ре 


“ 


Је 


3 
Ћ 
364 
(ИК 


апиу, 5-- 


ОДВНОКОУ 


дреса пау прве трн 


СРПСКА КЊАЖЕВНА ЗАДРУГА 18 


ДР, ЈОСИФА 


У БЕОГРАДУ 


_ ШТАМПАНО 7 ДРЖ. ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ > 


во. 


ди урељ 


Будућа 


ДР. ЈОСИФ ПАНЧИЋ 


—Ф + 


Године 1846, месеца маја, дошао је у Србију 
дан млад човек, у својој тридесет-другој години. 
__следујући своме позиву, не остаје у Београду, него се 
___ настањује у једном доста затуреном селу тадашњег 
_ јагодинског (2 моравског) округа, где беше у то 
__време прва и једина Фабрика у Србији — стаклара 
Белици, где наш млади познаник постаје лекар 
Фабричких раденика. Друге године, 1847, постаје он 
лекар округа јагодинског, одакле, исте године при 
крају, буде премештен за лекара у Крагујевац, тада 
друго место у држави, где је, предан свом лекар- 
"ском послу, остао све до 1858 године. 
к-Ну ици, и у јагодинском округу, и у Кра- 
ујевцу, за свих скоро седам година свога чисто де- 
карскога занимања, младић овај обилажаше цветна 
поља лепе Шумадије и њена китњаста брда и шу- 
_мовите дубраве и збираше цвеће пољско; јер, млади 
"лекар беше особит љубитељ његов, беше и бота- 
вичар. Лекар по позиву, ботаничар по наклоности. 
о није могло остати непознато. С тога, а после 
седам година живљења у Србији, наступа значајан 
____ обрт у животу овог тихог, а радног човека: Он до- 
___лази, 1858, за професора Лицеја, у својој тридесет- 
__денетој години, и, на катедри највишег завода нашег, 
јавља се — др. Ј' Панчић, професор природних 
на а понаособ: Ботанике, Зоологије, Минерало- 
> аза Агрономије. На том га месту видимо, по том, 
__пуне тридесет и четири године (1853 — 1887), у служби 
_науци, дужности и Србији. Читава поколења, за ово 


Бо Њ “> ~" " 
ону У за РАСУ дерби“ МЕ ђе У. 
у“ „Тања |: ЛУ ние 535 Е АЕ Ма ЕТ " 
пут и Бо. а РЕЗЕ | У Ре рИфЕ Р,  : = 
-4 ПО ИЕ ЉидЕ Љ-7 ААУ коље ~ МЕ" ЧИ 


У] 


доста дуго време, пролазе испред његове катедре, 
одакле је он тридесет п четири појаса интелиген- 
ције поучио науци, скромности и дужности. ; 

На четири године. пред смрт, 19 октобра 1884, 
наименован је за члана Државног Савета, куда је, си- 
лазећи с катедре, испраћен једном дивном овацијом 
(бакљадом) од стране Велике Школе, а задржао је 
и даље предавање Ботанике, све до 1887. Те године, 
која је била претпоследња његова плодна живота, он, 
као члан, постаје — 5 априла 1887, случајно на сами дан 
свога рођења, — и први председник Краљевске Акаде- 
мије Наука и Уметности, у ком је положају остао, 
као уважен научник и члан Државног Савета, до 
_ дана смрти своје. 

Тако плодан рад и благородан живот не може 
се исказати само у ово неколико врста, у којима, у 
_ главним потезима, означисмо највиђенија места из 

живота Панчићева. Дошао је у Србију, и њој у службу, 
у 82 годичи, да после плодне каријере, у дубокој 
старости, у својој седамдесет-четвртој години, по- 
штован од свију мислених људи, покривен венцима и 
одличијима, спусти на вечни одморак своје утруђене 
кости у земљи, која га је само са добре стране за- 
знала и захвална му остала. Дужност нам је да се 
с њиме што ближе познамо. 

Др. Јосиф Панчић рођен је у Брибиру у При- 
морју. Место његова рођења на средокраћи је између 
Ријеке. и Сења. Родитељи му се зваху: Павле и Мар- 
гарита. Дан рођења је 5 (17) април, 1814 године. 
Биће, да су му родитељи рано умрли, јер се у ње- 
говој биографији, у „Годишњаку“ [ српске краљевске 
Академије, коју је он писао, спомиње стриц му ин 
добротвор Гргур, коме, по свој прилици, Панчић има 
на захвали за своје одлично школовање. Кућа ро- 
ђења његова разопена је, а породицу има још пове- 
лику и махом су сељаци. У овај мах још му је жива _ 
ређена сестра Јела. | 

У Госпићу, у Лаци, изучио је Панчић основну 
школу, а гимназију у Ријеци. Одатле је, 1830, дошао | 
у Загреб, где је свршио Философију, изабрав, по том, 


уп 


___меднцину за своју струку и на медицинском Факул- 
__тету у Џешти доврши своје студије, где 1842, сеп- 
__тембра 7, добије степен доктора медицине. После 
_ четиригодишње лекарске праксе, бавећи се уједно и 
се ањем биљака ни њиховим изучавањем, дође 
__у Беч, да упореди свој хербар с тамошњим, упозна 
___се ту са Миклошићем и Вуком Караџићем. Вуку се 
__ има и зато захвалити, што Србија има Џавчића ; јер 
га Вук упути у Србију, где, као што је напред ре- 
"чено, дође у мају 1846. 
КЕ Пуне 42 године проживео је по том Панчић у 
____својој новој отаџбини са успехом и по себе и по нас. 
Кад пак говоримо о његовом успеху за живота у Ср- 
бијн, не мислимо на какво земно богатство, колико на 
__ вадовољену научну жудњу његову; јер, кад га је Бео- 
__град испраћао вечној кући, један од говорника, у име 
__Академије, испраћајући га, казао је и ту истину, да је 
· Павчић „умро као што је п живео; племенит човек, прави 
философ, прави родољуб. Умро је као сиромах, јер 
све што је кров 42 године своје поштене службе 
стекао од непокретна имања, то је — гробница ње- 
гова у старом гробљу.“ А писцу ових врста гово- 
раше сам Панчић у своме кабинету: „Нисам се ра- 
зумевао у послу око тецива. И оно једино што сам 
__скућио — а то је моја гробница — није ми сигурно, 
јер таман је купих, а оно се гробље измешта“. Но, 
да ако се потомство постара, да кости Панчићеве 
мирују спокојно. И ако би заиста п било каквог и3- 
_мештаја, то може бити само да се однесу на оно 
место, које је покојник највише волео — на Копао- 
инЕ — куда би се за вечита времена прибирала омла- 
дина, на гроб овог трудбевика научног у ослобођеној 
| Србији, одакле би се уједно напајала оним једин- 
+“ ственим п несравњеним погледом, који се с Копао- 
_____вика простире на све стране преко Српских Земаља, 
·____м који је поглед сам Панчић онако лепо описао у 
47 свом „Копаонику и његову Подгорју.“ 
јез Пређимо сад на рад његов. 


“ИРАКА 


- 


уш 


Овршивши медицинске науке, др. Јос. Панчић 
изашао је, 1842 године, са својим првим писаним ра- 
дом. То беше његова докторска дисертација: Тажнодва 
рофатса. И овим својпм првим писаним производом 


обележпо је још млади лекар своју наклоност ка 60- 
таници, у којој п поста чувен. Ступивши на Велику 


Школу, он се потпуно предаде испитивању природних _ па 
објеката у Србији, у сва три правца. Као професор. 


зоологије, ботанике, минералогије и агрономије, он 
је, у новом, научно ненспитаном пределу нашем, при- 
бирао п биље и животиње и минерале. Упоредо с 
тим и писао је. Све што је нађено, опсано је. То 


је такође једна од одличних страна његових, а извор 


богатога литерарног наслеђа, који је по себи оставио. 

Како пре 40—50 година, кад је п Панчић почео 
писати, слабо беше строго научне литературе, а 
још мање научних часописа у нас, као сад, то сун 
први радови његови угледалп света на немачком је- 
зику. Но, Панчић је п доцније чешће, нарочито кад 


је ваљало приказатп неку новину, писао на ком стра- 


ном језику. То сведочи, да је у основи тога поступка 
његова лежала мисао: да се научна испитивања учине 
приступним п страном свету. Мисао добра, која је 
и наше име, поред Панчићева, учинила у даљим 
научним круговима чувенијим, познатијим. 

На три године, пошто је ступио на катедру 
јавља се, 1856, његов први професорски спис: 


— Уетгељсћиња) дет зљ Зетфјењ та тасћзеп- 


деп _Рћапетодатеп у Уегћапаџипсеп дег 27001. ђог. 
Сезејвећа , леп; а три године по "том, 1859, сле- 
дује п други под насловом: 

— Те Ета дет етрепитдебтде гп Мее!- 
Ветфљеп, такође у Уегћапа!. дег 7001. ђоћ. Сезејвећај, 
Улеп — у која оба списа он предаје јавности прве 
збирке своје, у првом: Фанерогаме, које у Србији 
дивље расту, у другоме: Флору серпентинских брда 
у Средњој Србији. 

Сличан овим двама списима, а потекао из. доп- 


нијих екскурсија, штампан такође на немачком јесте, 


из 1866, састав: 


1Х 


____- Етдеђпаззе сшљет ђоап. Ееве то Зетффеп. 
Беоб(аз ђој. Леизећтиј, Улеп. У истом пак часо- 
псу, као шу УетћаоШипшеп дег 2001. ђог. Севе!- 
"зећакћ, штампани су, у размаву дужега временањ, егови 
подаци о испитивању Баната а доцније п Црне 
_ Горе. Тако: 
_____- 1861, Дит Моозј!ота дез погта-бзИзсћеп Вапалз; 
___— 1887, Диг Шога дез Валалз. 
__Мн смо памерно наведи ове радове његове у 
рвом реду, што први од њих и хронолошки заузи- 
"мају прво место,“ а поглавито и с тога, да се објасни 
"И види, како је прве везе Панчић засновао са стра- 
ним светом, пмајући у Бечу додирну тачку. Но, вла- 
дајући, сем немачког, још и латинским, талијанским и 
| им (п како по извесним научпим цитатима 
и, користио се још п енгљеским) језиком, Панчић 
е имао п других непосредних личних веза с дале- 
ким научницима п универсптетима. Његова огромна 
_ преписка, која је предата у својину Великој Школи, 
сведочи то, а уједно је наслеђе од њега, не мање 
важно од многих, које је стари Панчић млађем на- 
раштају оставио, створивши тиме паучну традицију, 
везану за пме његово џ за школу његову. 
_ Даљи и остали списи његови, које ћемо ниже 
__навести, стоје упоредо са његовим, гако да назовемо 
| спољашњим радом. 
___ Имајући пред собом, плодан, бујан п обилат, 
__зва науку нов п ненспитан предео, како у погледу 
Е- тако и Фауне, као и по мпнералдошкој страни 
= чић је, више од четрдесет година, био сваког 
лета неуморни путник, који је посматрао, прпбирао, 
а зими сређивао велики материјал, уз редовна своја 
предавања четири разноврсва предмета. Тако је он 
положно основ припродњачким кабинетима Вел. Школе, 
а својим великим хербаром поставио је изучавање 
Флоре скоро целога Балканског Полуострва, на сталну 
__ основу за сва премена. Прпбрао је п саставио и мање 


ај 


" (остала лела груписана су по сличности салржине, 


Х 


хербаре за поједине средње школе наше, да би тако. 
олакшао наставу и у тим заводима. 4 
Прво Кнежевина Србија, па по том проширена 


Краљевина биле су поље његова рада и проучавања. 
Нема брда иоле већег, на ком Панчић није био по 
неколико пута. На самом Копаонику, овом љубимцу — 


његовоме, чија је сваковрсна природна блага и бо- _ 


гатства нарочито проучавао, био је близу 20 пута! 


Колико за све то треба труда, издржљивости и чврсте 


воље, да се кроз толики низ година не малакше, не. 
попусти! И све је то Панчић издржао, сигурно све- _ 


стан тога: да је он пшонпр на овом новом пољу — 


науци задоблвеном, које је ваљало до краја освојити. | 
Са колико је пак сталности и брижљива посматрања | 


све то рађено, и свака појава праћена, сведочи, из- 


међу осталога, ито, да је он једну по себи просту · 


појаву, као што је распростирање живог песка У 
Подунављу, од Рама до Тимока, пратио и посматрао 


пуних десет година, пре него што је написао своју 


знатну расираву о том у „Гласнику“ ХУЈ, 1868, 
пуну поуке и значајних напомена о одбрани, поме- _ 
шане са вајкањем научника, који се јада над немаром _ 
„заваљена“ проста човека, који неће пишта за своје ~ 


спасење да учини..... 


Већ нагомилане године на старачким плећима | 


његовим не могаху га ипак обрвати, да не походи 


своје љубимце на далеким планинама нашим, по кил- _ 
њастим долинама и страшним кршевима, по обалама _ 
и изворима река, крај планинских језера и по самим — 
подземним пећинама. Свуда је тамо допрла нога Џан- 
чићева, свуда је тамо брада рука његова, са свију — 
тих крајева сносио је он, као чела, цвеће п рашће, 
животињице и минерале, и текао богато скровиште 


науци, наслеђе потомцима ума свога, сложено умно- 


гобројним списима, нагомилано у збиркама, резаса4 ју 7 


по научном свету. 


Као најглавнији пронзвод овога његовог рада, 554 


имамо да наведемо: 
—. Флору Кнежевине Србије, 1872, и 


М 


_ Додатак Флори Кнежевине Србије, 1884, 
тампане у Београду, којем се капиталном делу, 
па чв огранак има додати: 

— Флора околине Београда, која је од 1565—1858 
ла пет, увек увећапих издања, од којих је по- 
ње, пето, довршпвао пред смрт, у болести. По 
уби његова вредна ученика, проф. Жив. Ј. Ју- 
шћа, до дана је смрти било штампано 23 табака 
свих 84!), а остатак је, после његове смрти, до- 
(о псти његов ученик, о чему се налазе напомене 
првим листовима тога издања. Панчић је и на 
десничком одру радно! 

__У Флори Србије, садржаној у ова три дела ње- 
това, скупљен је сав његов многогодишњи труд, мар- 
љиво сређен по анадатичкој системи, како би ученици 
"сваки други могао њоме да се послужи за одређи- 
шње сваке биљке, коју нађе. Ту су п српски називи 
шљака и биљних делова и органа, како их је могао 
само Панчић чути, саставити и утврдити, вазда у 
томе обазрив пи консервативан, истичући више научне 
| називе, додајући овима само оне домаће, који су ван 
сваке сумње. Он је брижљиво избегавао ону чудну 
оригиналност, која хоће све да „крсти“, све да име- 
вује, противу чега је Панчић до последњег тренутка 
световао, као што ћемо ниже видети из посланице 
његове упућене Академији Наука! 

____ Вредност ових дела Панчићевих има да се цени 
! по постању њиховом. Панчић не имаше никога за 


444: Мивесће Кејзе 1п Зегђјеп“, од барона Хердера, 
| који је, године 1885, по позиву и налогу кнеза Милоша 
| пропутовао Србију и обишао њена стара рудишта, 


| нова почети. Свака врста његових изворних дела 


| производ је сопственог труда, сопственог посматрања, 
испитивања. Кодико је, можда, ваљало прећи брда н 
долова, ради једне једине од биљака или животиња, 
| које, са две речи свога пмена и неколико врста свога 


описа, запремају тек једно местанце у којој књизи 


Хи 


његовој! Тек после читавог низа година стигао је 
на снагу један нов нараштај његових ученика, који 
га је могао одменити, за живота му на руци бити, 
а после њега продужити испитчвање Србије и Сри г 
скпх Земаља. 3 

Сва је Србија била нова за науку, те је с тога 
Панчић могао запнтересовати са самог почетка СВ 
рада шире научне кругове за природне објекте наше 
земље. Поред биљака, животиња и минерала, који су | 
у науци познати п описати, у Србији је нашао Пан- | 
чић нарочито повише биљака, а пи животињица, у 
науци или ретких или дотле по све непознатих, нед- _ 
писаниг. То су чисто научне принове Џанчићеве, од 
којих је многа понела и његово име, заслужно, да 
се и овим путем овековечи на самом пољу рада ау- | 
торова. Принове ове унесене су у главно дело ње- 
гово, у Флору Србије; али он их је и нарочито обра- _ 
ђивао, п свету научном приказао у прво време са 
својим другом“ по науци, проф. Визијанијем, воји 5 
БЕЛОВЕ изложени у делу: 

Р!атав ВЗетбгав порџав аш! татотез, од којег | 
је 1 део изашао 1862, 11 1866, 11 1870, свеу с 
де!" 15ЕЊијо уепеђо. Мепе в. 

Томе се имају додати доцније нарочито инте-_ Е 
ресне монографије, такође нових Фела, као: 

-— Етте пене Сотфете гп дет 680. Абреп. Бео- 
град, 1876; 

– Оморика, нова фела четинара у Србији. Бео- | % 
град, у „Тежаку“ 1889; 

— ет КизеМотеес" (или „Зелениче“), 21 584-_ 
озјећ џоп етфгеп. Вејатаад, 1887, које се принове _ 
имају сматрати као специјална допуна његовог ра- 
нијег списа: Е 

— Шумско дрвеће и шибље у Орбији. „Гласнике_ ; 
ХХХ. еесина 1871. 

Док смо још у области његових ботАВНИНИ 
списа, имамо да скренемо пажњу на његова и а 


% Спомен овоме другу своме оставио је др. Панчић у на- | 
ротитом пекрологу : — Пг Роберто де Визијани. „Гласник“, 1880. | 


хш 


аи границе Србије, сем оних по Банату, о којпма 
ред било речи, са чега Панчић постаје крчилац 

донсштач целога Балканског Полуострва. Он 
ја научна завојевања распростирао, чим су зна- 
догађаји у осмој десетини овога столећа очи- 
и науци приступачнијим учинили нове пределе, 
т већ напред споменуто проширење Србије, 
"чега је постао његов ои Флори Ен. с - 
за тим васпостављење Бугарске. Тако је он, 
то је пропутовао Црну Гору, свој поглед ба- 
ва Балкан, у новоослобођеној Бугарској. У 
Тори мора да је оставио спомена, јер, по све- 
једног савременика, кад би после њега који 
"човек походио Црну Гору, и пустио се у оне 
2 кршеве, да их види пли испита, говорили би 
(огорци: „И ово је неки Панчић!“ Резултате тих 
_ похода пзложио је у два засебна списа: 
— Вофатазсће Ветегипд ооп Мотепедто, 8с0- 
Језбт. ђог. Лензсћгић. Улеп, 1874. 

– | јрататит т Стпа-бота [есфатит. 
зник.“ Београд, 1875. 
Своја пак посматрања чињена у Бугарској пз- 
_је такође у два маха, назвав их: 
— Грађа за Флору Кнежевине Бугарске Ти 1 
Гласнику.“ Београд 1883 и 1886. 
_Агрономпју, као примењену ботанику, предавао 
анчић на 15 година. Предмет овај, по сведоџби 
том издању Флорес околине Београда, остао је у 
су, нештампан“, 
Но и од тога круга његова рада имамо два 

састава : 


;  Шафран, у „Гласнику“ 1. Београд 1865; 


» На истом месту означују се као још нештампани и ови 


— Ботапичар у кабинету и у пољу 

— Флора наших бара и језера 

— Шрвепац Бадканског Полуострва 

— Сдике са природе биљака 

ка историја ботанике 
сточин Карпати 


ХТу 


— О порекљу нашиг жита, у „Тежаку“. Ђео 
град 1887. 
У првоме се саставу трудио да обавести. наш _ 
свет о корисности гајења шафрана, који се п север- 
није, у Аустрији, подиже, стављајући са своје стране 
свакоме своје услуге и поуке, што је на жалост 
остало до данашњега дана несаслушано и непослу- 
шано. У другом пак саставу упознаје нас са свима 
житима и одакле је којп од ових хранпштеља човечан-_ 
ства, чијом се пропзводњем толики свет бави. Чланак | 
тај ушао је п у ово издање „Срп. Књ. Задруге“. 
После дугогодишњег делања и личног заузимања. 
око унапређења науке, око прибирања и увећања 
збирака, Панчић знајући, да све што је за жива 
човека везано, више мање престаје п нестаје по 
смрти његовој, прегне, да за ботанику у Србији, | 
подигне п једно стално средиште, а Великој Школи _ 
једно ново имање: — Ботаничку башту. Са скро- 
мним средствима, која су му се могла ставити на 
расположење, он је први пут ударно мотиком по 
обделао један повећи простор на самоме дучаву, 
ниже „Дорћола“, на државном једном плацу, 
се за онда могао уступити на тај циљ, где 1Е 6: 
зграда једна подигнута. Но, пзложено периодичким 
поплавама, ово за невољу уступљено место није се 
могло одржати. Краљевим даром, који је за Ботаничку 
башту уступио своје пространо и за тај посао да- 
леко боље имање „Јевремовац“, избављена је дотичних — 
недаћа и ова тековина Панчићева. И тај свој ради. 
прве успехе у њему изложиб је у засебном извешћу: 
— Ботаничка башта у Београду. У , Просветном | 
Гласнику“. Београд 1881. 3 
А пред саму смрт“ своју псао је п диктова 
и други особен спис: Е 
— Кедгиз ћотиз фоватсиз Ветадетзгв. Веј- 
гтаф! 1888. 58 
Фауна Србије била је, поред Флоре, такође. 
предмет његовога брижљивог испитивања, при чему 


# (0; тога овог последњег списа и нема у означају свиј 
«списа његових у „Годишњаку“ 1. стр. 185 и даље. ~ 


Ху 


је Шанчић, нарочито у бескичмењацима, нашао по 
ењу принову, као и међу биљкама. И у тим зооло- 
ким испитивањима био је он не мање брижљив и оба- 
ние, и сваки рад носи такође печат строге научности 
_служиће такође као основ будућим испитачима 
» земље п у том погледу. 
___Шанчић је раније почео и неоспорно више је 
писао о биљкама; али је упоредо прибирао и нспи- 
тивао жиготиње: кичмењаке и бескичмењаке, изуча- 
ћи нарочито поједине групе њихове. Плод тих 


ња пр ДЕ 

_— Рибе у Србији, у ХИ „Гласвику“. Београд 1860; 
-— Птице ч Србији, Београд 1867; 
__— Сисари и водоземци у Србији, у „Гласнику“. 
оград 1875. А веома је дугог прпбпрања и рада 
захтевало, брижљиво пзрађено делце: 

__— Ортоптере у Србији, у „Гласвику“ ХУ, И. 
одељ. Београд 1883. Најпосле 

__— Нешто о рибарству у Србији, у „Срп. Но- 
винама“ 1586, у којој расправици поучно говори о 
чувању и подизању риба у вашим главним и погра- 
ничним рекама, напомињући, да је услед безразложног 
начина тамањења ова важна врста привреде јако опала. 

___Као засебна врста његових списа, који се баве 
више описивањем извесних појава, чији је прилежан 
посматралан био Панчић, могу се овоме великом 
низу додатни: 
_____- Живи песак у Србији п бпље што ту расте, 


__у „Гласнику“ ХУЈ, Београд 1863, о коме смо већ 
_равије учивиди напомену и 
____- Соко-Бања, први метеорит у Србији, у „Гла- 
|__снику“, Београд 1880, чије је комађе Панчић бри- 
|___жљиво покупио, у колико се у околиви, где је, 1877 
__ пало, могло покупнти и које се може видети у мине- 
ралошко-геолошком кабинету Велике Школе. 
1 Као што се из предњих навода види, Панчић је, 
_ као један од најуваженијих чланова „Српског Ученог 
__ Друштва“, већину својих радова објављивао у „Гла- 
_снику“ друштвеном, у коме су нагомилане толике 
. тековине и паучна грађа по свима струкама. Но, Пан- 


ХУ] 


чић није био задовољан, да ресултати његова испи- 
тивања остану у ужем кругу чланова друштвених и 
ређих ималаца „Гласника“. СО тога је оњ у кодико. 
већ није што у засебној књизи штампао — што је 
чешће такође радио — одштампавао знатан број 
својих радова, које је после својим ученицима и дру- _ 
гим људима од пауке од своје руке давао п тако, и 
овде о свом чисто трошку, доприноспо распрости- 
рању ових строго научних књига, које свуда, па: 
у нас, теже иначе доспевају на више руку. И у овоме 
је показивао колико је живео за науку и куда је. 
улагао своја скромна материјална средства. — Кон“ 
Знајући, као. добар наставник, колико механи- 
чкога труда и губитка времена стаје пшсање профе-_ 


сорских предавања, од стране ученика, Панчић је, ме 


поред толиких радова и путовања, доспео, да у раз- 
маку од три године штампа своју „Јестаственицу за 
ученике Велике Школе“ у трп засебна дела: 3 
— Зоологија, по МПпе-Едуагд5-у. 1 издање 1866, _ 
П 1872, у Београду; | 
— Минералогија по Науману. Београд, 1867; 
— Ботаника, по Шлајдену. Београд, 1868; 
која дела, п ако су изведена по плану аутора, које | 
је вазда примерни Панчић у наслову навео, ппак су 
од почетка до краја његов лични рад, у који су 
увршћене и многе домаће принове. И данас су, по- 
ред велике множине књига ове врсте, које се одли- 
кују илустрацијама и савршенијом штампарском тех- 
ником — ипак ова дела Панчићева на првом месту. 
Он их је написао онда, кад је неподељено бреме 
Прпродних Наука (Јестаственице) сам и кроз толико 
година носио, немајући дуго друга и одменика, све 
до у последњу десетину година његовог професорског 


рада. Тада су већ стигли били његови ученици, те 


су најзад издвојене катедре: зоологије, ботанике и 
минералогије с гсологијом, п сваки је од ових пред- 
мета на највишем заводу у Србији добио свог прел- 
ставника, да га даље образује и развија попут правда, 
који је Панчић обележио, не као нскључне пресаде 


ХУЦ 


•, него као гране самосталног стабла, и испш- 
а природних објеката у Србији. 
Најпосле: 
Са свим особену врсту списа Џанчићевих са- 
завају његови тако да их назовемо: мешовити мањи 
мем, у којима је он истина остајао у кругу своје 
науке и свог испитивања, ади, који су намењени за 
ширу публику, намењени, да учине покрет у извесном 
равцу. То је бидо у приликама, када је он излазио 
"своје тишине на говорницу, да у беседи обради 
и објави неку тему, иди да је иначе преда јавности. 
То су теме памењене потребама народним, државним, 
привредним и просветним. Ту видите целога Панчића 
у свој његовој учености и доброти. Чујете човека 
лиоца, који је о свему мислио, као што је о 
зему читао у дугом животу и раду своме. Како је ди- 
ки, складан, јасан, управо класичан стил, којим он 
казује своје једре мисли, без Фраза и излишних до- 
__метања. Свуда је у речима и редовима овејана сушта 
истина, на висини савремене науке, говорена са искре- 
пошћу човека научна и убеђена у своју ствар. Све 
то је рекао вазда је савесно н поштено мишљено 
_ речено, без вређања, правом свештеничком мирно- 
ћом и достојанством. Та објективност учинила је, те 
он могао много штошта казати својим савреме- 
ницима, а да се не опорече или да га други не 
опореку. У овим списима видите мудраца, који из 
тишине своје лабораторије види све, чује све, прати 
» што се догађа ипо дужности, која провстпче из 
__ његове савесности, од времена на време износи своје 
мисли, намењене срећи народној, богатству држапном, 
"напретку омладине или бризи оних, који земљом 
управљају. Ти су спнси, поред неких већ наведених, 
_ поглавито и ушли у збир овога издања „Српске Књи- 
_жевне Задруге“, од којих још наводимо: 
у — Злато. Говор о Св. Сави, 1872. Сад први 
пут штампано, у овом издању „С. К. 3.“ ; 
____— Копаоник и њезово Подгорје. Говор о Св. 
(Јани, 1869. За се штампано те године. 


ХУШ 


— Нешто о нашим шумама. Говор приликом 
затварања прве изложбе земаљских производа, 4. 
октобра 1870., у Крагујевцу. За се штампано те године. _ 

— Јестаственица у основној школи. За се б4-: 
штампано из „Школе“ год. 1Х, 1876. 

— Човек у предисториско доба. Говор о Св 
Сави, 1870. Штампано у „Старинару“ 1885. - 

__ Како ће читаоци имати прилике да ове чланке, 
као и већ споменути чланак „О пореклу жита,“ 


башже упознаду, читајући ову књигу, то ми, поред 


напред реченог, немамо шта више да речемо у при- _ 
лог њихове одличне садржине. : 


ж · 


То је др. Јос. Панчић, то су дела његова ! 


И није био то само израз реторске уметности, __ 


кад је један од говорника, испраћајући га на дан 
погреба његова, казао 0л стране Академије, ове речи: 


„Име се његово помиње # поштовањем по страним 
аклдемпјама и ботаничким баштама учене Германије, 


сунчане Италије, образоване Француске, помиње се | 
на обалама Гвадалкивира, влажне Темзе и далеко 
преко океана, у Новоме Свету.“ „После Руђера Бо- 
шковића, Панчић је други Србин, који је својпм ра- 
дом прибавио своме народу равноправност с другим – 
народима. Ретким постојанством духа, скромно али 


одважно Панчић се борио непрекидно, до самога — 


краја живота, да за свој народ освоји међу народима 

оно часно место, које се никаквим ватреним оружјем с 

освојити не да.“ (Говор Чед. Мијатовића). 565 
Није, дакле, чудо, да је Академиски Савет Ве- 


лике Школе оваквог члана свог, стављао више пута. 2" 5 


себи на чело, бирајући др. Јос. Панчића за ректора. 


у годинама: 1866, 1868, 1869, 1870, 1871, 1872. И _ 


ако је, п од тада остао доајен колегије, у којој су“ 
махом седели његови ученици, радови му његови. 
нису допуштали да се прима и даље тих почасти. · 
У то време пада и друго одликовање, за време првих - 
законодавних Скупштина, када је др. Јос. Панчић, 
по тадашњем Уставу, а за владе првог Нанесвиштва “ 


МХ 


__нанменован за посланика, био у два маха, 1870 и 
_ 1871, биран и за потаредседника Народне Скуп- 
_ штине. Тада је, у Крагујевцу, у слободном простору, 
__и говорио свој значајни говор о шумама, указујући 
___на путове, којима је тек доцније пошло законодав- 
_ ство у очувању овог великог богатства наше земље. 
Они пак, који су га видели и на овом послу, као 
потпредседника Скупштине и у руковођењу њених 
___ радова, хвале његову исправност и објективност, 
из _вао нувек. Др. Ј. Панчић био је н први председник 
доцније установљеног Главнога Просветнога Савета. 
Кеј а своје књижевне и научне радове одликован 
__је највишим просветним оддичјем: орденом Светог 
___ Саве 1 степена, уз то Таковским Крстом ПТ степена; 
_а за услуге, које је као лекар учинио за време ра- 
_това, при болницама рањеничких у Београду, имао 
_ је и крст Друштва Црвеног Крста. 

