридрих Краус, изасланик бечког Антропо- 
лошког Друштва. Он се, у главном, бавио прибирањем 
народних муслиманских пјесама, и отпочео у том роду 
рада једну подужу серију: Ти пјес: Негсесоуса (Мозтаг, 
1885), Рападсе Низо ! Рамесс Гика (Мозтаг, 1885), зтапа- 
16 Мећо (Риђгомшк, 1886). Занимљиво је, да су његове 
прикупљене пјесме необично дуге, да прелазе чегто преко 
хиљаде, чак и преко двије хиљаде стихова. Касније се 
видјело да је та опширност и пренатрпаност једна од 
значајних карактеристика муслиманских јуначких пјесама. 
У Краусовим пјесмама има по некад стихова чија ло- 
гика није од обичне памети и који, онакви какви су, ни- 
јесу морали бити штампани. Као на примјер: 


Џа не може куршум приљитпалти. 
Сједе секале по брдима сунце. 

Тад се пропе на кољена Хусо. (Р. Н.) 
Па би тебе за јунака дала, 

Који би ти образ сеијетшљио! 


А на китам од злата алеми (5. М.). 


МЕНЕ РВ ир трн = 





РМ. 


680 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Има у њега, даље, врло често стихова који су неравни, 
храпави, немогући: 

Што ли цвилиш, мука каква ти је: 

Четересет таман пашиних ићага; 


Па ће и отолен рано подранити; 
Па ће наћерат коње на капију. 


У њема има стих: „Еј дјевојко, па како ти невоља“ 
који је, као чиста проза, мјесто облигатног народног: 
„Каква ти је голема невоља >“ 


Краус има и овакву врсту диалога у својим пјесмама, 
диалога који су тако готово непознати у народној пјесми 
и у другим збиркама. 


— Мој Мехмеде, моје дите драго: 
— Како с нећу кахар учинити : 


А испред првог стиха, мимо обичај, нема ни ријечи 
о питању. Настаје послије тога једно важно питање: је 
ли могуће да пјевач, не кварећи ритам мелодије, изрази 
то питање као питањег 
Или овако: 
— Онда мали Мехо говораше: 
— Ефендија за ихмала н јесмо. 
— Да ја шта момче јабанџија 
— Не бил неки нићах оправили. 
Или: 
— Оклен ти је лијепа дјевојка: 
— Цура ми је од вашег Будима. 
— Чија ли је и од кога ли је: 
— Бабо јој је бег Али бег гази. 


Ко зна епску дикцију и дескриптивни тон наше народне 
јуначке поезије, тај апсолутно не може вјеровати у аутен- 
тичност горњих и сличних стихова. М иначе ту су не- 
тачне и погрешне ријечи, да узмемо само Смаилагић 
Меху: четића за четица у стиху 41, 47, 50; шићахан за 
сићахан, шабах, то јест сибах, приљеће аорист од при- 
летити, кароза за кроза, „удариле зиле и дворије“ 
ваљда мјесто „удариле зурле и борије“, и тако даље. 





4 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 681 








Због тога ми не полажемо нарочиту важност на пјесме 
које је Краус забиљежио, нити, отворено речено, држимо 
много до њихове употребљивости. Наравно да нас о 
противном није могла увјерити ни неписмена оцјена Вида 
Вулетића у „Јавору“ 1886, број 21—82. 

1886 издао је учитељ П. Мирковић у Панчеву своју 
збирку „Српских Народних Пјесама“. Назвао их је „гер- 
зовске и ђевојачке“; све су чисто лирске пјесме. Избор 
му није најбољи, није чак у много случајева ни добар 
(„Кузмани се фале“ 17, „Затекох се, зарекох се“ 19, 
„Киша иде“ 29, „ОЈ дјевојко дуго боловала“ 33, „Немој 
мене жено бити“ 34, „Да би како премамио драгу“ 45, 
„Је ли мушко“ 53, „Овце чува Јоване“ 65, „Мјесечина 
као дан“ 67, „Ја имадох“ 68, „Бег Јованбег“ 70, „Има 
л иђе“ 86, „Ја ископа' бунар воду“ 108, „Сјајна звјездо“ 
106, „Ђевојка је говорила“ 118). Има, осим тога, много 
познатих варијаната: 20, 27, 38, 43, 62, 117, 122, 125, 
141, 157, 161 174, 205, 208, и има, најзад, једну пјесму, 
која по свој прилици није народна: 


Само је један моме срцу медан 
Само за једним уздишем ја: 

Црна је ока, стаса висока, 

А срце моје добро га зна! 

Када га видим, ништа се не стидим 
А срце моје добро га зна: 


Али, поред тога, у овој збирци има нових и оригинал: 
них пјесама из Бихаћа и босанске крајине, од којих, при- 
мјера ради, спомињем ове: „Шер Бихаћу, мали Цариграду“, 
„Чадар пење дели Перо роде“, „Лјепа ти је Зејна у Но: 
воме“, „Кључко момче пјесму попјевало“, „Расла јела на 
сред Сарајева“, „Јован бег се љуби нашалио“. Има у 
овој збирци много и краћих шаљивих пјесама, од којих 
многе имају своје нарочите занимљивости и вриједности. 


(Свршиће се). 


ВладимиР ЋОРОВИЋ. 


О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА. 
(Крај.) 

Пошто је жена у Риму уопште имала много сло 
бодније кретање но иначе, није чудо што у римској исто- 
рији има примера да су се жене организовале, за дуже 
време, или само за извесну прилику. Тако су на пример 
једном, још у старије време римске историје, демонстро- 
вале жене у огромној маси пред сенатском куријом про 
тив једног закона који је требао да ограничи луксуз. У 
царско време постојала је чак читава организована кор- 
порација, тако звани конвенаш жена, који се састојао из 
најотменијих римских матрона. Оне су гржале своје са- 
станке у величанственој згради. Испрва је то била искљу- 
чиво религиозна корпорација; доцније се ту расправљају 
разна друштвена питања, па је чак, изгледа, било и 
извесног интересовања за политику. Агрипина је, на при- 
мер, била на једној седници, због својих интрига против 
Галбе, доцнијег императора, врло оштро нападнута, и 
то не само речима. Иначе се конвенат најчешће бавио 
специјално женским питањима; он је регулисао пона- 
шање и моду, давао добар тон, и одлуке ове врсте до- 
бијале су санкцију и од самог императора. У томе се кон- 
венту претресало, на пример, питање какве ће се хаљине 
носити, како ће отмене даме бити поређене по рангу, 
у каквим колима се која дама сме возити, и са каквим 
запрегом (да ли коњи или мазге), какву сме да има на- 
слоњачу (на пример, да ли од сребра или слонове кости, 
и тако даље). У једној седници је, на пример, решено да 





МУ 
ру“ 
плин 


О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 683 


се женама дозволе, а људима забране, беле, црвене, зе- 
лене, и жуте ципеле. 

Овај женски конвенат имао је још једну важну ком- 
петенцију: он је регулисавао и водио надзор над лук- 
сузом. Овом приликом да кажем само неколико речи о 
тој веома занимљивој теми из старе културне историје. 
О луксузу код Римљана причају се данас често читаве 
бајке. Колико је то тачно, и на који је начин створено 
ово веровање, у то се нећу упуштати. Рећи ћу само, 
прво, да је луксуз у Риму био сасвим природан, јер је 
Рим у царскоме времену, када су се у њега скупила бо: 
гаства из целог познатог света, био у толикој мери богат 
да је живот у њему, силом околности, морао постати 
префињен, и за оцену вредности и цена морала бити 
узета једна сасвим подигнута сразмера. Друго, у колико 
је луксуз порок, у њему су учествовали више Римљани 
него Римљанке. Шта више, Римљанкама су у прво време 
и сами закони забрањивали велике и непотребне из- 
датке. Код Римљана се међутим луксуз понекад граничио 
са лудилом. Калигула је, на пример, при највећој бури 
подизао грађевине усред немирног мора. Нерон јео 
једној гозби дао само за руже преко 1,200.000 динара. 
Један богаташ из Петронијевог романа ишибао је за ве- 
чером роба што је подигао сребрну чинију која је слу- 
чајно пала на под и наредио му је да је сместа метлом 
почисти, и тако даље. На луксуз и у опште на отмен тон 
ове врсте у Риму утицао је много живот на двору. За 
време царева расипника, Калигуле, Нерона, Вителија, 
луксуз је и у римском друштву био велики; али сви 
цареви нису били расипници, нису на пример били Ти- 
берије, Веспазијан, Трајан, Марко Аврелије, и за њи- 
хово време опажа се нагло опадање цена луксузним 
артиклима. 

Чиме су Римљанке волеле да се репрезентују» То: 
алете су у њих биле, на крају крајева, ипак скромне, састо- 
јале су се из мало делова, и нису захтевале велике издатке, 
већ и због тога што се мода споро мењала. Ту римске 


77 


684 Српски КЊИЖЕВНИ Гласнику 





даме чине«сасвим частан контраст према на пример Не: 
рону, који ни једну хаљину није хтео два пута да обуче. 
Шешире Римљанке нису носиле, осим на путу и у пољу, 
али су зато особито много полагале на косу, коју су 
врло уметнички чешљале и раскошно китиле златним ди- 
јадемама и бисером. Што се тиче боје косе, у првом 
веку после Христа нарочито је била у моди златно-плава 
коса германских жена. Од драгоцености, римске даме су 
нарочито волеле бисер. Јулије Цезар платио је за једно 
зрно бисера, које је поклонио мајци Марка Брута, без 
мало 1,700.000 динара. Римљанке су у опште волеле 
накит; носиле су, осим минђуша и прстења по рукама, 
још и прстење на прстима од ноге и скупоцене нарук- 
вице и гривне. Један римски научник, Плиније Старији, 
видео је на једној, и то још не најсјајнијој забави, ца- 
рицу Лолију Паулину, жену Калигулину. Она је била сва, 
и по глави, и по врату, и по коси, и по прсима претр: 
пала смарагдима и бисером, и носила је на себи огромно 
имање од неких 12 милиона динара. Нарочито велики 
луксуз могао се код старијих замислити у робовима. 
Људска снага је онда била мало продуктивна, и веома 
јевтина, и ми због тога у свакој кући налазимо робовски 
апарат колики се данас не може ни да схвати. Док се 
на пример данас куће у којој има, за чисто домаће 
послове, 5 или 6 или 10 млађих, може сматрати за бо: 
гату, дотле је у старом веку домаћинство са 15 и 20 и 
20 робова било сасвим обично и свакидашње. Кућевни 
робови у богатим кућама нису имали, сваки за себе, го. 
тово никаква посла, или су им послови били тако огра- 
ничени и специјализовани да нам данас цела њихова 
служба изгледа често забавна и комична. Отмена дама 
имала би, на пример, једнога роба који би имао једину 
дужност да носи писма, али не и да доноси одговор: за 
то је био сасвим други роб. Још би се често, за један 
тако напоран посао као што је ношење једног писма слало 
по 10 и 15 робова! Даље, имале би нарочиту робињу за 
хаљине, другу опет за мирисе, трећу која их је хладила 





О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 685 








лепезом, четврту која би им одржавала у реду сандале, 
и тако даље. Овакав господски и нерационални распо- 
ред људске снаге имали смо, да узгред споменем, иу 
најскоријој прошлости, у властелинским руским кућама: 
ту је често било у једној кући по неколико стотина му- 
жика, чији су послови били сведени на минимум: неки 
би на пример имали само да донесу воде ујутру, а други 
увече, и тако даље. Нарочито је морала бити велика про- 
цесија робова када би се каква отмена римска дама кре- 
нула у шетњу или на пут. Царица Агрипина је на сво- 
јим путевима, поред читавог легиона робова, водила још 
и по 500 мазги, у чијем млеку се свакога дана купала. 

Међу дамама из времена Јулија Цезара и Антонија 
била је чувена са своје раскоши лепа и богата мисирска 
краљица Клеопатра. Овде ћу споменути само један податак 
из њених трошкова на кујну — податак који нам је сачу- 
вао један Грк, лекар, што јеу Клеопатринино време 
живео у Александрији. Он је једнога дана видео како се 
у краљичиној кујни пеку шест дивљих вепрова (ваља 
напоменути да је вепар у Александрији велика делика- 
теса; њега нема у целом Мисиру, пошто га Мисирци сма- 
трају за нечисту животињу, и тако је морао да се 
уноси из врло велике даљине). Тај лекар се зачуди и 
запита главног кувара колико ће то стотина гостију бити 
када се толико спрема. „Неће бити гостију, одговори му 
кувар, највише ако их седне за сто десет. Али ја не знам 
тачно када ће“ се Антонију и Клеопатри прохтети да ру-· 
чају — можда неколико минута раније, а може бити и 
неколико минута доцније. Због тога, ја сам све ове ве- 
прове метнуо на ватру у различито време, да би се онда 
кад се нареди да се изнесу на сто, могао одабрати онај 
који је у том тренутку најбоље печен“. 


Интересантно је женино место у лишератшури. Ту 
је женина улога била врло велика, и један сасвим при- 
стојан проценат класичне поезије био је посвећен жени. 
Само, врло често, у другоме смислу него што је то 
случај у модерној поезији. Први и најстарији докуменат 


—___Уу пл ГП 


686 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


грчке поезије, Илијада и Одисеја, интересују се много 


женским родом, премда се ту о жени говори са недо- 


вољно галантерије и са много оријенталских предрасуда. 
Па ипак, врло је интересантно да се и поред све пасивне 
и резервисане улоге женине, која се у обадва епа прет- 
поставља, јавља и неколико врло импозантних, самостал- 
них женских карактера, неколико жена које нас по 


својим моралним и физичким особинама изненађују у нај- 


већој мери. На првом месту нека буде споменута жена 
Одисијева Пенелопа, која је успела да после двадесет 
година, кроз читаву дугачку серију сметњи и интрига, до- 
чека светла образа повратак свога мужа. Као рђав пример, 
пример неисправности, истакао је Хомер нарочито две 
жене: лепу Јелену и Клитемнестру. Хомер нема довољно 
речи да жигоше неверство и перфидност Јеленину, али 
при свем том њена слика је, поред свег ужасног наличја, 
испала у Хомера ипак интересантна и симпатична. Јер 
је Хомер сасвим каваљерски, где је само стизао, на- 
гласио како је она имала руке од слонове кости, врат 
лабудов, косу златну, прсте ружичасте као зора, стас 
као богиња. Када су је — вели нам на једном месту 
Хомер — опазили овакву тројански старци, они су за- 
боравили и на опсаду и на све невоље које су с њом у 
вези и за које је одговорна само Јелена, па су одушев- 
љено рекли: „Заиста, немају на шта да се туже ни Тро- 
јанци ни Грци, што због овакве жене подносе толике 
невоље !“ Трећа интересантна личност у Одисеји је Кли- 
темнестра, неверна жена Агамемнонова, која је са Егистом 
мучки убила свога мужа када се враћао из Троје. По 
својим моралним осодинама није Клитемнестра ни нај- 
мање симпатична, и мотиви са којима се она брани (на 
пример што је Агамемнон у почетку рата принео на 
жртву њихову кћер, Ифигенију; што је, после рата, 
довео у Арг Касандру, која је имала да буде супарница 
Клитемнестри) и сувише су слаби и не могу се одржати; 
али, са чиме нам Клитемнестра импонује, то је њена 
огромна душевна снага, њена сталност и у љубави и 







авва јат фра-т 


(4 
“ 


пи Ви мр ивраци) и 1 


О жени У ГРКА И РИМЉАНА. 687 





у мржњи, и Хомер је у сваком случају учинио велики 
комплименат женскоме роду што је код једне жене прет- 
поставио психичку моћ у тако великој мери. -- После 
Хомера било је у грчкој књижевности доста и песника 
и прозаиста који су се бавили женским проблемима, и 
у славу жене држали читаве панегирике. На супрот овоме 
почео се још врло рано увлачити у целокупну књижев-' 
ност један тон према женама негалантан и готово не- 
пријатељски — ствар која је стајала у вези са потчи- 
њеним и недостојним положајем који је имала жена у 
грчком друштву. Нападаји на женски род постали су 
један од најобичнијих мотива у целокупној поезији. Жена 
је сматрана, чак и у озбиљној трагедији, за оличену не- 
вољу и слабост. Аристотело, у својој теорији трагичне 
поезије, на оном месту где каже да карактери у траге- 
дији морају бити ваљани, признаје могућност овог атри- 
бута и код женских карактера, али са извесним ограни- 
чењима. „Ваљани карактери — каже нам он — могу се 
наћи свуда. И жена може бити ваљана, и роб; премда 
жена, у сваком случају, не вреди врло много, а роб 
не вреди баш ништа“. Љубав према жена сматрана је 
за слабост, за болест воље, за болест која понижава и 
зато се није могла ни замислити код слободног човека. 
Ми знамо да је љубав у модерној драми један од нај- 
чешћих и готово редовних мотива на којима драма по- 


_ чива. Код старих није било тако. И ако је основа у тра- 


гедији патња и бол, стари нису сматрали љубавну страст 
да је довољна достојна да на њој почива озбиљна и до- 
стојанствена трагедија. Због тога је они по правилу, 
нису ни узимали, а ако би је већ узели, не мучи та па- 
сивна, нехеројска страст људе, већ жене. Класичан при- 
мер имамо у познатим Езрипидовим трагедијама, Медеји 
и Хиполиту, где су, у оба случају, преставници и жртве 
љубавнога јада не људи већ две жене, краљице Медеја 
и Федра. Иначе су жене у грчкој трагедији по правилу 
симпатичне, а у неравној борби са судбином показују 
импозантно пожртвовање и херојство. — Онај неприја- 





688 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
тељски, и у неколико презриви тон нашао је места у 
многим литерарним врстама: он се, местимице, провлачи 
кроз целу грчку књижевност, кроз стари век и кроз на- 
родну византијску књижевност. 

У давној прошлости — тако нам од прилике прича 
стари Хезиод — поклонио је Прометеј људима, против Зев- 
сове воље, ватру, и људи су живели срећно и задовољно. 
Да би им ту срећу покварио, Зевс, за инат Прометеју, 
нареди да постане жена. Најпре ју је Хефест начинио 
од земље и воде и дао јој људски глас, Палада Атина 
дала јој је разум и лукавство, Афродита лепоту, а Хер- 
мес дрскост и препреденост. Овако лепо опремљену по- 
слао ју је Зевс човеку Епиметеју. Прометеј је, у најбо- 
љој намери, лоручио Епиметеју да је не прима, али Епи- 
метеј није могао бити тако непредусретљив, него је са- 
свим галантно задржао поклон. Од тога доба је, тужи 
нам се Хезиод, пуна зала и земља и море. — Разуме 
се да за овакав негалантан тон у поезији не може бити 
одговорна жена. Овакви су напади у највише прилика 
прост израз личног нерасположења, или личног неуспеха, 
и долазе обично од песника који су неврастенични, или 
којима је домаћа несрећа покварила здраво. умовање. 
Такав је, на пример, сатиричар Јувенал, који жене не воли 
због луксуза и неумерености; такав је лирски песник 
Симонид, који их у опште не воли никако, па је такав и 
велики трагични песник, Еврипид, који их, истина, не 
мрзи, али који је према њима негалантан и строг. — Има 
извесних литерарних врста које се, тако исто, радо баве 
негативним особинама женскога рода, премда неиу 
рђавој намери; ту су испади најневинији баш онда када 
изгледају најоштрији, то су управо само галантне шале, 
галантан литерарни флерт, за који би било сасвим не- 
право када би се узимао озбиљно. Те литерарне врсте 
су, у првом реду, комично песнишшво, затим још и епи- 
грам и новела. Од комичних песника, од чије нам је зао- 
штавштине и данас сачувано прилично, остало нам је 





О жени У Грка и РИМЉАНА. _ 689 





много врло лепих места у којима се слави женина над- 
моћност и карикирају њене слабости. 

„Море, и ватра, и жена —- три зла“, вели комични 
песник Менандар. Један римски песник, Публилије из Си- 
рије, каже: „жена када не крије да је рђава — онда је 
добра“. Женску заклетву, женску несталност и женске 
сузе давале су и старим као и модерним песницима увек 
најсигурније објекте за шале и карикирање; исто тако 
и женска слабост за тоалетама и кићењем. „Ко жели 
себи да начини посла, нека проба да опреми лађу и жену. 
Ништа ти на свету неће дати толико главобоље, ако си 
само једном почео да их удешаваш“. Ове речи меће ко- 
мични песник Плаут у уста једној дами која таман до- 
вршава своју тоалету, и која сасвим искрено признаје 
да је са овим послом отпочела још од прве зоре, и да 
су до тренутка у коме говори већ два човека спала с ногу 
вукући јој воду. У другој једној комедији приказује нам 
Плаут једног стрпљивог младића, који је дошао на под- 
ворење својој пријатељици, али још не може бити пу- 
штен унутра, јер је отмена дама још при тоалети. „Ја 
мислим да се ни рибе, каже тај очајни младић, које цео 
свој век проводе у води — да се ни оне не купају дуже 
од ове Фронезије. Када би се човек желео са женама 
толико времена да забавља колико се купају, сви би 
љубавници били принуђени да буду момци у хамаму!“ — 

Поред овога, врло обичан мотив у комедији је да се 
жена цела, са свима својим врлинама, оговара. Ово 
задовољство имају, по правилу, увек мужеви, разуме се, 


кад им жене нису ту; ако ли би се, на несрећу, десило. 


да то жена, са какве сакривене позиције, чује, онда би, 
обичао брзо долазило до катастрофе: муж би у таквим 
приликама обично одједном мењао тон, и отпочињао читав 
панегирик целом женском роду, с нарочитим обзиром и 
концесијама својој домаћици. Овакви контрасти, који 
овде не могу наводити због дужине, веома су успели у 
трима Плаутовим комедијама: Азинарији, Бахидама, и 
нарочито Касини. 
44 


Нрунцунну = >>," РГ" У 





690 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Што се тиче новеле, она је у главном и почивала 
на каквом љубавном заплету или каквој љубавној ситу- 
ацији, са комичном тенденцијом. Нама је цела ова ли- 
терарна врста, чији су многи производи слични или чак 
идентични са причама Бокачовог Декамерона, сасвим не- 
довољно позната, и ја ћу овде изнети само једну историју, 
врло познату и карактеристичну. Даме ће ми већ опро- 
стити — то је прича о удовици из Милета. „Изгубила 
једна жена мужа — прича нам Римљанин Федар — с 
којим је неколико година у љубави живела, и сахранила 
му тело у саркофаг. Од тога је саркофага ништа на 
свету није могло одвојити. Свој је живот проводила она, 
јадикујући, у гробници, и тако је стекла глас веома 
чедне жене. У то време некако деси се да су, за казну, 
били разапети на крст неки што су похарали Јупитеров 
храм; и да ко не би однео лешеве, поставе, баш близу 
гробнице у коју се је она жена затворила, војнике да 
их чувају. Једном око пола ноћи један од чувара, ожед- 
невши, потражи воде од робињице, која је тада слу- 
чајно помагала својој госпођи да легне (јер је ова обично 
бдила до неког доба ноћи). Врата су била закључана, 
али војник мало надвири и виде ожалошћену, лепу жену. 
Одмах се узруја и изгуби памет ; почела га је сагоревати 
немоћна чежња. Нашао је хиљаду најфантастичнијих раз- 
лога, да би само могло што чешће виђати удовицу. Ова 
опет, мало по мало, навикне се, и постане према туђину 
предусретљивија, и напослетку начини с њим сасвим ин- 
тимне и срдачне везе. Али док је чувар проводио овде 
медене ноћи, нестаде му једнога леша са крста. Као без 
душе јави он жени за ову несрећу. „Не бој се“, каже 
му света жена, па му да тело свога мужа да га прикује 
на крст и спасе се казне...“ 

У епиграмској поезији, која је у главном везана за 
име римског песника Марцијала, топика и мотиви су 
исти који и у Новој Комедији. Марцијал је у првом реду 
узео на нишан жене који су још у давној прошлости 
престале бити младе, али чији се искази о годинама не 








О жени У ГРКА И РИМЉАНА. 691 








слажу, међутим, са правим стањем ствари. „Ако се добро 
сећам, Елија — обраћа се он једној — ти си имала че- 
тири зуба. При једном кашљу испала су ти два, при 
другом опет два. Можеш сада без бриге кашљати цео 
дан: нема више кашаљ шта да ти упропасти“. Другој 
опет овако одређује датум рођења: „Ти се, Лезбија, 
кунеш да си се родила за време Брутовог конзуловања. 
Лажеш, Лезбија: ти си се родила још за време краља 
Нуме.: Па и то није истина: судећи по томе колико си 
векова наређала, изгледа да си начињена још од Про- 
метејевог блата“.“ За другу опет даму спремио је врло 
галантан епитаф: „Овде се — једва једном! — протеже 
Плауција, Пирина кћи, Несторова маћеха, коју је још 
девојка Ниоба знала као седу, коју је стари Лаерт на- 
зивао бабом, Пријам дадиљом, Тиест таштом, и која је 
испратила на онај свет све могуће вране.“ Исто је тако 
негалантан Марцијал према дамама чија лепота није са- 
свим несумњива, и које би раде да, колико могу, рету- 
ширају доба и физиономију. „Ликоридо — вели Мар- 
цијал једној њих њих — ко је сликао твоју Венеру [то 
јест твоју лепошуј, тај је очевидно хтео да поласка Ми- 
нерви“.“ Другој опет шаље овакав поздрав: Ти ми, Ге- 
лија, кад год ми пошљеш зеца, кажеш да ћу седам дана 
бити леп“. Ако, сунце моје, не правиш шалу, и ако је 


' Краљ који је од Марцнјала и Лезбије далеко као Стеван 
Немања од нас. 

2 Прометеј је, по једном предању начинио првог човека од 
земље (као и у Старом Завету). 


8 Пира је живела још пре потопа, Нестор је познат још у 
Илијади као најстарији Грк; исто тако и Лаерт, отац Одисејев, спо- 
миње се још у Одисеји као сасвим остарео. Ниоба, Пријам и Тиест 
су такође митске личности из врло давне прошлости. За вране су 
стари веровали да живе веома дуго. 


а Венера и Минерве су се такмичиле у лепоти — сетимо се 
на пример суда Парисовог и златне Еридине јабуке —. Венерина 
ружноћа је, дакле, свакако, индиректан комплименат за Минерву. 


5 Стари су веровали да једење зечјег меса даје лепоту. 
44" 


692 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





то истина, онда ти, Гелија, никад ниси јела зеца“. — 
„Таида има црне зубе — вели Марцијал у другом епи- 
граму — а Леканија беле као снег. Како тог Ствар је 
сасвим проста: она има своје, а ова туђе“. — „Фабула 
се заклиње да је коса, коју је купила, њена. Смеш ли 
рећи да је учинила кривоклетство 2“ 


Када је, у доцније време измењен женин положај 
на боље, и када је жена добила достојно место, развиле 
су се оне литерарне врсте у којима има жена највећу 
улогу, које су управо жени и посвећене. У тој нај- 
бољој епоси грчке књижевности — то је време после 
Александра Великог — развила се нарочито субјективна 
лирска поезија, и, затим, еротички, љубавни роман. 
Лирска поезија ове епохе почива искључиво на љубав- 
ним мотивима, и ми из тога времена имамо угледну се- 
рију врло страсних и дирљивих љубавних елегија. Жени 
је сада, у поезији, дато прво место. Она је жижа за сва 
осећања у овој одушевљеној песничкој врсти, којој по ви: 
| сини и квалитету осећаја нема равне у целокупној по- 
| езији старога века. И спољашња форма и садржина ових 
| балада је изванредна и перфектна, и ја се на овом месту 
| осећам незадовољан што овде није прилика да ствар из- 
несем детаљније. Као сасвим разбацане податке изнећу 
овде неколико фрагмента, који ми се у овом тренутку 
чине нарочито лепи. Врло је успела на пример Овидијева 
балада о љубави Киклопа Полифема према лепој нимфи 
Галатеји. Што се најружнијем човеку, једнооком, подив- 
љалом Полифему допала најнежнија и најлепша нимфа, 
то је већ, само по себи, срећна и оригинална мисао, и 
врло интересантан контраст. За самога Полифема ствар 
није била баш у толикој мери интересантна, јер га лепа 
Галатеја није хтела ни да погледа. При свем том, он јој 
се обраћа у једној врло галантној апострофи: у 


Ти си, Галатеја, беља од снежнога љиљана, 
Цветнија од ливада, виткија од јаблана, 

Сјајнија од стакла, несташнија од јеленчета, 
Лакша од шкољке коју једнако испира море, 








О жени У ГРКА И РИМЉАНА. 693 





Дража од зимског сунца и од летњег хлада, 
Отменија и угледнија од поноситог платана, 
Бистрија од леда, слађа од зрелога грозда, 
Нежнија од лабудовог перја и згуснутог млака, 
И, када не бежиш, лепша од најбујније баште“. 


У великом броју лепих грчких балада које је не- 
могуће класификовати по степену допадања, јер су све 
врло лепе, истиче се јако једна, из мало доцнијег вре- 
мена. То је балада о девојци Херо и младићу Леандру, 
које је раздвајао широки Хелеспонт. Херо је била све- 
штеница у Афродитином храму, на европској обали Хе- 
леспонта, а Леандар је живео у Азији, и увек би, кад 
год би хтео да види своју Херо, морао препливати Хеле- 
спонт. Херо би га, у тим приликама, увек очекивала са; 
буктињом у руци коју би ноћу упалила показивала би 
она да га очекује, и у исто време означавала би му и 
правац. Тако је то трајало целога лета, али са првом 
зимом, имала је ова еротичка идила трагичан завршетак. 
Једне бурне и мрачне ноћи опазио је Леандар буктињу, 
и одмах ушао у узбуркано и ледено море. Пливао је 
према светлости, али су му се ноге почеле од хладноће 
кочити. Он онда отпочне молити Афродиту, која га је 
увек помагала — али узалуд. Онда се обрати молитвом 
Посидону, господару мора, али га ни овај није хтео по- 
слушати. Молио се онда и ветру Бореју — и ту без 
успеха. Није га од смрти могао сачувати ни Ерос, и Херо, 
која је целу ноћ очекивала Леандра, с буктињом у руци, 
видела је ујутру како јој таласи доносе Леандров леш. 


Песника који су радили на еротичкој поезији било 
је много. Интересантно је да су на лирској поезији ра- 
диле и жене, и ми имамо међу њима, у свима временима, 
врло угледних преставница ове литерарне врсте. Ту је 
на првом месту Еолка Сафо, са Лезба, чији је живот био 
исто тако романтичан и сенсуалан као и њена поезија. 
Историја о њеној трагичној смрти — за њу се наиме 
прича да се због несрећне љубави стрмоглавила са једне 
стене у море — свакако је измишљена, али се из њене 





694 Српски Књижевни ГлАСНИК, 





поезије несумњиво види да је била жена особито жива 
и страсна. „Златна Афродито — тако се она обраћа 
у својој чувеној химни богињи љубави —- златна и 
бесмртна Афродита, вероломна кћери Зевсова, прекли- 
њем те, краљице, немој ме мучити„и раздирати ми срце. 
Остави златне дворове свога оца, и сиђи к мени, ако си 
икада хтела чути мој глас !... О, сиђи к мени. Ослободи 
ме мука! Испуни ми за чим чезнем ! Буди ми савезница!“ 
Има још једна чувена песма, пуна страсти и љубоморе: 
„Чини ми се да је боговима раван онај човек који седи 
према теби и гута твој сладак глас и твој чежњив осме- 
јак! Чим те видим, закуца ми срце, застане ми глас, 
укочи ми се језик, кроз жиле ми пође ватра, а на очи 
ми се навуче мрак“. Чувена песникиња била је и Јулија 
Балбила, дворска дама царице Сабине, жене Хадријанове. 
Она је писала тако лепе песме, да их је царица дала 
урезати на огроман Мемнонов стуб у Мисиру. Тако су 
нам ти стихови и данас сачувани. У римској књижевно“ 
сти најчувенија је песникиња Сулиција, врло отмена и 
образована млада Римљанка, из једне од најбољих рим- 
ских кућа. Она је своја осећања и патње описала у еле- 
гијама које у естетичком погледу имају врло угледно 
место у римској поезији. 

На завршетку, још неколико разбацаних података 
о појединим истакнутим и интересантним женама из ста- 
рога века. Нама је сачувано много симпатичних имена, 
али колико их има које су скромно и нечујно прошле 
кроз живот, и на чије нам врлине није сачувана никаква 
успомена! Један кратак гробни натпис на гробу брата и 
сестре — да изнесем само један пример — гласи овако: 
„Ујутру смо сахранили Меланипа, а када је сунце зала- 
зило умрла је Батилоја. Умрла је од своје руке, јер није 
имала снаге да и даље живи када је брата видела на 
ломачи“. Ми можда и не слутимо колико бисмо врлина 
и какву свирепу трагедију требали да прочитамо иза ре- 
дова овог скромног гробног натписа! 

Међу дамама за које зна и историја заузима сва- 


6 
: 4 
з 


њи. 


пансди- миљи дасожаи сл молер 42 2- + 


ка 


~ “ . 
НИ РИРЦРУ РРРУРРЕ 








О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 695 





како врло угледно место карска краљица Артемизија. 
Она је својим лађама помагала Ксеркса у поморској 
битци код Саламине. Била је храбра, али је баш због 
тога — што се истакла међу прве —— дошла у врло велику 
опасност. На њену лађу кидисала је једна грчка лађа, и 
Артемизија се нашла у неприлици, јер није могла по: 
бећи, пошто је цело море око ње било загушено од 
бежећих персијских лађа. У тренутку смисли Артемизија 
врло дрзак маневар: она јуриша на персијску лађу и 
потопи је. Тако је Грци пусте на миру, јер су држали 
да је Артемизија с њихове стране. Али је Артемизија из 
ове прилике извукла две користи. Јер се Ксерксу, који 
је седео на обали и видео цео догађај, учинило да је 
то била грчка лађа коју је Артемизија потопила. И када 
се свршио бој, Ксерке је укорео и казнио све остале 
војводе и савезнике, само је Артемизији учинио највећу 
почаст, и рекао да су се у битци код Саламине борили 
људи као жене, а жене као људи“. 

Не мање интересантна личност јесте лепа и духовита 
мисирска краљица Клеопатра. То је била жена особите 
образовиности и талента. Она је успела да Мисир про- 
шири до граница до којих овај никад пре ње није до- 
лазио, и да за читавих четрнаест година задржи приро- 
дан развој римског царства, које је било у то време у 
напону своје снаге. О њеној образованости причале су 
се читаве бајке. Она је са свима својим поданицима раз- 
говарала на њиховом матерњем језику, и поред многих 
других језика говорила са лакоћом још и јеврејски, арап- 
ски, персијски. 

По темпераменту и по амбицијама прави контраст 
лепој мисирској краљици је једна мила, симпатична Рим- 
љанка, чије скромно име не бих ни спомињао када не 
бих рачунао да је иначе већ познато — то је Помпонија 
Грецина, чијој је врлини исписао величанствену химну 
модерни писац Хенрик Сенкјевич, у своме познатом ро- 
ману Опо ада. Помпонија је ретка жена, која због своје 
љубави и оданости према кући и мужу, због доброте 


696 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





према сваком који ју је познавао, заслужује свачије пошто- 
вање. Помпонија Грецина је у Сенкјевичевом роману 
Хришћанка, и за Сенкјевича је то најбоље и најдиректније 
објашњење њених врлина. Међутим, ова хипотеза није ни 
оправдана, ни потребна. И у незнабожачком свету било 
је доста људи и жена са врлинама које су доцније Хриш- 
ћани сматрали као своју привилегију — то је идеја коју 
је и Сенкјевич метнуо у уста генијалном апологету па- 
ганске културе, Петронију — и према томе ми немамо раз- 
лога да Помпонију Грецину са њеним врлинама отмемо 
старом, паганском времену. 


ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ. 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


СВАДБА под РЕВОЛУЦИЈОМ, ДРАМА У ТРИ ЧИНА, од СОФУСА 
МИХАЕЛИСА. — ГЕНИЈАЛНИ СЛИКАР, КОМЕДИЈА У ЈЕДНОМЕ 
ЧИНУ, од ТРИСТАНА БЕРНАРА. 


О писцу Свадбе под Револуцијом, о Софусу Михае. 
лису, сазнао сам први пут из позоришне објаве. Мене 
то незнање ни мало не буни. Чак сам храбар да кажем 
и шта сам мислио кад сам сазнао за то име. Прво сам 
мислио да је Софус Михаелис какав Грк; после тога, 
пало ми је на памет да је, можда, Младо-Турчин; најзад 
сам сазнао да је земљак Хамлетов, Брандесов и Карине 
Михаелис, и да је писао и романе и приповетке, и да 
је прерадио за оперу Окасен пи Николет. Дакле, Софус 
Михаелис је Данац. 

Наравно, у свему томе нема још ничега повољног 
по самог писца; нарочито нема ничега повољног по Свадбу 
под Револуцијом. Јер та је драма, да се најблаже изра- 
зимо, врло досадна. У њој, све је сведено на гест. Тиме 
хоћу ово да кажем: и логика, и психологија, и људска 
истина, — све је потчињено гесту, једноме романтичном 
гесту у рђавом смислу те речи. Као понекад у Бернстена, 
овде је цела драма, драма гестова, стасова, ставова и ми- 
мика. Кад томе додамо да су у драми, као основна потка, 
„ови опонентни интереси“: бурбонци и јакобинци, Цар- 
ство и Република, љубав и љубомора, срећна и несрећна 
љубав, племићи, лакеји и одушевљени плебс, — онда је 
лако увидети како су прости и ортодоксни ти ставови 







ПУН 


КУ 


аи 


698 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


и ла 





и гестови. Уз то, не треба заборавити ни ова средства за 
ефекат: пожари, прасак пушака, лупа добоша и звона, 
јек труба, звепкање сабаља и мамуза, Марсељеза... Нај- 
зад, што се тиче самог развијања драме, неће бити не- 
потребно рећи још ово неколико рећи. Пошто је цела 
драма сведена на гест, који може „да запали позоришне 
даске“ и, преко рампе, запали публику, то се од ње 
не може тражити да је све у реду, и да све иде редом. 
У Свадби под Револуцијом иде све као на некој свадби, 
на брзу руку. Лети се стрмоглаво из ситуације у ситу- 
ацију, из једног душевног стања у друго, из једне не- 
вероватности и немогућности у другу. Али, има нешто 
што је врло интересантно. То је ово: наша пажња је 
увек управљена на позорницу. Али, то али ништа не 
додаје вредности овој драми великих и високих сцена. 
Пажња која се троши при посматрању ове драме то је 
она врста пажње коју трошимо кад, у циркусу, посма- 
трамо играчицу која игра на жици. Кад би онако играла 
по паркету, казали бисмо да игра рђаво, и наша пажња 
једва ако би била заинтересована; кад игра метар или 
два над земљом, и на жици, наша је пажња изазвана, и 
радознала до крајњих граница. Наравно, све то долази 
отуда, што се све дешава у другоме тону, на другој ви- 
сини, на други начин приказано, и под другим околно- 
стима. Свадба под Револуцијом изазива ефекте те исте 
врсте. Она вам, као играчица на жици, држи пажњу за- 
петом само с тога што се, лелујајући се и губећи рав- 
нотежу, сваки час налази у положају да се стропошта и 
сурва са висине на којој је. Сем те радозналости, она 
буди осећање страха и ужаса, и стога се ви не дижете 
са свога седишта, и не напуштате посматрање те драме 
чак ни у трећем чину кад она постаје сасвим досадна. 
Али када је се, после трећега чина, ослободите и про- 
трљате очи као после каквог рђавог сна, ви је шаљете 
до ђавола, и чудите се како сте је то могли да саслу- 
шате до краја. 

После овога, изволите је саслушати. Главне су лич- 


У 
"| 
= | 
3 Џ 
| 
“ 
.а 
ЈЕ | 
-' 
“> | 
1 
ч 





ПозорИШНИ ПРЕГЛЕД. 699 





ности ове: Госпођица Ален од Етоала, и Г.Г. Ернест од 
Тресаја и Марк Арон. Прве две личности плаве су крви, 
бурбонске и ројалистичке; трећа личност има црвену ре- 
публиканску крв. Пошто се цела драма дешава у дворцу 
Трионвилу, у пуноме јеку Револуције, месеца Флореала 
године П, јасно је да овде мора да има неспоразума и 
конфликата. Него, прво, о једноме споразуму. Ернест од 
Тресаја, политички емигрант који живи у Аустрији, још 
из малена је заручен са Аленом од Етоала и, у хуци и 
буци Револуције, дошао је у замак Трионвил да је узме. 
Револуционари знају да је он прешао границу, „и траже 
га. Природно је, да ће они наићи и на трионвиљски 
замак. Кад је републиканска потера дошла близу замка, 
Ернест је већ био сакривен. Да би га републиканци 
нашли, један од лакеја, Проспер, у сцени пре тога, 
искидао је бурбонску кокарду са Ернстовог тророгог 
шешира, и бацио је на под. То је она лепеза у 7оски; 
то је сломљени кактус у Присним Пријашељима. Одавде 
ће већ ићи лакше. Главно је, наћи Ернеста. Он је већ 
нађен и, једно према другоме, сем других и споредних, 
стоје Алена од Етоала, Ернест од Тресаја, и Марк Арон, 
у републиканској униформи. Терцет као у Госки: Тоска, 
Маријо Каравадоси и Цезаре Анђелоти. Само док се овде 
Цезаре Анђелоти прерушава у жену, овде ће се Ернест 
од Тресаја прерушити у републиканца; и, наравно, док 
тамо драму води вешти Сарду, овде је води Софус Ми- 
хаелис. ИМ, ево, шта он зна. Пошто је, преко бурбонске 
кокарде, која се нашла на поду, нашао Ернеста, „опо- 
нентни интереси“ овако се развијају: до половине дру- 
гога чина, Ернесту виси глава о концу, јер републиканци, 
давши му право прве брачне ноћи, хоће, после тога, да 
га убију; од половине другога чина, Марк Арону глава 
виси о концу, јер је, ради замене права прве брачне 
ноћи, пристао да помогне Ернесту, прерушавши га у 
републиканца и прерушив се у бурбонца, да измакне си- 
гурној смрти. 

Овде, наравно, има један детаљ који је сасвим иси- 





700 Српски Књижевни Гласник. 
сан из прстију. Он је у овоме: Како је Марк Арон, онако 
одурна и јака републиканска природа, пристао на овакву 
ситуацију» То је све била ствар једног „поетског“ мо- 
мента. Ален је, тобож, пристала да Марк Арон замени 
Ернеста. Она га је, кад га је молила и преклињала да 
спасе живот Ернесту, дотакла руком и опчинила, и Марк 
Арон се, као у каквој вилинској причи, под ударцем 
чаробнога штапића, преобразио толико да га само још 
писац може да позна. Хтевши не хтевши, ми сад при- 
суствујемо, пошто саслушамо неколико сасвим непоет- 
ских тирада, једној сасвим новој сигуацији. Од троје, 
остало је двоје: Ален од Етоала и Марк Арон. Шта 
сада» Или ће Марк Арон у брачну ложницу, па после, 
због издајства одмах у смрт, чиме би се драма одмах 
свршила; или ће да се покаје за све што је учинио; или 
ће да се заљуби у плаву принцезу и мирно да очекује 
свој крај. Пошто му прво није допустила принцеза, он 
је изабрао ово треће. На тај начин драма може да до- 
бије и трећи чин, пошто драме од два чина не постоје. 

Напред, дакле, у трећи чин! И он је, кас и други, 
пун поезије: звона звоне, пушке треште, јечи Марсе- 
љеза, сабље звече... Као и Ернест у првој половини дру- 
гога чина, и Ернест кроз другу половину и кроз трећи 
чин, личи на човека који је јео бунике. Ни он ни писац, 
не знају шта да раде. Писац се, ипак, добро сетио. Место 
да пусти Марк Арона да нам каже шта му је, он га је 
посадио у једну фотељу из које овај говори колико и 
она. Он и фотеља одседели су једно пола чина, и онда 
он устаде и рече да је заљубљен. Ред је, дакле, да се 
тако што учини и Алени од Етоала. Она, додуше, није 
волела ни Ернеста, па је пристала да пође за њега, и 
ако се оно прво из драме не види. Зашто сада не би 
волела Марк Арона, кад јој је учинило да га волиг Она 
га, дакле, воли. Они се, дакле, воле. 

Али, сада, драма треба да се сврши, а то није тако 
лако. Писац је дубоко заишао у лавиринта није се сетио, 
као оно Аријана, да за собом вуче конац како би, после, 








; Позоришни ПРЕГЛЕД. 5 701 





умео да изађе. Он је пошао још даље, и ако је и до 
овога места ишао као не знам ко у маглу. То даље било 
је ово: кад је Жан Ласк дошао и, нашавши га у бур- 
бонском оделу, није хтео да га пусти да побегне за то 
што га није познао да је он, Марк Арон је имао неку 
неодређену намеру да се спасе; кад је, после, цела по 
тера ушла у кућу и с њим и поново ухраћени Ернест, 
Монталу, вођ њен, хтео је да благослови њихову љубав, 
док Марк Арон није хтео да се спасе: у њему је про- 
радило републиканско частољубље. Сиромах Марк Арон 
не зна шта ће, јер то не зна ни онај који га је, за уши, 
извукао на сцену. Али, пошто се из лавиринта не може 
натраг, мора се напред. Идући напред, писац је уда- 
рио главом о зид, јер је Марк Арона натерао да, у бур. 
бонскоме оделу, пошто је у њему републиканско осећање 
победило љубав, излети на балкон и нареди војницима 
да пуцају. Тресак пушака, и, хвала Богу, завеса пада. 
Генијални Сликар, Тристана Бернара, то је једна 
буфонерија у којој се до крајњих граница експлоатише 
једна доста срећно нађена идеја. Буфонерија и оснива на 
овоме нескладу: с једне стране „генијални сликар“, ма- 
зало, лудак, пуст, и помало шерет; и, с друге стране, 
једна буржоаска породица, наивна, глупа, и тупава. На- 
равно, пошто је ово буфонерија, далеко смо од онога 
што је природно и могуће. Буфонерија је, у литератури, 
оно што је, у сликарству, карикагура. Њен је посао да, 
из данога материјала, узме оно што хоће, и оно што 
узме да обради на један начин који је у пуној супрот- 
ности с нормалним и обичним схватањем Ако ви имате 
једну малу ману, она има права да је узме као вашу 
главну и једину особину, и, њу, кроз читаву једну ко- 
медију или роман, удари на велика звона. У нашем слу- 
чају, сликар је пуст, а цела породица, коју он вуче за 
нос, проста и наивна, и Тристан Бернар пустоћу првога 
навија до лудости а наивност других до глупости. У 
пуној мери, ми смо овде у славној буфонерији Средњега 
Века која допушта да се, лево или десно, од могућег и 


| 


Е биље Ма = . 


+ 


Бе ЛЕТУ _ И" У 
у Ео РЕН 3 ин 


702 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





природног, иде колико се хоће. Онолико пуст и луд 
сликар колико је луд и пуст Оцеплоц није могућан, јер 
би био отеран у лудницу; с друге стране, није могућа 
онако блажено тупа породица каква је породица Г. Гомоа, 
јер би цела била упућена у завод за идиоте. Али, у бу- 
фонерији, допуштено је радити све што вам падне на 
памет. Наравно, и ту има мере. „Мера“ буфонерије почиње 
оданде где нестаје комедије, и иде до мере одакле по- 
чињу циркуски кловнови и шаљиве пантомиме. „Гени- 
јални“ сликар Оцеплоц прелази границе те мере. Ми му 
допуштамо, да би портретисао Г-ђу и Г. Гомоа, да их 
вуче по соби и излаже разној светлости да би, тобож, 
наишао на тренутак када су у најлепшем изразу; допу- 
штамо му да вршља и пали по њиховој кући да би уде- 
сио атеље како је за њега најбоље; допуштамо му да 
тражи да види њихову собарицу у костиму без костима, 
јер то је, најзад. |ешде асадепиаие; допуштамо му, нај- 
зад. да оног јадног радника, кад се попео на лествице 
да нагрди завесе не знам каквом течношћу, држи у јед- 
ном тешком ставу; јер све је то у смислу идеје која је 
постављена, све то има за циљ да карикира Оцеплоца 
као сликара. Али, кад су све комбинације исцрпљене и 
кад су употребљени сви модуси, требало је умети стати. 
До краја скоро, Тристан Бернар је врло вешто водио 
целу буфонерију, и смеха је било доста. На крају, кад 
је хтео да да још један ефекат, довевши на сцену, као 
љубавни пар који хоће да се узме, Луцију, кћер Г'ђеи 
Г. Гомоа, и Анриа, и у тај однос унео пустога Оцеплоца 
који, тобож, не одобрава брак, —- Тристан Бернар је 
покварио утисак. Јер је Оцеплоц, који је кроз целу ко- 
медију експлоатисан као сликар и коме је све било до- 
пуштено кад хоће као такав да улази у односе, овде 
ушао у један однос не као пуст и луд сликар, него као 
човек те врсте. Та последња сцена није у тону, није из 
истог градива, и није резултирана ранијим сценама, и то 
је једина мана ове врло добре буфонерије Тристана 
Бернара. БрАНКО ЛАЗАРЕВИЋ, 


и авинувх де диву 


Х 
5 
5 
+ 
Г4 
24 
Ж 
~ 
2 
~ 
4 
р 
ја 
ј 
;. 
| 
| 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


УДРУЖЕЊЕ ЗА КАМЕРНУ МУЗИКУ НАСТАВНИКА СРПСКЕ МУЗИ- 
ЧКЕ ШКОЛЕ. 


Једна група млађих уметника наших — све настав- 
ници Српске Музичке Школе у Београду, — да би дала 
новог подстрека музичком животу код нас скупила се у 
једно коло и образовала је „Удружење за камерну му- 
зику“, са задатком: да негује камерну музику класичног 
и модерног доба, а највише српску и словенску; осим 
тога да упознаје српску публику са страним репродук- 
тивним уметницима. Посао кога су се они прихватили 
није лак. Нарочито не у нашој средини. Јер је камерна 
музика једна од најделикатнијих уметности. Не претен- 
циозна, но тиха и скромна, велика и снажна на свој 
интиман начин. А осетити све то може само онај који је 
живео са њоме, и који јој је у душу загледао. 

Први концерат тога удружења, које сачињавају: 
Г-ђа Ива М. Милојевић (певање), Г-ђице Ружа Шафарик и 
Рајна Димитријевић и Г. Милоје Милојевић (клавир), Г.Г. 
Јован Ружичка (виолина), Јован Зорко (виола), В. Рендла 
(чело), М. Бузин (кларинет), био је 15 октобра и он је 
довољно јасно показао да ће моћи да се постигну врло 
лепи резултати. Доста пространа и врло лепа сала Друге 
Београдске Гимназије била је препуна најодабраније 
публике, која је са најистинитијим интересом пратила 
сваку пијесу и поздрављала наше младе уметнике са 
пуно искреног одушевљења. 


704 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





Програм овога концерта био је на висини уметно- 
сти. Изводила су се дела Шопенова (Ноктурна Р:, Пре- 
лудијум (). Листа Папз Јез ђоз Л. Ф. Бетховна С диг 
5опаја ор 53. Свирала их је на клавиру нова наставница 
Српске Музичке Школе Г-ђица Рајна Димитријевић, која 
је завршила своје студије на царској академији у Бечу 
код професора Лудвига, и недавно се вратила из Па- 
риза; где је била на специјалним студијама код великог 
пијанисте Раула Пиноа. Г-ђа Иванка Милојевић, свр- 
шена ученица Више академије музичке уметности у Мин- 
хену (класа Бијанка Бијанки), певала је модеран репер“ 
тоар, који се до сада мало слушао у Београду (Х. Волфа 
и Брамса) и неколико песама Г. Г. М. Милојевића и П. 
К. Божинског. На завршетку је ансамбл извео Ез диг 
клавирски квартет, један од најлепших у своме роду од 
Роберта Шумана. 

Ја не могу да говорим о интерпретацији. Публика 
је те вечери заиста била најбољи критичар. М мени не 
остаје ништа друго него да констатујем да је она сво- 
јим аплаузом дала најповољнији суд. 

Удружење ће ове сезоне дати још неколико кон- 
церата, и публика ће имати прилике да сачува и учврсти 


своје нове симпатије за једну групу уметника, који су, · 


свесни потребнога заједничкога рада, ступили у коло и 
пошли правим путем, са пуно снаге и одушевљења оства- 
рењу својих идеала и стварању лепше будућности својој 
уметности у нашој средини. 


ЈЕДАН МУЗИЧАР. 


- 
ЊЕ 
Е 
5 
: 
> 
в 
> 
у 
; 
“ 
13 











ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


СТАЊЕ У ТУРСКОЈ. 


У Триполитанији ствари иду нешто теже. Талијани 
наилазе на озбиљнији отпор; Арапи с оно нешто редовне 
војске учинили су неколико напада на Триполис, Бен- 
гази и Дерид. Офансива је довела до забуне Талијане, 
који су рачунали да ће Триполитанија и Сиренаика бити 
са по муке заузети. Отуда и талијанска акција мора бити 
сада опрезнија, и са више поступности и с већим бројем 
војника. На место једнога корпуса војске мораће Ита- 


лија послати два, и обезбедити Триполис, Бенгази, Хомс, 


Дерну и друге две-три оазе по свима правилима стра- 
тегије. Када се оне осигурају од будућих изненађења, 
ослободиће се и флота, која је сада имобилизована пред 
обалом триполитанском. Кад буде флота талијанска сло- 
бодна онда ће и дипломатска акција и пресија у Цари- 
граду бити сигурнија, те ће пре доћи до преговора о 
Триполитанији. Италија је остала при своме захтеву да 
изврши потпуну анексију Триполитаније, без икакве ком- 
пензације за Турску. Свака акција у обрнутоме смислу 
остаће без резултата. Заузеће Триполиса је војничком 
силом извршено, ратом који ће Италију доста коштати, 
не рачунајући и губитке талијанске трговине на Истоку. 
А како је све извршено са пристанком Сила, којима 
можда није баш најпријатнији овај изненадни и бру- 
тални поступак Италије, — то ће се Италија просто про- 


45 


Р~ 


" 


1: 
4 
! 
У 


ПРНВРР 


А 


> 





“У 








706 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 
гласити господарем Триполитаније и Сиренаике, не при- 
знавајући чак ни верски суверенитет Султанов. 

Велики везир, Саид-паша, који је добио поверење, 
мало двосмислено, у Скупштини да бди над интересима 
и части царевине, зна добро да је Триполиганија за 
Турску изгубљена. То исто зна и Младотурски Комитет; 
али, и велики везир и Комитет подржавају, колико се 
може, неочекивани отпор Арапа. Они рачунају да ће тиме 
постићи двоје: ослабити садањега непријатеља, изазвати 
неке веће компликације, натеравши Италију да акцију 
пренесе у европске воде, а сигурно умирити јавно мнење 
у Турској. Неколики напади Арапа на већ заузете по- 
зиције у којима су Талијани изгубили доста људи, иза- 
звали су неке турске листове и Младотурке, да с више 
интересовања прате поступни губитак једне провинције 
која у ствари и није била турска. Изазвао је, шта више, 
и неко узбуђење, те би садањој турској влади било нез- 
годно да прими услове о губитку Триполитаније. Тешко 
јој је рећи истину да Турска мора оставити Талијанима 
Триполитанију и Сиренајику, јер нема флоту која може 
бранити те две колоније, или бар отежати нападе непри- 
јатеља и његово искрцавање, нити има савезника који 
би је бранио. 

Све европско јавно мнење, а нарочито аустро-угар- 
ско и немачко, непријатељски се држи према садањој 
акцији Италије. Само француска штампа ћути, и она је 
једном, одмах у почетку, констатовала да је Француска 
са Италијом постигла одавно споразум односно Трипо- 
литаније, остављајући јој тамо одрешене руке. Овом при- 
ликом су се у европској штампи јављале разне комби- 
нације, међу којима су најважније одвајање Турске од 
Немачке и приближавање Енглеској и Русији; одвајање 
Италије од Тројнога Савеза, и конфедерација балкан- 
ских држава. Све ове комбинације је изазвао Саид-паша 
својом изјавом у Парламенту о томе да Турска мора да 
једном ступи у тешње пријатељство па и у савез с овом 
или оном групом држава. У Цариграду се опажа жива 








Политички ПРЕГЛЕД. 707 





акција у томе правцу, а у Берлину нека нервозност; до: 
садање турско-немачко пријатељевање има да издржи 
велику пробу. 

Активност Тураке у европској Турској није пре. 
стала. Откако је Италија напала Триполитанију она се 
и појачала. На све стране се чине припреме такве као 
да се надају да ће наступити неки озбиљни догађаји. 
У Тесалију се одржава војска, и шаље се нешто војске 
пут бугарске, црногорске и српске границе. Организују 
се турске чете које крстаре од Сјенице па до Берова и 
Аргирокастра. Муслиманско становништво у тим преде- 
лима добија оружје и муницију. Власти пописују коње, 
станове, фураж и људску храну. У исто време појачале 
су се несигурност и мржња Муслимана противу Хриш- 
ћана. Несигурност се манифестује нарочито у крајевима 
где је хришћанско становништво гушће. А мржња се 
поред осталога, ту скоро, испољила у једноме до сада 
нечувеноме чину. Један жандармеријски јузбаша, преобу- 
чен у комитско одело, напао је и убио гребенскога ми- 
трополита Емилијана и његове пратиоце. Гребена је 
мало место на југу од Битоља, а средиште је гребенске 
казе, у којој има више Грка него и Муслимана и Ку- 
цовлаха. Митрополит Емилијан је био један активнији 
Грк, кога су власти хтеле више пута због тога да уклоне 
из те мале патријаршијске епархије. 

Ако се овоме дода да се у Турској наставља јака аги- 
тација противу Младотурака; даље, да Младотурци раде 
на томе да што јаче учврсте свој положај, уклањајући из 
кабинета оне који им највише сметају; када се узме у обзир 
да данас власти настављају своју политику искључивости 
према народностима, нарочито према школи и цркви, да 
помажу покрет противу чипчија; ако се има на уму да 
се са стране уноси и поклања оружје Арнаутима, да се 
међу њима шири агитацијом споља мисао о Аутономној 
Арбанији, да се у Арнаутлуку настављају и даље злочин- 
ства, која остају некажњена и да сада власти кажњавају 

45% 





708 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 













оне који се бране од Арнаута зулумћара, — онда се још 
више цела ситуација у Турској погоршава. И како је 
критска скупштина отворена у име краља Ђорђа и до- 
нела одлуку да из своје средине пошаље у Атину у 
скупштину своје представнике, онда се са сигурношћу 
може поновити оно што смо последњи пут рекли: да 
никада није било више изгледа за озбиљне заплете на 
Балкану него данас. 


ИностРАНИ. 


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


137 Српска КЊИжЕНА ЗАДРУГА. Напуљске Шешње. 
Написао Милорад Павловић. Београд, 1911. 


Према новим књигама о Напољу или Венецији има 
се унапред извесно неповерење, које је оправдано дугим 
искуством. Постоји бојазан да ће оне само појачати 
рђав утисак од књага које су им претходиле. И најзад, 
изгледа да је немогуће за та два града рећи што ново 
или лепше од онога што је о њима већ речено. У оста- 
лом, није лако бити бољи од Тена. Г. Павловић, пишући 
своје „Напуљске Шетње“, парадоксално је рећи, на своју 
срећу није био Тен. Он је све гледао „очима своје главе“, 
и дао у главном занимљиву и не баналну књигу о ономе 
што је видео у Напољу и о начину на који је гледао 
ствари око себе. 

Пре свега, Г. Павловић није од путописаца Тенова 
рода, ни Мопасанова, ни Буржеова, да поменемо само 
њих. Његова интересовања су потпуно различна од њи. 
хових. (Он, како по његовој књизи изгледа, није се у 
јачој мери заинтересовао ни напуљским музејом, ни ње- 
његовим црквама, сликама и скулптуром, јер о њима не 
говори. Г. Павловић не крије да нема пажње за те ствари. 
Кад помене Дантеову „статуу“ на песникову тргу у 
Напољу, он каже: „кад странци наиђу, они га загледају 
са сваке стране. Ми идемо даље“. Очевидно, Г. Павло- 
вић није „загледао“ уметничка дела на која је наилазио, 
и остајао је равнодушан према њима. Другом једном 





710 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





приликом он говори овако: „Дођеш ли у Пизу — у вече 
ти је већ досадно. Осим тесних улица, колонада, неко- 
лико интересантних дућана и гробница и нагнутих кула 
које изгледају да ће заиста сад да падну, ништа ти у 
памети и осећању не остаје“. Г. Павловић на својим пу- 
товањима мало личи на човека од књиге, и нема много 
литерарних преокупација. Он није отишао у напољско 
главно позориште Сан Карло, које је, како сам вели 
„једно од највећих на свету“, нити га је „игра глумаца 
привлачила“, него је томе, по сопственим речима, „прет- 
поставио шетњу по вароши“. 

Г. Павловић је у Напољу видео и гледао сасвим 
друге ствари. Он је пре свега хтео да „изучава живот 
и нарави Наполитанаца“, како то сам каже. Само, из- 
гледа да је Г. Павловић то радио на један нарочит начин. 
Пре свега, сви су изгледи да Г. Павловић не зна или 
скоро не зна талијански. Он са вођама по Напуљу није 
говорио талијански, није споменуо познанство ни са јед- 
ним Талијаном, и једини Наполитанац који му је гово- 
рио о Напуљу био је вратар у хотелу, с којим је могао 
говорити на ком другом језику. Најзад, сам Г. Павло- 
вић вели; „мени позориште није правило задовољство. . 
зато што нисам добро знао језик“. Истина, Г. Павловић 
по који пут каже „бамбино“, „уаф мга“ и „уед! Маро! 
е рог топ“, али је све то познато и онима који не знају 
талијански. 

На тај начин Г. Павловићу било је једино могуће 
да наполитански живот гледа на улици. Он је то само 
и радио: „посматрао улични живот, сцене и доживљаје“, 
„свакога дана“ седео пред кафаном „по два сата“, и, 
изгледа, у томе налазио великог задовољства, јер су му 
тада „пролазили сати неосетно“. У осталом, његова књига 
се зове „Напуљске Шетње“ Г. Павловић је на улици као 
код своје куће, и весело се гура кроз гунгулу. Сам вели: 
„бурна врева у даљини привлачи ме“. На улици га све 
занима и интересује. Кад види окупљену гомилу, он се 
одмах „прогура у прве редове“. Он, тако да кажемо, 


и“ 


+ 
+ ки! ; 
Х 
: 
5 
“ 

2 
|] 
; 
%, 
У 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 711 





скоро живи заједно са уличном руљом, код које налази 
„грубе али пријатнс, чак би рекао симпатичне физионо- 
мије. Радо их човек гледа ма да су у самим траљама“. 
Г. Павловић сам прича како је једну уличну свађу „са 
задовољством посматрао“, па том свом задовољству даје 
ово карактеристично објашњење: „и рачунао сам поси- 
гурно да ће се завршити ужасном тучом“. Он, који није 
хтео да иде у велико напуљско позориште, ишао је у 
она где су „посетиоци из најнижих друштвених класа“, 
и нашао „да су много интересантнија и занимљивија“ и 
да се „странац најлепше може провести у њима“. На 
послетку, са таквим навикама и схватањима, Г. Павло- 
вић је сасвим природно морао доћи до закључка да је 
живот „последњих на друштвеним лествицама чуднији, 
и за социалне прилике и њихово тумачење значајнији, 
од живота госпоштине, који је једноставан и празан, и 
једино се испољава у надутости и бесмисленом раси- 
пању“. Па ипак, у сагласности са онима које описује, 
Г. Павловић има једно нарочито поштовање новца, јер 
говорећи о напуљским гостима да су „досадни и наду- 
вени“, он их правда: „али врло имућни људи“. 

Са таквим склоностима и таквим схватањима сасвим 
је природно што Г. Павловића нису могли интересовати 
музеји, архитектура и позоришна уметност. У цркви Св. 
Јануара он није видео, као Тен, фреске Васариа, него је 
гледао наполитанске калуђере и њихове преваре са свече- 
вом крвљу. Разлика у њиховом начину гледања на ствари 
је очевидна. Али Г. Павловић је одиста успео да види 
врло занимљивих ствари на напуљским улицама. Његово 
објашњавање напуљске сиротиње није много проницљиво 
ни много тачно. Али он живо прича о уличном продавцу 
који гони пред собом натовареног магарца и нуди робу 
певајући, о напуљској домаћици што с прозора пушта 
на канапу котарицу у коју ће јој продавац метути куп: 
љену зелен, о гојазним калуђерима који изгледају гори 
од мангупа, о певачима по угловима улица, о глум. 
цима по периферијским позориштима, о напољској пиља- 


Цој аса на сања часове љава ве ава је << а ава дивљини 


712 Српски Књижевни Гласник. 





рици која плаче гледајући једну средњевековну мисте- 
рију, о разговорима на позоришним благајнама где се 
улазак плаћа поморанџама и патлиџанима, о не знам 
каквој игри деце у прашини коју је он гледао врло паж- 
љиво, прича како се она игра и кад играч „носи“ по- 
моранџе уложене у игру. Најзад, занимљиво је видети 
како се Г. Павловић понаша у свој тој средини како 
гледа ситне уличне преваре, како сматра за потребно 
да иде ноћу по кафанама где се скупљају лопови и 
блуднице, како прича на које све начине лазарони ва- 
рају путнике, како се препире с њима кад хоће више 
да му наплате, како се брани од уличних продаваца и 
наметљивог женскиња, како не да келнеру да му врати 
лажан новац, и како разговара с њиме. Све је то Г. Па- 
вловић испричао живо, без система, на прескок, расту“ 
рио по целој књизи, и одиста дао утисак уличне вреве 
и тиске. На послетку, и сам језик којим то прича, до- 
некле је сличан говору оних које описује. Г. Павло- 
вић каже, да поменемо само два три случаја: „туцање 


празног времена“, „одржава своју кожу“, „изјављује 
љубав“, „воли да се провађа“, „увртио себи у главу“, 
„утуцава милионе“, „надвирио у гротло Везува“, и 


своје читаоце ословљава стално са ти. Он овако почиње 
своје причање: „Ако си дошао у Напуљ...“ и наставља 
„а ако умеш да уживаш...“ Затим, Г. Павловић прави 
досетке у том истом тону, кад вели да се неки светац 
„вазнесао на небо... слично Блериовом аероплану“, када 
прича да некакав калуђер има уста „да би се, што оно 


реч, могао за уво ујести“, и да изгледа тако да би се 


од њега „и псето уплашило и пресвисло“. Тог истог 
рода су духовитости како је од Неронових стихова Пе- 
троније „добијао и трбобољу и главобољу“, како се од 
хране при плаћању уласка у позориште даје и слама, 
и како је неко имао дугачку титулу „читав један реп“. 

Кад човек природе и темперамента као што је Г. 
Павловић хоће да буде поетичан, онда је лако разумети 
да неће писати добре ствари. Г. Павловић то чини чешће 


3 
| 
# 
| 


ње 


ПРИ А РИСНА “> у УУ 
МУ ПР РУЧНЕ 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 718 





него што је потребно. На тај начин он је причао „љу- 
бавне драме“ које се некада одигравале у напољским 
„руинама“. Примери тог његовог причања изгледају овако: 
„где се некада виле бесне, разблудне оргије, сада из- 
међу опалих зидова и разривгног пода, гмижу и провлаче 
се жабе и стоноге, а гуштери..“, или „у народу овога 
краја још живе легенде... оне казују да су таласи мор- 
ски што запљускују стубове двора, безброј пута били 
обојени крвљу...“ Занимљиво је како права ћуд Г. Пав- 
ловића сваки час пробије кроз тиј начин причања и на- 
тера га да каже да се сирена „разлупала о литице“, да 
се „у младом палатину подиже властелински понос; он 
се пљесну руком по мачу“, к да призна да се као гим- 
назист „дивио ручковима и јелима гурмана Лукула“. На 
исти начин Г. Павловић је говорио о Херкулануму и раз- 
валинама амфитеара у Поцуоли, где „сузе није могао 
издржати“ и где је имао читаву визију предавања Хриш: 
ћана зверовима, док га је „један зелени гуштер радо- 
знало посматрао својим ситним стакластим жмиравим 
очицама“. 

Српска Књижевна Задруга учинила је добро што 
је издала књигу Г. Павловића. Љубомир Ненадовић у 
својим „Писмима из Италије“ скоро и не говори о На- 
пољу, него, како сам вели, „само о Његошу“. Др. Милан 
Јовановић, звани „Морски“, у својој немуштој књизи „Горе 
доле по Напуљу“ није видео ништа, није осетио ништа 
и није разумео ништа. Књига Г. Павловића у сваком 
случају занимљива је и својим писцем и својим предме- 
том, и може се са пријатношћу читати. 


Никола АНТУЛА. 


ПИТАЊА О ЈЕЗИКУ И ПРАВОПИСУ. 


Мак. НгуазКо-згрзк! КпјуХеуп! језаК. „2уопо“, 
1911, бг. 5. — Д. К.: Није-Него. Речник неправилности 
у књижевном језику нашем. Београд, 1911. 


У 5 броју Загребачког часописа „2“опо“ изишао је 
врло занимљив чланак „НгуафзКко-згрзк Кпјеуп јемк“. 


~ 


“~ 


714 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Писац ту јасно показује-како непрестано код Хрвата и 
Срба постоје разлике у азбуци и говору, и како би тре- 
бало брисати и те последње разлике. Највећа сметња је у 
латиници и ћирилици, у јекавшитини и екавштини. Писац 
не улази у дубља разматрања но предлаже једно прак-· 
тично решење: „Према томе ми се чини да би било нај- 
пробитачније, да сви ми Хрвати и Срби примимо и про- 
гласимо ћирилицу као опће и национално писмо, али да 
му у пракси додамо зачасни, свечани, репрезентативни 
значај, рабећи га сви једнако само у оним згодама и на 
оним мјестима, гдје треба да се истакне свечани и на- 
ционални карактер. Насупрот, да сви прихватимо у днев- 
ној пораби као курентно писмо латиницу, као једностав- 
нију, практичнију и претежно благогласнију. Нити је ла- 
тиница специфичко хрватско писмо, нити је екавштина 
специфичко српска, пак не би требало да се код тога 
појаве икакове ојетљивости, или да буде било какових 
посебних обзира. А нарочито, што се тиче екавштине, 
треба да се сјетимо, да њоме говори највећи дио народа 
и хрвалскога и српскога, јер су осим највећега дијела 
источнијих Срба екавци и кајкавци и велик дио чака- 
ваца Хрвата, а и знатан дио Словенаца. Икавштина није 
никада била јачи литерарни језик, с јекавштином се служи 
мањи дио народа. Колико ијекавштина прави неприлика 
само правопису у Хрвата, а колико смета у поезији код 
стварања стихова, то ће знати најбоље наши пјесници. 
Екавштина је у томе много једноставнија и љепша за 
пјеснички изражај“. На тај начин брже би се привукли 
и Словенци, који говоре екавштином и пишу лати- 
ницом. | 

Чланак је као појав значајан, јер показује колико 
је мисао народнога јединства добила маха, и колико је 
потребе да се стане на пут овом чудном стању ствари: 
један народ са једним језиком, а две азбуке и две књи- 
жевности. У сваком случају, чланак у „гуопи“ заслужује 
пажњу, и време је да се о том важном питању почне 
озбиљно говорити, јер, хтео ко или не хтео, то питање 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 715 








постоји, и његову решењу, у ближој и даљој будућно- 
сти, ми идемо у сусрет. 


ЈЕ 


Г. Драгутин Костић, као наставник српскога језика 
и књижевности у средњој школи, имао је и сувише при- 
лике да види какве грешке обично се праве против 
чистоте језика. Он је, за практичну школску потребу, 
израдио цео један мали речник тих уобичајених грешака, 
а у исти мах показао како треба правилно писати. Његов 
систем је врло прост: на пример, није бављење, него 
бављење. Отуда, не баш особито срећно нађен, наслов 
овој књизи: „Није-Него“. 

Од интереса је мали предговор, у коме се укратко 
износе главни закони и особине српскога језика и опште 
идеје о књижевном језику. Г. Костић није од оних не- 
симпатичних старовремских и уских фиолога-догматичара 
који још не могу да изиђу из Караџића и Даничића. 
Он види да наш књижевне говор није онај искључиво 
простонародни говор који је препоручивао Вук Караџић, 
но један нов, комбинован и развијен језик, чија је основа 
„уопштен народни говор са разумним попуштањем и ста- 
рини, и покрајинштини, и туђини, и неизбежном нове- 
чању, грађењу нових речи“. О краткоумним догматичним 
„чиститељима“ језика, разним Живановићима, протама Ан- 
ђелковићима и Андрићима, Г. Костић има одређено и тачно 
мишљење: „Последници Вукови, учени фиолози-грама- 
тици, нису увек правилно схваћали положај и улогу 
своју, а вршили су коректорски посао свој и сувише 
наметљиво. И још, док је Вуку био меродаван само живи 
савремени народни говор, онакав какав је; док је њему 
доказом било „тако говори већина нашега народа“, — 
дотле су учени последници његови, проучавајући и исто- 
рију нашега језика, хтели, преко књижевнога језика, да, 
некако, поправљају и народни говор. Уз то су још по- 
ставили војнички строгу поставку да све што би, по 
историји, требало да буде једнако — мора то, и данас, 


Ра 


716 Српски Књижевни Гласник. 





~ 


да буде... Чини се као да су хтели да нам књижевни 
језик, један пут за свагда, срежу, скамене, да га жива 
скалупе у мумију, заборављајући да он, као жив, мора 
живети, и да се, живећи, мора мењати“. 

Али, са друге стране, код нас се одомаћује и из- 
вестан број граматичких и правописних грешака, и да 
би се оне из рана сузбијале код ученика, Г. Костић је 
поред општих „практичних правила“, поређао, у виду 
речника, и речи и облике које се погрешно казују, и 
пишу — и додао упоредо како треба да се казује и пише. 
Г. Костић готово редовно говори тачне ствари, и само 
у једном малом броју случајева могло би се спорити 
са њиме. 

Он је започео један врло користан посао, који још 
има да се прошири и попуни. Има данас у нашем је- 
зику ствари сасвим утврђених и опште примљених, и које 
већ могу да се формулишу као закони нашега језика и 
правописа, ако не за вечита времена, а оно бар за наше 
доба, за књижевну етапу у којој смо. Исто тако имало 
би се кренути питање о јединству правописа и из- 
говора у целој српско-хрватској књижевности. Српска 
Краљевска Академија и Југославенска Академија Зна- 
ности и Умјетности, или Матица Хрватска и Српска Књи- 
жевна Задруга дужне су да унесу више јединства и реда 
у та питања, да утврде наш данашњи језкк и правопис, 
у исти мах заједнички и Србима и Хрватима, да не би 
једни сувише вукли у назад, а други остајали у недо- 
умици шта је правилно и тачно. 

Изгледа да ће се у том погледу у скоро отпочети 
нашто да ради. Јов: 

М. С. Мепоор: Ге Коуацте де Моптепеото, 
Кат5, 1911, Вегсег-Геуташћ, стр. 101. — Ретко је да стра- 
нац, бавећи се мало у једној земљи, напише стварно 
добру књигу о њој, нарочито кад не зна њенога језика. 
Г. Верлоп је, по изузетку, написао добру књигу о Црној 
Гори. Примио је из туђих извора оно што се односи на 








ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 717 





историју Црне Горе. Радио је на томе као и остали; 
отуда нетачности. На пример, непознато је да је кра: 
јем ХМ века дошао на црногорски престо Стеван П[ Цр- 
нојевић, да су тај престо наследили Иван и Ђорђе, па 
га се Ђорђе одрекао у корист Митрополита Вавила, по 
пристанку народа. Историја не зна за изборне владике 
у Црној Гори, нити за силну турску војску од 80000 
људи која се 1756 гозине кренула под Османом Ш на 
Црну Гору. Мало је коме познато да данас у свакоме 
већем селу има школа од по 100 ученика, а многима је 
познато да је дуг Црне Горе више од четири милијуна 
перпера, и ако Г. Верлоп бележи 1,657.192 круна. 

И ако бележи такве податке, ипак писац види да се 
Црна Гора данас расељава, и то сваке године све више. 
Исељеници се слабо враћају у отаџбину; а кад се врате при- 
чају о Америци права чуда: има хлеба колико се хоће, личне 
слободе, имовне заштите. Црногорска Народна Скупштина 
нема пуну законодавну власт; буџети нису стварни; при- 
ходи државни се мало троше на опште потребе наро- 
чито народне; од судске правде страда више народ него 
ли од револвера који носи сваки Црногорац. Школе 
и просвећеност су далеко; изостале. Народно здравље 
врло рђаво ; сушица, маларија и сифилис сатиру народ. 
Неки путеви су добри, али нису увек за потребе пра- 
вога саобраћаја. Жељезнице су готово немогућне. Нај- 
плоднија земља је под устајалом водом; ништа се не 
чини да се баруштине око Скадарскога Блата исуше. Г. 
Верлоп верује да се може много поправити, само ако има 
добре воље у оних који управљају Црном Гором. Иначе, 
Црна Гора биће у стању да се одржи војнички, али 
врло тешко финансијски. Ин. 





БЕЈ ВАН ЈЕ 


КЊИЖЕВНОСТ. 


„Писци и Књиге“. — Из штампе је изишла У све- 
ска „Писци и Књиге“ Г. Јована Скерлића. У овој свесци 
су ови чланци и оцене: „Србија, њена култура и њена 
књижевност“, „Прве српске позоришне представе“, „Васа 
Живковић“, „Никанор Грујић“ „Павле Марковић-Ада- 
мов“, „Стеван Луковић“, „Лажни модернизам у српској 
књижевности“, „Г. Др. Светислав Стефановић као дра- 
матичар“, „Три нова романа“ („Пауци“ Ива Ћипика, „Не- 
чиста Крв“ Борисава Станковића, и „Дошљаци“ Милутина 
Ускоковића), „О нашем књижевном језику“. Као и ра- 
нијим свескама тако и овој је цена 2 динара. — У из- 
дању Г.Г. Кона изишло је друго издање ! свеске „Писци 
и Књиге“. (80, стр. 154; 2 дин.). У овом издању учињене 
су свуда стилистичке поправке, и два чланка, о Милици 
Стојадиновић Српкињи и Божидару Кнежевићу, допу- 
њени су. У истом издању изићи ће ускоро и П свеска 
„Писци и Књиге“. Х 


ПРИПОВЕТКЕ СВЕТОЗАРА ЋОРОВИЋА У ЧЕШКОМ ПРЕВОДУ. 
— Г. Светозар Ћоровић је један од највише превођених 
наших писаца. Поред осталих многобројних превода, сада 
су на чешком изишле дре свеске његових преведених 
приповетке. Г. Др. Ј. К. Долежан (Јаромир К. Појездни) 
издао је у Прагу две књиге својих превода Ћоровиће- 
вих приповедака; под насловом „Ме сћушећ Кшди“, и „О 
Јазсе а муоје у Негсесоуте“. Обе књиге изишле су у 
„оуефоупа Кпћоупа“, свеске 928-929 и 980 931. Уз прву 
књигу преводилац је дао кратку биографију писца и сим: 
патичну оцену његова рада. У обема књигама преведене су 
ове приповетке Г. Ћоровића: „Пуштеница“, „Дан тамно- 
вања“, Хаџи-Петар“, „На сусрет“, „Ибрахимбегов ћошак“, 


вране 


Маи пега дао 


~ 
4 


ма, 
Њ- 


њи 


О 
„84 
“За 
О 
" 5 


Р 


КУ 


(ар о и 1 
"РФ, у а 





–3 
у 


БЕЉЕШК Е. 719 





„Први бадњак“, „Даша“, „Лов на вукове“, „Под врбама“, 
„Илијина невоља“, „Пријатељи“, „Проклетство“, „Осман- 
бегова шаргија“, „Стари Учитељ“, „Омерага“, „На нову 
годину“, „Владика у Пољицама“, „Под пећинама“, „Тутор“, 
„Иза хамама“, „Нов ђердан“, „Васиљев Божић“, „Ђул- 
бегова Зејна“. Од ових приповедака пет их је прво 
изишло у „Српском Књижевном Гласнику“. Исти чешки 
преводилац присуствовао је првој представи Ћоровићева 
„Зулумћара“, који је у Загребу имао великог успеха, и 
сада тај исти комад преводи за чешку позорницу. 

Н 


„ПРЕГЛЕД СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ“ У РУСКОМ ПРЕВОДУ. — 
У руском преводу Г.Г. М. Г. Долобка, В. А. Крачковског 
и С. П. Обнорског, а са предговором Г. П. А. Лаврова, 
изишла је у Петрограду, у лепом издању, књига Г. Павла 
Поповића „Преглед српске књижевности“, под насловом 
„Обзорљђ исторји сербскоћ литературм. Древнал литера- 
тура — Народнал словесност5-Дубровницкал литература“. 
(С. Петербургњ; 1912, 8%, стр. УШ, 296; цђна 1 р. 50 к.). 
И за руску публику солидна књига Г. Поповића добро 
ће доћи: део о српској књижевности у Пипина и Спа- 
совића „Истора славанскихђ литературђ“, данас је за- 
старео, књиге о српској књижевности А. Степовича и 
Ј. Карасека су недовољне. Превод је рађен врло паж- 
љиво и савесно, и у њ су онете извесне нове допуне. 

Х. 

„Мисли 0 ВАСПИТАЊУ ИГРОМ И УМЕТНОШЋУ“. — Из 
немачког часописа „Агтсју Ниш сезапие Рзусћојотле“ (ВА. 
ХХ, Нећ 4). Г. Др. Вићентије Ракић штампао је своју 
докторску дисертацију „Седапкеп пђег Етлећипо дигећ 
5р1е! ипа Кипзг“. Герда. Миће т Епргетапи, 1911, 80, 58. 
У модерном правцу, са познавањем предмета и литера- 
туре, писац је расправљао ово интересантно питање. 


Х. 





НЕМАЧКИ ЧАСОПИС О ХРВАТСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. — Бер- 
лински часопис „Паз Шегапзеће Есћо“ доноси у свесци 
за 15 октобар „Хрватско Писмо“, у којем Г. Др. Георг 
Адам приказује значајније књиге међу новијим издањима 
Друштва Хрватских Књижевника у Загребу, и иначе у 
савременој хрватској књижевности Г. Адам као најбољу 
књигу између првих истиче „Лирику“, збирку песама 


“~ 


720 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


о ———— 


Владимира Назора, и помиње збирке „Под Тимором“ 
Јосипа Миликовића и „Искре срца мога“ Драгана Дујму- 
шића. Од приповедача говори о Бранимиру Ливадићу, 
Матији Лисичару, Ивану Козарцу, Анту Ковачићу. Чла- 
нак бележи „Нове студије и портрете“ Анта Петравића 
и радове Др. Бранка Дрекслера и В. Францева о Станку 
Вразу. На крају је реч о педесетогодишњици Хрватског 
Казалишта и о модерним драмским писцима Иву Вој- 
новићу, Милану Марјановићу и Милану Огризовићу. 
После чланака Г. Др. Илије Ивачковића у берлин- 
ском часопису „Апз кетдеп 2ппсеп“ („Српски Књижевни 
Гласник“, ХХП књига, 154 и 391 страна) ово су први 
добри редови о српско-хрватској књижевности у немач- 
ким часописима. По нас је у толико пријатније што их 
је писао странац коме се ни у којем случају не може при- 
писивати национална пристрастност. А. 





„Дунавско Питање“. — У Паризу је изишла књига 
Ж. Деморњиа (8. ОПегтогопу): „Га Опезноп ди Папиђе“. 
То је извод из једног университетског курса о геогра- 
фији, етнографији и политичкој историји дунавских обала, 
али главна садржина књиге је питање о пловидби на 
Дунаву. То патање, регулисавано у Паризу 1856 и у Лон- 
дону 1883, сада је поново искрсло на решавање. Бавар- 
ска је целу ствар наново кренула. 


ДРУШТВА И УСТАНОВА. 


Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — У вези са својом 
одлуком од 3 јуна прошле године о издању пљеваљског 
рукописа Козме Индикопловца, Председништво Акаде- 
мије одлучило је 8 октобра ове године да се снимци 
овога издања израде у Бечу под руководством Г. Др. 
Стржиговског, а филолошки деб издања да се повери ака- 
демику Г. Др. В Јагићу. 

Академија Природних Наука имала је састанак 27 
октобра ове године, на коме је академик Г. Сима М. Ло- 
занић приказао седмо саопштење своје расправе „О елек- 
тросинтезама“, које ће се штампати у „Гласу“ 1 разреда. 


УсмЕ; 


<ђ 
| 
| 
| 
Б| 
| 


РУНРУ 























и зоо а не == оава авијација а бо а авва да ал ла осваја о аливало 
“ " 


СР НАС ЈИ 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУШЏ, БРОЈ 10. — 16 новЕМБАР 1911, 


ИО О КРИККЕ РОМЕ 
(2) 
Ш 

Холујина не престаје; на против, све гора. А наши пут- 
ници иду, гамижу, не патишу, ама једва-једва дајандишу. 

Неђе је испред ручањих доба, а они на помол кобног 
и злогласног крстачкога кланца. Прије но ће и улазити 
уза њ, сусрете их Трипунова Пећина, заклон као богом 
наручен. Нијесу се дуго премишљали ни савјетовали 
хоће ли у њу. Њени чађави, мокри и окићени капави- 
цама сводови и мемљива унутрашност учинише им се 
угоднијим од сваке собе на свијету, па и од саме цркве 
и љепота јој миротонисаних. 

Ту се прићућурише једно уз друго, да одахну, по- 
врате и прикупе снагу за унапријед, јер тек сад настаје 
права мука и невоља. Страшно и жалосно их је било 
виђети. Попао их снијег, лед и иње, па сви дошли би- 
јели и рутави као овце. Мушкарцима се заледили брци, 
обрве и чубови косе у колико им је капице и саруци не 
покривају, па висе као леденице по стрехама. Сваки се 
сузио„унео у се, и дошао мањи у пола, а стари Машут 
46 


- ~. 


“| 
554 
пук 
з. с 
[7 ДЕР 
75 
ЕЈ 
5: 
ж 
24 
(у 





122 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


“ 





се искривио још за онолико за колико га је терет од 
седам крста погурио. Одијело и обућа им се, од капа 
па до опанака, прелила једном бојом и уцаклила ледом 
и ињем, да би рекао да им материје нијесу ни ткане ни 
предене ни у ситно брдо и у иглу уведене, на из-једна 
а из чисте срме саливене. ИМ капе и струке и кабанице 
и гуњине и гаће и докољенице и чарапе и опанции 
обојци у њима, све им се то укочило и скаменило, да га 
можеш прије сломити и пребити но разгрнути и превити. 
А под њима им живо месо утрнуло и здрвенило се. И, 
кад не би цвокотали зубима и превртали очима, узео би 
их за какву окамењену групу из искони. 
| Мушки и којекако, али Милица једва у духу. Носи 
| се силом на-збор, али јој већ скачу фитиљи пред очима 
| Јер, буд је по природи слабија и неиздржљивија, туд је, 
као женско, и слабије ођевена. Од паса па навише, и 
може поднијети: буетин, кошуља, јакета, зубун и струка 
је ту; на глави забрадач, те хајд -хајде. Али од паса на- 
ниже, да Бог сачува: продужење од кошуље, и двије 
танке сукње, једна од вуне а друга, горња, од куповног 
платна; а на ногама, једне вунене чарапе до кољена, 
калчине и опанци, — и то је све. Нос јој помавенио, 
усне такође, уши поцрвењеле и постале провидне, образи_ 
потавњели, руке и ноге претрнуле, да их и не осјећа 
више као своје. Све на њој туђе, мртво, од дрвета, сем 
оне двије искре у очним дупљама, из којих још бије 
младост и живот. 
Срећом њиховом, нађоше у пећини неколике кукрице 
и огарка од истуљене ватре, коју су или путници или 
чобани ложили. Милица, носећи се јуначки и стидећи се 
одати своју малаксалост, погоди жељу свију, те покупи, 
не толико укочањеним јој прстима колико топаљцима од 
шака, сав тај претек дрва, и наложи их у угао од 
пећине на једну поиздигнутију плочу. Машут и Радоња 
покушаваше да укрешу; али им прсти обумрли, па ни 
да обујме огњило. Срећом, Оташу се обрела у џепу ку- 
тија жижица; те како тако и иза мале муке блажена 








У 





Под СнНијЕГОМ. 7692 





ватрица из оно мало нађених сухарака задими и засија 
и окупи око себе ове паћенике љуте. 

Прво се начеташе дупке око ватре, јер, и да су 
могли превити и још превитљива кољена и кукове, опас- 
ност је била да не изломе своју промрзлу одјећу. Над- 
несе свако са своје стране своје учољене шаке над пла- 
мење; а оно их, повијајући се ђа тамо, ђа овамо, стаде 
кравити и галити, да убрзо осјетише неку ласт. 

Не потраја дуго, а мјесто иња и леда лијну вода 
с њихова одијела, те се откргвише и чучнуше и поси. 
једаше ђе ко може, по голом и влажном облућу около 
разбуктане ватрице. И, док им се на ватриној огрији 
размрзоше прсти и поврати скопдст, са свакога се од 
њих по непрекидан буриџак, као с отопљене стрегхе, дта- 
врце и по читава локва учини. Па, кад би које притисло 
ногом о тле, запиштала би и запјенушила вода кроз 


пријеплет од опанака, као да се над каквом мочварном 


баром налазе. 

Што су могли најпаметније учинити, то је да се 
изују, пригрију премрзле ноге и исциједе, па колико- 
толико поосуше чарапе и обајке, мушки чакшире спри- 
једа а особито на кољенима, а Милица сукњу са свих 
банада. 

—- Ануте ми, чоче, ту торбетину, да што пијуцнемо 
те с угријемо, ка' не ови огањ нешто лоше служи... рећи 
ће бљенулбј дружини Оташ, осмјехући му се десни брк, 
а мало и сам поразгаљен бољом огријом но што сеи 
надао. Па, и не чекајући да га ко услужи, мрдну раме- 
нима те скиде припрту себи с леђа, размрска је, отвори 
и извади шишу ракију лозоваче, па је пружи Машуту: 

— По старини Бог помаже. Ану-то ни, чоче, на- 
здрави. Првачио си занаго и на тијесну кланцу, па ваља 
тбрако да те видимо и дден... 

— Ану немо'те, но ме послушајте... оде их умјесто 
одговора савјетовати старац: — да не пијемо на 'ваки 
газап ничесова пића; е сам чуја, од старија људи, да 
ништа ризичније није но пит ракије уз мећаву: спрва 

Е 46% 








| 724 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


ти лакне па те превари, сма ти у најпокоњу на жље 
ижљезе. Но ка' смо с ово помолећи Бога и за његову 
милост и славу, лијепо огријали и раскрвавили и ма- 
лачко душом данули, дајте — та ве ђаво не понио! — да 
што окусимо: јер на злу времену, ако се јелом не отхрани, 
снагом се ље не одбрани. А за ракију ћемо ласно: има- 
ћемо је, ма ви бож'а вјера кад попит и послије, па да 
| имамо сто оках.. 

— Нећемо, да ђаољом, но сад на 'ви час и јес и 
пит", а да што!.... дочека Радоња: — А старици што су 
причали и мудровали, ето им га тамо. Е, у јад! Ове горе 
регулах не трпе, — а ти то, ћико, знаш димно. Но отпочни, 
с једва чекам да јој обзинем грлић... 

— Ела, ћико, бога ти! Ела, чоче! Надрави ка' си 
научио... наставише у један глас Оташ и Милица. И 
Машут, коме се и иначе мокраху зуби гледајући бистру 
печатлију, немаде куд-камо, но је прими, одчепи, и ди: 
жући према себи, наздрави али укратко, потегну те добар 
душак, па је додаде Оташу. 

Оташ наздрави, пијну, па је додаде Радоњи, а овај, 
пошто отпи колико за први мах мога, пружи је Милици. 
Она се мало пронећа и снеби, али кад сви навалише, 
прождрије и она неколико гутљаја, и прија јој. А Оташ 
затим раскомада кукурузу, даде свакоме по комадину, 
па раздријеши брзар, те се сад сви јуначки навалише 
на проју и сир рдтан. И, припијајући из боце све више 
и све дубље, најеше се и опустише све до потоње 
прашке и последње капи у литрењачи. 

— Хајдмо, валај!... рече Машут, машући главом у 
недоумици, и сам пригрћући струку и замотавајући главу 
појасом: — Бријеме је да се крећемо полагацко; а и огањ 
не је изда: свакако, те немамо рашта, више ни чамињат'. 
Ха-а, помози јаки Боже! И наприје'!... 

И он први, па за њим Оташ, за Оташем Радоња 
а за Радоњом Милица, погнути, замотани у огртаче, тре- 
сући се од зиме и цвокоћући зубима, и држећи се све 
једно за друго, изађоше из пећине и загазише понова 





ПРИМАЈУ 
> 
| : 





Под СНИЈЕГОМ. 125 





у снијег и намете, и срнуше кроз дим од мећаве пред 
пећином и од пећине навише. 


|ђУ 
Не одмакоше ни три корака, а дочека их газапи 


несрећа, да им се сва поворка, баш као трула љеса, 


стаде прекретати с једне на другу страну, повијати и 
лелујати се и упадати до кољена па и до појаса у на- 
мете. Ха тако, ха тако, хрви се а носи се, елем богме 
стари Машут, како оно предњачи те како је и највише 
холујини на ударцу, не издржа, не мога даље дајанди- 
сати, но се спотаче, посрну у снијег, зари и лицем и 
прсима, и разлепуши се четвороношке колико је дуг и 
широк. Оташ и Радоња притрчаше те га дигоше; по- 
придржаше и отресоше. И од тога часа измијењаше ред: 
одсад је Оташ, као понајјаторњији, првачио, газио пртину 
и разбијао снијежне сносове прсима, рукама и кољенима. 
За њим је пртио Машут, за Машутом Радоња а за Ра- 
доњом Милица, држеђи се и даље све једно за друго, 
као да преко речног брзутка газе, а и Оташ сприједа 
и Радоња позади попридржајући, готово носећи, између 
себе старог и већ изнемоглог Машута. 

Мало по не би, па загазише кроз злогласни крстачки 
кланац, чију удољицу или боље рећи провалију, која 
сплаци и поточинама служи као корито, мјестимице чи: 
таве куле снијега бијаху засуле и изједначиле с брдима, 
мјестимице лед и намети само пресамарили, а мјестимице 
вјетар разголитио и указао голе стијене и глибаве бу- 
кове. И док се на толико мјеста по усијеченом у стијени 
путу ногостопици, испод кога зијаху вратоломне шкрке 
и јаме и урвине, гомилаху и испречаваху непробојни 
сметови и насипи од усовима и сносовима натрпаног 
снијега, дрвља и камења, дотле се горе по недосежним 
литицама и поднебесним повијарцима бијаху ишчолила 
и наџогила гола и остругата и ледом прекриљена брдска 
ребра и џдлани, баш као кошчурине од костура оне 
хаждаеј коју је свети Ђорђије копљем пробо. А мало- 


7126 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





РЕ 


“ 


мало па тек или нагазиш или опазиш ђе вири испод 
|: снијега по који побијени мрамор, као грозни свједок 
| стравичних погибија од небесне пушке Старога Крвиика 
| и жалосни споменик пред чијом језом ти се сама од 
себе крв у жилама мрзне. 

| А како коју стопу, мећава све гора а студ све 
| опаснија: стегле и надрле да камен пуца. Тама од ма- 
| глуштине и развијаног прхутљавца поклопила земљу и 
поднебесје као растопљена платина. А вјетрови режу, 
јаучу, урлају и стропаштају се низ вратоломне лолије и 
дивље увале, те путницима засипају лица снијежном пра- 
шином, да им се дан у ноћ а свијет у пакао претворио, 
па ништа више не виде но да су слијепи; и само што 
газе и срљају онако на индивин, и више се служе пи- 
пањем и рукама но очима. 

Рекао би да је небо пало за земљу, а земља при- 
расла за небо. Час-по се отисну читави пљускови сту- 
дене кише, која, у који час пане на тле, у тај се и за- 
леди, и, као бачено клупко игала, прошишта и обара 
коња и јунака. Однекуд, из ловћенских гудура, допире 
штектање гладне звјеради, „чије се крвослутно урлање 
утапа, као звијук камџије уз грмљавину, у звизду ме- 
ћаве, буку и стропаштању поточина низ литице, у ломљаву 
усови, крчање намета и тресак уздрманих планина. А 
кроз сав тај хаос, стење и режи немилосрдна и неза- 
јазна смрт, као гладна хијена над отвореним гробовима. 

— Мајде занаго, да сам девет владиках закла', 
данас сам све своје гри ове отпага/... заћи ће, у једна 
доба, изнемоглим и храпавим. гласом готово сав укочени 
ђед Машут, упавши, то по други пут, насред крстачке 
превале у један тек натрпан нанос, из кога га Оташ и 
Радоња, један за једну а други за другу руку, једва 
жива истеглише. 

— Хајде, бабо, наприје'... довикну му Радоња. зУј 

— А да не могу, божа ти је вјера. Но су ми се _ 
поткратиле ноге, узеле руке, издала ме снага, те не. Е- 
чујем за своје тијело више но да је ћепаница. Но нека 






4 


Е 
г Е. 








Под СНИЈЕГОМ. 127. 





будне што ће бит'... Аох, куку и прекуку, ђе погибох 
данас и брез замјене, ни чојски па ни женски, но паски, 
ка' нико мој!.. закука стари Машут и очајно клону и 
сједе насред пута. Снијег се под њим улегну, и он до 
паса упаде у његову прашњаву пласу. 

Милица, и сама премрзла и малаксала, понта, при 
погледу на изнемогла оца, да да свом кћеринском 
срцу на вољу, те да бризне у плач и удари у кукњаву 
и којевитезање у помоћ. Али глас је издао, и једва што 
јој заклокота нешто у грлу и један јој се мршав бу- 
риџак суза оте низ образе. А, уколико јој се која суза 
омаче и дохвати јагодица, утолико јој се и замрзну на 
њима као на залеђеној каменици. 

А Радоња, у које виђе да је догорело до ноката, 
синовље му срце у њедрима писну, па напрегну све своје 
преостале силе, дочепа старог оца и подлегута се нада њ. 
А Оташ притрча те му га помога укркачити на леђа, 
подупријевши га једном руком озада а другом — без 
осврта на обичајне калупе и без зазора при опасности 
у којој су — зграби преко сриједе клонулу духом и 
убијену тугом вереницу, коју више понесе но што поведе 
напријед кроз муку, снијег, маглу и мећаву. 

Ни сами не знају, колико су истрајали у томе, ни 
којом су од четири стране свијета окренули. А окле ће, 
кад је вријеме постојало све горе, мећава све манитија, 
наноси све усовнији, маглуштина све дебља, дан све 
тањи, а они све труднији и пометенији. Најзад се сасвим 
изтубише. 

Док наједном, као да се отвори црна земља под 
њима са свим својим џомбама и страхотама, а онај Лов- 
ћен са свом својом тежом сурва озго на њих. Нешто 
их, као оловна сачма, лупи по глави а у исто им се 
вријеме отиште тле под ногама, као да на „вучју јаму“ 
натрапаше. И ништа не знадоше нити имадоше кад ми: 
слити, шта би. 

Тек пошто дође себи, као утопалац из кога су 
воду исциједили, Оташ се виђе у чему није био: под 


ти 





728 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


њим провалија у коју се, сем гаврана за костима, никад 
никакво живо живо биће није спустило; кроза њу бучи, 
дере и стропошта се с пода на под а с цикуља на цикуљ за- 
пенушана поточина; над њим се извисиле поднебесне греде 
и капавице, засуте усови а окићене леденицама; а у ру- 
кама му онесвијешћена и полумртва Милица, која му се 
тако грчевито прицапила око паса, да их ни напор ути- 
снуте усови ни холуја ни страхота и јачина пада не 
могаше раздвојити. 

Јачи, издржљивији, мање изнемогао, присебнији и 
очеличенији, Оташ се прибра први. Промешкољивши 
се, као врабац у прпи, протрља очи и стресе снијег с 
лица; а нешто га проструја кроз све дамаре, и прва 
мисао која му кроз мозак прасну била је: смрт! Глас 
самоодржања му запишта у ушима: не дај се! И он, 
напрегнувши сав преостагак своје момачке снаге, сегну 
собом десна на лијево, повуче свој драгоцјени терет у 
рукама; и успје да се од ивице бездање јаруге, над 
којом га случај бијаше зауставио, склони мало даље у 
страну и дубље у обурвану гомилу снијега. Али одатле 
никуд: ни горе, ни доле, ни десно, ни лијево. 





(Свршиће се). 


НЕВЕСИЊСКИ. 












ПОУМ РУМЕ СТАН. 


ХМ 
ЖРТВЕ. 
Јутро. Десет часова. Предсобље Министра Просвете, 


дуг, слабо осветљен ходник, са тамаим тапетама и ра- 


стовином обложеним зидовима, пуни се гомилом моли- 
лаца, који седе или нестрпљиво обигравају; сваког часа 
улази по неко нов, и даје своју посетницу достојанстве- 
ном пријавнику са ланцем око врата, који је узима, за- 
гледа, и спушта смерно, без речи, поред себе, на под- 
метач за писање, на малом столу где он пише при 
бледој светлости једног прозора, низ који цури ситна 
октобарска киша. 

_ Један од последњих има ипак част да разведри ову 
узвишену равнодушност. То је један крупан човек, препла- 
нуо од сунца, сав умазан катраном, са обоцима у облику 
малих ленгера, и гласом промуклог морског пса, какви 
често креште кроз светлу јутарњу маглу провансал- 


"ских лука. 


 — Кажите му да га тражи Кабанту, крманош.,. Он 
већ зна... Он ме очекује. 

— Нисте ви једини, одговара пријавник, осмехујући 
се уздржљиво на своју шалу. 

Кабанту не опажа њену духовитост, али се ипак 
доброћудно смеје, развлачећи уста до својих ленгера у 


ушима, и, гибајући раменима, кроз гомилу која се склања 


од његовог мокрог кишобрана, иде да седне на клупу 








| 


~ вози 





730 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

| з “ 

поред једнога другог пацијента, тако исто препланулог 
као што је он. 

— А гле... То је Кабанту.. Еј, помоз Бог!... 

Крманош се извињава: не може да га позна. 

— Валмажур... сећате се.. познајемо се још отуда, 
из арене. 

— Јесте, Бога ми.. Е, пријатељу, ти можеш рећи 
да те је Париз изменио. 

Добошар је сада господин са врло дугом црном 
косом, забаченом за уво, по уметнички, што му, заједно 
са његовим гаравим лицем и плаветним брковима које 
стално упреда, даје изглед каквог Циганина са Вашара 
медених колача. Уз то, увек напућен као сеоски ћуран, 
горд на своју лепоту и музички дар, у чему се огледа 
његова разбарушена јужњачка природа, која споља из- 
гледа тиха и ћутљива. Неуспех у Опери није га расхладио. 
Као сви уметниџи у таквом случају, он га приписује ка- 
бали (сплеткама), и за њега и његову сестру ова реч 
узима невероватне, варварске размере, добија санскрит- 
ски правопис: /„Кабба!е, претвара се у неко тајанствено 
чудовиште које личи пола на змију звечарку, а пола на 
коња из Апокалипсе. МИ он прича Кабанту-у да ће кроз 
који дан ступити у једну велику концертну салу на бу- 
левару, „један езкаппр, знате“, где има да се појављује 
у живим сликама, за двеста динара од вечери. 

— Двеста динара од вечери! 

Крманош колута очима... 

— И шта више, моја бисграфиља биће разглашена 
по улицама, и моја слика у природној величини излеп- 
љена по свима париским зидовима, у старинском труба- 
дурском оделу, које ћу обући у вече да у њему свирам. 

То му је нарочито ласкало, одело. Штета што 
није могао метнути своју капу са зупчастим ободом и 
навући своје ципеле са повијеним врховима, да у њима 
дође да покаже министру свој сјајни ангажман, написан 
овог пута на прописној хартији, и потврђен без његовог 
посредовања. 











Нума РУМЕСТАН. 731 


Кабанту гледа жиговану хартију, исписану с обе 
стране, и уздише:. 

— Ти имаш среће.. Ја ево више од годину дана 
како очекујем моју медаљу... Нума ми је био рекао да 
им пошљем уверења; ја сам им послао уверења... Али 
од онда нема ни трага ни гласа о медаљи, ни о увере 
њима, ни о чему.. Писао сам министарству марине; не 
познају ме у марини.. Писао сам министру; министар 
ми не одговара... МИ што је најцрње, сада, овако без уве: 
рења, кад имам какву распру с капетанима бродова 
због крманошке награде, кметови неће ни да ме саслу- 
шају... Кад сам видео све то, ја сам чврсто привезао 
мој чамац, и помислио сам се: „Дај да одем до Нуме“. 

Готов је да заплаче, несрећни крманош. Валмажур 
га теши и умирује, обећава да се заузме за њега код 
министра, и то поузданим гласом, упредајући брк, као 
човек коме се ништа не може одрећи. У осталом, не држи 
се само он овако гордо. Сви ови људи који очекују да их 
министар прими: стари свештеници, упреподобљеног лица, 
у малом огртачу за посете, одмерени и достојанствени 
професори, нагиздани сликари са забаченом косом, дежме- 
касти вајари са прстима као лопатице, сви имају ово исто 
победоносно држање. Лични пријатељи министрови, си- 
гурни у своју ствар, сви су они долазећи рекли пријавнику: 

— Он ме очекује. 

Сви су убеђени да, кад би Руместан само знао да 
су они ту!... То даје нарочити изглед овом предсобљу 
Министарства Просвете, у коме се никако не виде она 
грозничаво бледа лица, оно дрхтање од страха, на које 
наилазите по министарским чекаоницама. 

— Ко је то код њега> пита сасвим гласно Валма- 
жур, прилазећи малом столу. 

— Директор Опере. 

— Кадајак... тако; знам... То је због моје ствари. 

После добошаревог неуспеха, Кадајак више није 
хтео да га пусти на своју позорницу. Валмажур је био 
готов да се парничи; али министар, који се боји адво- 











732 Српски КЊИижЕВНИ ГЛАСНИК. 





~ 
ката и малих новина, поручи му да тргне своју тужбу, 
обећавајући му замашну накнаду. Сад извесно расправ- 
љају о тој накнади, и то доста живо, јер Нумин као 
труба трештав глас допире сваког часа кроз двојна врата 
од кабинета, која се најзад с треском отварају. 

— Није она моја штићеница, него ваша. 

Говорећи то, дебели Кадајак излази, и пролази бе- 
сним корацима кроз предсобље, укрштајући се са при: 
јавником, који се примиче између два реда препорука. 

— Реците му само моје име. 

— Известите га само да сам овде. 

— Кажите му да га тражи Кабанту. | 

Пријавник не слуша никога, него корача достојан- 
ствено, држећи неколико посетница у руци, а кроз врата, 
која оставља отшкринута за собом, види се министров 
кабинет, сав осветљен са три прозора који гледају 
у врт, и цео један зид покривен хермелинским огртачем 
Г. де Фонтана;, који стоји усправно, насликан у природ- 
ној величини. 

Са извесним чуђењем на своме као восак бледом 
лицу, настојник се враћа и позива: 

— Господин Валмажур. 

Сам свирач се нимало не чуди што улази<тако пре 
свију осталих. 

Још од јутрос, његова је слика излепљена по па- 
риским зидовима. Он је сад чувена личност, и министар 
га извесно не би више остављао да дрежди на промаји 
у каквој станици. Са блаженим осмехом на уснама, ево 
га где стоји удибљен насред раскошног кабинета, где 
баш у тај мах секретари скидају и претурају кутије и 
фијоке, тражећи нешто журно. Руместан разјарено грми, 
праска, с рукама у џеповима: 

— Но, до врага, где су та уверења!.. Изгубљена 
су дакле, уверења тога крманоша... Збиља, господо, овде 
влада страшан неред... 


' Лун де Фонтан (1757—1821), књижевник и мивпетар просвете 
под Царством. Пр. 





























Нума РУМЕСТАН. 733 

У том угледа Валмажура: 

— А, ту сте!... — и устреми се у једном скоку на 
њега, док престрављени секретари беже кроз побочна 
врата, носећи на рамену гомиле кутија. 

— Хоћете ли ви, море, већ једном престати да ме 
гоните с вашом пасјом музиком!... Мало вам је један фи: 
јаског Хоћете још... Сад сте се, кажу ми, разапели по 
зидовима, обучени пола у плаво, пола у жуто... И каква је 
ово лагарија коју су ми малочас донели»... Ово ваша 
биографија! Сплет лажи и глупости... Ви добро знате да 
сте таман онолико кнез колико и ја што сам, да су до- 
кумента о којима је реч постојала само у вашој машти. 

Претећим и грубим гестом, држао је Нума чврсто 
несрећног добошара за капут, и дрмусао га за време го 
вора... Пре свега, тај зкаџ по нема ни пребијене паре. То 
су варалице. Неће му платити ништа, једина ће му ко. 
рист бити оне гадне дречеће објаве, ругло за њега и за 
његовог заштитника. Новине ће опет предузети своје 
шале: Руместан и Валмажур, министарска свирала... И 
при помисли на ове увреде, Нума је све више падао у 
ватру; његови широки образи тресли су се од гнева, у 
оном наследном наступу јарости као у тетке Портал, 
који је изгледло страшнији у овој свечаној, званичној 
средини, где личност треба да ишчезне пред положајем; 
викао је из све снаге: 

— Та одлазите једном, бедниче, торњајте се !... Неће 
нико више да вас чује... Свет је сит ваше свирале... 

Валмажур је стајао као прикован и зверао запре: 
пашћено, муцајући: „Лепо... лепо.. “, преклињући погле- 
дом сажаљиво лице Межаново, који једини није побегао 
испред министровог гнева, и велику слику Фонтанову, 
који је, изгледа, сабдлажњен таквом жестином, све. више 
појачавао своје круто министарско држање, у колико 
га је сам Руместан губио. Најзад, ослобођен снажне 
руке која га је стезала, свирач једва нађе врата, и по: 
беже, престрављен, заједно са својим улазницама за 
зканпо. 





731 Српски Књижевни Гласник. 
— Кабанту, крманош!... прочита Нума, гледајући у 
посетницу коју му је пружао хладнохкрвни пријавник... 
Опет један Валмажур!... А, не... Не дам се више вући 
за нос... Свршено за данас... Не примам никога... 
Ишао је непрестано горе-доле по кабинету, разго- 
нећи заостали гнев, који се тако неправедно сручио сав на 
Валмажурову главу. Какав безочник, овај Кадајак! Дошао 
| да му прави прекоре због мале у његовој рођеној кући, 
ђ усред министарства, пред Межаном, пред Рошмором! 
( — А!ја сам збиља сувише слаб... Наименовање овог 
| човека у Опери велика је погрешка. 
| Његов шеф кабинета био је истог мишљења, али 
| се добро чувао да то каже; јер Нума више није био 
" онај негдашњи весељак, који се увек први смејао својој 
необузданости и мирно примао подсмехе и придике. 
Поставши стварни шеф кабинета, захваљујући шамбери- 
ском говору и још неким беседничким подвизима, опи- 
јен високим положајем, овом краљевском атмосфером у 
којој су и најјаче главе губиле равнотежу, он се нагло 
био изменио, прозлио, постао самовољан и раздражљив. 

Врата иза једног застора отворише се, и Г-ђа Руме: 
стан се појави, спремна за излазак, у укусном шеширу, 
са широким огртачем који јој је крио стас. М са оним 
ведрим изразом који већ пет месеци обасјава њено 
лепо лице: 5 

— Имаш ли данас министарски савет 2... Добар дан, 
господине Межане. 

— Дабогме... Савет... седницу... све могуће ! 

— А ја сам хтела да те молим да ме отпратиш до 
маме... Тамо доручкујем... Хортензија би се тако ра- 
довала. 

Е — Видиш, није могућно. 

Он погледа у свој часовник. 

= Морам у подне бити у Версаљу. 

— Ја ћу те онда причекати и одвести на станицу. 

Он је за тренутак оклевао, само за тренутак. 

— Добро... Само да потпишем ово, па се крећемо. _ 











Нума РУМЕСТАН. (6. 


Док је он писао, Розалија је тихо саопштавала Ме- 
жану вести о Хортензији. Наступање зиме не чини јој 
добро, не допуштају јој да излази. Зашто је он не по: 
_ сетиг Њој су сада потребни сви њени пријатељи. 

Межан тужно одмахну руком: 

— О, ја баш... 

— Сасвим.. сасвим.. О вашој ствари није још ре- 
чена последња реч. То је само тренутна ћуд, и ја сам 
сигурна да неће дуго трајати. 

Она је све ствари видела у ружичастој боји, и же- 
лела је да сви око ње буду срећни као она што је. А она 
је била срећна, сасвим срећна, тако да из неког потај- 
ног празноверја није то никад смела признати ни самој 
себи. Руместан је, на против, свуда причао о том дога- 
ђају, далеким познаницима као и присним пријатељима, 
са комичном гордошћу: „Назваћемо га министарско дете!“ 

~ и смејао се слатко на своју шалу. 

Одиста, ономе који је знао за његов живот ван 
куће, његов други стан, без зазора отворен, са прима- 
њима и увек постављеним столом, овај тако пажљивии 
нежни муж, који је сузних очију говорио о својим очин. 
ским надама, изгледао је права загонетка; он је лагао 
тако мирне душе, и био тако искрен у својој нежности, 
да је доводио у забуну свакога који није добро позна: 
вао опасну замршеност јужњачких природа. 

— Ипак, најпре ћу тебе одвести... рече он својој 
жени пењући се у кола. 

— Али ако те буду чекали !... 

— Не мари ништа... Нека чекају... Бићемо дуже 
заједно. 

Он узе Розалију испод руке, и припијајући се уз 
њу као дете: 

— Ето, видиш, ја се само овде добро осећам... 
Твоја ме благост умирује, твоја ме прибраност крепи... 
Овај Кадајак ме је довео до беса... Човек без трунке 
савести, без морала... 

— Зар ти то ниси пре знао 


УУ РРРЧРНУЦЧ о. рој ои о 4 МИРУ У Са "а је У О 


| 
| | 








ј 


#“ г" . „ у ~ 





736 Српски Књижевни Гласник. 


— Права брука како он управља тим позориштем! 

-— Заиста, ангажман те госпођице Башелри... Што 
си му ти то допустио Девојка код које је све лажно: 
њене године, њен глас, чак њене трепавице. 

Нума осети како црвени. Сада их је он намештао, 
врховима својих дебелих прстију. Мама му је показала 
како се то ради. 

— С ким то живи та бедницар Весник је пре неки 
дан говорио о неком високом утицају о неком тајан- 
ственом заштитнику... 

— Не знам... Извесно са Кадајаком. 

Он окрете главу, да сакрије своју забуну, и одјед- 
ном, трже се уплашено натраг. 

— Но, шта је» упута Розалија, бацајући поглед 
кроз прозор од кола. 

Грдна плаката за зКканпо, дречећих боја које су 
боле очи испод сивог, кишовитог неба, низала се једна 
за другом, на сваком углу улице, на сваком голом зиду 
и свакој дрвеној огради: један џиновски трубадур, сав 
окружен живим сликама, једна велика жуто-зелено-плава 
мрља, са косо пребаченим добошом окерове боје. Дуга 
ограда од летава дуж зидова новог Општинског Дома 
поред кога су они у тај мах пролазили, била је сва по 
кривена овом грубом, шареном рекламом, која је зачуђа. 
вала чак и париска зијала. 

— Мој џелат! промуца Руместању комичном очајању. 

А Розалија, благо прекорним гласом: 

— Не... твоја жртва... И још да је то једина! Него 
има још једна коју је захватила ватра твога одушен АЛА 

— Ко тог 

— Хортензија. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.) 











УЗ Е ОЊЕЕ 


(Из „СЕЉАНЧИЦА“). 


1 


Завеја ветар с истока, 
Небо се покри тамнином, 
Заструја река широка, 
Потече журно равнином. 


Ветар што веје, вејаће, 
И отићи ће у гору; 

Река што тече, тећи ће, 
Наћи ће станка у мору. 


Тамно ће небо тамнину, 
На жедну земљу да лије, 
А земља, мајка милосна, 
Жедно ће дажду да пије. 


Јесени, мутна јесени, 

Шта ли ћеш нама пратити, 
Чим ћемо јесен дочекат' 
Ја и ти, драга, ја и тиг 


П 


Лето прође, беше што је било; 
Песма, цвеће, све оде са њиме. 
Ладна зима шири ледно крило, — 
Драга моја, бојиш ли се зиме2 

41 





738 Српски Књижевни Гласник. 
Бом 3 бе 
Не питај ме, јаране јадане, 
Да л се бојим хладовите зиме, 
Већ ме питај, душо и душмане: 
Где ћу зиму дочекат и с кимер 


Ш 
Круниса се златом гора, 
Ал' се небо узјогуни, 
Па намгми ветар с мора, 
Те јој златну круну круни. 


Сажали се облак тамни, 
Златној гори пусти кише, 
Ал' од хладне, од пакости, 
Капљице се заледише. 


Јарко сунце тугу скрива, 
Па јој тајни абер прати: 
„Не плаши се, жељо жива, 
Ја ћу тебе крунисати! 


„Причекај ме до Ђурђева, 
Олистаће твоје гране !“ 

Гора хуји... у сну снева: 

„Где си, где си, Ђурђев-дане 2“ 


Милорад М. ПЕТРОВИЋ, 











САЕАСУРНА. 


Малени сто. Мало и дете 
На њему покров крије бели: 


Родитељске скрхане мете, 


Смрвљене наде, живот цели... | 


"(Свечани мир... Свечани тисак. 


Свечаним гласом попа чати... 
Светост пролама мајчин врисак: 
Крваво њено срце пати, 


Господ јер малој не хте дати 
С мутнога живота кладенца 
Сркнути... Попа свето чати: 
„Господи, упокој младенца!... 


«“ 


Велимир Ј. РАЈИЋ. 


41% 








ВЕЋ ЈЕ ВРЕМЕ. 


Тек што сам вид свет, а дани 
Један за другим неосетно 

Минуше као цвет на грани, 

Не знам, да л тужно ла ли сретно, 
И већ је време да се мре. — 

О, када пре, када пре! 


Ја само видех земљу ову, 

Ал' још не познах њене чари, 
Нит познах тајну човекову, 
Нит небо што му господари, 
А већ је време да се мре. — 
О, када пре, када пре! 


Ни грешит нисам имо када, 
Ни покајати грех случајни, 

А душа моја, добру рада, 
Жељна је јоште дела трајни'. 
Ал' већ је време да се мре, — 
О, када пре, када пре! 


Ах, ја сам као цвет водени: 
Цео ми живот један дан. 
Тек ми се зора зарумени, 
Већ падам стар и немоћан. 
И већ је време да се мре. — 
О, када пре, када пре! 
Милош ПЕРОВИЋ. 





НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА 


„АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ“,! 


[. Једно обележје ове „Антологије“ према већини 
других у томе је што је она састављена, од почетка до 
краја, у циљу и по мерилима чисшо естешичким. Без 
обзира на оно што би у новијој српској лирици било 
занимљиво за књижевног или културног историчара, 
уредник је бирао песме по њиховој лепоши. Оно што је 
карактеристично за неко доба ушло је у ову збирку само 
онда ако је у исто време било и лепо толико колико је 
карактеристично. Уредник је имао намеру да да тачно 
оно што наслов његове књиге обриче: — збирку цвећа 
новије српске лирике. 

Уредник је, уз то, мерило по коме су песме биране 
држао врло високо, не силазећи испод једне одређене 
границе без врло велике невоље, а и тада само за једну 
малену разлику. Испод ове друге границе није силазио 
никада, ни из којег разлога. Тако се објашњава што 
неки песници бољега гласа нису ушли у ову збирку. У 
њој читалац неће наћи ниједне песме од Шапчанина, ни: 
једне од Јована Илића, ниједне од Каћанског; од две 
стотине и тридесет и пет песама Абердарових ушла јеу 
збирку свега једна од осам стихова; а од Милорада Ми- 


1 Под горњим насловом доносимо Предговор „Антологије но- 
вије српске лирике“, коју је на позив Матице Хрватске саставио 
писац Предговора. У хрватском издању, због оскудице у простору 
изостављена су неколика места која се мање тичу хрватске публике 
но српске. 


742 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 















































тровића ушле су свега две, и то једна с муком. Обратно, 
у збирку су ушли млади људи без гласа, као Мирко Ко- 
ролија и рано преминули Душан Симић (и ако сваки 
само с по једном песмом). Тако од родољубивог песни- 
штва, које је у „омладинско“ доба цветало као никад 
ни пре ни после тога, у збирци има једва трага; док су 
из данашњега доба, у коме родољубиво песништво као 
засебна врста и не постоји, у збирку унесене неколике 
прекрасне родољубиве песме Ракићеве и Ћурчинове. 

Оваквом поступању није потребно нарочитог оправ- 
дања; јасно је по себи да при састављању песничке анто. 
логије естетичка начела имају бар исто толико оправ- 
дања колико историјска и друга која. Али уредник хоће 
у прилог свом начину рада да наведе један нарочити 
разлог, који је њему одавна драг. По његову, нешто 
јеретичком мишљењу, песништво — песништво у сшиху 
џи слику — мало је чудан занат, и извесно, у својој целини, 
цени се више но што заслужује. Не мислити по стварним 
асоциацијама мисли, — рећи „зрак“, па хтети рећи „свет- 
лост“ и морати рећи „мрак“, — писати слогом у коме је 
тек сваки трећи или четврти стих написан због мисли, а по 
два три стиха на четири зато да би се „затурио траг“ и 
оправдао слик, — и писати тако кроз дуги низ стихова, 
— и целога свога века, — посао је необичан, и оправдан 
једино онда кад је џошпуно успео, кад, испавши сјајно 
за руком, све ситне „преваре“ буду заборављене, и чи- 
талац, савладан и покорен последњим успехом, нема вре- 
мена да запази колико у дну таквога посла има непри- 
роднога и извештаченога. Кад, међутим, шако испадне, 
онда је уживање од савладане тешкоће и стварне лепоте 
ритма и слика у толико веће, и такво песништво даје 
задовољства равна највећим. Али, по горе реченом ми- 
шљењу, тако бива само у најређим случајевима. Не само 
да је књижевност преплављена „осредњим песницима“, 
— онима којима и „људи, и богови, и књижарски излози“ 
одричу право на егзистенцију, — него ни богодани пес“ 
ници нису увек себи равни. Међу њиховим песмама, много 


АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ. 743 





чешће но што се мисли и но што човек сме себи при- 
знати, има такође осредњих песама Као и Омир, сви они 
имају тренутке када „дремају“. Право рећи, и нема до: 
брих песника, но само добрих песама; добри песници се 
тако називају само „по метонимији“, према већем броју 
и већој лепоти њихових песама У сваком случају, есте- 
тика зна само за добре песме. Прави пријатељи песни- 
штва, они који га највише воле и најбоље умеју да оцене, 
знају како је уморно, и скоро непријатно, први пут чи- 
тати нечију збирку песама, онда када је човек још не 
познаје, кад још није начинио свој избор, онај који му 
при другом или трећем читању допушта да прескачући 
слабије песме иде само од најбољих најбољима. 

Пред најстрожом критиком, само антологије могу 
дати читаоцу добро песништво. Оне дају оне најсаврше- 
није примерке о којима је горс била реч. Тек када се 
такве антологије упореде са обичним песничким збир- 
кама, видеће се колико и у збиркама најбољих песника 
осредње песме сметгју бољима; и тек тада ће се видети 
какво уживање може бити читати песништво, читајући 
збирку у којој су све песме врло високог реда, у којој 
после једне лепе песме човек не мора да чита пет сла- 
бијих, да плати задовољство које је од прве имао. Свака 
је песма лепа, свака је „драги камен“, и човек чита књигу 
са једним неисплативим осећањем сигурности, којим се 
удваја задовољство од сталног, неузнемиреног борављења 
на висинама. Ако је слободно навести као пример ову 
„Антологију“ коју читалац има у рукама, уредник може 
за ово дати потврде из свог властитог и најновијег иску“ 
ства. И ако је све песме које су ушле у ову „Антоло- 
логију“ читао по више пута, тако да су оне за њега одавно 
изгубиле драж новине; и ако их је он сам бирао и уно- 
сио у „Антологију“, тако да му је садржај „Антологије“ 
и сувише познат, — он је, читајући још једном готову 
књигу у рукопису, осетио то велико уживање о коме је 
горе реч, и налазио је у чигању задовољства као да су 
му песме биле нове, и као да су биле лепше но дотада: 


744 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
толико су оне у свом новом оквиру, у свом новом дру-“ 
штву биле добиле ! 

И зашо је — поред других разлога — ова „Анто: 
логија“ састављена по обзирима чисго естетичким, а ме- 
рило за избор песама држано врло високо. 

П. Под „лирском“ песмом уредник је разумевао 
песму у којој преоблађује осећање, или га у њој довољно 
има да је разликује од чисто описних, дидактичних, при“ 
поведних и других песама, хладнијих, нижих у тону. 
Према томе баладе, сатиричне, хумористичне, политичке, 
и пригодне песме, нису ушле у збирку. Тако су, да при- 
мера ради наведем неколико Змајевих песама, из „Анто- 
логије“ испала његова „Три хајдука“, —  „Билдунг“, 
„Видов-дану“, „Јутутунска народна химна“, „Неким Цин- 
царима“, — „Песма Флориана Шпицбергера; — „Песма 
једног најлојалнијег грађанина“ ; — оде „Чутури“, „Праз- 
ној кеси“; — она врло духовита песма „Циганин хвали 
свога коња“; — и друге. Све те песме, ма колико да су 
занимљиве и, по другом мерилу, песме лепе, квариле би 
чисти и високи песнички тон који влада у целој овој 
„Антологији“. Не само „Билдунг“ и „Јутутунска химна“, 
но и песме „Видов-дану“ и „Неким Цинцарима“ одска- 
кале би нескладно; а ода „Чутури“, или „Циганин“, 
прскали би — нека ми се опрости овај галицизам -— као 
„жабице“ међу осталим песмама. 

Привидни су изузеци од горње дефиниције песме 
као „Лем-Едим“, „Селим-бег“, „Циц!,.“, „Отац и син“, 
„Негдашњем пријатељу“, „Спомен на Руварца“, и друге 
сличне. Лако је видети да су „Лем-Едим“ и „Селим бег“, 
у спољашњем облику баладе, лирске песме пуне најчи- 
стијег лирског осећања ; да је песма „Циц!. “, са својим 
јутарњим расположењем, својом свежином и веселошћу, 
такође преимућствено лирски обојена; да је у песми 
„Отац и син“ осећање пре невесело и горко но весело 
и хумористично, и да боју песми даје сјајна или витешка 
„роба“ која се продаје на вашару; да су, најзад, при- 
годне песме „Негдашњем пријатељу“ и „Спомен на Ру- 





3 


АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ, 745 





варца“ далеко од обичних пригодних песама. Све су ше 
песме прожеше осећањем, — меким, дубљим, песничким 
осећањем. (Види ниже доле одељак ТУ). 


Ш. Под „новијом“ српском лириком — „модерном“, 
» р 


као што је стајало у позиву којим је „Матица Хрватска“ 


уредника почаствовала — уредник је разумео нашу ли- 
рику од Бранка Радичевића на овамо. Тај период наше 
лирике чини једну заокругљену, органску целину, коју 
не би било упутно цепати на делове. Остављајући „стран 
путичаре“ на страну, од Радичевића до данашњих дана 
наша лирика показује — говорећи књижевно историјски 
— изванредно правилан, управо типичан развој једне 
оригиналне лирске „цвасти“. Бранко Радичевић, са сво- 
јим простим, „примитивним“ песништвом, својим полу 
народним полу уметничким темама и дикцијом, почиње 
коло, наслањајући се на народно лирско песништво. 
Такав је почетак сваког оригиналног лирског песништва 
у историји књижевности. За њим се јављају песници с 
дубљим осећањем, јачим темпераментом, разноврснијим 
темама, и обликом преимућствено уметничким (Јакшић 
и Јовановић). За њиховим песништвом долази песништво 
у коме почиње преоблађивати машта, са дикцијом пре- 
имућствено живописном (Воислав Илић). За овим долази 
песништво с највишим уметничким обликом и углађе- 
ношћу, С дикцијом пуном и разгранатом, песништво 
преимућствено уметничко, и песништво виртуозно (Дучић, 
Шантић, Ракић). Најзад поколебаност, узнемиреност, из- 
весна ређа и сложенија осећања, иронија, сумња, песими- 
зам (уз афирмацију живота), нешто анархије, сувише 
отворене личне исповести, у стилу неправилном и мут. 
ном, често сплетеном, у облику разлабављеном, — „се- 
цесија“ и „декадентизам“, али са клицама „Обнове“ у 
себи. То је, једним делом, долазак примитива у културну 
средину и међу високо културне тековине, — неовор- 
варсшво. " 

Иста пепрекидност и правилност развоја и у дру“ 


746 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





" 


гим појединостима. Стих Радичевићев, строго правилан, 
најчешће кратак, без „опкорачења“ или „преноса“, — 
епјатђететг, тејег;, — још близак музичким и плесачким 
ритмима народним, развија се постепено у широки, ре- 
чити, беседнички стих дванаестерац, — стих људи који 
су научили „беседити“, обилато и „разгранато“. Уз то 
се јављају „преноси“; из полустиха у полустих, из 
стиха у стих, из китице у китицу. Међу правилне сти- 
хове почињу се мешати стихови неправилни, често #ро- 
шивнога рода, у истој песми; док најзад ти преноси и 
то мешање разнородних стихова не постану правило. — 
Тако се и слик из својих примитивних, понекад само 
асонујућих облика развио у пун, редак, звучни слик 
наших последњих песника. — Тако се, најзад, и низ 
страних утицаја такође почиње и завршује у овом пе- 
риоду; прво утицај географски или етнографски најбли- 
жих књижевности, песништва немачког и (нешто мало) 
мађарског; затим руског (В. Илић); затим француског 
(Дучић, Ракић); најзад енглеског (Св. Стефановић). 

Свима појединостима, дакле, овај период чини за- 
себну органску целину, заокругљену и потпуну, коју не 
би било корисно распарчавати. 

У осталом, да је уредник под „модерном српском 
лириком“ схватио само наше најновије песништво, са 
високим мерилом по коме су песме биране, збирка би 
испала сувише мала свешчица; била би, осим тога, си- 
ромашнија не само бројем, но и разноврсношћу. У при- 
лици у којој Срби први пут приказују своје песништво 
својим саплеменицима хрватским, било је нарочито по- 
требно радити по начелу: дати што већи број што бољих 
представника. Антологија „модерне“, најнов_је лирике 
може се, најзад, такође саставити; али је природније да 
дође после збирке као што је ова, а не пре. 


ЈУ. „Мерила“ по којима су песме одабиране, то су 
ова три: — песма мора имаши емоције, — мора биши 
јасна, — и мора биши ЦЕЛА лепа. Та мерила — свак 





АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ. 747 





ће ласно видети — не обухватају све особине које чине 
лепу песму, и које претпостављам да су познате; но су 
главни услови постављени за ову прилику. Доиста, то 
су три правца у ко има најчешће греше добри песници“ 
(о којима је овде једино реч), — и наши и страни, али 
наши више но страни. 

__Оно уметничко дело које не буди лепу емоцију 
није високо уметничко дело. То исто вреди и о лирској 
песми, која је, наравно, такође уметничко дело. Песма 
која у нама не узбуди лепо, чисто (меко или тонло) 
осећање, није лепа лирска песма. Она може имати пуно 
других добрих особина: мисли, оригиналности, стила, 
снаге; ати ако није загрејана осећањем, она неће бити 
лепа песма највишега реда, — оно високо уметничко 
дело које, поред савршене обраде, има и фини ква: 
литеш емоције. У таквом случају мало ће јој помоћи 
и највећа вештина стила, и не могу је спасти ни ре- 
торска снага ни истинске стилистичке лепоте, а камо 
ли стилистичке или версификаторске виртуозности. Такве 
песме остају увек хладне или напрегнуте, и многа мања 
и скромнија песмица имаће више поезије, и заузима у 
истини виши ред, но ти раскошни и сложени производи 
позне и хладне вештине. Хајнеова песмица (да и један 
пример наведем): Ји 6:51 чле ете Вште — једна је од 
његових најкраћих, технички најслабијих, најгоре слико- 
ваних, изразом најсиромашнијих, па чак и најмање еуфо- 
ничних песама; али је при свој тој својој „убогости“ 
бескрајно лепа, племенита тоном и осећањем (и мишљу) 
изнад сваке хвале, дубоко осећајна, и у исто време атички 
дискретна или уздржана; — тако да, кад не би било 
наивно одређивати такве „каноне“, она би се могла на- 
звати типичним обрасцем лирске песме. · Осећање пева 
лирске песме, оне најлепше; не машта, ни вештина. Да 
једно популарно мерило кажем: кадгод при гласном чи- 
тању песме не осетите да вам глас постаје мекши или 
топлији, — не извештачено размажен, или беседнички 
подигнут; но мекши и топлији -— песма коју читате није 
лепа лирска песма. 


ДР > —_ррј  _—Ј_ЉЉГР _ 


748 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

Овоме треба даље додати да осећање, поред ле- 
поте, треба да је достигло и известан виши степен ин- 
шенсивносши, без којега песма, и кад је „лепа“, остаје 
више пријатна него право лепа. 

Други је услов, да песма буде јасна; јасна у це- 
лини, с јасном основном мишљу, и јасна у својим дело- 
вима. Услов који изгледа да се по себи разуме, али овде 
мора бити нарочито поменут. Нејасност убија мисао као 
да је и нема, — не да утиску ради кога је песма писана 
ни да се створи. Она је, осим тога, мучна и сама по 
себи, као вечита загонетка која се титра с читаоцем, и 
као знак песникове немоћи да се изрази; — особине, и 
једна и друга, антиестетичне у највишем степену. Најзад, 
јасност је не само негативна, но и позитивна естетичка 
особина првога реда; кад се буду дубље и свестраније 
испитали састојци утисака које добијама од уметничких 
дела, видеће се да јасност позитивно, као шаква, може 
да чини дело лепим; да од ње врло великим делом, за 
виси једна од најкрупнијих особина сваког вишег умет- 
ничког дела: снага. Наше најновије песништво, од по- 
следњих десетину година, и код најбољих, често је 
нејасно. Има шта више песника који су некада писали 
јасно, а сада више не. Човек мора често да се домишља 
смислу њихових песама. Читаочев је принос понекад у 
истини толики да читалац постаје сарадник песников. 
Међутим, песме се за овакву антологију морају бирати 
по ономе што је дао песник сам, а не по оном што 
песник да у сарадњи са читаоцем. 

Најзад је трећи услов, да дела песма треба да је 
лепа; или (тако је можда простије речено) да песма не 
сме имати погрешака. У њој не сме бити појединости 
које вређају: слабих почетака, слабих свршетака, сла- 
бих стихова; у њој треба све да је на истој висини: — 
„песма треба да је округла и савршена као звезда“; — 
„песма треба да је лепа као лепа проза“; — „у доброј 
песми треба да је сваки стих добар“. Један је доказ 
овоме обратна истина, да су најсавршенија уметничка дела 


4 
9 
|: 


а 
“ Зи 3 = 


сар а је 


пи 3 
» Мала | 


У 
у ИУ 


43 ЈАР И 2 


њ = 





АнтОлогиЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ лирике. 749 








таква благодарећи своме савршенству у појединостима; 
нема великога уметника чији стил није беспрекоран, пот- 
пуно коректан, па звао се тај уметник Гете, Бетовен, 
или Роден. Одсуство погрешака је битни услов исто 
као и присуство позитивних врлина. У естетици је савр- 
шен примерак нижега рода виши од несавршеног при- 
мерка вишега рода, и песма од три добре китице лепша 
но песма с две китице врло добре и једном слабом. Са- 
свим је свеједно где лежи погрешка: — у наивностима 
мисли, или наивностима облика; ако је само степен по- 
грешке виши, песма је покварена. Понеки наши песници 
(нарочито Трећега доба) имају ретко ту стално одржану 
беспрекорност фактуре; сваки час, у иначе лепој песми, 
они клону, исклизну — у прозу, у апстрактне, непесни- 
чке, понекад простачке речи, у хладан тон, у другу мисао, 
у нескладне, нелогичне, неистините појединости; распу 
се у многоречивост, заплету у несигуран, мучан језик, у 
насилне инверсије, елипсе, „катахрезе“, у расточену, врло 
рогобатну, неправилну, сувише напредну версификацију. 
Нека је овде наведен само један пример између многих, 
да покаже колико штете трпе творачке спссобности од 
те оскудице у однегованом и будном укусу: — уредник, 
и ако се врло дуго ломио, по пет шест пута решавао и 
одустајао од свога решења, није могао донети ниједну 
песму Милете Јакшића у којој би његова најсимпатичнија, 
и ако ситна особина, била показана: његов дар запажања 
живописних конкретних појединости у пољу, у шуми, 
у селу. 