____" Био је члан свију главних научних удружења 
_у Србији: 
ЗЕ Члан и први председник Краљевске Академије, 
_ члан Ученог Друштва, Археолошког Друштва, Ле- 
___карског Друштва, и Друштва за Пољску Привреду, 
_ сем чланства многих мањих културних удружења, 
где год је ваљало прилозима притећи. 
 :: Ван земље; дописни члан Југославенске Ака- 
_____ демије у Загребу, члан Угарске Академије, Бечког 
__ Геолошког Института, Зоолдошко-ботаничког у ће 
__у Бечу, почасни члан Баварског Друштва Ропећа, 
___ члан друштва Кеџја Зостејав Вогашсае Кабзђопепз:5, 
__ Јестаственичког Друштва у Шербуру — сем научног 
____слобраћаја и веза, које је имао са мпогим научницима 
____просвећене Европе, управама ботаничких вртова на 
страни, о чему сведочи велика, већ помињата ко- 
респоденција, уступљена такође Великој Школи. 
По смрти његовој следовала је читава литература 
_и низ спомена у разним академијама и научним дру- 
__штвима на страни, у којима су узношене његове заслуге 
_ за науку. Тај низ као да није прекинут ни до ових вре- 
мена, после шест година од његове смрти, јер је у де- 
_ цембру ове 1898 угарска Академија Наука држала ве- 


о. 


ХХ 


лики свечап спомен, на који је и наша Академија 


позвана и одаслала своје изасланике. А да п како 
може ишчезнути спомен једног човека, чија вредност _ 
није релативна, но апсолутна, какву може имати 
научник темељит, трудољубив, уз то благословен дугим 
низом година живота и рада, у коме је могао вшше 


но обичном мером обележити себе и рад свој. Панчић _ 


је био она самоникла српска творачка природа, какве 
беху његови пријатељи Вук и Даничић, који су били 
п почетници и творци у исто време сваки у својој 


струци, а на оскудном пољу српске књиге и српске 


просвете. Са смрћу оваких људи не умиру и дела 
њихова, а с делима живеће и они и биће веливи кроза 


сва времена. Дела њихова задржаће свој значај пр- 


вог реда п онда, када се буде из просвећености којег 
од будућих векова погледало амо у наше доба, када 


се с васкрсом Српске Државе зачињала и развијала 


п српска просвета под духовним утицајем људи, који 
су сиромашним средствима стварали ипак велика дела. 


ж 


пева 


Не можемо овде стати. Пре него што завршимо _ КЕ 


ове врсте, намењене спомену нашега великог и при-_ 


мерног учитеља, имамо да, се, ми савременици, се-: 


тимо др. ос. Шанчића као човека, Године се нижу 
и пролазе, прилике постају све ређе, а број савре- 
меника све мањи и мањи, док не уступимо место по- 
јасу новом, који ће о претходницима знати само из. 
књига: А у књигама ваља што више да се нађе о 
оваквом човеку, какав беше др Јос. Панчић. 
Панчић је био стаса прилично висока, сувоњав, 
у ходу гибак, п крепак, а мало погнут, мисаоним по- 
гледом управљеним махом преда се. Разговора тиха, 
примамљива, чешће пута пријатно зачињена, чиме је 
слушаоца вазда привлачио, а себе чинио пријатним 
и љубазним, какав већ беше, и како га знају другови 
и ученици, као и сви они, који кад било. говораху с 
ЊИМ или буди каква посла имађаху. Каже се, да су 
стручњаци и велики научњаци људи једнострани. То 
се тврђење у опште не може признати као правило, 


__а за Шанчића ни у кодико не вреди. Другови његови, 
професори Велике Школе знају да је овај пријатни 
човек био начитан као мало ко. Све што има лепога у 
_ дитературама: српској, старој латинској, новој талијан- 
_ ској, Француској и немачкој, то је он читао и познавао, 
_ чак до целпх цитата на памет. Као што његови радови 
беху поштовани, тако и његово друштвено опхођење 
беше цењено, јер беше узвишено над свачим стра- 
теним, што људе одбија или их завађа. За толике го- 
дине његова живота, мучно ће се ваћи кога живога, 
_који би за шта било имао зажадити на њега, док не 
би било тешко доказатп, али то не спада у наш круг 
"рада, да је живот покојнога Панчића био само 
отказивање, трпљење и често понављана недаћа из 
_више узрока променљиве среће човечје — у којој 
је ситуацији он ипак ишао, право и непроменљиво, 
воме великом опредељењу, своме позиву. Он је на- 
шао вазда утехе у природи, у тој највећој својој 
__радноници, сем које је он имао још три: у кући, у 
| школи и у ботаничкој башти, од којих је остављао 
једну, да уђе у другу, тако целог свога века. Био 
је жив пример неуморног рада. С тога га је свак 
__ живи само с поштовањем предусретао, од владаоца до 
____ ученика његова. — 
__- Па ипак пок. Панчић беше срећан човек, и за- 
довољан је очи заклопно. Последње године свога 
___старачког живота нарочито, провео је неоспорно за- 
| довољно и при у обновљеној чај уран удадбом 
____кћери своје Милице госпође Мил. Мостићке, која и 
данас с похвалним пијететом чува сваки спомен о 
добром оцу своме и све оно, што је у којој било вези 
"са именом или личношћу његовом. 
| и Ученици његови називаху га, међу собом, „чи- 
___чем“, а он би им се одазвао п звао би их „децом“. 
__У своме дому, кабинету, у ботаничкој башти или где 
_- било у путовању, никад им није отказао свога одговора 
__и разговора. И на најмање питање, вазда готов да 
поучи, покаже, кад год се то од њега желело. Волео 
__је да види млада човека на раду, и није жалио ни 
__труда ни времена да му буде на помоћи. 


ХХи 


У путу, сам иди у друштву, био је неуморан, | | 


_ све док већ није пао у болест. У природи и њеној 


слободи био је весео и није знао за умор, кад год 


је ваљало, „ићи и видети своје биљке“. Одморке је. 
стављао увек зависним од свршена посла. Није, с 


тога миловао, кад би ко у његовој пратњи гледао у 


сат, што би он сматрао да коме није угодно у раду _ 
и жели да скрати време. Он је у сат погледао тек, 
кад би свршио посао и нашао што је тражио. На. 
његовим многим путовањима, и тегобним екскурсијама, 
куда је он већ, по највећим врлетима, морао ићи, 
није му се могло проћи без недаћа и штета. Али, 


помиривши се с тим као нечим неопходним, онније 


губио с тога своје добре воље, ни напуштао своје 
намере. Увек малим задовољан, није тражио удоб- 
ности, чега сељак, па још у каквој планини, нема. 
- С тога је он помогао пропутовати у свима правцима, 
толике пределе, остављајући и доносећи лепе успо- 
мене, који му је труд тек последње деценије олак- 
шан железницом. Дугим путовањем по целој земљи, 


и ван ње, по осталим српским и суседним земљама __ 
он је знао нарав и навике свога народа, и саживео __ 


се с њиме, боље но многи, не замерајући са срџбом ономе _ 


што је у народу долазило са простоте и незнања. Ина 


много места у његовим списима наћи ће се жива жеља 
његова, да се народу помогне поуком, коју му дугује 
његова интелигенција, његово једино „племство“ 
по духу. ~ 

'Кад би пак, после трудног хода и дуга рада 
сео на одморак, Панчић би у пријатном и веселом 
расположењу — које тако лепо доликује људма које 5 
знамо као озбиљне — провео са својом „децом“, не. 
делећи се од њих,а делећи с њима па заједничкој 
трпези оно што се понело, или што се могло приба- - 
вити по нашим познатим путним гостиовицама. Волео 
је ученике своје, и кад их је називао „децом“, имало — 


је то особен очински значај; Философски би праштао 
њиховој бујности, штедећи млада срца п млађане | 


главе, али их је вазда непроменљивом збиљом својом — 
чувао од заборава у ономе, што се пред старијим 


ХхХИ 


· сме заборавити. Зато би био увек послушан без 
+ оговора, кад год је ваљало спремати се и полазити 
___опет на рад; све би пренудо, и „чичи“ није требало 
уго да чека и опомиње. Сви, који су му били уче- 
пици, знају ове његове очинске особине, са којих је 
ни био и поштован п вољен. И писац ових редова, 
сам чешће у близиви или дружини његовој, одужује 
_се н овом спомеву старога, доброг и уваженог др. 
Јос. Панчића, чију је поуку имао прилике толико 
пута да чује, и да с поштовањем цеви доброту његову. 
____У лето године 1887 нанђе на Панчића слабост 
_и немоћ. Сем тога, појави се нека локална бољетица 
__на десној страни лица, услед чега му је ваљадо из- 
држати и операцију, и то прође. Ади, она општа 
_ слабост није га остављала. Осећао је немоћ и први 
- Ро тога лета не могаше учинити уобичајени излет. 
„Мучно ћу ти ја, моје дете — говорио је он кћери 
својој — прекантати ову зиму. познајем ја; чим ја 
___више не могу да идем да видим моје биљке, ту је 
___близу и крај...“ На жалост п овога је пута прет- 
___казао само истину. Издет у слободну природу вазда 
___му је био неко окрепљење, које га је у старосту 
__освежавало, после дугога зимњег рада у кабинету ! 
__код куће. Алп овога, за њега већ последњег лета, 
више се већ не могаше. Знајући се, знао је и шта 
_ то значи. 
_____ На сам Туцин Дан, 1887, падне “> постељу. 
___Лекар његов, сада већ покојни, за рана умрли др. 
__ Лаза К. Лазаревић, чинио је све што је мотао од- 
__дичан лекар, ученик п пријатељ. Али бодест не по- 
_ пушташе, биваше све тежа. Џанчпћ је подносио 
_ стрпљиво, често с хумором, којп се у мудрих људи 
__јавља, кад су у опасним ситуацијама, које се не дају 
___више на боље изменити. У бодести је прошао цео 
јануар, ушло се у велико у фебруар, а приближавао 
се дан, када је ваљало држати први свечани скуп 
Српске Краљевске Академије. У тешкој болести сво- 
јој, први председник њен, боно се диже с постеље, 
три дана пред смрт своју, која је била на прагу, а 


ХХТУ 


на дан скупа, 22 Фебруара 1888, управља“ АН 


демији своју посланицу, коју спроводи овим речма, 
пуним Философске резигнације: 

„Ја сам вам болан преболан. 

» Докле ће то трајати не знам — али дуго не 
може да траје. Кад се пуна два. месеца не једе и 
не спава, можете мислити, да ту-живота нема. Но 
како му драго, ја сам се својој судби предао. 

„За данашњи годишњи скуп Академије био сам 
спремио неколико речи, да их као свој аманет Ака- 
демији саопштим. Не знам, пријатељи, да ли је то 
паметно било, да болестан здраве цоучава. Пресудите 
ви, па, ако нађете да није, а ви прећутите,“ 


Сама, пак, посланица, коју је тако, као „поздрав 


са болесничкога одра“ упутио- Академији, садржавала 
је, у три прецизне тачке, три поруке, којима би се 
руководила Академија у будућности: Да сеу свима 
својим радовима руководи само истином и строго 
научном објективношћу; да очува чистоту нашега 
лепог језика и никад не упушта у прописивање које- 
каквих номенклатура и техничких термина; и најпосле: 
налази Панчић, да би „за трви почетак добро било 
"да се ограничимо, вели, на оне науке, које се Српства 
и „Јужног Оловенства, а нарочито земаља Балкан- 


скога Полџострова тичу. Ту је наша прошлост зако- 


пана, а ту, мислим, да је и наша боља будућност, у 
коју ја чврсто ц непокољебљиво верујем, јер јој ти 
све услове за што бољи успеж посведневно гледам,“ 
У мало речи млого речено! 
На завршетак ових речи, које је последње у свом 


+ животу написао, и који је гласио: „Ваш вами давно 


и свагда одани др. Ј. Панчић“ — скуп Академичара 


и цела дворана одазвали су се Ме аи „и- ; 


вео Панчић !“. 
Али живот је имао да траје само још три дана. 
· Последња борба изумирућег живота са смрћу, 
већ је бпла ту. Те последње тренутке живота Пан- 


# „Годишњак“ 1 стр. 155. 


_ 


ви 
м 


; 5 (1; 


РЕМ И РЕЛА 


С У У 


и] 


МИ 
Га 


И 


6 
2 
1: 


Ма 
пију 


(5 
~ 


# 


чићева описао је човек стручан и вешт, који уме и 

| важе што је видео. Ево тих речи његова једног 
ученика и лекара, које је, у име декарског друштва, 
раје на погребу његовом: 

__„У нашим душама још је трептеда хармонија 
је тронуте посланице, коју си ти, суверени Го- 
сподар српске науке, упутио Краљевској Академији 
"ивука, на дан њеног првог годишњег скупа, још је 
јечала та симеонија са самртничке постеље — а теби 
__ дође последњи час. 

_______ „Твоје је срце већ тако тихо и неправилно ку- 
| о, да му куцање нисмо могли осетити; твоје руке 
_ беху већ хладне, мртве. Твоје усне беху већ мртвачки 
____бдеде, једва се мицаху. Ади твој моћни дух беше 
још ведар и чио, као н у време твоје пуне снаге..... 
да ми, пристајући на облик конзилнума, који си 
и изабрао за вечни растанак са твојим ђацима, при- 
__ступисмо да узмемо Убабиз ргаезепз, ти си се осмех- 
о и рекао: „Тело је већ мртво“, па си пам говорио 
твоју сад медицинску расправу, цитирао сн 
утеланда н Шенлајна, твоје учитеље; шапутао си, 
али си говордо као с катедре; твој говор био је 
ви класичним латинским цитатима, шаднио си 
, сећајући се једне класичне диагнозе твојега ко- 
___деге и пријатеља др. Мајнерта о „Кеђт: пеугова уег- 
ваша“; причао си како је умро Балзак, и упитао си 
___по његовом примеру: да ли ти се може гарантовати 
бар још три дана животаг Поглед ти се оте на је- 
ДАН започет рукопис на латинском језику, последњи 
што си диктирао, који лежаше на твом столу и који 
почиње овим речма: „Кешиз ћогбив ђЂобашсив Веј! 
тадепзј5“, мезимче твоје.... ботаничка башта Србије... 
| да тим си говорио о Академији наука..... и то беху 
последње речи твоје, које смо чули. 
После некодико часова ти си издахнуо!“ (Го- 
вор Ар. Владана Ђорђевића). 
тј ај последњи час био је 4'5 ујутру, 25 Фебруара 
1888 еф после пуна 67 свари кг и опет 
рада. Кућа, у којој је др. Јос. Панчић умро јесте у 
„Милановој улици“, број 4. Погреб је био. 26 феб- 


ХХМ 


руара. Држава српска одужила му се једном малом — 
одужицом: сахранила га је 0 свом трошку, у „ста- _ 
ром гробљу“ београдском, куда га је испратио сав 
Београд, уз учешће свега просвећена света у Србији 
и ван ње, докле год се знађаше за име његово џи за 
рад његов.“ 


> 


Навршује се шеста година од смрти др. ЈосиФа __ 
Панчића. „Српска Књижевна Задруга“ рада је била 
да изда један ма и мали део списа Панчићевих, иза- 
бравши поглавито оне, који су ло садржају своме 
приступачнији за ширу публику п круг читалаца „Орп.. 
Књ. Задруге“. 3 не 

Извршујући овим издањем ту своју одлуку, не _ 
жели и не мисли да тиме поремети памеру Кра- 
љевске Академије, која је по предлогу члана свога, 
а ученика Панчићева, госп. Јов. М. Жујовића, такође 
намерна да штампа све списе Панчићеве““ . МЕ а 

Издајући ово неколико састава др. Јос. Пан- 
чића, „Срлска Књиж. Задруга“ одужује се спомену 
овога ученог Србина, и на срећан начин испуњава 
п свој програм, надајући се, да ће уједно задовољити _ 
и једну потребу својих читалаца, којих, Богу хвала, — 
и родољубивом заузимању пријатеља српског народа | 
и његове књиге, има у свему Српетву. 4 

Чије име и заслужује да се чује пре у свему | 
Српству, од имена Панчићева, којп је целог века 
свога живео и радио изучавајући своју Српску Земљу _ 
и њену китњасту и богату природу, Панчића, који _ 
са самртне постеље даје Академији свој последњи 
аманет, да се Академија Наука посвети у првом реду | 
изучавању Српства и Балканског Полуострова, где 
нам је прошлост закопана и одакле треба да васкрене. 
наша боља будућност, коју он види, својим духовним 
очима, пре но што ће се растати са Српством и животом. 


# 0 погребу Панчићеву издала је Академија нарочити 
„Спомен на тужну свечаност, приликом смрти др. Јосифа Џан- 
чића, првог председника Срп. Краљ. Академије. Београд 18880. — 

#% „Годишњак“ П. Скуп Академије, 2 априла 1889, страна 199. 


ХХУП 


туру о Џанчићу, нашли у „Гјеборви“ ТУ, у коме је- 
н одличан загребачки писац сматра за потребно 
да рече: „Србија нам је дала Даничића, али смо јој 
“се обилато одужили Панчићем.“ 

___ Ниса којих разлога не можемо отуђивати једног 
свог драгог санародника, какав нам беше Панчић, и 
___научника, који је само у Србији и Србијом постао 
“оно што је, па не можемо дакле дати за право ни горњем 
тврђењу. Ми ћемо са гроба свога Панчића радо рећи 

3 будућности: да, нити је Србија задужила 

ватсву Даничићем, нити јој се ова могла одужпти 
инчићем, него је народ, што живи на пространом 
делу од Витоша до иза Велебита, поред многих 
других, живих и покојних, родно и ова два сина своја, 
који су науком ни радом својим постали виђени, и 


___дали доказа о културној мисији свога народа. 
Ра аро тај — иди боље, распростримо ову ми- 
сао на Србе и Хрвате, који се и онако деле само 
____вештачким п ненародним средствима — биће срећ- 
_нији, ако Исток његов не сматра свој Запад као 
__ дужника, ни овај обратно Исток, као свога позајми- 
___чара. Тој двојби, која задире и у културу, која и 
___истинске туђине зближује, нема места, тим мање, 
___што је баш перо Даничићево марљиво прибрало књи- 
___жевно благо тога народа, без обзира, је ли писано 
ћирилицом план латиницом, иди га је писао католик 
____иди православви. И Панчић стоји, дакле, у томе по- 
___гледу ван дискусије, исто као и Даничић. Плодови 
__пак рада његова постали су опште добро свију нас 
____без разлике, како у целини својој, тако и у овом 
___ делу који издаје „Српска Књиж. Задруга“. 
сива Писац ових редова сматра се за срећна, што 
има удела у приређивању овог издања, а по ов- 
|__дашћењу управе „Срп. Књ. Задруге“, Олт се, 
са своје стране, ведиком аутору нашем. Приказујући 


 ХХУШ 


ове одличне мисли великог учитељу, нема шта да. 

рече у њихову препоруку: оне се саме собом пре- 
поручују.“ Имао би можда само да пожели: да по- 
јаси, који буду читали ове и остале списе др. Ј. ПЏан- 
чића, приме к срцу ону топлу поуку, ону чисту науку, 
ону беспрекорну и несебичну добронамерност, којом 
је испуњен цео живот овога тихог човека, који је поред 
опште љубави према „деци“ својој имао и велику 
љубав према целом недељивом Српиству, радећи за 
њега и упућујући да се ради за њега. а: 

Пропраћајући ово издање уводом о аутору ње- | 
говом, хтели смо да скренемо што већу пажњу на 
рад и на живот његов, јер смо сматрали и сматрамо, 
да овакав беспрекоран, плодан и примеран живот 
ваља да буде овековечен, сем излагања плодова рада 
његова још и сликама и сећањима из живота Панчићева, 
које само савременици и ближа околина знају из соп- 
ствена сазнања, осећања и дружења. 

То смо учинили у истинитој вери, да овакви 
узори дејствују васпитно на млађа поколења народна, 
која ће само у непрекидном раду и општој утакмици, 
ваћи свој напредак и свој спас у тешкој међунаро- 
дној борби за свој опстанак, у борби, у којој тако 
убиствено дејствују туђа културна оружја на све 
троме, немарне и неосетљиве и поједпнце и читаве на- 
роде. Један од првих задатака и намера основалаца. 
„Српске Књижевне Задруге“ и био је тај: да ширећи 
српску књигу повишава свест народну о себи самом, 
о својој важности, дајући му за углед прве синове 
његове, прве умне људе и њихове творевине. 

Човек, наш брат и санародник, који је у нашу 
ужу Отаџбину донео собом једино своју учену главу 
и добро срце, стекао је у њој: опште поштовање, 
љубав и оданост —- чиме2! Опет достојним радом,“ 
љубављу и оданошћу према народу своме, према по- 
зиву своме. Др. Јосиф Панчић показао нам је пут 


% Издане и прештампане у потпуном и непромењеном об- 
лику, како су из пера ПЏанчићева угледале света. Поједине не- 
знатне махом ортографске измене негзаслужујуј овде особена 
побрајања, 


вам ваља ићи. Торе. позативпих теко- 
угогодишњег рада и труда, и у томе 
ки значај. 

| се уз велики духовнн сстрбре ул која “ 

а његовим, кроз кратко време у Београду, у 
»д Вел. "Шволом, на догледу његова кабинета, 
поменик његов у камену и металу — то ће 
мала одужица ономе, који се за живота“ 
ге, славноме овимр ЛЕ који, кад год би 


> 
и 


Ју 


ЗЛАТО 


— -<-— 


_ Човек, као члан у огромном ланцу при- 
родних ствари на свету, стоји у свакојакој 
"свези са свима тима стварима. Од гдекојих за- 
виси у толикој мери. да би му без њих живот 
__на земљи био немогућан. друге служе на олак- 
шицу животу његову, неке су одмена немоћи 
његовој, многе га блаже, нема ниједне, која 
_ се не би по било којој особини својој душевне 
| __ његове или телесне стране у овој или оној 
прилици дотакла, која му не би потребна, ко- 
рисна, пријатна или шкодљива била. Између 
свију оних ствари, које човеку преко потребне 
нису, које дакле не условљавају опстанак ње- 
гов на земљи, нема ниједне, која је толике 
и тако големе потребе људског рода произ- 
__вела, која је толико утицала на морални и 
___материјални развитак људи, која је људске 
_ страсти толико будила, толико среће и несреће 
људском роду донела, колико је то учинило 
— злато. | 
Због ове велике важности, коју је злато 
___од вајкада имало и дан дањи има у економији 
_ људскога рода, држим да вам неће бити неу- 
_ годно, да вас са овим металом из ближе упо- 
|“ 


4 из ПРИРОДЕ 


знам, да вам у кратко разложим све оно што _ 
је науци о злату познато. Реда ћу се држати 
у своме разлагању овога: првоћу вам казати 
у коме се стању находи злато и где, како се 
добива, колико га има и на шта се употребљава, 
по томе ћу прећи на старију повесницу злата 
и на покрете које је злато у свету произвело. — 

_ Злато је као руда, тј. хемиски везано 
са другом којом стихијом, доста ретко,и на- 
„ђено је до сада само у Ердељу у Офенбањи, 
“Нађагу и Залатни, где у свези са телуром, 
" сребром, оловом и антимоном саставља, четири 
минерала, позната у науци под именима Сил- 
ванита, Нађагита, Милерина и Пецита. 

Много је чешће сухо злато,и то гдешто 
чисто, другда механички везано са сребром, 
бакром и гвожђем, ређе платином и другим 
мање познатим металима. 

Сухо злато находи се или у првобитном 
стању, урасло у стене с којима је у једно доба 
постало, или у секундарном стању, као мање 
"или веће комађе неправилно по површини зе- 
мној растурено. 

Стене у којих је сухо .влато урасло сло- 
жене су већином из белутка и спадају у нај- 
старије тако зване примитивне или прастене, 
за које геолог замишља да су се прве на 
површини земној стинуле, много раније од 
оних, што су се из воде сталожиле и што су 
већином обележене остацима животињским и 
биљним. У тима се стенама злато виђа на- 
расло на дуваре од расјелина у виђеним, кад- 
што правилним кристалима — коцкама, окта- 


ЗЛАТО 5 


ренина делатно па талената ти пите пити 


___едрима, додекаедрима и др.,— чешће је урасло 
_ у стене у љуспастим или зрнастим, многократ 
"тако ситним агрегатима, да истом по раздро- 
_ бљењу стене на видик излази. 
КЕ - Места, на којима се злато у том прво- 
___битном стању находи, већином су нам непо- 
____аната. Нека старија у Тракији, Грчкој, Италији 
__и Шпанији, која су нам стари писци Страбо, 
Плиније и Диодор од Сицилије у гдекојим 
___ситницама врло опширно описали, тако су 
__взаборављена, да им се данас ни траг не зна. 
_У Европи, која је у овом обзиру најбоље про- 
___учена, данас је најбогатија златом суседна 
__австриска царевина. У Угарској се злато копа 
__преко 1000 година у Шемницу и Кремницу; 
__ још су дуже познати рудници у Ердељу, о 
којој нам земљи већ Херодот прича, да суу 
њој обитавали Агатирзи, племе Скита тако 
___богато, да су му била сва покућна оруђа од 
____сухога злата. Много мање има злата у Салц- 
____буршкој, још мање у Чешкој, где су чувени 
___ва време Либуше рудници од злата давно за- 
__трпапи и заборављени. Ово је све што се може 
_ поуздано казати не само за Европу, већ и за 
остале крајеве света, јер и ако знамо, да има 
злата на првобитном станишту на Уралу, у 
Мисиру, на Суматри, у Перуву, Бразилији и 
Колумбији, то се због тешкоће и великих 
трошкова, које обделавање такових рудника 
- "изискује, толико за њих не разбира. 
а Боље и много раније познато је злато, 
што се у секундарном стању по пљоштама, 
које су некада воде застирале, или у кориту 


6 ИЗ'ПРИРОДЕ 


данашњих река и потока находи. Две су по- 
главито силе, које су порадиле те се је злато 
са свога првобитног станишта померилоину 
насапе где га данас налазимо доспело: вода 
и абисодинамички огањ. Ова је последња сила 
главни узрок свима неравнинама на земљи; 
њом се издижу, кад из тија кад напрасито, 
мање или веће партије земне површине, те се 
тако раскида свеза, која постоји између стена 
што ју састављају, и такове раздробљене стене 
остају најзад, особито ако на видик изађу, 
подложне дејству других Физичких и хемп- 
ских сила. Вода, која на све стране по повр- 
шини земној тече, носи растрошене стене, 
„уједно са златом где га има, и сталожава све 
то у нижим местима, обично на окукама од 
река и потока и уопште онде где јој се из 
било ког узрока сила, којом струји, разбије. 
Речни шљунак и песак, у коме се злато наљ 
ходи, састоји се већином из белутка, поме- 
шаног кад више кад мање са трошкама других 
полигених стена — гранита, порфира, серпен- 
тина, микашиста, хлоритошиста —— у којима, 
има такођер мање више кварца. Трошке од 
злата које се ту находе, обично су доста ситне 
тако, да се и не виде ако их се већа коли- 
чина на окупу не нађе, другда су виђеније,“ 
плосне или од сваке руке угласте, кадшто на 
прилику притака или гранатих стабалаца зду- 
љене. Комади од величине грашка или ле- 
шника нису баш ретки, али се гдешто налази 
и веће грумење. Таково једно груме сухога 
злата нађено је године 1842 на Уралу у тежи 


И а 7 


А 8: кгр.. (28 ока), а године 1869 у Австралији 
190 кгр. (94 оке). 
"аведјак где се злато у секундарном стању 


лако подељена. Многа што су од старине 

ата била исцрпла су се и заборавила, где- 
дају по дугој експлоатацији и данас по- 
злата, а нека што су у најскорије време 


на оно што је важније; а ради историске 
зе држаћу се хронолошког реда, пошав од 
је, колевке човечјег рода. 

__ Осим реке Пактолуса у Лидији, која је 
старих Грка много слављена била као зла- 
оша, три су повеће партије у Азији гдеин 
анас подоста злата има: Индија, Алтај и. 

„. Са Хималајских Гора, које Индију од 

а раздвајају, силазе у индиску равницу 
ири повеће реке: Иравади, Брамапутра, 
Гангес и Индус, које све четири носе злата 
особито онде, где се са виших брда мање ре- 
чице у њих сливају. На југу од те грдне про- 
"горије лежи полуострво Малака, названо од 
-реви абог мноштва злата ·-што се ту вадило 
__Сћегвгопевив Аџгеа, а у ову групу спадају и сунд- 
_ ск: а острва, одваљени и морем обливени комади 
хималајског подгорја. Други златом богати 
предео заузима средину великог азиског кон- 
"тинента, а то је грдна зараван над којом се 
дижу Алтајске Горе. Трећа је нама ближа 


• У оригиналу су свуда само оне, које « су | опда, вал је пи пи- 


једтно и употребљаване. 


8 И3 ПРИРОДЕ 


партија Урал, који се пружа између Каспи- 
ског и Леденог Мора и раздваја Европу од 
Азије. Овде су у прастаро време, по казивању 
Херодота, чували злато грифи, неке пернате 


тваре, с којима су се Аримаспи, племе људи - 
, , ко 


што је тад у тима крајевима живело морало 
да бори, те да им отме злато. Не зна се по- 
уздано да ли ове и друге гатке о сунчаном 
неком језеру, о хиперборејима и великим не- 
ким мравима што копаху злато, имају да се 
односе на Урал или Алтај или на други који 
крај овога великог и данас још довољно не- 


познатог континента, само толико је извесно 


да у Азији има на више места подоста злата. 
Године 1829 кад је Александер Хумболт средњу 
Азију походио, копало се у велико на Уралу 
и Алтају не само злато, већ и други ретки 
метали и свакојако драго камење. 

У Африци је од старине био познат се- 
веро-источни крај, што са Азијом граничи, као 
златом богат, и то најпре Египат ; после су се. 
прочули неки крајеви у унутрашњости Судана, 
и у новије се време нашло злато на западу 
у Гинеји и Сенегамбији тако, да сада знамо 
за пошироку пругу од златнога насапа, што 
се посред Африке од истока на запад пружа. 