Овај трећи услов је камен спотицања и за песнике 
и за критичаре. С колико ће компетенције ови последњи 
оценити неку песму, зависиће увек од тога колико је 
њихов укус однегован и будан за појединачну обраду 
уметничкога дела, за савршенство уметничког дела у по: 
следњим појединостима. 


(Свршаће се.) 


Богдан Поповић. 


СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 


— БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗБИРКИ — 
| (Крај). 
Исте године изишао је са једном својом збирком 
народних пјесама и познати и многозаслужни Вучић Вуков, 
Вук Врчевић, човјек, који се дотад највише бавио куп: 
љењем краћих народних приповиједака и описивањем 
народних обичаја, пошто је раније Вуку, за његову збирку, 
дао велик број народних женских пјесама, већином хер- 
цеговачких. Према наводу Г. П. Поповића наслов је тој 
збирци: „Српске народне пјесме женске“. („Преглед срп- 
ске књижевности“, стр. 405). Ја је нијесам могао да до. 
бијем ни у Народној Библиотеци у Биограду, ни у би: 
блиотеци Словенског Семинара у Бечу, ни у Универси 
тетској Библиотеци у Загребу. 

_ Симпатични руски конзул ИМ. С. Јастребов објавио 
је у Петрограду 1886 своје дјело „Обнчаи и пћени ту- 
рецкихљ Сербовљ“. Ту има много детаљно описаних на- 
родних обичаја и пјесама, које су с њима у вези; има 
осим тога и неколико самостално објављених пјесама из 
тог тако мало црпљеног краја. Занимљиво је да међу 
њима има много легенада као о Исусу, св. Јовану, св. 
Илији, св. Алексију, и тако даље. Та, са извјесним роман- · 
тизмом рађена књига изишла је 1889 у другом, нешто 
измијењеном издању, такође у Петрограду. 

1888 издане су у Новом Саду „Разне српске на: 
родне пјесме“, које је сакупио по Боци Которској и око: 
лини дубровачкој Милан Осветник — Александар Ми: 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 751 





тровић („Босанска Вила“, 1909, стр. 250). Преговор збирке 
састоји се из четири цитата: један је од Љ. Штура, 
други од Миклошића, трећи од Хекторовића, а четврти 
од Његоша. У збирци има доста и муслиманских пјесама 
и пјесама из новијих црногорских ратовања. На крају је 
_ један поговор о српској поезији и гуслама, са оним ро- 
мантичарским одушевљењем и кићењем Јакова Игњато:· 
вића. Има, осим тога, и објашњавања појединих мјеста, 
од којих су нека и наивна и непотребна, као оно за 
СТИХ „Вино пило“: „Србин у друштву не може ти, ако 
нема пред собом чашу вина“, или за стих: „хоћу поћи, 
ако не ћу доћи“; „Србин ће драговољније погинути, него 
осрамоћен остати“. 

Једну велику збирку народних јуначких муслиман- 
ских пјесама дао је Коста Херман. У двије књиге, 1888 
и 1889, објавис је он у Сарајеву: „Магодпе ргезте Ми- 
ћатедоуаса и Воз 1 Негтеооушт“. Г. В. Јагић написао 
је поводом те збирке све значајне ријечи: „У ствари 
показују ове пјесме, суђене са једино правог гледишта, 
да као и становништво Босне и Херцеговине чини са 
осталим Србима једну етничку цјелину и поред разлике 
вјероисповиједи“. (Агсћ. Иг зчјау. РАПооале, ХТГ, стр. 440). 
Материјал збирке Г. Хермана врло је богат и веома за- 
нимљив. Упада у очи необична дужина многих пјесама: 
у првој књизи имају четири пјесме са преко хиљаду 
стихова (1 1722, ХХГ 1650, ХХМТ 1214, ХХХП 1878), а у 
другој седам (ХГ, 1495, [УП 1271, ИХ 1728, 1Х 1171, 
ХИ 1569, ТХУ 1055, ЕХХГ 1193). У обје књиге има 75 
јуначких пјесама. Иза пјесама додана су корисна тума- 
чења о њиховим личностима и догађајима, који су сви 
већином иза ХМ! столећа. Погрешно је радио Херман, 
што је песме икавске — познато је, да већина Мусли. 
мана тако говори — окренуо на ијекавштину. „Ја зат 
бо #опга пишцјепја, да пе ђ; дођго ЂПо, Кад ћ: Кпјгга, Која 
се зе обђЏанје снан теоји 5 Чојеунтпа пазе тићате- 
Чоузке ђгасе; Који Се зуђ 5 уођот стан, одтаћ рпКкага!а 
(ој и рогједи пазе Кпјсе јод пјадој 5 пазес пагоса 





752 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


К] 





ртахораоп! Каоз, какип зе тохе паза Шегашга роде пад 
зуаки пи“. А то је погрешно с тога, што су се на тај 
начин штетили основни принципи саопштавања народ- 
ног материјала и губиле многе важне дијалекатске осо:· 
бине; погрешно је, даље, и ради самог разлога, који је 
дан. Јер то пренашање из једног дијалекта у други или 
саопштавање нечег у једном дијалекту није никако ствар 
правописа. Боље и савесније могао се дати и рјечник 
турских ријечи, који завршава књигу. 

У двије неједнаке свеске изишле су 1888 и 1889 у 
Новом Саду пјесме које је прибрао Глигорије А. Ни- 
колић. Највише је пјесама забиљежено од Стане Владо- 
сављевића из Шашинаца, која их је и сама састављала 
Григорије Николић био је један од оних омладински 
одушевљених поштовалаца „народнога блага“ и пору: 
чивао је млађима „да бележи све, што се тиче имена 
српскога, све што који у свом месту чује и види, да 
упознаје боље народ свој и особине му живота и то све 
у нади да ће и нама једном синути сунце, па ћемо сви 
увидети добра, што нам пружише и дадоше народне 
умотворине“. У првој збирци су: пјесме сватовске, лир- 
ске, „митолошке“, тужбалице и јуначке. У другој је, у 
главном, исти ред, ако се оно несистематско врстање 
смије тако назвати. У збирци има врло много варијаната 
познатих пјесама: Наход Момир, Женидба краља Вука- 
шина, три варијанте о женидби херцега Стјепана, Омера 
и Мејрима (ова занимљива: „Док Омера из цркве из- 
нели, | А Мериму у цркву донели“), Житије св. Алек- 
сија и друге. У другој књизи има новијих пјесама о 
борбама граничара и сережана. 

1889 године штампао је Балдо Мелков Главић у 
Претнеревој Матодпој ВЊНогес! (ХХМ) збирку „Магодпе 
рјезте“, које је сабрао „17 изја 1 тикоргза“. Друго издање 
те збирке изишло је опет у Дубровнику 1895, а треће 
1904. У збирци су већином пјесме јуначке, мањи дио је 
лирских. Међу јуначких има новијих и неколико варија- 
ната (занимљив је Мојуода МотсеПо, и једна нова Азап- 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 753 








аотса). Скупљач је погријешио што је међу народне 
пјесме уносио умјетне, па макар оне биле или из уста 
или из рукописа. Јер те умјетне пјесме у роду оних 
Андрије Качића можда би биле од интереса да су изишле 
сто година раније; овако су закасниле и пропале за- 
једно са оном поезијом, коју карактеришу оваки стихови; 

бипсе тоје, тел! дгасо П 51' 

Згсе тоје о феђ; тај у]. 


Има тих умјетних пјесама у десетерцу и осмерцу са 
строфама по четири и шест реди. Међу њима су и пјесме 


Ри оратзкит општа (188), Ројахак Вјасатипа и с. К. тг- 
памси соофпе 1885, Сагем! роћоф и Омеђсшта гофпе 1875. 


Те године издао је Ф. С. Краус, са уводом, комен- 
таром и њемачким пријеводом херцеговачку пјесму Вео 
Опомс од Ојишје отада: Опомс дег Вигаоота! хоп Каађ 
(Епеђито шт Вгелзтац). У пјесми има облигатних Краусо- 
„вих погрешака, овдје тим више, јер је хтио да песму 
забиљежи досљедно фонетички. Пријевод је врло добар; 
имају свега неколике узгредне и незнатне погрешке: Ф 
по ша! рјатса тећапа — аПуо шп Ктисе шипкпе Хесћег 
тесћеп; раза зде ђезједи Сећај!: шпа сађ дет Ођегогапег 
тазећ фе Уезипо; од оаји зи2и ођопо: хегатискте ег Фе 
Тагапе 1п дет. Апсе, и слично. 

У Дубровнику је објавио 1390 године Вук Врчевић 
„Херцеговачке народне пјесме“, малу збирку у којој су 
свега три муслиманске јуначке пјесме: Ђерђелез Алија, 
Женидба Рњице Алила и приморца Илије, и Боичић 
Алија и Задранин Тодор. 

Манојло Кордунаш скупио је по Н Горњој 
Крајини збирку јуначких народних пјесама (39 на број), 
које је издао 1891 у Новом Саду под насловом „Српске 
народне пјесме“. Ово су већином варијанте, често врло 
сакате („Смрт мајке Југовића“, на примјер). Збирка ова, 
са помућеним и сакатим десетерцима, са слабим вари- 
јантима и са мало свјежине, карактерише најбоље очи- 
гледну декаденцију народне поезије и не мало и апсо- 

48 


754 Српски Књижевни Гласник. 





" 


лутну некритичност скупљачеву. У другој књизи изданој 
такође у Новом Саду 1892, са предговором, налазе се пје- 
сме забиљежене од слијепца Раде Рапајића, који је имао 
обичај да сам контаминира разне пјесме („Гуслар срп- 
ски“, „Орање Марка Краљевића“). Овдје има мало до- 
брих и лијепих пјесама. Не разумијем зашто је Корду“- 
нање извјесне стихове, ни по чем нарочито карактери- 
стичне, штампао крупним словима. У преговору овој 
другој збирци он је рекао неколико врло крупних ри- 
јечи о несолидности и извесној шовинистичкој тјесно- 
грудности Дра. Л. Марјановића. Те тврдње он је, према 
једној својој изјави, („Босанска Вила“, 1892, стр. 108) са 
гусларом заједно био спреман да брани „пред свакијем 
судом“. 

1892 издао је у Панчеву тада фочански учитељ 
Марко С. Поповић „Српске севдалинке“ као прву књигу 
веће збирке „Српских народних умотворина“. Пјесме су 
покупљене по Херцеговини и Новом Пазару (управо 
по старој Херцеговини) и пропраћене једним каракте- 
ристично наивним предговором („Сваки народ“, вели се 
ту, „има својих особина, које га уздижу на висину над 
другијем народима; а у сваког Србина и Српкиње при- 
рођена је српска особина — духовитост“). Пјесме нијесу 
нарочито биране, нијесу сравњиване ни са ранијима и 
отуд су већим дијелом само варијанте, често пута пот- 
пуно излишне. Неке нијесу ни народне (46, 68, 77, 108, 
120, 205, 210), а све су биљежене са мало писмености. 

„Српске народне женске пјесме из Сарајева“ обја- 
вио је у Сарајеву трговац Михајло Милановић 1893. У 
збирци има љепших и новијих пјесама, само оне нијесу 
увијек добро саопштене. Као све Сарајлије тако и Ми: 
лановић не зна да разликује слова чићи џи 7; осим 
тих фонетичких има и других ортографских погрешака. 
Никола Кашиковић навео је раније саопштене пјесме из 
те збирке, „од ријечи до ријечи или са малим разли- 
кама“, и истакао је погрешке и безначајност неких ва- 
ријаната. („Јавор“, 1893, стр. 323—- 324). 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 755 





У популарној књижнци „за милу српљу младеж“ 
„Пропаст краљевства босанског“ (Загреб 1894) саопштио 
је Петар Иванчевић двије од рјеђих пјесама из старије 
босанске историје. Остала ми је непозната збирка Вељка 
С. Радојевића: „Српске народне п есме из околине хер- 
цегновске и дубровачке“, која је изишла исте 1894 године. 

Балдо Мелков Главић дао је 1897 други дио своје 
раније наведене збирке, као ХХУШ свеску исте Магодпе 
Вђ.огеКке. У овој збирци су само народне јуначке пјесме 
(16 их свега), у којима се опјевају јунаци и догађаји од 
ХМ —ХУП вијека. 

У трећој књизи свог дјела „Из народа и о народу“ 
под насловом „Смиље и босиље“ дао је Лука Грђић 1898 
у Новом Саду збирку од 108 лирских пјесама, прикуп- 
љених највећим дијелом у Мостару. Г. Грђић је прегле- 
дао и раније њему познате или приступачне збирке, на- 
водио је своје експерте редовно и показује, у опште, 
свим да је свој посао желио да ради добро и савјесно. 
Пјесме из Крајине уступио му је Васо Кондић. 

Под општим именом „Српске народне умотворине“ 
саопштио је Никола Станков Кукић 1898 у Загребу шест 
дужих пјесама (четири јуначке и двије баладе), 37 кра- 
ћих лирских, и неколико народних приповиједака. И из 
тога малог броја дао се и требао се учинити потребни 
избор. Јер вјечито саопштавање једних истих ствари са 


врло малим или никаквим оступањима не чини никакве 


услуге послу за који се ради, а преставља један немио 
баласт публици и људима који се баве тим. 

Срби типографи града Сарајева издали су 1904 у 
Мостару „Сарајке“, лирске песме из збирке њиховог умр- 
лог друга Милана Бугариновића. Велик дио тих пјесама 
забиљежио је скупљач од своје мајке Ане, једне од нај- 
познатијих наших жена, која се истицала необичним памће- 
њем и знањем народних пјесама. Многе од ових пјесама. 
познате су од раније; многе су без икаква значаја саме 
по себи; многе не изгледају народне ( „Недјеља у народ- 
ној пјесми“, 1Т— 1, МУ— У). Али остатак пјесама заслужује 

48% 


756 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 


ипак нарочиту пажњу. За оне који желе да проуче со: 
цијалну психологију Сарајева, једне од наших најзаним- 
љивијих вароши у том погледу, ова збирка даје драго- 
цјена материјала. 

Михајло Милановић издао је 1906 у Сарајеву „Ми- 
зштапзке зеуданпке“. које је скупио неки Абдул Хак. 
Међутим у ту су збирку просто прештампаване неке 
раније, и то много познате пјесме, као примјера ради 
ове: Хасан ага два весеља гради; Омер и Мејрима; Лјепа 
ти је у Алаге љуба; Снијег паде, друми западоше; Чарна_ 
горо, пуна ти си хлада, и сличне. Осим тога је преко пе- 
десет пјесама (све од броја 89—142) директно пренесено 
из Бугариновићеве збирке, само су православна имена за- 
мијењена муслиманским. У неким другим пјесмама само је 
по нешто измијењено. и то ништа много и ништа зна: 
чајно (сравни бр. 33, 34, 37, 52, 53, 58, 64, 65, 76, 87). 

1907 изишла је као засебна и ако недовршена књига 
првих осам табака збирке Есада Хаџиомерспахића: „Ми- 
зИитапзке пагодпе јипаске рјезте“ (Бања Лука, 1907). Чи- 
тава збирка изишла је двије године касније. У опсежној 
књизи је свега 12 пјесама, од којих половина има преко 
хиљаду стихова : 1 1020, 1 1488, ТУ 1850, У 1627, МГ 1386. 
УП 1366, 1Х 1159. Занимљиво је за разлику од наших 
пјесама како ове муслиманске имају много пренатрпа- 
ности, по више мотива и по више догађаја, како воле 
да истичу сву радњу, а не само извјесне ситуације из 
ње и како су, према том, готово све знатно веће од 
наших. Осим по томе ова је збирка занимљива и иначе. 
Нарочито је интересантан њен језик. Кроз основну икав- 
штину пробија се ијекавштина у јакој мјери (има и 
оваквих примјера: сео тепе ут ргемјеп!), а нађе се и 
по неки екавски облик, унесен од скупљача или којим 
другим случајем. Има и иначе других морфолошких осо- 
бина, занимљивих и важних за дијалекат Босанске Кра- 
јине, одакле су те пјесме већином покупљене, 

У једној ријетко неукусној књизи са својом сликом 
издао је у Тузли 1908 године Љубомир С. Василијевић: 





СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ Гном 





„Српске народне пјесме“. У књизи је свега пет јуначких 
пјесама, саопштених са готово толико ортографских и 
штампарских погрешака, колико је у њој стихова. 

У дјелу Ф. С. Крауса „ЗТамгасће УоКТогасћипсеп“ (Лајп- 
циг, 1908) објављена је 21 јуначка пјесма с њемачким 
пријеводом и коментаром. Све су из Босне; међу њима 
једна безначајна варијанта пјесме: „Збор зборила го- 
спода хришћанска“ и осакаћена „Смрт мајке Југовића“. 

Задња збирка народних пјесама изишла је лани на 
Цетињу. Након толико година појавила се тако опет 
једна збирка народних пјесама из Црне Горе; дао је ка- 
петан Борђије Драговић-Ђуричковић. Збирка је и добра 
и занимљива; има 34 пјесме о личностима и догађајима 
из ХУП—Х1Х столећа. Скупљач је уз сваку пјесму ста- 
вио име и мјесто гуслара или оног који му је пјесму по- 
слао; давао је, осим тога, корисне и потребне напомене 
о неким личностима њиховим. Само је погријешио што 
на крају, мјесто имена преплатника, није дао регистар 
лица и мјеста, која се спомињу у овим пјесмама. У Црној 
Гори, гдје се задњих година догађају невјероватне ствари, 
била је одређена једна војна комисија, да оцијени те 
пјесме поводом распре имеђу братства Радмановића и 
Ђуричковића. Први су се, на име, тужили да је скупљач 
био пристрасан и игнорисао њихове јунаке. Војна коми- 
сија дала је оцјену, која, као јединствена ствар те врсте, 
треба да остане запамћена и забиљежена: она налази 
да ове пјесме „нијесу ни блиједа слика оних ненадма- 
шивих и нечувених херојских прегнућа, којих је наша 
прошлост и препуна. била, те и покрај истинитих дога- 
ђаја и у њима изнесених факата није скупљач — изда- 
валац — био те среће да њиховим сврставањем не до- 
дирне и осјетљиву страну“, то јест, он је истицао „не- 
истакнута лица на штету раније признатих и спјева- 
них“... „Још и сразмјерно другима (2) доста умеће сво: 
јих предака, па тим и покрај њиховога признатога 
јунаштва постаје пристрасан и пушта и одвише маха 
фантазији, што му уопште пјесме сасвим рђаво квали- 


758 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





фикује, те не заслужују пажње, да остану забиљежене, 
а још мање да се са њима писац историје послужи“. 
(„Глас Црногорца“, 1911, бр. 25) Мјесто ове овако невје- 
што паушалиране војне оцјене било би много паметније и 
доличније да је повјерено ком стручњаку, да према на- 
веденим гусларима контролише рад Драговићев, (да ли 
је и у колико је мијењао пјесме). Позивање на раније 
саопштене пјесме „мјеродавних лица“ односи се на „Ју- 
начки Споменик“ Мирка Петровића, великог војводе. 

Незнано кад изишле су у Новом Саду „Српске на- 
родне песме“ Лазара Николића. То је збирка јуначких 
пјесама, у којој има поред варијаната и новијих пјесама. 

»% 

До сад је, дакле, објављено равно 51 збирка срп- 
ских народних пјесама у 68 књига. Од тога је највише 
дато из Босне и Херцеговине, нарочито задњих година, 
кад су се пјесме јављале готово једино из тих крајева, 
Од 51 збирке народних пјесама без мало је половина 
отуд, на број 21; из Србије их је 6; из Црне Горе 5; 
из Далмације и Боке 4; из Славоније и Сријема 3; из 
Бачке и Баната 3; из Лике и Баније 2; из Старе Србије 
свега је једна збирка. У 6 збирки обухваћено је више 
српских покрајина. Кад се том свему дода још и једина 
збирка „Српских народних песама им игара“, што их је 
у Левчу прибрао Тодор М. Бушетић, са мелодијама по- 
биљеженим од Стевана Мокрањца, јединог дјела и је- 
дине збирке такве врсте у нас, објављене у „Српском 
Етнографском Зборнику“ Ш (Београд, 1902), онда је исцр- 
пен тај релативно велики број. Осим тога много пјесама 
лежи растурено по разним часописима (нарочито „Босан- 
ској Вили“, „Лучи“, „Већагп“, „Караџићу“), календарима 
и разнем другим дјелима. Било би, најзад, вријеме, да 
се тај богати материјал критички среди и проучи, и да 
се једном приђе стварању једног општег зборника срп- 
ских народних пјесама. 


ВлАДИМИР_ ЋОРОВИЋ, 








ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 
(Крај). 

Јаков Грим писао је тада, из Беча (1815), своме 
брату Вилхелму: „Новогрци имају праве и красне народне 
песме. Можда ће угледати света једна збирка тих песама“.! 
Ту је, наравно, мислио у првом реду на оне песме што 
их је Копитар дао Вернеру Хакстхаузену, да их изда са 
Гетеом.> Било их је сшо песама са тачним преводом“; 
њих је Копитар добио био посредством „једног ученог 
Грка“ бечког, Теодора Мануси“ Уз њих је Хакстхаузен, 
у једној болници за стране матрозе, забележио још доста 
песама из уста болесних грчких морнара“, па је онда све 
то скупа однео, као што смо видели, Гетеу у Висбаден, 


свакако на повратку из Беча, и Гете их је својски при- 
хватио. 


Аугуст Хакстхаузен имао је збирку доњонемачких 
народних песама, коју су у исто доба мислили издати. 


1 5[еја, н. н. м. Стр. 161. 


2 Гетеа је Копитар у то доба нарочито ценио, и држао спо- 
собним да потпуно разуме и схвати вредност народних песама. Он 
је и Вукову збирку одма превео и послао њему. (в. 0 том моју ди- 
сертацију, Паз зетзеће УокзНеа 1п дег дешзећеп Шегабиг, стр. 98, 
напомена). 

3 Ббејс, 161. — Вмећуесћзе! 7у1асћеп боебће цпа Тајуј, боегће- 
Јаћгђисћ, ХП, 42. 

4 в. у Копитаревој реценсији, „Бечки Годишњаци“ 30 св. 
стр. 215. 

5 Бјеје, 161, 260: „Ег. Тлау. Аце. Мапа Егћ. уоп Нах ацзеп, 


Еп рћовоогтарћзећег Уегапећ ацз Егеппдезћапд. МапизктрЕ Наппо- 
уег, 1868.“ 5. 12. 


760 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





| Међутим, до издавања није дошло, крај свег пристанка 
| Гетеова, и успркос непрестаном наваљивању од стране 
| браће Грима. Главни разлог био је поуздано то, што се 
| гроф Хакстхаузен, путујући једнако тамо амо, више 
| одушевљавао за ствари него што је имао смисла да при- 
оне уз посао. 

Али, Гете је запамтио био ову збирку, и још 1823, 
кад је превео и штампао оне песме од Бишона, у истој 
књизи свога часописа“, позива — све пре Фориела — 
оног „пријатеља, који нам је у лето 1815 у Висбадену 
новогрчке песме у оригиналу и срећно преведене донео, 


1 Још 1815, у једном писму Августу Хакстхаузену (Егецпде5- 
ђгтеге, стр. 29), казује Јаков Грим своју бојазан, да би се издање 
могло одложити, „јер је Верверу урођено, да свашта помало отегне 
у недоглед“. Доцније се Грим већ љути на Августа, што не издаје 
бар своју збирку, „мада зна, да није овај сам томе крив“ (писмо од 
6 јула 1816, Егецпдезђлеје стр. 43), чиме се циља на Вернера; у 
једном писму после тога, опет га пожурује на издавање (Егеппдез- 
ђгјеге, Аптегкипсеп, стр. 210). Нато Август штампа објаву на своју 
збирку (у 2 броју свога новопокревутог листа „Мипзећетшће“, 
4 јануара 1818, стр. 8, без потписа), где каже да су два његова 
брата још пре дванаест година почели скупљати песме и мелодије 
народне, па је он тај њихов посао наставио пре пет година (Кгеџп- 
дегђте!е, Напомена, стр. 203 и д.). Грчке песме, међутим, прегледао 
је сам Грим, јер ох враћа натраг с писмом од 25. јануара 1816 (Авг. 
Хакстхаузену, Кгецпдезђгјеје, стр. 32), док је Вернер у Берлину; уз 
напомену, да то нису управо праве народне, већ више патриотске 
песме. У једном идућем писму (од 31 августа 1816) жали Јаков 
Грим што не може послати Августу „српске песме“ које иште, 
будући да их је послао већ Савињију, по жељи овога; „ти ми, каже, 
већ два три месеца ништа не јављаш у погледу њих, те сам престао 
био надати се, да ће их твој брат Вернер хтети употребити“ (Кгеџп- 
дезђттеје, стр. 44), али ће писати у Берлин, и искати их натраг. 
Међутим, каже, нека почне с издавањем грчких песама, па ће бити 
времена и за српске. 7 јануара 1817 ставља онда српске песме Ав- 
густу на расположење, и расправља с њим о потреби превођења и 
издавања њихова (Кгецпдезђтеге, 46). Радило се, дакле, о том, да 
се издаду и српске песме на немачком, заједно с грчкима. Штета, 
што се није сам Грим прихватио издавања место браће Хакстхаузен. 

2» Сђег Кипзе ппа Абегшт, ТУ, 1 (1823), стр. 166—168, у чланку 
„уокашезвапсе ађеттај5 етр!гоћеп“. 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 761 





и који је обећао да ће их дати штампати“, да се јави, 
да би се споразумели, и некадању лепу намеру скупа из- 
вели. Гете дакле није био напустио ствар, него је јоши 
сада вољан да се заузме за њу. На овај се позив Хакст- 
хаузен додуше одазвао, али само једним писмом самоме 
Гетеу.' Да до издавања и опет неће доћи, увидео је сад 
већ и Јаков Грим, и он није више „ни писмено, ни јавно“, 
пожуривао ствар.: Само је Гете веровао да је Хакстхау- 
зен погодан за издавача, па је држао да овај теше и 
дотерује да би збирка испала што боља.3 Он је, дакле, 
у идућој свесци свога часописа“ донео још један свој 
превод с грчког, под натписом „Харон“, и то баш из 
те збирке Хакстхаузенове од 1815, а израдио га је, како 
каже у свом Дневнику“, 2 децембра 1822, непосредно 
према грчком оригиналу, помоћу Римеровом.о Свих 
седам грчких песама, које је Гете раније превео и обја. 
вио, ушле су и у Фориелову збирку, и Гете их је ту 
нашао. 


У збирци Фориеловој допале су се Гетеу нарочито 
такозване Романшичне песме (Сћапзопз готапездие5), и 
међу овима „Дистихи што се певају на острвима Архи- 
пелага“, у четвртом делу друге свеске (од 1825); од њих је 
превео три у лето 1825, и дао им име из старогрчке ли- 


1 Беја, 162. 

2 У писму госпођицама Хакстхаузен, 28 марта 1824, каже он 
јасно, како су њихова браћа „мало по мало изгубили праву вољу 
за оно што их је некад зближило, и предали се другим симпати- 
јама“ (Егеппдезђтјеје, стр. 91 и д.). Зато он сада њима, сестрама, 
шаље српске песме, које цени више „од Вернерових грчких, које и 
онако никако не излазе“. 

8 в. бовбћез Опфегћабипсеп те дет Каплег Етћ. у. МеПег, 
ће. у. 60. А. Н. Вигкћагае, од 31 марта 1824. 


4 Кипзћ ппа Абетишт ТУ, 2 (1823), стр. 49 1. 
5 Од 4 фебруара 1523. 
6 Та песма добила је, у последњем издању Гетеових дела за 


његова живота, број УП, те се надовезује на оних осталих шест, из 
Бишона, пако управо не спада међу њих. 


762 Српски Књижевни ГлАСНИК. 





рике „Џеђе-5коПеп“, којег нема у Фориела; поједине од 
ових стихова радо је уписивао и у споменице (Зјапттђисћ). 
Иначе, са Фориеловом збирком, која га је, како смо ви- 
дели, изненадила посред живог интересовања за ново- 
грчке и у опште народне песме, није Гете био особито 
задовољан, — она је заостајала иза оне Хакстхаузенове 
коју је требало издати. У једном писму Копитару, из 
Хале, 6 јануара 1825, пише Талфј: „Гете има врло мало 
мишљење о оним грчким песмама. „„Убите га, убите га! 
Ловора амо! Крв! Крв!““ — каже он, „„то све још није 
поезија““. — Да ли је праведан, не могу пресудити, јер 
не познајем ствар. Али против преводиоца није био““, 
Овако изненада оштром суду Гетеову о грчким песмама 
има једно тумачење, које је за нас врло повољно: У то 
| доба познао је он био, и већ се бавио увелико, са нашом 
| народном поезијом, пишући о њој, и'хвалећи је на сав. 
глас; он, који је, много пре Фориела, не само „обила- 
зио и пипао“ око новогрчких песама, него, како смо ви- 
дели, имао и озбиљно посла с њима. — 


Не треба заборавити, кад је реч о народним умо- 
творинама и њихову улазу у Европу, на улогу коју је 
Копишар у томе играо; сви су се други прославили, а 
ипак је, на крају крајева, свуда и увек он био извори 
исход. Он сам, потакнут млађим романтичарима у Не- 
мачкој („Пез Кпађеп Мипдегтогп“), ступио је већ рано 
са Србима у додир због народних песама и умотворина“, 
а чим је дошао у Беч Вук (1813), и кад је први његов 
чланак у руке добио, видео је Копитар с ким има посла, 
и ко ће му најбоље помоћи у извршењу његових намера. 
Он, цензор за грчки језик, дао је Хакстхаузену збирку, и 
послао га је Гетеу, заједно са преводима, које Гете хвали, 
и које је зацело Копитар сам припремио, као што је то 


ПИ ним 






ни === 


1 5(еејр, стр. 162 и д.. 
2 МИаовјећ, (Љег боетћез Кјаскезапе ејс МЛеп, 1883. Апћапе, 5. 62. 


8 Писмо Мушицком, од 1 новембра 1811 (Јасте, Хецеге Вмеје 
уоп Пођтох«ку, Корбаг еђе. Рефегвђиге 1897, стр. 785 и д.). 





ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 763 





годину дана раније учинио са нашим народним песмама, 
које је послао Гетеу по Бертуху. Он је и доцније држао 
све у евиденцији, и, кад је прва свеска Фориелова угле- 
дала света, он је био први да је објави, и да онда поново 
опширно проговори о целој збирци. Мада му је очевидно 
жао што је „немачка лаганост“ помогла Форијелу да 
однесе првенство над његовом збирком, ипак он одаје 
дужну хвалу францускоме скупљачу.“ 

За нас је од нарочитог значаја, да су ово интере- 
ресовање за грчке народне песме, и рад на њима и око 
њих, ишли напоредо са интересовањем за наше народне 
песме, са њиховим скупљањем и распростирањем; да је у 
томе управо једно упућивало на друго, и једно друго 
изазивало. Само што наше народне песме иду прве, тако 
да им припада улога снога који крчи путеве и отвара 


видике. — Године Бечког Конгреса, 1814, кад је изашла 


била прва Вукова песмарица, Копитар, који је Вуку у 
свему био на руци, растумачио је Вуку и значај Гетеов, 
и уредио је да се Гетеу пошље и збирка и превод збирке. 
И Јакова Грима задобио је Копитар тада за наше песме, 
и овај је постао најодушевљенији и најпозванији трубач 
њихове славе. Грим је још у Бечу научио српски, и на- 
писао приказ и на прву и на другу Вукову збирку, која 
је међутим угледала света, у „Бечком Књижевном Листу“.“ 
Још из Беча слао је он песме и преводе у своју отаџ- 
бину, своме брату, који их је даље показивао. Научници 
(Савињи), и песници (Брентано) отимали су сео њих; 
тада је, на сваки начин, и Хакстхаузен дошао на мисао, 
да заједно са грчким песмама изда и српске. Свима је 
овим људима била одма јасна велика песничка вредност 


1 „Признајемо, да би ове песме и код самог (много растрга- 
ног) Гетеа у Вајмару тешко нашле бољу негу, него кодг. Фориела 
у Паризу..“ (објава од 1824); и у приказу 1825: „Грчке народне 
песме нису могле пожелети приснијег и разумвијег гласинка, него 
што је Г. Фориел“. 

2 в, моју дисертацију („Паз зетђазеће Уојкаћед, п тако даље“), 
стр. 99 и д.. 


РЦ РЕМЦ Р оре = 


| 
| 
ћ 
| 





764 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





ових народних умотворина; на жалост, највећи међу 
њима, Гете, био је у то доба заузет другим послом, радио 
је на свом „Источно-западном Дивану“, те, како сам каже, 
није доспео да се удубе у ове драгоцене ствари. Ипак 
је, после прве, искао и преводе друге Вукове књижице, 
1815!, и, на другој страни, бодрио Хакстхаузена на из- 
давање грчке збирке, и био спреман да пише за њу пред- 
говор. Међутим, други нису урадили што је Гете тражио, 
и тако је настала пауза у овоме послу. Јаков Грим, сам 
у великом послу, пожуривао је ствар, али без успеха; 
Вук и Копитар радили су на речнику, и спремали ново 
издање песама. Кад се Гете, 1822, поново вратио на овај 
предмет, потакнут чланком и песмама Француза Бишона, 
набрзо је, почетком 1823, изишло и друго, велико, из 
дање Вукове збирке, и сад је Вук сам, лично, ишао у 
Вајмар“, са препоруком од Јакова Грима, да преда прву 
штампану свеску Гетеу. Овај га срдачно дочекује, и сада 
почиње период од неколико година, у којима на толике 
стране растргани Гете најживљи интерес посвећује на- 
родним песмама, преводећи их, и пишући о њима с по- 
хвалом без ограничења. Тада је интересовање за наше 
песме јаче него икад захватило књижевне кругове у 
Немачкој. Оно је повукло за собом смисао и за народне 
песме других народа, и Гете је позивао Хакстаузена да 
изда већ једном тако одавна припреману грчку збирку. 
У томе часу објавио је Фориел своју књигу, и 1824 и 1825 
издао Грчке песме, с вуковским разумевањем. Фориелу 
је очевидно узором био Вук, још и при првој објави 
његове збирке. Он је хтео дати с њоме уједно и „нај- 
бољу ручну књигу за учење новогрчкога“, па је објавио 
уз њу и речник, а можда и кратку граматику ; у којем 


' Копитар и Вук траже од Лукијана Мушицког да спреми тај 
превод, те да Србима прибави славу да их Гете преведе у немачке 
стихове (в. Јагић, „Новија писма“, и тако даље, стр. 797 и д.). Му- 
шицки се, како изгледа, није одазвао. 5 


# 13 октобра 1823, в. моју дисертацију, стр. 123 и д. 








ФОРИЕЛ. И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 765 








ди случају, како каже Копитар у својој објави Фориелове 
књиге, „дело госп. Фориела било пандан Вуковој збирци 
Српских Народних Песама, те бисмо тако били у стању, 
живот и обичаје ових двају суседних и по вери сродних 
народа, које међутим ипак деле порекло и језик, познати 
у огледалу најчистијег извора“. 

Фориелова је збирка била у Француској први снажан 
поклич за буђење интереса за народну поезију, и као што 
је у Немачкој наша песма изазвала интерес и за Грке, 
тако је у Француској збирка грчких песама потакла онда 
живљи смисао и за нашу поезију; а који пуг дошло је 
и до чудног укрштаја утицаја.: Не треба сгмо испуштати 
из вида, да је исход и полазна тачка целоме овом покрету 
за народну поезију у Немачкој, поглавито од Гетеа 
и Јакова Грима, и, што се тиче специјално наших и 
грчких песама, још дубље, у Бечу, од Копитара и Вука. 
Ни скромни Копитар није се могао уздржати а да не 
утврди ово, говорећи о Фориеловој збирци; он каже: 
„код толико снажног интересовања за српске песме у 
Немачкој било би скоро грешно, кад не бисмо у нашим 
Годишњацима говорили о појави, која се управо у првом 
реду тиче Аустрије, и која је прво потекла из Беча“.“ То 
не треба констатовати и истаћи само за љубав истине 
и правде, већ и ради даљих испитивања на овоме пољу. 
Јер, имаће још много крупних и ситних појединости да 
се испита и утврди о улози и о утицају народне, и спе- 
цијално наше народне песме у светској књижевној исто- 
рији Деветнаестога Века. Ми имамо разлога да што 
живље подупремо та испитивања, јер су сви изгледи, да 
ће на крају резултат испасти за нас још повољнији него 
што се данас мисли, и наша ће народна поезија задржати 
с правом и за увек једно од најлепших места светске 
књижевности. Милан Ћурчин. 


1 На пример код утицаја Фориелове збирке на „Гусле“ Мери- 
меове, в. књигу Г. Јовановића, „била“, стр. 245, 261 и д.. 
2 „Бечки Годишњаци“ од 1825, стр. 159, 











СИТНИ ПРИЛОЗИ. 


ДОоситЕЈ ОБРАДОВИЋ И НАШИ ЗАПАДНИ ПИСЦИ. 


До сада није било никаква трага о везама између 
Доситеја Обрадовића и наше западне књижевности, у 
његово доба знатно развијене, у велико писане на- 
родним језиком за који се он борио. У томе смислу 
ја сам писао у „Српској Књижевности у ХУШ веку“ 
(стр. 10—11): „За православне Србе ХУШ века у Јуж- 
ној Угарској млетачка Далмација била је далеко, а вер. 
ска преграда била је тада већа но икада. За ту књи- 
жевност у Срба се готово није ни знало, а ако је ко 
од образованијих Срба и познавао, није је сматрао као 
своју. Доситеј Обрадовић, највећи и најзначајнији срп- 
ски писац ХУШ века, човек без верских предрасуда, 
који је први рекао да вера не одређује народност, и 
који је и католике и мухамеданце уводио у српску 
народну заједницу, Доситеј Обрадовић је неколико го- 
дина провео у Далмацији, где се, увек радознала духа 
и жудан читања, морао упознати са делима бар неколико 
далматинских писаца, али нигде у целокупном његовом 
раду, нема ни трага ни помена ни о каквом делу далматин- 
ске књижевности“. На страни 14 исте књиге говори се о 
слабим везама славонске књижевности са истовременом 
књижевношћу православних Срба у Јужној Угарској: „та 
веза била је тако слаба, стога утицаја није ни толико 
било, да Рељковић. ни по чему није утицао на Доситеја 
Обрадовића, и ако су били савременици, и ако су били 
истих идеја и радили готово у истоме правцу“. 








Ситни Прилози. 767 





То констатовање једне карактеристичне чињенице 
има сада да се ограничи. Доситеј Обрадовић одиста не 
помиње никако наше западне и католичке писце, далма- 
тинске и славонске, али има помена да је он знао за њих 
и да му је њихов рад делимично послужио за пример. 

За то ми имамо једно формално сведочанство. У 
пештанском „Магазину за художество и моду“ за 1838, 
(бр. 96—104) Милован Видаковић је написао „Краткое 
животописанје Димитрил Давидовића“. У књижници 
„Отзивљ на познвђ 1839-е год.“, која је 1839 изишла у 
Пешти, Сима Милутиновић, који се тада бавио у Будиму, у 
чланку „Дугачкомђ Толкователо „Краткога Животопи- 
сави Димитрја Давидовића“, одговорљ“ узео је у одбрану 
Милована Видаковића од напада једнога његовога рецен- 
зента. Одговор је интересантан због биографских по- 
јединости о Давидовићу и Видаковићу и због Милути- 
новићевог личног мишљења о оба та писца. 

На страни 31 Сима Милутиновић пише ово: „Бла- 
жене памеши старац Доситије није се стидио призна“ 
ваши кадшто и пред свими п у дружеском разговору, 
да је он читавши „Сашпра“ Рељковићева пи по Далма- 
цији Качића пјеснарицу пи „Лждаху седмоглаву“: пи проч. 
помишљаши усшао и иренуо се ш сам о својима првом 
згодом ш приликом, словенским словима, барем, ка и 
онп лашинскима, свој исти простонародни језик пписаши 
у књиге, које буде негде списавао... 


„Ова искреност истога блаженога старца примерна 
је, и честита је и прилична је његовој озбиљној знатно- 
сти и узвишености...“ 


Милутиновић не каже да ли је ово важно признање 
чуо непосредно од самога Доситеја Обрадовића. Као 
писар Правитељстујушчег Совјета, у коме је Доситеј 
Обрадовић радио, и као ученик Доситејеве Велике Школе, 


1 Спев дубовичког жупника Вида Дошена (1768, 1792), који 
је „с далматинскога језика на славено-сербски“ превео Георгије Ми- 
хаљевић и издао у Будиму 1808 године, 


4 
· 








768 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 


= 


како тврди Вук Караџић, или као наставник исте школе, 
како тврде други, живећи у Београду од 1809 до 1811, 
Сима Милутиновић је то признање могао лако чути из 
уста самога „блаженога Старца“. 

У сваком случају, Милутиновићево сведочанство је 
значајно, и заслужује да буде забележено. Оно је наро- 
чито важно што се тиче познавања Рељковићева „Са- 
тира“ и употребе народнога језика, и указује нам на 
нову везу између наше источне и западне књижевности; 
то је и нов елеменат у интелектуалној формацији Доси- 
теја Обрадовића. | Је. 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


БуУРИДАНОВ МАГАРАЦ, КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА, од РОБЕРТА ДЕ 
ФЛЕРА И ГАСТОНА А. де КАЈАВЕА. 


У Паризу, драма се све више индустријализира, и 
све више своди на трговину. Позоришне сцене почињу 
све више да бивају трговачке радње и тржишта са уоби- 


чајеним трговачким принципом : роба према потраживању, · 


продавац према купцу. Варпеше, Одесн, Водвиљ нису да- 
леко од Лувра, Самаришена, Пролећа. Као и овде, и тамо 
квантитет публике одређује квалитет робе; и, као и овде, 
и тамо индустријалци израђују ону робу која им се нај- 
више тражи. 

Париске позорнице имају неколико индустријских 
фирми од којих потражују робу која им треба: Роберт 
де Флер и Гастон А. де Кајаве, да се само зауставимо 
на фирмама у којима раде по два ортака, Абел Ерман 
и Франк-Ноен, Серж Перски и Ленорман, Армон и Нан- 
сеј, Б. Рабје и Е. Хербел, Алеви и Жуло, Жил Мари и 
Емил Рошар, Пол Било и Енкен, Енкен и П. Вебер, 
и тако даље. 

Од ових, најсигурнија је фирма Роберт де Флера 
и Гастона А. де Кајавеа која је израдила десетак комада 
за француске позорнице. Интересантно је видети једну 
њихову скорашњу заједничку фотографију. Она прика- 
зује два добро угојена, шеретски насмејана трговца који, 
као да стоје пред вратима свог дућана, и вичу: Извол те! 
Имамо сваковрсне добре робе за јефтине паре! 

49 


каје. 





770 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


Али, нити су те паре јефтине, нити је та роба добра. 
То је она роба коју тако радо, за мале паре, носи мали 
париски свет, и која тако лепо изгледа када се први пут 
обуче. После неколико дана, од првог сунца или прве 
кише, та роба избледи, и згужва се. Такав је случај са 
Буридановим Магарцем, као и са Сшазама Врлине и 
са Љубав бди, и са ЉМикешом и њеном мајком, и са 
Оцем, и тако даље. Све су те комедије: пријатан верба- 
лизам, лак дух, салонска конверсација, вешто нађене и 
у згодан час убачене речи, варнице живчаног темпера- 
мента, вешта добацивања, духовита подвлачења; Пари- 
зианизам, једном речи: незадржавање на стварима, кли- 
зење преко њих, фриволност, тако звани „жеманфишизам“ 
схваћен као филозофија живота. У томе филозофском 
„жаргону“ говори се на један нарочит начин. Жербје, 
на пример, у Стазама Врлине, говори Цецилији овако 
о љубомори: „Бити љубоморанг2... Зар јаг Драга моја, 
ви заборављате да човек у Паризу, кад има прихода 
више од сто хиљада ливара, не може сумњати у своју 
жену“; или говори о врлини овако: „Врлина је нега- 
тивна особина. Она се не види. Она се не увиђа. Она 
ништа не значи. Зна се кад једна жена има свог љу- 
базника, али се не зна кад га нема... Узмимо један 
пример: одмах се примети кад човек има прљаву ко- 
шуљу, али се неће да примети кад има чисту. То је 
очевидно:“ или, кад Сузана говори Цецилији: „Ах! Вр- 
лина ! Врлина ми даје утисак Бретање. Она је лепа, али 
је тужна“; или кад, у Микеши и њеној мајци, Микета 
и маркиз овако разговарају поводом Урбенове женидбе: 
„Ах! То није могуће, то није могуће... Она је страшна!.. 
— Она је страшна, али она има три милиона мираза...“; 
или кад, најзад, у тој истој комедији, маркиз објашњава 
Микети шта је љубав: „У Паризу, љубав је бисерна 
огрлица, лепа кола, мали и леп стан, вила у Трувилу, и 
све те дивне, мале и врло скупе ситнице“. Као што ви- 
дите, пџаризианизам је један мали филозофски систем, 
који има врло много места у модерној француској драми, 








Позоришни ПРЕГЛЕД 767 





чији су најбољи теоретичари Роберт де Флер и Гастон 
А. де Кајаве. 

Наравно, да те филозофије није лишен ни Љурџи- 
данов Магарац, чији нас случај данас специјално занима. 
Ви знате причу о Буридановом магарцу која постоји у 
неколико версија. Тај магарац, пре свега, није постојао. 
То је био један метафизички магарац кога је измислио 
Жан Буридан, схоластички филозоф Четрнаестог Века, 
и по коме је Жан Буридан и остао у историји. Жан 
Буридан, да би још више унео забуне у проблем сло- 
бодне воље, ставио је имагинарно једнога магарца, који 
је у исто време био и жедан и гладан, између ведрице 
воде и мерице зоби. По тој версији, магарац је скапао 
и од глади и од жеђи. 

Од прилике, тако су нешто урадили и Роберт де 
Флер и Гастон А. де Кајаве. Они су лепо извели на сцену 
Жоржа де Булена, једног љубавничког лептира који, 
како сам каже „болује од слабости воље“ и нерешљи- 
вости, и пустили га да се решава између Фернанде Шан- 
тал, Одете де Версан, баронице де Стек, и Мишелине. 
Мало је незгодно рећи, али истину треба рећи до краја: 
Овде је Жорж де Булен магарац, а остале су чегири 
грације, једно за другим, вода, 306, сено, слама. Прет- 
поставка је да је магарац, односно Жорж де Булен, 
жедан воде, и да има апетита за сва три јела. 

Шта да се ради» Жорж де Булен је почео паметно: 
он је почео свима да се удвара, изузев Мишелине која 
ће му, најзад, доћи главе; почео да се удвара, не волеђи, 
наравно, ни једну од њих. Али, та игра није могла дуго 
да траје. При крају првога чина, оне су виделе с ким 
имају посла, и престају га волети; јер, више нису могле 
да сносе његово климање главом од воде зоби, од зоби 
сену, и тако даље. У другоме чину, он губи и Вивету, 
једну најамну жену, јер ни она не пристаје да он, пред 
њом, говори лепо о другим двема женама за које, такође, 
нема ништа. Али, ту се први пут озбиљно јављају два 
херувима: Мишелина, која га воли, и која није сакрила 

49% 


. 
_ 











772 Српски Књижевни Гласник. 





да му то и каже, Мишелина, једна дивна Пајеронова Су- 
зана или Марта Симје; и, с друге стране, Лисијан де 
Версан, један „доброжелателан“ и дегенерисан Др. Ре- 
монен или Оливје из комада Диме Сина, који ради на 
томе да Жорж де Булен узме Мишелину. То двоје раде 
рто дото зџа: прва, зато што га воли; а други, нешто 
као „резонер“ и добар дух комедије, али, нешто и стога 
што се Жорж де Булен удвара и његовој жени, и ње- 
говој љубазници. У главном, конце комедије држи ипак 
Лисијан де Версан, и он је, унапред, решио ситуацију у 
корист Мишелине. | 

Овде се, у трећем чину, цела прича о Буридано 
вом магарцу мења. Магарац, који је и гладан и жедан, 
нема шта више да се мисли. Његова слободна воља 
више не постоји. Јер, ту је Лисијан де Версан, који га 
води ономе што му је најпотребније. Он га је, после не. 
колико ситуација, довео Мишелини, и оженио девојком 
која га воли. И тако је прича о Буридановом Магарцу 
решена онако како је, по једној версији, решио један 
Буриданов противник: тиме, што магарца једна сељанка 
насилно одводи у коњушницу. 


Цела је ова комедија један мали драмски кафар- 
наум. Као врло практични трговци, Роберт де Флери 
Кајаве су се, да би што боље позабавили публику, по- 
служили свима могућим срествима свих комедија из свих 
векова: једно за другим, једно преко другог, и без реда, 
ту су старински ашргодио, Жанови, свлачења, преру- 
шавања, случајности, немогућности, претерана навијања 
ка буфонерији, и таква иста, по ефектима са Мишели- 
ном, ка озбиљном комаду. Па ипак, и после свих опо- 
рих речи речених о томе комаду, не можемо рећи да 
ова комедија није забавна. Она је забавна, и то је све; 
али, наравно, то је далеко од праве драме. 

Како бих радо хтео да, већ једном, пишем о каквом 


добром и озбиљном комаду > 
Бранко ЛАЗАРЕВИЋ. 


и 


пир идрет. 


; 





с ЗИЊЕ 


) 
Е! | 


| 


УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ПОСМРТНА ИЗЛОЖБА ИВАНА ГРОХАРА У ЈЂУБЉАНИ. 


Смрт га је не само спасла од живота него га јеи 
оживела, доброг и несрећног сликара словеначког, умет- 
ника високог и благородног, чији је живот био црно 
оскудан и мученички тврд, а чија је душа била од онога 
"света, зачарана лепотом и заљубљена у вечност. Пегаз 
је и за њега био коњ који носи песнике у болницу, и 
кад се, израњављен и скрхан, срушио у љубљанској 
болници, и када је на глас заплакало све што је ду- 
ховно и народно у његовој малој земљи, он је ожи. 
вео за јавност словеначку, и сазнало се да је умро ве- 
лики уметник. Он је то доиста био, велики уметник, и 
модеран, и народан; ипак не толико велики и достојан 
да се за њ чује на далеко и да би га познавала и волела 
братска српска јавност. Наша штампа није донела ни чи. 
туљу тога човека, и чак ни за онај бољи и духовнији 
свет што имамо смрт Ивана Грохара није значила ништа; 
као да га није ни било. 

Мађутим, Иван Грохар је био начињен од душе, 
благе, добре, словенске, и било је много љубави у ње- 
говој благој доброти словенској; и љубави за јадну и 
драгу Словеначку, и за цели Југ Словенски, и за Сло- 
венство цело, и за све праведне људе; за Србе је имао 
нежности сасвим нарочите, и кад му је, као и Силвију 
Крањчевићу, српски краљ био једини краљ који говори 
нашим језиком, то је било од срца. Он је био опијен 





и ~ 


774 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





југословенством, и његов патриотизам био је широк, као 
и толиких наших најбољих духова; али кад је он умро, 
ни из близа довољно поштован и схваћен, и сувише 
потиштен и напаћен, ћутала је његова велика отаџбина, 
а забачена и распарчана Крањска његова цвилила је 
жалосно. 

Живот Грохаров био је прост и болан. Причати 
његову биографију било би пратити његов уметнички 
мартириј, почевши од рођења, 1867, у. убогој ратар- 
ској породици у Сорици у Горњој Крањској, преко жи- 
вота тихог и тамног сељачета поред очевог и туђег 
стада; преко продирања силног уметничког инстинкта у 
младу, ненапуњену и неизрађену свест; преко бегства 
од живота у атеље Ажбеов у Минхену, преко тегобног 
живота младог сликара пуне душе и празног џепа; преко 
претешких напора да се телу даде нешто људскије од 
сувог хлеба, влажног стана и рђавог одела, и да се души 
даде физиолошка снага да у свет земаљски избаци из- 
разе својих нежних лудости; преко борбе са јадном 
средином народа малих моћи и мале културе, борбе 
против непризнавања, непознавања, заустављања, спута- 
вања уметничког полета, преко борбе да се, као син 
непознатог народа, сасвим малог, продре у велике умет- 
ничке центре, преко борбе са болешћу, са туберкулозом, 
свирепом болешћу, па све до стојичке резигнације са- 
мотног и инокосног сликара са божјим дахом у себи и 
са ситном бедом око себе, у Шкофјој Лоци, и до смрти 
у болничком кревету, 1911 у Љубљани. Он је за умет- 
ност имао нешто више од талента, али ни мало талента 
није имао за освајање хлеба; глад и јад су му били дру- 
гови кроз цео век. Добри Грохар! Несрећни Грохар! Он 
је био поносан и непаметан, и волео је бити скршен 
него бити савијен; он није хтео да изда уметност ни 
једног часа, и целога века он је Лепоти остао веран. 
Његов живот је био песма жалосна, али песма; он није 
хтео да уме бити паметан, јер је хтео да сачува деви- 
чанство песника у себи неунрљано. Добри цврчак! Луди 





Др Е 
ој 


УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 775 








цврчак словенски! Он је био опијен лудостима; он је 
био заљубљен у своје златасте магле, свој наранчасти 
кадмиум, своје боје љубичне, ружичне, маслинасте, у 
светлост, у душу ствари. И кад је требало слати слике 
у Беч, у Краково, у Минхен, у Венецију, у Лондон, он 
их је слао, давао да се носе, хотећи и друге учинити 
срећним од својих нежних лудости; а сам је остајао не- 
моћан и не сналазећи се, певајући, сликајући, гладујући; 
добри цврчак! Он је био уметник целим бићем, песник 
неизлечиво, Дучићев /аук што зачаран својим богат- 
ством у срцу везе своје свилено дело; славан је данас, 
после смрти, и слава ће му још расти, познатост и при- 
знатост, али за живота му је било сасвим неславно. Већ 
код првих његових радова, приказаних на изложбама у 
Бечу, Грацу, Трсту и Цириху, критика је у њему открила 
велики таленат, и његови оригинална уметност је осва- 
јала људе од укуса; он није марио за те све критике, 
или није ни знао за њих. ИМ није ни мало био паметан; 
сасвим стран овом свету. Извесно је: било је кобно што 
је он рођен у Сорици и што је радио у Шкофјој Луци, 
и што му је тврди живот спутавао био душу, и убио је 
напослетку. Али је још кобније било што је он имао 
сувише душе да би могао имати довољно памети, и што 
је био узвишено проклет да буде заљубљен у вечност. 

Он је створен за душу, Грохар; он је волио снове, 
и његови насликини снови силе душу да их воли. Бла- 
гост милостива, несразмерно више нежна него грациозна 
и више одуховљена него декоративна, основна је импре- 
сија од Грохарове уметности; има анђелске чулности у 
његовом колориту, мириса добростиво болећивих, ин- 
тимних али бестрасних, једино понекад има мириса ша- 
франа и крина, понекад сувог смиља и сасвим благог 
сунцокрета. Нема плотског у Грохару, сав је од душе, 
његове боје су мириси. Снежно бледо злато је најчешће 
основни тон његових слика, и по њему су изливени 
други тонсви: обично љубично·наранчасти и ружично 
маслинасти. Његове симфоније боја пуне су живог, ин- 


| 





776 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








тимног, непосредног, дрхтавог тона, необјашњивог есте- 
тичког шона, чудесног печата душе једног човека који 
има много душа у себи, или све душе, од сваке један 
део, и од душа других људи, живих, бивших, будућих, 
и од душа биљака и живина, и од душе земље и свих 
земаља, меких, топлих, расплинутих, жарких, стињених, 
смрзнутих, од душе целог света, и од онога какав је, и 
од онога какав треба да буде, који добре душе носе у 
себи и од кога су узвишено тужне. 7он има Грохар 
нежан, силан, дивно нејасан и продиран; немогуће га је 
не осетити и не постати срећнији и бољи од њега. Пуна 
је душе његова изложба, сва мирише душом; он је тех- 
нику уништио, и код његових слика има се најпре осе- 
ћање да је то нешто из душе, отајствени мирис једне 
сањиве доброте. Он је добар, Грохар; он је драг; срце 
говори, једно искрено словенско. Све је меко, распли- 
нуто, губећи се једно у другом, пуно милости; то је 
везање душе за све ствари и везање свих ствари у души. 
И топло је све, срдачно интимно, Грохарове слике вас 
воле и желе вам племениту радост. То је прва импре- 
сија, најопштија. 

Друго, он је католик; то осећам, али не умем рећи 
како је католик, и у чему. По том католичком у себи, 
по оном што говоре тамно обојена окна готске цркве, 
и чега много имају моји болећиви пољски сликари цвећа 
Војтјех и Гвозђецки, Грохар је извесно ближи једној 
души германској и латинској него једној специфично 
словенској, православној. Православној је непознатији и 
новији, и више јој говори. Извесна перверсија за клону- 
лост, болест и ноћ, и извесно осећање грешности кад се 
мисли на профани дан и на плот, карактерише то нешто 
католичко чему се чудим и што ми се свиђа; и, више 
од тогг, то карактерише извесна потмула и каприциозна 
радост за грех, уживање да се црнина плоти перверзно 
унесе у свете и нежне ствари, да се од молитве на ко- 
ленима начини елеганција немоћне хистерије, од морске 
звезде заводљиве очи једне кћери греха, од цвећа увојци 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 771 








њене косе, боја њених усана, задах њене плоти. То нешто 
католичко, не само својом општом културом, него баш 
тим нечим специфично католичким, каприциозно без- 
грешним, немоћно елегантним, разликује не само Грохара 
него словеначке сликаре уопште од осталих сликара ју- 
гословенских, чак и од католика Хрвата у доброј мери, 
јер су Хрвати ипак довољно Срби да не би били баш 
сасвим католици То специфично католичко имају Сло- 
венци и у литератури; то сведоче Жупанчић, Мурни 
Кете, да узмем само модерне лиричаре. У тону Гроха- 
ровом има доста католичког, ради културе његове сло- 
веначке душе, нечега лаког латинског, гриблерског гер- 
манског, сломљеног аустријског. Тако Грохар у целој 
својој словенској простосрдачности има мутних и тешких 
нота из девотних корала старих оргуља, и у целој својој 
чистоти по мало кринске невиности; и греха мало, са- 
свим мало, тек да се буде малко злобан, за декорацију. 
И та једва приметна декорација стоји му лепо, збиља! 

Као сликар, Грохар је искључиви колорист; то је 
· даља импресија која следи одмах иза импресија да је 
он милостив и да му је естетички тон силно јак у целој 
својој благости и финоћи. По речи Шекспировој, речи 
дубокој, свет је грађен од исте грађе од које и снови, 
свет је начињен од снова. Грохару је боја сан, и свет 
му је начињен од боја. Он није бесчулан и има осећања 
за пластику, тло његових пејзажа моделирано је снажно, 
лица су му конструктивна; он има и красно осећање за 
везаност и елеганцију линије, и, ако не баш изврстан, 
био је добар цртач, и сваки потез имао му је карактера. 
Али његов смисао за форму није био велики; по њему 
би он био само честит сликар, а не би био овако ви- 
соки уметник, прави песник, какав је био. Што га је 
чинило вишим и чинило га великим сликаром било је 
његово чудесно дубоко и фино осећање боје, опажање 
боје, њено схватање, њено третирање. Овај добри сло- 
венски цврчак био је у истину опијен сунцем и певао 
је сунчеву светлу кишу по крањским гајевима и лива: 








778 Српски Књижевни Гласник. 





дама; светлост му је била биће ствари и била је увек 
обојена. Обојена његовим бојама, бојама његових снова, 
снова о добрим душама, о души човечанској, оплеме- 
њеној, уздигнутој из тврдине плоти у висину светиње 
срца које обухвата све куцње других срца, које трпи 
туђе туге и које је срећно од туђих радости. Грохар је 
био такво срце, и ако се за кога може казати да је 
писао крвљу, за њега се може казати да је тако сликао. 
Он је, извесно, физичким оком гледао боје ствари као 
што их гледамо и ми, али он их је видео друкчије и 
хтео је да буду онакве какве их он види. Имајући осе: 
ћање за боје, он их је схватао; он је боје стилизивао, и 
то у нарочитом смислу речи. Био је владар технике и 
баш зато није допуштао да му се види техника; логику 
боја, једних у другим и једних поред других, он је по- 
знавао више него по занату: по инстинкту. Он је имао 
дивну предилекцију за јединственост тона, за магијско 
мешање боја у један диференцован тон, дајући целој 
слици један карактер, један или претежно један. Али 
његова боја није била мутава, и његов основни карактер 
није био безбојан: био је ту цели луксуз, каткада једна 
племенита оргија боја, скоро хипертрофија; био је бо- 
лестан од боје, сав у страсти од ње, али његова хипе- 
рестезија боје била је благородна и плодна. Његов ко: 
лорит је дело. Његов колорит је лирика једног богатог 
импресиониста који превире душом и гори од ње; и та 
је лирика била пун и цео израз једне душе. Колорит 
његов говори и пун је израза на сваком делићу његова 
платна, и то не говори, као код Климта, на пример: „ја 
сам злато, ја сам цинобер, ја сам окер или ултрамарин“, 
него је пун симбола, није само красно декоративан, 
има један душеван садржај, и отуда изражава нешто, 
има морално значење за душу. Грохарова боја има 
израз који јој је он наметнуо садржајем удахнутим у 
њу, силним и искреним осећањем унесеним у њу. Све- 
једно је је ли начин слагања боје поентилистички или 
ножем или размазивањем, његов колорит увек нешто 





Уметнички ПРЕГЛЕД. 779 





каже, спиритуалан је, пун душе и улази у душу, не 
чини импресију боје бачене на платно: материјал је 
уништен, израз душе ту: симбол. Грохаров основни 
тон, пун штимунга из Хуга Волфа, онај пут чедности 
љубичица, питоме пастозности хумне маслине, онај са зла 
том кринових прашњака и реском слаткоће наранче, онај 
отмено женствени, побожно чулни тон, не говори да је 
он смешан од наранчастог кадмиума, ружично светлог 
краплака, златног окера и интенсивног зеленила: техника 
је уништена, боја је претворена у симбол, душа има 
реч. Ретко се сликари дижу до моћне снаге импресија 
од велике поезије и велике музике; никад нико неће 
осетити на једној слици динамику и тон Бетовенове Де- 
веше или Ничеове Гијане Песме. Али, делимично, и по- 
некад, велики сликари се приближе тој висини. Само, 
тих је сликара врло мало. Вистлер има покаткад дубо- 
ких нота у својим Симфонијама, тако, ређе, Ван Гог, 
тако Англада. Тих нота има и Грохар. То чини част малој 
Словеначкој, и то значи много за душевне способности 
Јужвих Словена. Јер је Грохар, католик, био Јужни Сло- 
венин, и више је био Југословен него католик. 

Иван Грохар није дао пуну своју меру. Помела га 
је смрт прерана, пресекла га. Остало је и свршених 
слика иза њега, али он сам још није био свршен; имао 
је да каже много, и све што је рекао, према ономе што 
је требао да нам каже, било је муцање. Само, и то је 
муцање говорило, и то речитије и душевније него што 
је и један југословенски сликар икад говорио. 


ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ. 


| 2 Ја 





ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


МАРОКО И ТРИПОЛИТАНИЈА — КОМИТЕТ ЗА ЕКОНОМСКО ЗБЛИ: 
ЖАВАЊЕ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И БУГАРСКЕ. 


Немачка и Француска су закључиле уговор о Ма- 
року. Основа уговора је једнакост у економском погледу, 
а у појединостима Француска добија право да војнички 
окупира Мароко, да га дипломатски представља, да уређује 
и контролише мароканске финансије и целокупну адми- 
нистрацију. Поред тога, капитулације и остале повла- 
стице укинуте су. У засебноме акту признаје Немачка 
Француској протекторат над Мароком, и обавезује се да 
се не меша у француско-шпањолске преговоре о грани- 
цама између францускога и шпањолскога Марока. | 

У накнаду за протекторат над Мароком Француска 
је уступила Немачкој у Африци део од своје колоније 
Конго, од прилике 235.000 квадратних километара. У томе 
се старала да гранична линија те нове територије нема- 
чке и белгијанскога Конга буде што краћа и да путеви 
и свезе између разних француских колонија у Африци 
буду што пространији. Сем тога задржала је и неке кон- 
цесије које су од значаја за даљу колонијалну политику 
Француске. 


Закључени немачко-француски уговор о Мароку иза: 
звао је немачкога министра колонија да дадне оставку, 
јер је нашао да уступљена колонија представља површину 
баруштина и пустиње где влада неплодност и опасна 
болест спавања. Он је био мишљења да је требало остати 





Политички ПРЕГЛЕД. у 781 





у Мароку, или тражити компенсације на другој страни. 
Седница Рајхстага у коме је била дискусија о Мароку 
била је врло бурна, а немачки канцелар је био силно 
нападнут. Живост и значај дискусија појачавале су две 
појаве: оштри говори посланика противу Енглеске која 
је окривљена као виновник немачкога неуспеха, и немачки 
престолонаследник који је нескривено одобравао све го: 
воре противу канцелара и његове садашње колонијалне 
политике. 

Француско јавно мнење није потпуно задовољно 
што Француска добија нову колонију од 450.000 квад- 
ратних метара са осам милиона становника, махом Бер. 
бера. Оно није умирено ни онда кад је председник владе, 
Кајо, изјавио да он има друге планове и да ће се ускоро 
исправити данашње погрешке, које нису његове. Јавно 
мнење у Француској зна добро да се од 1845 године, 
када је први пут покренуто мароканско питање, па до 
јула месеца ове године није ишло правим путем и с истим 
планом, па ипак осуђује владу што није у исто време и 
са Шпанијом дефинитивно расправила питање о западној 
граници Марока. Француска влада ће, одмах чим се не- 
мачко-француски уговор одобри, предузети разговоре са 
Шпанијом. Разговори ће бити несумњиво интересантни, 
јер ће у њима, као и у онима са Немачком, узети учешћа 
и Енглеска. 

Чим је закључен француско-немачки уговор о Ма: 
року, талијанска влада је објавила указ краља Виктора, 
којим се проглашава анексија Триполитаније. У указу 
се не ограничава ни у чему суверенитет Италије над 
овом турском провинцијом. Нотификација талијанске 
владе европским кабинетима о анексији Триполитаније 
примљена је само на знање; никакве декларације друге 
врсте нису даване о томе акту ни Турској ни Италији. 

У Турској је овај акт Италије примљен доста мирно. 
Она није протестовала друкче него упућујући једно- 
времено акт свима европским државама у коме наводи 
примере повреда одлука хашких конференција. У томе 


> 


=== ан 





182 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
протесту нарочито се помињу свирепства талијанске вој- 
ске над мирним становништвом Триполитаније. Судећи 
по свему Турска неће скоро пристати да преговара о 
миру с Италијом, чије су војне операције у Триполита- 
нији сад отежане јаким кишама. По припремама које се 
чине свуда у турским водама, рекло би се да је Турска 
готова да прими рат, који до сад није имао изглед рата. 
Италија је неодлучна да своју акцију пренесе у Европ- 
ску Турску. Њена ранија јавна обавеза да ће поштовати 
зга! 5 дио на Балкану, потпуно непријатељско држање 
аустро-угарске и енглеске штампе, као и наглашавања 
из Беча, Берлина и Лондона о великој опасности за ме- 
ђународну ситуацију ако се започне акција у Беломе 
Мору или на азијској обали, чине те Италија изгледа 
неодлучна, и као плашљива. Па ипак, талијанска влада 
је потпуно одлучена да постане и остале неограничени 
господар Триполитаније и Сиренаике. 

Грчко турски односи постају бољи. Бојкотовање 
грчких бродова и трговаца у Турској, које се са систе- 
мом и постојано изводи две године, престало је. Између 
Атине и Цариграда се воде преговори који се тичу 
Крита и грчке народности у Турској. За обавезу да 
Грчка неће реметити садање стање на Криту, Турска ће 
дати уступке. Прекид бојкота и повољан одговор Пор- 
тин на захтеве Васељенскога Патријарха, долазак султа- 
нова сина у Пиреј, први су знаци да су односи између 
Грка и Турака бољи. 