Европа, која нам је у сваком обзиру нај- 
боље позната, златом је најсиромашнија. У 
старо доба била су чувена грчка острва Тазус 
и СиФнос,а на копну рудници и насапи реке 
Еноса. — Исто је тако била чувена Италија 
и Иберско Полуострво. Сад су сва та места 
већином заборављена, п једва се сада у ре- 


з ДАТО 9 


Пада и МЕ још неки траг негдашњег 


огу, лучењем |аналисањем) песка са разли- 
тих места узетог израчунао да садржи злата 


(37.000 ока). Судећи по богатим кар- 
 патским рудницима као да се подоста злата 
уноси и у Дунаво рекама што из тог даљи 


ну стабаоцу уз лозу и друго рашће вије, 
аи у наше (рекао бих трезвеније) доба више 
"трага нема. Најсиромашније су златом Сканди- 
о: навске Земље, Британска Острва и Француска; 


_ данас носи нешто злата. Пре него што би 
_ оставили Европу, запитаћемо се: да ли у нашој 
__ Србији има злата; За сада нам је доста мало 
| __о томе познато, али и ово мало ваљало би 
"да нас побуди те да своју рудама свакојаким 
ебогато обдарену земљу што брижљивије 
"испитамо. На првобитном станишту нашло се 
' нас злата са оловном рудом у Кучајни, са 
__ пиритом у Шарбановцу, са магнетитом на 
3 - Копаонику, а има га и у песку Пека испод 
Е; _ Дебелог Луга, у Јасикови и Црној Реци што 


10 из ПРИРОДЕ 


у Тимок утичу; из ових се река до скора од | 
нашег народа нешто злата и испирало. | 
Концем средњега века била су се многа 
од побројаних места исцрпла и заборавила, 
кад се Колумбовим открићем прочу Америка, 
као нови пребогати источник злата. У новоме 
свету нађе се заиста мноштво нагомиланог у 
онамошњих народа или пустог у насапу река 
влата, чим се шпанска држава за кратко време 
јако обогатила, и тим је положила темељ оној_ 
исполинској сили, која је под Карлом У свој 
врхунац постигла, али из познатих узрока исто _ 
тако брзо и опала. Прво је злато нађено у 
Америци у Перуву и Мехици, потом у Чилу 
и у равницама кроз које теку реке Марањон, 
Лаплата и Ориноко. Много касније, итоу 
наше време, открити су богати златом насапи 
у Калифорнији, а кад се већ мислило да се 
са Калифорнијом завршило коло подобних от- 
крића, зачуди нас пре неколико година вест, 
да је у Северној Америци на Фразеру ново 
златно поље нађено, где као да га имау не- 
обичној количини, јер је за 9 година од како 
се тамо ради, осим онога што је у земљи остало 
или је на другу страну однесено, само једно 
енглеско друштво, што путнике провози, из- 
нело преко Панаме 384.000 кгр. (300.000 ока) 
златнога праха. ; 
За најмањи део света, Австралију се та- 
кођер истом у новије време, године 1847, доз- 
нало, да има у насапу злата, и то у колико се за 
ово кратко време могло сазнати више него 
икоји други део света, при свему том, што 


ина тога континента, само сама морска 
· Европљанима позната. — 


зависи и начин, како се вади. Где је 
: или механички везано са другим ру- 
или где је урасло у којскакве стене, 
само техника рударска кадра, да злато 
, пак и при највећој рударској вештини 
радња истом онда плафа, кад злата по- 
има, или се оно уз друге корисне ме- 
имогредице добива. На Уралу стаје пре- 
чача пуд злата — око наших 15 кгр. (12 
— 20.000 рубаља — готово половину 
зости самога метала. Већ ова велика 
у показује да треба, осим рударскога 
ња и искуства, замашни капитал ономе, 
хоће да се рудокопњом злата користи, 
во је узрок те се злато, осим Австрије и 
Уралу, из рудника слабо где вади. 
__ Много се лакше добија оно злато, што 
ван првобитне свезе налази у насапу. При- 
у као да је хтела да поради у атар не- 
ћи У раоад те је свима силама, којима рас- 
аже, злато тврдога оклопа ослободила и 


ј је тоне припомогла вода. бјев. се због нерав- 
ина, којих на земљи без броја има, непре- 


јил су се за небројених векова, кроз које 
е наша земља прошла, многи насапи из 


4 Цу Ј из ПРИРОДЕ 


којих ми вадимо злато или друге корисне ми-_ 


нерале, а овакови насапи справљају се под 
великом пучином морском и данас за нара- 
штаје који по нама иду. 

Места, где се злато са земљом или речним 
песком у толикој количини находи, да се може 


с користи вадити, зову се пралишта зато, што _ 
се злато обично испирањем земље или песка 
одлучава. Ово се испирање оснива на томе, 


што је злато много теже од свију других ми- 
нерала с којима се у друштву налази. Посао 
око испирања посве је лак, а и справе што 
томе служе просте су и доста јевтине, а то 
је вода и плитак какав суд на прилику по- 


веће карлице. Надно се тога суда изрежу 
наблизу подубоке упоредо стављене бразде 


или се за суд прикују исто тако распоређене 


дрвене жиочице. Испирање се врши овако: 


од песка, за који се држи да садржи злата, 
узме се нека количина и стави у горњи крај 
од косо нагнутог суда, и сипа се нањ упреко 


са браздама или жиокама вода, која на доњи. 


крај суда отиче, носећи собом све оно што 
је лакше, а остављајући надно бразда или иза 
прикованих жиока зрна злата, која су се у 
песку обрела. Гдешто су, особито у старије 
време, на испирање злата употребљавали овчје 
руно и потапали у воду, која злата носи. Злато, 
које се обично у ситним листићима или ћо- 
шкастим зрнима у води налази, закачи се о 
прамке или поједина влакна од вуне, а остали 
већином закружени песак и шљунак не приања. 
По неком времену руно се извуче из воде 


"КА РЦ Ју 


ужи аа 
Да љети ока лао 


чкано трошчицама од злата, које се после 
· По себи се разуме, да су оба ова 
али и данас по беломе свету уо- 
начина за испирање злата само онде 
на, где злата подоста има. Где то није, 
_рударска техника усавршавањем при- 
на то употребљеног од свакојаке руке 
"да и из сиромашнијих пралишта што 
злата извуче. 
, које се на буди који начин из на- 


"одваја се најлакше гвожђем, које ма- 
нетне трошчице привлачи а злато не, те тако 
ин. раје најзад чисто. Кад је злато са другим 


ш » одваја живом, радњом која јеу науци 
та под именом амалгамисања, а ово се 
ва на томе, што жива раствара метале 
лакше што је тај метал мекши, а остале 
зрале оставља нерастворене. Из амалгама 
смеше живе и злата или другог метала, 
га је ту било, жива може лако да се ис- 
а дестилацијом. Ако злато није ни после 


у а злато остављају нерастворено. — 
___ Колико има злата на свету, то се не може 
| на близу казати, јер и ако живимоу Х!Х 


14 из ПРИРОДЕ 


тако званом просвећеном веку, највећи нам 


је део света и светских ствари непознат. Пак 


и да би имали од постања људског рода. по-_ 


датака о продукцији злата, као што их данас 
прибирамо, рачуни би нам били непоуздани с 
тога, што се злато употребом троши а и губи, 
те се тако враћа у крило природе, од куд је 
и дошло, и то може бити у оној истој про- 
порцији у којој се из земље вади; а ово је 
тим вероватније, што се друкче не би могло 
разумети, камо су се дела она грдна богат- 
ства у злату, о којима је из старијих времена 
до нас вест дошла. Нешто нам је боље по- 
зната количина злата што се у новије време 
из земље вади; али и ту су нам потпунији 
подаци само за Европу, руску Азију, и Се- 
верну Америку, сви остали бројеви имају само 
приближну вредност. 

У Европи је златом, као што сам то већ пре 
казао, најбогатија Австрија. Она вади највише 
злата из ердељских и угарских рудника, више 
него што сав остали свет на овај начин до- 
бива, и то нешто више од 153 кгр. (112 ока). 


Данашње немачко царство вади у Шлезији _ 


и Хановеранској из којекаквих руда нешто више 
од 8 гр. (6,5 ока) злата, остало јој злато до- 
лази већином из Рајне, мало што више од 26 кгр. 
(2! оке), свега дакле непуних 35 кгр. (28 окај. 

Француска је последњим ратом изгубила 
своја најбоља пралишта на Рајни између Ба- 
зела и Страсбурга, из којих је пређе добивала 
на 10 кгр. (8 ока) злата. Што јој је остало на 
Рони, Аријежу, Херолту и др., посве је незнатно. 


стале земље европске производе још 
злата; нешто га се пере у Шпанији, 
ји, Румунији, пак и у нас, али све то ко- 
је непознато, толико је по свој прилици 
знатно. 

О Азији имамо два, али доста замашна 
датка са руских пралишта и рудника на 
' и Алтају и са Сундских Острва у Ин- 
Урал и Алтај доносе Русији по Хум- 
годишње око 20.700 кгр. (15.156 ока! 
Све злато што је Русија од туд добила 
ловине прошлог века, од како је почела 
да ради, износи мало што мање од 358.000 
280.000 ока). Влада руска узима само 
злато што приватни људи на Уралу и Ал- 

копају годишње порезе близу два мили- 
рубаља. О осталој Азији слабо нам се 
ије време што јавља, само за Сундска 
у Индији знамо да доносе нешто више 

000 кгр. (4000 ока) злата. 

Америка, осим Калифорније, даје по аме- 
„оком геологу Дану на годину око 14.000 
(11.000 ока) злата, а од тога долази го- 
во половина на Колумбију, четврти део 

а Чили; што остаје дају Перу, Бразилија и 
остале американске земље. Калифорнија је дала 
1847 —1866 г. 1,440.000 кгр. (1,125.000 ока) 
ута, које износи на годину нешто више од 
244 кгр. (57.222 оке). 

Аветралија, аорте и најмањи од три 


16 из ПРИРОДЕ 


кгр. .(90.000 ока) злата, около половине свега 
онога што се по беломе свету из рудника 


вади или насапа испира; а цела годишња про- 
дукција износи У округлој циФри 230.000 кгр. 
(180.000 ока) злата у вредности од 864,000. 000 _ 
Јана (79,000.000 дуката). — 


Употреба и велика важност, коју злато 


од најстаријих времена све до данас има, 
оснива се поглавито на његовим Физичким и 
хемиским својствима. Оно је боје, као што 
знате, врло лепо жуте, сјајност му је јака, 
постојана, растегљиво је тако да се може 


осим свију других метала у најфиније жице. 


и листиће истанчати, тежа му је 20, пута 
већа од воде и уопште већа, него свију других 
метала осим једнога, иридијума, врло ретког 
и доста слабо познатог метала, што је у но- 


вије време на Уралу нађен. Ова својства а. 


преко свега сјајност, непроменљивост и тежа, 


а и та околност што се сухо злато на много 
места по свету нашло, узроци су, те је'злато | 


по свој прилици између свију метала прво 
човечју пажњу на се навратило. 

Каковој је људској потреби злато најпре 
послужило, то се због недоскудице истори- 
ских и традиционих података одсудно казати 
не може. Ако погледамо на неке народе — 
у Африци, Америци и Австралији — који на 
ниском ступњу развитка стоје, којих се је 
дакле данашња наша култура слабо дотакла, 
пак видимо, да се они златом ките и дагау 
размену за друге ствари дају; можемо са доста 
великом вероватности закључити, да је злато, 


| 
| 


ђ ке епих, најпостојанијих | најтежих ме- 
јела умео да осим свију других ствари одли- 


__у своме детињству умео да досети. Најбољи 
"су нам томе пример наша жита, невиђене траве 
је ситним семкама, које је човек из 


|: па ефиер. средство за издржање своје, које 
5 се ничим другим ни данас заменити не може, 
|_а то се, као и са златом, у оно незнано време 
% · догодило. из којега, као што рекох, никакових 


___ Није сумње, даје дуго време морало проћи, 
- док је злато, као средство за размену ствари, 
добило онај облик, који данас наш новац има. 
"Из прва је морало да послужи у оном стању 
зу коме се налазило, дакле као прах, ситније 
или крупније комађе, као што је то и данас 
уобичајено у неких народа у средњој Африци. 
М · Незгоде, које су честим мерењем златнога 
; ја рака скопчане, морале су полако навести 
човека, да томе средству за размену да одре- 
| Кени облик и одређену тежу. У овај први, 
| по свој прилици доста незграпни новац, узи- 
__ мало се злато чисто, нечисто, каково се имало; 
| но касније, да би му се дала сталнија вре- 
__дност и већа дурашност — јер је чисто злато 
__мало што тврђе од олова — мешало се малом 
__количином сребра или бакра. Много крат се 
58 из ПРИРОДЕ : 


18 из ПРИРО ДЉЊЦЕ 


у старије време догађало, да су се у гдекојим. 


државама чиниле преваре тим, што се:у ле- 
гуре узимало мање злата и више других јев- 
тинијих метала, чим су се поједини људи а 
и саме владе јако оштећавале. У новије време, 
где је наука толико напредовала да и поје- 
дини људи могу да испитају вредност новцу, 
и где се у расправљању државних послова 
јавно мишљење много више у рачун узима, 


него што је то пре било, такове су прерар и 


постале немогуће. 

По професору Ципу најстарији златни но- 
вац, што се налази у царском кабинету у Бечу, 
кован је у УП веку пре рођ. Хр. у Кизику, 
некој вароши Мезије — тако се у старо доба, 
уз западни део Бугарске, звала наша Србија. 
Новац је тај од смеше злата и сребра, коју 
Римљани називаху Кесјгтшп. Млађи су златни 
новци персиски из времена Кира, за тим иду 
македонски, египатски и картагинески. Ри- 


мљани су, по казивању Плинија, почели да кују | 


златне новце године 547 пошто је Рим озидан. У 


· средњем веку године 1290 златни је новац ко- 


ван у Млецима, и од туд води порекло данашњи 
дукат или цекин, од диса дужд или војвода и 
сесесћа ковница. У исто су време и Флорен- 
тинци ковали златне новце под именом Фио- 
рина, од цвета (Лоте) који је тај новац на лицу 
имао; то се име Фиорин, Форинта, и данас одр- 
жало премда се већ одавно тај новац од злата 
не кује. 

Друго, на шта се злато употребљавало, 
биће украс тела, оружја и других човеку бли- 


5 А А ТО 19 


их ствари. Ово је по свој прилици много 
лије у обичај ушло него злато као сред- 
во за размену, јер се човек морао најпре 
_да извешти у топљењу и ливењу злата, пре 
со што би био могао ову потребу да под- 


| ајемо, били су којекакви судови, круне, 
огрлице, гривне, кипови којекаквих богова и 
свакојаке справе употребљене при богослу- 
"жењу, на које су, као што ћете мало час 
„особито старији народи злато у необич- 


ашло средство за растварање злата — царска 
— и пошто се злато у свакојакој намери 
много руку испитало, пронашле су се многе 


ијева пурпура и неки Фармаколошки препа- 
рати. Некада се мислило, да злату, као цару 
__ метала припада и необична лековита моћи 
__то противу старости, главобоље, очобоље, гу- 
__шобоље и других болештина; круне, огрлице, 
_пасови, гривне, подвезице и пута од злата, 
"све је то од старине било сматрано не само 
_ као украс, већ и као средство за оснажење 
__тела, из тих је ствари струјала крепост у 
___живце оних делова, што су се пасали. Да- 
____нашња је наука ту празноверицу савршено 
___ поништила ; злато је, што се лековитости тиче, 
___од већине боље познатих метала слабије, тако 
___ да би могли бити и без оно мало препарата 
5; _ од злата, што су у медицини познати, јер се 
_ могу заменити са неким препаратима од живе 
| де 


90 5 иРВ СИВ И РОГА Е 


тим више, што су живини Нин куд камо | 
јевтинији, 4 
Још ми ваља да овде. наведем једну упо- | 
требу злата, која је у старо доба била посве 
непозната, а данас је јако уобичајена и до 
великог савршенства, доведена, а то је позлата 
посуђа и других човеку нужних ствари. Злато, _ 
које се у толикој мери из земље не добива, 
у коликој се људске потребе умножавају, тако _ 
је већ свима сталежима људског друштва оми- па 
љело, да и они, што нису у стању да до мно- _ 
гога сухога злата дођу, теже бар да себеп 
свој стан позлаћеним стварима оките. Пређе 
се при позлаћивању употребљавала жива, или 
су се јако истанчани листићи од злата при- 
лепљивали за ствари; које су се позлаћивале; _ 
у новије је време и у овом обзиру велики | 
напредак учињен галванопластиком. 4 
О времену, кад је злато почело да се. 
употребљава, слабо нам је што познато. Пре- 
дања којима се повесница најстаријих народа _ 
започиње не казује нам ништа, кад и где је 
злато најпре нађено, како и чему је послу- 
жило, ко је први изумео да злато топи, већ 
се само спомињу судови, кипови, свакојако __ 
оруђе и друге ствари од злата или златом — 
окићене и то се све наводи као нешто што . 
је од вајкада тако било. Вишну, врховни бог 
Инда, кад је приликом својих многобројних. 
преображаја силазио с неба да се бори са 
злим дусима, својим непријатељима, да заклања 
слабе од силнијих, да људе добру учи, носио 
је, тако нам кажу старе индиске традиције, 


74 


о пази Ву 


2 ААХ О 21 


е од злата или златом окићено и возао 
"исто таковим колима. Нешто више до- 
мо из Мојсијевих књига: у првој књизи 
1ој „Постање“ (гл. 1), где се описује рај, 
се да у реци Фисону, која тече око целе 
Евиљске, има злата и да је злато те 
иље врло добро. Тим се јасно изриче, да 
песку реке Фисона било злата и да је 
то било чисто, као што се и после 
о у премногим рекама, које су у опште 
ус извори најчистијег злата. 
Много нам више кажу ти остаци старих 
гра о првој употреби злата и о великом 
усу који је у то давнашње доба владао 
амовима божјим и палатама царским. У 
ама се описују храмови индиских богова 
самога сухога злата или бар изнутра оки- 
златним стубовима, киповима, престолима, 
»ницима и другим стварима служећим при 
гослужењу. Још се то подробније разлаже 
у По књиги Мојсијевој, где се описује ковчег 
завјета, који је био окован златом и опасан 
тим венцем, поклопац му је био од сухога 
а, на њему су били беочузи од злата, стојао 
на златном столу, уз њега су биле здјеле, 
ше, виједра и светњаци са усекачима и спре- 
мицама, над њим јабуке, гране и херувимова 
рила, све то једноставно од сухога злата. 
сто се то од чести повторава и у [Књ.оО 
аревима, где се описују два дома, које Со- 
ломун зиза Господу и себи, и на која силно 
зато просипа. “ 


22 из ПРИРОДЕ 


Примере подобног луксуса имамо и из. 


познијих времена. По Плинију био је велики 
кип Олимписког Јупитера у Делфу од сухога 
злата; кад су касније Фокијанци тај храм ра- 
зорили изнели су из њега 6400 кгр. (5000 ока) 
сухога злата. По Херодоту је у Вавилону у 
Беловом храму био грдни кип тог ' идола од 
сухога злата на престолу од тог истог метала. 


Исти Херодот нам прича, да је Крезус пре. 
битке, коју је противу Кира изгубио, уз 3000 
говеда спалио на жртвенику толико сокупоце- 


них ствари, да је осим других метала од са- 
мога злата, што се том приликом растопило 
и посветило, сливено мноштво санова и ки- 
пова. Крезусово благо, које је, као што знате, 
пало у руке Киру, запљенио је касније велики 
Александар, који је у благајници Дарија у 
Персепољи нашао 384.000 кгр. (300.000 ока) 
сухога злата. Током великих светских дога- 
ђаја прешла су сва та богатства са истока 
на запад и стекла су се најзад у Риму где је 
по Плаутусу за време другог пуничког рата 
било у благајници поглавара римског 896.000 
кгр. (700.000 ока) сухога злата. Римљани, на- 
род из прва трезвен и једино за славом тежећи, 
касније се и сам предао луксусу с том раз- 
ликом, што се у Риму злато више просипало 
око владаоца, него, као што је то у источних 


народа било. у храмовима божјим, о којима 


нам стари римски писци у опште слабо што 
говоре. Тако нам јавља Плиније, да је Неро 
имао грдну палату, у којој је све било од 


сухога злата, да је његова жена Попеа мазге 


ЗзаллТтО 23 


Пра и "то, да су осим власника и други 
_Римљани просипали много злато на своје 
_аграде и гозбе, које су пријатељима давали 
— позната су вам имена Лукула, Краса и 


5 а величанства ; они га просипају у храмо- 
вима својих идола, ките њиме палате владао- 
| _ чеве, у којима све што употреби царевој служи 
___—- до весла на чамцу у коме се вози, мора 
. да је од злата; злато пак у новац преобратити 
__и пустити у саобраћај то би било по ми- 
___шљењу Бирмана злато оскврнити. У напредни- 
___јих народа ово је одавно престало; и данас се 
_гдекоје ситнице од злата употребљавају на 
__украс, већина се пак злата обраћа на ствар- 
___није потребе, служи вештини, индустрији и 
"трговини и тим ће осим сваке сумње од много 
__веће користи бити, него пређе, кад је којегде 
на великим гомилама мртво лежало. — 
ЊЕ Злато, које се од најстаријих времена 
толико ценило, да се је само на гдекоје више 


94 из ПРИРОДЕ | Зеу 


цели употребљавало, а које је поред тога било | 
свакад доста ретко и за већину света недо- - 
стижно, морало је свакад да буди у људи. 
живу жељу да га имају, а то их је навело 
на свакојака предузећа, даљна путовања и 
ратове. Ови покрети људскога рода били а 
многократ несрећни или бар безуспешни; али. 


и ако нису свакада доносили траженога блага, ж ЊЕ 


имали су не мање важних последица, збли- – За 
жавали су народе народима, упознавали људе 
са пређе невиђеним крајевима света, са раз- | К 
личитим климатима и појавима природним и 
на тај се начин непрестанце ширила наука 0 
познавању света. 

Од многих предузећа, које је жудња за 
златом покренула да наведем само неколицину 4 
важнијих. а 

Соломун и сусед његов Хирам цар тир- 
ски први су, као што нам то 1 Књига О Царе- _ 
вима каже опремили наоружане лађеу Офир. 
— незнану земљу много слављену у старо 
доба са богатства злата, за коју неки науч- 
ници држе да је Индија. а други да ће пре 
бити који ближи крај источне Африке. Бо- 
гатства у злату, свили м свакојаким драго- 
ценим мирисима које су из Офира те лађе 
сваке године доносиле, прославили су Соло- 
муна, а Финикијанцима прибавила су име нај- - 
одважнијег народа у староме свету. 5 

Друга је такова експедиција" Јазоново _ 
тражење златнога руна у Колхису ·'на реци 
Фазису — у данашњој руској Мингрелији. Овај 
Јазонов пут, који су Грци умели да завијуу 


ВВ ратом сав у аи доминација 


, као што то Хумболт каже, предузет у 
њи, да се испита Грцима тада непознати 
ус — садашње Црно Море, за које се по 
им старим традицијама држало, да се да- 
) на исток продужава и да иза њега лежи 
ано језеро а около тога језера земље пуне 


Много боље од Јазоновог лутања по Пон- 
у познат нам је пут Александра Македон- 
у Индију. Млади Александер дознао је, 
сумње од Аристотела свога учитеља, за ве- 
богатства Индије, пак, не имајући у своме 
леноме царству чим да се прослави, пође 
Азију, где је, као што нам то повесница 
же, за 12 година, које је тамо живео, по- 
чинио велика јуначка дела, разорио многа 
ства и запљенио толико благо, да је у 
једној Персепољи потребовао, по Плутарху, за 
пренос самога злата 10.000 возова и 500 ка- 
мила. У подобне покрете морамо да бројимо 
К) ' откриће Америке, јер је прва мисао, која 
·_је Колумба побудила, да се на незнано море 
__навезе, била та, да потражи Индију неким 
_ новим зар краћим путем — обични пут ишао 
_ је преко Арабије, — јер се тада држало, да Ин- 
дија заузима сву јужну страну света онако, 
као што Европа заузима северну. Колумбо је 
__био тако тврд у тој вери да је, ипо другом 
__свом путовању у Америку, држао, да је то 
с лрауа у чему га је утврдило и злато, што 
се у тој новој земљи нашло, а то злато по 


96 из прРИГО ЖЕ 


тадашњем општем веровању није могло бити. 


већ у Индији. На први гласе, да у ново откри- 
тој земљи има злата, поврвеше тамо из Европе 
многи срчани, славе и злата жељни људи, и 
те многобројне експедиције довршише за не- 
пуни век започето дело Колумбово — откриће 
великог американског континента и отворише 
староме свету пространо поље за умнии ма- 
теријални развитак, али у исто време записаше 
у повесницу људскога рода неколицину од 
најкрвавијих листа — сетите се само недела 
Пизара и Кортеса, који из ненаситљива грам- 
жења за златом а под образином религиозног 
ревновања разорише мирна, давно уређена, 
царства и наметнуше народима јужне Аме- 
рике сумњиву културу, која им ни до данас 
среће донела није. 


Три већа покрета, које је жеља за зла- 


том произвела, а које имам још у кратко да 


напоменем, из новијег су времена, те нам нису 


у свима својим последицама довољно ни позна- 


та, а то је: откриће богатих пралишта у Кали- 


Форнији године 1848, друга у Австралији године 
1851 а најновије на Фразеру у Колумбији го- 
дине 1856. И у та нова Елдорада, чим су се про- 
чула, нагрнуо је из близа и далека многи свет, 
што је жељан да се олако обогати, и тамо је 
било за мало њих среће, за многога пропасти, 
а за већину свакојаких невоља, којих обично 
допадају све нове насеобине и већином људи, 
који се ван завичаја свога Бог зна каковој 
срећи надају. Ови покрети новијег времена 


јако се разликују од подобних предузећа из 


“4 
УУ 
4 
5 


пати 


| Бе 


)5 
- | 
5) 
= 
Ф 
сл. 
: 
Ф 
- 
е 
5 
> 
Ф 
> 
= 
Ф 
-- 
2. 
о 
з 
Ф 
-- 
У 
5 


КЕ“ аи сва слава је била њихова а њиховаи 
добит, трагови њиховог пролаза били су по- 
"тоци крви и у дао У наше су време те 


7 трговци | и учењаци сами или у свакојаке дру- 
жине склопљени, траже срећу где јој се на- 
_ дају; пак и ако се многи у својој нади и пре- 
__вари, ствар цивилизације напредује, пуста се 
_ места насељавају, подижу се вароши, трго- 
_вини се отварају нове пијаце, индустрији нова 
__ поља, научни капитал расте. За кратко време 
_ од како су се три споменута златна пралишта 
у Америци и Австралији нашла на пустим до 
тада просторијама, поникле су велике вароши 
__ Ст. Франциско у Калифорнији са 56000, Вик- 
торија у Колумбији са 50000 душа; у Австра- 
_ лији, где пре 10 година бејаху јадне станице 
_за депортацију зликоваца стоји сада осим 
других мањих места Мелбурн са 50000 и Ги- 
__лонг са 20000 становника. — 
- Још има један покрет, који је жудња за 
златом произвела, а који је посве различит од 
свега онога, чега сам се мало час у неколико 
главних прта дотакао, покрет много тиши и 
безопаснији, али у својим последицима не 
мање важан од Александровог пута у Азију 
и Колумбовог открића Америке. Док су тј. 
власници, дружине или поједини људи пола- 
зили у удаљене крајеве света, да тамо траже 
злато, други, којима то није било могуће тру- 


кесе 
БЕЈ 


с инаве 


о - 


98 " па п Роа 


дили су се у тишини својих радионица да злато 
од другога чега праве а поред тога ишли су 
и за тим да изнађу средство, којим би човек 
дуго могао да овај свет ужива, да не болује 
или да се стар и изнемогао подмлади. Радња 
небројених људи, који су се за целога средњег 
века трудили око решења тих великих загоне- 
така позната је у науци под именом алхемије. 


Да је човечји род од давнина на таково што 


помишљао и гајио жељу да обичније ствари у 
скупоцено злато претвори, то нам доказује 
она митичка гатка у старих'Јелина, која каже 
да је цар Фокиски Мидас био од бога Бахуса 
обдарен моћи, да све оно, чега би се дотакао, 
у злато претвори. По себи се разуме да су 
људи дуго морали да се труде не само око 
злата већ и других сродних метала, док су 
им сазнали својства и док су могли замислити. 
да има нечега што би кадро било да један 
метал у други преобрати. Има трага, да су се. 
већ и стари Египћани, по њима Јелини а кас- 
није и Римљани алхемистичким мислима за- 
бављали , али је алхемија „стигла до највећег 
развића истом у време Арапа, народа даро- 
витог, природним наукама јако одатог, али 
већ по свом источњачком пореклу наклоњеног 
свему ономе што је необично и чудновато. 
Арапи су у својим разноврсним опитима до- 
знали за многе особине минералних материја, 
мешајући и топећи их испитали су постанак 
и разлику њихових смеша, познавали су цар-_ 
ску воду и друге киселине што злато и остале 
метале растварају, знали су за многе живине 


# зато 29 


; тв зналац природних ствари, коме се ве- 
ћипом побројена открића приписују, први је 
о ту мисао, да се сваки метал, а по 
ме но, састоји-из три елемента: једнога 


| један метал у други претвори нечим што би 
__ садржавало у себи све праелементе те би тим 
_ кадро било да сва тела у своје поједине сти- 


|. ар рћоворћогшт) а други су надели имена 

_ велике магистерије, црвене тинктуре и вели- 
_ кога еликсира за живот. После Арапа научници 
_ свију народа радили су на открићу те велике 
"тајне а многи су се својим списима и про- 
славили. Најзнаменитији су Немци Парацелзо 
_и Алберто гроф од Бонстета назван због ве- 
_лике научености своје Алберто Велики, Енглез 
_Бакон од Верулама, Француз Едмундо Луни, 
_ Талијани Василије Валентини и Ђордано Бруно; 
_ најстарији пак, који је прво дело овога рода 
| списао под насловом „Божанствена наука о 
_ прављењу злата“ био је по Дидероту Созим 
_ што је у У веку живео. Питаћете ме, да ли су 
алхемичари заиста нашли тај камен мудраца, 
око којега сујсе толико трудилић Ако је ве- 
_ровати неким свечаним изјавама, које су нам 
_неке крунисане главе и многи научници из 
_тих времена оставили, као да јесу, али је та 


# 


30 из ПРИРОДЕ 


тајна — тако се мисли — сваки пут са својим 


изналазиоцем изумирала. Данашња наша наука 
о томе јако сумња, али није зато у срцу 


свију људи ишчезла нада, да то може бити, 


тим више, што за метале, она чудновата тела, 
која ми за просте елементе држимо с тога 
што их раставити не умемо, и сами хемичари 


допуштају, да ће се зар моћи напретком на- 


уке у своје елементе раставити. Буде ли то, 
онда ће повесница метала пак и злата сту- 
пити у по све нову мену, о којој ми данас ни 
појма немамо. | 

Многобројна дела, која су нам алхеми- 
чари оставили, садрже гдекоје зрно здраве 
науке, већином су нам пак неразумљива због 
мистичке таме у коју су алхемичари своје 
мисли завијали по свој прилици с тога што 
нису биле ни њима самима јасне. Али при 
свој неупотребљивости алхемиске литературе, 
мора се признати, да је алхемија за науку ве- 
лике заслуге стекла, рашчлањујући природна 
тела, испитујући дејство једних ствари на друге 
и изналазећи нове комбинације и тим је она 
прокрчила пут нашој данашњој хемији, која 
се више не креће на пољу мистике, која више 
не тражи камен мудраца, али која својим из 
дана у дан све чудноватијим открићима опло- 
ђава и бистри све гране људскога знања, које 
се са природним стварима баве. — 

Ово је што сам имао да вам о злату ка- 


жем. Држим да нисам претерао, кад саму 


почетку свога говора рекао, да је злато про- 
извело многе покрете у свету и да је људском 


р 


много добра али много и зла донело. 
су ово. гдекоји Филантропи из старијих и 
пјих времена много црње представљали него 
у ствари, прицисујући злату већину не- 
_ које су човечји род снашле и кунећи 
,, који је први новац од злата сковао. 
је ова последња, у наше време најглав- 
отреба злата, једна од најмоћнијих чи- 
да за развитак људског рода. Злато, које 
многом муком из земље вади, доспева 
"израде у руке свакојаких вештака и 
раћено у новац или златну робу, рази- 
се по свима сталежима људским те им 
, као најспретније а уједно и најстал- 
мерило за имаће свакога рода, као нај- 
чије средство размене за трговину и 


ма 


КОПАОНИК И ЊЕГОВО ПОДГОРЈЕ 


.-—.+-—.-— 


_ Једна од најлетших особина нашега духа _ 
држим да је то, што можемо да скинемо са 
себе окове, којима нас је Физичка природа 
везала за време и место у коме живимо, да | 
се винемо мишљу у прошлост или на удаљена — 
места, да се тамо пустимо у расматрање дела 
или ствари, којима смо се некада забављали, 
и да црпимо из такових сматрања за друге. 
поуке а за се разабрања. 