Из Софије се настојава да се што пре дође у Ца- 
риграду до више поверења према Бугарској. Са тим иде 
доста тешко, јер се у Турској почињу множити бугарске 
чете. Стара унутрашња револуционарна организација по- 
чиње се живље организовати и припремати. У самоме 
скопаљскоме санџаку биће петнаест четица. 


Софијска Трговачко-Индустријска Комора имајући 
на уму одлуке Свесловенскога Збора у Софији радила 
је од дужег времена да се састави једна конференција 


Ме у у 






ве Жан уме аА УНА 


МА тАКЕћ, 


С" 
о. ' 


Политички ПРЕГЛЕД. 783 





угледних раднака на зближењу Србије и Бугарске, који 
би утврдили један план за такав рад на стварној основи. 
Крајем месеца октобра састали су се угледни Срби и 
Бугари у Софији да, као приватни људи, утврде план 
рада који би у првоме реду имао да тежи остварењу 
најпотпунијега облика економскога зближења у циљу от- 
пора јачим економским и политичким завојевачима. На 
томе састанку је створен Комитеш за економско зближа: 
вање Бугарске и Србије. Комитет има 48 чланова, српску 
и бугарску секцију, које се не мешају ни у унутрашњу 
ни у спољашњу политику. Обе секције имају за задатак 
да проучавају економска питања од утицаја на споразум, 
да проналазе и употребљују начине и средства за ре- 
шење тих питања, као и да се брине о стварању што 
тешњих веза међу грађанима из Србије и Бугарске. 

Главна тачка програма овога Комитета је да по- 
стигне потпуно и свестрано зближење између српскога 
и бугарскога народа на економској основи А први посао 
је да отклања све тешкоће које данас постоје између 
Србије и Бугарске. 

Најважнија питања о којима Комитет мисли да 
обавести све важне чиниоце у обема државама јесу: 
питање о поштанском, телеграфском, телефонскоме и 
жељезничкоме саобраћају; питање о трговачким и по- 
граничним односима у опште; питање о социјалноме за: 
конодавству, питање о изједначавању законодавства о 
патентима, о трговачким агентима, о осигуравајућим дру- 
штвима, 0 индустријским предузећима; питање о уза. 
јамној помоћи у судским делима; питање о изједнача- 
вању диплома и сведочанстава из обе земље. 

Задатак и програм врло мучан, али не и неостварљив. 


ИностРАНИ. 


„ 


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


АЛЕКСА ШАНТИЋ: ПЈЕСМЕ. Српска Књижевна Задруга, 
185. Београд, 1911. 


Г. Алекса Шантић нема „мртву душу“, и оно што 
он пева није ни „поезија трулежи“ ни „поезија грча“. Он 
је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева 
оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао 
један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне 
душе на другу“. 

Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз 
многе мене, али он сада изилази са једном дефинитив- 
ном књигом, која чини част њему као песнику и Срп- 
ској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће 
можда имати толико критичара као извесне збирке сти- 
хова које су циљале на „скандалски успех“, али ће имати 
читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша 
поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова 
срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца 
који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце 
и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног 
искреног песника, једна честита и српска књига једног 
честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига 
које смо се давно зажелели и какве нам увек требају. 

Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он 
не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе 
фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју 
гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулп“ 
туре и музике. Онсу стихове меће откуцаје свога срца, 








ува пе ог 


“ 


| 


па Сп РИМ чија 


> 
> 


ћи а 


и 
| 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 785 





не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју 
књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није 
потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког 
рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу 
и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се 
воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш 
који понижену и готово заборављену родољубиву поезију 
подиже до негдашње њене висине из доба Змаја и Јак- 
шића. Он је Србин разумније, стварније, модерније, 
но што се некад било у историјским фикцијама и у по- 
етској магли, и он воли народ у садашњици и у ствар- 
ности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и 
вери у боље дане. 

Књига Алексе Шантића није за навођење: она је 
за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и 
мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их жи- 
вописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају 
наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више 
говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи 
оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено 
лежи запретено у нашој уморној души, која се у гру- 
бостима и студени живота као вечерњи цвет затворила 
за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету 
матер, и весели сјај домацег огњишта, и топлоту давно 
разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу 
која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте 
наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, 
неутољиву жеђ за слободом побеђених и страдалника 
који никада нису хтели да се помире са мишљу роп- 
ства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију 
предака који су, када „земан дође ваља војевати“, голим 
рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове 
освајали... 

Пјесме Алексе Шантића, који је у толикој мери 
песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над 
нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми 
своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве 

50 


И = 


_Ј 


736 Српски Књижевни Гласник. 





са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се на- 
појили животворне воде на студенцу Вечите Младости, 
у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава 
оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима 
себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи. 

Ј>б. 


АлБванил и МалЕСОРСКОТО ВЉЂЗСТАНИЕ ВЂ 1911 године, 
отЂ В. ЛЕПЕТИЧЂ. Софиал. Печатница „Либерални клубљ“. 


Упоредо са развијањем маћедонског револуционар- 
ног покрета, у Софији се почела поклањати велика пажња 
и стању у Арбанији. Године 1902 Др. Н. Маренин напи- 
сао је опсежну брошуру „Албанил и Албгнцитђ“, коју 
је издао „Воененђ Журнал“. Меренин је први истакао 
потребу бугарско-арбанаског узајамног упознавања, наво- 
дећи као разлог томе да Бугари живе у непосредном 
етнографсксм суседству с Арбанасима на простору од 
преко 400 км. Од тога доба су маћедонски револуцио- 
нари стално у блиским везама како с истакнутим арбана- 
ским вођама тако и с простим одметницима од власти. 


Било је и виђених бугарских државника, крајње 
националистичких тенденција, који су, услед јаког анта: | 
гонизма између бугарског живља у Маћедонији с једне 
стране и грчког и српског с друге, озбиљно подржавали 
идеју о неговању што тешњег пријатељства с Арбана- 
сима, као с природним савезницима. Тиме се објашњава 
и велика предусретљивост с којом су примани, све до 
свршетка последњег устанка, арбанаски емигранти у Бу- 
гарској.! 


1 У Софији је издаван арбанаски лист „Слобода“ (Лирија) до 
1908 године, када је редакција пресељена у Солун. Прошле године 
објављена је једна интересантна брошура о Арбанасима „Кон са 
днешнитђ Албанци и тђхнил езикљ“ историческа справка отђ Л. 
Силани. Када је ове године у Малесији букнуо устанак, у Софији 
је поново покренут арбански лист „Слободна Арбанија“ (Лирија 
Скиперице) под редакцијом К. Лаурози. Овај лист још излази, 





|" " 


ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. КЕ 787 





Но интересовање бугарске јавности приликама у 
Албанији нагло расте поглавито од како су Арнаути 
устали оружаном силом противу завођења младо-турских 
рефорама. Прве појаве незадовољства, које су прошле 
године манифестовали Арнаути на Косову, одмах су при: 
хватили бугарско-маћедонски радници, надајући се, да ће 
подржавањем арбанаских устаника, допринети слабљењу 
угледа и снаге Младо Турака, чега би природна после- 
дица била; анархија у царевини и поновно оживљавање 
маћедонског питања. 

И ако је арнаутска побуна свршена без озбиљни“ 
јих потреса за Отоманску Империју, при свем том летошњи 
малисорски устанак привукао је на се највеће интересо- 
вање не само политичких него и војничких кругова у 
Бугарској. Сва шовинистичко-националистичка штампа 
била је одсудно на страни побуњеника А један од нај- 
виднијих арбанаских вођа одржао је у марту ове године 
на софијском универзитету предавање, на српском језику, 
о положају и жељама албанског народа, изневши исто- 
ветност бугарско-арбанашких интереса и тежња (аутоно. 
мија Албаније и Маћедоније) и потребу њиховог зајед 
ничког рада. Предавач је био бурно поздрављен од уни- 
верситетске омладине. 

Када су успеси Малисора над турским трупама до, 
вели у питање мир на Балкану, бугарски генерални штаб 
упутио је на бојно поље Г. Лепетића, активног официра 
софијског гарнизона, бившег црногорског официра, да 
лично проучи прилике у побуњеним крајевима. Г. Ле- 
петић је објавио резултат тих проучавања у својој бро: 
шури. Поред општих, добро познатих, историјско-гео-· 
графских података о Арбанији, писац је дао прегледан 
ток борбе између побуњеника и отоманске војске. Из 
пишчевих саопштења види се да су устаници показивали 
много више храбрости и ратне вештине, него турски 
официри и војници. То потврђују, у осталом, и обострани 
ратни губитци. Док је на бојишту остало 6200 војника, 
дотле су усташи изгубили само око 1000 људи. 

50% 


188 Српски Књижевни ГЛАСНИК, 





Брошура Г. Лепетића је без икаквих литерарних 
претензија. То је један савесно израђен војнички изве- 
штај. Као војнички докуменат она има извесну важност. 
Рад Г. Лепетића више може послужити као карактери“ 
стичан појав и посредни доказ до кога ступња се у Бу- 
гарској показивало интересовање и с колико симпатија 
су се пратили догађаји у Малесији. 

Међутим, од како је, из познатог извора, пуштена 
у европску штампу идеја о стварању једне аутономне 
Велике Арбаније, која.би имала обухватити две трећине 
Маћедоније, бугарско јавно мишљење не само да је пре- 
стало симпатизирати арбанаским устаницима, него је и 
врло одлучно изразило свој протест противу тих велико- 
арбанашких планова. МБ 





Епппегпосеп уоп Егећетгп уоп Р1епет, 1 Тен, 
Решвесће Мепаозапзјан, 5 ш сат, Герда, 1911. — 


И у Немачкој се у последње доба одомаћило пи: 
сање мемоара. Нема потребе нарочито нагласити од ко- 
лике су важности они по онога који изучава дотично 
доба, нарочито кад су писати под свежим утисцима не: 
посредне садашности, као што су Хоенлоеви. Пленерова 
сећања и успомене покушавају да одрже хгрмонију из- 
међу чисто пишчевог личног елемента и објективног 
представљања спољних догађаја. Барон Пленер, вођ не- 
мачких либерала после Хербста, представник уједињене 
немачке левице, ватрени поборник Андрашијеве балкан- 
ске политике, министар финансија, познат са својих еко- 
номно- финансијских списа, у првом делу својих успомена 
износи ђаковање своје и живот младог дипломата до 
1873 године, кад се одрекао дипломатске каријере и сав 
се предао унутрашњој политици. Пленер је у то доба 
проживео најбурније и најзначајније догађаје кроз које је 
прошла суседна нам монархија седамдесетих година про- 
шлога столећа: талијански рат, холштајнско питање, 
немачки рат, стварање двојне монархије, француско-не- 





ОцЕНЕ и ПРИКАЗИ. 789 





мачки рат. Ипак, опаске су врло мршаве, и мало је 
чега новог у забелешкама. Како у догађајима није ак- 
тивно учествовао, већ као посматралац, и то још врло 
млад, њему нису ни могле бити познате многе важне 
појединости, које су утицале на судбину великих дога- 
ђаја ; тако на пример о стварању двојне монархије Аустро- 
Угарске код њега нема ни речи, јер је у то доба био 
далеко од отаџбине, те му је све то онда било непознато. 

Далеко је интересаптније оно што, је сам дожи. 
вео и видео. Нарочито су вредни помени о ђаковању; 
ту се живо износе фразе развића једног младог ума 
класичне Немачке. Помоћу својих нарочитих веза, он 
добија приступа у најотменије и највиђеније домове, а 
као млад аташе и секретар амбасаде има могућности да 
дође у додир са најодабранијом елитом друштвеном. 
Дело је препуно и богато тих личних карактеристика о 
највиђенијим личностима бечког, берлинског, париског и 
лондонског друштва, Париз му, изгледа, није годио нити 
га задовољавао; дипломатски живот му је празан, ту у 
Паризу долази на идеју да напусти за увек амбасаду, 
„пошто дипломатија не може да задовољи сасвим једног 
озбиљног човека, нити нуди потпуно и право задовољ- 
ство политичком частољубљу“, и да се баци на унутрашњу 
политику. Далеко га је више интересовао Лондон, на- 
рочито раднички покрет, коју он врло озбиљно изучава 
и о ком много пише у немачким новинама, и парла- 
ментарни живот и борба. У опште, Енглеска и њена уре- 
ђења више су га привлачила но Француска, те су и бе- 
лешке о Енглеској много лепше и интересантније. Фран- 
цуска му ваљда и за то не годи што је смртно мрзео 
Наполеона, који је само пакости учинио његовој отаџ- 
бини: „његова талијанска политика била је дуга борба 
против Аустрије, 1866 био је лукав и непоуздан, на 
Истоку је дражио балканске народе против Аустрије, у 
опште био је немирко по Европу и свет“. 

Да истакнемо још само неке важније мисли његове. 
Он држи да до дуализма није морало доћи, само да је Беч 





790 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 





умео да се користи мађарским старо·конзервативцима, 
који су вапијали за централистичком Аустријом и уста 
вом у Мађарској. Беч је исто тако погрешио што је уки: 
нуо немачко чиновништво у Мађарској, створио жупаније, 
те тиме ојачао мађарски елеменат и мађарску надмоћност. 
Мисли да до Кенигреца не би дошло, да је Аустрија 
вешто за времена уступила Млетке Талијанима, без по-· 
средовања Наполеонова, те тим онемогућила талијанско- 
пруску војну конвенцију, и ако је уверен да је морао 
доћи до јединства Немачке са Турском на челу. Напо- 
леонова скроз погрешна политика морала је довести до 
опсаде Париза. 

О балканским питањима је врло мало помена. До- 
дирнут је долазак на румунски престо краља Карла. Нешто 
више има о стварању езархије и раду аустријске дипло- 
мације да се бугарска црква одцепи од Патријаршије и 
тиме створи школа, која није годила Русији доцније, и 
ако се у том питању из почетка била залетела. О нама 
само неколико редака: долазак кнеза Милана на престо, 
и старање Аустрије 1872 године код Порте да се Ср- 
бији не уступи Зворник и Сахар, после посете краља Ми- 
лана у Ливадији, пошто је Ристић био према Андрашију 
резервисан. Поменут је и пропали покушај Бајстов 1867 
године да се измене одредбе париског уговора односно 
црногорског питања, Горчакова нота од 1871 и покушај 
руске дипломације 1908 да као накнаду за анексију 
Босне и Херцеговине добије слободан пролаз кроз Дар- 
данеле. 


Б. ЈБ. 





Бе УУ И Ра Те 


КЊИЖЕВНОСТ. 


„Ап!ојоотја поујје згрзке ПпКе“. — У редов. 
ном годишњем издању Матице Хрватске изишла је књига 
Г. Богдана Поповића под горњим насловом. У њој је 
Г. Поповић дао избор оних песама које су му се у нашем 
лирском песништву учиниле најбоље. Као што у Пред- 
говору каже, он је хтео да да тачно оно што наслов 
његове књиге обриче — збирку „цвећа“ новије српске 
лирике. 

Како су песме биране и распоређиване, Г. Попо- 
вић је казао у Преговору, који у овој свесци „Српског 
Књижевног Гласника“ доносимо. 

Овде ћемо из Напомена к „Антологији“, навести 


још песнике и издања из којих је Г. Поповић бирао 


песме за „Антологију“. То су: Владимир Васић, Дими- 
трије Глигорић (Сокољанин), Јован Грчић (Миленко), 
Јелена Димитријевић, Јован Драгашевић, Јован Дучић, 
Душан Ђукић, Војислав Илић, Војислав Илић Млађи, 
Драгутин Илић, Јован Илић, Ђура Јакшић, Милета Јак- 
шић, Владимир Јовановић, Јован Јовановић, Милутин 
Јовановић, Прока Јовкић, (Нестор Жучни), Стеван Вл. 
Каћански, Лаза Костић, Милан Кујунџић (Абердар), 
Стеван Луковић, Даница Марковић, Милорад Митровић, 
Љубомир Ненадовић, Божидар Николајевић, Сима Пан- 
дуровић, Милош Перовић (Пјетро Косорић), Милорад 
Петровић, Никола 1 Петровић Његош, Сава Петровић 
(Арман Дивал), Милорад Поповић (Шапчанин), Мита По- 
повић, Бран«о Радичевић, Велимир Рајић, Милан Ракић, 
Љубомир Симић, Светислав Стефановић, Јован Сунде- 
чић, Милан Ћурчин, Алекса Шантић и Јаков Шантић, 


и други. 
Осим тога, прегледао је часописе: „Српски Књи- 





792 Српски Књижевни Гласник. 





жевни Гласник“, „Дело“, „Летопис Матице Српске“, и 
„Бранково. Коло“, — за последњих десет година; даље, 
јубиларне бројеве „Босанске Виле“, „Песнички Зборник“ 
Јована Максимовића, „Алманах српских и хрватских књи· 
жевника и приповедача“, и неколике књижевне додатке 
политичких листова. Уредник је још имао на располо- 
жењу известан број песама у рукопису. У збирку је 
ушло сто шездесет и пет песама, које су изабране из- 
међу седам до осам хиљада песама од педесетине песника. 
Х. 


„ДВАДЕСЕТ ГОДИНА УСТАВНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ“. — 
Изишла је из штампе нова књига Г. Стојана Новако- 
вића „Двадесет година уставне политике у Србији 1883 
— 1903. Историјско-мемоарске записке о томе времену 
и постању и практиковању устава од 1888 и 1901“. 
(Београд, 1912. Издање књижарнице С. Б. Цвијановића. 
80, 336; цена 3 динара). Доба о којем ова књига говори 
то је доба најжешћих политичких борби у Србији, доба 
абдикација, прокламација и укидања устава, пронунци: 
јамента, преких судова и изузетних стања. Г. Новаковић 
је, као вођа целе једне странке, имао прилике да из 
близа види све те ствари, да се упозна са кулисама 
наше династичке и страначке политике. И он казује 
много ствари које су до сада биле непознате, или мало 
и рђаво познате. Из његове књиге се види од коликога 
су утицаја на унутрашњу и спољашњу политику Србије 
биле свађе између Краља Милана и Краљице Наталије, 
Краља Милана и Краља Александра, као и појава Драге 
Машин. Поводом ове веродостојне књиге филозоф може 
чинити горке рефлексије о људима у опште, а републи- 
канац могао би написати један документован антимонар: 
хистички чланак. О овој значајној књизи „Српски Књи- 
жевни Гласник“ донеће стручан чланак. ћ. 


„КАД РУЖЕ ЦВЕТАЈУ“. — У издању књижаре Геце 
Кона изишла је збирка приповедака Г. Др. Милутина 
Ускоковића „Кад руже цветају“. Та збирка је већ била 
примљена за издања Српске Књижевне Задруге, али је 
писац тргао, јер није хтео да подуже чека на ред. У књизи 
су 16 приповедака: „Кад руже цветају“, „Лаковане ци- 
пеле“, „Живот и дела Данила Перишића“, „Пред бол- 
ницом“, „Ноћу“, „Магаре“, „Отац и син“, „И тако време 
пролази“, „Прве слутње“, „Три фотографије“, „Кад смо 


ме чв Трбе ди ивицу 


пир адић чаеенић 


“ (= : - 
урнФате 


-+> 


к 


КЕ 
= 





БЕЛЕШКЕ. МЕ. 





били ђаци“, „Под арњевима“, „Мали“, „Крај Романа“, 
„Пре љубави“, „Смрт Јеремије Јеремића“. Четири од 
тих приповедака изишле су у „Српском Књижевном 
Гласника“: „Кад. руже цветају“, „Живот и дела Данила 
Перишића“, „Мали“, и „Крај љубави“. Оштре опсерва- 
ције београдског и маловарошког живота, занимљивост 
предмета, реалистичка описивања крупним и јасним по- 
тезима, горка и неуздржавана иронија која иде до сар- 
казма, добра лигерарна форма одликују ове приповетке. 
Неколико од њих („Кад руже цветају“, „Живот и дела 
Данила Перишића“, „Матаре“, „И тако време пролази“, 
„Под арњевима“, „Крај Романа“, „Пре љубави“) иду у 
најбоље ствари што их је наша млада приповетка дала. 
Х. 





ЈЕДАН НОВ СРПСКИ НАТПИС из ХП ВЕКА — Из четвр- 
тог броја ХХШ књиге „Гласника Земаљског Музеја у 
Босни и Херцеговини“ оштампан је један мало прилог 
Г. Др. Владимира Ћоровића под горњим насловом. У 
том прилогу саопштен је и пропраћен важан гробни 
натпис требињског жупана Грда Запис гласи: „Вђ дни 
кнеза велиега Михогла вђмрђ жовпанђ Грљдђ трђбвинљ- 
ск! и вђ то лфто зтда емов ракоу братђ жовпављ Радо- 
мирђ сђ снђми еговђми ! жена емоу. Твара моистрђ 
именемђ Брафјнљ)... [рабђ] божи ги даи здравие“. Запис 
тај није датиран, али га Г. Ћоровић, према индикацији 
владаоца, ставља у ХП век, за владе великог кнеза Ми- 
хајла, последњег малог дукљанског владаоца, који је из: 
губио своју област у борби с Немањом и његовим бра: 
том Мирославом. Палеографске особине текста подсећају 
на најстарије наше споменике, на запис Кулина бана, 
Мирослављево Јеванђеље и Хилендарски Типик. И језик 
је исто тако најстаријег типа. Натпис тај узидан је у 
темељном зиду мале, данас запуштене црквице у Поли- 
цама близу Требиња. Њим је приметно обогаћен оскудни 
број српских записа ХП века. | 





СРПСКА ХРВАТСКА КЊИЖЕВНОСТ У Енциклопедији Сло- 
ВЕНСКЕ ФилологијЕ. — Као што је познато, Руска Ака- 
демија Наука почела је издавати велико дело „Знцикло- 
педји Слованскон Филологли“, под уредништвом Г. Ва- 
трослава Јагића. Једна велика књига ове енциклопедије 
биће посвећена историји српско-хрватске књижевности. 
Стару српску књижевност има да изради Г. Др. Владимир 


СЕ И 


Е -- -----_ - — 


по еченива == = 


ђ 





794 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

Ћоровић, дубровачку и у опште приморску Г. Др. 
Милан Решетар; босанску и славонску католичку књи- 
жевност Г. Др Драгутин Прохаска; књижевност Срба 
у Угарској у ХУШ веку Г. Др: Тихомир Остојић; прву 
половину Х1Х века српске књижевности Г. Павле По. 
повић; хрватску кајкавску књижевност и илиризам Г. 
Др. Ђуро Шурмин; другу половину Х1ТХ века и данашњу 
српску књижевност Г. Др. Јован Скерлић; нову хрват- 
ску књижевност Г. Др. Бранко Дрекслер. Дело би имало 
да буде готово до краја 1913, и изишло би из штампе 
1914 године. Х. 


„ЗАГРЕБАЧКИ БОГОСЛОВИ ПРЕМА ГАЈУ, (СЛОВЕНЦИМА И 
Србима“. — У извештају реалне гимназије у Крапини за 
1910—1911 годину изишао је под горњим насловом чла- 
нак професора Шкорјача. Чланак је добар прилог за изу- 
чавање Илиризма и у многоме допуњује, иначе добру, 
расправу В. Хомостарића „Сбор духовне младежи загре 
бачке“, која је изишла у „НтуабКкот Потши“ за 1880 го- 
дину. Нарочито има нових података о односима загре- 
бачких и љубљанских богослова и учешћу Стенка Враза 
у стварању и одржавању тих односа, као и о одно. 
сима са Србима. У 


ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ У РУМУНСКОМ ПРЕВОДУ. — Недавно 
је у Букурешту почела излазити у малим свескама „Би- 
блиотека Источних Приповедака“ (ВЊлогеса Роуезшолог 
Опетан). Као прва њезина свеска изишао је „Вертер“ 
од Лазе К. Лазаревића у преводу К. С. Константа (Г. 
К. Гахатеуте!, Мешћег, помеја (тадиза Фира опшпа! де С. 
5. Копзгаше, стр. 94. Цена 030 динара). Преводилац по · 
знаје добро српски језик, те је превод веран, и течан 
као што је и Лазаревићева приповетка у оригиналу. На 
крају је (стр.89-—94). Лазаревићева биографија. 

: 2 


ЈЕДНА РУСКА КЊИГА О ЗРИЊСКОМ И ФРАНКОПАНУ. — 
У Кијеву је ове године изишло дело А. М. Лукјаненка „По-· 
литическал и литературна делтелђностђ братђевђ Зрин- 
скихђ и Франца Франкопана“. (89, стр. Х, 861; цена 
320 рубаља). Г. А. М. Лукјањенко је још млад човек, 
али није непознат у науци; за последњих пет-шест го. 





БЕЛЕШКЕ. 795 





дина он је штампао девет озбиљних радова, међу којима 
се два тичу и нас: „Кајкавско наречје“, у којем је мар- 
љиво изнео резултате својих испитивања на земљишту 
кајкавског дијалекта, покушавајући да докаже да је тај 
дијалекат у основи српско хрватски и „Основни методи 
и правци у области словенистике, у вези са историјским 
ходом развића лингвистике у опште, а индоевропске 
на посе“. Од свих његових досадашњих радова најобил- 
нији и најтемељнији му је горњи, где је свестрано испи- 
тао живот и политички и књижевни рад народних му- 
ченика, знаменитих графова хрватских Зрињских и Фран 
копана. Дело је опсежно и темељно, и заслужује наро- 
читу пажњу наших историчара. М. М. 


. 





„Гогољ У СЛОВЕНСКИМ књижевностима“. — У П свесци 
ХМТ књиге „Извђста отдђлена русскаго азнка и слове- 
ности императорскои Академли Наукљ“ (Петроград, 1911) 
штампан је чланак Г. П. А. Заболотског „Гоголђ вђ слав- 
анскихђ пероводахљ“. Гу је хронолошким редом изло- 
жена Сиблиографија превода из Гогоља у бугарској, 
српској, хрватској, словеначкој, пољској, чешкој и сло- 
вачкој књижевности. 

По броју превода на првом месту стоји чешка ли: 
тература са 78 преведене ствари. Затим долази српска 
књижевност, која у својој преводној белестристици броји 
преко 40 превода из Гогоља. Остале словенске књижев- 
ности иду овим редом: бугарска са 30, пољска са 27, 
словачка са 18, словеначка са 16 и хрватска са 10 пре- 
вода. — Највише је превођен „Ревизор“, и на све сло: 
венске језаке преведен је укупно 17 пута (највише код 
Чеха и Бугара, са по 5 пута, затим код Срба 4 пута; 
код Хрвата и Словенаца није никако ни превођен). После 
њега долази „Тарас Буљба“ са 16 превода (код Чеха 
највише, 6 пута; преведен је на све словенске језике). 
Затим долазе „Мртве душе“, које су превођене укупно 
13 пута. — У српској књижевности најраније превегена 
ствар из Гогоља јесте „Страшна освета“ („Српске Но: 
вине“, 1850). Највише је превођен „Ревизор“ (4 пута). 
После њега долази „Тарас Буљба“ (са 3 превода). Ин- 
тересантно је истаћи да највећи број превода пада у 
доба од 1860—1880 За тих двадесет година преведено 
је више од половине целокупног броја превода из Го- 
гоља. Док је, на пример, од 1880—1900 преведено свега 


пир 





796 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


5 ствари, до тога доба од 1860—1870, само броји 14 
превода. у 5 


„ОРОХИДРОГРАФИЈА МАКЕДОНИЈЕ“. — Под уредни- 
штвом Г. А Иширкова, издата је у Пловдиву (Хр. Г. Данов, 
1911) топографска студија Васиља Кнчева о Маћедо- 
нији. У њој нема ништа што већ не би где год било у 
Кичевљевој „Македонији“, или другим краћим и дужим 
радовима његовим. Књизи су додата објашњења и азбучни 
списак имена, која су у њој спомињу. За књижевност 0 
Маћедонији је ова књига свакојако једна добит. 


Ин. 
„НЕМАЧКЕ КОЛОНИЈЕ У Босни“. — У Сарајеву изишла 
је немачка брошура Ј. Хајмфелсена: „Пје дешзсћеп Ко- 
јопеп 1п Возшеп“. Уз књигу, која износи 119 страна, 
иде табеларни преглед привредних и културних прилика 
немачких колониста у Босни, као и географска карта 
њиховога простирања. Писаџ редом прегледа свих 19 
колонија немачких, које су се почеле насељавати од 1879, 
и које данас броје на 3000 душа. Колонисти су дошли 
из Хановера, Олденбурга, Вестфалије, Саксонске, руских 
балтичких провинција, Галиције, Буковине, Угарске и 
Славоније. Као добар Немац, писац о тим колонијама 

говори у дитирамбичном тону. СР. 


„СТАРА СРБИЈА И АрнаУТИ“. — У угледном францу- 
ском часопису „Га Кеуце де Раг5“, Г. Гастон Гравје 
штампао је чланак „Га Меше-5етле ећ 1е5 Ађапа:5“. На 
основу најнових радова, нарочито на основу великог и 
важног дела Г. Др. Јована Цвијића „Основе за геогра: 
фију и геологију Старе Србије и Маћедоније“, Г. Гравје 
приказује етнографске прилике у Старој Србији, жало- 
сно стање ондашњега српског народа, анархију и теро- 
ризам Арнаута, општу несигурност, неспособност и немоћ 
турских власти. Уз чланак иде „Етнографска карта Старе 
Србије“, израђена по Г. Цвијићу. Цео чланак израђен 
је са пуним познавањем предмета, и има сву ргчитост 
жалосних старосрбијанских прилика. 


ДРУШТВА И УСТАНОВА. 


Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Академија Фило- 
софских Наука имала је скуп 4 новембра: 1. Према ре- 








"БЕЛЕШКЕ. 797 





ферату Г. Љубимира Ковачевића одлучено је, да се рас- 
права Г. Драгутина Костића: „Тајно писање у јужно- 
словенским ћириловсим споменицама“ штампа као засебно 
издање Академије, ако обимом својим пређе одређени 
број табака за „Глас“. 2. Писма хилендарског архиман- 
дрита Онуфрија Поповића из ХГХ века, која је послао 
монах Сава Хиландарац, дата су на оцену Г. Стојану 
Новаковићу. 3. О штампању списа Г. Живка Стефано- 
вића „Народне умотворине фонетски записане“ у Ш 
књигу „Дијалектолошког Зборника“ одлучено је да Г. 
Стефановић удеси свој спис за штампу према напоме- 
нама које му буде доставио Г. Др. Александар Белић. 4. 
Одлучено је. да се у ЈУ књигу „Дијалектолошког Збор- 
ника“ штампају испитивања косовско-ресавског дијалек 
тог и радови кое ће Г. Др. Александар Белић прика- 
зати на једног од идућих седница ове Академије. 5. На 
основу реферата академика Г. Љубомира Стојановића од- 
лучено је, да се штампа ЈУ књига записа и написа, у коју 
ће ући збирке Г. Г. Димитрија Николајевића-Оклобџије, 
Гл. Елезовића и Радослава Грујића, заједно са збиркама 
које на молбу Академије буду поднели Г. Г. Јован Н. 
Томић. Др. Александар Белић и Драгутин Костић. У исту 
књигу унрстиће се и сви записи и написи који су из- 
дани од 1904 па на овамо. Умољен је Г. Љубомир Сто- 
јановић да се прими редакције ове књиге, или да нађе 
лице који ће тај посао предузети. 





Југословенска Академија у 1910 години. — Загре- 
бачка Југословенска Академија Знаности и Умјетности 
дала је, по обичију, и уз овогодишње коло својих књига, 
„Гјејор:5“, у коме је извештај о раду и стању Академије 
у прошлој години. (Пјећорл Јисозјауепзке АКадепије 
2папозн ! Џтјеб този 7а софи 1910). Као и из прошло- 
годишњег –„Гјећорлза“ („Српски Књижевни Гласник“, 
ХХМ књига, 629 стр.), ми и из овог бележимо појаве 
значајније по Академију и по њене везе са Србима. 
— Управа је остала иста. Поред досадањег 81 члана, 
ове године изабрано је десет нових чланова. Међу тим 
новим члановима је само један Србин, Г. Љубомир Ко- 
вачевић, секретар Српске Краљевске Академије. Од чла- 
нова Срба читао је у седници „математичко-природо- 
словног разреда“ Академије своју расправу Г. Др. Ми- 
хаило Петровић. Та расправа из више математике штам- 
пана је 183 „Кади“. У времену од 24 априла прошле 


ТЕ а 


Српски Књижевни Гласник. 


798 
прошле године до 11 марта ове године било је 14 сед. 
ница појединих разреда, 4 седнице одбора и 6 седница 
свих разреда. 3 децембра била је јавна седница у славу 
Лава Толстоја. На њој је Г. Др. Томо Маретић читао 
своју расправу „Спомен Лаву Николајевићу Толстоју““ 
коју је овај „Кјебор15“ донео у целини (стр. 82—105), 
18 марта ове године одржана је свечана седница. На 
њој су поднети извештаји о имовном стању и књижев- 
ном раду. У протеклој години Академија је имала 55.737'51 
круна прихода, 3.627'95 круна више него у 1909 години. 
Капитал Академије износи око 760.000 круна, вредност 
непокретне имовине износи око 850.000 круна. Књижевни 
рад кретао се у правцу у ком је и прошлих година; 
спремали су се радови за „Кад“, „Зтате расе ћгуа!зке“, 
„Зјаппе“, „Отгадји“, „бопик ха пагодтилуо 1 ођсаје 
јидић Зјауепа“. На своја издања Академија је имала 
164 претплатника. 

Веза са Србима појачане су. Најпре. Одбор Штро- 
смајерове галерије слика откупио је, међу осталим ра- 
довима, и рад сликара Милана А. Миловановића „Цар 
Душанов мост -на Вардару код Скопља“. Затим, Академија 
је ступила у ближе везе са Матицом Српском у Новом 
Саду. И ове године давала је у замену своја издања 
неколиким српским научним друштвима; од часописг да- 
вала је замену „Српском Књижевном Гласнику“. Те везе 
највише су ојачане радом на Југословенском Енциклопе- 
дијском Речнику. 

Југословенски Енциклопедијски Речник ради се 
живо и уз велику помоћ многих јавних радника у срп“ 
ско хрватском народу. Српска Краљевска Академија, са 


· својим одборима, свршила је у главном „алфабетаре“, 


списак свих чланова који имају да уђу у Речник. У Са. 
рајеву Земаљски Музеј, у Љубљани Словенска Матица 
и кругови блиски њој, у Далмацији и Истри књижевни 
радници, спремају грађу. У Загребу је начињен нацрт 
„Рпјефол ха 5шист ргогтат“ (географија, антрополо: 
гија, статистика, фолклор, историја цркве и вера, језик, 
књижевност, просвета, право, археологија, уметносг). 
Сви поједини одбори приступиће наскоро једној орга- 
низацији. Позиву Академије одазвали су се и Г.Г. Др. Ва: 
трослав Јагић, Др. Константин Јиречек, Др. Милан Реше- 
тар, из Беча, и Г. Др. Матија Мурко, из Граца, и својим 
радом већ помогли остваривању ове лепе замисли, обе- 
ћавши и даљу помоћ. Заједнички договор изасланика 





БОВЕ ОК ЈЕ; 799 





Српске Краљевске Академије и Загребачке Академије 
има ових дана да изради програм за оне области које 
нису уређене. На тај начин био би главни ннцрт готов. 
У „Гјегор:5и“ који приказујемо штампан је рад Г. 
Петра С. Павловића: „Спиро Брусина“, његова биогра- 
фија и библиографија свих његових радова (стр. 130 
до 168). На крају је извештај о свечаној седници коју 
је Академија држала 14 јула ове године у славу двеста 
годишњице од рођења Руђера Бошковића. Вие 





НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У 1910 години. — У „Годиш- 
њаку“ Српске Краљевске Академије штампан је извештај 
управе Народне Библиотеке о раду у 1910 години. Ове 
године читало се више но икада до сад: 22.142 читања. 
Највише читалаца било је међу ђацима виших и средњих 
школа (16.175 мушких и 1.755 женских); потом долазе 
наставници виших и средњих школа (1.815 мушких и 
62 женске); новинари и књижевници (389), грађани (340), 
пензионари (217), учитељи (58), адвокати (37), свеште- 
ници (20), официри и војници (18), лекари (5). Највише 
су читана дела на српско-хрватском језику 11702 (7.599 
научних и 4.103 згбавна садржине), потом долазе дела 
на француском (1.779), на руском (342), латинском (310), 
немачком (129), талијанском (108), и тако даље. Нај- 
више су читани романи, новеле и притоветке (3.920), 
потом књижевна историја и критике (1.161), филозо 
фија (1.046), правне и државне науке (919), историја 
општа (739), историја књижевности (669), економија и 
финансија (642), историја српска (638), музика (555), драма 
(626), политичке расправе (501), епска поезија (340), ма- 
тематика и физика (356), филологија (363), и тако даље. 


Од часописа највише је и ове године, као и ра- 
нијих, читан „Српски Књижевни Гласник“ (879 пута), 
потом „Дело“ (485), „Летопис Матице Српске“ (276), 
„Отаџбина“ (169), „Просветни Гласник“ (128), „Бранково 
Коло“ (83), „Заугетешк“ (68), „Нова Искра“ (54), и тако 
даље. Од листова највише су читане „Српске Новине“ 
(288), затим „Одјек“ (102), „Самоуправа“ (90), „Дневни 
Лист“ и „Штампа“ (79), „Трговински Гласник“ (65), „По- 
литика“ (64), „Правда“ (63), „Радничке Новине“ (44), и 
тако даље. Од српско-хрватских писаца највише је читан 
Др. Јован Скерлић (285), потом Др. Бранислав Петрони- 
јевић (220), Слободан Јовановић (218), Стојан Нова- 
ковић (90), Вук Караџић (89), Др. Владан Ђорђевић (76), 


800 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Др. Љубомир Недић (70), Др. Михаило Гавриловић (57), 
Павле Поповић (54), Др: Михаило Вујић и Др. Богдан 
Гавриловић (52), Ђорђе Станојевић (51), Др. Миливоје 
Шрепел (49), Божидар Кнежевић (44), и тако даље. Од 
приповедача и песника на прво место долази: Стјепан 
Митров Љубиша (49), па Његош (43), Јанко Веселиновић 
(42) Петар Прерадовић (41), Ђура Јакшић (40), Борисав 
Станковић (36), Иво Ћипико (32), Лазар Комарчић (31), 
М. П. Шапчанин и Милован Видаковић (30), Светолик 
Ранковић (27) и тако даље. Од страних писаца на прво 
место долази Р. Ајслер (65), М. Гијо и Др. Ј. Шер (57), 
Брандес и Перо (37), Смајлс (36), Ниче (35), Вунт и Бебел 
(28), Жил Пајо (27), Жан-Жак Русо (25), и тако даље. 
Од страних писаца највише читан у опште био је 
Толстој (322; „Рат и Мир“ 131 пут), одмах за њим 
долази Алфонс Доде (303), Виктор Иго (254), Достојев- 
ски (187), Анатол Франс (134), Емил Зола (130), Марсел 
Прево (99), Максим Горки (72), Мопасан (65), Ибзен и 
Чернишевски (45), Гогољ (44), Дикенс (32), Џорџ Елиот 
(31) Жорж Сандова (30), и тако даље. К. 





Друштво за Српски ЈЕЗИК и Књижевност. — Одмах 
по оснивању овога Друштва изишла је белешка у овом 
часопису (Књига ХХМ, стр. 800), у којој је поменут 
његов циљ и дневни ред првога састанка. После тог 
времена Друштво је имало још седам својих редовних 
састанака, на којима су читане ове расправе, или рефе: 
рати: Г. Др. Јован Скерлић: „Подела нове српске књи- 
жевности на периоде“; Г. Др. Александар Белић: „На: 
учни моменат у граматикама српског језика за средње 
школе“; Г. Милош Ивковић: „Један начин наставе ма- 
терњега језика у нижој средњој школи“; Г. Милош 
Московљевић: Реферат о књизи „Кегогтасја и Нгуаја 
! Кпју/еупоз! [оса угетепа“ од Бучара; Г. Др. Тихомир 
Остојић : „Настава историје књижевности у средњој 
школи“; Г. Милутин К. Драгутиновић: „Један начин 
писмене наставе у нижој средњој школи“; Т. Павле По- 
повић: „О изворима „Славено-србског Магазина““; Г До 
Веселин Чајкановић: О пословицама“; Г. Милан Мајзнер: 
„Основи синтаксе“. — Неки од поменутих радова штам- 
пани су. 

Друштво држи своје састанке редовно 10 сваког 
месеца на Университету. У Е 


Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ 





РДУУЧЉЖ 


СЕРА 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУП, БРОЈ 11. — 1 ДЕЦЕМБАР 1911, 


ВОЉА С РИМ ТОМЕ. 
(Крај). 


Хукну и попостаде, а мртав га зној обли. Очи му 
се отеше на полусмрзлу и укочену вјереницу која ни 
гласа од живота од себе не одаваше. Ту, јунаку, пуче 
срце живо, немаде кад мислити о себи и свом спасењу, 
но брже-боље скиде кабаницу са себе, те у њу, баш као 
мајка чедо у повоје, зави своју прстеновану несуђеницу. 
Руке му полећеше на колан, иза кога извади револвер, 
и покуша да га омакне и зовне у помоћ. Али му руке 
толико испрезебле, а прсти се укочањили и онеспосо- 
били, да не мога чарка подићи. Грло га издало, и само 
што му неки слабачак и полумукао храпат, баш као кад 
бућне сачма у пачји вир, зашкргута у грудима и заче- 
грља по зубима, и утону у фијук паклених вјетрова као 
кап у море. 

Очајан а љут као рис, Оташ завитла револвером у 
провалију: — Ето ти га на! Кад не служиш онога чи“ си, 
а ти иди ђаволу у јаму. М, почем се мени кад треба не 
нађе у невољи, нећу ни други да ћефира с тобом брез 

51 


802 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





невоље. ИМ, кад мени не ваљаш, нек' н. ваљаш ни дру- 
гоме ко би те мога' с мене мртва скинут'!... 

И јадна пушка ништа но што заорга о богосаздане 
стијене и стаде је, неђе у подземним дубинама, гроктање 
и пуцањ, као да то тамо ђаволи шенлуче за још једну 
више несрећу на свијету. 

Међутим сад Оташ размахну и рукама и ногама, те 
разгрну читаву јаму у снијегу, колико може двоје стати. 
У њу прво спусти и положи поребарке Милицу, на коју 
натрпа читаву гомилу снијега, оставивши јој за двије 
педи око главе празна простора; па се и сам загњури 
у снијег и положи уза њу. Јер је из раније по чувењу 
знао, да је снијег-цијелац добар штит против мраза и 
студени, да се под њим моме дисати и да је било по- 
метеника који су по три дана били у снијегу затрпани 
па ипак остали живи. Дако, промисли и њих двоје из- 
држе ту бар које чело, а дотле може Бог дати да и 
холујина престане и неко их од путника или чобана 
затече у животу и избави. А, ако и не буде ништа од 
свега тога, оно, кад им не би суђено да се на брачном 
одру граше животом, нека бар у једном гробу једно уз 
друго заклопе очи занавијек. 

Прислонивши се и обгрливши своју премрзлу за- 
ручницу, Оташ јој наслони ухо на груди, да чује бије 
ли јој срце. Осјетивши, да је и још „у духу“, метну јој 
уста на уста и ходе јој духати у њих, и својим је дахом 
загријевати, час-по јој трљајући снијегом блиједо чело 
и помодреле шаке, и не престајући јој отирати влагу и 
мокрину с лица и рука, све док је не поврну себи и не 
осјети да се миче. 

О, да радости његове, кад Милица шену полако 
десном па лијевом руком и отвори лијево па десно око, 
као да се из мртвих пробуди! Поглед јој паде на Оташа 
и прикова га бесвјесно за њ као беба за лучац од бе- 
шике. Постаја тако па за дуго. Узалуд ју је избезумљени 
вјереник звао и дрмао, одговорити му не мога. 

Оташ се поново баци на посао. Торба, која му је 





Пад сени тЕгом. 803 


била на леђима, десила му се при руци. Он је развеза, 
извади другу печатлију лозоваче, којој, не могући је 
друкчије одчепити, преби грлић, полако и опрезно раз 
врну вилице ђевојци, и зали је ракијом, прво по капцу, 
а послије и по десет. 

И не превари се у очекивању Одмах иза трећега 
гутљаја, Милици сивуше очи као у курјака а на уснама 
и врховима прстију јој проструја нека млака топлина. У 
једна се доба протеже, превали на вјереника своја два 
крупна ока, а на уста јој, као бук понорнице из какве 
исполинске пештере, задрга прво кашаљ па онда пот- 
муо збор: 

— Оташу, пред богом и пред људима законити 
друже, шта с ово учини с намар ИМ ђе ли смо овог... 

Оташ се нађе у забуни и нити смједе нити умједе 
ништа одговорити. Она као да разумједе, а таква јој се 
„сјенка на чело навуче: 

— А знаш ли ђе су бабо и брато, ар 

= Жнам, ка' не, чоче... ријеши се да збори и да 
измишља Оташ: — Ено их ђе су прешли пр'о брда. Но 
биди мирна, док неће ли доћ ш Његушима, да не ку- 
таришу. Но је ли ти зимар.. 

— Па и није... рече мало бљенутије Милица, а очи 
јој се и не хотећи омакоше на ракију. 

Оташ разумједе и ходе је поново залијевати. А, по 
његовој несрећи, ни себе не заборави. Но. нешто студ 
а нешто очајање, навукоше га те се навали на лозо- 
вачу, и, у колико би се ваљано прекрсти, једна шиша се 
ваљала празна по намету а друга својом жергзом загри- 
јевала утробице и кријепила живце и вјеренику и вјере. 
ници, који су, живи у гроб закопати, најмање могли ми- 
слити: шта је у обичају а шта не, и шта је добро и 
здраво за пометенике, а шта ли пак није. 

Кажу, да живот никад није милији но у тренутку 
кад се човјек у пуној свијести дави или гине. И често, 
у пресмртном часу сав се живот човјеков сконцентрише 
за једно магновење у души и у једном мисаоном коло- 

51% 


804 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 































врату, као нијансе у једном обрту калејдоскопа, бљесне 
пролети и ишчили. А виђали сте, како се уврнута лампа 
полако гаси; мислите да је већ угашена, док тек њен 
пламичак наврх фитиља одједном сијне тако јако да сву 
спаваоницу освијетли; затим, поново зашкиљи и пота- 
лауши се, да кроз који тренутак поново и изненадно и 
по други и по трећи пут бљесне, па тек онда да се пот-“ 
пуно утули... 

Сати су пролазили, мећава бјеснила 'еднако, студ 
само јачала, дан измицао а ноћ, чак отуд иза мора, све 
ближе и ближе ступала. А њих су двоје, једнако загр- 
љени и припијени једно уз друго, нити се мичући нити 
роморећи нити говорећи, лежали под наметом, све се 
више мрзли и губили и са животом дијелили. 

Самрт им је, у посљедњим тренутцима, ваљда и 
сама текнута њиховом лијепом младошћу и злим удесом 
ступала лагано, тихо, без мучења. 

Спрва су, још од јутрос откад су стали промрзати, 
жестоко страдали од прдзебли и с њом скопчаних 6о: 
лова. Као да их је ко из пушке напуњене самим иглама 
гађао и збандавао, тако су им, до неког доба дана, сви 
живци и удови страдали. Затим су им кожа по цијелом 
тијелу, прсти и на ногама и на рукама, нос, уши, усне, 
јагодице и чланци одрвенили, а руке и ноге се узеле да 
их нијесу својим осјећали. Од часа откако су, у зао час 
по њихову главу, пили ракију, и првашњи болови су се 
и последња неосјетљивост замијенили ватруштином, која 
их је у неколико у дух поврнула и са животом саста- 
вила, али за мало, управо зато и за толико за колико 
су могли узети халал од свијета и са њим подијелити 
жељу. Алкохол је убрзао мржњење, и у часу у коме је 
сакривено облацима сунце тонуло мору у пучину и сви- 
јету немушто збогом управило, у тај су се исти трен и 
Оташ и Милица растављали с душом. 

Издисали су тихо, полако, мирно, без трзаја, без 
плача, без уздисања, без шкргутања зуба, као двоје бе- 
зазлено јањади, које је змија запухнула. 


Под СНИЈЕГОМ. 805 





Милица се охладила за који минут раније од свог 
заручника. Пијехнула је сањајући, као што је у сањању 
и живот провела. Као обрела се над оном истом безда- 
њицом наврх Крсца, коју је и претходне ноћи у Котору 
у сну виђела. Погледа, док из ње искочи Машут са Ра. 
доњом; обојици у рукама по дипле, па диплају да их 
је милина чути. А за њима се најавио чигав крд јањаца 
и козлића, да не знаш које је љепше од кога; па хајд - 
хајд те к њој. А млад се разигра, па, све једно мимо 
друго, слебута око ње, и окупише се умиљавати пред 
њом и лизати јој руке, и грицкати и дрпкати јој зубун 
и рукаве. А она их хвата и милију и тепа им. Док од- 
једном ето ти Оташа, сав у злату, па се сја као светац; 
а појахао крилата хата, па само што се вије под обла- 
цима. Долећевши до ње, назвао јој Бога, па ништа но 
што је узе за руку па је врже за се на коња. МИ полеће 
поново, мимо облак и звијезде, у небесне висине, као 
зрно из пушке. А док тек свако од оне млади доби 
криоца, као она у лептира, и претвори се у анђела; па 
се предвојише, јањци на једну а козлићи на другу страну, 
и тако их опколише, и с блеком и векбм и неком чуд- 
ном пјеванијом допратише до самога неба. А, како оно 
лети, њој се разлила нека сласт по срцу, па јој дошло 
лако и мило, мило, боже, све плива у радости; а од 
неког јој се миља и блаженства сва коса у вис дигла. 
И тако све више и све даље, и што даље и више то 
све лакше и тише; док полако и тихано сасвим не уто- 
нуше у неку свијетлу сумаглицу, и у њој се, попут сунца 
кад се у море гоне, изгубише занавијек... 

Оташ је надживио који тренутак своју несуђеницу, 
а да ни сам то не зна. Његов је свршетак био мало 
бурнији од Миличина, али ипак не и сувише буран и 
грк. У предсмртном бунилу је видио један стародревни 
_ бријест, под њим подигнута вјешала, и око њих гомилу 
троглавих Арапа; а наврх њих се попела једна грозна 
људескера, крупнији и дебљи од најкрупнијег носорога 
а крволочнији од најкрвожеднијега крокодила. Оташ у 


806 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


о – 





њему познаде џелата. Нешто хити очима, кад али му 
се о конопу на вјешалима гига отац Ђикан, испла- 
зио језик а избуљио очи, а онај му џелат озго с вје- 
шала све то више свеже замку око врата. Виђе ли то, 
не виђе, у Оташу се распалише бјесови, клиси а под- 
викну а ханџар у шаке дочепа, па ала-бурда посред 
оних око вјешала; рашћера и попршти све, баш као 
кобац пилиће; џелата расклаблића на два допуха, па му 
се онда поганске крви испод неваљалога и никоговић- 
скога грла осветнички налока; и, уколико би рекао „што 
бир“, пресијаоче коноп и спасе оца. А Бикан, дошавши _ 
себи, рашири руке па притрча к сину и обиште о њ, као 
дијете мајци о њедрима. М узе га на руке, и све тихо 
и полако, и љубећи га и милујући, однесе га својој кући, 
неђе дубоко доље под земљом. А тамо их дочека така 
тама и така тишина да од њих и ослијепише и оглу 
више и изгубише се занавијек у подземни мрак и вје- 
чити мир и заборав... 

И тако се њихове млађане и чесгите душе угасише 
и без јаох и без куку, тихо и полагано, као двије до- 
гореле воштанице у преосталом чираку опљачканога 
храма; и, као двије птичице, одлећеше у незнане стране, 
тамо „ђе нема ни болести, ни туге, ни уздисања“ а 
посигурнс ни крстачких мећава ни погибије. 

Бог да ик прости и помилује!... 

Тек након неђељу дана, пошто је бура попрестала 
и вријеме утолило, интопали су ловци или, боље рећи, 
опћућели су ловачки керови два пометеничка леша у 
крстачким провалијама. Ловци ти тај час надај узбуну у 
његушко племе. На то се дигни Његуши те на лице мје- 
ста. Ту вежи конопе све један на други, те спусти на 
њих двојицу најслободнијих бастадура у недоступну про- 
валу, и ишчепркај и извуци из намета Оташа и Милицу, 
смрзну и укочањене а цјелокупе и недирнуте, као да 
су се посветили. Па их на носилима пренеси, опој и 
баш онако загрљене укопај пред његушком црквом. 





Под СнијеЕгГОМ. 807 





Шта се пак ђело с оцем и сином, то у први мах 
нико није могао знати. Сигурно је било да су и они по: 
бијени и затрпани усовљу; али ђе и колико бојева ду- 
бине, то се није могло погодити. И покојном Машуту и 
Радоњи таман до самога прољећа није се нашло ни трага 
ни стрва. Тек кад је снијег у велике почео копнити, 
налазили су чобани комад по комад кости и меса 
при људским костима, које су орлови и лисице развла- 
чиле по Которским Странама. Једва је ожалошћена 
родбина из Цуца успјела, да им, послије вратоломног 
пентрања и ломњаве по крстачким јаругама за читаву 
неђељу дана, покупи разнесене остатке и нагрђене лу- 
бање и изнакарађене грудњаче пронађе, те их, уз гор- 
штачки лелек и кукњаву, пренесе и у пристојну гробницу, 
до оне Оташеве, на Његушима сахрани и опоје. 

А и до дан-дањи, на највишем доберу изнад мјеста 
њихове погибије, стоје побијена четири црна мрамора, 
као четири окамењена гаврана. Стоје, и, кад уз сунчев 
излалак или залазак Ловћенови уздаси, намијењени вили 
Адрији, прошуме изнад њих, причају пролазницима жа- 
лосну повијест о злом ископу јуначке куће храброг Ма- 
шута Цуце и немилој свадби несрећног Оташа Бика 
нова и Милице Машутове. 


НЕВЕСИЊСКИ. 





НУМА РУМЕСТАН. 
(24) 
ЖРТВЕ. 


Розалија му сада исприча оно у шта се најзад уве- 
рила, упркос све Хортензијине тајанствености: њену љубав 
према овом сељаку, коју је она најпре сматрала као про- 
лазну ћуд, али која јој сада задаје велику бригу, као 
каква морална пометеност њене сестре. 

Министар се бунио: 

— Није могућно!.. Да воли овог простака, овог 
налицканог звекана !... 

— Она га види кроз своју машту, и нарочито у 
светлости твојих легенада, твојих бајака, које није умела 
„свести на праву меру“. Баш зато, ова реклама, ово 
отужно шаренило које тебе раздражује, мене, на про: 
тив, испуњава радошћу. Ја мислим да ће јој се њен јунак 
сада учинити тако смешан да га више неће смети во- 
лети. Иначе, ја не знам шта би од нас било. Замисли оча- 
јање мога оца,.. замисли самога себе као Валмажуровог 
пашенога Ах, Нума, Нума, јадниче што несвесно обма- 
њујеш људе. | 

Он се није бранио, и гневио се на самог себе, на 
свој „проклети Југ“ који никако није могао укротити. 


— Видиш, требало би да увек останеш овако, са: 

4 свим уза ме, моја драга саветнице, моја света заштит-_ 

нице. Нема никога на свету који је тако добар и по- 
пустљив према мени који ме тако разуме и воли. 

Држао је на својим уснама њену малу руку у рука- 





РУСЕ" | || 
Зи р“ ~ Зи = о ~ 


Нума РУМЕСТАН. 809 
вици, и говорио је тако искрено да су му у очима блистале 
сузе, истинске сузе. После овога излива срца, њему лакну, 
осети се чилији; и пошто је, на Краљевском Тргу, по- 
могао жени да сиђе, са свима нежним предострожно- 
стима, он довикну кочијашу веселим гласом, без и мало 
гриже савести: 
— Лондонска улица... Пожури! 
Розалија, која је споро ишла, начу из далека ову 
адресу, и то је болно дирву. Не што би се у њој поја- 
вила и најмања сумња; него што јој је он малочас рекао | 
да иде на станицу Сен-Лазар. Зашто његови поступци ~ АНЕ 
никад не одговарају његовим речима ЈЕ 
Друга једна брига чекала је у сестриној соби, где је 
осетила да је њен долазак прекинуо неку препирку између 
Хортензије и Одиберте, чије је лице било натмурено, и 
чија се капица с траком тресла на њеној фуријској коси. 
Розалијино присуство држало је у запту; то се ви- 
дело по њеним злобно стиснутим уснама и набраним ве- 
ђама; али кад се млада жена поче распитивати 0 њима, 
она би принуђена да јој одговори, и поче грозничаво го- 
ворити о ЗКканпету, о сјајним условима који су им дати; | 
затим, чудећи се њеној мирноћи, она запита скоро дрско: о 
— Зар Госпођа неће доћи да чује мога брата... То 
вреди труда, ако ништа, бар због његовог одела. 
То смешно одело, које је Одиберта описивала сво- |; 
јим сељачким изразима, од зупчасте капе до шиљастих 398 
ципела, стави на муке сироту Хортензију, која више није у 
смела погледати сестри у очи. Розалија се извини: њено 
стање здравља не допушта јој да иде у позориште. Сем 
тога, има у Паризу извесних места за забаву где све 
жене не могу ићи. Сељанка јој не даде да доврши: 
— Опростите,.. Ја овде идем, а мислим да нисам гора 
од ма које друге... Ја нисам никад учинила ништа рђаво; 
ја сам увек вршила своје верске обреде. 
Глас јој је бивао све јачи, без и мало негдашњег 
| · _ снебивања, као да је стекла извесно право у овој кући. 
Али Розалија је била одвећ добра, и стајала је сувише 





810 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

изнад ове јадне простакуше, да би желела да је понизи, 
нарочито при помисли на Нумину одговорност. Зато, ула- 
жући сву довитљивост свога срца, сву своју обазривост, 
оним искреним речима које исцељују ране и ако их по 
мало опеку, она покуша уверити је да њен брат није 
постигао никакав успех, да он никад неће успети у овом 
неумитном Паризу, и да би, уместо што упорно воде 
борбу која их свлачи у најниже уметничке слојеве, боље 
урадили да се врате у свој завичај, да откупе своју кућу, 
за шта ће им се прибавити средстава, и да, у раду и 
животу у слободној природи, забораве тешке часове које 
су преживели у овом несрећном походу. 

Сељанка је пусти да доврши, не прекидајући је ни 
једанпут, бацајући само на Хортензију ироничне погледе 
својих злих очију, као да би је подстакла да нешто од- 
говори. Најзад, видећи да девојка никако не проговара 
ни речи, она изјави хладно да они не мисле ићи, да њен 
брат има у Паризу обавеза сваке врсте... сваке врсте... 
које не може напустити. На то, она пребаци преко руке 
свој тешки, влажни огртач који је лежао преко наслона 
једне столице, поклони се лицемерно Розалији: 

—. Збогом желим, госпођо... И хвала лепо, ипак! 

И повуче се, са Хортензијом, која изиђе да је 
испрати. | 

У предсобљу, она спусти глас, због послуге: 

— Дакле, у недељу вечег.. У десет и по часова, 
неизоставно. 

И, наваљујући, заповеднички: 

— Забога, ви треба да учините то за њега, за вашег 
јадног пријатеља... да му улијете храбрости... Шта вас 
то стаје! Ја ћу вас одвести, и ја ћу вас вратити. 

Видећи да она још оклева, Одиберта додаде скоро 
сасвим гласно, претећим тоном: 

— Па добро, јесте ли ви његова заручни на 
или нисте2 

— Доћи ћу... Доћи ћу... одговори преплашено 
девојка. 












Нума РУМЕСТАН. 811 

Кад се врати у собу, Розалија је запита, видећи је 
расејану и тужну: 

— На шта мислиш, мила моја2... Твој роман још се 
наставља 2... Мора да је далеко одмакао за ово време! 
додаде она весело, обухватајући је око паса. 

— О да, далеко је одмакао... 

И после кратког ћутања, Хортензија додаде муклим, 
сетним гласом: 

— Али крај не могу да му сагледам. 


Она га више није волела; можда у ствари то ни- 
кад и није била љубав. Улепшан даљином, оним „бла- 
гљм сјајем“ којим је несрећа озаравала Последњег Абен- 
сеража, он јој је издалека изгледао као њен суђеник. 
Чинило јој се племенито да заложи свој живот за човека 
кога је све напустило, успех и покровитељи. Али како 
је била поражена видећи колико се преварила! 

Прва Одибертина посета немило је дирнула њеним 
промењеним, сувише слободним и поверљивим понаша“ 
њем, и значајним погледима којима је она тихо обаве: 
штавала: „Он ће доћи по мене... пст!... ни речи!“ То јој 
се учини сувише пренагљено и смело, нарочито помисао 
да уведе овога младића у кућу својих родитеља. Али 
сељанка је желела да убрза ствар. И Хортензија одмах 
увиде своју заблуду, чим угледа овога комедијаша који 
је уображсно забацивао натраг своју косу, набијајући и 
затурајући на својој изразитој глави свој провансалски 
шешир са широким ободом, још увек леп, али са оче- 
видним старањем да изгледа што лепши. 

Место да се снебива, и да тиме оправда велико- 
душни полет којим је прегдусретнут, он је имао уобра: 
жено и победничко држање освајача, и, не говорећи ни 
речи, — јер ни сам није знао шта да каже, — он се 
понашао према отменој Парижанки као што би се, у 
сличној прилици, понашао према оној Комбетиној: он 
је обухвати око паса гестом војника-трубадура, и хтеде 
да је привуче себи. Она се отрже. нагло, узбуњених жи- 








812 Срлски Књижевни Гласник. 
ваца, тако да он оста забезекнут и збуњен, док је Оди- 
берта брзо упадала, грдећи оштро свога брата. Какво 
је то понашањег То је у Паризу научио» Сигурно у Пред- 
грађу Сен-Жермен, код својих војвоткиња 2 

— Но, причекај бар док ти буде жена! 

А Хортензији: 

— Он вас толико воли... ЈБубав га сажиже, јадника! 

Отада, Валмажур је, долазећи по сестру, држао да 
треба да начини мрачно и тајанствено лице као какав 
јунак на насловној слици музичких комада: Море ме чека, 
вишеже Хаџуше! Девојку је то још могло и дирнути; 
али је сироти младић заиста изгледао сувише ништаван. 
- Он је само умео да глади свој филцани шешир прича- 
јући о својим успесима у отменом Предграђу, или о свом 
глумачком супарништву. Једног дана, говорио јој је читав 
час о неучтивости лепог Мајола, који није хтео прићи да 
му честита после једног концерта, и понављао је не- 
престано: 

— Дакле то је ваш Мајол! Међер није баш учтив, 
ваш Мајол. 

Уз то, Одибертино непрекидно мотрење, њена стро- 
гост каквог чувара морала, према овом студеном љубав- 
ном пару. О, да је она само слутила каква је гроза и од- 
вратност испуњавала Хортензијину душу због њене ужа- 
сне заблуде. 


— У! страшљивице... страшљивице.. говорила јој 
је понекад сељанка, смејући се силом, док су јој очи 
севале од љутине, јер она је налазила да се ствар су- 
више отеже, и да девојка оклева из бојазни од прекора 
и отпора својих родитеља. Као да би то могло уздржати 
ову слободну и горду природу да је у срцу осећала 
праву љубав; али како да се каже: „Волим га“, и да се 
наоружа, загреје, бори, кад се не волиг 


Па ипак, она је била дала реч, и свакога дана су 
јој досађивали новим захтевима; тако овом првом поја- 





Нума РУМЕСТАН. 813 








вом у ЗКанпео'у, где се сељанка упињала да је одведе 
по сваку цену, рачунајући на успех, на занос општег 
одобравања, да ствар приведе крају. ИМ, после дугог опи- 
рања, сирота мала је најзад морала пристала на овај 
ноћни излазак без материног знања, који је нагонио 
на лаж и на понижавајући дослух са Одибертом; она је 
попустила из страха, из слабости, а можда и у нади да 
тамо опет поврати свој први утисак, ишчезлу чаробну 
слику, да распали пламен који се тако очајно утулио. 


ХМ 
зКка по. 


Где је то онаг... Куда идег... Кола су ишла дуго, 
дуго; Одиберта је седела поред ње, држећи је за руке, 
и успокојавала је, говорећи у грозничавом жару... Она 

није гледала ништа, није чула ништа, и крештање овога 
пискавог гласића, кроз зврку точкова, није за њу имало 
никаквог смисла, као што ни ове улице, булевари, куће, 
нису сада имале свој познати изглед, него су јој, због 
њене узрујаности, изгледале необичне, бледе, као да их 
је посматрала са погребних или свадбених кола .. 

Најзад, један потрес, и кола су се заустављала 
испред једног широког плочаника, преплављеног бље- 
штавом белом светлошћу, која је сакупљену гомилу оцр: 
тавала као мравињак црних сенки. Једна билетарница 
на уласку у један простран ходник, једна врата, обло- 
жена црвеном кадифом, која су се сама затварала, и 
одмах дворана, огромна дворана, која је, својим сводо: 
вима, побочним пролазима и високим зидовима обложеним 
вештачким мрамором, подсећала Хортензију на једну 
англиканску цркву где је једанпут присуствовала неком 
венчању. Само, овде су зидови били излепљени раз: 
нобојним плакатима и огласима: шешири од плута, 
кошуље по мери за 4,50 дин. рекламе стоваришта го- 
товог одела наизменце са сликама добошаревим, чију су 
биографију викали пискави гласови продаваца програма, 





814 Српски Књижевни Гласник. 





усред заглушне ларме, у којој су жагор устумаране го- 
миле, зујање чигри по чоји енглеских биљара, довики- 
вање јела и пића, одломци од арија, прекидани плоту- 
нима патриотског пљескања са дна сале, ипак били над“ 
машени непрекидним зврјањем ципела за котрљање, које 
су јуриле тамо-амо по једном великом, асфалтованом 
простору са оградом, међу усталасаним цилиндрима и 
шеширима у стилу Директоар. 

Уплашена и забуњена, час бледећи час црвенећи 
испод свога вела, корачала је Хортензија за Провансал- 
ком, пратећи је с муком кроз лавиринт од малих окру: 
глих столова, поређаних унаоколо, за којима су седеле 
све по две жене, пијући, налакћене на сто, са цигаретом 
у зубима, пребацивши ногу преко ноге, са досадом на 
лицу. Уза зид, у извесном растојању један од другога, 
низали су се препуни столови, и за сваким је стајала 
по једна девојка, са црним колутима око очију, као крв 
румених усана, са блиставим накитом у црној или риђој 
коси, која је по челу била разбарушена. И ова бела или 
црно намазана кожа, овај осмех нарумењених усана, ви. 
дели су се код свију њих, као каква ливреја коју носе 
ове бледе ноћне прилике. 

Језиво је било и оно лагано крстарење ових људи, 
који су се смело и грубо тискали између столова, дува- 
јући десно и лево дим од својих дебелих цигара, при- 
лазсћи да изближе разгледају изложену робу, и цењка- 
јући се увредљиво. И оно што је свему нарочито давало 
изглед каквог вашара, била је ова космополитска пу- 
блика која је брбљала разне језике, хотелска публика 
која је приспела јуче, и дошла овде у своме нехатном 
путничком оделу: шкотске капе, пругасти жакети, горњи 
капути још влажни од магле са Ла Манша, и московске 
бунде које су једва чекале да се откраве, и дуге црне 
браде, достојанствена лица са обала Спреве, која су 
прикривала сатирско церекање и татарску похоту, и тур- 
ски фесови преко реденгота без јаке и, парадно обучени 
Црнци који су се сијали као њихови свилени цилиндри, 





16 
1“ 





Пума РУМЕСТАН. 815 





и мали Јапанци у европском оделу, збрчкани и налиц- 
кани, као оживеле кројачке мустре. 

— Бого мој! Ала је ружан.. узвикивала је одјед- 
ном Одиберта угледавши пред собом једног врло до- 
стојанственог Кинеза, са дугом киком која му је висила 
низ плави капут; или је застајала и гурала Хортензију 
лактом: „ју, ју! млада...“, показујући јој једну у бело 
обучену жену, откривеног врата, са дугим шлепом, и 
кратким чипканим велом, који је био приденут за косу 
неранџиним цвећем, испружену на две столице, тако да 
су на једној лежале њене беле атлазне ципеле са сре- 
брним потпетицама. Али одједном, чувши са запрепаш- 
ћењем неколико речи које су јој казивале праву истину 
о овом случајном неранџином цвећу, Провансалка је та: 
јанствено додавала: „Отровница, замислите!...“ Брзо, да 
би је отргла од рђавог примера, она је одводила Хор- 
тензију у средину дворане, где се чак у дну, на месту 
које у цркви заузима хор, дизала отворена позорница, 
обасјана треперавом електричном светлошћу, која је па- 
дала одозго, са венца испод таванице, из два кугласта 
отвора који су блистали као два светла ока Господа 
Бога на каквој црквеној икони. 


Овде се човек одмарао од саблажњиве граје на 
шетачким местима. По седиштима, просте грађанске по- 
родице, трговчићи тога кварта. Мало жена. Могао би 
човек помислити да је у дворани ма кога другог позо- 
ришта, да није свуда унаоколо било ове ужасне ларме, 
коју је стално надмашало досадно, равномерно зврјање 
клизача по асфалту, заглушујући чак и оркестарске трубе 
и добоше, омогућавајући само гледање неме мимике 
живих слика. 

·Завеса је баш у тај мах падала преко једног па. 
триотског призора: огроман Белфорски лав! од папен- 
декла, окружен војницима који су победоносно стајали 


1 Бартолдиева статуа, на тргу Данфер-Рошеро у Паризу, која 
представља одбрану Белфора у 1870—1811. Пр. 











816 Српски Књижевни Гласник, 








на порушеним бедемима, са качкетама ка бајонетима, ми: 
чући се по такту Марсељезе која се није чула. Ово 
хучно одушевљење раздражавало је Провансалку; очи 
су јој се шириле и сијале, и намештајући Хортензију: 

— Добро смо селе, зар не2 Та подигните ваш вео 
и не дрхтите .. ви дрхтите... Не бојте се кад сте са мном. 

Девојка није одговарала ништа, сва узрујана овом 
стидном шетњом, која је помешала са свима овим бле- 
дим, намазаним лицима. И ево где се опет пред њом 
појављују ове ужасне маске са црвеним уснама, у лицу 
два кловна у трикоу, који су се чепили држећи у обе 
руке по једно звоно, и звонили једну арију из Марше, 
правећи смешне скокове; права гномовска музика, бе- 
зизразна и тепава, која је била сасвим на свом месту 
у овој Вавилонској Кули у ЗКаШпо'у. Затим је завеса 
опет падала, и сељанка, која је по десет пута уста. 
јала и седала, вртећи се на месту, намештајући своју. 
капицу, узвикну одједном гледајући у програм: 

— ..Кордовски Брег... попци... Фарандола... сад по: 
чиње... пазите !... 









(Наставиће се.) 
Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.) 


о 
си 
~ 


ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА. 


Свуд цветови бели по младим бресквама 
Миришу кроз вечер влажнога априла; 
Неосетно пада слатка полутама 

На земљу и дрвље. Са твог топлог крила 


Подигд сам главу, кад јекну из близа 
Слабачак глас звона са трошног звоника; 
Тавним небом блесну као златна низа 
Млечни Пут, и месец засја са видика. 


Расплетох ти тада тешку косу црну, 
Целивах побожно два велика ока, 
Два кандила жива, што никад не трну. 


И тад к'о хаџија под гранама палме, 
Док спи око њега пустиња широка, — 
Ја запевах страсно љубавничке псалме. 


Милутин ЈОВАНОВИЋ. 


си 
у 


СТАРА ПРИЧА. 


ИЗ „ТИМОЧКИХ СОНЕТА“. 


Нада мном високо у брестовом грању 
Гуче дивљи голуб. Чак доле, крај друма, 
Куца детлић кљуном по труломе пању... 
Док влагом и смолом дише стара шума 


Свуда око мене. Храстови и брезе, 
Занети у своме тајанственом збору, 
Шуме тихо. Чујем како хитро везе 
Крсташ паук мрежу низ рапаву кору. 


Кладенац старински испод. мрког дуба, 
Уз певање ситно златокрилих буба, 
Снажним млазом живо бистру воду тера. 


Тад у влажној сенци широкога грања 
Моја душа опет малу вилу сања, 
Коју штите: шума. и пастирска вера. 


Милутин ЈОВАНОВИЋ. 











>" | 
ЈЕВРЕЈИНОВО ПОСЛАЊЕ. 


Очинским гласом Господ рече: 
Смелост ћу теби дати, 

И на твом челу свако вече 
Звезде ће моје сјати. 


Добро ће твоје срце бити 
И од свег света веће; 

Бол ће у њему срећу свити 
И бољи основ среће. 


Потомак ти ћеш бити мене, 
Живећеш, мрећеш мирно, 
Син благородни Вечне Жене, 
 Дубок кб море ширно. 


Сву прокаженост света бедна 


__ На се ћеш узет“ смети, 


Као доброта непрегледна 
"Равница златна лети. 


Понеси терет, боле блажи, 
Ижљуби болним ране 

И свуда храм Господњи тражи 
Где суза која кане. 


Крв врелу срца свога дели; 
Шта врелу огња удиг 
Пронађи ране и исцели: 
Пастир и лекар буди. 


52% 





аи и РЦ а ДР БР 


| 
| 





Српски Књижевни Гласник. 





Греба ли дати живот игда, у 
Не штеди себе тада; 

За вечност нема смрти нигда; 
Дух живи, тело пада“... 


И пође Исус... Диже масе, 
Потражи лека јаду. 
Узбуни цео свет и класе, 
Сагради духа зграду. 


И паде Рим! Нерони цвиле. 
Грч смртни борце хвата. 
Пред ломачама гује миле; 
Брат огнем тражи брата. 


Ал" није био Исус само, 
Ни Буда, Сократ; нити 
Синове божје све ми знамо 
Којим нас небо штити. 


У сваком од нас Бога има, 
Свак од нас њега крије; 

Само нас диже он у њима, 
Да с њих над свима бдије. 


ПРОКА ЈОВКИЋ 





НАСТ 


Поподневни пухор још блиста врх грања, | 
Сировом је земљом мирис снаге просут, 

Дах ложнице бије из врућег јаблања, 

А друм у даљини спава сребром посут. 


У раскошни сутон августовског жара 
Краде се свежина и, док дан још гори, 
Трне одсјај сунца на кори листара, 

И све јаче дрхтај шумом се вијори. 


И сва шума стрепи ко Циганче врело, 
Распучених груди, отворених уста, 
И у поноћ чека своје подне зрело, 
Док од луде жуди капље смола густа. 


Песма младе воље у ноћи се јави, 

Оркестром сокова бруји химна света; 
Ни сам месец неће светост да скрнави 
У тој брачној ноћи, кад чезну дрвета. 


Из најдаљих пуста ко да трубе трубе 
Песму вечне снаге слашћу вечних мена, 
У дну шуме фаун пијан кези зубе, 
А и сама вода што капље са стена 


Има укус уста што први пут љубе. 


Милутин БОЈИЋ. 


ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД. 


„И пред вече уста Давид са по- 
стеље своје, и ходајући по крову 
царскога двора угледа с крова же- 
ву гдје се мије, а жена бјеше лијепа 
на очи. 

И Давид посла да пропитају за 
жену и рекоше: Није ли то Витса- 
веја кћи Елијамова, жена Урије 
Хетејина: « 


П књ. Самуилова ХГ, 23. 
Страст је закликтала на лешини Вере, 
Страст што чини усне модре и зелене, 
Страст што седи косе и што недра дере. 


Давид шири очи крупне и црвене 
К'о вечерње небо врх пешчаних степа 
И тражи у поноћ сласти непијене, 


Док оловно срце стеже се и цепа 
И челична змија сикће на њ и пљује, 
Стакластих очију и сребрна репа. 


Крик Цара Јудеје пригушен се чује: 
„Жено млечна тела, жедан сам те врло! 
Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, 


С распуклих усана руј ми време стрло, 
Срце ми је восак, гнојава ми недра, 
Сув језик приону за увело грло. 





ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД. 823 





Тисуће иноча стезаху ми бедра. 
Оне беху беле ко снег са Селмона, 
Песма њина беше као шумор кедра, 


Очи модре као чивит из Сидона, 
И мирне ко небо у индијске калме. 
Друге беху црне к'о сарг фараона, 


Ко дан божјег суда, слатке ко плод палме, 
Ведре као подне, дивље као зебра, 
Сањиве ко ритам осионске псалме. 


Од страсти су моја усахнула ребра. 
А данас ми очи устрепташе бесом 
И зазвони душа ко харфа од сребра. 


Твоје око просу дрхтај мојим месом. 
Ја хоћу да чупам твоје златне косе, 
Хоћу младост златним урешену ресом, 


Слапи твоје крви да ми ране росе, 
Да у мени рикне младост оних дана, 
Кад Саулу певах химне ум што носе, 


Кад осетих оков Микхиних усана, 
Оков пољубаца! А сад оков злата. 
Место мрамор-тела гној неситих рана. 


Нада мном сикташе крик посмртних јата, 
Рушио сам куле, сатирао чете, — 
А данас сам жељан крви из твог врата!“ 


И сруши се Давид цар државе свете, 
И гризући свилу шареног дивана 
Јецао је плачем разгневљене сете. 


С поља шуми песма са палмових грана. 
Он хукну док рука пожутела клону, 
И отворив врата гледну пут Ливана, 


“7 


544 


пл. МУДРИ ЕС | 


Српски Књижевни ГЛАСНИК, 
Где прах звезда сребром мије васидну, 

И урликну: „Жене!“ 

Док његове очи немо у мрак тону. 


Пуне топлог сна су, велом обвијене 
Промицале, пуне мириса и нара, 
Робињице топле, босе и румене. 


Бљештала је светлост и била је јара! 
И густ задах вина и знојавих уда 
Био је уз луду игру пјаног цара! 


Звонио је бакар и музика луда. 
Вртом игра пламен, дршћу стабла гола, 
А просуто вино из стотине суда 


Кључа, ври ко врела, расточена смола. 
Цар дохватив Псалме три пут у њих пљуну, 
И баци их у дно оргијскога стола. 


Сосала и харфи бесни оркан груну, 
Док је бела тела, пијана и врућа, 
Цар резао нсжем, да сласт лоче пуну 


Из крвавих уда и раздртих плућа. 
Колутаве очи, светле, никад сите, 
А увела уста гризу тела мрућа... 


„Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! 
Свежине ми дајте и свечаност мрака ! 
Смрди хрв и уље и свилене рите! 


Мира, вечна мира, без животна знака ! 
Дајте ми да сањам оно што бих хтео, 
Ону жену чисту к'о дан из бајака. 


Видех је у реци у дан пун и врео, 
Где се прозре сунцем прожмана до сржи. 
И Господ би пијан крај ногу јој мрео. 





Виа ваи те О ни ар о АРА ерке 
а При И И, 


у 






ЗАЉУЕЉЕНИ ДАВИД. 595 








Њен дах ме к'о ветар из пустиња пржи“. 
Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. 
Виде Порок како рог двогуби држи. 


И кад грешном усном врх свог рога тачс, 
На једноме крају звук се Среће изли, 
Крик Греха на другом тутњаше све јаче. 


Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. 
„Грех је отац среће, Бол син Величине!“ 
И док покајници у сузе су бризли, 


С ножем у ноћ јурну, крикнув пун силине: 
„Уријина крв ће очај да ми спере!“ ; 
А Град Свети спава под велом тишине. 


Страст је закликтала на лешини Вере. 


Милутин Бојић. 








МИР. 


Недеља. Ваздух је пун звона која се лелујају. Су- 
више дуго поподне је празно и као бело. Спокојство 
као снег пада на уморне душе. Благо је, тужно је, мирно 
је, недеља је. 

И ја сам ту, сам и под млаким и побледелим зла- 
том октобра и предвечерја, у дну старога врта где вечерње 
сунце касно баца своју заходећу и бледу светлост. 

Ах! нека се нежни мир дана као и неба слива у моју 
душу, где сан јоште страда! У том ваздуху од млека и 
меда, јадни уморни човече, удиши још добри мир! 

И зар ниси, с дана на дан, брао плодове које је 
младост твоја желела: мало снаге, мало радости, мало 
љубави» М шта јоште тражиш ти од живота2 


ФЕРНАН ГРЕГ. 


(С француског превео Л. Ж). 





ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 
1844 ГОДИНЕ. 


Тко је читао неке књиге о илирском времену у 
Хрватској, могао се намјерити на многе појаве које су 
га упућивале на срдачне односе Хрвата и Срба у добу 
Људевита Гаја. Његовс „илирске“ новине, онда „хрват- 
ско-славонско-далматинске“, доношаху много чланака о 
Србији и из Србије. Највећи дио тих чланака и вијести 
био је прештампаван из српских, особито српских пе- 
штанских новина, или из каквих њемачких, камо су Срби 
слали вијести о догађајима у својој домовини. Тако су 
радиле и њемачке загребачке новине. И што се више 
од литературне рађе у Хрватској у илирско доба пре- 
лазило на политику, то су чешће и опсежније вијести 
долазиле у Загреб из Србије. Нема сумње да су одлич- 


нији представници илирске мисли, мисли јединства на-- 


роднога међу Србима и Хрватима, све више рачунали са 
свим односима у Србији, а онај читалачки дио није томе 
приговарао. У жестокој борби с Маџарима, који су у 
четрдесетим годинами хтјели да Хрватској. свакако на- 
метну свој језик, годило је нашим људима, ако су чули 
о држави, која је домовина њихове једнокрвне браће, и 
ако су их упућивали, што се догађа тамо, гдје су до 
недавна Турци били потпуни господари. 

За то није никакво чудо, ако су Хрвати потражили 
помоћи у браће, кад их је код куће тешка биједа нашла. 

Да забране имена илирскога (у првој половини ја- 
нуара 1843) писало се доста слободно у Гајевим нови- 


828 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





нама и у „Даници Илирској“. Све, што може да створи 
литература народа у своје „Зшт ипа Огапр“ доба, кад 
сватко у пјесми не види пјесме, већ пјесмине ријечи и 
држи их живом збиљом и истином, урађено је баш под 
именом илирским. Сасвим асимиловани Словак професор 
Стјепан Мојзес, као цензор књига и списа, пристајаше 
уз идеје илирске, уз мисао славенску, па је под владом 
намјесника банске части бискупа загребачкога Хауслика 
допуштао да се слободно шири мисао славенска и диже 
књига илирска. А кад су Маџари и њихови пријатељи у 
Хрватској, тако названи маџарони или маџаромани, до- 
тужили бечкому двору својим денунцијацама и освадама 
на Илире, послаше Хрватској на врат за бана ердељ- 
скога грофа и генерала Халера. 

Потпун човјек бечких дворских кругова, вјерна 
слуга да изврши и обави све, што му се наложи и што 
се од њега затражи, Халер је стегао штампу и њезину 
слободу. Али како цензор Мојзес није био доста поуз- 
дан, намјести он за цензора у Хрватској рененега и, 
чини се, праву незналицу Маџара Мачака. Тиме за Хр- 
ватску и за хрватско новинство настадоше нове не- 
прилике. 

Бечка влада је стезала штампу; али ју је маџарско 
намјесничко вијеће управо окивало, Нећу да овдје из- 
носим службене потврде и прописе, како се имала 
штампа стезати. Али ћу споменути, да су упуте за цен- 
зоре биле такве, те су они могли по милој вољи за- 
устављати, што им се свидјело. Никому нису морали да 
одговарају за своје одлуке. Што су строжи били, то су 
били милији својим господарима. У Хрватској су се 
заоштравали односи између илирске или народне странке 
и маџарско-хрватске, или вулгарно зване маџаронске, 
маџароманске странке. Власт је била више уз ову него 
ли уз ону странку. Према томе је лако и знати, која је 
странка плаћала харач. Маџароманска није имала својих 
новина. На јавним мјестима је употребљавана грлаи 
шаку, да документира своју моћ. Код избора је застра- 





ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 829 





шивање имало да покаже, на којој су страни прави 
„Хорвати“. ње 
_ Илирска или народна странка је имала у новинама 

и у превентивној цензури да поднесе прогоне, али такве 
прогоне, да је неколико пријатеља одлучило у Србији, 
у Београду, да потраже слободу мисли, кад је није било 
код куће. И нађоше је. 

Без године, без мјеста штампања и без дана поче, 
у Београду да излази лист „Вгапзјау“. Дакако да нема 
нити штампарије нити издавача на „Вгашчјауц“. Читав 
лист има један једини натпис. На 52 страна долазе разли- 
чити политички чланци без потписа, како то редовно 
бива у новинама, које бјеже из куће пред несмисленом 
руком цензоровом. 

У Кукуљевићевој Хрватској Библиографији под бр. 
260 налази се ово забиљежено о том листу: „Вгапзјау. 
Сазорн5. Вех тјезта (и Веогтади) ! содте (1844) и 4, 5. 52“. 
Ово је и једина вијест из старијих времена, која нам 
каже, гдје је тај часопис био штампан. Кукуљевић је био 
савременик оних, који су лист издавали, па је могао још 
1860 године лако дознати праву истину. Да је било 
вријеме конституције, вријеме слободе у Хрватској, и 1860 
године, могао нам је писац библиографије казати, тко 
је био издавач тог „часописа“. Кукуљевић је само мје- 
сто излажења и годину забиљежио. Истом послије смрти 
Богослава Шулека написао је за јавност његов биограф 
Јосип Торбар у ХГ св. „Пјејорза Јисозјауепзке АКаде- 
пије“ стр. 11—115, да је Шулек био редактор „Вгат- 
зјауа“. Торбар нам је, ваљада по приповиједању Шуле- 
кову, забиљежио и то, да су Хрвати криомице лађом 
довозили из Београда те новине у Хрватску и онда их 
дијелили. Као код забрањене робе морало се све радити 
око раздјељивања кришом, да се не сазна, тко то до- 


бива и тко дијели. 
Тај београдски „Вгатзјау“ није био лист без за- 


" леђа. Без сумње је био илирски лист. „Излазио јеу 


1844 години (а не како је то мишљено у 1843). Догрдио 


830 Српски Књижевни Гласник. 

је свим онима, који нису били од народне странке, који 
нису хтјели да с Гајем и његовим друштвом раде око 
ослобођивања Хрватске од Угарске. У сами почетак 
1845 године писаше барун Кулмер Љ. Гају из Беча, да 
се мора спријечити излажење овога листа. („Огада“ УЛ, 
112). Одатле можемо да изводимо, да је „Вгапзјау“ био 
подупиран од свих оних, који у Хрватској нису били 
задовољни оним, што им је Угарска давала. 

Кулмер је радио у Бечу на сређивању страначких 
односа у Хрватској. Хтио је с бечким круговима да дође 
до мира између народне илирске етранке и странке 
„угарско-хрватске“. Као велика запрека томе миру чи- 
њаше се њему, како и бечким и дворским круговима, да 
је и писање „Вгапбјауа“. За то су захтијевали од Гаја, 
нека поради на томе, да лист престане. До сада ми није 
познато, није ли баш на овај захтјев Кулмеров хрватски 
београдски лист престао. Али то се може да утврди, да 
послије децембарских догађаја 1844 године у „Вгап- 
зјауц“ нема ништа и да он ваљада тад и престаде изла- 
зити, већ у првом мјесецу 1845. 

Генерал Најштедтер приповиједа у својим мемо- 
арима о бану Јелачићу. дв је одлучан Илирац гроф 
Алберт Нижан (Мивепц с Матом Топаловићем имао нај- 
више заслуга код раширавања листа. Чланци су писани 
у Загребу, а гроф Нижан их је, одјевен црвеном каба- 
ницом као шережан, на маломе турском коњићу, носио у 
Београд. Бечка влада није допуштала, да се жестоко 
наваљује на противнике илирства. А како су маџаромани 
у Хрватској били агресивни, народни јее елеменат тражио 
заштите у штампи изван домовине. 

Ову колпортажу Нижанову подупираше војни запо- 
вједник у Земуну. генерал Унгерхофер, али дакако нехо- 
тице. Бечка је на име полиција наложила генералу, да 
ухвати колпортера „Вгашауа“. Генерал је обећао новаца 
оному, тко му открије. Али вјештином и лукавством 
младога грофа Нижана није се тако лако могло доћи до 
тога, већ је. преко Унгерхофера Нижан завео И петро- 





ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 831 





варадинскога заповједиика, а „Вгаш5јау“ је могао доно- 
сити у Загреб. Код тога су посла радили још потоњи 
градски капетан Хавличек, који је као кондуктер на 
савском броду „Слога“, са знањем Амбрози Враницана, 
могао да завара полицију, што је код контребанде у 
Београду брижљиво пазила на „Вгапшзјауа“. 

Враницани бијаше особити пријатељ и Гају и Драш- 
ковића, те оцу младога Нижана, генералу Лавалу Нижану. 
По овим везама је онда и јасно, како је могуће било, 
да војничка управа није поступала с младим Нижаном 
онако, како би с другим то било, кад би преносио оваки 
лист у забрањене крајеве. 

Занимљиво је, да у Хрватској нити Гајеве „Ма- 
тодпе Момте“, нити немачки политички лист „Аотатег 
рош. ХЈенипо“ ни једном ријечи не споменуше нити из- 
лажење нити престајање „Вгапчауа“. Биће прилике цен- 
„зуре да су о томе одлучивале. Та оне су натјерале неке 
људе, да утекоше „у стране земље“. „Вгашзјау“ нам те 
прилике црта овако: 

„Многи не ће вјеровати, а света је истина, да се 
више пута у Загребу не сме ни оно препечатати, што је 
већ у гдјекојој књиги или новинах у аустријско-монар- 
киских покрајинах печатано било, и да књиге и тако 
даље које је аустријска цензура пропустила, угарска цен- 
зура продавати забрањује и конфисцира. — Многи не ће 
опет вјеровати, а, чиста је истина, да у свој Еуропи нема 
за сада тако строге цензуре као што је у Загребу и да 
"овдје таке ствари цензор брише и штампати забрањује, 
које би смјеле у Цариграду пиљарице на пијаци декла- 
мирати“. ..... по. Ба: 

Цензуру. је. у Загребу водио „душом и тијелом по- 
мађарени. Мачак (Маск), човјек шарен, који не само 
мачје име, бркове поглед и глас, него и праву „мачју 
ћуд има. -Он.све брише и забрањује, што му није по- 
ћуди. (Ово он.тим. радије чини, што је издајица своје 
народности, који ће за новце све учинити, Бога, вјеру, 
народ, душу и власти, ту. жену дати и, продати“. (2а). 


832 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





Његов је главар у Загребу био бискуп Шрот. Овога 
главара просвјете у Хрваткој приказује „Вгапзјау“, да 
је „највећи језуита у нашој домовини, и опет не језуита 
у благом смислу, него као што си га Лутерани пред- 
стављају, не вјерујући ни Бога ни врага. За част какову 
све ће учинити, све ће тврдити и лагати — та знамо 
сви, како он безобразно недужнога загребачкога бискупа 
Х(ауслика) грди, псује, опада и прогања, само да га 
свргне и на његове се мјесто попне“. (2а). Даље се о 
Шроту приповиједа, каква сва зла дјела проводи као 
католички епископ. Све би му још опростили: „но могу 
ли му опростити, што је дух народности бунтовним 
духом прозвао и уништити га наумиог.. Могу ли то 
Хрвати мирним оком гледати, како настоји у домовину 
нашу старо незнанство и помрчину увести, пошто је 
предложио конзилиуму да се загребачка академија у 
Канижу премјести >“ Прекорава Шрота, да је као врховни 
цензор књига и управљач наставе лажно извијестио 
краља, да цензор Мачик знаде народни језик, премда то 
није истина. За овога Шрота се пише (26), да му је 
трбух Бог, а музе ходају око њега на двије ноге, и он 
их као католички свештеник воли. 

Да нам буде слика о приликама у Хрватској за 
овога београдскога бијега наших новинара још јаснија, 
ево неколико редова, који су потпуно одговарали истини, 
баш из „Вгапзјауа“. „Конзилиум (намјесништво) тако 
поступа од неколико љета с Хрвати као с робови. Свему 
се прогиви, што Хрвати желе, све ради, што на њихову 
пропаст смјера. Службе подјељује у Хрватској и Славо- 
нији самим Маџаром или барем маџароманом“. Послије 
се тога наводе примјери, како се поступало с Хрватима, 
који су били професори на правословној Академији. М 
саме одредбе бечке канцеларије нису поштивали. 

Трвења су била особито жестока у пожунском са- 
бору. Изазивали су их Маџари наметањем маџарскога 
службеног језика за Хрватску и племићи из Турова 
Поља, крај Загреба. Представник туропољаца Јосиповић 











ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 838 





је у Пожуну оптуживао Хрвате Илире овако: „Илири 
су сами неваљали људи, лопови“. ИМ загребачки је би- 
скуп Хауслик међутим лоповима (ба). По Јосиповићеву 
мишљењу је свему крива Аустрија. „Ми се морамо, рече 
он, побунити, јер од ове злочесте аустријанске владе не 
можемо ништа добро очекивати“. (ба). 

Још само неколико врста о „Вгашзјауц“. 

Занимљив је чланак „Жеља родољуба“, у којем се 
приказују сви политички захтјеви тадашњих родољуба 
илирских. Међу осталим захтијева писац увођење „на- 
роднога језика у јавне послове“, оснивање катедре за 
народни језик и да се сва предавања држе на народном 
језику; требало би увести народно позориште, основати 
университет, подићи трговачке и обртничке школе, које 
би полазили ђаци „из Угарске, Србије, Босне, Славоније, 
Далмације, а може бити и из Крањске, Корушке и 
Истрије“. — Особит је чланак „Загребачка цензура“. 
Оно, што је протерало родољубе из домовине у Бео- 
град, строгост загребачке цензуре, то се у овоме чланку 
примјерима доказује. Ту имаде управо смијешних цен- 
зорових задјевица, који није знао „илирски“. Тако је 
Мачик брисао ријеч „главом“ у реченици „краљ је гла- 
вом, дошао у Пожун“, — јер да без главе краљ не 
може доћи; брисао је ријеч „ударити“ правим путем 
у трговини — јер „ударити“ је „револуција!“, и тако 
даље. Деметер је морао да бјежи у Беч и да тамо штампа 
своју „Теуту, краљицу илирску“, а Раковчеву су Пје- 
смарицу трећи пут у Загребу заплијенили, јер је била 
патриотична. 

Међу Хрватима је био први Иван Кукуљевић, који 
је 12 маја 1843 проговорио хрватски у сабору, тражећи 
да се уведе народни говор за дипломатски. Тај је говор 
прво донио „Вгашзјау“ (17-19), који је штампао и ва- 
трени говор Кукуљевићев од 5-1:1844 године и од 6-1-1844 
у Вараждину. .„Кукуљевић је тај посао „Вгатзјауа“ назвао 
„дрзовитом Реноа Нилу (87), јер да га он није овла- 
: 58 





534 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 


стио на то. Види се, како су оштре мјере утјецале и на 
овакве људе. 

Осим ових до сад споменутих чланака има их још 
неколико (као на пример о штајерским Словенцима, о 
тежњама Маџара, о пријеким потребама Хрвата, пјесма 
Боговићева „Одметником славјанским“, о народном је- 
зику, о загребачкој жупанијској скупштини 10-Х1-1844). 

Овај београдски лист хрватски бијаше, може се 
рећи, до краја демократски. У Хрватској нема нигдје ни 
трага такву начину писања. У Гајевим новинама нису 
смјели писати нити о подизању просвјете нити о шко: 
лама, а камо ли да критикују поступање владе, поготово 
не онако, како је то било у „Вгап]ауц“. Наши су људи, 
који су водили прву ријеч у илирско доба, били демо- 
крате толико, колико им је допуштало њихово знање и 
њихово доба. Знам, да су власти у 1848 и 1849 године 
и те како замјеравале баш онима, који су се купили 
око „Втапзјауа“ и радили на илирству, да су сви као 
француски републиканци оличени црвенилом, да су за 
државу веома непоуздан елеменат, и тако даље. Ти при- 
говори дакако да нису ни најмање били оправдани. Али 
да је таква мишљења било у бечким круговима, немала 
је заслуга и „Вгашзјауа“. Он се у доба најтежега апсо- 
лутизма у Хрватској усудио да критикује области и да 
удара на поједине представнике власти; он је војевао 
за једнакост господе, грађана и сељака, а то је да. 
како била и читава револуција за људе, који су с приви- 
легијама проводили живот лаган. 

Да је београдски „Вгашзјау“ био једному дијелу 
хрватске господе веома непоћудан, а напосе члан о 
загребачке жупаније, види се и одатле, што су у ма: 
џарске новине још у септембру 1845 године овако пи- 
сали: „озбиљно вијећање у загребачкој жупанијској скуп- 
штини заметну интимат, који је изишао ради погибељних 
друштава, јер су мвоги напоменули, да је ваљда и зло- 
гласни „Вгапз]ау“ плод оваква друштва“. (Гајеве Новине, 
1845, стр. 291). „Вгапбјау“ као да је стварао у Хрватској 








друштво, које је устајало и на бана и његов живот до- 
водило у несигурност. На другоме једноме мјесту маџа- 
романи извијестише маџарску владу, да „узроци туж- 
нога сталиша у загребачкој жупанији међу осталим јест 
и повремена штампа“, коју су водили Илири. У тој 
штампи заузима прво мјесто дакако београдски „Вга- 
ти 5ја“. 

У Хрватској су се прилике заоштриле. Кад је „Вга- 
ш5јау“ престао да излази, све су јаче противници уда- 
рали на новине. У загребачкој жупанији су у аугусту 
1845 („Новине Хрватско-славонске-далматинске“, бр. 67). 
навалили на Гаја, да је он као уредник новина и посјед- 
ник тискаре крив, што је дошло до толиких трвења. 
Гају се придружио и уредник „Аосташег рој. денипо“ 
Фрањо Штаудуар. Ови новинари већ од неколике го- 
гина тако дрско пишу, да наваљују на владине наредбе, 
на закључке скупштини, а усуђују се „решетати његову 
ексцеленцију бана и врховнога жупана.“ Нити на чешће 
опомене и грожње нису се одрекли „опаке оне стазе“. 
Гај има у рукама „сва средства за злоупотребљење чи- 
нити“. Његови су чланци „опаки и раздражујући, по но- 
винах расплођени повод дали многим у овој краљевини 
владајућим невољам“. За то му треба одузети право из- 
давања новина и привилегиј за штампарију. Да буде 
мјера што потпунија, тражили су маџаромани, да се 
забрани онај језик, којим су писане тадашње новине као 
књижевни језик. 

Дакако да су то биле жеље немоћника. Али ни с пре- 
стајањем „Вгашзауа“, како је то барун Кулмер мислио, 
није дошло до слоге. 


Ђуро ШУРМИН. 


К 








НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА 


„АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ“. 
(Крај). 

У. О ближој примени ових мерила, као и за цео 
рад око састављања ове „Антологије“, потребно је на- 
поменути да је уредник тако радио како би читалац имао 
што више јемства да је избор добро учињен, а песници, 
да им је учињена што либералнија справедљивост. Уред- 
ник је прочитао збирке четрдесетине песника из времена 
које ова „Антологија“ обухвата (види у „Напоменама“ 
списак прочитаних песника и њихових дела); сем тога 
песме познатијих песника објављене у „Српском Књи- 
жевном Гласнику“, „Делу“, „Летопису Матице Српске“, 
„Бранкову Колу“, од године 1901 до дана кад је завр- 
шио рукопис (фебруара 1911); не рачунајући и неке при- 
годне публикације, као што су јубиларни бројеви „Бо: 
санске Виле“, „Алманах српских и хрватских књижевника“, 
књижевни додаци неколиких политичких листова. При 
првом читању. побележене боље песме читао је уредник 
поново, чинећи ужи избор између њих, проверавајући 
прве утиске, и задржавајући само оне песме које су му 
се и при поновном читању учиниле најбоље. У сумњи- 
вим случајевима прочитавао је песме и потри и четири, 
па, као што је горе речено, понекад и по пет и шест пута. 

Уредник, даље, није заузет ни за једну посебну 
песничку школу. Он нема никакве естетичке теорије а 
ртпот, која би искључивала песнике овог или оног пес- 
ничког правца. Он није искључиво ни за „идеализам“ _ 








АнтологиЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ лирике. 837 





ни за „реализам“; ни за „класично“ ни за „модерно“; ни 
за „старе“ ни за „младе“. За њега и нема старих и мла- 
дих; њему је познато да међу старима има младих и ста- 
рих међу младима. Он зна да млади држе да је све добро 
што је ново; али он зна и то да су „добро“ и „ново“ 
два засебна појма, и да је „ново“ ново, а „добро“ добро. 
Уредник ове „Антологије“ није никад у свом животу 
(ако изузме доба своје ране младости) имао „савремен“ 
укус. И као што у страној књижевности иде од Пва и 
Емерсона до Шанфаре и Чауре, и од Брајентове „Тана: 
топсе«“ до оних љубавних песмица од неколико стихова 
из циганске лирике, — румених и врелих као капи крви, 
— тако и у нашем песништву његове симпатије иду од 
најранијих и најпростијих песмица као што је „Циц!...“ 
до Пандуровићеве рафиниране „Светковине“; и од про- 
стонародне дикције Радичевићеве, голе као дрво зими, до 
"богате уметничке дикције Дучићеве, која сва шушти 
обиљем свога белог и сјајног цвећа. Онога који би уред- 
нику замерио што је у „Антологију“ уносио и те ранеим 
„просте“ песме, он ће упутити на оне друге критичаре 
који ће уреднику обратно замерити што је донео песме 
"Светислава Стефановића, Ћурчина, и Пандуровића; а 
уредник ће се сам сетити старога Флорентинца, који је 
говорио: „Онај за кога Гвелфи кажу да је Гибелин, а 
Гибелини да је Гвелф, тај има право“. Уредник зна 
да је шири укус справедљивији од ускога, и да у сва- 
ком успелом уметничком делу има један део опште ле- 
поте. Уредник ће још своје критичаре подсетити на то 
да су нове школе одувек презирале старије, и старе но- 
вије. Кад тако ствари стоје — пошто међу школама 
неизбежно мора бити бољих и бољих — онда је неми- 
новно да понекад гора презире бољу. 

Свима тим разним песничким манифестацијама уред. 
ник је у том погледу поставио један једини услов, битан, 
те непроменљив за сва доба и све књижевности: — да 

х песма има лепоту, „искру“ лепоте, кратко и просто: 
поезију. Другим се обзирима није руководио. Ако је у 


| 
5 
"а 
5 
% 
У 
+ 
73 

= 
4, 








838 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





ову „Антологију“ унео песме извесних песника (које ће 
читалац наћи на свом месту у „Треће Доба“), он то није 
учинио по укусу данашње незреле и разметљиве моде у 
земљама средње Европе, зарад онога што је у песништву 
тих песника „сензационално“, „сексуално“, „криминално“, 
— што је, на пример, у томе песништву реч о „паду“ 
једне девојке, о случају · човека који болује од тешке 
болести, или случају човека кога је усуд нагонио да 
убије оно што је највише волео, — но просто с тога 
што у песмама тих песника има правога песништва. 
Уредник, даље, горе наведена мерила није приме: 
њивао круто, с безобзирном строгошћу; напротив, увек 
је вођен рачун о томе да у практици теоријска начела 
не налазе своју примену до последњих појединости, и 
да, при свој висини на којој стоји српска лирика, овде 
имамо посла са једном младом књижевношћу. Огрешења 
за „дебљину чиодина врха“ нису сматрана као погрешке; 
и сваком од горња три мерила остављено је с обе стране 
нешто ивице. Уредник је песнике читао увек с највећом 
симпатијом, и увек са жељом да од свакога песника 
унесе у своју збирку што већи број добрих песама. Од 
сваке се песме све врлине не могу тражити у подједна- 
кој мери: од Радичевића не можете тражити да има 
стил Дучићев, нити од Јакшића да опева теме сличне 
Браунинговим или де Вињијевим, или да има облик Хе- 
редијин. Неизбежно је било водити рачуна о добу у 
којем је песма постала. Уредниково је правило у свима 
тим случајевима било: само онда кад за ману има до- 
вољно накнаде, — другим речима, кад недостатак није 
велики, а врлине јесу, — још другим речима, кад се не- 
достаци изгубе у сјају врлина, — само је онда песма 
могла ући у „Антологију“. То је једно питање естетичке 
равнотеже; — за чију правилну процену, наравно, увек 
остаје одговоран уредник. 
Уредник, даље, настављајући своје давнашње на- 
вике, старао се и овом приликом да избегне замке ко- 
јима је посејан сваки оцењивачки посао и да што са“ 



































АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ. 839 








весније коригује своју „личну једначину“. И ако је скоро 
све песнике ове „Антологије“ лично познавао, и ако је 
половина „Антологије“ од живих песника, уреднику су 
личности песника, и по добру и по злу, биле равнодушне. 
Њему су исто тако биле стране и локалне предрасуде. 
Кад је, поставши уредником „Српског Књижевног Гла- 
сника“, распитивао о томе кога сматрају за најбољег 
савременог српског лиричара (то је било 1901), њему је 
пало у очи да су Срби из Србије одговорили да је нај- 
бољи савремени лиричар Милорад Митровић; — Срби 
из Аустрије, Милета Јакшић; — Срби из југозападних 
крајева, Јован Дучић. Уредник ове „Антологије“ далеко 
је од тога простодушног локалног родољубља. 

Уредник је, даље, тражио и налазио контролу за 
свој избор у теоријско-књижевној анализи песама. При 
свакој естетичкој оцени треба имати на уму да она 
научно и објективно само толико вреди колико можете 
да је образложите себи и другима. Уредниково је убе- 
ђење (које он својим ђацима казује већ петнаест година, 
и доказује, колико уме, пробантним примерима), да књи 
жевни и уметнички ефекти имају своје узроке као и све 
друге појаве, и да се — сем тога — могу аналисати и 
објаснити као и те друге појаве. Више још, они се могу 
научно и мерити (и ако је то геже од првог). Докази- 
вати то на овом месту није могућно; овде је довољно 
то поменути, и рећи да за сваки избор учињен у овој 
„Антологији“ уредник држи да може дати објективне 
разлоге. 

Уредник се, најзад, чувао једне посебне опасности, 
коју је, радећи овај нарочити посао, запазио јаче но до- 
сада; има песама које под нарочитим условима и угло- 
вима изгледају лепше но што су у ствари, и могу тако 
преварити и доброга судију у књижевним пословима. 


_ — Такве су, између осталих, песме стављене у музику; 


благодарећи лепој мелодији с којом су везане у нашем 
осећању, оне изгледају лепше и саме; тим лакше што 
су оне обично доиста лепе песмице (због тога су их 


С 





| 





840 Српски Књижевни Гласник. 





компонисти и компоновали); оне међутим не досежу 
одређену висину. Тако ће, примера ради, Шапчанинова 
песма „У Поноћи“ и Абердарова „Спаваш ли, злато 
моје 2“ изгледати ономе који није на опрезу увек лепше 
но што су и ствари. — Такве су, даље, песме испеване 
у вези с другим песмама, у „низу“, и које тек у том 
низу имају свој пуни смисао и лепоту. Код таквих пе- 
сама, кад цео низ не заслужује да буде донесен, постоји 
опасност да човек песму из низа не унесе у антологију по 
осећању које је имао кад је песму у низу читао, а које она 
више не може да пробуди сама, ван низа. (Такав је слу- 
чај био са више Змајевих „Ђулића“ — в. „Певанију“, Ђу- 
лиће Ши1у, ХУПи ХУШ; са Милете Јакшића Моста 
М!огез, и тако даље). — Такве су песме и неке песме 
песника другога реда које на први поглед не уступају 
најбољим другим песмама; по пажљивој анализи, међу- 
тим, види се да су оне само одблесци туђих лепих пе: 
сама, „звезде“ с позајмљеном светлошћу. Ништа на први 
поглед није лепше од песме Душана Симића 2п рет 
а! ; кад се боље погледа, онда се види да је песма исто 
толико Ракићева колико Симићева. — Још један извор 
обмане, од којега се човек не може довољно чувати, 
налази се често у тој околности што оцењивачу могу 
бити познати лични доживљаји о којима су песници 
испевали своје песме; у таквом случају интерес и утисак 
песме порасту сасвим несразмерно према њеној објек- 
тивној вредности. — Најзад би био у опасности само- 
обмане онај који не би водио рачуна о томе у којој 
му се збирци нека песма учинила лепа или врло лепа. 
У свакој збирци има лепших и међу овим лепшим нај- 
лепших песама, које онда, ако је збирка од иоле бољег 
песника, могу изгледати врло лепе. Пренете, међутим, 
у „Антологију“, међу најбоље песме најбољих песника, 
оне изгледају слабе и тамне. Уреднику је напоменуто 
да би Јована Млића сонет ХГ из низа „Ох“ заслужио 


1 „Српски Књижевни Гласвик“, књ ХУ. 








АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ. 841 





ућиу „Антологију“. И ако без топлине у тону и веће 
снаге, сонет није рђав; уредник га је био запазио чи: 
тајући збирку Илићеву, са још два друга сонета, Х и 
ХИ, који су му се учинили још бољи од тог првог. Али 
унесени у „Антологију“, сва та три сонета изгледала би 
друкчије но у збирци Илићевој; с тога у „Антологију“ 
није- ушла ниједна песма његова. | 

У свим тим и сличним случајевима, уредник је гле- 
дао да се што боље сачува од замака и свих погрешака 
које долазе од „личне једначине“. 

Апсолутне сигурности, наравно, не може бити, и у 
сваком избору мора остати један део субјективнога. Укус 
је резултат личних искустава; јасно је да се лична иску- 
ства свих људи не могу пошпуно поклапати. Уредник се 
ипак нада да у „Антологију“ није ништа унео што би 
имало чисто личне вредности за њега, и да је довољно 
пажљиво радио да избегне крупније погрешке. У оста- 
лом, никоме који би остао незадовољан није забрањено 
саставити другу антологију, у коју би унео све песме 
које су из ове изостале, и из које би избацио све оне 
које су у ову ушле. 


МТ Више ће уреднику бити жао ако се разиђе с 
песницима. Њихова је компетенција ван спора; — али су 
они, по самој природи свога дара, у свом укусу једно- 
страни, те према томе и једнострано компетентни. Затим, 
њихова је компетенција једна кад говоре о туђим песмама, 
а друга кад говоре о својим сопственим. Они, даље, 
скоро увек познају своје најбоље ствари (изузимају се 
само најређе прилике); али имају понекад јаких симпа- 
тија и за понеке мање успеле; — великим делом зато 
што они код тежих задатака цене и свој напор и своје 
намере. Тако чине сви уметници. За антологичара, ме- 
ђутим, намере мало вреде (док критичар може и треба 
да води о њима рачуна). Уредник је, најзад, састављао 
своју „Антологију“, по свом укусу, за који он сам сноси 
одговорност. Ова „Антологија“ је његова као што би 








5492 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





његова била критика у којој би он само по насловима 
побројао песме које му се чине најбоље. У антологијама 
се поред наслова доносе и песме, у критикама се наводе 
само наслови; али су у оба случаја посао и одговорност 
исти. Не треба заборавити да сваки критичар својом оце- 
ном оцењује на првом месту себе. (Шта више, ако му је 
оцена погрешна, он онда оцењује само себе). 

Уредник, према томе, остаје при свом мишљењу 
евентуално и насупрот песницима. Но једно ће рећи 
— да не би било никаквог неспоразума: његова „Анто- 
логија не даје оцене о вредности појединих песника. Ни 
распоредом песама (види одељак МУП), ни већим или 
мањим бројем песама од дотичнога песника, уредник 
није имао намеру једне од песника уздизати, друге став- 
љати у нижи ред. Чак ни песници који нису ушли у 
„Антологију“ не смеју се сматрати као омаловажени. 
Песме унесене у „Антологију“ нису неком провалијом 
одвојене од оних које у њу нису ушле. Природно је 
шта више да је између најбољих песама ове збирке, и 
оних које су (према тим најбољим) најслабије, већи раз- 
мак, но између ових последњих и неких које су остале 
напољу. Има, даље, песника који, зато што су млади, 
нису дали своју меру. Има других који су многе лепе 
мисли распарчали, расејали по многим песмама, али из 
буди којег узрока нису успели дати ону савршену песму 
„У којој је сваки стих добар“; или нису успели дати такве 
песме у већем броју. Има још других који су ушли у „Ан- 
тологију“, али који стоје више но што би се по донесеним 
песмама могло закључити. Као и у другим областима 
знања и уметности, тако и овде има људи који стоје. 
изнад, и других који стоје испод својих дела. 

Што се тиче броја донесених песама од појединих 
песника — довољно је рећи да у овој „Антологији“ 
има песама које вреде колико десет других, из ове исте 
„Антологије“, којипут од истог песника. Висина целога 
збира не зависи од броја сабирака, но од њиховог броја 
и њихове висине; и то више од висине но од броја. 





"., ПРИ ЛЕ Ти ТРИ О ји. 
ДМ ~ ж жу 5 У' « 
~ ~ 7 
= ЈА. р 


АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПС«ХЕ ЛИРИКЕ. 843. 





„Антологија“, дакле, оваква каква је, без критичког 
коментара уредникова, нема претенсије да даје оцене о 
вредности песника. Ко у том правцу буде правио за- 
кључке, чини то на своју одговорност. 


МП. Још је једно обележје ове „Антологије“ према 
другима, начин како су у њој песме распоређене. У раз- 
ним антологијама песме су разно распоређене: хроно- 
лошким редом, по мотивима, по књижевно историјским 
поделама, чак по азбучном реду песника (Ричи, Гоенс), 
и чак по „тешкоћи“ (Ехтермајер).: Уредник ове „Антоло- 
гије“ није употребио ниједан од тих начина класифико- 
вања; ни хронолошки, на који је прво помишљао. Строго 
изведен хронолошки ред, у коме сваки песник добија 
своје место по годинама свога рођења, сувише је исцеп- 
кан, случајан, и мало би одговарао циљу ове „Антоло- 

; гије“ ; он ставља једног поред другог песнике који често 
немају ничег заједничког, и који тако чине прелазе су- 
више нагле и нескладне, на велику штету уметничког 
утиска. Доследно основном, естетичком начелу по коме 
је ова „Антологија“ састављена, уредник је хтео да она 
буде и својим склопом уметничка, да, по речима једног 
антологичара, буде и сама „заокругљено уметничко дело“. 
Уредник је желео да се његова „Антологија“ може (ра- 
зуме се, не мора) читати као свака друга књига, од по- 
четка до краја, редом којим је састављена. С тога је он 
од хронолошког реда задржао само укрупно изведену 
поделу на три доба, а у оквиру тих доба је песме ра- 
споређивао слободно, тако како ће свака најскладније 
стајати поред друге. Тај начин класификације није са- 
свим нов; уредник је за њега имао пример — колико 
му је познато, један једини, али врло висок — у „Злат- 
ној ризници енглеске лирике“ од Полгрева, књижици 

; класичној, досад незамењеној, и незамењивој. 
; Ближе критерије распореда тешко је кратко рећи. 


1 В. Клугеову Антологију, „Предговоре“. 





844 Српски _ Књижевни ГЛАСНИК. 


Начела склада и контраста, мотиви, укупан утисак свих 
особина песме, стил, врло често осећајни тон, погдекад 
метрика, дужина, прикладност за почетак или крај по- 
јединих доба — све су то елементи који су како у ком 
случају утицали на ред којим су песме сложене. Тешкоћа 
је било, јер су песме својим саставним особинама врло 
различне међу собом; али не сувише великих. Најтежа 
је била та што је требало сложити „у акорд“ песме које 
за тај акорд нису биране, но су биле пробране раније 
и независно; уредник ни у једном случају није хтео 
унети песму раније одбачену само зато да би испунио 
неку празнину или направио прелаз. Стедман, у једној 
од својих „Антологија“, вели: „Антологичар може сло- 
бодно поћи за примером радника који састављају мо- 
заике или бојадисана стакла, ради тога да би поправио 
свој целокупни ефект. Комадићи бледи и незнатни имају 
ту вредност што праве прелазе“. Уредник је тај начин 
слагања одлучно одбијао од себе. Чак су и „Уводна“ и 
„Завршна песма“ изабране раније, с осталим песмама, 
само' као лепе песме; уредник је тек после видео да их 
може употребити једну као „уводну“, другу као „за- 
вршну“ песму. Уредник је песме бирао увек само по 
њиховој апсолутној лепоти, али је гледао да их тако 
сложи као да су биране ради складног слагања. Колико 
| је у свом послу успео, пресудиће читаоци. Један доказ 
да циљ није сасвим промашен можда ће се наћи у томе 
што у појединим добима многу песму није могућно пре- 
местити, а да тај премештај не повуче за собом измену 
реда дугог низа песама 
Другога циља са класификацијом песама уредник 
није имао: најбољих песама има и у почетку, и на крају, 
и у средини свакога доба. 


УШ. Што се тиче утврђивања Текстша (камо спадају 
и питања о језику, правопису, и интерпункцији), уред- 
ник се држао начела да треба, шшо је могућно више, 
поштовати текст и навике самих песника. И ако је утвр- 





ам иу љаије 


АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ 845 





ђен факт да су песници у својим издањима, свом језику, 
правопису и интерпункцији понекад некоректни, па и 
аљкави, они за те ствари имају више осећања но што 
мисле многи њихови издавачи, и скоро увек више но ти 
исти издавачи. 

Очите погрешке, међутим, и несумњиве немарљиво- 
сти, исправљане су. Уредник је у том послу стајао на среди 
између оних предузимљивих издавача наших који у слику 
„насмијала: засијала“ враћају прву реч у њен источни 
облик: „насмејала“ — и оних немачких издавача и ко- 
ментатора „Фауста“: који, не на дику немачке критике, 
задржавају у „Посвети“ још непрестано бесмислену штам- 
парску погрешку Гега место очевиднога 1124. 

Подробније о издавачком послу, видети у Напо- 
менама. 


1Х. На завршетку, нека је уреднику допуштено по- 
желети овој „Антологији“ што више читалаца и што више 
пријатеља. Он је није састављао овако строго естетички, 
и с мерилом високо одржаним, само због уметничког 
уживања које она треба да пружи своме читаоцу; он 
жели да она да исву корист која се за васпитање укуса 
и душе може очекивати од доброг песништва. И најши- 
рем кругу читалаца треба давати само оно што је нај- 
лепше. Лепота је као и истина: она привлачи к себи чо- 
веково искуство. Ко је чуо истину, тај је неминовно на 
путу к њој, ма колико још после тога споро ишао, и 
ма колико још пута залутао, и ма какве препоне сретао. 
О лепоти вреди то исто. Као што каже стари Гете: по 
песништву је корисно само оно што је истински велико 


и чисто. Несавршено песништво само развија наше мане, 


тиме што заразне песникове слабости и ми примамо. И 
то их примамо и не знајући, јер не можемо да увидимо 
да је оно што нашој природи годи, несавршено“. Успех 
је, под условом да човек к ствари приђе искрено и пре- 


1 В. издања и коментаре Витковског и Ериха Шмита. 





Дињ уже ЛЕ <= 





846 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 





дано, зајемчен; све и онда ако се у почетку лепота не 
би одмах открила. „Песме су“, вели опет Гете у једној 
својој лепој песми — „као бојадисани прозори на црквама. 
Ако их гледате с тржишта, све је тамно и мрачно. Али 
уђите само унутра!... Одједанпут запламти и светлост и 
боја, засија повест и шара, и племенита привиђења душу 
узбуђују“. Ко песништву тако приђе, њему ће се оно 
отворити и бити корисно. Песништво и уметност (што је 
једно исто) постају за онога који их разуме насушна по: 
треба. Као што, и по трећи пут, каже Гете: „Сваки дан 
треба видети по једну лепу слику, чути по један леп му. 
зички комад, и прочитати по једну лепу песму...“ 

Ова је књига прва у низу дела из српске књижев- 
ности која ће Матица Хрватска годишње издавати, као 
што Српска Књижевна Задруга издаје од лане дела хрват- 
ских писаца. Сврху којој се тежи тим унакрсним публи- 
кацијама казао је још пре много година, врло лепо, Ба- 
далић, у сличној прилици, на овом истом месту, у пред- 
говору својој антологији „Песама“ Сундечићевих, коју је 
такође издала Матица Хрватска. Оно што би уредник 
имао томе додати, он је рекао у свом огледу о Југосло- 
венској уметности, и нема намеру то овде понављати. 
Он ће само рећи да се радује што баш његов рад по- 
чињг низ српских дела у издањима хрватским, и биће 
срећан ако ова књижица нешто допринесе племенитој и 
културној сврси којој је намењена. 


Богдан Поповић. 





УМЕТНОСТ И ЖИВОГ. 


Г. Морису Пижоу. 
ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ, Мај, 1898. 


Јављате ми да ће „Уметност и Живот“, после шест 
првих година свог излажења, претрпети знатну промену. 
Тај часопис је био заиста ваше дело; ви сте га осно- 
вали и успели сте не само да му осигурате опстанак, 
него сте умели и да сакупите око себе неколико младих, 
"срчаних људи, које је одушевљавала једна братска мисао. 
Сједињени изнутра, нисте себи поставили никакву ло- 
зинку, никакав образац, излишна вам је била спољашња 
дисциплина; тражили сте сагласност не у жртвовању, 
него у поштовању и развијању својих слобода; хтели 
сте да доказујете своје идеје, показујући их оживотво- 
рене и плодне у оригиналним и разноврсним духовима. 
Баш лист није био онако, као толико других, нека врста 
раскршћа, на којем се сусрећу пролазници случајно ; он 
је био удружење пријатеља. 

Ви нисте хтели да занимате радозналост публике 
шаренилом чланака без икакве друге везе сем конца књи- 
говешчева; имали сте амбицију да дотерујете њен укуси 
њене навике, да је учините отменијом у њеним ужива- 
њима. Имали сте своја убеђења, писали сте не само да из- 
разите своју мисао него и да је саопштите; нисте тражили 
успеха у подражавању оног што је успело; били сте 
искрени, незаинтересовани; нисте понављали оно што се 
око вас говорило, ускраћивали сте себи свако намерно оси- 
ромашавање духовног живота: ви сте представљали нешто. 





ПР" 


848 Српски Књижевни Гласник. 











Посветили сте „Уметности и Животу“ оне плодне 
године прве младости, кад се, у страсним разговорима, 
у осамљеним размишљањима, припремају — са пуно 
нада, а тако исто и разочарења — дела зрелога доба. 
Сада, кад се свакако враћате на ову прошлост и кад се 
прибирате, ако испитујете своју савест, чини ми се да 
нећете имати разлога ма за чим да зажалите. Без сумње 
ви нисте учинили све о чему сте сневали, нисте дали 
пуну меру ваших надања, нисте одржали сва своја обе- 
ћања; доста сте ипак живели да тим не будете изнена- 
ђени. Које дело не даје, заједно са обликом, и границе 
мисли која га је зачелаг Младост мисли да је довољно 
пружити руку па ухватити свој сан; сан је само назрети 
облик једног дела које има да се уради; он се не да 
ухватити, јер нема друге стварности до оне коју ће јој 
наш напор дати. Пролетње песме су начињене од узне- 
мирених и неодређених шумова; оне се не могу прику- 
пити у тренутку кад човек ужива слушајући их; одјек 
који их умирује и удаљава опомиње нас да им задр- 
жимо чар пре но што би ишчезао. 

Хтели сте да урадити све, урадили сте нешто, и то је 
много. Ви сте допринели са своје стране да у ток са- 
времене мисли уђу идеје које су се тренутно биле уга- 
силе, и које неки сматраху за навек изгубљене. Са за- 
разним младалачким жаром бранили сте право идеализма 
у уметности и у животу; и уместо да га бојажљиво 
браните, узели сте нападни положај, и пошли сте напред. 
Нисте ви случајно приближили „Уметност и Живот“ у 
наслову што сте га изабрали: једна интимна узајамност 
их везује и учвршћује. Тврдили сте да живот није 
нешто сасвим готово, фаталност мирно сношена, но 
да у извесноме смислу он сам себе ствара; да се умет- 
ност не своди на слабије понављање онога што јесте, 
још да га смањује и намерно унижава, да тражи оно 
што је стварно и стално човеково у нагону и живо- 
тињском прохтеву. Уметност се не одваја од живота, 
она га продужује, али усавршујући; она је његов нај- 





Уметност и живот. 849 





виши облик, цваст и цвет: она се везује за природу 
спонтаношћу духа, али је и подиже на достојанство духа, 
и зато што је превазилази открива је самој себи. Нату- 
рализму, који је често био идеалисање нагона и руж- 
ноће, ви сте противставили идеализам човечанске страсти 
и лепоте. 


[4 

У тренутку кад сте одважно покретали „Уметност 
и Живот“, згодно је било што су ове истине биле про- 
нађене од младих и слободних људи, утврђиване са оним 
поноситим уверењем, оном презирном и охолом сигур- 
ношћу, који су преимућство и снага младости. Ваљало 
је увидети да је ушла у живот једна нова генерација, 
која није хтела да пристане на жртве одобраване од 
њених старијих, но захтевала противу свију тобожњих 
непогрешности своје пуно право на слободно испитивање. 
Држало се да је механизам довољан да све објасни, да 
његова непрекидност кроз дуги низ једнаких облика до- 
води од магловитог стања до човека. Лаковерни науч- 
ници, убеђени да је кретање само собом јасан и разго- 
ветан појам, објавише да више нема тајне. Наука је 
постајала религија, начела више нису претресана, и нова 
сколастика се рађала... 


Тен, чије ванредно интелектуално поштење ви це- 
ните као и ја, хтео је да примени на моралне науке 
метод позитивних наука. Зар нисмо научили напредова- 
њем ових наука како се до истине долази, и зашто 
оруђе које је толиким сврхама служило не би за све 
послужити Његов сан или његова идеја водиља, како 
хоћете, јесте да примени на дух као и на спољашњи 
свет анализу, да докучи најпростији састојак, најопштији 
и најапстрактнији однос, па да помоћу тог састојка, по- 
моћу тог односа умножаваног самим собом произведе 
дату целину, феномечалну разноврсност. Историја Рима 
је обухваћена једном дефиницијом, дух човечји је у 
нервном судару, у елементарноме појаву, који најсбич- 

54 


850 Српски Књижевни Гласник. 





нији осећај бескрајно умногостручава. Од закона на за: 
кон он назире принцип васионе, вечиту аксиому, први 
општи однос, једини закон који се да је применити на све 
законе, првобитну нужност коју све понавља не мења- 
јући је. Кад је, идући из апстракција у апстракције, на- 
ишао на ништа, он обухвата то ништа својим сажетим 
духом, како му се не би Бог измакао, и зове ту прву 
истоветност, то поновљено ништа, продужавано од векова 
до векова, творачком формулом. Он позајмљује од Хегела 
биће истоветно ништавилу, а оставља му његову живу 
диалектику, његову еволуцију прогресивних синтеза, и 
чека спокојно да се васиона крене. Са истом срећом по- 
правља Спинозу: место бесконачно бескрајне супстанце 
која у својој вековечној стварности, у своме апсолутном 
јединству, у својем безграничном опсегу обухвата све 
квантитативне одредбе, сва стварна решења што их наша 
илузија расејава по времену и простору: он ставља чудесан 
постанак свега што постоји бесконачним додавањем ве- 
чите нуле самој себи. 

По овој теорији, по којој је квалитет само привре- 
мена појава, а склад без узрока, дух је најчуднији про- 
извод, једна случајна комбинација, несигурна и увек угро- 
жена равнотежа. Не само да дух не може ништа сам собом, 
не само да он својим радом и својим делима просто на- 
ставља дејство средине, него је његово нормално стање 
бунило и лудило. Тен се у Француској Револуцији гну- 
шао смелости људског духа, безочности Прометеја који 
се буни против судбине, који ставља идеал на супрот 
чињеницама што хоће да присили да тај идеал изразе. 
Истински основ човека, оно што је у њему стварно и 
стално, јесте то што је време у њему сталожило, меха- 
низам који се, услед непрекидног рада, упутио одређе- 
ним правцем, покрет нужности, непосредна и груба ре- 
акција, животињски нагон. Човек је животиња угрожена 
лудилом. Зола, узимајући од речи до речи ове дефини- 
ције, писао је психолошки роман у томе тону, и изво- 





" 


6 


УМЕТНОСТ И ЖИВОТ. 851 


дио је, са неоспорном силином своје тешке шапе, епопеју 


људске животиње. 


Ум Ренанов је и сувише гибак, сувише покретан, 
да би се затворио у ове обрасце ускога догматизма; он 
и сувише страсно воли живот да би га разложио у мртве 
апстракције. Као ванредан уметник, он се добро чувао 
да описује природу простим нагомилавањем слика, трпа- 
њем сензација поређаних једна до друге; он уме да бира, 
и изазива визију ствари изражајем осећања која јој при- 


дају извесну духовну лепоту. Он не пориче творачку моћ 


духа: неком врстом надахнућа, слободним покретом ге- 
нија који за себе не зна, створио је човек из првих ве- 
кова веру и језике, митологије и епове. Али он одобрава 
научну предрасуду да је влада спонтаности одиграла 
своју улогу, да она, као и какав неупотребљавани орган, 
кржљави и изумире. Настало је доба расуђивања. Зада- 
так је човека одсад да анализује дела која он није ство- 
рио. Као Тенов песимизам, и Ренанов дилетантизам своди 
дух на неку врсту пасивности и свршује резигнаци- 
јом, коју не успева да учини довољно веселом. Ма како 
да су разноврсна задовољства незаинтересоване радо- 
зналости, искључиво посматрање земаљских ствари до: 
води неизбежно до туге услед немоћи на коју се већ 
било пристало; једино добро које сањамо, добро које 
хоћемо и које чинимо, ма колико мало било, буди ви: 
соке наде које олакшавају терет људске беде. 


1 о 3 

Узалуд сте себе тражили у овој филозофији општег 
рашчлањавања, ви ту нисте нашли оно што вам је потвр- 
ђивала свест о вама самим, полет ваше младости, живот 
у његовоме вечитом неспокојству за бољим, у његовоме 
непрестаном напору да се прошири и да се усредсреди. 
Ви сте хтели васпоставити дух у његовим правима, „опет 
пронаћи људски живот наспрам ствари којима су се 
наши савременици били предавали“. 

Није Зескорисно радити у циљу сазнања. Делање 

54» 





852 Српски Књижевни Гласник, 








има исто тако да нас поучи о стварности, као и анализа, 
која нас од ње удаљава. Уместо да посматрате дух са 
гледишта ствари, ви посматрате ствар са духовног гле- 
дишта. Квалитет добија известан смисао, он није више 
чист случај, резултанта коју равнодушно кретање про- 
изводи и уништава, он је једна идеја и налази свој раз- 
лог у самоме складу својем. Природа нам се јавља као 
буђење једне покретне и напредне мисли, која се свршује 
и постаје свесна себе у духу, не губећи у њему своју 
пластичку моћ, која наставља проналажење идеалних 
облика што их машта вољи на избор ставља. Дух није 
чудо случаја, нити се да објаснити тиме што ћемо га 
изоставити; он се не разлаже на своје састојке, него се 
ствара чак зато што је над њима и што их сређује: он 
је стварност, јер је делање. Расуло лудила. није ње. 
гово нормално стиње, него је то вечити напор ка реду, 
који је његова суштина и његов закон. Природа није 
духу ни господарица ни непријатељ, она га спрема као 
што он њу усавршује. 

Са ове тачке гледишта мењају се погледи на живот. 
Човек није више плашљива животиња која дрхћући оче- 
кује свој удес, несигуран скелет који зазире да не по- 
ремети молекуларну равнотежу која га је створила, он 
није више осуђен да пасивно подноси своју средину, да 
му једино ствари опредељују живот и мисао. Обдарен 
самостварањем, изналазач идеја, он има право и дуж. 
ност посредовања. Ми споља примамо само састојке на- 


шега унутарњег живота, природа — нагони, жеље, по- 


требе — јесте подлога којој дух, ако сам себе не изда, на. 
меће облик једне идеје више или мање узвишене; свакоме 
од нас, на сваки начин помоћу других, али који никад 
неће радити наш посао, стоји до воље да замисли себи 
једног човека какав жели да буде, и да га остварује. 
Сложеност друштвених појава не јавља нам се као раз 
лог за уздржавање, за очекивање сигурности која никад 
неће доћи, да бисмо желели и чинили добро. И су- 
више је просто да треба признати као нужне неједна- 


„ЊЕ 








Уметност и живот. 853 








кости којима се користимо, или просто од којих не 
трпимо. Ми знамо да се ништа не извршује за један 
дан, али верујемо да су идеје силе и да из духова оне 
прелазе на ствари. Будућност се спрема у срцима иу 
вољама; правда, љубав и мир се неће постићи сејући 
гнев и мржњу. 


Уметност није начин да, још једном приликом више, 
потврдимо своју потчињеност у погледу ствари, слепим 
подражавањем онога што јесте: ми нисмо према природи 
као глупи кописти према каквоме ремек-делу, који ње- 
гову површину и боје подражавају. Уметност је изнала- 
жење, она је мали свет који дух ствара по својој при- 
лици, за своју радост, за своје властито усхићење. Свакако 
уметникова машта се везује, извесном тајанственом на- 
клоношћу, за све опажајне облике, али ти облици по- 
стају у његовоме духу слике којима он слободно распо- 
лаже, покретно и живо тело помоћу кога се његове 
емоције изражавају у оном што им је најинтимније, нај- 
личније, и самим тиме најдубље и најстварније човечанско./ 
Ви сте увек одржали тај однос између онога што је 
лично у свакоме великом уметнику и између опште људ- 
ске свести. Нисте пристали да гледате нову уметност 
у будалаштинама оних који мисле да обнављају поезију 
чинећи је неразумљивом. Велики је знак малоумности 
тражити у речима оно што се није могло наћи у осећању 
и у мисли. Оригиналност није у том да се узме карне- 
валски костим, него да се, како веки Платон, свој прости 
огртач носи са недостижном и божанском грацијом. 


= 


с 5 ж 

Стављајући мисао на своје место које је увек прво, 
показујући како би чудновато било сматрати да се дух 
уништава по законима науке, која једино њему благода- 
рећи ностоји, ви ниста имали намеру да избришете два 
века из историје, да тражите будућност у прошлости, 
живот у немогућним васкрсавањима. Нисте злоупотребља- 
вали „банкротство науке“. Не одређујући изближе термине, 


Р_Р_-Н" "ГР ЕУУАМНЕМЕ 


854 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





може се доказати све што се жели. Не бркајмо науку 
са негативном, оскудном филозофијом, с којом би неки 
хтели да је учине сагласном. Као диван скуп релативних 
истина, стечених индукцијом и рачунањем, наука никад 
никог није варала, она је исплатила све своје другове и 
непрестано још обогаћава оне који јој верују. Хучна 
објава њеног банкротства није јој смањила уважење. 
Наука је искуство човечанства, на њу филозоф приме- 
њује своје размишљање; да њу учине разумљивом, ра- 
ционалном, радили су сви велики спекулативни духови, 
од Платона до Канта. Наука шири, развија и чини сло- 
женијим проблем који се иставља пред мисао; проме- 
њујући, умножавајући своје чињенице, она подстиче дух 
на изналазак разумљивијих идеја, чије би јединство било 
начело једнога богатијег и вишег склада. Они који мисле 
да нас врате догмама прошлости, имају разлога борити 
се противу науке и против размишљања о њеним резул- 
татима. Али при коренитој измени наших појмова о свету 
и о судбини, како оставити недирнуте догме које су 
имале да изразе сасвим други садржај људске свести. 

Како спекулативан тако ни практичан живот ми не 
одвајамо од науке. Ми нисмо Англо-Саксонци и не ми- 
слимо да је највиши идеал једне културе: умножити 
потребе да би се надражила делатност, а подешавајући 
јачину производње сразмерно потрошачким потребама. 
Ми имамо други идеал, који држимо да је саобразнији 
човековом достојанству. Али ипак знамо да је наука моћ, 
да је потребно знати законе ако хоћемо да их обратимо 
у своју корист, да се природа у себи и изван себе пре- 
иначава тек непрекидним радом. Нестрпљивци који ве- 
рују у чаробне речи, у изненадне промене, јесу деца 
која сматрају живот као причу о вилама: њихова зане- 
сеност мења бундеве у каруце и пацове у победничке 
коње, али брзо дође час кад се, пробуђени, разгневе и 
клону духом што опет налазе ствари исто онако како их 
је њихова лења машта била оставила. Ништа се не можо 
урадити ако се не води рачуна о садржини ствари; ваља 


МУР. 