Допустите ми, да се овом приликом по-_ 
служим том лепом особином човечјег духа и. 
да вас одведем у један прекрасни крај од | 
Србије, у коме сам се често и радо бавио, да 
му проучим природу, у коме сам сваки пут 
находио штогод ново да видим или чему да се _ 
дивим, који нисам никад остављао, а да не“ 
бих пожелео, да се још једном тамо поврнем, 
а то је — Копаоник и његово подгорје. а 


Копаоник, као што вам је познато, лежи на. _ 
јужном крају наше земље онде, где се она са 
вучитрнском нахијом у Старој Србији граничи. _ 
Ако замислите повучену једну црту од Кра- 
љева Трстенику, другу од Трстеника Мње- 1 


сами 


2 


коплоник 33 


сури, од овуд трећу Јарињу или месту, где 
првом Ибар наше земље дотиче, а од Јариња 


) стите четврту низ Ибар до утоке његове У 


иже упознам, Копаоник и његово подгорје. 
__Ова су места пуна свакојаких успомена 
није прошлости и живога људскога по- 
; то нам сведоче аарвиком та се ту 


које говоре о варошима тарацаним 
Би и драгим камењем, рудницима кад огњем 
кад водом разораним, и многа имена места, 
која по етимологији као да стоје у свези са 
којекаквим важним догађајима из пређашњих 
времена. Испитивање ових, колико занимљивих 
"толико и важних, споменика давнашње про- 
шлости остављам другима, који су тима ства- 
"рима вештији, ја ћу да се ограничим на при- 
роду Копаоника и његовог подгорја, а да би 
_ било природне свезе у моме казивању, бацићу 
_ најпре поглед на облик Копаоника и на свет 
__ што око њега лежи, а по томе ћу вам разло- 
 жити редом све, што је важније о рудама, 
"минералним водама, вегетацији и Фауни ових 
места и завршићу свој говор са Жупом. — 
4 Ближа околина Копаоника и облик ове 
___горске групе може се најбоље прегледати с 
|__врха Жељина, као главног узла, у ком се 
8 из природи 5 


31 из ПРИРОДЕ 


стичу све косе, што састављају Копаониково | 
подгорје. Жељин лежи над Грстеником према. > 
Левачким Планинама, од којих га је у давна- 
шњим светским добима раставила Морава. Од 
Жељина, који има 1100 м. надморске висине, 
упућује се једна коса западу упоред са Мо- _ 
равом, од Гоча се та коса рачва, краћа грана __ 
свршава се Савином Трпезом, друга се сни- 
жава до Брезне, од туд се опет пење у Столове, __ 
које је дубока Ибарска Долина раздвојила О4 
Трогљава и Ђакова. Друге две косе теку од | 
Жељина југозападу, десна се свршава Коба- | 
сицом и Студеном и пада стрмо у Ибар, друга, 
дужа, спушта се Ибру између Међуречја и Јо- 
шаничке Бање, четврта најдужа коса пружена. 8 
правце на југ снижава се до Плоче, одтудсе __ 
полагано пење и свршоава се на граници на- _ 
шој Сухим Рудиштем, највећим брдом у Србијн, 
са надморском висином од 1700 м. Ове четири 
главне косе шаљу на све стране своје гране. 
и огранке, а удоља између ових грапа и огра- 
нака скупљају воде, које у великом мноштву 
по овим врховима извиру, главније су: Риб- 
ница, која између Савине Трпезе и Столова 
Ибру на запад тече, Гвоздачка Река, Гокча- 
ница и Јошаничка Река, које примају свепо- 
токе што на југу од Жељина и западу од 
Копаоника истичу, и Расина, која се иза Кру- 
шевца слива у Мораву а скупља све воде, што 
на истоку од Жељина и Копаоника извиру, 
осим Дубоког Потока, који извире у Крчмару 
под високим Копаоником и прешав ниже Бе- 


коплоник 35 


овце нашу“ границу, глава је Топличкој 
која тече на исток Бинчи Морави. — 

аи са Сухога Рудишта необично је 
| 8 и за онога, који па подобним местима 


"трупа; за Србина лежи ту отворена 
умна књига, у којој су словима, којих ни- 
[7 ово време збрисати не може, записани не- 
_бројени догађаји из прошлости народа српског. 
___Ако од истока почнемо проматрање света, 
што око Копаоника лежи, видимо одма близу, 
"испод својих ногу, ниску косу Лепенца, 
у се у Јастребац продужава, испод Јастрепца 
' се на нашој страни Крушевац, а с десна 
питомој Топличкој Долини Прокупље. Пошав 


на десно од Лесковика Љути Врх, Курилово, 
Коларницу, Плеш и Баре, а иза њих Стару 


тог изгледа, Суха Планина, која се стрмо у 
__Нишевачку Долину спушта, пред њом се бели 

Ниш и Нишава, мало ближе Бинча Морава, а 
"даље к југу од прилике онде, где Морава из- 
вире, почиње онај горски ланац, који се преко 


ветра дина, сиса тиши о па ит о пл тиши пити та по с с от сит ма ата ње таи - те љн дам = сан сати 


и Овде се мисли граница Србије пре ратова 1876 —78, 
: 


36 Из ПРИРОЉДЕ 


рим Римљанима био познат као међа вода, од 
којих једне теку на југ Егејском Мору, а друге 
на север Дунаву. Ако се право југу окренемо, 
пред нама лежи Стара Србија, испреплетена 
мрежом од нижих брда, иза којих високо се 
диже Шара (Зсагаив), зато тако названа, што _ 
се и лети на њој виђају голема платна од снега. 
Мало даље к западу види се близу испод Ко- 
паоника наш карантин Рашка, преко наше _ 
границе бели се Нови Пазар, над њиме виде . 
се Ђурђеви Стубови, а у даљини преко запа- 
днога краја од Старе Србије дижу се Комови 
(Вег И зсив) , небројене пирамиде од голог ка- 
мена, највиша алпа на Тракиском Полуострву 
(око 2500 м., о којој учени свет ништа друго 
не зна до голог имена. Од Комова спушта се 
к северу читава Поворка од висова и коса, 
над којима се горостасно диже Дурмитор; а 
од Дурмитора се пружио посред Босне дугачки 
горски ланац, који се к Сави полагано сни- 
жава, и најзад за наша Подринска Брда замиче. 
Остали део хоризонта, већину запада и 
целу северну страну заузима наша Србија, која 
нам се с овога узвишенога места представља ___ 
_ мал не равна и готово скроз покривена густом 4 
шумом, само гдешто се дижу из тога зеле- 
нила мањи или већи чукари, које вичније око 
може да распозна: према западу Студеничка, 
Брда, за тим редом: Одвраћеницу, Јанков Камен, 
Голију, Василин Врх, Мучањ и врхове Злати-“ 
бора, Торник и Чиготу, на северозападу Ов- 
чар, мало на десно: Рудничку Планину са Остр- 
вицом, за њом Венчац, Космај и Авалу, а на 


Харпати, који се у Ердељу раздвајају ; источна 
пружила се између Ердеља и Румуније 
зији, а јужна прелази преко Дунава у 
у "земљу и распада се ту у осредње косе 


ица, Стол у Крајинској, а највише Ртањ 
Алексиначком Бањом. 

· Пошто би се с Копаоника нагледали свога 
'омог завичаја, тешко да ћемо одолети срцу, 
да се још један пут не осврнемо на жалосни 
_ југ, да не погледамо на чудновате Комове и 
Ре не сетимо своје јуначке браће Црного- 


кланаца. Још ће нам дуже застати тужни по- 
леди од овуд Шјре над пространом заравни, 


стога славољубља људског пролила толика ју- 
_ начка, и данас не покајана крв, и коме се 
неће на том месту зачети у срцу топла жеља, 
да једном и тима несрећним крајевима сване 
дан и да им донесе слободу, мир и просвегу. — 
__ Да сада пређем на ближи свој задатак, 
_ на природу Копаоника и његовог подгорја. 
Као већина виших брда и Копаоник са- 
стоји се готово скроз па силикатних стена 
_ (гнајса, микашиста и сијенитај, само на два 
места увлаче се у Копаоник уске гредо од 


38 и 3 


кречнога камена, од Брзећа преко Методије 
до Гобеле и од Жупе до Нерађе идући испод _ 


Козника Плочи, цело пак подножје Копаони- 


ковог подгорја и неки виши врхови — Куле 
Копаоничке, Треска, Ледовник и Столови — 
састоје се из серпентина, која стена на мало 
места у Европи стиже до толике моћности и_ 
толиког распрострањења, као око Копаоника, 


Већ име — Копаоник — које је овом брду 


наденуто показује, да је ово место од старине 
морало бити важно са руда, које су се ту ко- 
пале, а многе раскопине, велике гомиле згура, _ 
које се ту на више места налазе, трагови 
зграда и заоставши делови вигњева и разних | 
рударских справа најзади народне приче, што 
се на тима местима чују, потврда су томе, да 
је Копаоник са великих доходака, које су ти 


мајдани давали, заиста био један од она тримај- 


дана злата, које наше народне песме спомињу. 


Рудпа су места на Копаонику тако подеље- __ 
на, да највише заузимају јужну и источну његову __ 


"страну. Важнија су пошав од запада истоку ова: _ 
: 1. Рудњак, лежи више Међуречја на коси, 
која се са Студене у Гокчаницу спушта. Ту 
се налази у гвозденој руди — лимониту — 


особити минерал, који до сада ван Србије није _ 


нађен, и који је од барона Хердера, што га је 
године 1835 ту открио, назван милошин, У 
част блаженопочившем кнезу Милошу, коме 


имамо осим многога добра и зато захвални 


бити, што је Србија у рударском обзиру, бар 
у главноме, боље позната него све земље, што 
нас опкољавају. 


коплхлоник 30 


н Јошаничкој Бањи. Ту има мноштво сва- 
минерала, који већином садрже сре- 
. На стара окна из којих су се некад руде 
ле истичу читави потоци од гвожђевите 
, који пошто би сталожили велике масе 
дине руде (палудитај у Јошаничку се 
'" сливају. Тамошњи народ називље те воде 
. Исто таковес сребром богате руде 


3. У Лачнојевићима испод Ковачевца и 
трна Бање. За оба ова последња рудника 
же барон Хердер, да су подједнако важна, 


) ло корисна рударска индустрија. ; 
РА У Самоковској_ Реци испод Једовника. 


_као што се обично мисли, са Сухог -слеоаиб 
_____ 5. Сухо Рудиште испод самога врха ви- 
| соког Копаоника; место је ово зато тако на- 
~ што је доста велики простор — од 
"прилике колико наша велика пујаца — скроз 
"покривен црном магнетном рудом, која осо- 
_бито с тога јако пада у очи, што је сва остала 
__ околина врло бујним бусеном од трава обрасла. 
____ Опште веровање, да су се с овог места 
__руде на све стране Копаониковог подгорја но- 
_ силе и на различитим местима топиле, као у 
· Самоковској Реци, Брзећу и Грашевцу, није 
нимало основано, прво због пелике даљине, а 


4() и ЗЕВС ВОДЕ 


друго што магнетит на Сухом Рудишту садржи 
одвише мало злата, е би се из њега био мо- 
гао овај метал с коришћу вадити, а гвожђе 


се од бакра, кога такођер у руди нешто има, _ 


у старо време теже могло да очисти, него што 
је то данас могуће. 
6. На североисточној страни од Сухог Ру- 


дишта спуштају се две косе, једна иде Беђи- 


ровцу а друга Зовини; онде где се ове две 
косе над Црвеним Потоком стичу, налазе се 
многе раскопине и гомиле од згура и трагови 
окана , а у потоку развалине од неке старе 
вароши , које све говори за велику важност 
овога места, које је, на жалост, при размера- 
вању наше јужне границе раздвојено тако, да 
је југоисточна, већа, страна у Гурској остала. 

Т. Најважније место лежи на североисточ- 
ном подножју Копаоника од сутоке Беле Реке 
и Добродолске Реке до испод Грашевца. Ту 
се налазе на простору од близу 6 с. на не- 
бројеним местима, грдне гомиле од згура и сва- 
којаке зграде; ту се чују највише и оне ска- 
ске, које сам пре споменуо, о варошима и 
њином богатству, о беснилу њиних становника 
и о којекаквим чудноватим пропастима, које 
су се ту догађале, а то све показује, да је 


некада у Грашевачкој Реци рударска инду- 
стрија јако цветала. Када је то било, колико _ 
је то трајало, ко је покретао ту живу рудар-_ 


ску радњу, да ли је ту заиста топљено ере- 


бро, као што се из згура закључити може, и 


од куд су се те велике масе руда доносиле, то 
нам је за сада непознато. 


: " 
к 
„7 


копхоник 4! 


Е. ___Уз руде ми ваља споменути и минералне 
458 воде, које се око Копаоника налазе, а то др- 
 жим да ми ваља тим пре чинити, што су ове 
__важне воде доста слабо познате. 

_____1. Јошаничка Бања. Она лежи у реци 
истог имена онде, где се испод Бањског Ко- 


| | У Европи, која себи нема равне до врте 
4 у ЊЕ Азији. Она не садржи никакових ми- 
_ нералних материја, већ је чиста врела вода 
"може се, што се медичког дејства тиче, упо- 
редити са Гастајном у Салцбуршкој, само што 
је наша бања много топлија. Осим главнога 
извора, око ког је врло примитивна чесма ози- 
дана, врућа вода извире по обали Јошаничке 
_ Реке на више места; ти су извори нешто хлад- 
__нији, да ли су пак, што се хемиске консти- 
__туције тиче, различити, то још није довољно 
__ испитано. Јошаничка Бања може се корисно 
_ употребити у болестима коже, које долазе од 
____раслабљења (атоније) овог органа и противу 
___стаза многобројних жљезданих органа тела 
_ __човечјег; а да би се додавањем свакојаких 
___ других, лековитих материја, према вешто из- 
"_мереним потребама, и друге многе лекарске 
цели могле постићи, за то нам јемчи не“бично 
"висока температура ове бање и велика коли- 
чина воде, која из главног врела истиче. 

= Што Јошаничку Бању са многим њеним, 
___као што рекох, довољно још непознатим, из- 


49 иза оповисР Об А јЕ 


ворима особито важном чини, јесте,. што је 
њена околина, и ако је за сада дивљачна, 
због слабе помоћи од стране вештачке човечје 
руке, ипак доста пријатна са климе, која је 
при високом положају и на најтоплијем лету 
врло блага; што одма испод бање има до- 
вољно просторије, да се ту доста света на- 
селити може; што је због близости Копаони- | 
ка, на коме има безбројних бачија, могуће, да. | 
се сурутка и други производи од стоке, упо- 
требљиви при лечењу, свакад у довољној ко- 
личини набавити могу; пак и то да не забо- 
равим, што ће крепчи боници, који у ову бању 
уздолазе, похођењем свакојаких, кад пријат- 
них и питомих, кад величанствених и дивљач- | 
них партија на Копаонику, имати овде више 
него игде прилике, да свој дух разведре и тим _ 
дејство лековите воде знатно унапреде. _ 514 

О прошлости Јошаничке Бање није нам 
ништа познато; вероватно је, да је већ од 
старине била употребљена, бар зграда, која 
је ту озидана, показује оне исте размере и 
Форме, које имају старе, римске бање. А што 
је необична ова минерална вода, поред мно- 


гих добрих страна, које сам мало час побро- __ 


јао, остала тако занемарена, томе је поглавити _ 
узрок неприступност места, у ком лежи. Три. 
пута годе у Јошаничку Бању : први из Кру- | 
шевца преко Жупе, Плоче п Јелакца, други 
из Краљева преко Брезне, Кобасице, Међу- 
речја , Плане и Ковачевца, а трећи такођер 
из Краљева на Лопатницу, преко Ђакова, Сту- 
денице и Ушћа. Сва су ова три пута преко. 


коплоник 43 


зна тако злочеста, да се једва здрав чо- 
век може наканити, да њима путује, за слабе 
ла уде, који пешице и на коњу путовати не 
3 по све су непроходљива. Четврти, нај- 


а и Јошаничке Реке, није ни покушаван, 
· великих техничких тешкоћа, које између 


„лицине ћуприја, али за кратко време, од 
како је Србија своја, није било ни прплике 
ни довољне снаге. да се таковом замашном 
узећу приступи. Надајмо се, да ће срећа, 
а је до сада добро послужила Србију, ско- 
! погледати и на стару Расцију , и да ће 
раскопавањем ибарског пута“ отворити, не 
само бономе свелу Јошаничка Бања и инду- 
ији руде и друга богагства јужнога Копа- 
оника, већ да ће се тим и Стара Србија, коју 
високе горе од целога света одвајају, у живу 
свезу довести са срећнијом сестром — нашом 
Србијом — , којој је лак саобраћај са оста- 
лим, изображеним светом подоста принео, да 
је у сваком обзиру за кратко време јако на- 
предовала. 

92. Поред Јошаничке Бање вредно је спо- 
менути и Киже тј. оне гвожђевите воде, за 
које сам пре казао, кад сам о рудама гово- 
рио, да извиру у Планском Брду. Ове воде 
сталожавају на свима оним местима, где се 


# Доцније је аросечен и сад А је готов ; овај | важан пут, т, 


44 из ПРИРОДЕ 


због буди ког узрока разливају, особиту гво- 
здену руду, палудит, у толикој количини, да би | 
се ту могле топионице од гвожђа установити. _ 
За цел, о којој сада говорим, ове ће Киже 
кад тад навући на се особиту пажњу лекар- 


скога света, јер ће се моћи овде подићи ку- 


патила за особити ред болести, противу ко- 
јих се употреба гвожђевитих вода корисном. 
показала. Да би се могла гвоздена руда, коју 
Киже сталожавају, због близости, и у Јоша- 
ничку Бању носити и тамо уз бањање на раз- 
личите цели корисно употребити, то за сада 
могу само да наговестим; да што даље о томе 
кажем, у садашњем стању наше балнеологије, 
није могуће. у. 

3. Мало подаље од Копаониковог подно- 
жја, идући из Жупе у Крушевац, лежи трећа 
наша минерална вода. Она извире врло обилато 
у равноме месту насред села Треботина, пак, 
не имајући слободне отоке, толико је око свог 
извора муља нанела, да јој се приступити не _ 
може , већ на балванима, које су тамошњи 
становници око извора набацили, да им се 
стока, која ову воду радо пије, не би давила. 

Ту је воду мој поштовани друг, Г. про- 
Фесор Рашковић, од скора у нашој академи- 
ској лабораторији испитао и нашао, да садржи _ 
у 1000 грама 3 грама, илиу цивилној ц 25:2 
грана сталних честица. Највећи део тога чини _ 
угљокисели натрон, нешто има хлороводонич- 
не, врло мало сумпорне киселине и зера гвож- 
ђа, а судећи по јакој реакцији са водом, која 
се већ годину дана у Флашама чувала, много 


коплонпик 45 


има и слободне угљене киселине. А како овај 
"извор има температуру од 13" С., то он пред- 


ставља хладну алкалиничну киселу воду, која 


у удишње доба траже на киселим водама од- 
орке од душевног напрезања или помоћи од 
вих мањих невоља. које долазе од 


шком ваздуху. – 
(+ за да би се могао овај лековити источ- 


вичку Реку, а после да се по правилима, које 
техничка наука прописује, ухвати у удесан 
басен или чесму. 
47 4. Четврта минерална вода лежи између 
- || Краљева и Третешика, на ', с. удаљена од глав- 
___ног друма у селу Врнцима. Она истиче доста 
обилато у самом кориту планинског потока, 
__који са Гоча долази и кроз село тече. Има 
_ температуру од 27" С. И ова је вода, коју ми 
__је имао доброту послати г. Јоаникије епископ 
_ужички, у нашој лабораторији испитана и том 
_ се приликом дознало, да садржи у 1000 грама 
 #'51 гр. или у цивилној п 21:083 грана стал- 
__них делова и то готово оних истих, што са- 
__ држи треботинска вода, само што се овде 
__врло мало, траг, сумпорне киселине налази. 


4 из повИСРР ОАЗЕ 


могла са другом еј лековитом водом. 
свету сравнити с тога, што свака садржи, ма-_ 
кар најмање штогод, чега у другима свима 
нема, то опет држим, да пећу много погре- 
шити, ако упоредим пашу врначку воду са 
хваљеним топлим кисељаком у Емсу у Насау- 
ској. Тако звани источник „Кгапећеп“ садржи. 
наблизу исте соли у истој количини а и тем- 
пература му је готово једнака. Пак како се 
емска вода препоручује против хроничног ка- 
тара органа за дисање и хиперемије утробног 
канала, а помешана са сурутком и противу — 
других многих болести, то се слободно и наша _ 
врначка вода може у тим истим невољама. 
употребити, да како са нуждном смотрености_ 
и по правилима, која у сваком поједином“ 
случају само вешт лекар прописати може. 

Али п ова вода мора да се истом учини 
приступном за бони свет, а то ће се због по- 
вољних месних околности много лакше моћи 
постићи, него у Треботину. Од скора сам доО-. 
знао, да су јесенас неки: чиновници и грађани 
из Крушевца, Трстеника и Краљева склопили 
друштво у намери, да врначку воду подигну. 
Приликом раскопавања извора, који је дру-— 
штво за нужно нашло да удуби, показало се 
да из камена, извире, и то много јаче него пре 
а да је и топлији — тако ми казаше: 36" С 
Ако буде у овога друштва слоге и муд 
управе, можемо се надати за врначку воду 
која у своме роду, као што рекох, нема равне 
до Емса, а много је јача него сродпа и Би 


копаовик 47 


детаљ ам во а помититхрти евг иоервгиа 


анцуза јако хваљена пломбијерска вода, за- 
узети оно- место, које јој по природи њезиној 
1 Мала. Само бих имао у интересу ове, за 
нашу земљу преважне, воде приметити то, да 
74 било њеном извору под надзором вла- 
сти и са свима оним средствима, с којима на- 
а располаже, да се осигура будућност тим, 
се темељно огради и од сваког могућног 
ра заклони, а истом после тога да се при- 
ој индустрији уступи. — 

____Ово су богатства анорганичке природе, 
У којих има на Копаонику и његовом подгорју. 
% органичким ћу делом бити краћи, не с 
|_тога, што не бих имао много шта занимљиво. 
_ да вам кажем о копаоничким биљкама и жи- 
__вотињама, већ највише зато, што ми ваља да 
се овом приликом ограничим на опо, што је 
од општијег интереса и за живот и благостање 
света, што око Копаоника живи, важније. 

__ Вегетација је Копаоника и његовог под- 
горја у опште врло бујна, то долази које од 
јужног положаја и доста велике висине ових 
места, а највише од небројених вода, које по 
__ вечито росним Копаониковим висовима извиру 
_ и његове стране обилато натапају. Два су по- 
__главито реда биљних организама, који у по- 
__веће групе сложени највише у очи падају пи 
_ тима местима у економном обзиру већу ва- 
_ жност дају, а то су шуме и паше. 

| Шуме су по нижим странама Копаони- 
_ ковог подгорја састављене из обичног нашег 
шумског дрвећа (цера, границе, бељига, гра- 
ба), на бредини висинама, особито у осоју, 


48 из ПРИРОДЕ 


расте највише буква, помешана гдешто са је- 
лом и брезом, ређе са црнобором, где пак 
буква до већих висина стиже, као на Жељи- 
ну, ту мош видити стогодишње дрвеће мало 
што веће од човечјег боја, са стаблом чвор- 


новатим, гранама кривудавим и скоцаним од 


студа и непогодна времена. Где ни буква више 
напредовати не може, као по странама висо- 
ког Копаоника, ту расте још једина смрча и 
то у толиком мноштву, да запрема грдне про- 
сторије, које се из далека виде, као црна 
платна, растрта по јаснијем зеленилу планин- 
ских паша. Од ових су шума само оне, што 
„леже ближе равници, нешто више употре- 
бљене од околног света у гориво и грађу ; на 
неколицини су места — у Гвоздачкој Реци, 
испод Методије и др. — подигнуте врло при- 
митивне стругаонице, које би, поред обилатог 
материјала и довољне водене снаге, од лепе 
користи могле бити за нашу земљу, да не би 


били путови, што с Копаоника воде, по све. 


занемарени; већина пак шума, нарочито све 
оне, што су у већим висинама, леже неупо- 
требљене. Туга обузима вештака, који сматра, 
ове непрегледне омаре. густим ломом тако 
испреплетене, да се кроз њих ни на белом 
дану проћи не може, како ту бескорисно ра- 


сту и трухну, а који с друге стране зна, да 
ту наблизу има свакојаких богатих руда, и 


шта је природније, но да пожели, да се у 


Копаониково подгорје врати некадашња ру- 
дарска индустрија, која ће те шуме корисно 
употребити, а уједно и чувати, да их пожари, 


пи 


6) 


Ма 4“ к : 
РЕН ду и 
Зи то о; МЕ И У еНРУ. 


„је 


баоа 


коплоник 49 


кс ји се ту често из несмотрености појављују, 
лице не тамане. 
Друга особита биљна група јесу паше. 


Е Сухо Рудиште, Једовник, Гобелу, Столове, 
Жељин, Плочу и пружају се гдешто доста 
_ дубоко у област шума. Особито су важне онс 
"паше, које су покриле високи Копаоник. На 


„лав жестини ветрова одолети не може, ту 
расте још којекакво сниско шибље, кржљава 
фења, две Феле боровнице, црница, неке жу- 
 тилице, и то, махом на земљу оборено, шибље 
· испреплетено је свакојаким алписким биљка- 
_ ма, корена врло дугачког, стабла кратког, али 
густо лиснатог и цвета обично виђеног, и све 
то биље и рашће саставља тако густ и гибак 
__бусен, да се путнику, који туд пролази, чини, 
__да хода по земљи дебелим душецима застр- 
_ тој. Ове простране паше или сувати, као што 
_их планинци зову, са врло густом, вечито зе- 
__леном травом и безбројним бистрим водама, 
_ које на све стране низ Копаоникове дољаче 
савиру , јесу садашње највеће богатство Ко- 
_паоника и његовог подгорја. 

Овде се хране небројена стада говеда и 
_ оваца, која од Јеремијева-дне из целе Србије 


из ПРИРОЈЕ + 


50 из ПРИРОДЕ 


овамо долазе. а око Параскеве враћају се. 
утовљена својим газдама, или се терају ван. 
Србије на светске пијаце као трговачка роба, 


која нашој земљи лепе суме новаца доноси. 
Испод тих паша; по крајевима омара највише __ 


онде, где се какви јачи извор налази, ста- 


вљене су кад у већим кад у мањим скуповима 


бачије тј. зграде од брвана, даском, лубом 


или четином покривене и опшанчене камењем, 
кољем или врзином за стоку, која се ту ноћу. 


и на злу времену чува. Чим по Ђурђеву-дану_ 


настане топлије и постојаније време, из свију 


се села, што око Копаоника леже, креће стока 
у ове летње станове. Са стоком долази све, 


што је у кући на снагу стало; пошто су пак 


оправљене бачије и торови, већина задруге 
враћа св у село, да тамо пољске послове вр-_ 
ши, а код стоке остаје обично какво старије 
чељаде из куће са чобанчади и једном реду- 
шом, која се, где је то могуће, сваке недеље 


мења. Пак док у селу старешина са својом 


снажнијом дружином поље обрађује и зимницу 
спрема, станарица прискрбљује у копаоничким 
бачијама бели смок и друге производе сува- 
ћене стоке, од којих ће се један део потро- 


шити у кући, а другим ће се делом подми- 
рити новчани издаци, које кућа преко године _ 


има. У особите дане, на св. Методија, Иван- 
дан, Илин-дан и др., долази селска младеж, - 
да походи бачије, или се скупља око каквог - 
чувеног кладенца — Крчмара, Марине Воде, 
Методијевог Извора — и пошто би ту про- 
вела дан у свакојаким играма, певању, брању 


копихлоник 51 


ећа или боровница, враћа се својим кућама, 
ЈА којих су најближе 4—5 с. удаљене. Под 
јесен, пошто су дани окрачали и прве се су- 


све што је снажније, и долази на Копаоник у 
___бачије. Ту се скупи стока, прибере се све 
__оно, што је преко лета бачија привредила, и 

реће се уз клепет угича, лавеж многоброј- 


„жупније зимниште, где ће чобанин и ратар у 
__братској заједници уживати плодове летњега 
| рада и крепити се за нове труде, које нова 


6. 