и, 


4; 
5 
а 
“ 
4 
| 
ј 
% 





к". 


УМЕТНОСТ И ЖИВОТ. 855 





знати шта се може, па да се веже оно што треба да 
буде за оно што јесте. Наука нам не показује шта треба 
желети; она нам показује тешкоће и даје средства да 
учинимо оно што желимо; уништавајући обману и оп- 
сену, она учи храбрости која је снага воље. 

Врло ми је жива успомена на дане — који су већ 
далеко — када смо се први пут срели. Били сте у пуном 
нестрпљењу младости, ваш идеализам је имао нечега по- 
буњеног, нисте хтели да својим духом прилазите при- 
роди, мислили сте да ћете све наћи у вама самим, чи- 
нило вам се да ћете од саме обилности свога унутрашњег 
живота створити свет у којем ћете становати слободно 
и без господара. Излагали сте се опасности да застра- 
ните у свет, утвари, губећи тако додир с људима и 
стварима. Ви сте живели, трпели и увидели, као и други 
пре вас, да „идеал треба да се начини конкретан и ства- 
ран у спољашњим стварима које га подржавају“, да 
„извор снова које никаква стварна чињеница не потхра- 
њује и не обнавља усахњује постепено са животом онога 
који им се предао“. На крају ове „Моралне Кризе“, где 
сте у историји ваше сопствене мисли изложили укратко 
и историју не једнога од садашњих младих људи, ви се 
храбро „враћате животу“. У делатности измирујете идеал 
са стварношћу: „Преставши да противстављамо један 
другоме ова два израза, ми сазнајемо да ћемо у њихо- 


"вом узајамном прожимању, поступно извршеном помоћу 


рада, и једино ту, моћи успешно наћи решење свих за- 
датака који нас узнемирују и који толико муче наше 
доба“. На другом месту опет ви изврсно велите: „Корак 
по корак и ја сам увиђао да ми је једино рад лавао спо- 
којства, рад у којем сарађују предмети спољашњег света 
и субјект који их праображава, рад који зарад кори- 
сног дела апсорбује опасне спољашње силе и узнеми- 
рене унутрашње снаге. Решење је било, дакле, у де- 
латности“. 

Обраћајући вам се, нисам вас одвајао од пријатеља; 
а испало је да се и сам придружим вашој мисли и вашим 


856 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


напорима. Јасније се види оно што се заједнички гледа; 
сагласност духова је начело поуздања и снаге. Ви ћете, 
не делећи се, пошто ће ваш часопис излазити и даље, 
очувати још више напоре сваки за своје личне радове; 
нека вас у будуће не зближава само успомена на са- 
радњу у овим срећним данима младости, него и осећање 
и воља да остајете радници на истом делу. Посла има, 
ја ћу га укратко изрећи овом формулом: стварати људе, 
почевши од самог себе 

Не очекујмо, да бисмо делали, да будемо уверени 
да ћемо моћи свет преокренути; будимо скромни; не дајмо 
се застрашити подсмехом сујетника, који се сматрају и 
сувише изнад смерних задатака а да би их извршивали, 
и онда чак кад су их примили. 

У сред наших неспокојстава и нашег расула, у су- 
кобу супротних интереса и себичности које се прикри- 
вају, живот човечанства непрестано тече. Наша мешавина 
раскоши и беде, префињености и варварства, није нуждан 
свршетак после којег људству предстоји само назадак 
и опадање. Нови облици друштвеног живота и виши 
облици су могућни, па ма како тешко било предвидети 
их, с обзиром на садању стварност која их у извесном 
смислу пориче. Наше демократије без робовања, осно- 
ване на владавини народа, имале би се завршити новим 
обликом цивилизације, новим, јер би тада први пут сви 
људи били позвани да у њој узму учешћа и на њој са-. 
рађују. Ми не познајемо будућност: сваки на свом по- 
ложају, у своме узаном делокругу, без самообмањивања, 
без гордости и нестрпљења, настојавао да се људи, почи- 
њући од: нас самих, не унижавају, у тренутку кад дру- 
штво може да буде спасено само заједничким напором ка 
једноме вишем идеалу правде и љубави. 

Збогом, драги пријатељу, и нека будућност не пре. 
вари ваша надања! Примите за себе и за своје при. 
јатеље уверење о мојим срдачним и искреним осећањима. 


ГАБРИЕЛ СЕАЈ. 
(С фравцуског превео ГргУР БЕРИЋ). 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


БУРА, ДРАМА У ПЕТ ЧИНОВА, од А. Н. ОстРОВСКОГ, ПРЕВЕО 
Др. Јован МАКСИМОВИЋ. 


Кад сам се, после приказа Буре, пожалио једном 
овдашњем Русу, да ме Бура није много одушевила, тај 
ми је Рус, својим урођено убедљивим гласом, рекао: 

— Пре свега, није Бура него Неџпогода ; а после тога, 
'Островски је толико специфично руски писац да га само 
Рус може да разуме. 

Ја сам, после тога, ушао у дискусију: 

-— Сви су велики писци били писци свију народа. 
Сви они говоре једним опште-човечанским уметничким 
језиком, и говоре о људској природи тако да она по- 
стаје својина свију народа. Есхило и Еврипид, Теренције 
и Плаут, Шекспир, Корнеј и Расин, Гете и Шилер, Лопе 
де Вега и Калдерон, и краљ Чудрака и Калидаза, — сви 
су они, сем тога што су грчки, латински, енглески, фран- 
ски, немачки и индијски писци, пре свега и изнад свега, 
светски и опште-човечански писци, и по начину на који 
пишу, и по ономе о чему пишу. Дакле, сви велики писци 
нису били специфично писци једнога народа и једне сре- 
дине; сви, апсолутно сви. Читам да ваш Скабичевски 
каже да је Александар Николајевић Островски читав 
„Молиер рускога позоришта“, и било ми је мало чудно 
Други један ваш земљак Др. Полонски, у својој Исшо- 
рији Руске Књижевносши, нешто резервисаније, каже да 
је он оснивач „рускога позоришта и драме“, да се са 








858 Српски Књижевни Гласник. 








њим „затвара сјајна плејада писаца из четрдесетих година“ 
и да је, са својих педесет драма и комедија, „препоро: 
дио укус публике, створио нов тип позоришта и глумца 
и, нарочито, руску драму довео до оног ступња специ- 
фично руског реализма, на коме се живот на сцени, у 
појединостима као и у целини, по непосредности схва- 
тања као и по органском развијању појединих сцена. по- 
дудара са реалним животом“. Трећи један ваш пофран- 
цужени земљак, Серж Перски, у једној врло скорашњој 
књизи (Представници Савременог Руског Романа), го- 
вори сасвим умерено и трезвено о тој пост-гогољевској 
периоди и, ставивши Островскога само пред Писемским 
у плејади писаца чији је програм израдио Бјелински, 
говори о њему као о писцу који је, заједно с осталима, 
„проширио књижевни поступак и усавршио методе на- 
туралистичке школе“. Читам све то, да се вратим ра- 
нијој мисли, и никако не могу да видим, из ове и још 
две ствари које сам прочитао, онај велики дах великога 
писца о коме се често говори. Он је, можда, велики ре- 
форматор; али, велики реформатори нису увек и велики 
писци. За мене је то случај и случај Островскога. 

— Видите, то је ипак, ја вам понављам, особен слу- 
чај, продужи симпатични Рус. Да би се могао дубоко 
и интимно да осети Островски, треба познавати оно што 
ви зовете „руска душа“. Јер, Островски је сав Рус, он 
приказује ону „руску душу“ која је највише руска душа. 
Треба, да тако кажем, свестрано познавати архиве руске 
душе Деветнаестога Века, нарочито оне из шездесетих 
година, па да осетите дах тог великог писца. Онај који 
није Рус, који сам са собом није проживео велику борбу 
Старог и Новог Режима руског унутрашњег живота која 
је још једнако стални проблем руске књижевности, тај 
не може да осети сву величину и јачину типова какви. 
су Марта Игњатијевна Кабанова, Савел Прокопјевић Див- 
јак, Катарина, Кулигин, и друге личности из Неџогоде. 
Та Неџпогода, која вас вечерас није много одушевила, та 
Непогода је једна велика непогода „руске душе“ која 





Позоришни ПРЕГЛЕД. уму 859 





бесни кроз цео Деветнаести Век; и која се још никако 
није смирила. Кроз цео тај век, од Державина па до 
Горког, наша књижевност има свој специфично борбени 
карактер који странац не може да разуме... 

— Ја сам прилично ушао у тај лавиринт који бих 
ја пре назвао кафарнаумом; јер, та душа није толико 
компликована колико је, изгледа ми, неуређена. Ја могу 
да се „удвојим“, и да схватим ЈЉермонтовљевог Печо- 
рина, Грибоједовљевог Чацког, Пушкиновог Оњегина, 
нешто мало и Тургењевљевог Базарова и довољно Тол- 
стојеве Левине и Нехљудове, ма да ми све то изгледају 
неке мале мистификације и неки типови из породице 
Ибзенових Штокмана, Левборга, Дора и Елида; али, али 
Островскога, далеко ми је теже да се уживим у његове 
Катарине, Авдотје и Кабанове, Борисе Григориће, Бо: 
родкине и Дивјаке. За мене, ова драма је једна коме. 
дија, јер ја не верујем да су ови типови захићени из 
живота. Најзад, ја имам права да схватам оно што схва- 
там, и оно што схвагим то и да примим. За остало, ви 
можете рећи: да је изнад моје душе, а ја: да је испод 
моје душе. Све се своди на једно: ја их довољно не ра- 
зумем, и мислим да се ни они довољно не могу да разумеју. 

— То, што сте казали, тврди оно што ја тврдим. 
Један странац нас не може довољно да разуме, и стога 
нас схвата мистично, или нас, пошто нас не може да 
схвати, схвата као мистификаторе и чудњаке. Ја ћу да 
продужим своју ранију мисао: наша књижевност, веран 
одблесак нашег стварног живота, има свој специфични 
и зш сепеп5 борбени карактер. То је књижевност тема, 
теза, хипотеза, идеја. Отуда, чист артизам још никада 
није био њена особина. Али, и покрај свих тих теза, 
не треба нашу књижевност схватити као књижевност 
а рпоп. Те тезе нису „озго“; то су тезе које имају 
ослонац „доле“: у животу, у друштву. Наша књижев- 
ност не гледа у живот преко и кроз тезе, нити преко 


'ти кроз унапред створене идеје. Она, како је то цити- 
рано у књизи Сержа Перског, кога сте ви поменули, · 











860 Српски Књижевни Гласник. 
„рони својим орловским погледом у наборе стварнога 
живота“. Из тих разлога, наше личности и њихове си- 
туације нису удешене према тезама и према идејама, 
него су наше тезе и теме верни одблесци наших личности. 

Садржину Непогоде, коју ви не можете да схватите 
драмски већ комедиографски, нека ми је допуштено да 
вам је упрошћено испричам. Ја ћу, на тај начин, збиља 
мало сувише јако оцртане типове свести на личности, и 
проблем ће изгледати јаснији; ма да су мени, и овако 
јако оцртане, те личности само личности, а никако ти- 
пови. Дакле, постоје два режима, са своја два схватања 
и система: Стари Режим и Нови Режим. Представници 
су Старога Режима : Марта Игњатијевна Кабанова и Савел 
Прокофјевић Дивјак; Новога Режима: Катарина, Вар- 
вара, Борис Григорић, Вања Кудрјаш. Постоји и један 
прелазни режим чији је представник Тихон Иванић Ка- 
банов. Све су ове личности у овим односима: Кабанов 
је син Кабанове, брат Варварин и муж Катаринин, а 
Дивјак стари пријатељ те куће; Вања Кудрјаш је љу- 
бавник и љубазник Варварин; Борис Григорић, синовац 
Дивјаков, жели Катарину, жену Кабановљеву, и заљуб- 
љен је у њу. Изнад свих тих личности, као какав Лука 
Путник у На Дну, лебди пријатна личност Кулигина, 
самоука сајџије, а изнад и око свих тих личности, трепти 
живописни пеисаж Волге. Стара Кабанова је гранит од 
традиције, симбол старог морала, кобан споменик онога 
што пролази: сва је права, јака, сирова, сурова. Као орлица 
дохватила се канџама, нагнула се над свој стари дом, и, 
с примитивном и елементарном моралном снагом, као 
какав мистични сфинкс, мотри на свој дом и своје уку- 
ћане, и не да Новоме да се увлачи у дом. У кући се 
крсти чим се чује звук звона; на колена се пада и на- 
риче кад муж одлази на пут; на прсте се иде кад она 
пролази; тирански се грди и псује кад ко од укућана 
помисли на слободу ма које врсте. Међутим, Нови Режим 
се уселио у кућу. Млади хоће свој живот. Сукоб почиње; 
Непогода почиње... 


4 
и 44 
а. 
=: 
~ 
Р. 
и 
Х 
Х. 
к 
4 


ДР 
= 


Р, "о 
пао ељемђи а 





Позоришни ПРЕГЛЕД. 861 





Треба, претходно, да вам кажем да Островски, 
као и многи други руски драматичари, неће да чује 
за ваше драмске формуле: експозиција, перипетија, ка- 
тастрофа.. Они су за драмски „слободни стих“. (Као 
и примитивна лирика, као и средњевековне /атсез, по- 
мислио сам у себи). Они држе да се сцена на улици 
разликује од сцене на сцени само по месту. Претпоста- 
вите да је пијаца на сцени; кад дигнете завесу, пустите 
пијацу да живи животом којим живи... Дакле, да се 
вратимо басни, сукоб почиње, велики сукоб двеју су- 
протних руских генерација. Варвара је већ „ослобођена“, 
она се већ сасвим извила из старих окова традиције и, 
са Вањом Кудрјашем, живи животом којим тек садашње 
руске генерације живе. Катарина, једна од многих „пат- 
ница“ руске драме, носи у својој души „нови живот“, 
али још није довољно „ослобођена“ да га живи. Њен 
„нови живот“ то је Борис Григорић, који је воли и кога 
она воли. Њен муж, који се у сукобу та два режима 
осећа као пијан, и њена свекрва Кабанова, држе је за 
свој живот и она, свој спољни живот, живи на њихов 
начин. Али, ту су Варвара и један мали случај, да јој 
помогну. — Случај, то је одлазак мужевљев из „мртвога 
дома“, а Варвара, која већ живи „другим животом“, то 
је лепота тог живота коме греба ићи. Варвара се по- 
старала да доведе у везу Бориса и Катарину, и себе и 
Вању и, једне лепе ноћи, кад је месечина као киша си- 
пала на један дивни Волгин пеисаж, уз мандолину и 
песму, та два пара живели су „нови живот...“ Само, то 
треба схватити. Код нас, у драми, све је симбол. Тај 
пеисаж, то је Велика Природа, слободна и своја; та 
песма" коју певају то је Радост Живота; та ноћ то је 
Слобода — ми смо само у ноћи слободни — ; они па- 
рови, то су представници ЈЂубави, представници опште- 
човечанске и „ослободилачке“ љубави. То је тај Нови 
Живот шездесетих година. Данас, има један други: 
тај нови, данас је стари... Али, у то доба, стари је режим 


још једнако био јак, и Островски је цео тај сукоб решио 


862 Српски Књижевни Гласник. 





и 


у његовом слислу. „Руска душа“ тешко погреши; али, 
кад погреши, она мора да се покаје и исповеди. Тако 
сви раде: и Нехљудов у Васкрсењу, и Ана Карењина, 
и Никита у Дарсшву Мрака, и Рођон у Злочини и Казни. 
У име религије — то је главни елеменат Старога Ре- 
жима —, у име религије, под напрслим сводовима једне 
средњевековне руине, под кишом и грмљавином (и гром 
је пао због ње), Катарина се „исповедила“, док је, у 
име материнске тираније и рускога милосрђа, шапутао 
мужевљев глас: „Не говори ништа! не говори ништа! 
Мајка је овде!“ У петоме чину, најзад, и ако исповешћу 
„ослобођења“ у смислу Старога Режима, Катарина се 
предаје таласима сиве Волге. Кад су је извадили, над 
њом се, док муж и присутни плачу, место звука погреб- 
них звона, чуо глас Старога Режима: „Доста! Грех је 
и оплакивати је!“ — Видите, то је „руска душа“, то је 
наша душа, заврши мој добри Рус. 


Ах! та „руска душа“ ! 


У једном писму А. Н. Мајкову, Достојевски! пише: 
„Ја нимало не познајем Островског, ништа у целини 
нисам прочитао од њега, али сам у критикама, прочитао 
доста фрагмената. Могуће је, да Островски добро познаје 
извесну руску класу, али ми, изгледа, да није уметник“. 
Ту ће бити тајна, изгледа ми, те Островскове чудне 
„руске душе“. 


Бранко ЛАЗАРЕВИЋ. 


1 Тћ. ПозћојеузкЕ (Соггезропдапсе ег Уоуаве а Гтапсег, р. 121). 





ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


ПЕРСИЈА И ТУРСКА. 


После анексије Триполитаније као да ће доћи на 
ред Персија. Русија је та која ће окупирати северни део 
Персије. Разлог за ово налази Русија у неиспуњавању 
персијских обавеза, у несигурности која влада у Персији 
за Русе, и у питању два персијска чиновника, странца, 
који су највише радили противу интереса Русије у Пер- 
сији. Русија је упутила персијској влади већ два улти- 
матума; обадва су одбијена једногласно, и диже се буна 
противу руских поданика и штићеника као и руских при- 
сталица у Персији. Руска војска се упутила Техерану; мо- 
гућно је да ће га окупирати. На тај начин отвара се још 
једно питање на Истоку, и ако о њему постоје уговори 
између Енглеске и Русије из 1907, и потсдамски између 
Немачке и Русије из ове године. Питање персијско није 
без тешкоћа за то што се досадањим изазивачким држа- 
њем персијске скупштине према Русији може уништити 
и сама независност Персије. Енглеско-руски споразум о 
Персији предвиђа, поред две сфере утицаја у Персији, 
руској и енглеској, још и једну неутралну зону о којој 
није ништа коначно утврђено. То питање може изазвати 
неспоразум Енглеске и Русије, а може бити и интервен- 
цију Сила. Поред тога постоји још и живо интересовање 
Турске о Персији, ради чега је било већ сукоба између 
руске и турске владе. Енглеска је до сада помагала ло: 
јално Русију у њеноме сукобу са техеранском владом. 


864 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Незадовољство Турака противу руске акције у Персији 
показује се у почецима бојкотовања руске робе. 

Није мање незадовољство Турске и у питању о Дар- 
данелима. Кад се чуло да ће Италија, у намери да нагна 
Порту да попусти у триполитанском питању, извршити 
напад на Дарданеле, или блокирати их, почело се говорити 
да ће Русија тражити од Порте да никако не затвара Дар- 
данеле. Изгледа да је Русија у ствари привукла пажњу Сила 
на Лондонски Уговор о неутралности Дарданела, а једно- 
времено у форми пријатељској на Порти чинила корак да 
олакша пролаз коз Дарданеле својој флоти. Вероватно 
је да ће Турска одбити да учини макакву измену у пи- 
тању о Босфору и Дарданелима, као што се може ве- 
ровати да ни остале Велике Силе неби примиле равно- 
душно решење о Дарданелскоме мореузу у корист Русије. 

Уз ове нове тешкоће јавила се у Турској још и ова. 
Стара унутрашња револуционарна организација, маће- 
донско-једренска, живо се обнавља по вилајетима косов: 
скоме, битољскоме и солунскоме. Живи другови оснивалаца 
ове јаке организације заложили су се да оживе некадању 
радњу за аутономну Маћедонију. Они су до сада успели да 
изврше у тим вилајетима по многим селима организа- 
цију, дотерујући је према стеченоме искуству, новим при- 
ликама у Турској и новим потребама. Они су пренели 
доста оружја и експлозива у стара склоништа. Они су 
похватали старе свезе које је некада неговао нарочито 
Борис Сарафов. Они су упутили Великим Силама преко 
њихових консула у Скопљу, Солуну и Битољу један ме 
моар у коме објављују своје намере. Те намере су да се 
свима средствима боре за аутономију Маћедоније, јер су 
Младотурци, од месеца јула 1908 године па до наших 
дана, завели режим који је много несноснији, гори, него 
режим султана Абдух-Хамида. Унутрашња организација 
је те своје намере почела извршивати. У Штипљу је ба- 
чена динамитом једна џамија; у Дојрану је разорен ди- 
намитом фургон путничкога воза који је ишао у Цари- 
град; у близини Велеса паклена машина је разнела жан- 





Политички ПРЕГЛЕД. 865 





дарску постају, и покварила неколико десетина метара 
железничку пругу. Атентат у Штипљу изазвао је неку 
врсту покоља над хришћанима, а свуда узрујаност код 
муслимана и страх код хришћана. 

На турско-црногорској граници непрестанце се јав- 
љају оружани сукоби, који би требали да престану после 
онако завршене малисорске афере. Међу Арнаутима који 
живе око Пећи, Баковице, Призрена, у Дебру, Гости- 
варској Кази и Тетовској околини, настављају се дела о 
којима је било ту скоро опет помена. Тим делима није 
сврха само користољубље, освета, незадовољство, него и 
намера да се изазову нереди слични онима које мисли 
изазвати унутрашња револуционарна организација. Имаће 
по негде, једва приметних, знакова да Арнаути раде у 
споразуму са њеним преставницима. Њима изгледа, рекло 
би се, да ће нови нереди довести до анархије, а ова 
опет мешање Сила као 1903 године. И једни и други 
сањају о новој европској акцији која би дала и једнима 
и другима аутономна права у Маћедонији и Арбанији. 

Крићани су стална брига за Турску. Они се спре- 
мају за зборове на којима ће се одлучивати о судбини 
Крита. Истина је да ће Крићани увек слушати Атину 
као и маћедонски револуционари Софију, али зло иску: 
ство из 1897 године, кад су они нагнали Грчку у рат, 
Турцима је непрестано у памети. Ову нову бригу турску 
појачавају још две чињенице; бављење грчкога краља у 
Бечу и његова конферисања са бечким министром спољ- 
њих послова; и изненадни долазак бугарског краља у 
Беч и његова гудијенција код аустријскога цара. Ин- 
тереси Грчке на Криту, у Епиру, у турским водама, 
свеза грчких жељезница са турским жељезницама, нетр- 
пељивост садање турске управе према Грцима отоман- 
ским поданицима, могли су бити предмет неколиких 
озбиљних разговара између грчкога краља и заједничкога 
министра спољњих послова у Бечу. Садашња ситуација 
створена талијанско-турским ратом на Балкану, интереси 
Бугара у Маћедонији и евентуални догађаји у скорој 


55 








| 866 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
будућности, покренули су бугарскога краља, да, у не- 
време, напусти Софију и оде у Беч, баш у тренутку кад 
софијска коалициона влада најживље ради да се односи 
| између Бугарске и турске царевине поправе. _ 
У Држање муслимана у Триполитанији, организовање 
х одбране противу талијанске војске, за сада задовољава 
у турске управнике. Отпор се енергично наставља, јер су 
| Турци успели да преко Мисира и Туниса пренесу доста 
оружја и муниције као и велики број официра и подо- 
фицира. Сви су изгледи да ће овако стање још подуже 
4 трајати; турска влада енергично одбија да преговара о 
| миру под талијанским условима и спрема за одбрану 
своја пристаништа у европским и азијским водама. Та- 
лијанска флота је почела своју акцију на азијској обали. 
Ако се ова акција прошири врло је вероватно да ће се 
умешавати и Силе које имају своје интересе у тим стра- | 
нама, а нарочито Енглеска. За ову последњу је све теже 
да гледа како њен углед међу њеним муслиманима у. 
Азији и Африци почиње да пада. 


ИностРАНИ. 


% 
| 
| ~ 
7 
|. 
ро 
у 
4 








~ 


4 џ У 
43 
Мј: 
У 
: 

је 


% “4 
ен 
5 


- 
= 


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 


ХРВатскЕ ПРИЛИКЕ И НАРОГНО ЈЕДИНСТВО СРБА И ХрР- 
ВАТА, од једног новинара. (Чланци из „Самоуправе“, 
прештампани и мало допуњени). 1. Београд, 1911. 


Још до пре седам-осам година код нас се мало 
знало о приликама у Хрватској. Наши листови су о томе 
мало говорили, и у већини случијева ограничавали се на 
вести бечких и пештанских листова. Но сада ствари стоје 
сасвим другаче: у Србији се са великим интересовањем 
прати политичка борба у Хрватској, и наши листови 
често, у појединостима и са разумевањем, пишу о хрват- ; 
ским приликама. 


За доказ томе је и књига под горњим насловом. 
Један од најпознатијих наших политичара, који се пову. 
чено потписује „један новинар“, у току 1910 и 1911 напи- 
сао је у „Самоуправи“ низ чланака о уставној и народној 
борби у Хрватској и о питању народног. јединства Срба и 
Хрвата. Од нарочитога је интереса полемика са новосад- 
ском „Заставом“. Из непојмљивих разлога, „Застава“ је 
напустила своје старо мишљење из доба Светозара Ми- 
летића, и, безобзирно и са упорношћу која се обично 
има на странпутици, стала писати против општеприм- 
љене идеје о српско-хрватском народном јединству. Но- 
| винарска вештина главног „Заставиног“ теоретичара није 
била довољна да се докаже једна нетачна и рђава 
идеја, и писање „Заставе“ остајало је усамљено у целој ( 
српској штампи. У један мах мислило се да ће „Застава“ 

50% 





868 Српски Књижевни Гласник. 








имати ослонца међу својим београдским једномишљени- 
цима око „Самоуправе“; сада је и та бојазан сасвим 
отпала. „Један новинар“ је у низу чланака, који су били 
опште примећени, показао све пградоксе и заблуде „За- 
ставе“, изрекао не само мишљење старе радикалне странке 
но и свих политичких људи и јавних радника у Србији. 
То мишљење је просто и јасно, као што су у опште све 
истине и здраве идеје: „И на једној и на другој страни 
мора се бити широких груди код свих разборитих си- 
нова, и у Хрвата и у Срба, ако хоћемо да народу нашем, 
и Србима и Хрватима, збиља помогнемо и будућност на- 
родну му колико толико обезбедимо“. 

Књига „Хрватске прилике и народно јединство Срба 
и Хрвата“, није само један карактеристичан знак вре- 
мена но и добар публицистички посао. Неке особите 
оригиналности нема ту, али чланци су писани са по- 
знавањем предмета, са диалектичарским способностима, 
јасно, и, што је главно, убедљиво. Но види се ипак да су 
све то новинарски чланци, писани с дана на дан и на 
дохват. Било би много боље да су се, после успешно свр- 
шених полемика, сви ти дневни чланци прелили у једну 
систематску и синтетичну књигу, у којој би се српско- 
хрватско питање поставило у свој његовој потпуности, 
и у којој би се иначе тачна тврђења поткрепила бољим 
научним апаратом и сређеним научним разлозима. На 
тај начин добра идеја коју ова корисна књига заступа 
само би могла добити. ЈУ 


ЕТНОЛОШКА ГРАЂА И РАСПРАВЕ. (Српска Краљевска 
Академији, Српски Етнографски Зборник, књига ХУП, 80, 
страна МГ 595). 


Ми смо на овоме месту! похвалили поступак Српске 
Краљевске Академије што је поред досадашњих серија 
„Српског Етнографског Зборника“ почела издавање још 


7 „Орпски Књижевни Гласник“, 1910, књига 24, страна 471—472, 











ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 869 





једне, под насловом „Етнолошка и етнографска грађа“, 
у коју ће улазити оне расправе и грађа о нашем на- 
роду, за које или још нема нарочитих зборника или које 
се садржином издвајају, те не могу ући ниу једну врсту 
зборника. Мило нам је што сад можемо констатовати 
да је изишла из штампе и друга књига ове серије (само 
не знамо зашто под промењеним насловом, и зашто није 
означена као друга књига) са разноврсном и добром са- 
држином. | 

У њој је на првом месту прилог Г. Др. Симе Тро- 
јановића „Главни српски жртвени обичаји“ (1—228), у 
коме се износи врло различити облици жртвених оби- 
чаја у Срба, који су се ма у ком виду — читави, дели- 
мично или симболично — очували као остатци или подсе 
ћаји на примтивна схватања, да се жртвама може по- 
"стићи наклоност код божанстава и сила које светом 
владају и задобити милост и успех или отклонити зло 
и недаће. —- На другом месту је исцрпна етнолошка 
расправа Г. Др. Јована Ердељановића „Постанак племена 
Пипера“ (241—528), у којој је писац прикупио сопстве- 
ним истраживињем на месту и из литературе врло много 
података о питању постанка, развитка и формирања 
племена Пипера и о његовом односу према суседним 
брђанским племенима. Испитивањем тога градива је Г. 
Ердељановић учинио добар прилог познавању старин- 
ских социјалних облика у Срба, њихових промена и ево- 
луције. —— На трећем је месту „Народна медицина Срба 
сељака у Левчу“ од Тодора М. Бушетића (531—995). 
У овом има врло обилате и интересантне грађе о на- 
родној медицини, о којој је тако мало података покуп- 
љено. — Књига, што се види, садржи врло ваљаних 
прилога о нашем народу, те скрећемо пажњу на ту. Добро 
израђени регистри уз сваки прилог олакшавају руковање 
књигом. 

Посао око издавања грађе“у „Српском Етнограф- 
ском Зборнику“ наше Академије, лепо напредује, али 
_још не онако како би могао. Треба отпочети издавање 


% 





870 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





и са свим нових серија Зборника са грађом, чије изда- 
вање још није отпочело: народно право, занати, одело, 
музика, традиционална литература, и друго. Нарочито би 
бело потребно да се створи једна серија Зборника, од 
које би излазила бар два пут годишње по једна књига 
са ситнијом разноструком грађом, чланцима, питањима, 
упуствима, рефератима о новим књигама етнолошке са- 
држине, етнолошком библиографијом, извештајима о важ- 
ним напретцима у области Етнологије у опште, а наро- 
чито Словена и балканских народа. Том серијом Зборника 
ојачала би се веза између публике, нарочито скупљача, 
и Етнографског Одбора и раширио би се интерес за 
ствари у народу, којих још има доста, али које су сва- 
ким даном све блеђе или све ређе. ТЕРИ 





Меш!Тејдом! Кјесп1с!: 5гр5аКк1-Нгуа К!-Мјета“ 
ска 1 Мјетаск:-ограКк!-Нгуа«з Ка 5 паглакот 1200уога 
1 паојазот. Од Ргој. Пт. Јуапа Зсћегхегта. Веостад. Киј- 
Хата 5. В. Сијапомтса. Стр. МУ 302 и 314. 

Немачко-Српски Речник. Израдио Јован Кан- 
грга, професор. Београд. Издање Књижарнице Рајко- 
вића и Ћуковића. 1912. Стр. 656. Цена 6 динара. 


После потпуног неуспеха Матићевог речника! остало 
је у нас отворено питање о немачком џепном речнику. Сад 
се, ево, у исти мах јављају два речника да ту потребу 
подмире. 

Први од њих, од професора Др. Ивана Шерцера, 
подсећа на Матићев не само обимом, већ и тиме што 
даје оба дела, и (хрватско) српско-немачки и немачко- 
српски (хрватски), а на тај речник подсећа он, на жалост, 
и по томе што од њега не може бити никакве користи. 
Његова неупотребљивост долази отуда што је препун 
израза који су нашем књижевном језику потпуно непо- 
знати. Когод, на пример, не зна шта значе немачке речи: 


„Српски Књижевни Гласник“, 1908, књ. 8, стр. 468—414, 


% 











ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 871 


Апу ејсћег, За ћа55, Заго, Плскбацсћ, Магђе, Заштиц, Дег- 
зтешће зиећ, зиШшсћкен и тако даље, тај то не може на- 
учити из овога речника, јер поред њих стоје, као једина ту- 
мачења, изрази: НСЏас, зојепка, Пјез, Кшјеза, ђгахоонпа, 
ктатапје, гагтезепоз! (расејаност), сидогедап, сидотедповз:!. 
А таквих је примера врло много. Писац је учинио нео- 
простиви грех што је тако једнострано израђен речник 
назвао српско-хрватским, а на корице ставио чак само 
назив: Зетизсћ (српски). Јер, најзад, и ако је језик срп- 
ски или хрватски један и исти, не може се порећи да 
још постоји осетна разлика између Београда и Загреба 
и да оно што је разумљиво у Загребу није увек разумљиво 
и у Београду. Било би неупутно препирати се о томе 
ко је у праву, Загреб или Београд, или где је у праву 
Загреб а где Београд; то само може решити време, и 
зато то њему треба и оставити. Али је ван сваке сумње да 
Београд, са великом облашћу којој је он књижевни цен- 
тар, може с потпуним правом захтевати да му буду ра- 
зумљива тумачења у једном речнику на чијим корицама 
стоји да је српски. Београд то може тим пре, што се у 
предговору, на немачком и српском језику, објашњава 
да је ово речник „најљепшег словенског језика, који је 
већ давно, особито својим прекрасним народним пјесмама 
усхитио туђину“. У Београду се врло лепо разумеју те 
народне песме које су усхитиле туђину; и кад је томе 
истоме Београду добар део овога речника ипак неразум- 
љив, онда значи да је његов састављач знатно одступио 
од језика тих народних песама и да у своме предговору, 
намењеном поглавито Немцима, неверно представља ствар. 
Вреди у исти мах поменути да тако једнострано није 
израђен ни Филиповићев речник, мада се он назива само 
хрватским. 

Иначе се Шерцеровом речнику не би могле чинити 
велике замерке. Наћи ће се по које нетачно тумачење, 
као на пример код 5:с1ћ бекапп! тасћеп (постати познат, 
популарисати се) које је преведено са „прохпан 5е 
5 Кип“, или код еџитаоисћ (који доноси дохотка, лукра- 





872 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





тиван) које је преведено са „Копзјап“; наћи ће се непот- 
пуности, као код речи Ваџ, поред које стоји само зна- 
чење „лдапје“, док сасвим обичног значења „грађевина“, 
зграда“ нема; наћи ће се и омашке друге природе, као 
код именице Гаг, уз коју је као једина множина наве- 
ден облик Каје, мада је он, кад Ка! значи „савет“, готово 
потпуно истиснут обликом Кагсћасе; и тако даље. Али 
сличне замерке, као и замерке које би се односиле на 
избор речи, могу се учинити готово свима реченицама 
те врсте. По своме спретном облику и јасној штампи 
овај речник би дакле, и поред тих замерака, могао учи- 
нити врло лепу услугу у опште, а нарочито ђацима, да 
само није онога једнога недостатка. Треба ипак поме- 
нути да су штампарске погрешке доста честе, — понеке, 
као Рашћен (лењост) место РЈашћен (млакост), директно 
буне — и да је нагласак означен само у српско·немач- 
ком делу. 

Речник Јована Кангрге је џепни само по фор- 
мату; по обиму је он много ближи познатим речницима 
од Поповића и Грчића но џепним речницима. Али ако 
је он нешто мањи од та два речника, он зато има над 
њима друга преимућства. Прво и највеће је у томе што 
је у њему нагласак по правилу означен кадгод није на 
првом слогу; ова му је особина од неоцењиве вредности 
нарочито за школу. Друго је његово преимућство у томе 
што су провинцијализми, којима у својим тумачењима 
тако обилују поменута два речника, у њему сведени на 
најмању меру. Треће му је преимућство у сразмерно већем 
броју страних речи које се у немачком употребљавају. 
Четврто је преимућство у оним сложеним речима чије се 
значење не може разумети само на основу њихових састав- 
них делова, као на пример код АтерезтеПе (пристаниште). 
И, најзад, пето велико преимућство његово јесте у мно- 
гим новим речима; тако је, на пример, право задовољ- 
ство наћи у овоме речнику скромнога формата изразе 
као што су оепопеп и Уетопипо (компоновати, компо- 
зиција) које још нису ушле ни у тако велике речнике 





ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. ата 








као што је познати немачко-француски речник од Засћ5- 
МШане'а, а којих међутим има и у говору образованих 
Немаца и у најбољим немачким књигама. 

Али баш стога што има толико добрих страна, ова 
речник потпуно заслужује да се, због другог издања, обрати 
мало већа пажња и на неке његове омање недостатке. Тако, 
пре свега, пада у очк да у њему нема тако обичних речи 
и фраза као што су: дег Лапдег и фдег 5слш (смуђ), 
дет Опагзсћкорј (блебетало, будала), Чаз Кгапгсћеп (уже 
друштво, нарочито женско), етеп Усћалррз ћабеп (по» 
вући мало више, бити угрејан од пића), ааз :8: пит 
зсћпирре (то ми је сасвим све једно), дигсћ Фе Вште 
зртесћеп (говорити завијено, у фигурама), Машјеп Моп- 
јао] тасћеп (празновати [понедељакј, не радити). Још је 
осетније одсуство израза као што су БВаует, Вауег, 
рауг5сћ (Баварска, Баварац, баварски) или Ргеџззеп, 
Ргеџ55е, ргеизгусћ (Пруска, Прус, пруски) и њима слични; 
они су, вероватно, изостављени намерно, али свакако 
не-с правом. С друге су опет стране уношене неке са- 
свим ретке речи или провинцијализми као: Веготипхе 
ћилгет и тако даље. Код понеких речи нема неких њи: 
хових обичних значења, док код других стоје нека са- 
свим ретка значења или чак и значења којих оне немају. 
Тако код 215 нема значења „сладолед“; код Бтргеззипо 
нема значења „изнуђивање, уцена“; код „засћисћ“ нема 
значења „објективан“; код зтпгегећ нема значења „смиш- 
љен, духовит“; код гећипо нема значења „тачан“, док 
код Назе.-стоји чак и значење „будала“, код ретпстеп 
значење „поучити“, а код емесеп значење „научити чи- 
тањем“; ова два последња треба у сваком случају да 
отпадну, а не би била никаква штета ни за оно прво. 
Има и случајева у којима значење у опште није тачно 
означено; тако оегзојјеп не значи „напијен, ошљокан“, 
већ „предан пићу, пропао од пића“; дај :51 Ка: не 
значи „то се већ може учинити“, већ „томе има лека“; 
дет Маттетоа не значи „смрт на ломачи“, већ „смрт 
у пламену“ у опште; а тако исто се не може просто 











| Ру 


874 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





рећи да дег Ка:г значи „твор“ (Чег 155), јер је то нај- 
ређе значење те речи, а право јој је значење „пацов“ 
(фе Кане или Фе Кафе). 

За све ове врсте замерака могло би се, разуме се, 
навести још примера; могле би се чинити и неке друге, 
још ситније од наведених ; али и кад би се све навеле, њи- 
хова листа ипак не би била велика, нарочито не с обзиром 
на добре стране речника. Он ће дакле корисно послу- 
жити свима који уче немачки. Нарочито ће од њега 
имати користи ђаци, јер се у њему, због релативно малог 
броја фраза, тражено значење много лакше нађе но у 
речнику од Поповића или Грчића. 

Издање је у сваком погледу узорито. 

М. ТРИВУНАЦ. 


Јазаиез Вагдоих: Мастопа 1, Едцага МУП, бе- 
огсе У. Рапз5, Насјене, 1911. 

Три силуете, три портрета мајке, сина и унука, 
управо три контраста. Нарочито, мајка и син, и ако 
је њихова сврха једна, у колико се тиче улоге енглеских 
краљева у животу државноме и народноме. 

Краљица Викторија је скроз Немица, и по васпитању 
и по мужу, и по својим саветницима Леополду П и учи- 
тељу Леополда П барону Шокмару. Кроз цео живот, 
нарочито од њенога доласка на престо, па до 1871 године, 
преоблађује наклоњеност према Немцима. Она уједно по- 
маже стварање немачкога уједињења и царства противу 
Француске. Данас се види да је сувише добро успела. . 
Радећи на томе није пропуштала да углед и утицај Ен- 
глеске, ојача, увећа, прошири. Њен љубимац Дизраели 
прогласио је царицом Индија, а енглеска флота је под 
њеном владом била господар на светским морима. Сен- 
тиментална Немица, верна, заљубљена до смрти у свога 
мужа и вреднога помоћника, врло је много саревњива 
за своје прерогативе, права и престиж круне. Са ретком 
вредноћом и истрајношћу ради државне и своје приватне 
послове. Сваки акт, сваки указ, свако упуство енглеским 


РА а 
7 





“ 


ч 


2 


АВИ и Ма Лим БАРЕ. = ЕЈ 


ЗЕ 


' Г ~ 


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 875 





посланицима на страни, пролази кроз Њене руке, она их 
прегледа, исправља, дотерује, дискутује о њима са пре. 
мјером, враћа их са примедбама, често и одбија по цену 
сукоба са надлежним министром. Између ње и напраси- 
тога лорда Палмерстона било је често сукоба. У суко- 
бима је увек разлог код ње савлађивао све. Умела је 
чувати и високо племство енглеско, — које јој у по- 
четку њене владавине није било много наклоњено, али 
и задобити симпатије простога народа који је саревњив 
на своју улогу и надмоћност у свету. Краљица је живгла 
у кући просто, била је добра домаћица, готово тврдица; 
имала је десеторо деце. 

Едуард УП, намерно удаљаван за материна живота 
од државних послова, проводио је у уживању много 
ван Енглеске, нарочито у Француској. Едуард УП је за 
десет година своје владавине био највише дипломат сво“ 
јих влада. Серија спољних споразума, „искрене слоге“ 
и савеза била је резултат његова рада споља. Резултати 
су још нејасни, јер за његове владе проблем хегемоније 
на мору није још решен. И ако није трпео Виљема ПЦ, 
јер није трпео Немце, ипак није спречио Немачку да 
сагради силну флоту. Унутра је помагао демократију, 
нарочито богате скорохлебовиће, делећи им нештедимице 
племићске титуле и перска достојанства. Никада у винд- 
зорски двор није више ушло обогаћених плебејаца него 
за владе Едуарта МУП, као што се никада оштрије није 
пазило на дворску етикету него за његово доба. 

Шта ће урадити Борђе М, писац не зна. Примљено 
наслеђе је прилично замршено. Ту су: уставна криза, и 
реорганизација сувоземне војске и енглеске финансије; 
питање о супарништву Енглеске и Немачке на мору, 
реформа колонијалне тарифе. Нови краљ се досада по- 
казао врло уставан, примао је све што му влада поднесе, 
уверен да је врло тешко краљевати, али да треба до 


краја истрајати на дужности. 
ЈАМЕ, 








БАВИ ВАР ИРА 


КЊИЖЕВНОСТ. , 


„ИМПРЕСИЈЕ из књижевности. — Изишла је из штампе, 
у издању књижаре Г. Кона, прва свеска књижевних сту- 
дија и оцена Г. Бранка Лазаревића „Импресије из књи- 
жевности“. Од већих ствари ту су две потпуне студије 
о Иву Ћипику и Борисаву Станковићу, оцена „Дошљака“ 
Милутина Ускоковића, мањи чланци о Петру Кочићу, 
Милосаву Јелићу, Т. Виловском, М. Димитријевићу, П. 
С. Талетову, и тако даље. Уз књигу иде предговор Г. 
Јована Скерлића, у коме је проговорено о последњим 
приговорима књижевној критици нашој. Већи део студија 
и оцена Г. Лазаревића изишао је прво у „Српском Књи- 
жевном Гласнику“, и читаоци су имали већ прилике да 
оцене књижевну вредност њихову. Е 


ЈЕДНА ПРЕПИСКА. — Г. Димитрије Николајевић издао 
је у Сремским Карловцима „Преписку ђенерала Буди- 
слава Будисављевића (1790—1892)“ (4—87, 80, 1 круна). 
Ђенерал Будисављевић је један од оних јавних радника 
који у своме крају остављају успомену једног добротвора 
и апостола. Он је волео своју Лику, и јако желео да је 
подигне; он је волео своје земљаке, и хтео да их про: 
свети. Он је био Матија Рељковић Лике. Школа, школа! 
тражио је и госпићски војник као и винковачки. Дошав, 
као официр, у туђе просвећене крајеве, он се сећао не- 
развијене отаџбине и културног мрака у ком су живели 
његови суграђани. Он је хтео да помаже. И, више, он је 
био Рељковић делом: он је годинама радио на подизању 
цркве које би просвећивала и на подизању школе која 
би учила народ. „Школа, дакле, Господо, Браћо и Отци 
Народни! — пише он — то је циљ мој и узрок који ме 





РЕЛЕШКЕ. 877 





је у Лику довео с тврдом намером, да у томе... почетак 
учиним, и у томе послу онолико терета на своја плећа 
упртим, колико год ми снага допусти“. „Пушка и сабља 
нијесу кадри, пише овај просветитељ у својим послани-“ 
цама, усрећити народ, нег је... душевно изображење моћ 
она, која и највишу сиротињу у полезио и добро стање 
привести мора“. Јест, то је био просветитељ и добро: 
твор свога краја. Ми волимо да знамо »сторију жи- 
вота оваквих радника, и труд Г. Николајевића да изда 
ову преписку заслужује лепо признање. Штета, само, 
што није могао објавити сва Будисављевићева писма. 
У објављеној преписци слика Будисављевића као про- 
светитеља јасно се истиче; за нас је у њој још од ин- 
тереса и писмо Василија Живковића, којим пропраћа 
своју песму „18 фебруар“, шаљући је Будисављевићу. 
Али било би од велеко већег интереса преписка коју 
је Будисављевић водио са баном Јелачићем 1848 го: 
дине, кад су га „Србске Новине“ предлагале за вој- 
"воду. Исто тако и писма Јелачићевог ађутанта Застав- 
никовића Будисављевићу, у којима је много података за 
односе Кнеза Милоша и Људевита Гаја. Само њих Г. 
Николајевић није могао засад добавити. 


ПРЕВОДНА БИБЛИОТЕКА. — Недавно је почела изла- 
зити „Библиотека Младост“, која хоће да у врло јевти- 
ном издању даје преводе из бољих страних писаца. То 
треба да буде наша „Рекламова Библиотека“. Смер је 
врло похвалан, ал.: је извођење невешто и некритично. 
Избору писаца не би се имало засад много замерити; 
или би се бар могао разумети: уређивачи и преводиоци 
су свакако млади, и објашњиво је да воле Андријева, 
Горког, Пшибишевског и Виниченка, писце који су нај- 
више износили социјални немир и крајње изузетне људе, 
два предмета тако примамљива за младост. Али се ни: 
како не може објаснити, боље рећи: одобрити, да се на 
свакој страни нађу бар једио огрешење о адекватност 
превода, или две погрешке из књижевног језика, или 
три правописне грешке. (О штампарским грешкама, из. 
гледа, да ће се морати престати код нас говорити као 
о нечем што се не одобрава). 

Досад је изишло пет свезака ове библиотеке: од 
Горког: „Прича Филипа Васиљевића“ и „Историја јед- 
ног злочина“; од Л. Андријева „Бездан“; од С. Пшиби- 








+ 


878 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


шевског „Гости, плес смрти“ и „Тренутак“ од Виниченка. 
Последњом свеском као да се почело угађати сумњивом 
укусу ниже публике, и та свеска најмање одговара пр- 
вобитном лепом смеру издавача. Преводиоци су ГГ. С. 
Живковић и С. Поповић. 


„АГРАРНО ПИТАЊЕ У Босни и ХЕРЦЕГОВИНИ“. — У па- 
риском часопису за спољну политику „ОпезНопз Ртр1о- 
тандиез ећ Сојопајез“ (свеска за 1 децембар 1911) Г. 
Гастон Гравје публиковао је свој овећи и документан 
чланак „Га Спезноп аотате еп Возше-Нетхесомте“. Као 
што је овде раније забележено, Г. Гравје је ове године 
у „Га Кеуце де Рап5“ (свеска за 1 јануар 1911) написао 
чланак о муслиманској емиграцији из обе анектиране по- 
крајине. 


ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ СЛОВЕНСКИХ КЊИЖЕВНОСТИ И ЈЕЗИКА. 
— Под редакцијом М. Сперанског и В. Поржезинског, 
професора московског Универзитета, изишла је врло 
добра и корисна књига „Кратки очеркђ исторји славан- 
скихђ литературђ и азнковђ“ (Москва 1911. Стр. 156, 
80, цена 1:50 рубаља). То је превод с немачког из вели- 
ког дела „КшШштг дег бесепуапт“, (књига У, 1908), а пре- 
веле су га ученице Више Школе. Ту се налазе ови де- 
лови: 1 Словенски језици, од В. Јагића, П Пољска књи- 
жевност, од А. Брикнера, Ш! Чешка књижевност, од И. 
Махала, ЈУ Књижевност Јужних Словена, од М. Мурка. 
Поред тога, на крају књиге су примедбе и објашњења 
редактора за поједине стране и библиографија најваж- 
нијих дела о језику и књижевности појединих словенских 
народа. Ово је до данас прва књига, (јер је једино Ша- 
фарик, али одвојено, писао о историји језика и књижев- 
ности словенских), у којој су заједно а укратко изложене 
историје и језика и књижевности свих словенских народа, 
као последњи резултати науке. Кад такве књиге уопште 
није било, још мање смо је ми могли имати, и зато би 
она добро дошла као ручна и руководна књига за сва- 
ког ко хоће да се упозна са језиком и књижевношћу 
словенских народа. М. М. 





ПОСсмРТНО ИЗДАЊЕ ТОЛСТОЈЕВИХ ДЕЛА. -— 7 новембра, 
на дан смрти Лава Толстоја, изишла је прва књига ње- 
гових неиздатих дела, у издању његове кћери Алексан- 





пи па а Пари оваа вије ен ~ 
ЕУ РБ .", #65 


БЕЛЕШКЕ. 879 








дре, а под редакцијом његовог великог пријатеља В. Черт- 
кова. Тога дана изишло је луксузно издање, и приход 
од њега употребиће се, према Толстојевом завештању, на 
добротворне сврхе, а одмах после неколико дана изишла 
су још дза издања, јевтинија. Изићи ће још две књиге, 
али ту неће ући сва неиздана Толстојева дела, већ само 
она која су у његове кћери Александре, односно Черт- 
кова, а доста ствари, писаних до 1881 године налазе се 
у других чланова породице, који неће да их предаду 
Черткову У првој књизи изишле су ове ствари: „Ђаво“, 
„После бала“, „Шта сам видео у сну“, „Аљоша лонац“, 
„Лажни купон“ им драме: „Живи мртвац“, „Ракија мајка“ 
(у оригиналу: „Отђ ел вел качества“), а у осталим књи- 
гама изићи ће: „Хаџи Мурат“, „Отац Сергије“, „Тихони 
Малања“, „Ходинка“, „Записке полуделог“, „Нема у свету 
кривих“, „Ко је убица“, „Записке Фјодора Кузмића“, 
„Приступ к историји моје матере“, „Дечја мудрост“, 
„Отац Василије“ и још неколико ситних, недовршених 
ствари. Све ово нема исту вредност, јер су многе ствари 
непотпуне, недовршене, а многе су написане последњих 

. година, кад је Толстоју уметност била споредна, те је 
своје приповетке начинио и сувише тенденциозним, про- 
поведајући своје познате идеје о добру и злу. Али ипак 
међу њима има и ствари несумњиве вредности, чак ствари 
у којима је стари Толстојев таленат избио у свом своме 
сјају. Тако се у овој књизи одликују: „После бала“, 
„Баво“ и „Живи мртвац“, која је са успехом престав- 
љања и у Бечу и Берлину, а од осталих људи који су 
читали рукописе необично хвале „Хаџи Мурата“. Интере- 
сантно је да се ова прва књига појавила истог дана и 
на енглеском. МЕ 


ПРОСЛАВЕ. 


ДВЕСТАГОДИШЊИЦА Ломоносова. — У Русији је 8 но- 
вембра свечано прослављена двестагодишњица од рођења 
знаменитог руског писца Михаила В. Ломоносова. Он има 
много сличности с нашим Доситејем Обрадовићем, од 
кога је нешто старији био: и он је као Доситеј из ма. 
лена читао црквене књиге, житија светих; и он се упу- 
тио од куће, на хладном Северном Океану, у свет, у да- 
леку Москву, жудан науке; и он је велики самоук, па 
ипак најученији Рус свога времена, први научник руски. 
Ломоносов је код нас мало познат: зна се толико да је 





880 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 




























он творац књижевног језика руског, јер је одбацио мртви 
руско-словенски језик црквених књига, који је дотле био 
књижевни језик, као и у нас до Доситеја Обраловића и 
Вука Караџића, па први почео писати на народном, мос- 
ковском дијалекту. Али и у самој Русији Ломоносов је по- 
знат готово једино са својих историјских, филолошких и 
песничких радова. а мало њих знају каквог је научника 
Русија имала у њему. Он је први руски научник, и то 
не само у једној науци већ у многим — читав енцикло- 
педист, тако да га је Пушкин с правом назвао „првим 
руским университетом“. Јер он је био: сликар, песник, 
филолог, историк, економист, географ, педагог, карто- 
граф, геолог, физичар, . хемичар, метеоролог, природни 
философ и металург. Али главни његов рад био је на фи. 
зици и хемији, и ту је својим огледима и спекулацијама учи- 
нио многе проналаске и открио велике законе много пре 
неких европских научника, којима је сва слава за то при 
пала, јер су његова дела мало читана, и ако су писана 
на латинском, а многа су остала неиздата. Он је, на при- 
мер, први изрекао знаменити закон о вечишосши маше- 
рије (основни принцип физике и хемије), и закон о кон- 
сервацији енергије; затим такозвани други закон шер-_ 
модинамике (о аберацији енергије); он је био један од 
оснивача молекуларно-кинетичке теорије и извео из ње 
закључке, до које их су доцније дошли Клаузијус и Ван- 
дер-Валс; он је развио учење о топлоти као покрету; он 
је претеча теорије друге половине Х!Х века о васељен- 
ском етру; он се у Русији назива оснивачем физичке хе- 
мије; он је први открио атмосферу око Венере и усавр- 
шио телескоп, пре Хершла; и тако даље. Петроградска 
Академији Наука свечано је прославила јубилеј некадаш- 
њег свог члана, а у Москви су само положени венци на 
споменик, у дворишту Университета, од стране москов- 
ског Университета, општине и неких корпорација, уз 
учешће свих школа. 12 јануара 1912 године московски 
Университет ће, на дан свога оснивања, свечано просла- 
вити двестагодишњицу свога некадашњег професора. 


М. М. 








Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 


Во ЗРАВ А Ебра 4 


КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


Књига ХХУПЏ, БРОЈ 12. — 16 ДЕЦЕМБАР 1911. 


ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА. 


Блајку је било двадесет и две, када се од живота 
тражи све: љубав, власт и слава, а кад су џепови плитки, 
врло плитки. Потцењивао је своје професоре, уредно 
полагао испите, био секретар једног ђачког удружења 
и удварао се ћерци своје газдарице. 

Та девојка била је нешто приглупа, име јој је било 
пр сто: Мара; читала је страсно бесмислене романе у 
једном револверском листу и радила у фабрици чарапа. 
Али је Мара била млада, пуначка, ђаволских очију и 
увек весела, те је Влајко заборављао на њено прозаично 
име и фабрику чарапа. 

Успео је да је с вечери прати од фабрике до прве 
улице где им је био стан. Али се даље није могло. Заман 
је млади човек описивао доброту крем-пита, да је од- 
веде једног дана „код Талијана“, заман се одушевљавао 
описом топчидерског парка да 6: 'чог дана изишли 
ван вароши, Мара је одбијала упорно. 

Изненадно, без икаквог повода, рече му Мара јед- 
ног дана кад се најмање томе надао: 

56 











882 Српски Књижевни Гласник. 

— Сутра је недеља. Казаћу мајци да идем код 
једне другарице, па хајдмо у Топчидер, кад сте тако 
навалили ! 

Влајко приста без размишљања. Тек кад се раста 
од девојке, сети се да је остао без пет пара. 

Потрча да узајми шта од другова. Али они који би 
му дали нису имали; они који су имали, нису му хтели дати. 

— Море, прави се глув! — рече му један друг, кад 
му се Влајко повери. 

Мара и Влајко срели су се у једној улици, грубо 
калдрмисаној, тачно у време које су заказали. Од кућа 
су већ расле сенке, и сјајно сунце, пред почетак лета, 
пливало је западном половином неба. Ипак је још било 
рано, те по улицама није било много света. Њима он 
није ни требао. Они су желели да се предаду млаком 
ваздуху који је наваљивао на Београд као надошла река, 
и да иду што даље од вароши, срећни што су сами. 

Кад је Мара угледала свога пријатеља, који ју је 
већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже 
и сигурнијим кораком, па му је топло стегла руку. Тада 
је лако руменило облило њене образе... једно здраво 
руменило које је ишло до првих праменова косе. 

Без речи, ударили су другим путем, камо су их 
водили младост и лепо време. 

Сунце је обилно изливало своју светлост по кућама 
и земљи. Све на што је падало увијало је у свечано, 
весело одело. Дан је био од оних млаких летњих дана 
када се око нас осећа оргијење природе. 

Влајко је весело ишао поред своје пријатељице и; 
пипајући се по који пут за џеп, желео, с једним болним 
осећањем, да и он полети безбрижно као лептир, да ра- 
шири своје велико срце од двадесет година... да га ра- 
шири снажно као кестен своје олистале гране, да сеи 
он заборави страсно, као чела, на једном цвету. 

И млада девојка је, несвесно, пила миље из ваздуха 
тога дана, заборављала на фабрику чарапа, опијала се 
присуством човека који је ишао поред ње, слушала, 





ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА. 883 








радознало и жудно, његове речи... речи школованог ч0о: 
века, које подсећају на књиге, одвајају од свакидашњих 
разговора и стварају романтику посред обичнога живота. 

— Тамо, у брду, по забранима — говорио је Влајко, 
одсецајући као да меће запете — има вијугавих стаза, 
зараслих у никад некошену траву; стаза што се про- 
влаче кроз купине, дивље руже и процветалу зову. Око 
ситног цвећа зује златне буба-маре и гундељи. Уз стаб- 
љике лескова дрвећа увија се, увек зелен, бршљан и 
вуче поглед у врхове рашћа, где тице праве своја гнезда. 

Влајко је, у пркос своме џепу, био пун ових песнич- 
ких сентименталности. 

Девојци се то, видљиво, допадало, и она му рече 
искрено: 

— Ви говорите тако лепо, као поручник Венкхајм 
у роману „Невина на смрт осуђена“! Да не пишете 
песме 2 

— Више пута узимао сам перо да забележим идеје 
које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне. Али 
— признаде млади човек — кад покушам да их ставим 
на хартију, оне се отимају моме перу и губе сву своју 
величанственост. 

У оваквом разговору, у погледима. у нехотичном 
додиривању и гуркању, били су далеко одмакли од 
града. Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, 
једна механа и велика, пространа шума. 

Тада духну ветар. Крупно лишће џбунова заигра у 
крај пута. 

Занети у своју лепоту, они нису осетили да је не- 
стало лепога дана. На земљу је била пала нека сенка. 
Живот се повлачио. Природа се утишавала, а једноста- 
ван и таман облак ширио се све више изнад њихо- 
вих глава. 

Па ипак, они пођоше напред. 

На загрејану руку или чело пала би им по која кишна 
капљица. 

Капље су биле све чешће. 

56 








ЈЕ 


884 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

Наједанпут, ветар се претвори у вихор. Облак се 
провали. Из неба осу бујна летња киша, да се за часак 
начини поток поред ногу шетача. Стубови воде почеше 
падати на рамена и леђа. 

Али, они су ишли даље. 


Таман да се спусте уз једно брдашце, кад ветар 
скиде Мари шешир с главе и понесе га низа страну. 
Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном 
трњаку. а 

Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она 
је стајала само у зраку пуном кише. Све је око ње било 
сиво, тако сиво да се њена црвена блуза, у тој прозрач- 
ној сивини, причињавала као какав велики божур. Вода 
се немилице лила на њена млада рамена, заштићена само 
једним јефтиним капутићем. Коса јој је падала заводљиво 
преко лица. Ветар се дрско играо са скутовима њене 
кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу 
и развијену, ногу танку и заокругљену, лепу, лудо лепу... 
најлепши облик који је икад створен на земљи. 

Влајко је био спремио читаво једно популарно пре- 
давање из своје струке, којим би забавио своју друга- 
рицу, али кад угледа њену силуету у киши, са визијом 
полуразголићене жене, он се запита несвесно: 


— Нашто пунити уши овој девојци свим тим стра- 
ним речима, кад је она лепа и без њих, савршена без 
свега мога знања и појма да те речи постоје 


Цело његово биће вукло га је, у том тренутку, да- 
леко од књига, тамо у ту сивину, поред раднице чарапа, 
у њен заборав; вукло га да и он пусти да му се коса 
лепи по лицу и да се предаје игри случаја. Али се Влајко 
изненадно сети нечега, учтиво предаде шешир и рече 
хладно, готово опоро: 

— Хоћемо ли да се вратимо 

— ЗаштоР — чудила се Мара. 

— Киша ће падати још дуго. 

— Шта то мари. И до вароши је још дугог — При“ 





ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА. 885 





мети она. Склонимо се негде... Под какво дрво, у ону 
кућу уврх пута» 

Млади човек се несвесно ухвати за џеп. 

— Оно је механа! — одговори Влајко полагано. 

— Хајдемо! Ја још нисам била у сеоској механи. 

Влајко стеже зубима. И он је хтео отићи у ту ме: 
хану, поручити вина, пржено пиле, и још вина.. да се 
заборави заједно са својом другарицом, да се напију обоје, 
као последњи људи, и да је љуби, кад ноћ падне, целим 
путем до њене куће. 

Али млади човек није имао новаца. Он то призна, 
и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај 
што је сиромах. 

Мара му не замери ништа. Окрену ствар на шалу. 
И приста да се врате у варош. Али, сутрадан, она не 
изиђе сама из фабрике. Једна њена другарица пратила 


. ју је до куће, и Влајко више никад не доби састанак 


са њом. 


М. М. Ускоковић. 








МУЧЕЊЕ НАДОМ. 


— 0! гласа, гласа, да викнем!,.. 
Едгар По (Бунар и Шеталица). 


Давно, једне вечери у сутон, пречасни Педро Арбуец 
д'Еспила, шести доминикански настојник из Сеговије, 
трећи Велики Инквизитор шпански — кога је пратио 
један јга-тедетрјог (отац мучитељ), а пред којим су 
ишла два извршиоца Свете Инквизиције са фењерима у 
руци — сишао је у подруме Духовног Суда у Сарагоси, 
и упутио се ка једној забаченој мрачној тамници. Брава 
на масивним вратима зашкрипе: уђоше у загушљиву 
манастирску тамницу, где се, при патничкој светлости 
која је долазила озго, могло назрети, између узиданих 
обруча, клупа за мучење, потамнела од крви, затим 
један мангал и крчаг. На ђубришту, придржаван око- 
вима, са жељезним синџиром о врату, седео је узневе- 
рен, један човек, сав у ритама, по чијем изгледу не 
би се више могло одредити колико му је година. 


Овај сужањ није био нико други него раби Азер 
Абарбанел, Јеврејин из Арагоније, који — оптужен због 
каматништва и немилосрдног презирања Убогих — био 
је већ више од године дана, свакодневно стављан на 
муке. При свем том, пошто је његова „заслепљеност 
била тако исто чврста као и његова кожа“, он је одби- 
јао да се одрекне својих убеђења. 


Поносит на своје порекло од неколико тисућа го- 
дина, охол на своје старе претке, — јер сви Јевреји до. 





МУЧЕЊЕ НАДОМ. 887 





стојни тога имена полажу много на свој род — он је 
произилазио, по Талмуду, од Отонијела, и, према томе, 
од Ипсибое, жене овога последњега Судије израиљскога: 
околност која је такође подржавала његову храброст и 
у највећем мучењу. 

Пречасни Педро Арбуец д Еспила, са сузама у очима 
при помисли да ће овако издржљива душа бити искљу- 
чена из спасења, приближи се уздрхталом рабину, и из- 
говори следеће речи: 

— Радујте се, сине мој: сада ће се завршити ваша 
искушења на земљи. И ако сам, видећи толику упорност, 
јецајући, допустио да се употреби много строгости, моја 
дужност да братски поправљам има своје границе. Ви 
сте јогунаста смоква која, толико пута нађена без плода, 
заслужује да буде сасушена... али сам Бог судиће вашој 
души и можда ће бескрајно сажаљење засијати за вас по- 
следњега тренутка! Треба се у то надати! Има примера... 
Нека тако буде! — Почивајте вечерас у миру. Сутра, 
учествоваћете у аш!о да је: то значи да ћете бити из- 
ложени на аџетадегто, на жеравици која претходи вечитом 
Пламену: он пече, ви то знате, сине мој, само из далека, 
и Смрт наступа тек после два часа (често и три), зато 
што се ми бринемо да сачувамо влажним и леденим обло- 
зима чело и срце жртава. Биће вас само четрдесет и три. 
Имајте на уму и то да ћете ви, стављени на последње 
место, имати доста времена да призовете Бога, и да му 
понудите ово крштење ватром које долази од Светога 
Духа. Надајте се, дакле, у Светлост, и спавајте. 

Довршивши овај говор, дон Арбуец даде знак, и 
скинуше окове са несрећника, а затим га нежно пољуби. 
Сад дође ред на фра редемптора, и овај сасвим тихо, 
замоли Јеврејина да му опрости за све муке које му је 
он нанео у намери да га спасе; — потом га загрлише 
оба извршиоца, и њихов пољубац, кроз калуђерску ман- 
тију, беше веома тих. Кад се церемонија сврши, оставише 
сужња, самог и пренераженог, у помрчини. 





ПР НЗ о ЗННИ 





888 Српски Књижевни ГлаАСНиИК. 





ж 
Х У 


Раби Азер Абарбанел, са осушеним устима, с лицем 
отупелим од патње, најпре је гледао без одређене пажње 
у затворена врата. — „Затворена7,.“ Ова реч пробуди 
у њему, усред збрке у његовој глави, једну нову мисао. 
Он је назрео, за тренутак, светлуцање фењера кроз пу- 
котину на вратима, и једна болесна мисао наде, која је до- 
лазила услед изнемоглости његова мозга, узбуди га свег. 
Он се одвуче до те необичне сшвари која се појавила! 
И, врло лагано, увукавши, с великом обазривошћу, прст 
у процеп, он повуче врата к себи... Да грдне пренера- 
жености! чудним случајем, редемптор који их је затво- 
рио обрнуо је велики кључ пре но што су она ударила 
у довратник од камена! На тај начин, пошто зарђала 
реза није ушла у, жљеб, врата су се одваљала поново у 
удубљење. 

Рабин се усуди да погледа напоље. 

У модрој тами, он је на први поглед могао опа- 
зити један полукруг од земљаних зидова, издубљених 
спиралом степеница; — и високо баш пред њим, пет 
или шест камених степена, као неки црни трем који 
води у пространи ходник, од кога су се могле видети, 
одавде доле, само прве кривине на своду. 

И издижући се, он одмили до трага. — Да то је 
био ходник, али прекомерно дуг. Осветљавала га је 
бледа светлост, светлуцање као из сна: неколико жижака, 
који су висили са свода, плаветнели су, местимице, тамну 
боју ваздуха: — далека дубина изгледала је као црна 
ноћ. Никаквих врата, побочно, у свем овом простору. 
Само на једној страни, лево од њега, проломи, са изу- 
крштаним решеткама, у удубљењима зида, пропуштајући 
полутаму, мора бити вечерњу, судећи по црвенкастим 
пругама које су одсецале, овде-онде, поплочени под. Да 
страховите тишине !... При свем том, тамо доле, на дну 
ове таме, можда неки излаз води у слободу! Дрхтава 
нада Јеврејинова била је жилава, јер то је била по- 
следња нада. 





МУЧЕЊЕ НАДОМ 889 








И не устежући се више, он се дрзну да пређе на 
камене плоче, држећи се оног зида где су били про- 
ломи с решеткама, напрежући се да се изгуби у тамној 
боји дугих зидова. Он је одмицао лагано, вукући се по 
грудима — уздржавајући се да не викне кад би га за- 
болела рана, скоро задобивена. 

Одједном, шум сандала који се приближује допре 
до њега, одјекујући у овом уском пролазу од камена. Он 
се. стресе, страх га је гушио; вид му се помрачи. Ето, 
свршено је, без сумње! Он се згури, чучећи, у једном 
удубљењу, и полумртав, чекао је. 

Један извршилац ишао је журно. Он прође брзо, 
држећи у руци кљеште за кидање мишића, са спуште- 
ном мантијом, ужасан, и ишчезе. Велико узбуђење које 
је мало час притисло рабина, као да је обуставило ток 
његова живота. Он оста, скоро цео час, неспособан 
да учини ма какав покрет. У страху да ће му повећати 
муке ако га ухвате, он помисли да се врати у своју 
тамницу. Али стара нада шапутала му је, на дну душе, 
оно божанско Може бити, које крепи у најгорој невољи! 
Та десило се чудо! Не треба више сумњати! Он поче 
поново да мили ка могућем спасу. Изнурен патњом и 
глађу, дрхћући од страве, он је одмицао! — А овај 
гробни ходник некако се тајанствено издужује! И он, 
одмичући непрестано, видео је пред собом једнако таму, 
тамо доле, где је морао бити спасоносан излаз. 

— Ох! ох! Ево поново одјекнупше кораци, али, 
овога пута, лакши и потмулији. Беле и црне форме, 
с дугим шеширима са савијеним ивицама, двојица инкви- 
зитора појавише се, издвајајући се из црног ваздуха, 
тамо доле. Они су међу собом говорили полугласно, и 
изгледало је да су противречили један другом у неком 
важном питању, јер су махали рукама. 

Опазивши ово, раби Азер Абарбанел склопи очи: 
срце му је лупало да га убије; кроз његове дроњке 
проби ладан самртнички зној; он оста са отвореним 








890 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 
устима, укочен, опружен дуж зида, под зраком једног 
жишка, укочен, призивајући у помоћ Бога Давидовог. 

Кад су стигли преко пута њега, оба инквизитора 
застадоше под светлошћу лампе — свакако случајно, у 
току своје препирке. Један од њих, слушајући свога са- 
говорника, погледа рабина. М, под овим погледом, чији 
израз најпре није разумео, несрећнику се учинило да 
осећа усијане кљеште како захватају његово јадно месо; 
дакле, он ће опет постати јечање и рана! Изнемогао, 
без даха, трепћући, он је дрхтао под додиром ове ха- 
љине. Али, чудновата а у исти мах и природна ствар, 
инквизиторове очи биле су свакако очи човека дубоко 
заузетог оним што ће одговорити, и удубљеног у оно 
што слуша, оне су биле чврсто уперене — и изгледало 
је да гледају Јеврејина, али га не виде ! 

И доиста, после неколико минута, оба злокобна 
дискутатора, говорећи непрестано полугласно, проду- 
жише свој пут лагано, на раскрсници одакле је изишао 
сужањ; нису га видели !... Тако да, у ужасној збрци ње- 
гових осећаја, овоме прође кроз мозак ова мисао: „Нисам 
ваљда већ мртав, те ме не видерг“ Један грозан ути- 
сак извуче га из обамрлости: посматрајући зид, сасвим 
уза своје лице, учинило му се да је спазио, преко пута 
својих очију, свирепе очи које су га посматрале!... Он 
забаци главу у назад, као изван себе, у жестоком страху, 
накострешене косе!... Али не! не. Његова рука увери га 
у то, пипајући камење; у његовим зеницама још је ста- 
јао одблесак инквизиторових очију, и он је њега пре- 
ломио на двема мрљама са зида. 

Напред! Треба пожурити ка ономе циљу који је он 
замишљао (без сумње као у болести) да је спас, ка оним 
сенкама од којих је био удаљен само тридесетину ко- 
рака, од прилике. Он се понова крену на свој болан 
пут, брже, на коленима, на рукама, потрбушке; и ускоро 
он уђе у мрачан део овога страшнога ходника. 

Одједном, јадник осети хладноћу на својим рукама, 
ослоњеним о камене плоче; то је долазило од јаког 





МУЧЕЊЕ НАДОМ. 891 











млаза ваздуха, који је клизио кроз једна мала врата ко- 
јима су се свршавала сба зида. — Ах Боже! кад би та 
врата водила напоље! Јадан бегунац занесе се надом. 
Он их је посматрао, од горе до доле, не могући да их 
јасно разазна због мрака који је владао око њега. — Он 
је пипао: нема затвора, нема ни браве. — Само дугме!... 
Он се подиже: дугме попусти под његовим палцем; тиха 
врата отворише се пред њим. 


х 


„“— Алилуја!...“ прошапута рабин са захвалношћу 
одахнувши силно, кад је, стојећи сада на прагу, смо- 
трио оно што се указало пред њим. Врата су изводила 
у вртове, под звезданом ноћи! у пролеће, у слободу, у 
живот! Одатле се излазило на оближњу пољану, која се 
простирала до планина чије плаветне вијугасте линије 
оцртавале су се на хоризонту; — тамо, тамо је спас! 
— Ох! побећи! Он би трчао целе ноћи по овим лиму- 
новим шумама, чији су му мириси вејали у сусрет. А 
кад стигне у планину, биће спасен! Он је удисао свети 
чисти ваздух; ветар му поврати снагу, плућа му оживеше! 
Он је чуо, у своме раздраганом срцу, Мет Гогаз Лаза- 
рево! И, да би још захвалио Богу који му је доделио 
ову милост, он опружи руке испред себе, и подиже очи 
ка небеском своду. Био је у заносу. 


У тај мах, учини му се да се сенка од његових руку 
враћа к њему: — учини му се да се осећа како се ове 
руке од сенке савијају око њега, стежу га — и да га 
неко притискује нежно на своје груди. Доиста, једна ви- 
сока фигура била је поред његове. Он поверљиво спу 
сти свој поглед на то лице –- и оста на месту задихан, 
помамљен, мутна погледа, ужаснут, надимајући образе и 
на уста удари му пљувачка од страха. 


— Ужас! он је у рукама Великога Инквизитора, 
у лично његовим, у рукама пречасног Педра Арбуеца 
д Еспила, који га је гледао, са крупним сузним очима,и 





892 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


са изразом доброга пастира који је нашао своју заблу- 
делу овцу! 

Мрачни свештеник у усхићењу ватреног милосрђа 
притисну на своје груди несрећног Јеврејина, да бодље са 
калуђерске кошуље од кострети, нагњечише, под манти- 
јом, груди доминиканчеве. И, док је раби Азер Абарба- 
нел, очију закрвављених под трепавицама, кркљао од 
страха у наручју аскетског дон Арбуеца, и збркано разу- 
мевао да су све фазе ове кобне вечери биле само уде- 
шено мучење Надом! — дотле му је Велики Инквизитор, 
пребацујући му и гледајући га пренеражено, шапутао на 
уво, одишући дахом врелим и жедним од постова: 

— Шта, сине мој! У очи, можда, спаса... хоћете да 
нас оставите! 


ВилјЕ ДЕ Л' Ил-АДАМ. 


(С француског превела П. Л). 





УМА СРУ МЕ СТАЋЕ 


ХМ 
зка по 


Завеса се опет диже, и у позаднини се указа један 
љиљаст брежуљак, на коме се дизала бела грађевина 
чудног стила, пола замак, пола џамија, са мунаретима и 
доксатима, оцртавајући своје шиљасте сводове, мазгале 
и решетке, са алојев"м жбуњем и палмама од цинка у 
подножју непомичних кула, под јасним, као чивит пла- 
вим небом. У околини Париза, међу вилама обоггћених 
трговаца, често се виде грађевине овако смешног стила. 
Упркос свему томе, упркос дречећих боја расцветане 
мајчине душице по обронцима, и тропских биљака, које 
су овде залутале због речи „Кордовски брег“, Хортензија 
је осећала неко нелагодно узбуђење пред овим пределом 
који је будио њене најмилије успомене; и овај маварски 
замак на овом брежуљку ож ружичастог порфира, овај 
обновљени дворац изгледао јој је као остварење њеног 
сна, али остварење смешно и претерано, као кад сан 
прелази у тешку мору. 

На знак оркестра и блесак електричне светлости, 
ватки водени коњици које су представљалг девојке сбу- 
чене само у тесно припијен свилен трико, зелен као 
смарагд, поврвеше на позорницу, машући дугим сјајним 
крилима и крештавим чегртаљкама. 

— Зар ово попци!... Таман!... узвикну срдито Про- 
вансалка. 





894 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





Али попци су се већ били поређали у полукруг, 
као полумесец од аквамарине, обрћући непрестано своје 
чегртаљке, које су се сада јасно чуле, јер се зврјање 
зкапога стишавало, и околна врева је за час била пре- 
стала, у збрци глава са најразноврснијим шеширима, 
које су се тискале и пропињале да боље виде. Туга која 
је претискивала Хортензију појача се још више кад се 
из даљине зачу потмуло брујање добоша, које се по: 
ступно чуло све ближе. 

Хтела је да бежи, да не види оно што ће се сад 
појавити. Већ су се чули и трошни звуци свирале; и 
дижући прашину својим равномерним корацима са за- 
стора земљане боје, фарандола се протезала, у фанта- 
стичној ношњи: кратке сукње дречећих боја, црвене ча- 
рапе са златним вођицама, капути са шљокицама, диадеме 
од нанизаних златних пара, главе забрађене свиленим ма- 
рамама, по талијански, по бретонски и нормандски, са 
правим париским презирањем локалне тачности. За њом, 
одмереним корацима, одбијајући коленом добош обложен 
златном хартијом, ишао је велики трубадур са објава, у 
тесном шареном оделу: једна ногавица жута са плавом 
ципелом, друга плава са жутом ципелом, атласни копо- 
ран са ројтама, кадифена зупчаста капа изнад лица које 
је, у пркос белила, остало мрко, и од кога су се видели 
само бркови, накострешени од мађарске помаде. 

— О!. узвикну одушевљено Одиберта. 

Кад се фарандола намести с обе стране позорнице, 
испред попаца с раширеним крилима, трубадур поуздано 
и победнички поздрави публику, стојећи сам у средини, 
обасјан погледом Господа Бога, који му је посипао ко- 
поран светлосним ињем. Поздравна свирка отпоче, проста 
и пискава, једва прелазећи преко рампе, која је пржила 
њена слабачка крила, допирући с муком до барјачића 
на таваници, ковитлајући се за час око стубова ове 
огромне просторије, и падајући најзад у ћутање и досаду. 
Публика је гледала не разумевајући. Валмажур засвира 








Нума РУМЕСТАН. 895 





други комад, који одмах у почетку дочекаше подсмеси, 
гунђања, добацивања. Одиберта узе Хортензију за руку: 

— То је сплетка... пазите ! 

„Сплетка“ се овде ограничи на неколико узвика: 
„Пст:!... Јаче!“, неколико шала као што је ова, добачена 
једним промуклим женским гласом, на смешну Валма- 
журову мимику: 

— Још ниси готов, дресирани зеко ! 

Затим зкаНнпс опет предузе своје. котрљање, зврк- 
тање енглеских биљара, и његова шумна врева наткрили 
свиралу и добош, које свирач упорно не хтеде пустити 
из руку све до краја комада. Тек онда, он се опет по- 
клони, ступи напред, непрестано обасјан скривеном свет- 
лошћу која га је пратила. Видело се како миче уснама 
муцајући неколико речи: 

— То ми је пало на ум... једна рупа.. три рупе... 
Тица Божја... 

Његов очајни покрет руке, који оркестар добро 
разумеде, даде знак за један балет, где попци обгрлише 
нормандске хурије, изводећи у живописним ставовима 
_ лелујаве и раскалашне игре, у светлости бенгалске ватре, 
која се преливала у дугиним бојама, све до шиљастих 
ципела трубадурових, који је настављао ударати у добош 
пред замком својих предака, окружен ореолом апотеозе... 

То је био Хортензијин роман! Ето шта је Париз 
од њега учинио! 


.. Кад јасни звук старога зидног сата у њеној соби 
откуца један час, она устаде са дивана где је при по- 
вратку била погружено пала, и обазре се по своме топлом 
девојачком гнезду, које је испуњавала пријатна топлота 
од притуљене ватре, и спокојна светлост ноћне лампе. 

„Та шта ја радим овде» Зашто још нисам леглаг“ 

Она се више ничег није опомињала ; осећала се само 
утучена и ломна целим телом, у глави јој је брујало, и 
слепоочнице су јој биле. Она крочи два пут, примети 
да на себи има шешир и огртач, и све јој опет сену у 





896 Српски КЊИижЕВНИ ГЛАСНИК. 


памети: излазак отуда чим је завеса пала, њихов повра- 
так кроз гнусно тржиште, које је пред крај било раска- 
лашније, пијани ђооктаКеги! који су се тукли пред јед- 
ним бифеом, цинични гласови који су им шапатом до- 
бацивали цену у пролазу; затим, на изласку, сцена са 
Одибертом, која је од ње захтевала да иде да честита 
њеном брату, па њена јарост у колима, увреде којима је 
ова бедница обасипала, да би се одмах затим бацила на 
колена пред њом и молила за опрошт :ј] љубећи јој руке; 
— све је то било побркано у њеном сећању, и ковитлало 
се са кловновским скоковима, нескладним звуцима звона, 
кимвала. чегртаљки, и са шлареном светлошћу око смеш- 
нога трубадура, коме је она била поклонила своје срце. 
Гроза је проже при тој помисли. 

„Не, не, никад... Пре бих умрла!“ 

Одједном, она угледа у огледалу пред собом једну 
мршаву авег, упалих образа и узаних плећа која су се 
зимљиво грчила напред. То је помало личило на њу, 
али далеко више на кнегињу Д' Анхалт, чије је жало- 
сне знаке болести са болећивом радозналошћу посматрала 
у Арвијару, и која је баш била умрла на прагу зиме. 

„Гле!... гле!“ 

Она се наже, приђе Слиже огледалу, сети се необјаш- 
њиве доброте коју су јој сви тамо указивали, вечитог 
страховања своје мајке, нежности старога Бушероа при 
њеном одласку, и разумеде... Најзад, нашла је решење... 
Оно је дошло само... Већ одавно га она тражи. 


ХМ] 
Код ЈУЖНИХ ПРОИЗВОДА. 
— Госпођица је опасно болесна... Госпођа никога не 
прима. 
Већ по десети пут за десет дана, добивала је Оди- 
берта тај исти одговор. Стојећи непомично пред овим 
тешким вратима на свод, са алком, каква се седа налазе 


! Бележници опклада при тркама. ~ Пр. 





__ Нума Руместан. 897 


скоро само под сводовима Краљевског Трга, и која су 
јој, изгледа, једном затворена, за навек забрањивала при. 
ступ у стари дом Ле Кеноа: 

— Лепо, рече она... Ја више нећу долазити... Сад 
ће они сами да ме траже. 

И она се удаљи сва узрујана, кроз вреву овога тр- 
говачког кварта, где су се шпедитерска кола, натоварена 
дењковима, бурадима, витким гвозденим полугама које 
су тандркале, укрштала са ручним колицима која су 
зврјала кроз ходнике на сводове, до дна дворишта 
где су закивани сандуци за паковање. Али сељанка 
сада није обраћала пажњу на ову паклену лупу, ову 
грозничаву журбу која је потресала високе куће до по- 
следњег спрата; у њеној подмуклој глави брујале су, 
још силније, сурове мисли, и одјекивали страшни судари 
воље која се кршила о препоне. И она је ишла све 
даље, не осећајући умор, прелазећи пешке, да би уште- 
дела омнибус, дугачки пут од кварта Маре до улице 
Опатије- Монмартра. 

Пре кратког времена, после помамне јурњаве кроз 
станове сваке врсте, по хотелима и приватним кућама, 
одакле су их редовно истеривали због добоша, они 
су били запали овде, у једну нову кућу, где је, по 
цену која се чини онима што први улазе у нову зграду, 
становала сумњива гомила јавних жена, чергара, трго- 
вачких агената, оних пробисветских породица какве се 
често виђају по морским пристаништима, где у беспо- 
слици проводе време између две лађе по хотелским бал- 
конима, вребајући плиму, од које се увек нечем надају. 
Овде су сви вребали срећу. Кирија им је ипак била 
доста скупа, нарочито сад, кад је зкаџпо банкротирао, 
и кад су морали тражити судским путем, са жигованом 
хартијом у руци, награду за неколике Валмажурове пред 
ставе. Али у овој свеже олепљеној кућерини, где су врата 
била отворена у свако доба због разноврсних срамних 
заната закупачких, где су се увек разлегале свађе и 


псовке, добош није никога узнемиравао. Напротив, до- 
57 





898 Српски Књижевни Гласник. 
бошар је бивао узнемираван. Рекламе, објаве, тесно одело 
шарене боје, и његови лепи бркови, били су починили 
чуда међу дамама у 5Кканло у, које нису биле такве све: 
тице као она гордељивица са Краљевског Трга. Он се 
сада био упознао са глумцима из Батињолског Позо- 
ришта, певачима из концертних кафана, читавом булу- 
ментом која се скупљала у једном ћумезу на булевару 
Рошешуар, званом „Асура“. 

Ова Асура, где се време проводило у беспослици 
и банчењу, чешљању карата, испијању пивских чаша, уз 
оговарања из малих позоришта и подгревања љубавних 
сплетака, била је Одибертин крвник, њено страшило, 
повод дивљим јаростима, под чијом су жестином оба 
човека повијали леђа као под вијором тропске буре, да 
би после заједно проклињали свога деспота у зеленој 
сукњи, говорећи о њој тајанственим гласом, пуним мржње, 
као ђаци или слуге: „Шта је рекла2.. Колико ти је 
дала“ и извлачећи се из куће споразумно чим она одмакне. 

Одиберта је знала за то, мотрила је на њих, жу- 
рила се нестрпљиво да што пре сврши посла и да се 
врати кући, нарочито данас, пошто је била изишла још 
рано изјутра. Она се заустави за тренутак на степени- 
цама, и не чујући ни добош ни свиралу: 

— Ах, битанга једна !... Опет је у његовој Асури... 

Али чим уђе у предсобље, отац истрча пред њу,и 
заустави експлозију. 4 

— Не вичи!... Дошао је неко да разговара с тобом... 
један господин из министарства 

Господин је очекивао у салону; јер, као што је то 
случај у овим једнообразно сазиданим кућетинама, где 
су сви спратови истоветни, они су имали салон, са ша- 
реним тапетом, жућкасте боје, као каква крофна, салон 
којим се сељанка јако поносила. МИ Межан је са пуно 
сажаљења посматрао провансалски намештај који се губио 
у овој чекаоници зубног лекара, при јакој светлости 
са два прозора без завеса: прибор за боцу и чаше, др- 
вени колут о коме је висила лампа, наћве, корпу за 








НУМА РУМЕСТАН. 899 


хлеб, порабаћене путем и честим сељакањем, који су 
стресали своју сеоску прашину на позлаћене шарене та. 
пете. Горди, класични профил Одибертин испод праз- 
ничне капе, који је такође изгледао залутао на овом 
петом париском спрату, још више појача Межаново 
саучешће према овим Руместановим жртвама; и он им 
поче благо објашњавати зашто је дошао... Министар, 
желећи да Валмажуре сачува од нових невоља, због 
којих се он донекле осећа одговоран, шаље им пет хи- 
љада динара као накнаду за њихове незгоде, и да би 
им олакшао повратак у завичај... Он извуче банкноте из 
свога бележника, и спусти их на наћве од старе ора- 
ховине. 

— Дакле, треба да отпутујемог запита сељанка 
замишљено, не мичући се с места. 

— Г. министар жели да то буде што скорије... Он 
хоће да што пре чује да сте се вратили у свој краји 
да сте срећни као што сте пре били. 

Стари Валмажур се одважи да баци један поглед 
на банкноте: 

— Што се мене тиче, то ми изгледа паметно... Шта 
ти кажеш» 

Она није казивала ништа, очекујући крај, који је 
Межан смишљао окрећући у рукама свој бележник: 

— На ових пет хиљада, додаћемо још пет хиљада, 
да нам вратите... да добијемо... 

Узбуђење му је стезало грло. Свирепу му је дуж: 
ност Розалија била поверила. (О, често се испашта 
кад човек ужива глас одмереног и чврстог човека; од 
њих се изискује више него од осталих. Он заврши 
врло брзо: | 

— ..слику Г-ђице Ле. Кеноа. 

— Најзад!... ту смо... Слику .. Знала сам ја, да богме! 

Она је одсецала сваку реч подскакујући као коза. 

— Дакле ви мислите да смо ми зато довучени са 
другог краја Француске, да нам је зато обећано све, мада 
ми нисмо тражили ништа, да би нас сада избацили на- 


57% 





900 Српски Књижевни Гласник. 





поље, као псе који су свуда направили ђубре... Узмите 
натраг тај новац, господине... Знајте добро, ми се не 
мичемо одавде, можете им рећи, и нећемо вратити слику... 
То је бар црно на бело... Ја је чувам у својој торбици.. 
Увек је носим уза се; и показиваћу је свуда по Паризу, 
са оним што је на њој написано, да свет види како су сви 
ти Руместанови једна лажовска породица... лажовска 
породица... 

Спопадала је бела пена. 

— Г-ђица Ле Кеноа је тешко болесна, рече Межан 
озбиљним гласом. | 

— Гле сад»... 

— Спрема се да напусти Париз, и вероватно неће 
се више вратити... жива. 

Одиберта не одговори ништа; али неми осмех ње- 
них очију, неумитна упорност њенога ниског, класичног 
чела, испод мале шиљасте капице, наговештавали су до- 
вољно чврстину њене одлуке. Онда Межан дође у иску- 
шење да се баци на њу, да јој отргне из појаса цицану 
торбицу, и да побегне с њом. Али он се ипак уздржа, 
покуша још неколико узалудних молби, па онда добаци, 
цептећи и сам од љутине: 

— Кајаћете се ви због тога! — и изиђе, на велику 
жалост старог Валмажура. 

— Размисли добро, кћери, ти ћеш нам навући 
неку беду. 

— Таман!... Ми ћемо њима загорчати дане... Питаћу 
за савет Гијоша. 


(Наставиће се.) 


Алфонс ДОДЕ. 


(Превео с француског МИОДРАГ ИБРОВАЦ.) 





ЛЕГЕНДА О ПЛАВОЈ ДЈЕВИЦИ. 


„И стајала је плава дјевица на угасу дана сама, 
у очи мркле ноћи пред двораном пред сјајном 

И мркла ноћ је падала, а дјевицу је сто гласова звало 
у дворану свјетлу пуну мириса и цвијећа. 

И пошла је дјевица за замамним гласом, и за лицем 
анђеоским пошла је дјевица плава. Похрлило је срце 
чисто за срцем змијским.. 

И стајала је дјевица плава на укопу ноћи са заломље- 
ним цвијетом у рукама, а сунце је падало са тмурнога 
истока кб руковјет златних суза на цвијет и плаву дјевицу 

...На угасу дана тужна дјевица плава у очи мркле 
ноћи тражила је узалуд двораном сјајном анђеоске очи 
и замамни глас... Змијско срце убило је срце и пошло 
у потрагу плавих дјевица самих у пратњи сводиља ноћи... 


На укопу мрака у грануће сунца пловио је мртвим 
морем саломљени цвијет под небом, гдје су се од туге 
гасиле звијезде... 


РикаРД КАТАЛИНИЋ ЈЕРЕТОВ. 





У НЕДРИМА. 


(из „СЕЉАНЧИЦА“) 


Шта ми игра драгор у недрима, 

Да л је кавга међу бреговима > 

Па се роне бреговима стране, 

И ломе се на јелама гране 2 

Ил' с брегова топли ветар нише; 
Или гуја у недрима дише> 


Није кавга међу бреговима, 
Већ се крави кора снеговима, 
И изниче ракита по брегу, 
Да се по њој лептирови легу, 
И голуби топла гнезда граде, 
Па играју голубице младе. 


Милорад М. ПЕТРОВИЋ. 








У СУСРЕТ-КОБИ. 


Тетурајући с напиреном дудом, 

Узалуд китиш косе своје лозом; 

над главом гавран гракнуће ти грозом, 
и заплакаћеш у кикоту лудом. 


Стог проспи чашу црвену, раздроби. 
Разумеј да си неизбежан нишан, 

и гледај, трезвен, спокојан и стишан, 
у црне цеви, у зенице коби. 


К'о мудра врежа кад мразеве чека, 

с руменим смехом пролепшај се, друже, 
и с челом које облаци не руже, 

стој право ко пред олујином смрека. 


И груне л' бубањ, ти песмом захвали, 
Пусти, к'о с прста сокола, с пољупцем, 
нек кликће, кружи над тобом, кад рупцем 
замашеш белим: — „Не бој се, и пази!“ 


Тад кружиће ти и над мртвом главом, 
и јављаће се у словима живи, 

да добре храбри као соко сиви, 

а зле да буди као ћук са стравом. 


Вељко ПЕТРОВИЋ. 





ПУТ. 


Први снег је пао тог јесењег јутра, 
И небо још било пуно бледих звезда, 
Кад смо из свога свијенога гнезда 
Пошли у живот од данас до сутра. 


Сами, у куту тешког, црног влака. 
Мала језа зиме, или страха, мину 

Телима нашим при одласку мрака 
Када хладно сунце са висина сину. 


Ти си оставила своју кућу целу, 
Своје књите, игре и саксије цвећа, 
И девојачку постељу ти белу, 

И успомене свих раних пролећа. 


И наслоњена на туђег човека 

И девојачки сан о своме браку, 
Незнајући да л те добро ил' зло чека, 
У мутан живот пошла си по мраку. 


Ја разумем твоју сузу тога трена. 

К'о и бригу доброг оца што изиђе, 
Као тужне очи верног пса што приђе, 
Као душу туге и јецања њена. 


Сима ПАНДУРОВИЋ. 





МИРАМАР. 


О Мирамаре, к твојим кулам бјелим суморним испод 
кишовитога неба путују летом злокобнијех тица облаци 
мутни. 


О Мирамаре, о твоје стијење сиви са мрке дижућ' 
се пучине таласи бију, шумећи к'о карња печалних душа. 


У сјени облака торњевити, сјетни градови у зал'јев 
гледајући стоје, Муђиа и Пиран, Еђида и Пореч, би- 
сери мора; 


и море гони све ричуће 6'јесе на овај бедем гре 
бења, одакле са два се лица помаљаш на Јадран, хаб- 
збуршки замче; 


и тутњи небо набрезинског уздуж жала богата же- 
љезом, Трст у дну бл јесцима главу окруњену диже међ 
олујама. 


Ох, како све је смјешило се оног априлског јутра 
благог, кад је плави цесар са лијепом излазио женом, 
да плови морем. 


Њему је с лица сијала мужевна моћ краљевања 
мирно, док је око његове госпе модро и поносно лу: 
тало морем. 


Сад збогом, замче за времена среће љубавно гњездо 
залуд савијано! Младенце други на пучине пусте заноси 
вјетар. 


Са надом жарком остављају дворе триумфим живо 
писане и рјечим мудрости, Залуд Данте и Гете цару 
зборе с оквира: 


..1“ 





906 Српски Књижевни Гласник. 


на вале њега лажним привиђењем привлачи сфинга: 
он јој се предаје, и романцера растворену књигу за собом 
пушта. 


Ох, неће њега дочекати пјесма љубави нити вите- 
штва, ни звуци гитаре тамо у Шпанији новој! Каква 
по зраку. 

допире дуга од кобног Салвора тугаљка мукли кроза 


плач валовар Поје л то мртви млетачки ил' старе истар- 
ске вилер | 


„Зло запловио ти на нашем мору, хабзбуршки сине, 
удесном Новаром. Уз тебе мрачна плови Ерина и вјетру 
распиње једро. 


„Погледај сфингу како мјења облик пред тобом 
подло узмичући. То је Ђоване луде лице што се диже 
на твоју љубу. 


„На тебе то се посјечена кези Антоанете глава. Мон- 
тезуме лице је жуто оно што те трулим очима гледа. 


„Међ исполинским шумама агава што благи никад не 
помиче вјетар, у својој стоји пирамиди, модар сипљући 
пламен. 


„кроз тропску таму, бог Хуитзилопотли, на ноздре 
мирис твоје крви срче, погледом морску прониче пучину 
и риче: -— ходи. 


„Од кад те чекам! Свирепост ми бјела обори цар- 
ство и поруши храме: предака жртво, праунуче, ходи, | 
Петога Карла. 


–— РРУЧИ — — — 


„и силној души Гуатимозима, што држи царство под ц 
чадором сунца, на жртву чиста, млада и лијепа прино. 
сим тебе“, 


–— — ~. — — — –— ~ 


ЂОЗУЕ КАРДУЧИ. 


(С талијанског превео Бошко Десница). 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ 
ХРВАТА И СРБА. 


Особито много може и мора радити наука, чији ре 
зултати прелазе у живот и школу, на том да се што 
више постигне јединство Хрвата и Срба. 

Данас нема о том сумње, да треба темеље једин- 
ственога књижевнога језика свуда једнако проучавати, 
те се обазирати на сву прошлост и на све крајеве. За 
истсријски развитак језика особито су важна западна 
наречја, јер су се већ одавна писала, али при том чу: 
вају и данас још свакојаке старине. Сасвим криво би 
било, ако нетко не би данас марио за сјеверозападно 
(кајкавско) нарјечје, изостављено у „Рјечнику Југосла. 
венске Академије“, јер с истим правом могао би други 
граматичар изостављати југоисточно (торлачко). У своје 
доба су филолози сувише догматички овако радили, те 
су и мислили да морају бити тамо и два језика гдје су 
два имена, а то особито и ради тога, што њима лебди- 
јаше пред очима данас остављена теорија о језичном деблу 
(5бапттђашптићеопе), које је морало имати своје гране. 


Ипак и сам Миклошић, који се повео сасвим за 
Вуком, те је упркос Даничићу сматрао кривим израз: 
језик српски али хрватски, није у својој „Мегајетсћепде 
ОтаттанКк“ могао дијелити језика српског и хрватскога, 
Занимиво је данас гледати како се он мучио са дефини- 
цијом ко говори српски и ко хрватски. Ни овдје није 
био самосталан, те је просто преузео, што учи дубро- 





908 _ 


Српски Књижевни ГЛАСНИК 





вачки Србин Будмани у својој „Статтанса деПа поема 
зетђо-стоаја“ већ године 1867. По њему броји дакле у 
српске земље и „Возтеп, ФЧеззеп лаПоПзсће Ветооћпег 
једосћ сћогоатусћ зртесћеп“ („У21. т.“, 1. 331). Али сада 
има опет неприлика са икавцима, те долази до закључка, 
да су били Срби Константина Порфирогенета ијекавци, а 
Хрвати икавци (362). М на то га је навео сам Вук, по 
којем су се једни икавци „одавна посрбили, а други 
доцније“. М тако су по данашњим нашим појмовима о 
језику и дијалектима апсурдне све сличне теорије. Од 
штете није била само „филолошка критика“ лијепе књи- 
жевности, него и још више једнака „филолошка“ гра“ 
матика, етнографија и политика са Вуковим „романтич- 
ким и уско националистичким идејама“. (Јован Скерлић, 
„Српска књижевност у ХУШ веку“, 427). 

Више пажње треба посвећивати питању, како је 
дошло до данашњега јединственога књижевнога језика. 
Чистим народним говором, за који се је могао Вук то- 
лико борити, писало се на западу већ четири стољећа; 
овај рад је он и доста познавао, те без „шокачких“. 
рјечника, које му је Копитар и на пут шиљао, не би 
могао написати свога знаменитога '„Рјечника“ (1818), 
којим је положио први темељ данашњем књижевном је: 
динству. Са друге стране могли су Загребачки Илирци, 
већином кајкавци и чакавци, примити штокавштину и 
јекавштину, не само с обзиром на већи дио народа, који 
су звали у своје „илирско коло“, него још више ради 
тога, што су се угледали сасвим на далматинско-дубро- 
вачку књижевност, у којој се већ много прије свршио 
једнак процес, попуштање чакавштине (в. ниже). И опће 
традиције далматинско-дубровачке никад се не изгубише, 
те дјеловаху већ преко Босне и Славоније и на сјеверо- 
западну Хрватску још у ХУШ стољећу. 

Али лако је данас нама са дескриптивном и исто- 
ријском граматиком /едног књижевног језика и велике 
скупине његових нарјечја. Друго је, чини се, историја 
књижевности, на коју дјеловаше јако политичка, вјерска 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ СРБА И ХРВАТА, 909 





и културна диоба истог народа међу западним и источ: 
ним Римом. По томе може се у истини говорити о срп- 
ској и хрватској књижевности, те настаје питање како 
их ваља обрађивати и приказивати. Најлакше и нај- 
једноставније би било, да дијелимо сву књижевност по 
именима, како је то чинио Ђ. Шурмин у „Повијести 
књижевности хрватске и српске“, године 1898, али је већ 
питање, би ли још и данас једнако радио. У опреци са 
мојим прегледом југословјенских књижевности у „Кшшг 
дег Оесепуал“ (дио 1, књига 9, Гегрдо. Тешђпег) заступа 
исто мнијење и најбољи руски познавалац новије књи- 
жевности јужних Словјена Н. Петровски („Журналљђ ми- 
нистерства народнаго просвђицента“, 1909, ман, 198), који 
мисли, да ваља ове књижевности описати овим редом: 
1) бугарска 2) српска 3) хрватска 4) словенска. Не чини 
му се дапаче згодно ни заједничко разматране српске 
и хрватске књижевности („Даже совмђфстное сербскон И 
хорватскои литературђ не представллетса удобнимљ“). 
Тако суди, сасвим наравски, Рус, који преноси своје пој 
мове о православним Русима и католичким Пољацима на 
Србе и Хрвате, те каже („О сочиненилхђ Петра Гекто- 
ровича“, ТУ); „назнватђ н. пр. Гундулича сербскимљ поз- 
томђ било бн также несправедливо, како признаватђ 
Д. Обрадовича хорватскимђ писателемљ“. 

Међу тим нема ниједног српског историчара књи- 
жевности, који би пристао на онако појимање, а сви се 
свраћају више или мање и на католике писце. У коликој 
мјери то раде, у том до душе нема јединства. За при- 
мјер наводим Јована Грчића, који у својој „Историји 
српске књижевности“ прати књижевни рад по чишавој 
Далмацији, дакле и великог броја чакавских писаца, у 
Босни, кајкавској Хрватској од ХМ ХУШ. вијека и у Сла- 
вонији ХУШ вијека, али „илирски покрет“, те „књижевно- 
сти и Хрвата од илирског покрета“ описује већу „додат- 
цима“, а сасвим испушта глаголску и протестантску књи- 
жевност. Једнако Павле Поповић у свом „Прегледу 
српске књижевности“ не помиње глаголску књижев- 








910 Српски Књижевни Гласник, 


ност, а из „средње“ узима само дубровачку, те се не 
обазире нити на босанске фратре, који пишу ћирилицом,! 
премда говори о фрањевачком књижевном раду у Ду- 
бровнику (стр. 327.) 

Овакав поступак може се спорити с пуним правом, 
јер му забадава тражимо научно оправдање, а гријеши 
највише у томе, што цијепа сасвим својевољно велику ор- 
ганичку целину. Сва далматинско-дубровачка књижевност 
мијењала се до душе од ХУ—ХУШ вијека, али имала. 
је исти извор, а у свако вријеме исте прилике, идеале, 
узоре, поетске облике и језик. Најкомлетентнији судци у 
том су наши старији писци сами, који су нам, особито 
у својим посланицама, оставили много доказа, да су се 
осјећали једним „језиком“, то јест народом. Тако пјева 
Хваранин Луцић („Стари Писци Хрватски“, М1, 261): 

Дубровниче, части нашега језика, 
а Дубровчанин Никола Наљешковић слави Петру Хек- 
торовићу, властелину хварскому (С. П., У, 318, 45—46), 
његове „пјесни“: 

Зашто си ти слава нашега језика 

пи у свем час права и круна и дика. 
Једнако пјева у част Хвара Дубровчанин Мавро Ветра- 
нић (С. П, Ш, 206, 27): 

Кастаља прислатка ер при вас извира 

гди се сладос рајска у пјесни разбира 

Тер гдје се тај чује у Хвару рајска слас, 

велми се радује словињски кошар вас; 

и остале државе нашега језика 

у Хвару све праве да је вриједпост велика. 
У „Вили Словинки“ Задранина Јурја Бараковића (С. П,, 
ХМН, 237) истиче се највише „Словућа и славна Дубров- 
киња вила“, а уз њу се налазе честита Хварка, племенита 
Нинка, гиздава Трогирка, вила Шибенка и Задарка. 

Доста је већ само ових примјера, који доказују, да 
нашим старијим писцима, никако нису сметале малене ди 


' Г, Поповић је оставио да говори о босанској књижевности 
у другој свесци свога „Прегледа“. (в. Предговор „Прегледа“. 








НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ СРБА И ХРВАТА. 911 





јалектичке особине, које би их једине могле растављати. 
То је преостало тек филолозима ХЛХ и ХХ вијека! Гдје 
бисмо могли нешто слична наћи код Њемаца, Францеза 
и Италијана, код којих налазимо у старијој књижевно- 
сти сасвим друкчије језичне разлике 2 Овако забацивање 
чакавских писаца, премда има чакавизама и у самом Ду- 
бровнику, и испуштање старије хрватске књижевности, 
која се од српске дијели једино писмом, може се само 
тумачити жељом малих народа, да буду још мањим, а 
да би тим изишли већим. 

Једино правилно становиште је дакле, да се прама 
језичноме јединсшву, које је у ХТХ вијеку уродпло и јед- 
нам књижевним језиком, научно проучава и учи у шко- 
лама сва књижевносш, која се развијала на земљи“ 
шту данашњега јединсшвеног књижевног језика. Изаби- 
рање појединих периода или писаца не да се никад кон- 
секвентно и праведно провести, те квари праву слику 
духовног развитка на једној и другој страни. Осим тога 
не може се у Аустрији, Хрватској и Босни већ из прак- 
тичких разлога дирати у ову цјелину, јер су веома 
често промијешани ђаци српског и хрватског имена, да 
не говоримо још о муслиманима, од пучке школе до уни- 
верситета. Било би од велике штете по здрави напредак 
ако се не би једнако поступало и у Србији. 

Научни разлози траже даље, да се историја књи- 
жевности обрађује синхронистички, то јест како се раз- 
вијала у исшо вријеме у разним крајевима, које су 
идеје, потребе и форме биле заједничке, а у чем и зашто 
ли се разилазили поједини крајеви. Разумје се, да овака 
модерна историја књижевности не може бити само би- 
блиографска и биографска. Са задаћама исшорије књи· 
жевности особито се не слаже сухо набрајање еванђелија 
и других црквених књига, те њихових рукописа већ у 
старо доба; а још више треба у новијем истицати главне 
књижевнике и боља дјела, зато подавати потпуну слику 
онога времена, о којем се говори, и његовога књижевнога 
развитка. М 


912 Српски Књижевни Гласник. 

Потешкоћа има свака диоба периода и свака син: 
теза богате и разноврсне грађе у ксторији, особито у 
књижевној. Треба дакле оцртати како се приказује ова 
метода у пракси. 

Дјело словјенских апостола Ћирила и Методија дошло 
је одмах к Србима бугарске и византијске државе и ју- 
западних српских државица. При том се не смије забо. 
равити, да је у овим државицама имао превласт западно- 
римски утјецај читава столећа, што је веома важно за 
питање о основама српске народности. Са друге стране 
примили су и Хрвати на јадранској обали од Истре већ 
у вријеме Методијево словјенске црквене књиге, писмо 
и језик. Најновија истраживања (на пример Руса Михај- 
лова, Словенца Нахтигала, Чеха Вајса) хрватских гла- 
голских текстова показују, да су се у оним споменицама 
преводи словенске браће и њихових сарадника каткад 
боље сачували, него ли код православних Словјена. По 
својим темељима је дакле управо најстарија књижев- 
ност Хрвата и Срба заједничка. Кашње се додуше раз- 
вијала самостално, прама захтјевима источне и западне 
цркве, али ни тада нису биле прекинуте све везе. Управо 
у једном глаголском рукопису из године 1468 најприје је 
нашао Јагић компилацију апокрифа бугарскога богумил- 
скога попа Јеремије, а код Хрвата на Кварнеру била је 
преведена тројанска прича, која је допрла к Бугарима 
већ на концу друге половице ХМ стољећа, а преко њих 
и к Русима. Уопће је долазила средовјечна романтичка 
књижевност к јужним Словенима преко Далмације, те 
се такође не може дијелити. (В. моју „Сезстећјее д. аНег 
51451. Глегаштеп“, 181—184) 

Особито је занимљива судбина основа старе сло- 
венске књижевности код Срба и Хрвата. /Глаголицом 
су писали најприје и Срби, јер се управо у Маћедо- 
нији она најдуже сачувала, те је оставила трагова у 
ћирилском писму најстаријих споменика у Србији (на 
пример % за ја), а има још старосрпских рукописа са 
глаголским мјестима и маргиналима (в. сада К. Јиречек, 








НАУКА О ЈЕЗИКУ И књЊИЖжЕВНОСТИ ХРВАТА И СРБА. 918 





„Сезећсћје дег Зегђеп“, 1, 178). Особито се познаје гла- 
голски утјецај на споменицима у Босни и на њезиној 
ћирилици. Код јадранских Хрвата, који нијесу били више 
под византијским утјецајем, остала је глаголица у цркви, 
добила је временом угласти облик („хрватска глаголица“) 
као латинско „готичко“ (до данас „њемачко“) писмо, али 
у животу је такођер уступала мјесто босанској ћирилици 
у Далмацији, у Хрватској и на Кварнеру.' Хрватски и 
словенски протестанти штампали су своје књиге глаго- 
лицом и ћирилицом, а као „писмо словинско“ су сматрали 
једну и другу још службеници римске пропаганде. 


Из свега се види, што зничи по писму дијелити 
старију књижевност. Управо куриозно је, што се је до“ 
годило са старим црквеним језиком. Једнако се је раз- 
вила са главним осебинама српска и хрватска рецензија 
старих рукописа, али у Хрвата се је све више увлачио 
већ у старо. доба народни језик, док нису управо Хр- 
вати већ у ХУП столећу дјеломице русифицирали својих 
књига, дакле за сто година прије него Срби, а потпуно 
у исто вријеме с њима (глаголски мисал године 1741), 
јер је и Далматинац Матија Караман мислио онако 
како у Србији, Константин Философ у првој половини 
"ХМ вијека: да су Ћирил и Методије за језик црквених 
књига изабрали „тљничаишји и краснфишти роуш"квги је- 
знкђ“ (В. Јагић, „Разсуждента старинћ о церковно-слав- 


1 На пример, на Брачу напис око године 1185 и листина го- 
дине 1250 (Шурмин, Хрватски споменици, 1, 3,6), а из каснијих вре- 
мена и разних крајева многе издане и још неиздане листине. Шта- 
тут у Пољицима (под Сплитом) преписа се године 1665 „рвацки“ 
ћирилицом и „летински“. Новије и неочекиване доказе је изнео Иван 
Милчетић (Претходни извјештај о изучавању хрватске глагољске књи- 
жевности „Љетопис југословенске академије“, свеска 23, стр. 184 сл.). 
Особито је занемиво, да је у самој Истри године 1498 писао жакон 
(ђакон) Шимун Гребал већи кодекс глаголицом, а додао године 
пов-ћу ћирилску биљешку (св. 194. У францеском Туру живео је 
у ХТУ—ХУ вијеку каноник беогећиз Фе 5ејахопја Адилпитвв (дакле 
из Истре) дтосез!5, који је познавао ћирилицу и глаголицу (Л. Леже, 
„Зборник у славу В. Јагаћа,“ 113), 


ОЈ 


58 








914 Српски Књижевни Гласник. 
анскомђ азнкђ“, 108). На стару књижевност ослања се 
и рад словенских и хрватских протестаната, који су 
хтјели све јужне Словјене, и Турке до Цариграда, при- 
добити за њемачку реформацију помоћу књига штампа. 
них глаголицом, ћирилицом и латиницом. Ова свеза по- 
казује се већ у вањском облику. Глаголске су књиге још 
сасвим као рукописи, што се тиче угластих слова те 
многих кратица и лигатура, али за ћириловске угледали 
су се наши протестанти већ на лијепо штампане млетачке 
књиге Божидара Вуковића, који је своја слова удесио прама 
округлим латинским (апндапа), те кратице разријешавао. 
Глаголски текстови прештампавали су се просто и ћи- 
рилицом са малим промјенама, језик је у свима мешо- 
вит,! што зависи особито од тога, јесу ли Стјепан Консул 
и Антун Далматин имали пред собом старе црквене тек- 
стове, или већ на народном језику латиницом штампани 
лекцијонар, или сасвим на ново преводили. У великој 
свађи међу Приможем Трубаром и Стј. Консулом водио 
је Словенца Трубара добар инстинкт, кад се није поузда- 
вао у истарског Хрвата Консула („15 Кет Кгођаћ“) те је 
све тражио као сарадника „еп гесћђеп ВозшаКкеп ипа 
Озкокеп, дЧег гесћЕ сгођанзећ спинзећ гедеп ипа зећгтеђеп 
кћап“ („Рлтиз Ттиђегз Впеје“, уоп От. Тћ. Ејге, 107—108). 
Већ ове примедбе показују, да је занимива проте- 
станска књижевност са језичне и литерарно-историјске 
стране још премало проучена, а сасвим је криво ако 
Срби за њу не маре, премда је штампана ћирилицом, и 
дава прилику да и Срби познају о једном великом кул- 
турном покрету на западу, који је ипак и к њима до- 
пирао (као на сјеверу к Мало-Русима и Бијело-Русима) 
у најнесрећнијим данима ХУМ! стољећа. Ћирилске књиге, 
које се шиљаху у Крањску, Хрватску, Босну, југоисточну 
Угарску, Ердељ, Молдавију и Влашку до Цариграда, до- 


1 Како је још мало обрађено ово питање, показује ова рече- 
ница у реферату о Бучаровој „Повијести хрватске протестантске 
књижевности“ у „Српском Књижевном Гласнику“ (1911, 16 априла, 
стр. 641): „Језик ове књижевности био је чист чакавски дијалекат“ 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ И ХРВАТА СрБа. 915 





душе се нису много тражиле, али из Далмације више 
него глаголске (Бучар, „Повијест хрватске протестант- 
ске књижевности“, 168, 178, 171), а што се тиче турске 
царевине треба знати, да је увоз књига био строго за- 
брањен, а народ, сасвим запуштен. У опће је кратки рад 
југословјанских протестаната поучан с обзиром на упо- 
рабу писма. Почело се за Хрвате и Србе штампати књиге 
глаголицом и ћирилицом, али већ године 1563 савјето- 
вало се Унгнаду из Беча и Вараждина (Бучар, ђ. 163, 
169, 174), да издају хрватске књиге и лапшиницом, 
а штампањем оваких књига свршили су Далматин и 
Консул свој рад године 1564 и 1568. Не смије се забо- 
равити, да је реформација покренула и кајкавску књи- 
жевност у Хрватској. 

Утјецај реформације на културни живот Хрвата и 
Срба не чини се велик, али у истини дјеловаше веома 
на словенски југ отпором католичке цркве, тако званом 
протиреформацијом. Рим сам је провађао веома усрдно 
закључке Тридентског Сабора, да сачува и придобије 
јужнословенске земље; створио је особите колегије за 
њихову духовну младеж у Лорету, Риму и Болоњи, те 
по примјеру протестаната штампао од године 1582 раз- 
личите вјерскопоучне и литургијске књиге латиницом, 
ћирилицом и глаголицом. Овако је настала и читава ка- 
толичка књижевност на народном језику, а по духу са- 
свим једнака за Истру, југозападну Хрватску, сву Дал- 
мацију, Босну, Славонију и остале турске земље. Исте 
„илирске“ или „словинске књиге као у Далмацији и Босни 
рабиле су се и у Бугарској, која је дала српско-хрвгтској 
књижевности и своје писце (П. Бакшић, Пејкић, Ф. 
Станиславов). Постојало је дакле (барем за католике) 
књижевно јединство, каково су имали на уму загребачки 
Илирци, али га нису постигли. 

За нас је особито важан рад за једџинсшво књи: 


10 особитој босанској књижевности не може бити за овај 
период ријечи. 


58“ 





916 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





жевног језика. Далмација је имала велики број ваљаних 
пјесника и других писаца у чисто чакавском говору, који 
се додуше мало разликује од најближих штокавских. 
Године 1553 пише Млечанин Ђустиниани још о Сплиту, да 
његов [чакавски] језик вриједи код далматинских Словјена 
толико колико тоскански у Италији, али већ године 1636 
приповиједа Пажанин Бартуо Кашић у уводу „Римскога 
ритуала“ (Рим, 1640) како је дошао до тога, да пише 
„босански“: много је размишљао и с другима разгова- 
рао, којим би се начином могло најбоље и најугодније 
писати и говорити „бесидења Словинска“, да би се уго- 
дило „не само свима Русагом, Пачек ни једному са- 
мому Граду, јере сваки чловик свога града говори и 
бесидење хвали, Херваш, Далмашин, Бошњак, Дубров- 
чанин, Сербљин.“ (М. Шрепел, „Латински извор и оцјена Ка- 
шићеве граматике“, „Рад југославенске академије“, књига 
СП, 4). Ради тога чини му се „разборито и разложито“ 
„да онај Писалац, који хоће, штогод уписати нашки, 
има настојати, колико најбоље може оним говором упи- 
сати, кога он вишш у многих позна, да је најопшћениј, 
ш када може свак лашње разумиши, и с корисшју 
прочшиши; нека, како годиве мнозима угоди“. Овако 
је истумачио онај ритуал „нашки, бивши ја говорио и 
одћио с људми од разлицих Русага словинских, ходећи 
по; свшту: и јасам њих овака говорења разумио, и 
они су моја: (Крсшјани, Рашшани, Сербљи Полувирци 
и Турци)“. Као што први граматичар, говори већи 
други лексикограф српско-хрватског језика, исусовац 
Јакоб Микаља, родом из Италије, у „Благу језика сло- 
винскога“ (Лорето, 1649), да је по мнијењу сваког „!;а 
ипдиа Возпехе !а рш беЏа“ као у Италији ја Ипоца 
Тозсапа о Котапа, ради чега би морао сваки илирски 
писац писати босанским говором, као што је он то на- 
стојао у свом рјечнику. Ове теорије налазимо и код 
других лексикографа (ПеПађеЏа) и писаца (у Дубров- 
нику Ђ Палмотић, у ХУШ стољећу у Славонији Е. Павић 
и Катанчић), а у живот увађаху их више или мање сви. 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА и СрБА. 917 








Дубровчани додуше не уступише сасвим; сам Б. Кашић 
је морао издати! „Пистуле истомачене из мисала новога 
римскога у језик Дубровачки за града и даржаве ду- 
бровачке“ (Рим, 1641), а његов цензор пише у њој: „ехеа! 
надце 1п Нпез огђа5 (еггае зопц5 еуапоенсае |иђае Баги- 
52018 Уосфиз едииз, ш! фу150 даиодаттодо Гтрепо осегдеп- 
гет тотапа итоша, отетет. тадизта ретситта. И Арреп- 
аи1 још комбинира # розпезе-тагизто (Монте 15[01100- 
ст сће, 1, 215). 

Зашто мишљаху граматичари, лексикографи и писци, 
да се у Босни говори најљепши језик > „Језична љепота“ 
је сасвим индивидуално чувство, што каже већ и Б. 
Кашић, Јекавштина за моје ухо није љепша од икав- 
штине, а прама музичној теорији њемачких романти- 
чара морао би.нам „аЧа5 Неђисће“ и бити милији, а многи 
писци, којима је тешко разликовати је и шје волили би 
га из практичких разлога као источни е. Осим тога има 
икавштина лијепу писану и усмену књижевност. Чакав- 
ски наглас је старији (често управо правословјенски); 
веома згодан за јамбичан ритам, за мушке асонанције и 
срокове, има дакле предности, које у најновије вријеме 
завиђају већ и неки хрватски писци словенском (и ру- 
ском!) језику. Велики граматичар Ј. Добровски није волио 
у српском језику ао-ио мјесто ол, ил, којих „Далмати- 
нима“ није бранио ни Б. Кашић. 


И тако не би било приговорима конца, ако би се гле: 
дало на „љепоту језика“. Како је познато ни Вук Ка- 
раджић није ради љепоте изабрао херцеговачког нарјечја, 
него каже јасно и отворено у предговору к „Ријечнику“ 
године 1818 („Граматички и полемички списи“, П, 22): 
· „Мени се ни једно ово нарјечије [ерцеговачко, ресавско, 
сремачкој не чини љепше ни милије од другога, него су 
ми сва три једнака; а ову сам књигу зато писао Ерце- 
говачким: а) шшо се шако говори онје ђе сам се ја 
родио, пи шако сам најприје од мајке п од оца научио 


1 В. Јагић, „Историл славаскон филолиг1и“, 136, 








~ 


918 Српски Књижевни Гласник. 








говорити; 6) да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани, 
како њиова браћа и по оним земљама говоре“. Не ваља 
по томе ни мнијење ЈБ. Стојановића („Глас српске краљев- 
ске академије“ ГМ, 34) „што је то у истини био најчи- 
стији народни говор, који је он до тад у Српству чуо 
и познао“. 

Морамо дакле потражити друге узроке похвалама 
босанскога говора. Ученим људима могло се додуше 
више свиђати нарјечје без силе талијанских туђинака, ра- 
ширених по далматинским градовима, али познато је, да 
је романски утјецај прелазио и блиске турске границе. 
Ја се на примјер нисам могао доста начудити, да је у 
Лици све пуно талијанских ријечи на пољу материјалне 
културе, којој није бранио ни сам Велебит пријелаза, а 
за то ванредно мало њемачких, премда је Војничка Гра- 
ница имала дуго времена њемачку управу и школу. Осим 
тога Далматинци нису могли имати одмах оне радости 
са многим турским ријечима као још данас Славонци, 
кад говоре „цифрасто“, те многи српски и хрватски 
писци. Услијед турске невоље исељиваху се додуше ча- 
кавци, а у њихове постојбине долажаху штокавци, али 
ни то не би могло, особито овако брзо, уздрмати књи- 
жевним традицијама далматинских градова и острва. 
Осим тога је данас већ доста познато, да досељеници 
нису онако мијењали нарјечја старосједилаца како се је 
прије мислило. У самој Босни живе још данас у истом 
мјесту католички и муслимански икавци уз православне 
јекавце, (слушао сам како се разговарају икавски бегови 
и јекавски кметови међу собом), што сасвим одговара 
модерним лингвистичним појмовима („Мегкећтзосепоззеп- 
зсћаНеп“), да људи чувају језик своје средине. 

Особито је важно за нас, да је први писац, који 
је створио теорију о предности босанскога говора, премда 
сам набрата све главније писце далматинско -дуброваачке,' 
био родом са кварнерских отока (с Пага), дакле са 


1 М. Шрепел, „Кад“, књ. СП. 5. 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ СРБА И ХРВАТА. 919 





скрајних северозападних предјела чакавштине. На сву 
срећу нам је и сам Бартуо Кашић протумачио овај ван- 
редно чудноват појав већ у својој граматици, првој је- 
зика српско-хрватскога, изданој у Риму године 1604. У 
предговору својих „из опез Ипопае ЈПупсае“: прича 
овај исусовац, да су такође људи његова реда учили 
ради невоље турских „Илира“ њихов језик: Оџаге за- 
ретшег езЕ а лозтае Зостегатиг Модегатотвбиз сопг шит, 
пе ешз папоту пприа тегпасша, диае арпад ршттоз ро- 
ршоз !апхате ратећ, ада сагиг аб 5, ди: аа еоз еги- 
феепаоз гдотег сепхеаттиг“. Исусовачка организација је 
имала дакле већ своје готово правило, да треба упо- 
знаши онај народни језик, којим већина пука говори. 
А како говори велика већина „словински“, „илирски“, 
каткад и „хрватски“, било је добро познато у Италији 
одгојеним исусовцима, фрањевцима и другим редовни- 
цима, који путоваху као мисионари, визитатори и ле- 
гати све турске земље од Скадра до Темишвара, од 
Јадранскога мора до Црнога. Не смије се заборавити 
ни околност, да су Далмација, Босна и Славонија кроз 
турско господство и даље остале једном редовничком 
провинцијом (Возпае Агсеппае) популарнога фрањевач- 
ког реда (Далмација одцијепљена је 1735, Славонија 1797), 
што је имало за књижеван језик исту важност, као на 
другом мјесту државна заједница. И наш Б. Кашић имао 
је доста прилике, да је разумио'и да су њега разумили 
„Крстјани, Рашиани, Сербљи Полувирци и Турци“. У 
опће је био Кашић човјек руске пропаганде, као што су 
били Комуловић, Главинић, Мрнавић, Леваковић и Кри- 
жанић, који је хотио исте идеје проводити на још већем 
попришту, у Русији. А сада морамо помислити, да се у 
њиховом духу одгајала не само сва духовна младеж, 
него и свјетска, и да су били ђаци оваквих исусоваца 
и Гундулић и Палмотић. 


Сличан појав имамо код Нијемаца, Ни код њих ни. 


Тр. 6; 








„ 





920 Српски Књижевни Гласник. 





јесу исусовци у своје јужно-њемачке школе уводили ва- 
рошко-аустријског или швапског нарјечја, него књижевни 
језик, који је Лутер створио својом протестанском би- 
блијом на темељу саксонског нарјечја. Чудновато је, да 
јужноњемачке исусовачке школе нису рабиле првих гра- 
матика, које су изашле у Штрасбургу (1574) и у Аугс- 
бургу (1573), него граматику, коју написа Јоћаппез СТа- 
ји5 (Бердо, 1578) „Тој; 1гез аизоезргосћепеп Ргоје- 
зјапш иш5“ (Н. Раш, Ошпала5 д. дешксћеп РПоооле, 
Т. 23). Као што њемачким исусовцима није сметао Лу- 
таров језик, вољели су и наши нарјечје, које већином 
говоре православни и муслимани. Универзалности като- 
личке цркве и особито смотреном раду исусовачкога реда 
треба приписивати, да се уводила систематски у запад- 
ним крајевима у књижевност штокавштина, већином ије- 
кавштина.! Овакав темељ књижевном јединству Хрвата 
и Срба неће се може бити многим свиђати, али ниједан 
паметан Нијемац се још није ради тога љутио на ису- 


совце, што су радили за књижевно јединство свега ње- · 


мачког народа. Дапаче од људи, који су овако живјели 
и радили за идеје, можемо се навијеке учити. 

Из свега се види, што значи протиреформацијски 
покрет на словјенском југу и за Србе. Без њега не може 
се правилно разумијевати ни вишка дубровачке књижев- 
ности, ни остале далматинске, ни босанске, ни историј- 
ског развитка књижевнога јединства Хрвата и Срба. По- 
знато је, како је и Вук Караџић хвалио језик у књигама 
босанског фрањевца Матије Дивковића. Осим тога је 
сасвим криво, ако се мисли, да је побожна и вјерскопо- 
учна књижевност босанских фрањеваца остала непозната 
православнима ради њезина садржаја. Православни поп 


' Ове сам мисли изрекао већ у „Оезгеггеје зеће Кипазећап“ 


1906, 15 дес. 243 (Нгуан 1 5. Озлек, 1907. зег. 19), у „безећ. а. ајЕ. 
8145). 1,8 9, али чини се без особитог успјеха (ср. ва примјер |. 
Ртосћазка, Паз Кгоаћ. Бетђ. Зећмћ. 1 Возпеп ипа дег Негсесо- 
ута). По схватању неких научењака томе сам крив и ја сам, што 
овакој истини нисам написао дебеле књиге. 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА И СРБА. – 991 





и калуђер разговарао је фратром као и данас, те је могао 
читати његове књиге, особито кад није имао својих, а 
фратар није опћио само са муслиманским великашима, 
него и са православним народом. Најјаснији доказ, да 
вјера у том обзире није сметала, имамо у том, да се из 
италијанског извора преведени Цвијеш о крипости Павла 
Посиловића, налази и код Срба, Румуна и Руса („Цвфти 
даровани:ш“, в. М. Сперански: „Переводнне сборники из- 
речени“, Чтена, 1905, књ. 2, 527 сл.). Познато је и то, 
да су православни попови долазили у Рим, да уче у ње- 
говим школама, те послије повратка остављати католи- 
цизам, како су то радили и Руси у пољским школама, 
или ступали у службу римске пропаганде. (Д. Проха- 
ска, „Паз Кгоа!.-зетђ. сећи. тп Возшеп и. дег Неггео,“, 
16—77). Осим тога су већ доказали научењаци (Маретић, 
Павле Поповић и други), да су Маријине и друге ле- 
генде из католичких рукописа и књига прешле међу 
православни пук. 

Признати треба, да је особито тешко одредити право 
мјесто реформацији и протиреформацији у књижевности 
Хрвата и Срба. Хуманизам и његове кћерке, талијанска 
ренесанса и њемачка реформација, преплићу се већ у 
својој домовини, а још више у другим земљама. Мојему 
прегледу јужнословенских књижевности у „Кшшг дег 
Сбесетуат“ ([ дио књига 9) приговарало се с пуним пра. 
вом, да протиреформација долази тек послије дубровачко- 
далматинске књижевности, на који је у ХУП вијеку у ве- 
ликој мјери дјеловала. Управо обратно ради А. Вгискпег 
у својој „Оезстћсћје дег ропизсћеп Глегашг (и у пољском 
издању : „Рлеје | Пегашгу ројз Кеј“), где је ставио рефор- 
мацију пред хуманизам. Код нас особито нерадо дирамо 
у органичку цјелину далматинско-дубровачке књижев: 
ности, премда је јасно, да обухвата све европске књи- 
жевне периоде од средовјечног трубадурства до фран- 
цеског лажикласицизма. Ипак се већ и сада дијели ХМ! 
вијек јасно од ХУП. Најбоље је по томе, да се и овлје 
строго држимо хронолошког реда. Послије ХУ и ХУГвијека 











922 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 








у далматинско-дубровачкој књижевности ваља дакле опи- 
сати рад славенско-хрватских реформатора за Хрвате и 
Србе, који преставља само епизоду у нашој књижевно- 
сти, а на то одмах проти њему покренуту протирефор- 
мацију, која сачињава важан дио наше културне еволу- 
ције, те веже органички ХМ и ХУП вијек у свим земљама, 
гдје је тада било књижевности на народном језику. 


Надам се, да сам у кратким цртама доста псказао, 
како има много заједничкога књижевност Хрвата и Срба 
већ у старијим временима, кад су били сасвим подије- 
љени по идејама источне и западне културе, и како је 
корисно и управо потребно познавати сву. Да то још 
више ваља за доба, одкад се једни и други развијају 
сасвим под утјецајем западноевропске културе, треба 
само споменути. 

Већ у другој половини ХУШ вијека, у просветну добу, 
владају исте идејс и потребе код Хрвата и Срба, што 
је већ и ради тога наравски, јер их је просвјетни 
аплозутизам Марије Терезије и Јосипа П свима једнако 
натурао, много више у њихову корист, него што се обично 
мисли. Често се преводе или обрађују исте књиге за 
пук, да се он дигне душевно и материјално. Једнако се 
ради при увађањању драматике код Срба и хрватских 
кајкаваца. А главно, како занимиво и корисно је испоре- 
ђивање главних представника ХУШ вијека, Доситија Обра- 
довића и Матије Рељковића. Био би управо гријех, кад 
и Хрвати и Срби неби познавали обојице. 

За ХЛХ вијек не смије бити Хрвата, који не би добро 
познавао рад Вука Караџића и његових сљедбеника. 
Са друге стране илиризам је тако важан и одличан појав 
не само у нашој, него у опћесловенској историји књи- 
жевности, да мора једнако занимати и Србе. Успоредно 
радило се на обим странама за једнаким циљем, који је 
био постигнут бечким прогласом (године 1850) о једин- 
ству књижевнога језика. 

Књижевност, на жалост, тим још није постала за. 
једничка и сасвим једнака. Као у другим стварима по- 





НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА и СРБА. 99283 


казало се и овдје, да су наши романтичари прецјењи- 
вали језик, а премало пазили на друге појаве и разне 
потребе народа, којим језик живи. Наступила је и кобна 
реакција против лијепих и здравих идеја илиризма и ју- 
гословенства, али не за увијек, јер што је природа 
спојила осим језика и другим везама, не може се ра- 
стављати, док буде разума у свијету. Тисућегодишња 
хисторија се не да додуше избрисати, али као модерни 
људи нећемо сувише гледати у прошлост, него радити 
за срећнију будућност. У том обзиру морају вршити 
своју дужност особито наука, књижевност и умјетност. 

Моја доказивања воде наравно к закључку: једном 
језику одговара, све више и више, и једна књижевност! 
Модерна просвјета може ублажити и изједначити много 
опрека. Особито разлика писма не смије Хрватима и 
Србима сметати више него Нијемцима упораба латин- 
скога и „њемачкога“. Биће срећа за писце, ако ће бити 
више утакмице међу њима, неовисне критике и — веће 
публике. Благо и књижевности, кад ће имати писаца, 
који ће радити за више циљеве, а не само на том, да 
угоде образованима круговима, а може бити и само 
свјетини једнога имена. Срби и Хрвати, који броје около 
девет милијуна, могу постати највећа културна скупина 
на словјенском југу, а што то значи, није потреба рас- 
прављати. 


М. МУРКО. 








СРПСКО-БРЕТОНСКО ПРЕДАЊЕ. 


Етнологија никад не води рачуна шта појединац 
ради и како мисли, него се у испитивању увек обраћа 
маси: шта она, као социјални чинилац, чини и у што 
верује. За то се за овакве студије узима цео народ, или 
бар већи део његов, али и ту само оно што је ону 
простоти својој стварао, дакле, док је био у повоју раз- 
вића. Да се прозре социјална психа није довољно позна- 
вати само свој народ, него треба проматрати сличне по- 
јаве и код туђих сродних и несродних народа, и тек 
онда ће се моћи поставити закон опште народне психо- 
логије. Дакле, овде се по читав народ узима као једна 
колективна целина како стоји према истој целини дру- 
гог народа. Поређивајући овим начином, долази се често 
до невероватне сличности, па чак и истоветности, из- 
међу два народа, који ни у ком случају нису ово могли 
примити један од другога. Најчешће је да се ипак у 
нечем опажа разлика, која долгзи од локалности где се 
то десило, после због друкчијег историјског развоја, гео- 
графског положаја и много других утицаја, које ми сад 
нисмо кадри ни да уочимо, јер им се траг одавно пот- 
пуно утро. Доста је што је језгра сачувана, као произ- 
вод исте природе људске, а варијације треба подврћи 
критичкој анализи, па колико се успе. 

Ко је путовао у мају кроз Косово Поље, особито 
ако је ударио обичним путем из Глободерице у Приш- 
тину и Грачаницу, он се морао дивити необичном црве- 
нилу, на све стране докле око допире, гледајући стасити 





Српско-БРЕТОНСКО ПРЕЛаАЊЕ. 925 


процветали божур, у науци познату ређу врсту Раеопша 
Чесота Апдегз. Најгушће је црвенило око Ветерника, да 
издалека изгледа као да је на том целом простору ра• 
застрт крвав ћилим. ИМ заиста, тамошњи српски народ 
и верује да је овај дивљи божур постао и никнуо из 
крви српских изгинулих јунака на Видовдан 1389 године. 
На тим местима, где је био највећи окршај, ту се и нај- 
гушће расплодио и најкрупнији је цвет истерао. 

Фанатичним Турцима било је врло зазорно чак и 
страшно гледати, кад долазе на поклоњење у Муратово 
Тулбе, што особито по Газиместану морају да газе, 
како и они веле, по „крви ђаурској“. Њима је увек 
чудно било што да из неверничке крви није никла боца 
или коров него такво цвеће ретке, готово ненадмашне 
лепоте. За то се пре тридесет година решише да га бар 
на Газиместану искорене, па наредише раји да га копа, 
што и би, али божур се само привремено прореди, и 
поново се осу онако исто јасно црвенило по Косову као 
што је и пре било... 