___Мало ми још остаје, да додам овом опису 
Копаоника и његовог подгорја, а и то мало 
природе је тако несталне и од обичног пут- 
_ника тако се слабо опажа, да се чини, као 
"да у нацрт Копаоника и не спада, а то су жи- 
___Већ први поглед на ова места са разли- 
_ читим висинама, експозицијом свакојаком, по- 
__вршином разноликом и особито бујном веге- 
тацијом , показује, да ту мора бити и Фауна 
необична, и ако о њој мало што знамо, на- 
рочито што се нижега реда, бескичмених жи- 
вотиња, тиче, чему је поглавити узрок тај што 
тих нижих животиња има много и што их 
ваља проучавати с пролећа, кад је на Копа- 
___онику тешко становати. Ко се бави са Фау- 
ном виших животиња, томе већ првога дана 
на Копаонику пада јако у очи велико сиро- 
_маштво птица, нарочито оних, које наше шуме 
својим жубором оживљавају. На пространим 
4• 


52 из ПРИРОЉДЕ 


пашама Копаоника једва се где види која брд- 
ска шева или каково мање јато од плахих ал- 
писких чавака са црвеним кљуном и ногама, 
а по густим омарима ретко се чује која са- 
можива. лешњикара, како смрчеве шишарице 
чепка. Много су боље на Копаонику засту- 
пљене грабљивице: орао, јастреб и копци од 
више руку, који као да имају сви своје осо- 
бите области, у којима лове, а ово нам и об- 
јашњава, зашто су та места тако мртва и ли- 
шена оних умиљатих певачица, којих има у 
нашим крајевима, не зато што су питомији и 
жупнији , већ с тога, што у јаче насељеним 
местима човек не да, да се у његовој околини 
грабљивице преко мере намноже. | 

У особитости Копаоника, које осим 30- 
олога могу да интересују и ловца, спада од 
птица глухар или тетреб, наша највећа птица, 
која се ту леже, и нека особита Фела јаребице 
(Рета х рефгова), која по каменитим жљебовима 
високог Копаоника станује, а до сада није. 
нигде виђена, овим овде и на Пиринејима У 
· Шпанији. Од сисара има на Копаонику осо- 
бито много срна, гдекоји јелен и рис, кадшто 
се виђају дивљи вепрови, који нам долазе из 
Вучитрнске, а дивокозе, које су се до скора 
налазиле по Белим Стенама и Козјим Стенама 
испод Једовника, као да ће скорим оставити 
ова места, где и мало чобанче пушку за по- 


јасом носи. — 

Пре него што би оставили Копаониково 
подгорје не буди вам тешко, да ме још за 
који тренутак пропратите кроз чувену, али 


__Она лежи на источном подножју Нерађе, 
оне горске косе, за коју сам казао, да се од 
Жељина Сухом Рудишту пружила. Последњи 
_ огранци ове косе, пошто би се у равницу спу- 
стили, укрштавају се са другим ограпцима, 
који од Жељина силазе, и све то прави као 
неку мрежу од сниских хумова, који отворени 
„од истока и југа, а заклоњени од запада Не- 
_рађом и Жељином, од севера Левачким Пла- 
нинама, поред јако вапновите земље, а 


___одомаћила ова грана пољске привреде, чему 
на потврду служе свакојаке народне тради- 
_ције; ту ће вам се показати место — Сели- 
__ ште — где народ држи да се родио цар Ла- 
зар; у Ракљанском пољу причаће вам о бору 
који је израстао од гранчице, што царица Ми- 
лица на дан рођења свога сина Лазара у зе- 
_мљу забоде; у Ботуњу ће вам се показати 
_гиџе, које је посадио сам цар Лазар ; за вино 
_ од тих гиџа ће вам се причати, како не може 
да џреврије, већ остаје свакад слатко ; ту се 
чују још многе друге скаске, које приро- 
дњак не уме свакад да доведе у сагласност са 
познатим му законима, али којима мора да се 
поклони, као лепим умотворинама народног 
духа, у које народ завија своју тугу за 6о- 
љом прошлости и своју оданост према својим 
врлим прецима. Пак и сад, пошто су давно 


54 ИЗ ПРИРОДЕ 


минула времена, која те скаске спомињу, по- 
што је нестало властеле и царева, који би 
Жупљане примером и поуком на живљу радњу 
ободравали, Жупа је остала што је и пре била, 
место, где се производи много, изредно вино, 
којим се већи део јужне наше Србије поји. 
Жупа у ужем смислу, тј. без села, са- 
стоји се из три порте, Ракљанске , Кожечке 
и Ржаничке, тако названих од потока, који 
туд теку, а у сваку порту иде већи или мањи 
број — свега 26 — пољана, од којих најмања, 
Боцка, има 88, а највећа, Велика Крушевица 
300 пивница. Пољане те личе на врло збивена 
села, само што су куће без димњака, јер су 


једино на то одређене, да се у њима пиво 


храни. Пивнице су, каоиу Крајинској, ве- 
ћином направљене од брвана, покривене су 
гдешто ћерамидом, другда даском а највише 
трском и кровином, по неке су дубоко у зе- 
мљу укопане, највише имају један бој, а где- 
што су озидане на два боја, на горњему има 
по која соба или оџаклија, где се имућнији 
Жупљани за време бербе или другом прили- 
ком који дан задржавају. 

Радња око жупског лозја, као што тамо 
зову винограде, доста је проста. Место за нов 
виноград разоре се, ако је равно, или се на- 
праве ровине особитим ашовом — риљцем, 
— који се може само у Жупи видети; у те 
ровине мећу се саднице. Виногради се у 
Жупи не загрћу, већ се држе само две по- 
копнице, које су овде довољне с тога, што 


. 


7, 
„ж" 


коплоник 55 


с б. на највлажнијој години, због јако вап- 
> земљишта, свега = ар не траве. Гро- 


учинка и сисача. Од мотике „добивају св у 
родној години два товара вина' а пола то- 
лико у средњој. Вино се претаче два пут у 
одини, о причести и кад лоза цвета. Стари- 
у вина од три године у Жупи нема. 

__ Вино је жупоко ван Жупе познато као 
врло густо и јако опоро, а таково и јесте 
Због тога, што се у мешинама или старим Фу- 
чијама преноси и што му се том приликсм до- 
аје вода, коју ни једно црно вино, а најмање 
жупско, због многе екстрактивне материје, коју 
садржи, ни пошто не сноси. Ко пак има при- 
___лике, да Жупу походи и обиђе неколицину, 
___макар најобичнијих, пивница, тај ће наћи, да 
___је жупско вино бистро, питко, необично лепо 
бојено, често особитог, пријатног мириса, по- 
некад обилато шећером, а свакад богато ал- 
кохолом, и сагласиће се са мном, да ће се 
оно у најодличпије производе свога рода бро- 
ти, чим се буде настало, да му се уредни- 
јом радњом, пробирањем грожђа, брижљивијим 
неговањем вина и дужим чувањем, прибаве 
_или сачувају она својства, која по природи 
__овог места има, а сувише ако се олакшањем 
_ саобраштаја оне запреке отклоне, које винску 
трговину, више него икоју другу, задржавају. 


' У всобично ролној лањској (1868) години једна 


је мотика гдешто дала до 10 акова кина. 


3 50 паници "УЛ падне: БУР 235 А ЗАИР, и 2 


сл 
| с 


Ово је све, што сам вам овом приликом 
ја могао казати о Копаонику и његовом под- 
горју. Чули сте какових има занимљивих и 
драгоцених ствари у једном омањем, многоме 
од вас непознатом крају од Србије, и како 
ће се моћи познавањем и паметном употребом 
онога блага, што је природа том крају пода- 
рила, не само за народ, који тамо живи, већ 
и за целу земљу отворити богат извор за сва- 
којаку радњу. Али није то благо ограничено 
само на места, о којима сам говорио; чега 
има на Копаонику и около њега, тога или 
томе подобнога има, где више где мање, по 
целој Србији, руда свакога рода „ лековитих 
вода, пространих шума, плодних поља, угодно 
положених винограда, и све то чека, да се 
свестрано проучи и да се сазна, шта где треба 
да се уради, да нам се добра и уживања на- 
множе. 

А на кога чека све то, него на вас, млада 
браћо, која сте се наукама посветила 2 При- 
оните оном живости, која је вашој срећној 
доби урођена, да време, које вам је измерено, 
што бољма употребите! Учите све, што вам 
прилика донесе, а најбоље проучавајте своју 
лепу постојбину. Не велим, да то чините у овом 
правцу или оном, по овој или оној струци; 
сваки може изабрати себи, што је њему драго, 
што његовој спреми, његовом стању и њего- 
вим наклоностима најбоље одговара. Немојте 
мислити, да вам ваља далеко путовати, а да 
нађете оно, што је вредно да се проучи. Сваки 


коплоник 57 


ава ут. посета патриота ит арт анти ан = тен 


| у Србији, свако најмање место има изо- 
и а ствари, које су непознате. Ево вам при- 
"ради Београда. Шта знамо о његовој 
ости # Шта знамо о београдском граду, 


ба | кога смо до јуче зебли, а на који данас с 


су некада, судећи по њиховој величини, 
обилато водом напајали, а који ће се 


"ших рођених села, воја сваке године похо- 

фите. Шта знате о прошлости својих сељана, 
"0 њиховим обичајима, њиховим добрим и злим 
странама 7 Шта сте дознали о селском реду, 
ттштинској установи, на којој цела државна 
рада почива 2 Шта сте побележили од онога 


свака доља позната; (Све ово и много још 
друго, што би одвише дуго било да вам по- 
| , већином је непознато и чека на вас 


| _зије односи, тим ћете умети боље да 
_примените оно, чему се у школама или из 
књига научите, тим ћете зрелије моћи да су- 
_ дите, шта је од светских установа, од ва- 
_ жних изналазака науке и вештине за народ по- 
__требно и корисно, шта ли прерано и штетно. 
__А што је за саме вас најважније, чим будете 
боље познавали прошлост и садашњост, ди- 
"_воте и богате изворе свога отачаства, тим 


вас и аеоае руководити „| с 


труде и жртве, које васу пене 


чком животу чекају. – 


здравља, касни је издати. | 


ови ада а 


НЕШТО 0 НАШИМ ШУМАМА 


Му и 


ише него многи други прилике, да се 
"са стањем наших шума, да пропратим 
, које су се с њима за ове последње 
! века догодиле, да побележим погре- 


3 привреду приредила први излог зе- 
"производа , или боље да речем, где 
а да чини прве практичке студије, 
да се нашем народу у његовом раду у 
и на дому помогне, да, велим, ову при- 
_употребим и да вам што прозборим о 
и шумама, да вам покажем њихову ва- 
ст за живот наш, за наше здравље, за 
ику нашу радњу и промишљеност, а то 


60 из 4 РИС О ДЕ 


чиним у тој поглавитој нади, да ће се од сада“ 
о нашим шумама много више и озбиљније про- 
мишљати, него што је то данас могуће било. | 
Прва и најстарија корист од шума та је, 
што из њих вадимо већину грађе за наше до- 
мове, материјал за покућанство и за свако- 
јаке алате и направе, које у животу потре- 
"бујемо. Замислите да у нас нема шумскога, 
дрвећа, каква би нам била обиталишта, чиме 
би земљу радили, чиме би се у студно доба 
године грејали, у опште чиме би наше да- 
нашње многобројне потребе подмиривали% Оно 
што ми себи у своме завичају и представити _ 
не умемо, земљу без шуме, тога има изобила 
у осталоме свету. Народи који у таковим не- 
срећним крајевима живе, остали су на најни- 
жем ступњу развитка, живе у земуницама, 
одевају се зверским кожама и хране се ди- 
вљачи или рибом, а оруђа којима се на доба- 
вљање тих простих потреба служе, справљају 
себи са великом муком и дангубом од камена, 
кости или друге које тврде ствари. Ови на- 
роди не знају за прошлост, не мисле о будућ- 
ности — немају повеснице; дани као и векови 
пролазе им у непрекидној борби за голи жи- 
вот, а кад их са лица земље нестане, они не. 
остављају за собом никакова. трага свога не-. 
кадашњега бића. Овакови су, браћо, народи 
Лапонци, Ескими и многа црначка племена у 
африканским пустарама. Али има с друге стране _ 
и такових народа, који су се у повољнијим 
приликама налазили, који су живили у краје- 
вима богатим шумом и свакојаком питомином, _ 


у зар и другим ам погрешкама поли- 
 покварили зонено за бољи живот, те 


или за собом сјајне трагове живота, ко- 
се и данас дивимо. За те се народе 
о „вели, да су били остарели, пак да су 
и да пропадну, а много би природније 
"да кажемо, да су за неко време због 
ојаких погрешака у народном газдовању 
лули, да су се, који дуже који краће 
е, борили са незгодама које су сами себи 
били и да су се најзад прелили у 
, крепча племена. Овоме су пример, да 
; пе залазим , нас ње Финикијанци , Егип- 


: Друга је корист од шума, што нам чисте 
дух којим дишемо и који нам је за живот 


| 
пи 


Пут · шта (кисеоник), без чега би живот на 
земљи био немогућан. Коме није познато оно 
пријатно чувство, које нас обузима кад на жар- 
ком дану у шуму ступимо, груди нам се шире, 
глава се бистри, низ уморено тело струји нека 
нова снага и по одмору од краткога часа по- 
враћамо се опет у стање да можемо свој пут 
| или своју радњу продужити. Нешто сасма про- 


62 из НОР ИОР О ДРЕ 


тивно томе опажамо на местима где шуме 
нема: сунчана жега озгора, а јара загрејане 
земље одоздо, водена пара или тешки задај 
од свакојаке трулежи што ваздух испуњава, 
заптију нам душу и размлитаве удове. Свет што 
у таквим крајевима станује допада свакојаких _ 
болештина, које најпре душевну силу подрију 
а најзад и тело у природном свом развитку — 
задржавају. 540 
Трећа је велика корист од шума, што оне 
задржавају силу ветрова, од којих су кошава 
и мађарац за нашу земљу најопаснији с тога, 
што многократ више недеља. без престанка — 
трају. Од кошаве страдају у нас највише ме- _ 
ста која леже на западу под каквим вишим 
брдом. Ваздух тим ветром гоњен расхлади се 
бива гушћи — у путу своме преко висо- 
ких брда и ваља се удвојеном тежом низ ого- 
лићене стране, а попушта тек онде од своје _ 
силе, где му какова шума на пут стане. Томе 
имамо примера у нашој моравској долини: 
расхлађен на Хајдучкој Планини и Ртњу, ваз- | 
дух струји, ничим незадржан, преко оголићене _ 
Бабе на Параћин и Ћуприју, која места, као 
што знате, од устоке у необичној мери стра- _ 
дају; али не мање пате од тога ветра, осим 
других места, неготинска равница, Пожаревац 
пак и наш Београд. Друга напротив места за 
ту невољу не знају; кад кошава у Параћину _ 
" и Ћуприји ока отворити не да, у Крагујевцу, _ 
који је шумом Црног Врха од тог ветра за-. 
клоњен, једва се по неком брујању у ваздуху 
опажа, да негде бура бесни. = 


У "чувају од поплаве. Вода која кишом на 
овити предео пада, задржава се већим де- 


_ упијају уз ту воду и друге свакојаке 
јари и обраћају све то или на своје орга- 


ке потребе —“" да расту, да се плоде или 
о за време задржавају воду, док се она 
· закону теже полако кроз земне слојеве не 
вере, и ту као већи или мањи извор на 
_не изађе, или се испаравањем у ваздух 
извије, и у пару или видљиви облак не 
зори, од куд ће најзад као киша на зе- 
мљу пасти. А шта бива са водом, која из 
облака пада на камен или на голу земљу 7 
Она тече, ничим не задржана, обично врло 
зиком брзином низ брдске стране, руши све 

јој се на путу нађе и сноси лом и ка- 
ње у нижа, питомија места. Тешко стаду 
_ селу, које се таковој бујици на путу 
си, неизбежне су јој последице смрт и 
устош. Може бити да се когод од вас још 
опомиње несреће, што се пре 24 године слу- 
чила у Медвеђи у оближњем Левчу, а мало 
коме да није позната Чемерница на путу из 
орњег Милановца у Чачак, којој са оголи- 
| ћених брда око Брђана вода долази често тако 
| пагло и силно, да се тим саобраћај између две 
споменуте вароши за краће или дуже време 

»кине. Подобно што збива се често у нас 


64 из ПРИРОДЕ 


и другуд на Рашкој, у Лозничкој, на горњем 
Тимоку итд. | 
Још су нам шуме од превелике користи 
тим, што умеравају жегу и цичу и што од 
њих зависи распоређење влаге на земљи. Кра- 
јеви, где има много шума, обично су хладнији | 
од оних, што су голи. Наша Србија бива све 
то топлија, чим се више шуме крче. Винова 
лоза, овај драгоцени производ топлијег појаса, 
све се више по Србији шири и све се даље 
на запад и север остале Европе распростире, 
чим се више шуме умањавају. На Рајни се 
данас производи врло племенито вино, з у 
Германији није за време Римљана ни трешња, 
сазревала. На нашем Златибору почели су пре 
неколико година да саде кукуруз, а док је 
Златибор био јаче шумом обрастао , једва је 
тамо успевао крупник и овас. Где су шуме 
и гола места сразмерно подељена, ту влада 
она температура која је ком појасу природна. __ 
Гола се земља брже и јаче загреје од сун- 
чане топлоте, а тад шумско дрвеће јаче испа- 
рава, те се тим сувишна топлота троши, где 
се пак температура јаче снизи, ту шумско др- 
веће, као свака жива ствар, испушта неку 
количину своје топлоте и тим се спречава, да __ 
се гола земља преко мере не расхлади. Не- 
што томе подобно бива и са влагом. На зе- 
мљи има велика количина воде, која тим јаче 
испарава, чим је топлота већа. Ова се вода _ 
пење као невидљива пара у ваздух и према · 
различитим приликама дуже или краће време 
ту борави. Брда, обрасла шумом, ХАЗДАИЦА ср ЈЕ 


НЕШТО 0 ИАШИМ ШУМАМА 65 


' бар већином оголићених равница; кад 
„ ветром покренут а испуњен воденом 
, преко такових хладних просторија про- 
зи, водена се пара згушћава и претвара се 
ма ступњу расхладнења у облачину или 
шу. Доспе ли пак тај облак у такове ваз- 


за У невидљиву пару. Од туд можемо да себи 
олтара зашто нам југ и југозапад доноси 


„ та. се пара расхлађава и згушћава у 
о дада шумовитом , хладнијем крају света и 
спушта се као киша на земљу, али се спу- 
та већином на брдовите горе, што на југо- 
западу од Крагујевца леже, а до овога то- 
плијега места мало је што од влаге и остало, 
а што је и остало, то привуку к себи шуме 
на Гледићкој Планини и Црном Врху. 

__Све до сада побројане користи од шума 
__ мало коме да нису познате. Нема тога који 
не увиђа, да се у густом хладу шума скупља 
вода у изворе, потоке и речице, и да од туд 
_ постају реке, ове важне, јер најјевтиније, стазе 
_ за саобраћај и међународну трговину, да шуме 
_ задржавају силу ветрова и бујица, да шуме 
умеравају преке прелазе температуре, дл из 
шума црпимо мноштво најпотребитијих за жи- 
вот ствари и да најзад шуме красе крајеве 
де се у згодној размери према осталој ра- 


Из ПРИРОДЕ 5 


66 из СП РАИР ОАЗЕ 


ђеној и пустој земљи налазе. Али на велику 

једну услугу, од које су Србину шуме биле и 
од које опет бити могу, као да је млађи наш 
нараштај почео да заборавља. Неће бити «с 
горега да вас на то подсетим. Кад је Србину 
догорело било, те не могаше више да трпи на- 
сиље и пакост свог угњетача, кад више не 
имађаше чим да зајази његову ненаситљиву 
грамзивост, кад му би погажена светиња цр- 
кве и дома, онда он склони себе и своју си- 
ротињу у непроходљиве шуме. У тим се шу- 
мама зачеше прве мисли о ослобођењу Српства. 
О шуме се разбише небројене чете крвавих 
синова Муамедових. Из шума грану данашњем 
Српетву сунце данашње слободе. Пак да ни 
у шта не бројимо све друге, пређе споменуте 
користи од шума, ова би једина свакоме Ср- 
бину морала да улије у срце чувство највеће 
захвалности, што су му стари шуме сачували 
и тиме га у стање поставили, да се спасе 
од пропасти, која се чињаше, пре мало што 
више од пола века, неизбежљива. Али ова 
успомена ваљало би да нас и на то подсети, 
да смо и ми дужни да својим потомцима шуме 
сачувамо. — : 

А да би могли шуме да сазувамо и да 
осигурамо себи све користи које од њих 
имамо , потребно је да шуме познајемо, а у 
тој цељи ваља да смо на чисто са неким пи- 
тањима, која се односе на њих а на име: да 
ли има још довољно шума у Србији или не, 
да ли се у нас са шумама онако поступа, као 
што треба,и шта би ваљало да се ради, а да 


НЕШТО 0 НАШИМ ШУМАМА 67 


7» стање наших шума побољша. На прво пи- 
е морам, у колико је мени Србија позната, 
да одговорим, да шума у Србији у опште има 
ош доста и превише, чему је најбољи доказ 
у, што дрва за грађу и гориво нису још ни- 
де у Србији. осим Београда, ни наблизу сти- 
ла до оне цене коју имају у осталој јаче на- 
сељеној Европи и која непремено мора да 
стоји у правој сразмерици са употребљеном 
__ снагом, са претрпљеном дангубом и са учн- 
њеним трошком, а све то, као што добро зна- 
те, наш сељак, који дрва продаје, ни у шта 
не рачуна. 
____Али и ако за сада има још доста шума у 
Србији, оне нису по нашој земљи како треба 
дељене; многе су од њих посве неуредном 
сечом јако разређене тако, да многократ име 
праве шуме и не заслужују ; многа су места што 
су сад под шумом такова, да би се могла на 
што корисније употребити; у Србији има нај- 
зад више крајева, који трпе јаку оскудицу У 
шумским производима. А ово. је, браћо, баш 
оно на што сам желео вашу пажњу да обра- 
тим, јер ту има највише погрешака, у нашем 
_ народном газдовању, погрешака због којих ће 
___ нас потомство, ако им лека не потражимо, љуто 
| рани. Ево неколицине од тих погрешака: 
|-во. У нас се још нигде шуме не чувају 
и не негују онако, као што то овај важни део 
_ народног капитала заслужује, нигде у нас нема 
_ правих шумара, који би шуму од квара чу- 
·__вали, који би знали о томе да суде да ли се 
_ где шума има сећи или не, који би сечу над- 
5• 


68 из ПРИРОДЕ 


зиравали и о томе где ваља рачуна давали, 
који би умели да покажу кад и која би се 
шума имала на што корисније, њиву или ли- 
ваду, да обрати, где и како би ваљало да се 
шума обнавља. Ета 

2-то У нас још никоме није пало на ум, 
да чини разлику између шуме на брду илиу 
равници, између шуме у присоју и у осојака, 
између шуме на доброј и на каменитој земљи. 
У нас се секло и данас сече шумско дрвеће,“ 
где је коме најудесније и најближе, а од туд 
долази, да су околине обитаваних места остале 
већином голе и без нужног заклона од ветра, 
а отуд долази и горе нешто, тј. многа су ме- 
ста постала голи камењари, ако се десило, да 
је земља, где је шума исечена, била плитка 
(са каменитом подлогом), јер су кише оно мало 
земље, што је ту била, полагано спрале и у 
нижа места однеле. Овако су постале голети 
око Брђана, на Рашкој, више Нишеваца у 
Сврљишкој и другуд. 

А шта ваља да радимо, да се сачувамо. 
од даљих погрешака и да шуме доведемо у 
оно стање, као што то наука прописује и као 
што то наша и нашега потомства корист изи- 
скује # Овим прелазим на други најважнији, 
али уједно и најтежи део мог говора, јер ту 
треба много шта, чиме један човек не влада, | 
ту треба да пораде законодавци, вешти шу- 


мари и добра воља народа, који се шумом на 


разне своје потребе служи. 
Што се првога, законодавства, тиче, ту 
морам пре свега да изјавим, да ја не осуђу- 


НЕШТО 0 НАШИМ ШУМАМА 69 


_ наше данашње законе, да не осуђујем за- 
кодавство, што до сада није умело да боље 
и шуме, да ограничи горосечу или да 
оме по правилима науке управља. Мени је 
ло добро познато да је наша земаљска управа 
: ово кратко време, од како је Србија своја, 
имала много важнијих и тежих ствари да из- 
| врши; а да се тим до сада много изгубило 
> » то нам доказује доста повољно стање 
_ наших шума. Али и ако до сада ништа из- 
_ губили нисмо, јако би погрешили, да останемо 
__и у будуће скрштених руку и да не потражимо, 
да се наши шумски закони према нашим по- 
|“ ама дотерају", а што је још претежније, 

“ да им се добави потребна важност и послу- 
_ шност, без којих и најбољи закон на свету остаје 
_ мртво слово. У законима нашим фали поглавито 
_ово двоје: да се одреди где и у којој мери 
__ могу да се шуме секу а где се шумско др- 
_веће ни по што сећи не сме, и да се одреде 
_ потребни органи (чувари), који ће умети и 
"хтети да пазе, да се шумарски закон тачно 
извршује. Оно се прво без свестраног позна- 
__вања наше земље постићи не може и зато 
__би требало да се изашљу учени шумари који 
ће у договору са онима, којима су места по- 
__аната, моћи да одреде, које ће се шуме с вре- 
__меном коначно исећи, да место којој кори- 
снијој радњи уступе, којим ће се редом такове 
шуме крчити, и која ће се места за свакад 
под шумом оставити, ради заклона од ветра 


# Годипо 1890 допесеџ је опширан закон о шумсма. 


70 из ПРИРОДЕ 


и поплаве и ради сачувања свега онога, чему 
нам шуме служе. 

Али да би се све оно, што је наука пропи- _ 
сала и што су вешти људи наредили, извр- 
шити могло, нужни су шумски чувари тј. 
они људи, који ће шуме од свакога квара да 
не само чувају, већ да ју, где се томе по- 
треба укаже, и саде. А да би се могао имати 
потребан број шумара, ваља да се у нас отвори 
школа за шумарство, у којој ће се наша мла- 
деж спремати у наукама, које су потребне из- 
вршиоцима шумарских закона. 

Треће на што желим да вашу особиту. 
пажњу обратим ово је: да поред најбољих 
закона шумарских, поред најбрижљивијих и 
највештијих чувара шумских, неће бити могуће 
да се постигне оно чему имају да послуже за- 
кони и чувари, док сам народ, свестрано по- 
знавајући своје истинске користи, са пуним 
увиђењем онога што је себи и своме потом- 
ству дужан, не прихвати издате законе и од- 
ређене шумаре, или јасније да се изразим, док 
сваки Србин живо не прионе, да буде својим шу-_ 
мама најревноснији чувар и најжешћи освет- 
ник свакога шуми нанесеног квара. 

Но ни чување шума није у стању да оси- 
гура њихово вечито трајање, јер шумско др- 
веће подлежи, као свака жива ствар, свако- 
јаком квару, који никакова сила на свету од- 
клонити не може, им зато је нужно да се 
шијме саде. А да ли се:до сада у нас о томе 
што промишљавало, да ли се што радило, да 
ли постоје у томе погледу какови прописи % 


у 2 смо. радили као онај распикућа, који из 
не кесе непрестанце вади, а никад ништа 
:а не меће; пак које 0: ако се најзад 


неће да га потомство, као бесавесна ду- 
а, проклиње. — 

Где и како ваља да се шуме саде, то 
писују правила шумарске науке. Али и сваки 


рисно употребити не могу; да низ оголићене 
стране виших брда, особито ако леже у правцу 
владајућег ветра, ваздух у већим висинама 
_расхлађен великом жестином у нижа, лито- 
_ мија места струји; да вода, која кишом из 
лака на земљу пада, низа стране тим брже 
тече, чим су оне стрменитије и да том при- 
ликом у нижа места сноси најпре лакши шљиг 
_а после и тежу земљу све дотле, док се та- 
кова места најзад у голе клисуре не претворе. 
Према овим простим и свакоме поимљивим по- 
_јавима сваки од вас може да изведе себи пра- 
вила, по којима се шума чувати и садити има. 
_ Ва наше прилике најважнија су правила ова: 


42 из ПРИРОДЕ 


или ако су голи, ваља да се шумом засаде; 
тим се заклањају сва рађена или обитавана. 


места и задржава се вода, која најчешће на. 
узвишена места пада. 6). Извори, корита по- 


тока и река ваља да остану под шумом или 


да се дрвећем засаде, јер оно чува, да вода 
брзо не испарава, да се извори не засипљу 
и речне обале не обурвавају. в). На каме- 
нитим местима ваља тим строжије да се го- 
росеча забрани, тим брижљивије да се шума 
сади, чим су та места стрменитија — 

А каково дрвеће да садимог Овоме је 
одговор посве прост. Свакоме је од вас по- 
знато дрвеће што у нас најчешће расте, а то 
је дуб, камо спада граница, цер, лужњак, бе- 
љиг и др. Има, истина, много китнастијег, ве- 
ћег и у гдечему кориснијег дрвећа него што 
је наш дуб, али поднебију нашем сходнијег и 
од нашег народа на свакојаке цели употре- 
бљивијег од њега нема, и зато се при засађи- 
вању шума српски економ највише на ово др- 
веће обзирати има, нешто и зато, што је судба 
Српства већ од прастарих времена. од неке 
руке везана са дубовим шумама, јер су наши 
" стари, тражећи себи угодна обиталишта, више _ 
се пута на југ и север помештали, док се нису 


најзад станили у данашњим српским крајевима, | 


где осим свију околних земаља расту дубове 


шуме необично велике по простору, који за- 


узимају, а за науку особито важне са разно-- 


ликости фела, које их састављају. Но и ако 


нам је већ природа обележила дрвеће, које. 


ћемо у обичним околностима да садимо, има. 


Ме 


НЕШТО 0 НАШИМ ШУМАМА 713 


ђе | прилика, где се према узвишењу места, свој- 
_ству земље, или у интересу неке особите ко- 
ристи, коју постићи желимо, мора да подиже 
и друго које страно дрвеће и тад ћемо мо- 
_рати да потражимо у сваком поједином слу- 
упутства од науке шта, како и где нам 
садити ваља. У овакове прилике спадају око- 
е обитаваних места и голети, јер ту ваља 
да се сади понајвише таково дрвеће које иде 
у корист каковој индустрији или које се „бр- 
зим растом, рђавом земљом или слабом негом, 
"коју потребује, или чим другим одликује. 
6; Три су поглавито дрвета, која у нашим 
данашњим околностима заслужују нашу осо- 
_биту пажњу и то: багрена, дуд и пајасен. 
___Багрена је пре више столећа из Азије до- 
несена у Европу, а ту се тако јако одомаћила, 
__да се по варошима и селима и у нас доста 
__обично сади. Дрво јој је доста чврсто и у 
__свакојаку дрвенарију употребљиво, а и као го- 
___ риво врло је добро. Расте у свакојакој земљи, 
| а успева и онде, где друго наше дрвеће на- 
- _ предовати не може у посном песку и по ка- 
_ мењарима. Што пак багрену за наше прилике 
____особито корисном чини ово је, што се она, 
___осим свакога другог рашћа, с најбољим успе- 
____хом може у живе ограде да употреби. А како 
__вам је врло добро познато, да је наш доса- 
__дањи начин ограђивања рађених земаља врло 
__ штетан, јер се њиме троши многа снага ра- 
_дећег народа, а због ограда се по свој при- 
лици већина наших шума и утаманила. Зато 
_ држим да би крајње време било, да се мртве 


74 из ПРИРОДЕ 


ограде замене живима и то багреновим. Овим 
би се оградама не само много заштедило од 
снаге људске и шуме сачувале од пустоши, 
већ би се и рађене земље много боље закла- 
њале од силе ветра и бујице, а што је нај- 
важније, ове ограде не би никада трунуле, већ 
би се одрасло дрвеће могло на свакојаке до- 
маће и пољске ствари корисно употребити. Да, 
се корист живих ограда и од нашега народа 
почела да увиђа, доказује то, што их већ на 
много места око Београда, Пожаревца, Кра- 
гујевца и другуд има и ако не свакад од ба- 
грене, која је у овом смотрењу слабо позната. 
Зато држим, да би за нашу земљу била врло 
спасоносна та наредба, да мртве ограде за 
неко одређено време — рецимо 10 година — 
имају да се дигну и са живима, багреновим 
да замене. 4 о 

Друго за нас врло корисно дрво јесте 
дуд. Ово нам је дрво такођер доста давно из 
Хине донесено у Европу уједно са свиленом 
бубом, која се, као што знате, дудовим ли- 
шћем храни. Оно најбоље успева у бујној зе- 
мљи а налази се и у нас на многа места, око 
људских обиталишта и по речним лукама, за- 
дивљало. Дудово је дрво прилично чврсто и 
на гдекоје ствари, нпр. мању бурад за ра- 
кију, употребљиво, а и као гориво није на од- 
мет. Ово се дрво почело у нас јаче распро- 
стирати око 1840 године, кад је од стране владе 
издата наредба, да се при сваком окружном 
началпиштву има да подигне дудара, и да се 
од туд имају да раздају по народу саднице. У 


_ окрузима јагодинском, ћуприском и 
»вачком као да се ова наредба саве- 
извршила и зато је свиларство у тим 


зурке од трговаца талијанских и Францу- 
с. А који је томе узрок био, што се по- 
о шта није појавило и у другим окрузима; 


зљачнији и за свиларство мање угодни, већ 
га, што није било у довољној количини 


254 налагала. Сва је наша земља , изузи- 
мајући нека узвишенија места на југу и истоку 
"Србије, тако питома, да се дуд са добрим 
ехом свуд садити може, а наш би се на- 
А, како ваља у томе обавештен , радо ла- 


а нас још доста штетна размера између на- 
__шег увоза и извоза умери. Зато, држим, до- 
__бро би било, да се пређе споменута наредба 
понови или пооштри, 

ће, већини од вас непознато дрво, за 
које и добро било да се у нас одомаћи, до- 
несено је у Европу пре једног века из Ин- 
дије, где толико нарасте, да све остало шум- 
- дрвеће надмашава, због чега је тамо од 


76 ' из ПРИРОДЕ 


урођеника и названо дрво што у небеса расте. 
Наша браћа Чеси и Хрвати назвали су ово 
дрво пајасеном, због сличности лишћа и плода 
са лишћем и плодом од нашег белог јасена, 
пак тако ћемо и ми моћи да га зовемо. Испрва 
се у Европи садило само по башчама а по- 
што су му особине проучене, почели су се«с 
њиме правити свакојаки покушаји, који су већ 
за ово кратко време показали, да је овом 
странцу знатна улога у европском шумарству 
намењена. Оно успева у свакој и најлошијој 
земљи, расплођава се врло лако семењем и. 
садницама , расте врло брзо, двојином брже 
него наша буква, и пушта на далеко из ко- 
рена многобројне изданке. Младо му је дрво 
меко, чим пак више стари, тим бива тврђе и, 
у колико се до данас испитало, за много шта, 
пак и у гориво употребљиво. Лишће пајасе- 
ново наша стока не једе, ни му дрво нагриза · 
која наша домаћа буба, а само се његовим 
лишћем храни нека свилена буба, за коју се 
држи, да ће моћи, пошто нужни опити свр- 
шени буду, обичну нашу свилену бубу да за- 
мени тим пре, што је гајење ове нове свилене 
бубе врло лако и просто. 

Да видимо од које нам користи може да 
буде пајасен. 

Ми имамо, као што сам вам то већ пре. спо- 
менуо, много оголићених камењара, овамо спа- 
дају: у Рудничкој кликови од старе Бруснице 
до Брђана, у Чачанској брда између Јадовниј 
ка, Трнаве и Борја на Рашкој, у Параћинско- 
Баба, у Књажевачкој Топишници и брда од 


1 и Нишеваца до Подвиса, у Прноречкој 
| "Чука, у Крајинској цело подгорје Стола 
ога друга места. Сви су ти камењари 
пусти и свакога корисног рашћа у то- 
"мери лишени, да народ, који ту живи, 
ћу оскудицу трпи у пашама и потребним 

им производима Ове камењаре ваља за- 
и пајасеном, које најлакше овако бива: 
се у јесен нека количина пајасеновог се- 
у плитке бразде или јамице закопа а све 


/ доста брзо на јесењој влази, а младо 
еће расте врло бујно и кад се једном до- 
"укоренило, оно се тако јако столича да 
циглог једног дрвцета кроз десетину го- 
дина читава шумица постаје. То пак све тако 
и ако се такав сад не забрани и ако по 
њему стока тумара, а ово је, као што знате, 
"особито важно за наш народ, који своје ис- 
пусте, ма да су најјаднији и за стоку управо 
 неупотребљиви, нерадо под забран ставља. 
_____ Ово је, браћо, све што сам умео да вам 
нашим шумама кажем. Ако бисте желели да 
м у мало речи моје мисли поновим све се 
своди на ово: 

____ да нам требају добри шумарски закони; 
Ха. нам требају вешти и савесни шумски 


да нам ваља започети да шуме садимо и 
"да нам ваља свима могућим средствима да 


прострло и утврдило ово уверење: да је 


ији · 
Само ако 
што нам 


АНЕ 


55 бр. У 


и нашега потомства, 
вају. 


буд 


ка прописуј 


најприро 


ђених шу 


"саму 


ро сложило_ 


у 
шуме 


што на 


их ро 


_ свој 
"тво 


сваки Орбин 
сво 
лепе 


звстаственицА У основној школи 


фи 


Гаафгтшге Та дФетосгаце еф ип стат! 
ројте ; ја Меп патшго св рив прогапе 
спсоге , с6 с' езб де се собе дие дојуем 
вигћош! 80 рогфег 123 ебогћз де 6оџз 1е5 
угајв атиз ди репрће..... | 

Ке тегбе Фил сопхеглетспе Иге ев; 
де (аге ГедисаЧоп де |а пабоп еп реџ 
де (етрз..... 

17 спзејшлетепе дев сћовев сЕ раг 
јев сћовев, уоПа се ди"! Гап депсгацвег. 


Е. Г,ађошауе. 


наслов наговешћује да изађем пред чи- 
„Школе“, пред људе који о школи мисле 


њз Нисам толико двоумио о томе, да ли је 
сао коју желим да покренем добра или није, 
ли би корисно било или не би да се она 


80 ига- ПОБ ИОРОАТЕ 


стазе навела и управо целоме веку у коме | 
„живимо особити „природњачки правац“ дала. 

Јестаственица ће, о томе ни мало не сумњам, 
кад се једном буде како и где треба учила, 
и мучни посао настављања и васпитања мла- 


дежи на бољи пут извести и тим не само мо- 


ралном већ и материјалном напретку свију 
друштвених слојева припомоћи. 

Алп сам имао разлога да се бојим да ће 
ова мисао, због великих тешкоћа које оства- 
рењу њезином на путу стоје, да се чита и 
заборави, као много друго што се у нас о 
школи писало, или у најбољем случају да ће 
морати дуго да чека док делом постане већ 
и с тога, што имамо готове школе и што је 
настава у тим школама дугом практиком или 
уредбама утврђена. 

Што ме је поред све те зебње побудило 
да се машим за перо, то је жеља моја да се. 
одужим и школи у којој сам већину свога века 
пробавио и науци којој сам захвалан за сва 
добра и уживања која су ми кад у тал пала. 
Одужити се пак друкче не умем, већ да 
отворено изјавим своје“ уверење: да нам школе 
не дају оно што бисмо имали права да од њих 
тражимо и да колико сам кадар покажем, шта 
би могло да се уради те да се наша српска 
школа на ону висину изнесе, са које ће бити 
у стању да подједнако на све стране своје. 


светле зраке пушта, како на оне којиссеу 


вишим друштвеним сферама крећу, тако и 


на масу која у зноју чела свога црну земљу _ 


преврће. 


ЈЕСТАСТВЕНИЦА У основиој школи 81 


__ Као пријатељ поступности и органичког 
ки ћа држао сам да ми ваља за сада да 
нем при основној школи, као почетку и 
љу на коме све људско изображење по- 
чина, при школи која у нашим приликама и 
зато. ПоРиту пажњу заслужује, што -- на 


твори могућност, како би могао, упућен у 
потребним му елементима знања, упознат са 
свима стварима, које на живот његов утичу, 
обавештен о дужностима и правима својим, 
што свесније да испуни све оно, што се од 
њега, као члана човечанства, државе и по- 


родице иште. 


ж 


| "Да би могла настава у основној школи 
свему ономе да послужи што се од ње ишче- 
кује, ваља да је свеопшта тј. за свакога оба- 
везна, да има добар темељ, и да је потпуна. 
Потреба се обавезне наставе данас већ 
свуд увиђа п од оних који би желели да се 
лична слобода неокрњена сачува; сви при- 
знају да се баш у томе пуна слобода састоји 
"што сви чланови друштва имају једнака права 
2. | Ма ПРИРОЈЕ 5 


82 И ВОНОРЉИ РВ АЕ 


и једнаке дужности. Али дуго ће још да траје 


док се ова лепа мисао свуд у практику при- 
веде. Гдешто јој стоје на путу сталешке мр- 
жње; сила света исповеда и данас : да сви људи 
нису од једнога теста умешени, да није на- 
ука за свакога, да сељак не би радио свој 
тешки посао, кад би се чему научио. Највише 
се пак, на жалост, одупиру обавезној настави 


сиротиња и незнање, баш она зла, која је. 


само школа кадра из корена да излечи. 

55 У нас, где срећом сталешких противно- 
сти нема, где се народ сваком приликом с 
највећом готовошћу одзивље свему ономе, што 
на унапређење школе смера, у нас ништа на 


путу не стоји да се обавезна настава, веде, _ 
У) 


дћ се законом утврди да је свако дете, си- 


ромашно, богато, мушко, женско, у селу и. 


вароши, дужно да основну школу походи. 


Свака добро уређена, о напретку свију сво- 


јих грађана подједнако забринута држава, не 
само је дужна давати свакоме прилике да се 
изобрази, колико га жеља вуче или му то 
способност доноси, већ у интересу свију да 
натера свакога, да се учи ономе што му је 
потребно. Човек са знањем може у много 
прилика да буде од користи неукоме, али не- 
знајша је свакад од штете целоме друштву, 
или ако од њега има за кога користи, то бива 
само на штету његову. Држава је пак по- 
звана да свима могућим средствима стаје томе 
на пут, да нико никоме штете не наноси, да 


нико ничије било знање било незнање не зло- 


употреби на своју корист. — 


па МР У - 


ЈЕСТАСТВЕНИЦА у основној школи 83 


___ Најбољи је темељ за основну наставу, по- 
ред г писмености, која мора сваком другом учењу 
"да: претходи , јестаственица с тога, што су 
"знања која она даје човеку најближа, што су 
"сваком човеку потребна и што су, ако се како 
"ваља предају, и за детињу памет достижна. Да ' 
"ово мало из ближе и гдекојим примером 06- 
јасним. 
____ Мало коме да није позната природна исти- 
на, да је развитак телесне човекове стране 
_вависан од храпе, неге и вежбања. Чим се 
"тело боље и обилатије храни, чим се бри- 
_ жљивије чува од онога што може да му науди, 
_ чим се више вежбају сва телесна оруђа, тим 
| ___опо бива здравије и снажније. 
34 Што вреди за телесну човекову страну 
% то и за душевну; и душа потребује здраве 
__хране, потребује неге и вежбања. Ничим пак 
_ не може душа младога човека боље да се 
храни, да се душевне моћи корисније вежбају, 
колико проучавањем онога што је човеку нај- 
_ ближе, проучавањем самога човека и природе 
__у којој живи, животиња које му дају храну и 
__ одећу, које му раде, које га гдешто веселе 
али му много пута и свакојаке штете чине, 
проучавањем биљака, које овај свет дивним 
својим шаренилом украшавају, којима човек 
добар део својих потреба подмирује, које му 
могу донети здравље али и смрт, најпосле про- 
учавањем мртве земље коју човек својом ми- 
шицом преврће, из које свашта на видик из- 
носи, што му живот лакшим и пријатнијим 
|___ чини. Има ли чега пречега што би млад чо- 
| ја 


84 ИЗ ПРИРОДЕ 


век имао да изучава; Има ли које друге на- 
уке, која би по мноштву и разноликости ствари 
којима се бави, могла толико да занима све- 
колике душевне моћи, колико јестаственица 2 
А шта да кажем о истинама које ова наука 
"садржи 2 Непрекидност и ред којим све тече 
у природи живих и мртвих ствари, сагласност 
радње која управља како целином, тако и 
члановима, како највећим тако и најситнијим. 
саздањима овога света, зависност у којој су 
све ствари на нашој земљи не само једне према, 
другима већ и према гдечему што ван земље 
лежи, простоћа закона који свима стварима 
овога света влада и најпосле лепота и скла- 
дност, која се у свима стварима на свету све 
то више јавља, чим се те ствари дубље про- 
учавају, — сви ти елементи јестаственичког“ 
знања, како ваља схваћени и вешто тумаче- 
ни, кадри су да унесу у млађана срца уче- 
ника клице свију оних врлина које су украс 
добро уређеном људском друштву. Ове су клице 
тим здравије што не долазе од саме навике 
или правила која се на памет уче, већ су по- 
никле из суђења, промишљавања, разумевања, 
природе и њених закона, ове клице временом не 
слабе, већ се баш годинама све боље развијају. 
Ово је просветна, (културна) страна јеста- 
ственичке наставе, али има и друга, утили- 
тарна, која је у нашим приликама од не мање 
важности. | 
Деца која би се поред осталих корисних 
знања, што спадају у основну наставу, поуча- 
вала у природним стварима, пошав од човека 


пак на ниже до минерала, сазнала би редом. 
све оно, што се односи на њихове телесне 
потребе, на живот, на здравље, на особине 
__ различитих природних ствари, њине одношаје 
"у природи, на корист или штету од које могу 
_ да буду, на места где се и друштво у коме 
се те ствари находе, и тим би она прибрала 
већину онога знања које је сваком човеку у. 
животу потребно. Младићи који би се по свр- 
шетку основне школе вратили у село, били 
би у стању да се с добрим изгледом на успех 
пусте у борбу са природом која их у сеоском 
животу чека, они пак, који би продужили 
школе, владали би елементима природњачког 
"знања, а тиме би се изучавање тежих грана 
а ве науке у вишим школама јако олакшало. 


ственица, та огромна, у многим партијама до- 
та тешка, у гдекојим несвршена наука, да се 
предаје у основној школи деци довољно још 
не развијеној ' 

____Јестаственица је већ и тим што опсеже 
ова три царства у природи наука врло про- 
страна, а и доста тешка. Али тешкоћа та не 
олази толико од дубљине и непоимљивости 
_њезиних истина, од мноштва и замршености 
ствари које испитује, већ долази обично од 
погрешног метода којим се мислило, а где- 
што и данас мисли, да може да се изучи. 
Природне ствари нису маште које се у на- 


_ читањем или чувењем да се схвате и запамте, 
_ прпродне ствари морају да се очима виде и 


Остаје још да видимо да ли може јеста- а 


драженом мозгу зачињу, нису мисли које могу 


86 из ПРПРОДЕ 


прстима, опипају. Јестаственица се не учи из 
књиге, у којој је само обележен ред којим 
ваља да тече настава , јестаственица се нај- 
боље учи у пољу, у шуми, на брду — у 
самој живој природи; у кабинету, где се на- 
ходе комади природних ствари или њихови 
модели, јестаственица се доучава и утврђује. 
Све ово што ученик има да разуме и да за- 
памти ваља да му се и покаже, а што му се 
на очи изнети не може то не треба ни да се 
спомиње. 

Морфолошка је страна јестаственице за 
млађе ученике доста лака: да се увиде раз- 
лике између природних ствари, да се затубе 
облици тих ствари, то. је просто посао пам- 
ћења које је, као што се зна, најјаче у мла- 
ђим годинама, особито ако се узме још у ра- 
чун и велика воља којом се деца природним 
стварима забављају и живост којом их зби- 
рају, ако се ма најмање у том упуте. 

Много је теже за децу да појме, како 
силе у природи раде, како се органички про- 
цеси врше и анорганичке промене догађају. 
Ако је потребно да ученик таково што зна, 
„ваља да се нађе начин како да му ствар по- 
стане што јаснија, а ту је главно да се, пам- · 
ћењем места где се што догађа или познава- 
њем оруђа којима се што израђује, дође до 
разумевања начина и реда којим што бива. 
Да ствар примером објасним. елиш ли да 
познаш ученика са врло важном органичком 
_ радњом вареља хране у човека, покажи му 
све што од хране бива у устима, која су то 


ла , како се тута, шта бива од хране у же- 
јуцу, како доспева даље, шта се с њом збива 
у цревима; изнеси ученику све те делове у 
ом препарату или моделу, послужи се 
> анаграмима на табли или добрим сли- 
, повраћај се на оно што знаш да је 
е, запитај како је ово или оно схваћено, 
ови оно што није свакоме јасно; пак ако 
си све тако радио, видећеш да ће те и дете од 
10 година разумети; пе покажеш ли све што 
"треба, ни од матора човека не тражи да много 
д твога разговора запамти. Што је овде при- 
; ра ради речено за варење хране, то важи 
"за све друге радове у органичким, а промене 
неорганичким стварима; што год ученик има 
_ да разуме све мора да му се од које било 
_руке пред памет и на очи изнесе. 
—_ Очигледност је дакле сва чаролија која 
ини да и детињи ум може да схвати доста 
е, на први поглед врло : замршене, природне 
појаве и да може да запамти сила разноли- 
_ КИХ ствари. 

__А кад јестаственица није толико тешка 
за ученике основне школе, кад су знања која 
_она даје сваком човеку преко потребна, кад 
је. већина наше младежи ограничена на једину 
"основну школу — зар може да буде сумње 
да ли да се јестаственица прими у основну 
наставу | 

___Да је настава потпуна може да се каже 
"само онда, кад у свему одговара цељи којој 


ми идасеа 152 |: 


88 из ипРЉИР:О ДЕ 


има да служи. А како је цељ настави у основ- __ 


ној школи та, да спрема неки део младежи 
за коју вишу школу а већину за практички 
живот, то је основна школа истом онда своју 
задаћу испунила, кад је све ученике који из 
ње излазе оспособила да могу, с изгледом на. 
добар успех , да се посвете вишим наукама, 
или ступајући у живот да своје грађанске 
дужности што боље испуњавају. Ово обоје 
може само тако да се постигне, ако се учини 
добар избор предмета који имају да уђу у 
основну наставу, ако се тачно означе оне 
научне партије које према доби учеће се мла-_ 
дежи могу да уђу у основну наставу и ако се 
добро омери време, за које настава у основ- 
ној школи има да траје. 

Што се првога тиче, шта би поред је- 
стаственице имало да уђе у основну школу, 
то је већ познато из раније практике којом 
као да је управљала та мисао, да све оно 
има места у основној настави што развија у. 
ученика моћ мишљења, суђења и памћења, 
што буди чуство онога што је добро и уљу- 
дно, а што се према доби ученика разумети и 
запамтити може. Ма који се пак предмети за 
основну наставу узели, ваља да се пази на 
ред којим ће се пред ученике да изнесу. С 
оним ваља да се започне што је лакше или 
што припрема разумевање другога: писменост 
ваља свему другоме да претходи, земљопис 
повесници , зоологија ботаници, а ова мине- 
ралогији. 


| ЈЕСТАСТВЕНИЦА У основној школи 89 


Не мање је важно да се подеси мера 
ња које је за ученике потребно, колико 
може и колико треба кога знања ученик из 
"основне школе да изнесе. Да би се знало како. 
Имам поступност у настави јестастве- 
кој, идем да побројим не само оне партије 
намењујем основној школи, већ и оно 
држим да спада у вишу и највишу на- 
"из јестаственице. 

_Јестаственица се учи или без обзира на 
сорист од које могу да буду ствари којима 
» она бави, или с обзиром на то, тј. тео- 
ки или практички. И једна и друга има 
; ступња, нижи [(елементарниј и виши. 
Елементарна, теориска и практичка, је- 
_ стаственица спада у основну школу, а опсеже 
партије јестаственичке науке којих је по- 
звнавање сваком човеку потребно, било да 
иви у селу или да се ода на какав занат 
или трговину, било пак да пође у више школе. 
те партије спада понајпре природњачки је- 
зик тј. све оне речи којима се особине при- 
дних ствари обележавају. Пошто су се уче- 
ници с језиком које гране јестаственице упо- 
знали, ваља да се пређе на практичку примену 
тога језика, на збирање и на испитивање 
ствари у природи, на вежбање у аналитичком 
(МЕТОДУ помоћу које локалне фаупе или Флоре,' 


# Где локалше Фауце или Флоре нема, ту може учи- 
__тељ, који влада немачким језиком, да се послужи делом 
_ које ни једној књижрици пе треба да Фади: Ј. Геипаз Ма- 
др еомне дег дгог Хабоггејеће [ и П Наппоуег 1860 —76. 


90 И 3 ПРИРОДЕ 


којих на жалост у нас за сада врло мало има, 
али које би се баш увођењем јестаственице 
у основну школу брзо умножиле. · 

Није могуће да се поброје по танко све. 
партије јестаственичке науке које би имале у 
основну школу да уђу — то је посао књиге, 
биће зар за разумевање ствари довољно да 
овде понешто важније наговестим. 

У првој као лакшој, зоологији, настава, 
ваља да почне описом човечијег тела и важни- 
јих спољних и унутарњих органа којих радња 
треба да је позната свакоме који жели да се 
здрав сачува, као: варење, опток крви, тран- 
спирација, кретање, и друго. Чим је ученик 
боље сазнао облике тела човечијег и важни- 
јих му делова, тим ће лакше да увиди раз- 
лике које између осталих животиња постоје, 
тим ће их боље разумети и чвршће задржати _ 
у памети. Има партија на којима ће се учитељ. 
према прилици места или ком другом обзиру 
дуже да задржи, нпр. кад је говор о дома- 
ћим животињама, о користи птица, о отрову 
змија, о лову риба, о преображају инсеката, 
штети коју нам чине-у кући и у пољу, о гли- 
стама, 0 одношају који постоји између жи- 
вотиња и остале природе — у опште о свему 
ономе, познавање чега у животу је свакоме од. 
користи. Пошто се ученик познао са зооло- 
шким језиком, ваља да пређе назоолошку прак- 
тику, збирање и анализовање животиња. | 

У ботаници се такође почиње језиком _ 
—- описом биљке од прилике у оном про- 
странству као што је то изложено у у почетку 


ђе и анализовање биљака по којој ло- 

| Флори. О органичким радњама у биљ- 
"организму као важније напомињем ове: 
ишње промене у животу биљака, кретање 


"колико зависе од положаја места, врсте 
ишта, — то је прилика да се говори о 
ксти ђубрења. За тим ваља да се учени- 
1 објасне оне групе биљне које неким кра- 
има земне површине особити облик дају — 
ве, ливаде, ритови, шуме; најпосле треба 
се ученици познају са важнијим племенима 
или широм гајених биљака — житом 
гирастим, амбреластим и другим биљкама. 
_ Минералогија и геологија у ретким би у 
приликама — где су школе у равници — 
ле, бар већином, без практичке примене 
ученике, и онда би настава морала да се 
јаничи на оно што школске збирке садрже. 
Важнији елементи минералошког знања јесу 
ови: проучавање главних група минерала, као 
су: соли, руде, метали, сумпорњаче, паље- 
| : с обзиром на корист од које могу да 
| буду у домаћој или пољској привреди; из ге- 
0 је главније врсте камења, у колико су 
њихових трошака разне земље састављене, 
цај различитих земаља на културе, разлике 


~ 


92 из ПРИРОДЕ 


на земној површини — равница, до, брдо, кла- 
нац, клисура ; узроци са којих се земља, про- | 
мењује — ваздух, ветар, вода. : 
Што још од јестаственице остаје, то спада 
у средње или више школе. У школама, којима 
ја намењујем јестаственицу, а то је учитељска % 
школа , реалка и Философски факултет у ве- 
ликој школи, ова се наука има да предаје _ 
теориски тј. без обзира на корист или штету _ 
која може да се има од природних ствари, а 
предавања ваља да обухватају све огранке 
на које се наука дели: за органички свет | 
органографију, биологију, систематику и Физи- 
ографију ; за анорганички минеротомију, ми- 
нерографију, петрографију, стратиграфију, па- 
леонтологију и геогенију. Но како су три на- _ 
ведене школе различите по доби ученика који _ 
их походе, то би се настава могла у толико | 
да модификује, да се само у Философском Фа- _ 
култету велике школе, где се стручњаци спре- | 
мају, та наука изучава у целом свом опсегу, _ 
а у учитељској школи и реалци, па и у гим- 
назији, ако се не би могао напустити садашњи 
дуалистички правац да се од теориске је- 
стаственице узму само главнији огранци, а 
хистологија, биологија и о њима скопчана ми- - 
кроскопија, за тим опширна кристалографија, 
геогенија и Физиографска вежбања да се оставе 
за вишу наставу. То од неке руке важи и за 
земљоделску школу у којој, према особитој | 
задаћи да спрема пољске економе, шумаре, 
баштоване, ваља да претеже практичка страна — 


'. 
| 
=: 
54 
5 


енице — од прилике као у основној 
само отшпрније. 
Ц а практичка јестаственица има неко- 
| Пе које улазе у свакојаке средње или 
· школе, а због мноштва огранака, у које 
» гране могу да поделе, оне састављају 
3 школе за се: анатомија, Физиологија, 
огија, медицинска ботаника, шумар- 
ударство у ужем смислу и др. — 
д доброга избора и сходне поделе 
зта за наставу. главно је време које на- 
ава има у основној школи да траје, а да 
постигне оно што се жели тј. да се до- 
' сви предмети изуче и младеж спреми за 
школе или практичан живот. Да до сада 
> одређене 3—4 године нису довољне, 
је већ одавно увиђено, пак се покушавало 
се томе помогне завођењем повторних 
_недељним предавањима и зимњим пре- 
у, али без великог успеха већ зато, 


у би могла основна школа да заслужи 
које у нас носи, да буде одиста основа 
"неке који желе да даље уче али и за 
множину других који по свршетку основне 
школе у практички живот ступају, ваља да 
_ време наставе прошири на шест година. За 
о време могло би да се од јестаственице до- 
20 изучи све оно, што сам показао да је 
коме потребно, а поред тога би се и друга 
новна знања толико утврдила, да у пото- 
им животу не би тако лако могла да се за- 


94 Гиз ПРИРОЉДЕ 


бораве. Што би се тим школовање с две го- | 
дине продужило, то би, по мом мишљењу, 
ишло у корист телесном развићу, сазревању 
наше младежи, која по урођеној жустрини | 
својој за свачим, пак и за науком живо по- 

лази, али поред слабо развијене Физичке сна- 


ге, кадшто и оскудице у свакојаким потре- | : 


бама, за живот, не може да савлада тешкоће, ~ 
које су с изучавањем виших наука скопчане, 


те о тога много пута пропада. Суха је болест 


многога нашег даровитог младића у прерани_. 
гроб свалила, што је у превеликој жудњи да 
се одликује, свом слабом телу товарио више, 
него што је оно кадро било да понесе.' 
Настава, из јестаственице у основној шко- — 
ли, која би се шест година учила, имала би 
овако да тече. Прве две године биле би искљу- 
чиво посвећене писмености, највише ако би 
се у згодним приликама ученицима обраћала 
пажња на ову или ону природну ствар, нпр. 
на тело човечије, с особитим обзиром на 
здравље, чистоћу, на важност руке, ока и др 
поред тога могли би се од млађих ученика, 
они што су мирнији, марљивији, да употребе 
на којекакве ситније послове у башти. Треће 
године приступило би се већ учењу јестастве- 
нице, а почело би се тим, да се поброје раз- 
лике, које постоје између мртвих и живих = 
ствари, између биљака и животиња, а то да 


- Новија библиографија, које још немамо, показаће, 


да је добар део књижевпог рада потекао из пера врло 


младих људи. 


ли. За тим би се "прешло на проуча- 
човечијег тела с особитим обзиром на 


· би се редом три гране јестаственице: 
ија, ботаника и минералогија са геоло- 


- ије ради збирања и анализовања при- 
их ствари и на вежбање у ономе што је 

до да сваки ученик зна. — 

_ Овде ће бити најудесније место, да о не- 

у проговорим, чега се до сада још дота- 

нисам, а без чега држим да настава у 


Обично се мисли да је цртање тешка 
. да се на то изискује особити природни 
дар и да цртање није сваком човеку потребно, 
_ што ниједно не стоји. А што да је цртање 
зена од писања # И слова се састоје из пра- 
вих и кривих линија, као и облици ствари; 
"ми научимо да правимо та слова ма да нас 
ни на што не опомињу, што у природи по- 
стоји, и ми се довијемо да их доста брзо на 
хартију ставимо, да их у речи и реченице 
_ склопимо. Зар не би било лакше за ученике, 
да те праве и криве линије сложе у облик 
куће, листа, цвета, човечије главе и других 
ствари, које су му од првога детињства не- 
__ престанце пред очимаг М вештина писања 
| захтева упутства: како да се гледа, на што 


таственици остаје непотпуна, то је цртање. 


96 ИВ "ПРИ Р О АЕ 


да се пази, од куд да се почне ; остало је по- 
сао саморадње, дужега вежбања. Мало што 
више изискује се за елементарно цртање, да 
се добије појам о перспективи, о сенчању, да _ 
се свежба око у схватању размере; али и 
ово, мислим, нису такове тешкоће које до- 
бар метод и приљежан рад не би могли да 
савладају, бар у бистријих ученика. Да пак 
од цртача постане вештак, који ће умети с 
природе што верно да снима или сам што да. 
измишљава , за то', признајем, да се захтева 
особити природни дар. Али како да се до- 
зна за тај дарг Можеш ли да знаш да сеу 
хладном камену скривају искре огња, док га 
оцилом не ударишт Док се млади човек у 
елементима које науке или вештине не упути, 
дотле не може ни он ни ко други да зна, да 
„ли је за што способан или није. Колико не- 
знанога дара пропада у народу само с тога, 
што се не намери на оно што би могло скри- _ 
вену искру да пробуди ! 

Остаје још да докажем, да је вештина. 
цртања многоме потребна а свакоме корисна. 
Ко се учи јестаственици, ко жели да се јеста- 
ственичким знањем користи, томе је цртање 
исто онако потребно, као што је потребно пи- 
сање ономе, који се учи књизи. Као што је у 
многим приликама корисно да се забележи оно 
што се чује, чита или замисли, како би се могло 
запамтити, или коме другоме саопштити, исто 
је тако корисно да се неке виђене ствари на- 
цртају, тим више, што се многе такове ствари 
ни најопширнијим описом не могу тако јасно 


из- 


вештака дотерао, ма да оно што је учио 
ом заборави, свикао је да све брижљиво 
уматра, да свачему особине изнађе, да 

оно од спореднога разликује, на кратко, 
_ све около себе схвати онако као што оно 


ођ;а најпотребније ономе, који има да 
васцели свој век у тешкој борби са 
родом. — 
__Мотроба основне школе онакве какву ја 
ишљам јесу ове: угледна школска зграда 
њој све оно што је за потпуну наставу 
ебно, добро уређена школска башта и 
„других један учитељ вичан јестастве- 
_и цртању. А ево шта се о тим потре- 
а има поближе да зна. 