Има још ствари, које распаљују машту Косоваца 
и сећање на изгинуле хероје. По Косову се, готово 
свуд, особито око села Сушице, налазе у земљи много- 
бројне окамењене шкољке, у науци назване конгерије. 
У плићам местима и у обалама Лаба и Ситнице оне се 
често јављају у такој гомили, да су се од притиска 
збиле и здрузгале да заиста изгледају као људске рас- 
паднуте кости у каквом великом гробу, где су сто- 
тине и стотине лешева један преко другог набацали, па 
онда, пошто су се распали да су расгурени. Ове жућка- 
сто беле шкољке народ за то и држи да су косши из- 
гинулих косовских јунака. Међутим по целом Косову 
уз ове шкољке налази се у земљи много и правих људ- 
ских костура посебно закопаних, и по напуштеним гроб- 
љима, на којима никад нису ни били подизани стални 


споменици. 
Трећи повод за учвршћивање народног веровања 
о конкретности првог и другог случаја долазе и ови 











926 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, 


примери. На Ветернику, између Грачанице и Приштине, 
у жутој глини и песку налазе се многобројне грудве 
кварцитног шљунка. Пошто су ови шљунци редовно 
бели и обично велики као песница лако се нађу по два 
камена, који кад се метну један на други изгледају као 
мали хлепчићи, по чему народ збиља и држи да су то 
окамењени хлебови косовских јунака.! На истим местима 
уз то бело заобљено камење, налазе се већи и мањи ка- 
мени одломци свакојаког облика, који су црвени као 
устајало месо, а по тој спољној особини народ и држи 
да то није просто камење него да је окамењено месо, 
које је јела српска војска. 

Све су ове ствари изложене у Етнографском Му- 
зеју: и божур и шкољке, шљунци и црвено камење, 


Дакле, ми имамо на Косову трагове негдашњих 
„правих људи“: божур је постао из њине крви, шкољке 
су им кости; па је ту и црвено камење као окамењено 
месо за храну, а бели шљунци су окамењени хлебови. 


Ова слика народног предања врло је пластична, 
јер се ретко стекну толики удружени примери да једну 
исту претпоставку потврђују: земљиште, флора, фауна 
и историјски догађај. О страшној погибији мађарској на 
Косову наш народ сад ништа не зна да прича, јер је 
наша трагедија много живља и величанственија, ма да 
је старија од мађарске. Гуслар и ако пева о Сибињанин- 
Јанку не мисли да је Хуњади био Мађар. 

Сад ћемо да проговоримо мало о једном предању, 
врло сличном нашем, које се налази код једног од нас 
удаљеног, а по језику исто тако далеког народа. 


Бретонци су у старо време били чисти Келти, па и 
код њих има једно предање необично налик на наше. 
Тако Бретонци држе да је дрвена дешелина никла из 


1 Г. Ј. Цвијић је описао геолошку подлогу Косова у „Основи 
за географију и геологију Македоније и Старе Србије“, итоу Ш 
књ. на стр. 1128 о конгеријама, а на стр.1129 о шљунку, - 





СРПСКО-БРЕТОНСКО ПРЕДАЊЕ. 997 





погинулих бретонских јунака. Велика је штета, што 
писац овога предања не наводи: да ли је бретонско 
предање о постанку црвене детелине везано и за неко 
одређено место као наш божур за Косово, или сеу 
опште верује да је црвена детелина постала из крви 
бретонских јунака. Ето ова иста врста божура расте и 
у Србији, на пример на истоку од Зајечара до Алек- 
синца, и о њему ипак нема никаквог сличног предања. 
Овде ћемо узгред да дотакнемо и тај случај што је 
Ирцима, као јаком келтском огранку, тропери лист исте 
детелине народна ознака, зато се овом детелином ките 
у славу свог заштитника, светог Патрика. А о нашем 
божуру у опште додаћу и то, да се у народним песмама 
помиње како су се јунаци њиме китили, а после тога 
народ га и сад употребљава за неке своје лекове. 

Критичном анализом може се једно да утврди, и 
то: да ова детелина расте по равницама и висоравнима, 
где су збиља у Старом и Средњем Веку и вођени велики 
ратови, јер су се борци морали на домак тући хладним 
оружјем. Даље је интересно и то, што ова врста нашег 
божура не расте по Бретањи, али се може згодно дете- 
лином за то да замени, јер и она је друштвена биљка 
као и божур, в расте струк до струка да се црвенило, 
из далека гледано, слива уједно у широком простору и 
даје илузију локве крви. 

Велики и тешки бојеви увек су, што је природно, 
узбуђивали народну фантазију, и утисци се нису веко- 
вима заборављали, него су се причали и песмом с ко- 
лена на колено преносили. Дабогме, да се свет у ки- 
ћењу догађаја пребацивао, доцније много шта додавао 
и изопачавао истину, а негде је, али само делимично, са 
свим заобилазио, као у српско-бретонској традицији, али 
је и она ипак тако разумљива и тако је јасан њен по: 
станак, да не само што ремети историјски догађај него 


1 Коћ!, „Ме УбКкег Епгораз“, 5. 292. 








928 Српски Књижевни Гласник. 


=== и 





га још ванредно улепшава, дајући му усменим предањем 
особине дражи и богат материјал, како за песнике и 
приповедаче тако и за сликаре и друге уметнике. Одмах 
можемо овде с највећом сигурношћу да потврдимо чи: 
њеницу: да ово српско предање није пренето у Бретању 
нити бретонско у Србију, него да су се оба самосшално 
развијала на истој локалности стицајем свих потребних 
фактора, који су се догађајима здружили у једну не- 
раздвојну целину народног веровања. Дакле овде је пот- 
пуно јасно да су ова предања долигенешична, то јест 
да су самостално постала на оба терена, и да не би било 
никакво чудо да се за слична предања још на више 
места дозна. 

Непомична материјална природа, као што су стене, 
биљке и животиње много су приступачније и простије 
за схватање народне душе него појаве небесних тела са 
својим констелацијама, отуда прве врсте редовно допу- 
штају рационалистичко тумачење локалних појава. За то 
је биљно, животињско и минерално царство и послужило 
као најстарије митолошко благо и послужило је, по свом 
лако објашњивом склопу, свима примитивним народима 
да на сродан начин тумаче слична предања, мите и 
басне. Карактеристичне комбинације овде су незнатно 
узнемирене фантатичним бајкама, јер почивају на сазнању 
реалних утисака из непосредне природе. Овде се објек- 
тивни елементи једна другим само придружују. Сем тога, 
што је предање везано код Бретонаца за другу биљку 
извесно је да су и други споредни мотиви код њих друк- 
чији, што све скупа иде у прилог тврђењу да су ова 
предања самосталан производ истих прилика и осталих 
стицаја, и да је замишљање о каквом било путовању 
предања од једна народа другом сасвим апсурдно. У оба 
примера маса црвена цвећа изазвала је исти утистак, а 
тиме су се придружиле и друге сличне околности за 
онакав закључак, како смо навели. Због ситних одсту- 
пања српско предање збиља изгледа према бретонском 





Српско·-БРЕТОНСКО ПРЕДАЊЕ. 929 





као проста варијанта, или као што би Вук Караџић рекао: 
то исто, мало друкчије. 





Да завршимо. Има примера да се чак и у старом 
веку доводила крв у везу с биљкама. Тако су стари Је- 
лини веровали да је из капље Прометејеве крви никла 
биљка Мандрагора. 
Народна душа је свуд слична! р: 


Сима ТРОЈАНОВИЋ. 





СИТНИ ПРИЛОЗИ. 


„ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА“ У НЕМАЧКОЈ 
КЊИЖЕВНОСТИ. 


Наша народна песма „Женидба Максима Црноје- 
вића“ послужила је као драмско градиво не само нашем 
песнику Лази Костићу но и немачком писцу Артуру 
Фитгеру. 

1903 написао је исти писац драму „Кћи Светога 
Марка“ („Зап Магсоз Тостет“), која се на немачкој по- 
зорници, нарочито у Прагу, играла све до 1906. Прва 
три чина израђена су по нашој народној песми, остала 
два по немачкој легенди о „Бедном Хајнриху“ (Пег агте 
Нешипсћ). (Вид. Тагде!: „ЕКогзсћипсеп 2шт пештеп Гнега- 
штоезсћсћје“, Вапа ХХХ: „Зап Магсоз Тосћеег — Макзт 
Стетпојеућб — Пег агпе Нешпсћ). 


Први чин дешава се у Цариграду, на царском двору 
византијском. Царица-мати Ирена проси за свога сина 
Максима кћер млетачког дужда. Патријарх Порфирије 
иде у Млетке и гамо срећно сврши веридбу. Он је том 
приликом нарочито хвалио ретку лепоту Максимову. — 
У другом чину, Порфирије се вратио у Цариград и нашао 
Максима нагрђена богињама. Да се брак не би кварио, 
место Максима иде на венчање његов млађи брат. Да 
превара изгледа моралнија, Максим се, по материном 
пристанку, одрече и круне и невесте. — Трећи чин. Сва 
тови су дошли из Млетака са дуждевом ћерком Лави- 
нијом, „ћерком Светога Марка“. Када је Максим угледа 





_ Ситни Прилози. пум Оо 931 


плане љубав у њему, заборави шта је брату обећао, и 
још пред њоме изјави јој своје осећање. Браћа се за- 
ваде, и Лавинија има да се реши коме ће се приволети. 

У томе се немачки писац више-мање држао српске 
народне песме; од краја трећега чина држи се немачке 
легенде о „бедном Хајнриху“. На крају трећег чина 
Лавинија се одлучује за богињавога Максима. Када је 
чула да крв невине девице може да излечи богиње, 
одлучи се да се жртвује за Максима. Он чује за то, 
њена љубав и пожртвовање потресу га, и одбија њену 
жртву. У петом чину, изгубивши здравље, престо и драгу, 
он умире. 

Фитгерова драма је декоративна и сјајна, компози- 
ција вешта, и писац је успео да створи нешто средње из- 
међу наше епско-наивне народне песме и сентименталне 


немачке легенде. 
Душан БУДИМИРОВИЋ. 


„ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА“ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 


Као роз!-5стршт уз прилог Г. Будимировића могу 
ићи ово неколико података о тој народној песми у нашој 
уметничкој књижевности. 

Први је на њу обратио пажњу Константин Нико- 
лајевић, један од првих Срба који су се школовали у 
Француској, онај за кога је кнез Милош говорио да „зна 
за десеторицу других“. Николајевић је у београдској 
„Подунавци“ за 1845 (стр. 127—128) дао свој пре- 
вод: „Францеска од Римини“, „епизода из Дантове под- 
земности, песма У“. Уз превод те славне поетске епи- 
зоде о Паолу и Франчески, која је толике песнике 
надахнула, Константин Николајевић додаје: 

„Ова епизода Дантове Подземности наличи млого 
на женидбу нашег Максима Црнојевића. Гуидо од По- 
ленте, Господар од Равено и Червије обвеже се, по 
приповедању Бокачија, дати своју кћер за Ланчиота, 


најстаријег сина његовог непријатеља, Господара од Ри- 
59+ 





ПН > 1 ___|| 


932 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





мини. Ланчиото, који је био нагрдно ружан и у лицуи 
у стасу, предвиди да ће морати бити одбачен од Го- 
споине, ако јој се сам лично представи. Ничим мање 
он закључи узети је за жену лукавством, и пошље као 
свога представника његовог млађег брата Паола, најлеп- 
шег и најсавршенијег човека у целој Италији. Францеска 
дочека Паола, воображавајући да у њему гледа свог бу- 
дућег супруга. Ово мечтаније буде почетак њене страсти. 
Кад је доцније у једном од њени састанака са својим 
девером била, затече и разјарени Ланчиото, и обоје 
убије“. 

Сличност мотива између талијанске легенде о Паолу 
и Франчески, које је Данте обесмртио у једном од нај- 
лепших места у својој „Божанственој Комедији“, и наше 
народне песме очевидна је, и заслужује да буде из близа 
испитина. 

Да ли је ова белешка у „Подунавци“, скренула 
пажњу Јована Ст. Поповића на ту народну песмуг Он 
је у то доба на том листу радио, и четрдесетих година он 
је, са Атанасијем Николићем, драматизовао наше народне 
песме. Забележено је да се у посмртним хартијама њего- 
вим налази нацрт („Рјап тапизгспр!“, како се вели у 
„Поменику“ М. Б. Милићевића, стр. 567) „мелодраме у 
3 дјествија“, које се зове „Максим Црнојевић“. 

Лаза Костић би, према томе, био други српски 
песник који је драматизовао народну песму о женидби 
Максима Црнојевића. Његова трагедија, започета 1861, 
написана већ 1863, изишла је у Новом Саду 1866. За 
Лазом Костићем пошао је Александар М. Вукомановић, и 
1871 изишло је у Београду његово „жалосно позорије 
у ТУ дела“, које је он „по народној песми написао“. 

Романтична народна песма „Женидба Максима Цр- 
нојевића“ тако је дала драмско градиво четворици писаца, 
од којих је један и Немац, Артур Фитгер. 

Ји 





КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 


Др. Ник. ВЕЛИМИРОВИЋ: Религија Његошева. Сту- 
дија. Београд, 1911. 


Још док је ова студија излазила у Делу, привлачила 
је пажњу на себе. Писана књижевно, са полетом и речи- 
тошћу, она је у толико више зачуђавала што је писац, 
непознат човек, излазио из редова наших теолога, који 
сем Светолика Ранковића, нису ништа друго давали до 
тешке преводе из руске догматике и омилитике. Да је 
Религију Жегошеву писао когод од световњака можда 
неби толико било примећена, и нико се неби нашао да 
каже онакву неодмереност да Религија Његошева стоји 
изнад Горског Вијенца. Неодмерени у грдњи, ми смо не- 
неодмерени и у похвали, и такве речи треба одбити на нашу 
познату склоност за претеривања у сваком правцу. Али 
књига Г. Велимировића је ипак једна врло занимљива 
књига, не само као студија једног младог теолога но и 
као књижевни посао у опште. 


О Његошу се код нас до сада много писало, можда 
више но и о једном писцу нашем, тако да о њему по: 
стоји цела литература. Али велики песник Горског Ви: 
јенца није био проучаван као религиозни филозоф, и са 
те нове тачке узео је да га испитује Г. Велимировић. Ње- 
гош њему изгледа као „религиозна личност првога реда“, 
какве нема у нас. „Ко по својој природи није религи: 
озан а желео би сазнати шта то значи бити религиозан, 
тај ће најбоље учинити, да се постара те да проучи и 





934 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





преживи, у колико му је то највише могуће, душевну 
драму једног великог религиозног човека“. 

Његошев случај није обичан и лак. Његова рели: 
гиозност је особите врсте, и његова скроз хетеродоксна 
религија тако мало личи на обичну и званичну религију. 
Његош је црквени човек на свој начин. Он се није за- 
калуђерио зато што је осећао позив, зато што га је Црква 
к себи вукла, но из чисто политичких разлога, да као 
владика постане владар Црне Горе. И без икаквих бого- 
словских студија, без симпатија за свој свештени позив, он 
се закалуђерио. Али то је било ради форме, само као једна 
политичка нужност. Тај чудни владика и не носи црквено 
одело, служи у цркви само с мене на уштап, што му се у би- 
готној Русији никад није праштало. Он воли лов, забаве; он 
у животу има „неколико женских симпатија“, како у бла- 
гој перифрази каже Г. Велимировић. Свим својим животом 
Његош чини згодан прелаз од теократије владике Петра! 
ка световној влади Кнеза Данила. Када 1834 проглашује 
Петра 1 за свеца, то је чисто политички маневар, да би 
имао чиме укроћавати завађена и непокорна црногорска 
племена. Он преводи Волтера, за њега је „вјера — свијета 
неслога“, и пише ову реченицу, тако у духу ХУШ века: 
„лактом вјере глупост чојка мјери“. (У исто време, — из 
којих побуда 2 — 1837 осуђује Кнеза Милоша што је допу- 
стио прештампавање дела Доситеја Обрадовића, „чојека 
који је био некому подло оружје подсмјејанија над благо- 
честијем“ ). Овај служитељ олтара, првосвештеник вере чији 
је основ безгранично праштање и љубав према свима љу. 
дима, као према грешним синовима једног милостивог Оца, 
певао је: „Олтар прави на камен крвави“, и у једном писму 
из 1838 писао да му је турска крв милија жртва него „уље 
из кандила и измирна и кадила“. Све то зна и Г. Велими- 
ровић, и вели: „Ставите владику његошког у коју хоћете 
велику хришћанску државу, у Француску, у Русију или Ита- 
лију, и преставите себи тада пренераженост пастве и бес 
главне црквене управе, када би биле публиковане његове 
мисли, посвећене Сими Милутиновићу, или мисли исказане 





Књиажевнви ПРЕГЛЕД. 985 





кроз уста владике Данила, игумана Стевана и Теодосија, 
мисли мало чувене из уста једног владике од када вла- 
дике постоје“ (168). „Да је живео под Инокентијем Ш 
био би спаљен“ (186). 

Како о том црквеном кнезу и оригиналном хришћа- 
низу суди један ганашњи српски православни теолог7 
Вешто и несмотрено, у исти мах. Г. Велимировић је, пре 
свега, речи религија дао широк појам, онакав појам какав 
му је требао. „Његош је религиозан, јер је својим умом и 
срцем религиран с Богом. Религиозносш је далеко шири 
појам од побожносши, као што је религија шири појам 
од вере“ (стр. Хр. Вера је овде схваћена тако широко 
као код Калвина, који ју је називао „визија ствари које се 
не виде“. Г. Велимировић има целу једну главу са значајним 
насловом: „Вера и вере“, и он томе даје још шири смисао, 
но што је Макс Милер чинио, који је све религије сводио 
на еволуцију једне исте идеје, идеје бескрајнога. То је 
она стара и стална злоупотреба речи, којој је дао пример 
Спенсер, и коју је код нас вршио Божидар Кнежевић: 
звати религијом не Цркву и њено догматично учење но 
метафизику у опшше, док је религија, како Шопенхауер 
тачно каже, „метафизика народа“, метафизика простога 
света и свештеника. МИ како наш писац широко схвата 
религију, наслов књиге требао би да гласи ЉЊегошова 
религиозносш, или још тачније: религиозна размишљања 
на тему о Његошу... Г. Велимировић није „сацердоталист“, 
и обреде и церемоније сматра као ствари спореднога зна- 
чаја. „Култ је молитва Богу; култ, коме одсуствује разум 
и срце молећих се, хладна је молитва, а хладну молитву 
наш пламени песник није могао љубити“. (185). 

Због таквих идеја књига Г. Николе Велимировића 
има још један особит интерес. Она је врло субјективна, 
и добра примена импресионизма на теологију. Његош 
му је био више једна тема за развијање, а мање пред- 
мет за испитивање. Он нас није увео у сложени духовни 
духовни механизам песника, али нам је дао лепу поетску 





936 Српски Књижевни Гласник. 





слику „горостасног владике, бледог и замишљеног ви- 
теза...“ Као што импресионистички књижевни критичар 
поводом појединих књижевних дела пише о себи, тако 
је и Г. Велимировић пишући о Његошу као религиозном 
човеку писао о себи и о својим религиозним схватањима. 
„Мени није било до критике Његошеве мисли, но само 
до проналаска, дохватања, систематске конструкције и 
слике његове мисли. Није ми било до насилног катего- 
рисања и квалификовања његових осећаја, но пре свега 
до сопственог преживљења тих осећаја“ (У). 

Изјава је искрена и јасна, и ми одиста у овој књизи 
не видимо толико Његоша колико Г. Велимировића. И 
са гледишта религиозне филозофије, или гледишта рели- 
гиозне критике, млади београдски професор богословије 
није мање интересантан од цетињског владике. 

Овде-онде има код њега традиционалне теологије 
и идеја и израза црквених часописа (једна научна хипо:· 
теза која је „више научничка но научна“; „мрак агно-· 
стицизма“; „људска несолидна мишљења“). Г. Велимиро- 
вић је слободан верник, модернист, и на њему се виде 
јасни трагови либералне протестантске теологије. Ње- 
гово схватање религије је тако опште и широко, тако 
недогматично и либерално, да је ближе критицизму но 
ортодоксији, и са њиме се пре могу сложити они који 
не верују, но они који доследно и потпуно верују. Г. 
Велимировић припада оним религиозним филозофима 
на Западу који „верују да верују“. Он не тражи веру 
у Цркви но у природи. Његов пантеизам је узнеми- 
равајући: „Теологија значи говор о Богу. Теологија је 
отуда или све или ништа. Цела природи или надпри- 
рода и подприрода —- све је то теологија; цео човек 
и сваки део на њему јесте теологија; цела ливада и 
сваки цвет у њој јесте теологија; Сириус и Млечни 
Пут, небуле и метеори — теологија; Дунав и Копао- 
ник, море и поларна светлост — теологија; историја 
планета и историја људи, историја радиоларија и исто- 





Књижевни ПРЕГЛЕД. 937 





рија сваког лептира, и сваког зрна песка, и сваке капи 
воде, и сваког зрака светлости — теологија. Ако цела 
природа није теологија, онда теологија није ништа или 
природа није ништа“. (110). „Теологија природна са- 
стављена је из ствари, теологија људска из речи... При- 
рода чини исту теологију свима људима и на језику 
свима појмљивом, док су људске теологије непојмљиве 
за све“ (116). Он и у алгебри и логаритамским таблицама 
види Бога; „тако је садашња хемија убедљива теологија, 
и тако суперпорна свештеним теологијама фараонског 
доба“ (а доцнијим 2). За њега је теолог Лавоазје, па и 
заклети антихришћанин Волтер! Са друге стране, он на- 
води „библијску Дричу“, наводи мање Свете Оце а више 
модерне духове, као Густава Ле Бона и Метерленка, два 
човека који су сасвим ван религије, као и ватреног и бор- 
беног пантеиста Ђордана Бруна, кога је Црква послала на 
ломачу, спалила му тело да би му спасла душу. 

Са верске тачке гледишта, Г. Велимировић је на 
клизавом путу. Он опасност види: „пантеизам може да 
буде и атеизам“ (137), „деизам је полуатеизам“, „инди- 
видивуалност вере може да послужи и као најпоузда- 
_нији пут ка најбољем Хришћанству, али као најпоузда- 
_нији пут ка потпуном отуђењу од сваког Хришћан- 
ства“. Он наводи Његоша, чије идеје дели, и признаје 
да он није „дресиран по ватиканском типику“, (као ни 
по византијском, требало би додати). У протестантској 
школи Г. Велимировић се научио једној ствари : тумачити 
веру не по њеним освештаним догмама и угврђеним ка- 
нонима, но по својој глави. Тај протестантски мента- 
литет, као и модернистичка тенденција у сувременом като- 
лицизму, врло су занимљиви појави и доказ како се мисао 
људска отима из мрака, али са гледишта Цркве као уста. 
нове имају право папе и синоди који не дају да се од. 
ступа од догматизма и ритуализма. Са црквеног гледишта, 
руски Свети Синод има потпуно право када Толстоја 
искључује из Цркве. Вера то је Црква са свима ње- 
ним учењима и установама, са библијском космогони- 





935 Српски Књижевни Гласник. 





јом, са својим антропоцентризмом и антропоморфизмом, 
са идејом о првородном греху, са противречностима из- 
међу Старог и Новог Завета, са неслагањима код четири 
еванђелиста, или код самог једног еванђелиста; са Откро- 
вењем, чудима, контроверзама секта или вероисповести, 
са свом својом организацијом, традицијама, канонима, 
установима. Црквени људи имају права : вера је један гра- 
нитан блок, тврда, недељива и непробојна целина, апсо- 
лутна и непомична божанска установа, њу треба или веро- 
вати или не веровати, примати или одбацивати у целини. 
Ту средине нема: или-или, сем ако се неће да буде као онај 
језуитски проповедник који је рекао: „Ви не знате како 
је задовољство убеђивати друге у оно у шта човек сам 
не верује“. 

Што се тиче места о самом Његошу, Г. Велимиро- 
вићу могле би се учинити извесне примедбе. Он је пре 
свега према Његошу мислиоцу понашао се одвећ еклек- 
тичарски и импресионистички: тражио, налазио и нагла- 
шавао оно што му је било потребно; сувише га посма- 
трао са свога гледишта, стављао сувише себе у њега. То 
може да буде врло занимљиво, али то није врло критично. 
Код Његоша је унутрашњи живот био врло богат и раз- 
ностран, и као код свију самоука, који су учили све код 
свију, код њега има свега и свачега, без много реда и 
једнообразности. У филозофском погледу, код њега има и 
скептицизма, и песимизма, и агностицизма, и деизма, и 
теизма — али Г. Велимировић се нарочито зауставио на 
теизму, као на последњој речи Његошеве филозофије. То 
му је изгледало погодније, али Џџосле теистичке филозо- 
фије у Лучи Микрокозма, коју он сматра за „централно 
мисаоно дело Његошево“, до кога је био „духовни бес- 
кућник“, има код Његоша и познијих скептичких и деи- 
стичких мисли у Горском Вијенцу, који је књига његове 
пуне зрелости, главно и дефинитивно дело његово. 

Затим, пре но што се врши приказ или критика 
Његошевих идеја, треба савршити један претходан по: 
сао, прост и прозаичан, али неопходно потребан: ваљало 








Књижевни ПРЕГЛЕД. 939 
би критички испитати сам текст, одредити чега има по- 
зајмљеног, чега има подражаваног. Пре но што се пише 
о једном писцу какав је он, треба пре свега видети шта је 
у њему туђе, а шта његово, и према томе само његовом од- 
ређивати његову духовну и душевну особеност. Познато 
је већ да код Његоша има већих трагова читања из Дер- 
жевина и Ламартина. Ваљало би исто тако тачно одредити 
у колико је Милтонов Изгубљени Рај послужио за углед 
Лучи Микрокозма, Г. Велимировић је у главном писао о 
религији Његошевој према том делу, за које још није 
није дефинитивно расправљено колико има туђег, а то 
се тако не ради. (Узгред буди речено, он Лучу Микро- 
козма не наводи према оригиналном издању, и отуда из- 
весна одступања од Његошева текста). 


Религија Ђегошева је једна лепо написана књига. 
У њој има широке и топле речитости, врло хармоничне 
и течне, али која више подсећа на предикаоницу но на 
катедру или трибину. Г. Велимировић има књижевног 
образовања, и он то хотимично показује. Његова укра- 
шена, цвећем посута речитост подсећа на предике је- 
зуита ХУП века, који су први на црквену проповедницу 
донели реторску орнаментику и световне ефекте. Речитост 
Г. Велимировића не даје осећај мрачног и тужног хри- 
шћанског аскетизма, бледог и мршавог Христа који се 
крвави на крсту, првих верника у хаљинама од суре 
кострети, чије лице је од постова постало жуто као восак, 
и који шибају до крви своје испосничке скелете; његова 
сјајна и китњаста речитост подсећа на раскошни като- 
лички олтар у месецу мају, сав окићен цвећем, под моћним 
брујањем оргуља, и у блеску злата и рујне светлости. 
Његова таласава, музикална, заводљива фраза мање 
утиче на дух а више на душу, она кроз уво улази у 
човека, и зато Г. Велимировић као црквени беседник 
мора да има успеха, нарочито код жена. 

Г. Велимировић је рођен ретор, и он мало злоупо- 
требљује те своје способности. Мма код њега сувише 





940 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 





књижевних флоскула и беседничких фигура, нечега што 
одвећ подсећа на „свету речитост“ из периода рококо, 
толико да се ми најзад зажелимо хришћанске простоте 
и скрушености, истинског верника који је писао Имиша- 
цију Исуса Хрисша. Сам тон је стално подигнут, и сва 
та речитост је стално напета и трајна, у високој ноти иде 
кроз целу књигу, и човек ком се допадају првих два. 
десет страна, зажели да се нота спусти, да стил буде про- 
стији и природнији. Има и мало више учености но ште 
би требало, и на српском језику могло би се казати 
друкчије, а не „имакулата љубазница“, „хармонија ди- 
вина“, „орфејско - дионисијевски транс“, „адмирација“, 
„о !“, поја ђепе, десперирати, обруталити. Али са свим 


тим оградама, то је једна литерарна књига, која за јед-_ 


ног писца значи више но добар почетак. 

Иначе, књига Г. Велимировића има један субјекти“ 
ван значај. Не може се рећи да је после ње питање о 
Његошевој религији решено: тек после критике текста 
и дубљег проучавања еволуције Његошевих идеја то ће 
се моћи учинити. Г. Велимировић је Његоша узео као 
огледало у коме се сам, нешто кокетно, огледао, и ње» 
гова књига је занимљива импресионистичка студија пи- 
сана више поводом Његоша но о самом Његошу. И 
када је у њој било писано о Његошу то је било више 
реторски и књижевно дескритивно, као Данегирикос и 
е!годтит старих, нарочито онакав какав се радо писао у 
реторском ХУП веку. 

О Његошу још има да се дискутује, али је извесно 
да је његов последњи коментатор човек од занимљиве 
интелигенције и лепих књижевних способности. Поводом 
ове књиге може се са сигурношћу рећи: да српска 
црква до сада није имала литерарнијег писца, и неорто- 
докснијег теолога. Ако је Г. Велимировићу стало до 
црквене кариере, нека не чита Ренана... 


Ј. СКЕРЛИЋ. 





ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 


КОНЦЕРТ, КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА, ОД ХЕРМАНА БАРА. — 
ГОСТОВАЊЕ Госпође и Господина СИЛВЕНА. 


По средствима за ефекат, има четири врсте комике: 
комика карактера, комика ситуација, комика речи, и ко- 
мика гестова; и, наравно, има комике — што је најчешћи 
случај — где су ефекти изазвани заједничким средствима 
двеју и више основних врста комике. Комични ефекти Кон: 
церша, у главном, јесу комични ефекти комике ситуација 
и речи; више речи него ситуација. Зашто се ми смејемо 
у комаду Хермана Бара, у колико се тај мали смех може 
назвати смехомр Да ли зато што је Густав Хајнк, главни 
извор смеха у Концершу, смешан као карактер, или је 
таква његова жена Марија, или Др. Франц Јура и ње- 
гова жена Делфина» Или се смејемо зато што су зајед- 
ничке сатуације тих личности, по својим контрастима, 
такве да изазивају осећање смеха Због првог разлога 
сигурно не. Као карактери, те су личности, у погледу 
комике, апсолутно равнодушне. Други је разлог нешто 
мало важнији. Многе ситуације изазивају смех, имају 
„комичне снаге“. Али, те ситуације нису комичне стога 
су карактери, који их стварају, комични, што је најчешћи 
„случај у комедијама. Те ситуације комичне су због речи 
које их условљавају. Ту је комика ситуација због ко- 
мике речи. Цела комика ове комедије базира се, раз- 
вија, контрастира и поентира помоћу речи и духовитих 
фраза убачених у погодан час, и на време. 





942 Српски Књижевни ГлаАСНИК. 





Густав Хајнк, чувени виртуоз на клавиру, „слаб је 
према женама“, како би рекли Немци, и све његове уче- 
нице, мале загрејане „лудице“, луде су за њим. Довољно 
је да им он каже: „Ви сте необично створење!“, па да 
оне добију љубавну вртоглавицу, меланхоличне очи, по- 
глед управљен небу, и руке спремне за загрљај. Дода 
ли он само још ове четири речи: „Гете и Госпођа Штајн,“ 
руке се склапају око врата, и усне се нађу с уснама. 
Тако ради и тако успева Густав Хајнк. Тако је он радио 
са Госпођама и Госпођицама : Евом Герндл, Кларом Фло- 
дерер, Селмом Мајер, мис Гардном, и тако даље. Тако 
је, у овом случају, урадио и с Делфином, женом Др. 
Франца Јуре: „Ви сте...“, „Гете...“, и пар се нашао на њего- 
вом лепоме добру, на месту свих његових авантура, да про- 
ужива у тим речима... Густав Хајнк има жену. Та жена 
зове се Марија. Делфина има мужа. Тај муж се зове Др. 
Франц Јура. Та чудна жена и тај чудни муж, чији су 
бракови доведени у смешан положај, једним телеграмом 
љубоморне Еве Грендл, нашли су се и, у једној конвер- 
зацији у роду Бернара Шоа, разговарају о свом „слу- 
чају“, и хоће да га реше. Како На који начинр Речи, 
просте речи довеле су ову комедију до овога заплета. 
Речи су заплеле, нека речи и расплету! И комедија има 
своју истину, комичну истину, истину комике — и она 
има свој извор у карактеру, срцу или наравима. Али, 
овде није тај случај. Овде је реч истина комике: про- 
ста реч, реч-појам, реч-знак, и она реч која извире у 
грлу. Шта кошта, дакле, Марију и Др. Франца Јуру да 
се „договоре“, Марију која воли свог мужа и Јуру који 
воли своју жену» Ништа. Они имају просто да кажу 
то и то, и да, без бола, тако и ураде: несвесно, ауто: 
матски, по закону речи, као марионете код Лемерсјеа 
де Невиља по повлачењу врпце... А шта су они казали2 
"Казали су да они, сад, као љубавни пар, оду на то исто 
добро, и продуже конверзацију. Због речи, сад је оваква 
ситуација: под једним кровом два љубавна пара: Марија 
и Др. Франц Јура, Делфина и Густав Хајнк; Марија која 





д Позоришни ПРЕГЛЕД. 943 


не воли Франца, Франц који не воли Марију, Делфина 
која не воли Густава, Густав који не воли Делфину; Ма- 
рија која воли свог мужа Густава, Густав који воли своју 
жену Марију, Делфина која воли свог мужа Франца, 
Франц који воли своју жену Делфину. Овде, дакле, у 
ствари има три ситуације: прва, друга, и трећа. Прва: 
материјална, онаква каква је; друга: стварна, каква је 
"психолошки; трећа: каква треба, према другој, да буде. 
Да би комедија била решена логички, то јест у знаку 
треће ситуације, треба прећи преко првих двеју. Треба, 
дакле, да би се решио задатак, да отпочне конверзација. 
Живо и доста духовито, она почиње и, у средини тре- 
ћега чина, прва ситуација је решена у смислу друге: 
Марија не воли Франца, Франц не воли Марију, Делфина 
не воли Густава, Густав не воли Делфину. Дакле, трећа 
и завршна ситуација: Марија и Густав, Делфина и Франц. 
Завеса, наравно, пада; ма да, наравно, ни пре првог чина 
није требала да се дигне. 


За последње две године, преко наше сцене, прешло 
је са својим трупама неколико париских глумица и глу- 
маца другога реда: Бланша Тутен, Мадлена Доле, Рене 
Парни, Сузана Депре, Лиње-Пое, и други и друге. По- 
следње гостовање је гостовање трупе Госпође и Госпо- 
дина Силвена. На нашој сцени, та трупа је приказала ове 
комаде: Чика Лебонара од Жана Екара, Гренгоара од 
Теодора де Банвиља, Електру од Софокла, и Апостола 
од Пол Хиацента-Лоазона. 

Посматрана као трупа, и као целина, трупа Г. Сил- 
вена, према ранијим, даје заокругљенији и бољи утисак. 
Јер, сви њени чланови, по својим глумачким квалите. 
тима, један другоме су до ушију, уједначени, у једној ли- 
нији, и ако нису сви једне школе, једнаке дикције и јед- 
ног основног схватања глуме. У главном, осећа се да су 
сви везани једном заједничком везом, и да могу зајед- 
нички да раде какав лакши глумачки посао. На свима 
њима осећа се јака професорска рука Г. Силвена; и, 





944 Српски Књижевни Гласник, 





што је сасвим природно, и над њима. Госпођа Силвен, 
и он, извијају се доста високо над трупом, и с тога ћемо 
говорити само о њима. 

Каваљерски је говорити прво о Госпођи Силвен; али, 
како смо се на овоме месту навикли да увек, прво, говоримо 
о бољем, то ћемо прво говорити о Господину Силвену. 

Господин Силвен је професор на париском Кон- 
зерваторијуму, и то је оно што се највише осећа у ње- 
говом приказу. Господин Силвен је професор глумачке 
вешшине. Од безброј много лица које један глумац има 
на своме лицу, Г. Силвен је, овога пута, приказао че- 
тири своја лица: Лебонарово лице у Чика Лебонару, 
Луја ХГ у Гренгоару, старатељово у Блекшри, сенатора 
Бодоена у Апостолу. На свима тим лицима, као што сам 
казао, јасно се осећа професор. Кад има да прикаже, у 
Чика Лебонару, очинску љубав према кћери, или да обе- 
лежи свој однос према својој жени, хладан и туђ, или 
према сину који му је жена донела из везе с неким гро- 
фом, или према доктору Андреу кога би хтео својој 
кћери за мужа, или према маркизу кога би његова жена 
хтела кћери за мужа; или кад у томе истоме комаду има, 
да прикаже добричину у сценама нежности, бриге, гнева, 
очајања, веселости, сумње; или кад, у Гренгоару, прика- 
зујући Луја Х!, има да обележи све врсте односа према 
Николини, Гренгоару, Оливјеу, у сценама љутње, претва- 
рања, господства и лукавства; или кад, у Блекшри, има да 
стилизује своју епизодну улогу у само два-три односа; или 
кад, најзад, у Абосшолу, поводом једног „породичног 
случаја“, треба да прикаже апостола морала у свима могу- 
ћим односима према сину, жени, политичким друговима, 
банкарима, у сценама борбе очинске љубави и политич- 
ких убеђења, у сценама гнева, очајања, сумње, и тако 
даље; — у свима тим разним улогама, тежим и лакшим, 
простијим и сложенијим, Г. Силвен је увек био Госпо- 
дин Силвен, професор на Конзерваториуму. Он је, узмимо _ 
само један случај, чика Лебонара, „мученика своје до- 
броте“, као добричину, спровео кроз све ситуације про- 








Позоришни ПРЕГЛЕД. 945 


сто до врха прстзју“. Чика Лебонар је добричина и кад 
говори, и кад иде, и кад седне, и кад пребаци ногу 
преко ноге (и како пребаци), и кад прекрсти руке, и 
кад извади сат из џепа, и кад гледа у сат, и кад брише 
лулу, и кад трља руке, и кад гледа, најзад, и кад ћути. 
Идући даље и тражећи нијансе, — он и њих налази. 
Узмимо само један однос из те комедије; однос према 
сину и кћери; према сину који му је жена донела „у 
греху“, и који то не зна (а и жена мисли да Лебонар 
то не зна), и према кћери из свог брака. Г. Силвен тај 
однос бележи са пуно нианса. У сценама очинска неж- 
ности; он је, добричина као што је, нежан према обома; 
али, док се, према кћери, види и осећа искрена нежност 
и топлота, према сину се види тешка и намештена неж 
ност која се изражава само спољним знацима. То се на- 
рочито лепо види у сцени кад их обојс загрли и по- 
љуби. Загрливши их рукама, и прислонивши им образе 
на своје, Г. Силвен је имао два образа, и два ока, и две 
врсте тепања: за сина и кђер, за туђег сина и своју 
кћер: за туђег сина гест на лицу и дискретно намештену 
нежност, и такво исто тепање, и такав исти поглед, за 
кћер прави израз блаженства, нежности, и срећан очин- 
ски поглед. Али, — ја сам све то само видео, а нисам 
осетио. Г. Силвен је професор. Г. Силвен зна да глуми. 
Г. Силвенова је глума „озго“, а не, као права глума, 
глума „оздо“: теоријска и књишка, а не дракшична и 
из живота. Кад диже руку, Г. Силвен диже руку; кад 
му, у узбуђењу, дрхте прсти, он чини да му прсти дрхте; 
кад, у гневу, подигне руку изнад главе, и рашири прсте, 
и исколачи очи, и крикне, он то изводи онако како зна 
да треба да изводи, како је учио, и како је друге учио. 
Г. Силвен је професор. Ја сам га видео; али, осетио га 
нисам. 


Госпођа Силвен је нешто друго. Она је нешто са- 
свим неодређено. Она није професор. Али, није ни она 
нешто замашније, ни дубље. Да је професор, ми бисмо 

60 





946 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. 


је гледали и видели, и то не би било неинтересантно. 
Овако, нисмо ни „завибрирали“, гледајући је како своју 
хладну личност спроводи као госпођа Лебонар, и Електра 
и Клотилда у Апосшолу ни заинтересовали се, нити много 
размишљали о њој. За Електру, она нема снаге, ни убе- 
ђења; за госпођу Лебонар, да обележи своје држање и 
схватање, није имала много воље; као Клотилда, била 
је најбоља, јер је имала да игра улогу једне обичније 
жене чија осећања су колико-толико и њена осећања. 
Као Електра, она се бацила на две-три јаче сцене и, 
својом фигуром, и јаким и хладним својим очима, и 
тешко покретним лицем, дала две-три скулишорски и 
ставом јаче сцене; остале је сцене спровела хладно, раз- 
нодушно, без воље. Нарочито, хладно и без воље. Не- 
колико пута, она је заборављала своје личности на начин 
који није допуштен. Као Електра, где је било врло тешко 
спровести један, рекао бих, симболистички покрет, и 
мистичан глас, и такав исти израз и дикцију, — као 
Електра, у три четвртине улоге, била је сасвим сама са 
собом, остављајући Електру толико у позаднину да се 
није могла никако ни да види. Клотилда јој је једино 
била у тону. Госпођа Силвен је ту имала да моделира 
једну улогу за коју је било материјала у њеној лично- 
сти. Ни ту њено моделирање улоге није била са дета. 
љима и нијансама; али, у главним потезима и у основ- 
номе схватању, било је убеђења, и познавања улоге, и, 
каткада, снаге и јачине; у сцени, на пример, кад саоп- 
штава Бодуену однос његовога сина према једној пари- 
ској глумици. Једном речи, у свима сценама где је тре- 
бало приказати свирепија и суровија осећања, Госпођа 
Силвен је нашла тон и, у главним цртама, с успехом мо- 
делирала улоге. 


БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ. 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


Концерт МЕШОВИТОГ ХОРА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГА САВЕ У 
Народном ПОозоРИШТУ. —- УМЕТНОСТ У НАШИМ СРЕДЊИМ 
ШКОЛАМА. 


Хор ученика Богословије Св. Саве није непознат 
нашој публици. Он је већ од пре три-четири године сте- 
као пуно симпатија и признања и нема сумње: то је нај- 
бољи — нарочито мушки — хор наше средње школске 
омладине. 

Последњи концерт његов, који је био у Народном 
Позоришту '28 новембра ове године, потврдио је само 
основаност признања и симпатија. Јер је био карактери- 
стичан и за певаче и за њиховог уметничког вођу Г. Јо- 
вана Зорко. Нарочито оним видним истицањем нових 
намера и нових идеала својих. Он није више само хор 
наше духовничке младежи, не и група певача која има 
да негује само црквену музику. Његови интереси су по- 
стали шири, као што и треба да буде код будућих про- 
светитеља, ја бих рекао музичко-литерарнији; осим тога 
изгледа ми да се истиче и неки специалан: задатак који 
хоће, помоћу својих певача, да изведе њихов диригент. 
А то је: једна врста пропаганде за савремену и то све- 
товну музику нашу. Г. Ректор Веселиновић је својим 
пристанком на то показао да има шири поглед и пуно 
лепих назора о правилности културнога развоја својих 
питомаца, и то му служи на част. 


' Световне композиције које су биле на програму 
60% 








948 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 





јасно говоре о томе. М то не театрална „Славија“ од Ј. 
Маринковића него „Поречко моме“ од П. К. Божинског. 
Ова силна песма за мушки хор није јуче написана. Има 
већ неколико година како је компонована и до сада се 
ниједно певачко друштво није усудило да је узме у 
програм, јер има готово несавладљивих тешкоћа. И не 
припада велико признање мушкоме хору наших бого- 
слова само зато што је у највише случајева готово пот- 
пуно успео да одговори огромним захтевима компози- 
тора, него још више: што је први запевао ову дубоку 
песму, пуну стила и специфично националне наше умет- 
ничке снаге. Она је дело наших дана, до сада нечувено, 
она је представник нове музичке културе у нас, и њу су 
тако одушљено прихватили у Богословији. Тиме је тај 
вредни хор показао да хоће да помогне нашој компо- 
зиторској омладини у припремању земљишта за Онога 
који тек има да дође, али који ће, када дође, својом сна- 
гом, попут Грига, Сметане, Сибелиуса, Бородина или 
Римског-Корсакова, да изједначи српску музичку кул“ 
туру са европском. 

Од црквених композиција мешовити хор је певао 
Тропар Св. Сави од Ст. Мокрањца и „Тебе одћицагоса“ 
од истога композитора (Г. Мокрањац је сам дириговао 
ову пијесу), једно просто, али у својој простоти велико 
„Достонно“ од Ребиксва и више ефектан него духовит 
и складно израђен Концерт од Лирина „Услиши го- 
споди“. Мушки хор је заиста сјајно извео Смоленскога 
„Осана“. 

Што ми се те вечери у музичко-техничком погледу 
највише допало, то је она простота и неизвештаченост 
у певању. Све је било природно; и местимичне неси- 
гурности се за то нису истицале, јер није пре њих било 
рафинерија и губљења у ситне и детаљне прецизности. 
Нигде није било динамичких ефеката ради динамичких 
ефеката, него су они увек били у служби композицији 
и доприносили добром и логичном утиску. Тиме је ин- 





УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 949 





терпретација добила озбиљност која приличи интелиген- 
тним уметницима и добрим певачима. 

Мушки хор је јачи од мешовитога. Зато што је 
зрелији. Деца, мали сопрани и алтови, види се да још уче 
и још незнају све из области основних појмова музике, и 
нису још доста солфеђирала. Али морам констатовати да 
оно лепо фалзетирање у „Достоино“ и добро држање у 
„Тебе одђкилцагол“ показују да су та деца већ добила 
добру основу и да ће од њих постати окретни певачи. 

Има два разлога која доприносе успешном раду овога 
хора. Први је: добар наставник и диригент — Г. Зорко 
је ове вечери показао све своје лепе способности у оба 
правца. Други је: што је настава певања у Богословији 
обавезан предмет. Ко зна са каквим се све тешкоћама 
боре наставници вештина у нашим средњим школама да 
бар приближно одговоре захтевима чак и овога штурог 
и безначајног програма који је прописан за наставу веш- 
тина у средњим школама, тај тек може да осети како 
је плодно земљиште за рад Богословија Св Саве. И 
вредни наставник те школе Г. Јован Зорко ниједнога 
тренутка није пропустио да се користи свима могућно- 
стима које му стоје на расположењу, да задовољи и себе 
и оне који очекују резултате и у овоме правцу од једне 
наше просветне установе. ИМ ја сам се радовао и њего- 
вом успеху и успеху његових ђака. 

Зашто није овако и у гимназијама 2 

Ово је врло важно питање о коме је већ крајње 
време повести јавну дискусију и потрудити се наћи му 
одговора. 

И добар повод за јавну реч о тој ствари је баш 
овај лепи концерат богослова. Како је пријатан утисак 
оставило њихово неизвештачено певање; а како су, врло 
чести непријатни доживљаји и за наставника музике у 
гимназији и за публику после каквог неуспелог гимна- 
зијског концерта. А ја се не сећам да је и један до сада 
био добар и задовољио кога. Све је то само зато што 
о певању у гимназији нико не води рачуна. На жалост, 





950 Српски Књижевни ГЛАСНИК. _ 





чак и многи наставници, који су за то и постављени. 
Сматра се да је доста спремити два три хора „за па- 
раду“ о Св. Сави и што је још лепше: без оркестра се 
тога дана не сме изићи пред публику. Као да је орке- 
стар најнеопходнија музичка потреба оне деце и као 
да је он у стању да их у томе правцу развије. И то још 
— ђачки оркестар. У опште инструментална настава у 
гимназији има своју специјалну физиономију, која није 
ни најмање примамљива и коју треба уклонити. Не може 
се предавати виолина, рецимо, овако како се то данас 
ради. Јер сваки наставник певања не мора да је и виоли- 
ниста или је врло рђав виолиниста. А он осим тога мора 
да предаје и виолончело и контрабас, кадкад и флауту, 
јер то су потребни инструменти за ђачке оркестре. И 
онда настаје тортура и за ђака и учитеља, и све се сврши 
тиме што се и ономе дечаку који има смисла за вио- 
лину поквари десна рука и слух и смисао за ритам или 
се одшкрипи каква „Воденица у шуми“, која је са много 
муке спремљена за свечаности о Св. Сави. Или узети у 
гимназије стручњаке, уметнике на виолини, за хонорарне 
наставнике, па правилно децу развијати, или укинути 
инструменталну наставу у средњим школама. Овако како 
је до сада било не води ничему. у 

Код нас се уопште рад наставника певања оцењује 
према светосавском програму концерта. Превиђа се да 
наставник у томе случају не даје ништа од праве му- 
зичке основе и да је сав програм ад ћос спремљен и 
губи сву важност за правилан развој. Не тражи се од 
њега да децу поступно развије до способности да певају 
у хору (ја инструменталну музику не узимам у обзир). 
И данас прописани наставни план певања директно смета 
томе. Место да је сва пажња обраћена солфеђирању, нај- 
мање се о њему води рачуна. Место да деца солфеђи- 
рањем науче певати и стекну способности, ако не „са 
листа“ а оно ипак сигурније да читају поједине гласове, 
кад их наставник уведе у хор; она се муче — теориса- 
њем. Као што се језик не учи само из граматике и син- 





Уметнички ПРЕГЛЕД. 951 








таксе; тако се и певање не може научити само из теорије 
о. њему. Пракса чини све. Жива реч је код језика најваж- 
нија, у музици је — тон. Тон се мора чути и тон се мора 
извести. Шта вреди рећи детету да је терца велика или 
мала и натерати га да набуба то и каже: с-е је велика а 
с-е5 је мала терца, кад оно не уме то и да одпева. Тео- 
рија музике иде упоредо са певањем и није најглавнији 
део наставе. Она је помоћник, али не и главни фактор. 
У Богословији се тако ради и — успех смо видели. Али, 
и то треба имати на уму, у Богословији се не предаје 
виолина, ма да је у њој наставник Г. Зорко, један од 
најбољих виолиниста код нас. 

Стање је заиста несносно и да нема директора, а 
они су у Београду, који хоће из човекољубља да по- 
могну својим наставницима певања и тиме да им даду 
воље, не би се баш ништа могло у томе правцу у гим- 
назијама урадити. М многи од наших композитора, који 
мора да буде наставник у гимназији, јер се од компо- 
зиције у Српству не живи, мора да пропадне под оваквим 
околностима. Гимназијске учионице, ако настава певања 
не постане обавезна, убиће и последњу клицу идеализма 
и способности многоме од наших музичара. И није само 
потребно реформисати наставу певања у гимназији за то 
што је нашој омладини заиста потребно да се и музички 
развије, да би у њој добили публику која ће подићи и 
одржати музику нашу, него још и више: што је грехи 
грозна неправда излагати наше уметнике сигурној про- 
пасти. Мештровић је данас велики не само зато што је 
Мештровић, него и зато што није наставник цртања ни 
у једној гимназији. Ми немамо примера, али други на- 
роди их имају: да велики музичари никад нису били на- 
ставници у гимназијама. 

Али ово је тако важно и судбоносно питање да 
није довољно овако узгред о њему говорити. Ја сам до- 
дирнуо свега два момента, а има их неколико десетина 
пута по два које треба истаћи и привести у дело. За сада 
само оволико, а ускоро ће бити прилике да се и која 


- 





952 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 

више каже о овоме, нарочито после реформаторских на- 
мера односно уређења средњих школа, где су, изгледа, 
господа из Професорског Друштва опет превидела своје 
колеге, од којих се многи разликују од њих само у томе 
што се зову учитељи вештина, и који су до сада више 
пута осветлали образ нашем народу (у Немачкој Бео- 
градско Певачко Друштво, у Италији — Римска изложба 
и другде) и ако ништа више, имају бар толико снаге да 
својом уметношћу пред Европом одрже културни глас 
наше отаџбине. | 





МилојЕ МИЛОЈЕВИЋ. 


ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 


Општи ПОЛОЖАЈ У ТуРскОЈ. — ИЗБОР новог РАШКО•Приз- 
РЕНСКОГ МИТРОПОЛИТА. 


Крупна питања из велике светске политике при- 
воде се таквоме крају да су за ову зиму изгледи за 
општу ситуацију доста добри. Кинеска револуција је 
успела да дадне земљи једну накараду од устава. На- 
месник царскога достојанства се повукао, влада кикеска 
се мучи и, како тако, отправља државне послове. Европ- 
ски кабинети се држе доста у страни. Персијско питање 
је ушло у повољнију мену него што је последњи пут на 
овоме месту помињано. Руски и енглески захтеви су у 
Меџлису повољно примљени; персијска влада је одлу- 
чила да задовољи Русе, који ће војску повући натраг. 
Рђаво финансијско стање у Персији поправиће један 
руско-енглески зајам. Али-Мехмед, који ради на збаци: 
вању законитога шаха, неће моћи да успе докле год Пер- 
сија буде примала савете Русије и Енглеске, чији ути- 
цај је коначно утврђен. Мароканско питање је свршено, 
или готово свршено. Преговори између Штаније и Фран: 
цуске воде се у договору с Енглеском, ибиће добро 
свршени. Француски парламенат је великом већином гла- 
сова примио француско-немачки уговор о Мароку. У 
дебати о Мароку чуле су се у Француској поново речи 
о реваншу, о Рајни, о Лорену и Алзасу. Биланс не- 
мачко-францускога спора око Марока испао је на штету 
немачко·енглеских односа. Непријатељска осећања су се 





954 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК. 





показала у Енглеској и у Немачкој много јача него што 
се у Европи надало. Говори енглеских и немачких ми- 
нистара у Народним Представништвима, и ако пуни до- 
брих надања за побољшање енглеско-немачких односа, 
обрнуто су дејствовали и у једној и другој држави. Пи- 
тање о Триполитанији никако да се реши. По свему би 
излазило, како сад тамо иду ствари, да је Италија још 
увек на почетку своје акције; флота је њена још увек 
на обалама Киренајике и Триполитаније. Цариградска 
влада још увек је одлучна да иде до краја у рату, који је 
за сада не кошта много, и помаже своје присталице с ве- 
ликом вештином и пожртвовањем. Италија мора негде 
радити да се што пре дође до мира и споразума са 
Турском. Заузеће Солума, једнога од пристаништа у Ки- 
ренајики, од стране египатске владе, мора се сматрати 
као знак да се триполитанско питање све више локали- 
зује. Дарданелско питање није отворено; руски мини- 
стар спољних послова Сазонов је то јавно рекао у Па- 
ризу. Разговори рускога амбагадора у Цариграду о Дар 
данелима обележени су као приватнога карактера; било 
их је, али су само академски. Питање о односима аустро- 
талијанским је скинуто са дневнога реда. Они су били 
у једвом врло критичноме стању; уклањање шефа Глав- 
нога Генерал-Штаба, фелдцајгмајстора од Хецендорфа, 
обелоданило је да смо били пред ратом између Италије 
и Аустро-Угарске. 

Ситуација у самој Турској остаје још увек иста, 
тешкоће на свима страмама. Младотурски Комитет стално 
наилази на препреке унутра. У Цариграду је младотур- 
ски дисиденат пуковник Садик-беј основао нову партију 
под именом „либерални споразум“, којој је задатак да 
се бори противу младотурске партије. У Солуну је муф- 
тија образовао тајну партију са задатком да се бори про- 
тиву новога режима франкмасонерије и да чува шеријатски 
закон. Ова партија има доста озбиљан карактер и јаке 
присталице. Арбанаски посланици у турскоме Парламенту 
су тражили од владе да што пре предузме још летос 





Политички ПРЕГЛЕД. 955 





обећане реформе. У Парламенту се сада траже јавна чи- 
тања и дебатовања о тако званим „џурналима“, — ра- 
портима које су бившем султану Абдул-Хамиду подно- 
сили многи садањи виђени политичари. Велики Везир, 
бранећу себе од сумње да и он долази у ред њихов, 
оптужује Ћамил-пашу, бившег Великога Везира као про- 
тивника уставнога режима, и ствара незадовољство. Сул- 
тао дејствује да сложи опозицију са владајућом странком, 
али без успеха. Комисија која је изаслата у Штип да 
извиди узрок покољу хришћана, наишла је на велике 
злоупотребе месних власти. Због догађаја у Штипу хриш- 
ћани у Румелији се организују за отпор; националне 
свађе могу се заборавити убрзо и зблизити све у један 
блок. У самој Бугарској су приређивани митинзи и па: 
растоси, који владу Гешова подстичу на енергичнији рад 
противу Турака. Македонски кругови су се поново јако 
узбудили. Посланици из опозиције и добар део јавнога 
мнења у Србији тражи од српске владе исто тако енер- 
гичнију заштиту наших саплеменика у Турској, чије стање 
бива све несносније. На турско-црногорској граници не- 
задовољство отима све више маха међу Арнаутима. Не- 
задовољству нема увек разлога у неиспуњењу обећања 
датих летос у Подгорици, али је оно увек јако противу 
Турака. Непослушност Крићана према грчкој влади чини 
да и са те стране има тегоба, које нису мале. 


Пролетос је рашко - призренски митрополит дао 
оставку на митрополитство. На његово место српски 
народ из те епархије, која обухвата санџаке пећски, при- 
зренски, приштевски, сјенички, плеваљски, и добар део 
скадарскога вилајета, молио је Басељенску Патријаршију 
да избере опет Србина за митрополита. Народ је дао 
ове кандидате: архимандрита Саву, садашњега админи- 
стратора рашко-призренскога, оца Василија, оца Митро- 
фана из Св. Горе, архимандрита Теофила из Хилендара, 
монаха Пиперковића. Највише је полагано на то да буде 
изабран отац Василије, Србин са Косова, призренски бого- 





956 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 


слов, свршени ђак лицеја Галата Сарајског, дугогодишњи 
наставник српске скопљанске гимназије, бивши секретар 
скопљанске митрополије, и бивши председник Органи- 
зације Отоманских Срба. У њему, скромноме човеку из 
добре и велике задруге, истакнутоме борцу за права ото- 
манских Срба, Срби су налазили највише јемства да ће 
бити најдостојнији кандидат за ову епархију. Патријар- 
шија је изненадно изабрала архимандрита Дожића, Ср- 
бина из Црне Горе, призренскога богослова и доктора 
теологије атинскога университета. Изненађење је било 
у толико веће што је народ раније изјавио Патријарху да. 
он неће наметнутога кандидата примити. И тако је сукоб 
неизбежан између Срба и Патријаршије, који је завр- 
шен још 1892 године, када је коначно решено да у рашко- 
призренску епархију може у будуће долазити само Србин 
и само по пристанку народа из епархије. У данима када 
Патријаршија због опасности која прети Васељенској 
Цркви од младотурских закона, тражи споразум са Бу- 
гарима, тешко је објаснити овакву одлуку, која Србе 
мора изазвати на борбу. Утицаји који су помогли не- 
правилноме решењу овог питања, учинили су двоје: пре- 
кршили начело које је утврђено 1892 године, и изазвали 
борбу противу цркве и наметнутога митрополита, који 
се својим радом у прошлости није показао достојан ви- 
сокога чина, нити је у опште дорастао великим задатцима 
који су намењене Србима у рашко-призренској епархији. 






ИНОСТРАНИ. 


БАВИО А СЕ. 


КЊИЖЕВНОСТ. 


„Српско-ХРВАТСКИ АЛМАНАХ ЗА ГОДИНУ 1911“. — У 
Београду, под уредништвом Г. Др. Милана Ћурчина, 
изишао је овогодишњи „Српско-Хрватски Алманах“. Лањ- 
ске године у њему су били само песници и приповедачи, 
ове године су ушли и наши главни радници на националним 
наукама и на књижевној критици. У „уводном делу“, 
који је сав посвећен идеји народног јединства Срба и 
Хрвата, радови су: Г.Г. Стојана Новаковића, Ватрослава Ја 
гића, Др. Матија Мурка и Др. Јована Цвијића. У чисто 
књижевном делу су ови наши писци: Г.Г. Милан Бего- 
вић, Драгутин М Домјанић, Јован Дучић, Милета Јак- 
шић, Милутин Јовановић, Рикард Каталинић Јеретов, 
Мирко Королија, Јосип Косор, Г-ђа Даница Марковић, 
Јосип Миличић, Андрија Милчиновић, Владимир Назор, 
Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Велимир Рајић, 
Милан Ракић, Светислав Стефановић, Анте Тресић Па- 
вичић. Аугустин Ујевић, Алекса Шантић. У прози су ра- 
дови Г.Г. Богдана Поповића, Др Тихомира Р. Ђорђе- 
вића, Др. Драгутина Прохаске, Павла Поповића, Г-ђе 
Аделе Милчиновић, Јована Дучића, Бранка Лазаревића, 
Др. Тихомира Остојића, Др. Бранимира Ливадића и Др. 
Милана Ћурчина. У целини, овогодишњи алманах, и књи- 
жевном вредношћу прилога и коришћу идеје којој је 
намењен, заслужује најбољи пријем код свих просвеће- 
них читалаца оба дела нашега народа. Х. 





Ново ИЗДАЊЕ „СМРТИ СМАИЛ-АГЕ ЧЕНГИЋА“. — Као 
4 књига збирке „Одабрана дела за школу“, коју уре· 
ђује Г. Др. Тихомир Остојић, изишло је ново издање 
класичног дела Ивана Мажуранића „Смрт Смаил-аге Чен- 
тића“ (Београд, 1911. 80, 98; цена 1 динар). Ово издање, 





958 Српски Књижевни Гласник. 





врло пажљиво и врло критички, приредио је Г. Др. Дра- 
гутин Прохаска, професор реалне гимназије у Загребу. 
После саме песме иде исцрпан и зналачки коментар о 
значају овог најбољег епа целе наше књижевности, о 
постанку, циљу и облику песме, о досадашњим његовим 
издањима и преводима. На крају књиге је речник мање 
познатих речи. Ово је до сада најбоље издање „Смрт 
Смаил-аге Ченгића“, и добро ће доћи не само учени. 
цима, којима је у првом рад намењено, но и сваком 
образованом Србину и Хрвату. 

Славни Мажуранићев спев до сада је издаван 15 
пута, 9 пута латиницом (године 1846, 1857, 1862, 1876, 
1883, 1891, 1895, 1898, 1905), и ћирилицом 6 пута (1853, 
1858, 1859, 1885, 1899, 1911). „Горски Вијенац“ и „Смрт 
Смаил-аге Ченгића“ су књиге које су подједнако читане 
у оба дела нашега народа, и најјаче су манифестације 
српско-хрватског књижевног јединства. „Смрт Смаил-аге 
Ченгића“ до сада је преведена на осам језика: на руски 
2 пута (2, 1877); на чешки (1860), на словачки (1898); на 
пољски 2 пута (1872, 1896); на талијански 2 пута (1869, 
1877); на немачки 2 пута (1864, 1874) на шведски И 
и на мађарски (1896). 


„НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА И СРБА“. — 
Значајан чланак Г. Др. Матије Мурка, професор Универ- 
ситета у Грацу, изилази у целини, са свом аргументаци- 
јом и објашњавањима, у овој свесци „Српског Књижев- 
ног Гласника“. У „Српско-Хрватском Алманах за годину 
1911“ изишао је само извод из тога чланка, главне идеје 
и закључак. 


ДРУШТВА И УСТАНОВА. 

Народни МузЕЈ. —- У „Годишњаку“ 1910 годину који 
је издала Српска Краљевска Академија штампан је из- 
вештај о Народном Музеју. Ми вадимо из тог извештаја 
податке о раду који ће занимати и шири круг читалаца. 

У Исшоријско-Умешничком Музеју установљен је 
фонд за научна архиолошка испитивања и набавке важ- 
нијих предмета за овај Музеј. Износ Фонда је преко 7000 
динара. Од важнијих проучавања овог Музеја јесте про 


учавање гробница откривених на имању цркве Светог 


Пантелије у Нишу. Утврђено је да припадају византиј- 
ском добу, добу око УП века по Христу. У околини 
Алексинца посећена су налазишта римских старина; ту 








БЕЛЕШКЕ. 959 





је купљена једна римска гвоздена столица за склапање. 
Откупљени су старински накити са неколико налазишта. 
Најзад, у Београду, у Вишњићевој улици нађен је ка. 
мени саркофаг. — Г. Ђ. Симић је поклонио две слике: 
„Кнез Михиила на коњу“ и „Коњ Кнеза Михаила“. Виша 
Женска Школа у Београду поклонила је аутопортре Ђуре 
Јакшића, слику масном бојом, и мермерну бистру Кра: 
љице Наталије, рад П. Убавкића. 

Одељење за српску и визанишјску умешност тре- 
бало је да усредсреди своја испитивања на црквеу 
Старој Србији и Маћедонији. Али тај рад ипак не поче. Све 
испитивање упутила су се у главном на југозапад Србије 
Испитане су обе цркве у Павлици. Испитивање је дало 
врло добрих резултата. За стару цркву одређено је да 
припада Немањином времену. Познија црква припада 
Лазаревом добу. У њој је испод првог слоја лепа про 
нађен лик главног ктитора. Поред лика је овећи запис. 
По њему се утврђује тачно име сестре Кнеза Лазара 
(Драгана, као калуђерица Теодосија); може се видети 
да је тело Кнеза Лазара, кад је преношено из Приштине 
у Раваницу, преноћило у овој цркви. Ово испитивање 
ће, затим, покренути још више разних питања. Други, 
важнији резултат дала су проучавање двеју цркава у 
Студеници. Богородичина Црква, задужбина Немање испи- 
тала је у појединостима. Нађене су три врсте живописа, 
из добу Вукана, из ХМ века и, најпознији, рад неког 
обичног сликара из ХЛХ века. Пронађен је, међутим, на 
другој цркви у Студеници датум (1609) њеног живописа, 
за који се мислило да је из доба Краља Милутина. Испи- 
тано је и снимљено још неколико цркава и њихових жи- 
вописа. 

Ешнографски Музеј приредио је 1910 годину етно- 
графску изложбу у Прагу, на којој су изложене руко- 
творине које израђује само жене. („Српска Жена“). Музеј 
је био врло много посећиван и имао великог успеха. 


Ц. 


ПРЕДАВАЊЕ Г. ГОРЈАНОВИЋА-КРАМБЕРГЕРА У Српском 
ГЕОГРАФСКОМ ДРУШТВУ. — Г. Горјановић-Крамбергер, про- 
фесор Универзитета у Загребу, који је пронашао чуве- 
ног дилувиалног човека у крапинској пећини и научно 
публиковао овај налазак, предавао је 8 децембра на на- 
шем Универзитету о „Човечјим расама у геолошкој прош- 
лости.“ У дилувиалном добу није живела само једна чо- 





Уа 


960 Српски Књижевни Гласник. 





вечја раса, већ један по своме физичком строју модерном 
човеку сличан сој, а поред овог један инфериорнији: са 
ниским, затуреним челом, напред истуреним надочним 
рубовима и толико натраг повученом брадом да се ова 
раса назива и „безбрадном.“ Масивна доња вилица старо- 
дилувиалног, „хајделбершког човека“ подсећа много на 
вилицу у шимппанза, само зуби имају у главном облик 
човечјих зуба. Старијем палеолиту припада и крапински 
човек, са карактеристичним надочним рубовима, и „без- 
брадан“. Но, већ у старије палеолитско доба јавља сеи 
једна супериорнија, савршенија раса. На љихово даље 
развиће повољно утичу промена климе и начин живота; 
ипак једна раса знатно изостаје у развићу од друге. — 
Г. Горјановић је констатовао два расна елемента у кра- 
пинској пећини, као и трагове канибалства. 

Г. Горјановић је познат у Београду још од године 
1904, када је на првом конгресу српских лекара и при- 
родњака предавао: „Потиче ли модеран човик равно од 
дилувмалног ћото рппивепш5-а 2“ (В. о томе наше при- 
медбе у додатку „Старинара“ Н. Р. Ш. стр. 39). Свакако 
је дилувиални човек променио свој физички хабитус, 
док је постао онакав какав је био у неолитско доба, а 
какав је данас. Узрок овоме усавршавању лежи, по нашем 
мишљењу, по свој прилици у побеђивању супериорнијих 
разних елемената над инфериорнијим пра крвном укр- 
штању и у социјалној борби за опстанак. И у историј- 
ско доба мењали су народи свој физички хабитус, што 
је нарочито примећено у погледу боје косе и облика лу- 
бање. Тако, док су стари Словени били у раном средњем 
веку у главном плави и дугуљасте главе, данас видимо 
нпр. код Срба, Хрвата и Словенаца у огромној већини 
заступљену брахикефалију. Што се тиче самога начина 
промене (сјаул5 тогрћ.)., данас о томе друкчије мислимо 
него пре шест година (Рје ЈЏупеег „ЗИгипозђепстће а. 
атћг. (без. 1п Млеп“, 1906/7, стр. 22). 

За задовољство што смо имали прилике да чујемо 
учено и занимљиво предавање Г. Крамбергера, имамо да 
захвалимо иницијативи Г. Ј. Цвијића, председседника 
Српског Географског Друштва. Др. Н. ЖупаНић. 








Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 











АР 5грак! КајјХеупа сјазијк 


РЏЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ 
САВР5 ОКО 5ПИР5 РЕКОМ ТН РОСКЕТ 


ОММЕРЗТУ ОБ ТОВРОМТО ШВРАВУ