Школа, као народни дом у коме младеж 
25 питоми и добру учи, ваља да је зграда 
на, наочита, пространа, светла, у целини 
| ојединостима тако скројена, да млади свет 
| који има подуже у њој да пробави већ при 
| првом уласку опази да ће му ту бити добро. 
| Колико од самога изгледа школе зависи, скоро 
ки који је ишао у школу зна из сопстве- 
· искуства. Многи ће ти човек и у стари- 
годинама умети да приповеда, како је са 
ПРИРОДЕ 7 


МЕН ~ ПРИ, 


98 из ПРИРОДЕ 


страхом пошао у школу, али кад је видео. 
пред њом зелено поље а наоколо лепу шу- 
мицу, у њој пак нашао подоста деце своје _ 
врсте и учитеља, који га је по глави погла- 
дио и за име запитао, како га је сав страх 
прошао, те је радо иза оца остао у школи. _ 
Од другога ћеш моћи да чујеш како се сва- 
кад с језом сећа онога часа, кад је први пут 
у мрачној некој соби пред намрштена учитеља 
стао. Пак кад већ тај један тренутак, то прво 
ступање у школу, толико силно потреса де- 
тињу душу, да то ни матор човек не забо- 
равља, да колике лепе успомене, колике ко- 
рисне заметке добра може ученик по дужем _ 
времену да изнесе из школе која је добро 
опремљена и којом се мудро управља ! 
Околина школе, где год је избор слобо- _ 
дан, ваља да је пријатна, да ничега у близини _ 
нема што би младеж бунило, расејавало, што _ 
би посао питомљења ма и најмање кварило. _ 
Збирке основној школи потребне ваља да 
садрже све оно што служи очигледној наста- _ 
ви, дакле све типове природних ствари свакад 
с обзиром на оно, што је сваком човеку ко- _ 
рисно, што има у основну наставу да уђе. Уз _ 
то иду и најпотребније Физичке и хемиске 
справе, више ради учитеља, да би могао уче- _ 
ницима где је потребно лакше да објасни оне 3. 
радње или појаве Физичке и хемиске којих . 
је разумевање у практичком животу потребно. _ 
У збирке за основну школу спадају и свако- 
јаки модели, који припомажу очигледној на- 
стави, и справе употребљене при збирању из 


ЈЕСТАСТВЕНИЦА У основној школи 99 


препаровању природних ствари и алати који 
су потребни у школској башти. Све ствари 
за очигледну наставу ваља да су по зидовима 
школске зграде, тремовима или у особитим 
"стајама тако смештене да су свакад на очи- 
ма, да и у часовима одмора опомињу ученике 
на оно што су о њима чули. У размештају 
"пак тих ствари ваља да влада ред и укус, 
чим се памћење потпомаже а чуство реда и 
укуса из тиха буди. 

7 Школска књижница не би толико потре- 
_бовала ученицима, који би имали довољно по- 
"сла са оним што им се предаје, већ би више 
служила. усавршењу учитеља а и оних уче- 
__ника који би по свршетку школе осећали по- 
% требу да читају. Добро би било да ове књи- 
__жнице садрже све књиге на српском језику пи- 
_ сане о начину настављања и васпитавања мла- 
__дежи, а осем тога што више дела из реда 
__оних наука, које би у школи заступљене биле. 
__Ако би се од учитеља тражило, да којим стра- 
___ним језиком владају, да како да би и књиге 
__на том језику писане биле за шкоаску књи- 
__жницу корисне. 

____ Школска башта ваља тако да је уређена, 
____ да може уз ботаничке збирке да послужи на- 
___стави из ботанике, а поред тога и вежбању 
____ у радовима, који чекају на оне што се вра- 
ћају из школе у село, а користе и младежи 
која продужава школе бар тим, што јој тело 
___ снаже и чуства изоштравају. 

а Један дан орања био би за школску ба- 
| шту довољан, за невољу могло би поднети и 
= 


100 из ПРИРОЉЛЕ 


нешто мање, где пак има довољно земље, ту 
би корисно било да се одреди још који дан 
орања уз башту или не далеко од школе, за 
којекакве важније покушаје из пољске при-. 
вреде. Предњи део, одмах иза школске зграде, 
имала би да заузме партија за цвеће, а уз 
то на обе стране по која кошница за поуку 
младежи у пчеларству. По цветном врту сле- 
довао би одељак где би се гајиле биљке упо- 
требљиве у домаћој економији, за тим, редом, 
мали виноград бар са стотином чокота, мали 
воћњак са најкориснијим у нас познатим воћ- 
кама и најзад шумице од домаћег или стра- 
ног дрвећа. До овог малог парка, дакле на 
противној страни од школске зграде, било би 
најудесније место за стан учитеља, а иза тога, 
простран двор, где би могла да се гаји жи- 
вина или што друго потребно у домаћој еко- 
номији. Школска башта ваљало би да је огра- 
ђена, а најбоља би ограда била живи плоти 
дрвеће од белога дуда, којег би се лишће 
брало за храну свилених буба, а томе би по- 
"служила и омања стаја на прилику чардачића 
подигнута на комза то згодном месту у школ- 
ској башти. 


Ово је, до душе, као неки идејал школ- 
ске баште,' који се не би могао свуд у прак- 
тику да приведе; али чим би се том идејалу 
ближе дошло, тим би настава у основној школи 
била потпунија. Тај ред, тај размештај поје- 


' Такав идејал школске баште био је свету на углед 


стављен приликом светске изложбе у Бечу године 1873. 


"од тога у практичан живот пренело. 
Осем ове ближе користи школском би се 
том доскочило још и другој некој потреби, _ 
а се одавна осећа: ставило би се сео- 

' нашем становништву пред очи неко мало 


и нису имали прилике да уче, много што- 
х да виде, о многоме којечем да се изве- 


јристи , а они што би из такове школе 
шли имали би у школској башти вазда 
гворену књигу у којој би дочитавали оно 
што као млађи, може бити, нису разумели 
| што су заборавили. 
_ Да ли не би корисно било да се уз сео- 
ске основне школе заведу и интернати, ка- 
кови би они имали да буду, где би поред 
школе најудесније место за њих било, свеби 
"се то лако решило, кад би се једном присту- - 
пило установљењу народне школе, као што 
се овде предлаже. И 
___ Учитељ је школи душа. Школа, и најбоље њ“ 
уређена, потребама и најобилатије подмирена, 
без учитеља своме послу вична, за свој по- 


+ „Аз посао спремљен у нарочито за то одре- 


ж 


| ђеној ан или којој другој школи, где 


102 из ПРИРОДЕ 


се науке које он има да предаје добро уче. 
Поред темељите спреме учитељ ваља да има 
још ова добра својства: да је човек озбиљан 
али поред тога добродушан, да је стрпљив, 


да воли децу и да нема никаквог порока нити 


какве веће телесне мане. 
Колико пак добро уређено, о напретку 


своје омладине како ваља заузето друштво 


има права, да од наставника све побројане_ 
врлине тражи, не мање му у дужности лежи, да 
људе. који га у најтежој бризи, у настављању · 
и васпитавању деце, одмењују, у таково стање 
постави, како би радосно свој посао вршили 
и безбрижно гледали на оне дане, кад ће им 
снага да малакше и очи обневиде. Али ни 
наш данашњи у многоме врло напредни век 
није много утекао од некадашњег сматрања 
школе и учитеља; и данас је учитељ најјев- 
тинији слуга у држави и у томе је, по чу- 
дној некој логици, која најпотребније ствари 
зближава, подобан хлебу, само што јевтиноћа 
хлеба долази од изобиља и тешког преноса 
жита, добрих пак учитеља много нема, а који | 
су такови, осећајући се да су и за што друго 
способни, радо остављају учитељство, пошто | 
им оно будућност довољно не осигурава. 
Да би се учитељима будућност осигурала, 
да они не би никада долазили на те мисли, 
да. своја места оставе, ваља да им се од стране 
друштва (државе) одреди онолика плата, која _ 
је потребна да уљудно живе. Као минимум, 
који би према стању данашње скупоће дово- 
љан био, да учитељ на селу живи, узимам 


м 


талира годишњих, мало што више од онога 
што рачуна дунђерин или надничар, пошто 
ије дане кад не може ништа да заслужи. Та 
ата имала би периодички да расте, сваке 
године са 50 талира, тако да би учитељ по 
ушеној 25 години службе стигао до плате 
< бан талира. Добар ће се учитељ истом тада 
и душом послу настављања и васпитања 
»жи предати, кад зна да му се рад, у коме 
у напредује, годинама и боље плаћа. 
Ж 


еден бих могао да завршим, јер сам из- 
ко све главније што иде у прилог изне- 
ој мисли, да се јестаственица у основну 
с уведе. Што од читаоца „Школе“ тра- 
| ум, да ми даље који тренутак поклони, то 
.- чиним у жељи, да још по гдешто наведем, 
о држим да стоји у свези с питањима ко- 
сам се дотакао, да покажем зашто се у 


ови да се ама те да се прокрчи ЛЕ бу- 


| у свега онога што се на човека и 
__његов живот односи. Пара и електрика пре- 


шли векови ни сањали нису. Што се ен 


: да обратим пажњу на оно, што би већ сад 


љеније делове света брзином о којој про- 


104 Из ПРИРОДЕ. 


ма где роди, што вештина изнађе или наука 


измисли, то можеш за најкраће време да до- 


бавиш. Ова брзина, којом данас иду мислим 
ствари, упознала је за кратко време човека, 


са свакојаким новим потребама, изазвала у 
њега нове жеље, показала му нове начине за 
уживање, а човек, понесен том новом струјом 
времена , нагао је да што брже стече, како 
би могао што више да ужива. 

Али овај нови покрет, ма колико да се 
о њему говори и пише, не простире се на 
све човечије друштво ; највећи део, цело сео- 
ско становништво — не само у нас — остало 
је готово недотакнуто том силном струјом 
времена : те нове мисли, те нове потребе, ти 


нови начини за уживање, све су то већином _ 
непознате ствари у селу. Док је наука сво- - 
јим изналасцима неке сталеже у друштву по- 


стављала у стање да се окруже најфинијим 
луксусом, док је стигла да још невиђеним све- 
товима у васелени места обележи, дотле се на- 


"ука није могла ни томе да досети, како да се. 


прибави већини друштва разумевање најпрости- 
јих потреба за живот, како да се простом 
свету пруже први елементи људскога знања. 

Ово није могло да остане без последица. 
Између мањине друштва и веће масе народа 


створила, се провала која бива сваки дан већа, 
чим непомични део више застаје иза онога. 


другога који се, науком и вештином упућен, 
живље креће, који јаче напредује и више 
ужива, а од туд је потекло много штошта, од 
чега наше данашње друштво јако болује. 


Има ли томе лека, може ли та провала 
испуни 2 Наука која је ту провалу не- 
це произвела, кадра је и да је испуни, 
то може само тако да буде, ако се што 
фвље на томе поради, да се наука наврати 
_„рнај заборављени слој људскога друштва 
"одавна за тим жуди, да са богате тр- 
знања и њему бар која мрва падне. Овоме 
к ваља у нас тим пре да се приступи, што 
у уставној нашој држави баш тај нижи 
слој највише позван да на народном збору о 
_ судбини земље решава. Да је, осем других 
наука, јестаственица понајпре у стању да мало 
поменуту провалу испуни, да сеоски ста- 
позна с оним што је за живот потребно, 
_на чему се срећа породице и целога друштва 
оснива, те да тако оспособи свакога, да, када 
га: домовина позове, може на своме и својих 
суграђана добру мудро да поради, то мислим 
да сам већ раније у више прилика показао. — 
Отруја новога времена особито је јако 
подејствовала и на развитак наших школа. У 
жељи да што пре друге напредније народе 
стигнемо, ми смо живо прионули за устано- 
вљење школа, и оне су у нас, може бити брже 
него игде, бројем расле. Пре 60 година без 
школе, Србија данас броји преко 600 нижих 
и виших школа“, које су наблизу онако уре- 
ђене као у осталој Европи. Ваља признати да 
нам је тај брзи развитак наше просветне стру- 
ке, поред осталог напретка у уређењу младе 


о ба тииљаиа три а иедена БРИН виа ШЕ 


# А сад се тај број давио већ удвојио.. 


106 И 3 ПРИРОДЕ 


државе, добавио кредита у осталих европских 
народа. Данас се већ Србији признаје да је 
умела да води рачуна о времену, које је без 
своје кривице изгубила, да она заслужује да 
се прими у заједницу осталих изображених 
народа. Али кад нам је то признавање једном _ 
осигурано, рекао бих, не би погрешили да од 
досадашње журбе мало попустимо, да се оба- __ 
зремо на оно што смо урадили и да се за- _ 
питамо: да ли не би боље било, да имамо 
мање школа а да су боље уређене, да су пунијег 

У прво време, кад су у нас почеле школе 
да се заводе, није могло да буде о другоме __ 
чему помисла, већ о првој потреби,о писме- 
ности, и с тога су се завеле прве основне 
школе са 1—92 године. Касније се време учења 
проширило на 3—4 године, а истом онда кад _ 
су прве основне школе најпрече потребе под- 
мириле, пошло се полако даље, све на ма- 
хове, како се где потреба јављала, или како 
је кад било људи, да на томе пораде. Тако 
су, уз брзо намножавање основних школа, 
постали редом други виши заводи : гимназија, 
лицеј, војничка академија, трговачка школа, 
реалка, велика школа, велика женска школа, 
учитељска школа и школа за пољску ша“ 
вреду и шумарство. 

Реалистички правац у настави, који јеу 
последњој четвртини века завладао, дотакао_ 
се и нас, и ми, не пометени у томе предра- 
судама, које гдешто старе културе народима _ 
намећу, пошли смо тим новим правцем и по- 
журили се, да установљењем реалке, отвара- | 


РРА 
"Ио - 


ИМ 


марси е школе припремимо земљиште за 
нови правац и имали смо пуно разлога за 


наша пређе класичка гимназија претво- 
у реалну гимназију, нешто што не може 


ки, то се лако разумети не може. 


ног школовања онакови су, какови су мо- 
је кратко време да буду, а били би зар 
љљи, да томе није сметала, осим свега дру- 
701 Ма  немаштина. Кад је наш народ, пошто се 
ослободио, пошао да из темеља своју др- 

авну зграду подиже, имао је пуно посла 
к је најамио и оно што му је од најпрече 
требе било, да ту нову зграду како ваља 
једи; а да је народ располагао још од по- 
| четка Бог зна којим материјалним средствима, 
_ није било људи, којима би био могао да по- 
_ вери настављање за школу дорасле младежи. 
Тек с временом се ова сметња отклонила, кад 
су почели да се за то јављају људи и кад су 
младићи из домаћих школа, које су међу тим 
заведене, почели да се на наставништво одају. 
Али и ако је међу тим број учитеља јако нара- 
стао није могло да се не опази, да настава у 
_ основној школи, колико се желело, не напре- 
дује с тога што учитељи, ма коликим знањем 
владали, ма колико добре воље имали, нису 
спремљени за посао кога су се примили, по- 
сао, који поред знања и особиту рутину изи- 
снује. Да би се и томе помогло, установила 


"Резултати нашег данас већ доста екстен- · 


Је та 


УК | 


108 из ПРИРОДЕ 


с љ = 


се од скора у Крагујевцу учитељска школа 
Време ће показати којим ће родом та нова 


школа да уроди. Све зависи од тога, колику 
ће ти млади учитељи спрему, колику вољу Е 


раду, колику заузетост за морално усаврша- 
вање своје млађе браће из нове школе да = 


изнесу. — 


Што поред толиких школа у нас настава. 


не напредује, као што напредује другде, то 
приписују неки недоскудици домаћег васпи- 
тања. Да мало из ближе погледамо на то 


важно, често потезано питање, да видимо од. 
чега то домаће васпитање зависи, како се 


добавља, где га има. 
Наклоност ка добру или злу не роди се 
са човеком. Дете истина, доноси на свет клице 


многих Фисичких особина својих родитеља, 
које могу у свакојаким приликама да се разв- 
вију или не развију, чим дете бива на своје 


родитеље више или мање налик. У прилике, 


које чине да се што овако или онако разви- 


ја, спада све оно што дете од рођења окру- 
жава, што о дететом у додир долази: храна, 
одећа, друштво и његово занимање, околина, 
време, све то има уплива на развитак детета. 


Ако су све прилике повољне, ако је бригом 


родитеља или срећним стицајем околности дете 
добро одгајено, а поред тога и добро упу- 
ћено или бар од злих навика сачувано, оно 
ступа са седмом или осмом годином здрава 


тела, развијених оруђа за говор, изоштрених 


чустава и непокварене душе у онај одсек жи- 


вота у коме и душевне моћи почињу живље 


ЈЕСТАСТВЕМИЦА У осповној школи 109 


раде. Сад настаје васпитање детета у кући 
и школи а задаћа му је та, да се полако 
з у детињу душу клице онога што је до- 
право, истинито и уљудно. Главне чиње- 
це домаћег васпитања јесу: ред, чистоћа. 
оеоафи и Мо поштовање родитеља 


или богата, била сеоска брвнара или 
_ велик палата , излазе несрећници , који 
- _ бивају тешки и себи и друштву у које ступе. 

___Започето бригом родитеља у кући вас- 
Е итање продужава се, поред наставе, у школи, 
ређе у кући. Прелаз добро упућеног детета 
из куће у школу није без опасности за де- 
тињу будућност. Ништа још није у детињој 
за тако утврђено. да не би могло да се 


 дако да се замути, а кад је добро упућен 
"може до краја бистар да остане. Да се не би 
тај бистри извор у току своме помео и заму- 
| њи ваља да се у школи брижљиво поради 
___на ономе што је у кући започето, тј. да се 
| _ваметнуте клице добра даље развијају. Ово 
· се постизава под утицајем оних истих чиње- 
| | ата за васпитање, које сам мало час поме- 


110 из ПРИРОДЕ 


нуо само с том разликом, што се кућа и ро- | 
дитељи замењују школом и наставником, а 
домаћи ред и сагласност родитеља имају своје _ 
заступнике у доброј опреми школе, лепом уре- 
ђењу школске баште, паметном распоређењу — 


предмета за наставу и мудрој управи учитеља. 


Овде ваља да се хармонички подудара на- 
_ става са васпитањем, ваља једна другу да. 
потпомаже и допуњава. — ђ 
Са пошиљањем деце у школу и у начину 
како се прво васпитање предузима чине се 
свакојаке погрешке које већином долазе од 
неразумевања родитељске дужности, кадшто _ 
и од претеране љубави, а које имају уплива 
на потоњи развитак омладине, а тим и на 
развитак целога друштва. Ма 
Многи грешни родитељ држи да има право 
да се користи услугама , које му могу деца 


да чине, пак их и не шаље у школу. Ово је 


једна од највећих погрешака у које родитељи 
могу да падну, може бити и пе помишљајући — 
да је то право морално убиство, да се тим - 
потире она лепа жеља, коју ваља сваки до- 
бар родитељ да у срцу своме гаји — да му | 
_ дете буде од њега боље, срећније. Други, . 
гледајући на свој мучни живот, жели да што – 
дуже сачува своме милом чеду детињу срећу 
— безбрижност, па га што касније може у 
школу упути, а кад се најзад на то реши, ни 
мало се о напретку његову не жури, шта. 
више многи тражи од учитеља да на нејако 
дете много не товари — нека је здраво, рећи 
ће, имаће кад да научи. Има најпосле и та- 


их, који водећи рачуна о краткоћи чове- 
зг века и желећи да осигурају своме по- 
/ што бољу будућност, мисле да ваља 
) са учењем да се отпочне. У том твр- 
_уверењу они навале што пре могу на 


"играчкама и атласима; учитељу, који у 
ову кућу уђе ставља се у дужност да се 
о више са децом забавља. да се од сва- 
јаке руке довија, како би се деци наука 
| како би се и поред маленога труда 
угоме научила. Учитељ, који уме да се нађе, 
како зна, али приређује, кад год је 


», честитања, декламовања, где се му- 
у учи те: које све, да како, врло 


е бити не може. Али ова толико бри- 
__ жљиво забављана и бирана деца ретко оправ- 
___давају наде својих родитеља. Кад ступе у 
коју вишу школу или у практичан живот — 
"то се једном мора —, навикнута да им се 
све олакшава, да се за сваку ситницу похва- 
љују, запињу у евом новом положају о сва- 
којаке тешкоће које собом нису кадри да. 
савладају. То им побија вољу к раду, па ако 
_је међу тим стигло оно опасно доба младић- 
_ ских страсти, они остављају посао, који им 
__од руке не иде и баце се суновратице у сва- 
којака прерана уживања, с чега већином Фи- 


112 из ПРИРОДЕ 


зички пропадају или бар. остају целога даљег. => 


живота моралне слаботиње. 


Разуман родитељ ваља да се свију ових _ 


погрешака чува. Детету ваља до 7 или 8 го- 
дине оставити пуну слободу да расте, да му 


се тело, говор и чувства развијају. Добро је. 


да се и за то време на дете пази, да се од 
шкодљивих утицаја, од рђавог друштва, од 


злих навика чува, да се више примером него 


речима упућује на ред, чистоћу, истинитост, 
уљудност; што се више детету у ово време 


товари, то само може бити од штете за ње- 
гов Физички развитак. Али чим дете почне да | 


се наставља, било то у кући или школи, тим 
ваља да престане свако мажење. Наука је 
мука, каже врло значајно наша пословица. 
Ко мисли, да с детета ту муку скине, да га 
играчкама за тешке прилике у животу при- 
прави, ко дете за рана не навикава да собом 
ради, да у савлађивању тешкоћа највеће за- 
довољство тражи, тај детету о добру не ради. 
Добар начин, поступност и очигледност могу 
приступ науци да олакшају, али где од стране 
самога ученика нема озбиљнога предузећа, ту 
се, што 'но реч, не надај ни добру ни по- 
штењу. — . 


По гдешто се чује у данашњем друштву 
та реч, да како који дан све више нестаје 


оних врлина, којима су се наши стари одли- 
ковали и да ће то бити узрок, што поред то- 
ликих школа, колико би желели, не напреду- 
јемо. Може бити да је тако, али сам тај уз- 


рок, рекао бих, природна је последица начина, | 


6 + 
а 
73 


ји у И 
+. 3 Х ћ ка Х 
А РИТУ УУ У И МЕ то с 


а 


ЈЕСТАСТВЕНИЦА У основиојЈ школи 113 


__како се наше друштво у новије време разви- 
| ло. Мислим да нећу далеко да зађем од свог 
|_предмета, ако се мало на овоме зауставим. 
__Пре не дугог времена било је у нас по- 
великих задруга, које су се, као што је по- 
знато, за последњих 20 година јако прорс- 
диле. У добрим је задругама била не само 
обезбрижена срећа и будућност породице, већ 
су оне имале врло благодетног утицаја и на 
осталу друштвену заједницу. Старешина за- 
___ друге разређивао је послове у кући и ван ње, 
бринуо се о издржавању целе задруге, руко- 
вао је приходима и расходима и био је по- 
средник у свему, што је задругу за остали 
свет везивало. Јединство у управи, многе руке, 
које су могле да се употребе кад и где се 
_ томе потреба указала, мањи трошкови, који су 
| некада у опште на издржавање потребни били, 
_ све је то припомагало, те су такове задруге и 
малом и капиталом напредовале. Али то је- 
___динство у управи задруге имало је још и 
___ другу добру страну. Сва задруга, подчињава- 
___јући се вољи најврснијег задругара, вршећи 
__ његове налоге, поштујући и саму жељу ње- 
____гову, проводила је дане као пи године у бри- 
_ жљивом раду, сагласности, реду и миру. Ово 
је била врло добра школа за омладину, која 
из дана у дан гледајући, како се слуша и 
поштује, којим се редом ради, како се кућа држи 
и поље срађује, из тиха се на добро навика- 
вала, те је била каснијо кадра, да старијега 
паметно послуша и да себи од млађега по- 


из ПРИРОДЕ 8 


114 из ПРИ РОБЕ 


штовања прибави, — добра задруга давала ЈАНА 


добро домаће васпитање. 
Али су имале и лоше задруге у којима | 


је било нереда, зависти, лењости ; паки које г 
су биле најбоље, имале су своје слабе стране, 


од којих је једна та, што се задругом потире_ 
индивидуална, слобода, а то је противно духу 


Со 
% 


данашњег времена, које тражи за свакога 
члана у друштву право да све своје душевне 
и телесне моћи по својој вољи и способности 
развије и у границама друштвених установа __ 


на своју корист употреби. И ово је, поред на- 
множавања, људства, сазнавања нових потреба. 
и начина за уживање, раскинуло слабе везе, 
које су задруге држале, те их свуд нестаје, 


камо год, због из дана у дан лакшег саобра- 

ћаја, са духом времена нове мисли продиру. 
Распадањем задруга морало је да нестане __ 

и онога добра, што је од њих долазило. При- | 


ходи су се смањили због раскомадања миљ- 
кова, који поред старе практике а слабије 
радне снаге нису могли да се на пређашњој 


производњи одрже; расходи су се увећали, _ 


поред нарашћујуће окупоће, већ и тим, што 


је, место једне куће и једне совре, таквога 
чега сада више требало. Али што је с на- 


шега гледишта најпретежније, деца су се у 


инокоштини гдешто и телесно запуштала, а. 
о домаћем васпитању није могло ни трага да 
буде у кући, где једна мати није могла ни на 
коју страну да доспе, где се од измучена до- _ 
маћина ретко која слатка реч чула, где. би | 24 


те лепе установе из старих патријархал- 
· времена 7 

А која вајда да се жали за оним, што 
данашњег времена не одговара, што 
ику новије науке поднети не може! Жа- 


времена нечим бољим заменимо, да ме- 
"добрих и лоших задруга у сваком селу 
зовимо по једну велику задругу, која 
за пеће да се брине о телесном добру за- 
а, али у којој ће васцели народни под- 
да се свему ономе учи, што је основа 


се да подигнемо добро уређене основно 
ин школе. 

3 ин ја разумевам то уређење, шта све 
да има основна школа, то мислим, да 


жио; тражим много, али не тражим без 
алога, не тражим ништа што не би корисно 
ило да се оствари. 
_ Јестаственицу сам ставио на чело основ- 
ј настави с тога, што је то наука, ако се 
| очигледно предаје, за младеж доста лака, што 
_ садржи елементе, који како ваља употре- 
"_бљени буде душевне моћи, мишљења и суђе- 
ња, упућују на ред и марљивост, а што је 
"мање важно, познавање истина и ствари, 
| да 


116 и 3 ПРИРОДЕ 


којима се јестаственица бави, сваком је чо- 


веку у животу од највеће користи. — 


Што сам поред јестаственице у основну 5 
наставу уврстио и цртање, нешто што ће се 


гдекоме чинити као неки луксус, на то ме, 


осим онога што сам пре навео, побудила нада, _ 
да ће ширењем елементарног цртања у нас 


боље да се развија чуство укуса и вештине. 


Да у нашег народа има за то воље а и неке 


способности показују нам наши самоуки мо- 
лери, показују свакојаке рукотворине, које су _ 
се на неколико наших излога појавиле, по- 
казују погранични стражари особито пак наши _ 
робијаши у Београду који, ваљда потпомо- 
гнути у томе којим вештаком у цртању, врло. 


лепих ствари на нашу пијацу износе. Ова 
воља и способност ништа друго не потребује, 


већ да се добро упути, пак да се у праву | 


вештину развије. Замислите, да се све што 
у селу живи учило цртању, да ли не би у 


нас много шта друкче билог Да ли сенеби 
сеоске куће с временом полешпале% Да ли | 
се не би наши сељани полако упутили на бољи 
ред у кући и дворуг Да ли не би земљани 
судови, пећи и друге ствари од земље или 
дрвета излазиле из руку мајстора ма најмање 
цртању вешта складније или бар разноликијег _ 
Да ли би крстови што нам се са Цера доносе 
вековечито остали од једне Форме 2 Да либи. 
се наш лепи студенички мрамор једино тро- 
шио у незграпне довратнике и прагове Да. 
ли би поред толиког лепог камења куповали | 


са стране за скупе новце потребно нам мра- 


; 


је # Ово и много друго што бих могао још 
наведем показује, држим, доста јасно, да 
ње- није само потребно техничару и ве- 
у од заната, већ да се оно врло корисно 
»њује у небројеним приликама живота и то 
ла оних слојева друштвених, који са тех- 
арима и вештацима врло ретко у додир 
па До сада уобичајеном времену за основну 
морао сам да додам још две године 
с тога, што то захтева доста простран 
дмет, јестаственица. Али и без јестастве- 
е четири су године недовољне, да се оно 
се у основној школи учи толико утврди, 
"се касније не заборави, што нам сведоче 
хојаки покушаји, који су се чинили, да се 
устава од ове или оне руке прошири. Нај- 
чи пак доказ, да садашња настава у основ- 


Ц осле три године школовања ништа | у кућу 
не доноси што би кући требало, а оно мало 


томе имам мало што да додам. Чим је све то 
е уређено, пуније, тим ће ученик више 


118 иза ПРИРОДЕ 


чека. Свака је штедња у овом обзиру штетна, _ 


меће на муке учитеља, а забуњује ученика. 


У добро опремљеној школи, поред обилатих 


збирака и пробране књижнице, може и сла- 15 
бији учитељ, ако је трудољубив, временом да 
се дотера, у празној школи мора и највронији 


наставник најзад да: излапи. — 


Учитељ, који има у основној школи је: « 
стаственицу да предаје, ваља да је не само — 


теориски на то спремљен, већ да има и воље 


за јестаственичку практику, збирање, анали- 


зовање и препаровање природних ствари. Ко 
те практике нема, ко се од таквога посла 


либи, тај може да, буде учитељ чега другога 


али не јестаственице. Зато ће ваљати, да се 
највећа пажња, обрати на избор учитеља, који 


ће осем јестаственице имати и у цртању да 


наставља , премда се цртање може поверити 


и другоме у случају, ако учитељ природних _ 


наука не би довољно том вештином владао. — 


При одмеравању плате учитеља имао сам — 
поглавито на уму оне, који у селу живе. Гдеје 


живот скупљи, као по гдекојим варошима, ту 


би, да како, ваљало да се плати што дода, а то 


би имало и онда да буде, кад би у течају вре-_ 


мена потребе за живот знатније поскупиле. 


Кад су се првом плате систематисале, као да 


се водило рачуна о ценама ствари потребних 


за живот, и према томе су плате чиновницима 
а ваљда и учитељима одређене. Касније се 


тима платама нешто домицало, али, рекао бих, 


но у пропорцији са нарашћујућом скупоћом. Е. 


У“ 


у основној шкоди 


30 година овамо све су потребе за жи- 
у троје поскупиле, а која је разлика из- 
тадашњих и садашњих плата 2 Да ли се 
с тога по гдешто догађало, да је који 
авни слуга од ревности попустио, или се 
м другим начином побринуо, да биланс 
их прихода и расхода у равнотежу до- 
, и да ли није ту у и оној неразло- 


с о звва подела учитеља у класе, рекао 
:,. да се према особини института којему 


; науке и истине, оправдати не може. 
авилно, од неке руке произвољно поме- 
је. унапређење у плати врло је опасна 
ра, која може да изазове завист, мржњу, 
рече све ружне ствари, од којих ваља 


ЊУ вел свакојаких тешкоћа, које завођењу 
основних школа, као што их ја желим, на 
уту стоје, једна је и та, као што сам то од- 
"мах у почетку споменуо, што већ имамо преко 
500 основних школа, које имају готове зграде. 


# 


120 и'з 'п Ри РОЗАЕ 


Да ли да се све то поруши и изнова зида, | 
или ако би се могле многе од тих зграда да 
употребе, од куд да се од један пут набаве _ 
толике збирке и све друго што тима школама __ 
треба г Све сам те тешкоће имао на уму, чак _ 

и новчану, пак ма да су големе, нисам на- 
шао да су толике, да их млад народ, који 
има још далеко да пође, не би могао да са- 
влада. Али ја нисам никада ни помишљао, да 
таково што може од часа да буде, нити пак 
да би мудро било да се руши нешто на чему 
се 60 година зидало. Ја сам само хтео да 
обратим пажњу на нашу основну школу, на 
њезину велику важност и на утицај, који јој 
припада у погледу па политичко - економни 
развитак наше земље; желео сам да пока- 
жем, да јој нешто вештаствено недостаје, 
што би ваљало да има, пак да буде основа __ 
за више науке и за практични живот. Увиди 
ли се све то, неће бити тешко да се пут нађе, 
којим ће без рушења и без превеликих жр- 
тава до жељене мете да се дође. — 

Ово је од прилике, чему би се могло већ 
сад да приступите да се преображај наших 
основних школа из тиха приуготови. Ваља да 
се за рана обрати пажња на то, да се млади 
људи за учитеље јестаственице што боље спре- 
мају не само у теорији, већ и у јестаственичкој 
практици а поред тога и у цртању. Најтеже 
је у нас за јестаственичку практику која се 
без особите воље за тај посао не може да 
добави, осим дужим вежбањем у ком приро-. 


О 


' Ги 3 ј УМ у "ко 
ПИ ГЛИНЕ та ои у. ка СРИ А пале ДЕ 


ком кабинету. Добре учитеље за јеста- 
зницу моћи ће да дају све оне школе у 
"се ова наука опширније предаје, учи- 
школа, реалка, природно-математички 
Философског Факултета у великој школи, 
и земљоделско-шумарска школа, ако се 


> 2 Зе буде имало учитеља за јестаствепицу 
цртање — других има доста —, а указала 
и се где потреба, да се нова основна школа 


ењу школе, као што се овде предлаже. Не 

њам да ће се општине наћи, које, обаве- 
јене о користи којој могу да се од овакове 
коле надају, радо ће на се да приме тро- 
шкове не само за школску зграду, већ и за 
све друго, што у школу спада. Надам сеи 
томе, да ће наш сеоски свет полако доћи до 
зрења, да га данашње мале сеоске школе 


| од школе удаљеније ученике. 
__ Кад се буде на ај или више та- 


_вађано спрема за оно, ради чега учи, и кад 
_ се буде и народ о користи такових школа 
уверио, онда ће посао око преображаја основ- 
их школа моћи живље да се настави. 

А кад се буду све основне школе изје- 
дначиле, кад буде сав млађи појас, који у 


да се. 
потреб 


пи остале наше средње 


више школе прелази, по 
да свима 


те 


онда ће бити време 


, 


да се 
уреде 


мљен, 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 


— Ф--— 


Критика је најсветлији појав у новијем 
џем научном развитку. Ми се више не за- 
вољавамо оним, што су други сазнали, или 
Е смо готово од предака насљедили; ми 
| о новој анализи хипотезе, којима 


које су нам се до скора необориве чи- 
е, ми се машамо за тајне, за које смо 
А држали, да су човечјем уму недостижне. 
М нисмо овим правцем ударили из пусте неке 


Ј ројене генерације људи што су пре нас 
веле, ништа за науку привредиле нису, или 
то би се пред нама, као неким чудом ски- 
'о био вео са свију тајна у природи. Ми 
аобро знамо да су и наши стари неке истине 


грешке нашем усавршењу послужиле, али 
| смо се из тисућугодишње повеснице уве- 


124 из п СИ ВООАКЕ 


вилност или слепо веровање у оно што је ко 


други рекао, пак бојећи се да не упаднемо_ 
у погрешке, које су душевној стагнацији ду- 
гих векова поглавити узрок биле, ми зазиремо 


од најсјајнијих теорија, ма кад или ма киме 
оне изречене биле,и не примамо их, док се __ 


критички не уверимо, да се слажу са ја-- 
сним и утврђеним законима природним. 

Кратко је време, од како смо овом не- 
утрвеном стазом пошли, а небројена су и пре- 
тешка питања која нам ваља решити, али 
резултати већ за ово кратко време у духу 
критике постигнути довољно су нам јамство, 
да се находимо на добром путу којим, и ако 
се доста споро напредује, али се поуздано 
до истине долази. : 


Допуститв ми, да вас неколико тренутака __ 


забавим с једним од оних многих питања, 
која је јестаствена наука духом критике ру- 
ковођена у новије време покренула, да вам 
у кратко нешто кажем о човеку што је 38 
предисториско доба живео. ; 
Човечји дух није се почео истом од јуче 
занимати овим питањима, како и кад је на- 
стао човек, како је где живео, како се кад 
развијао ; урођена тежња да уђе у траг свему 
ономе што се тиче његова постања и места, 
које заузима у реду ствари што га окружа- 
вају, од вајкада га је гонила, да себи та пи- 
тања постави, а решавао их је свакад према 
ступњу развитка на коме се находио. Све оно 
што је човек од првих времена, од којих је 
до нас ма најмања вест дошла, умео да за- 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 125 


зе лењи ње 


зли о постању свога рода, огледа се у оним 
ноге бројним предањима која су се у различ- 
и аза ве с колена на колено наслеђивала 


Ран 
«. 


свуА спомињу где човека поситивно знање 
ТУ По већини од тих космогенија човек 
3 произашао из земље и оживотворен небе- 
ким огњем или дахом некога вишег сушта- 
ства ступио је у живот. Са овако готовим 
"човеком почиње да се забавља повесница, 
на га пропраћа од оног времена од како га 
налази где у маља где у већа друштва ску- 
пљена, како лови, како пасе стоку која му се 
(била придружила, како ради земљу и како 
__ се намешта тражећи себи угодна обиталишта; 
_ а како у овом погледу између данашњега доба 
и најдаљих повесници познатих времена, друге 
разлике нема ван у мањој и већој суми знања 
и искуства што је полагано расло, то нам 
повесница износи на видик управо само по- 
__ следњу фазу у развитку човечанскога рода, а 
|--- ва Ду његову прошлост не разбира, 
__већ је оставља у тами магловитих традиција. 
Чему се повесница није умела да досети 
тога су се у новије време латиле две по све 
"различите науке: филологија и геологија. Оста- 
вљајући другима да нам што кажу о успесима 
нове Филологије, ја ћу овом приликом да вам 
разложим оно чему нас у том обзиру геоло- 
тија учи. 

| Особити и једино овој науци својствен је 
метод, којим се она труди да нам објасни по- 


196 из РОНРОЛАТЕ 


стање ствари и да нас ослободи од оних ми- 
тичких бесмислица, којима смо до скора своје _ 
незнање прикривали. Она најпре испитује у 
свима детаљима садање стање ствари на зе- 
мљи, проучава промене , које се са земљом и 
организмима, што су на њојзи, на наше очи 
догађају, доводи у свезу те промене са Фи- 
зичким силама које и данас дејствују, мери 
дакле несумњиве резултате са постојећим 
узроцима, пак пошто је све то потанко дознала, 
она залази једним кораком назад у најближу 
прошлост и тако ступајући корак по корак 
од виђенога ка невиђеноме, од јасно доказа- 
нога ка ономе што му је генетички претхо- 
дити морало, она све даље и даље шири своје _ 
погледе у тамна она времена о којима ни 
једна друга наука рачуна водити не уме. Ге-_ 
ологија није још стигла, да уклони све оне 
тешкоће, које коначном решењу овога питања, 
на путу стоје, али из онога што смо до сада 
испитали јасно нам је ово двоје: 

1. Да је човечји род много старији него 
што се то до сада држало; 

2. Да је најстарија култура човечјег рода 
о којој је знање до нас дошло, само после- 
дица некоме нижему и тако даље до почетка. 
који ми, да како, за сада замислити још не 
умемо. 

У потврду првоме, тј. да је човечји род 
много старији него што се држало, служила 
су открића која су у новије време на више 
места у Француској учињена. До скора се тра- 
гови човечји нису нигде били нашли испод 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 177 


најмлађих, тако званих дилувијалних слојева, 
и зато се мислило, да је човек истом онда 


рату гаЗаив мамут. и други неки велики 
што су му били савременици, а којих 
ости скупа налазе у пећинама или дилу- 
| м слојевима. Године 1836 открио је 
пећег де Регфћев у Абевилу у Француској 
ове човечјег костура у тима старијим ди- 
вијалним слојевима, и с њима је нашао ко- 
| пређе споменутих сисара и којекакво оруђе 
е је јасне трагове човечје руке на себи но- 
о. Ово је у први мах учењаке јако изне- 
о и слабо је Уаромернн у њих нашло и 


је Ремћев Се је овом питању са необичним 
постојанством цео свој живот посветио, про- 


па кад је већ и такових имао који никаковој 
„више сумњи подлећи нису могли, он је позвао 


128 И ЗОНИ АРА РОГА 


енглеске археологв и геологе да собом дођу 
и да се увере. Енглези послаше своје најслав- 
није стручњаке: д-ра Кајсопег-а, Ргевујећ-а п 
друге који, пошто се на самом месту уверише 
о истинитости Воџсћег-ових открића, похиташе 
с оном искрености која права научника гара 5: 
терише да се у овом дуго оспореном питању | 
у свему његовим назорима придруже. Пак. 
пошто су се и на другим местима близу Пе- 
ригорда, на обали Аувугоп-а у Мошт-Ош- 
опоп-у у Француској и другуд подобни докази _ 
прибавили , пошто су Енглези и у својој ро- 
ђеној земљи нашли и с највећом смотрености 
испитали у непомереним дилувијалним слоје- 
вима трагове човечје индустрије помешане са _ 
костима изумрлих сисара, наука је већ могла 
без зазора да запише у своје анале ову не- 
обориву истину: да је човечји род заиста са- _ 
временик мамутов и да је по томе много раније _ 
настао на свет, него што се то пре мислило; _ 
кад је пак настао, то наука, која са највећом 
обазривости у аналисању овако замршених и_ 
тамних питања поступа, за сада још годинама 
одредити не може. _ : 
Упоредо са питањем о постању човекову _ 
иде и оно друго, како је човек кад живеои 
како се развијао. И пре него што је геоло- _ 
гија пошла, да круг антрополошкоме знању 
рашири преко граница којих повесница пре- 
корачити не уме, неко је оруђе од камена и 
метала било побудило пажњу учењака, 0с0- 
бито од како су путовања у различите кра- 
јеве света показала, да се многи народи, што 


| од туд закључило да је и оно оруђе, што се 
за многим местима у Европи у води, у пе- 
ерама или у земљи нашло, ту заостало од 


ћи утицај наше данашње културе на мање 
не народе, била је већ одавна и 


уза довио до тога знања да топи метале, 
се морао, пре него што је то умео, слу- 
жити оруђем од камена, да су му тада мо- 
рала бити и обиталишта много простија и сви 
одношаји Физичке његове природе одношајима 
_ остале животиње ближи, и тим је наука већ 
ла поставила неку градацију у развитку људ- 
ског рода, и ако јој нису могле бити јасне све 
могуће фазе у томе дуготрајном и врло за- 
плетеном развитку. Али наука није имала по- 
датака на којима би могла била основати ту 
градацију те тако своје претпоставке оправ- 
дати. Нађоше се и ти подаци, ево где и како. 
__Концем године 1853 беше се вода у Ци- 


саит отму. Раскопавајући у свакојаком правцу 
обалу , која беше на суху остала, нађоше у 
дубини од једног аршина или дубље свако- 


из природи 5 


130 Мо Во Ви Ра ок 


јено, брвна, даске, угљевље, осмуђено камење, 
свакојако оруђе, рбине од различитог посуђа, 
много угљенисано семење и кости од свако- | 
јаких животиња, и то све доказиваше, да су 
ту морале некада бити насеобине људи о ко- 
јима нигде спомена не бејаше, ни у ист ОРН 
ни у народним традицијама. 2 
Па тај глас поврвеше са свију страна уче- 
њаци сваке врсте и живо настадоше да те. 
остатке из незнаних времена проуче. Већ по 
првом критичком проучавању скупљених ства- 
ри могло се са доста великом вероватности 


Ко 


закључити — а то је професор Келер из Ци- _ 
риха у својим списима ученом свету касније 
и доказао — да су то биле зграде на кољу 


подигнуте над водом и састављене кад у мања 
кад у већа села, да су та села била везана 
са сухом земљом особитим мостовима, који 
су се по потреби могли дићи, да се ту тај. 
стари свет био склонио, е би се могао од 
дивље зверади или непријатељских племена ла- 
кше одбранити. А да су људи утим насеобинама __ 
имали и своја стална занимања, одређену храну 
и одећу, да су ловили дивљач, да су гајили _ 
стоку пак и земљу радили, то потврдише остаци __ 
од свакојаких алала и направа, трагови руха 
и покућа и мноштво органичких одметака, 
које су ствари пропадале кроз размаке или. 
пукотине од дасака у воду и ту су, муљем за- 
трпане, до данас свој облик сачувале. Али што 
је особито ишло у прилог градацији у раз- | 
витку рода човечјег, коју је наука већ одавна 
из теориских обзира била извела и као Ххи- 


а. _ човек з пркисториско | лова 13 
аку истину признала, то је била стална 
ика ствари, које су се у различитим сло- 


орњим слојем разноликост тих ствари, и то 
ј за најнижи слој нашло се, да је са- 
био лишен свега опога, што би се 


љунак стврднут под притиском касније ту 
зложених минералних трошака. Што је над 


кина лежало и што је касније добило у 
ауци име културнога слоја, било је начкано 
ва – рта пређе већ споменутим рукотвори- 
ка људским али тако, да су најниже пар- 
е о пивеетаца само оруђе од камена, рбине 
од врло просто здепаног посуђа и кости од 
или других изумрлих или далеко на 
веру сад живећих сисара Металу се у тој 
јнижој партији културнога слоја ни најмањи 
"траг нашао није. Над овим где тањим где де- 
бљим слојем. лежао је други, у коме се нашло 
свакојако оруђе од изглађеног камена, зе- 
_мљано посуђе од свакојаке руке ишарано и 
_ прве металне справе од бакра или туча и све 
то помешано са којекаквим алатима мало што 
"налик на оне што их данас употребљавамо, 
"неким простим луксусним стварима, плодовима 
неколицине познатих нам биљака и костима 
неких наших питомих животиња. У трећој или 
ајвишој партији културнога слоја нађе се, 
поред познатих ствари из доњих слојева, сва- 
којако оруђе од гвожђа, и у опште мноштво 

> и уз 


132 из ПРИРОДЕ 


ствари посве сродних са онима, којима се ми _ 
данас на различите цели служимо. Ове раз- 
личите етаже културнога слоја нађене су за- - 
стрте подебелим слојем од тресета, који је све _ 


мало час побројане остатке заклонио од деј- 
ства наједајуће и струјеће воде тако, да ихјена- __ 


ука могла по дугом времену од стотине а може 


бити и више векова лако распознати и аналоги- 


јом руковођена закључити на стање онога све- 
та, који је у тим прастарим насеобинама живео. 
Ово важно откриће на Циришком Језеру | 


било је праћено многим подобним открићима 
на другим језерима и рекама не само у Швај- | 


царској већ и по осталој Европи, а и у даљим _ 
странама света, а све је то послужило да 
разбистри многе оне сумње, које наука није 


била у стању да реши, о којекаквом оруђуи 
посуђу што се било из одавно којегде нашло 


и што се у опште доводило од неког праста- 
рог европског народа познатог у историји под. 
именом Келта. Сада су се почела из нова и. 


то систематички раскопавати она места, где 
се било пређе што случајно открило; важнија 
ова места јесу: пећине, које као природна 


_ склоништа за људе и стоку од вајкада су по- 


знате биле као неке богате оставе свакојаких __ 


ствари из старих времена; мали или већи ху- _ 
мови од земље или соврње по имену или на- | 
родним скаскама довођени у свезу са Готима, 
Хунима или Куманима; којекакве зидине обу- | 
хватајуће велике просторије земне, које су, 
као што се држало, џиновска нека племена 
била у незнаној цели подигла; гробови, свк 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО _доБА 132 


и' | огромним камењем или грубо истесаним 
очама. И на свима овим местима нешто се 
шло, што је другоме чему на потврду слу- 
10, или се из других подобних открића ра- 
умачити могло. Није ми намера да вам опширно 
бројим детаље, што су за последњих 15 го- 
дина по овом предмету на свет изнешени, већ 
ћу само да вас упознам са главним Ффактима и 
зултатима које је наука од туд извела. 
___Онако исто као што је то у повесници 
Е уобичајено, и геологија дели мене, кроз које 
__ је човечји род прелазио, у неке периоде, само 
__ што томе делењу нису основа којекакви ва- 
_ жнији догађаји у животу човечјег рода, већ 
ке минералне материје, које је кад човек 
а различите своје потребе умео да обрати. 
По тима минералним материјама делимо раз- 
витак нашега рода на три различите доби: доб 
амена, доб туча и доб грожђа. Прва доб обу- 
хвата најстарију познату културу нашега рода 
д онога времена, од како је данашња наука 
чела што о човеку да дознаје, до изналаска 
метала; трећа се пак доб пружа у наше садашње 
време, или се по мишљењу неких природњака 
| завршила онда, кад је изнађен челик чија се упо- 
__ треба, као што знате, који дан све то више шири 
ји који као да има да обележи четврту или најно- 
__вију фазу у развитку рода човечјег. Последње 
две доби или цело време што је протекло, од 
| како је човек изнашао да топи метале све до да- 
нас, познато нам је из повеснице, те не потре- 
бује даљег објашњавања. Много је тамнија прва 
06, јер јој је истом почела геологија нешто 


134 из ПРИРОДЕ 


светлости да позајми и зато ћу се нешто 


дуже с овом доби да позабавим. | 
Ова прва доб, као што сам то при раз- 
говору о циришким зградама на кољу наго-. 
вестио, поглавито се тим одликује, што је тад 
оруђе, којим се човек на различите своје цели _ 
умео да послужи, било од камена и то кад 
од тврђег ког белутка, рожнаца , опсидијана _ 
или мекшег калцита, гипса и серпентина, ређе 
од нефрита, калаита им др. Из прва је ово оруђе 
било по свегрубо истесано ударцима ког дру-— 
гог' тврђег камена и мало је што наличило на 
наше данашње ножеве, секире, пијуке, тестере 
и др.,пак и ако је било већ доста практички 


удешено, није било Бог зна како наручно, 


није имало особитих држаља или ушака, већ 
се морало углављивати у процепе или нати-. 
цати на дрвене мотке и утврђивати личином. 
То,и још неке алатке за бушење, прављене. 
од којекаквих биљних бодаља, рибљих ко- 
стију, зуба или рогова виших животиња, а 


осим тога нешто посуђа од камена или зе- 


мље, састављало је сав прибор, којим је тај 
примитивни човек ловио, којим се бранио од 


својих непријатеља, којим је градио своја оби- 


талишта , справљао себи храну и којим је у 
опште све своје тада зар још доста мале по: "5 
требе намиривао. _ ОШ 

Прва су му обиталишта била, према клими · 
у којој се обрео, где гранато дрвеће, где пе- 
ћине, а, где је томе прилика била, склањао се _ 
већ у то давнашње доба у зграде подигнуте 
над водом, да би тако могао и себе и своју 


ЧОВЕК У ПРГЕДИСТОРИСКО ДОБА 135 


и. При справљању ових обиталишта, 
је човек због простоће и незграпности 
Е а много муке да види, али је већ умео 
__да себи тај посао олакта ватром, а ову је 
производио тарењем двају кремена над труди, 
_ коју је, као што нам то сведоче многи остаци 
_ на Циришком Језеру, правио од усјеке |(Роју- 
__рогџиз), особите печурке што на дрвећу и да- 
__нас по шумама расте. 
____" Храна је човеку из прва била месо од 
_ дивљих животиња, а да их је и са простим 
_ справама, које је имао, умео да улови и да 
је смео највеће и најдивљачније од њих да 
напада, то су нам доказале залечене ране на 
: _ костима од многих такових животиња, белеге 
_које се потпуно подударају са обликом тада 
| И ајеног оруђа. Питомих животиња у то 
прво време још није било до једнога пса, 
који се већ тада био човеку придружио те 
_му је помагао у лову, а на одморци или спа- 
вању га је чувао. 
__У другом одсеку ове доби оруђе се било 
_ глађењем нешто усавршило, пак пошто је по- 
___ред тога човеку, не без големог труда и до- 
_____вијања, пошло за руком, да неколицину жи- 
"вотиња припитоми, и пошто је најзад сазнао 
наше данашње корисније биљке, жита, нека 
_ варива и предива, морали су се већ и одно- 
_ шаји у животу његову јако променити, поја- 
_вило се неко изобиље, настала је већа раз- 
___ноликост у храни, умножила су се занимања 
|. Зе завладали су по свој прилици особити оби- 


136 ига о лкР и РОДЕ 


чаји и закони као неизоставне последице сва- __ 
, ком удружавању људском. Од питомих живо- __ 
тиња, најстарије су после пса ове три: говедо, __ 
овца и коза. Коњу се у старијим етажама те 
доби ретки траг нашао, ваљда није био још 
припитомљен , а да се коњско месо ни у то 
прво време није јело, види се из стања ко- _ 
стију које се обично налазе целе или бар на _ 
дуж расцепљене, као кости од других живо- 
тиња из којих тај примитивни човек никад 
не би пропустио да мождину извади. Је 
Поред гајења оно неколицине питомих. 
животиња, човек се и ловом живо забављао, 
а од туд је добивао, осим меса и кожуха, сва- 
којаке ствари као: зубе, кости, рогове и перје, 
овим зар да се кити илп своје лежиште за- 
стре, а из оних првих да справља којекакво 
потребно оруђе. Ово су дивље животиње, ко- 
јима се траг у културном слоју Циришког Је- 
зера нашао: медвед, јазавац, куна и златка, 
твор, видра, лисица, дивља мачка, јеж, дабар, | 
вук, веверица, дивља свиња, јелен са још две 
феле овога рода што данас на северу живе, 
срна, дивља коза и др.; од птица: јастреб, 
кобац, дивљи голуб, дивља пловка, крца и 
чапља ; од риба: штука, уј, шаран и кесега. _ 
Од евертебрата познати су само били пужеви 
и речне шкољке, којих љуштуре гдешто у по- 
велике гомиле наслагане показују, да се чо- 
век њиховим месом хранио. За нашу домаћу _ 
живину још се није знало, кокошка још није. 
била из Индије донешена, петла још није било 
да човеку ноћно доба размерава. - 


6 ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА | 137 
=== с ве ај ПТањЕеињ.4 


___Уз животињску храну човек се ове доби 
служио и биљним материјама; неке од тих 
материја добивао је од дивљих биљака, али 
__је већ био научио да гдекоје биљке гајн — 
__ од ловца и чобанина био је полагано постао 
_ратар. Најкорисније биљке — жита — с ко- 
јима се човечји род најпре упознао био, јесу 
_ове: јечам и то шесторедац и дворедац, три 
фФеле пшенице тј. обична осјача, шишуља и 
белија , две Феле крупника, раж за коју се 
држи да је нешто касније од истока дошла, 
овас, просо и мухар. Најстарије жито као да 
___љђе бити јечам, бар се у културном слоју нај- 
___раније појављује а с њим се нашао и неки 
род авана, у ком се могао прекрупити, те тако 
уд љусака и осја ослобођен а после кухан 
или пржен јести. После јечма дошла је у упо- 
требу пшеница, што је пак већ за доби гла- 
ђеног камена у повише Ффела позната била, то 
нам даје размеру за дужину времена што је 
_ морало проћи док су се могле тако знамените 
промене у природи трава од којих жито до- 
лази догодити, размера, која тим већа бива, 
__ ако се узму у рачун оне незнатне промене, 
којима су гајене биљке за све историско 
_ време подлегле. И пшеница се из прва зар 
_ дробила у аванима што су прекрупљењу јечма 
_ служили, касније су изнађени мали ручни мли- 
нови у којима се млела, а умешен хлеб пе- 
као се, као што се то понегде и сад чини, 
под земљаним црепњама, од којих су се многе 
нашле сачуване у циришком језеру. Најста- 
рија су варива: боб, грашак и леће; најста- 


21:98 . Из ПРИРОДЕ 


рије воћке: јабука, крушка, мукиња, трешња, _ 
трношљива и цремжа, а одорашчастих плодова __ 
знало се само за лешњик, буков жир и ра- 3 
шак; о ораху све до доби гвожђа, нигде још 
трага нема, као што се није нашло трага ни 
купусу ни другима данас употребљеним зељима. _ 
Плодови од наведеног биља или рашћа 
брали су се гдекоји дивљи, већина пак жита, 
и варива сијала се, а како се много касније __ 
траг плугу појављује, то се земља из прва мо- _ 
рала обделавати врло простим оруђем, пију- 
цима од камена или кукасто изрезаним јеле- 
њим костима, а да је и тада већ корист ђу- 
брења позната била, показују велике гомиле 
ђубрета на више места у културном слоју на- 
ђеног и испуњеног ларвама од којекаквих ин- 
секата, што се само по буњиштима легу. 
Прва одећа људска били су, особито у 
хладнијој клими, свакојаки кожуси од уло- 
вљене дивљачи, спетљани длаком или влакнима 
од којекаквих биљака. Али ови тешки иу 
многим приликама здрављу шкодљиви кожуси 
рано су, и то још за доби камена, замењени 
лакшим и угоднијим рухом од ланене пређе, 
које нам сведоче свакојаки остаци од ове 
биљке, нађени у често поменутом Циришком __ 
Језеру, као комађе од свакојаких тканих или __ 
плетених ствари а особито много ланено се- 
мење. Из овога,а може бити и маковог се- 
мења, које се такођер ту често виђа, тискало _ 
се по свој прилици уље, или се обоје, за се 
или с другим којим брашном помешано, у хлеб. у 
употребљавало. Вероватно је да су поред и а. А 


МЕ САР ти итим 
о ај де АН ~ 


139 


з уве и плетере употребљене, бар се многи 
"од липове лике у Циришком Језеру на- 
; а да су осим тога ту нађени и критички 


х обиталишта или на ве ба земљи радо 
авају , само сам хтео да споменем, да 
е могли оценити оне велике напретке 
. је је природна наука у новије време учи- 
а, те може из семења, делова од коре или 
шћа, понајвише угљенисаних или бар знатно 
ромењених, судити о вегетацији, животу и 
ругим одношајима тога давнашњег света. 
~ _ Док је примитивни човек толико био на- 


об и коју је радио, о стварима Ја су 
га окружавале, о силама које су на његове 
очи радиле и о самоме себи, коме је по не- 
_ одољивој потреби од свакојаке руке угађати 
__морао. Све то знање и искуство, у течају ду- 
_ гог времена с великим трудом и постојанством 
стечено, навело је полагано човека на сва- 
којаке манифестације друштвеног живота, на 
измену ствари или трговину, индустрију , ве- 
__штине и луксус, манифестације, којима се 
свима први почеци већ у прастарој доби ка- 
_ мена појављују. 


..“, 


140 из ПРИРОДЕ 


Трговином су дошла по свој прилици из 
Азије у Европу жита, која се овде дивља, _ 
осим ражи и може бити крупника, не налазе, 
а одтуд као дасу дошли и неки ретки мине- __ 
рали — нефрит, калаит и др. — који су са. 
тврдоће своје за доби камена јако цењени 
бити морали. Али и материјал за простије 
оруђе од камена није се свуд находио, већ 
се морао гдешто из далека доносити; где га 
је пак доста било, као на неким местима У __ 
Француској и Ломбардији, ту су се нашла чи- 
тава поља застрта одломцима од кременштака, _ 
у пола готови ножеви, секире, пијуци и друго 
несвршено или ту заборављено оруђе. То су 
очевидно биле прве Фабрике, у којима је по : 
свој прилици становништво из целе те око- 
лине радило и своје рукотворине са другим 
себи потребним стварима замењивало. Овојош 
више важи за позније време, кад се камен 
почео да глади: ту је деоба рада још много 
потребитија. била, јер се истом по дугом ве- 
џбању могла набавити нека вештина у послу 
тим тежем, чим су сираве на то употребљене _ 
биле простије а рађен материјал тврђи.. 

Изналазак бруса и тоцила као да представља __ 
један од најважнијих одсека у индустриском_ 
развитку примитивнога света; тима се опра- 
вама олакшало справљање не “само бољег ору- _ 
ђа, већ и других ситница, које су могле по- 
служити при изради руха, посуђа и луксусних — 
ствари. Прве такове луксусне ствари што су 
се у културном слоју нашле, биле су пужићи 
или одломци од јасније бојених или седефа- 


"и + а 


| ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 141 


х шкољака нонизани па пртене врвце ; по- 
го су пак справе за глађење настале и те 
_ ствари по облику и материјалу из ког су 
"правиле бивале разноликије и прикладније 
_ оно што ми сада употребљавамо тако, да 
рони тим старим остацима већ јасно мо- 
) да распознамо наше данашње огрлице, 
зне и обоце. 
__ Исто је тако с временом напредовало и 
вљење земљаног посуђа. Из прва се оно 
теривало руком и сушило на сунцу, ка- 
сније се набијало на калупе и у ватри пекло; 
_је било гредовито и доста незграпно, све 
даље то је бивало лакше и спретније и 
ад се виђа свакојаким урезима ишарано. 
“Е први огледи у вештини писања и сли- 
_кања, макар колико да се чине груби, очито 
нам показују да је и тај давнашњи човек умео 
"да схвати свет што га окружаваше, да је знао 
да подражава облицима и појавама природним, 
је дакле већ у првом свом детињству од 
ке руке кадар био, да природу својим иде- 
гр заним целима подчини. Шаре, на најстаријем 
5 ју и посуђу познате, представљале су обич- 
природне ствари целе или у појединим 
деловима, као лишће, човечје око, месец, сун- 
чане зраке и др. касније пак, пошто је дух 
апстракције ојачао био и рука се веџбањем 
дотерала, човек је могао да се пустиу 
сликање којекаквих замршенијих ствари шум- 
ског дрвећа, разних животиња пак и сликање 
самога себе. Овакови производи вештине а 
име слике мамутове на јелењем рогу или 


142 ИЕ ЛЕ АВ РОВЕОЕ 


слоновој кости из доби камена којегде нађе- 
не, послужиле су нам као јасан доказ, да је _ 
човек био заиста савременик мамутов, јер се 


само тако може разумети да је могао по све 


верно да наслика ону животињу, коју је био 
својим очима видео, а да ју је верно насликао, _ 


то нам је потврдила лешина са кожом и ме- 
сом нађена концем прошлога века у вечито | 


сибирском леду на реци Лени. 
Немамо још довољно података, који би нам 


могли обелоданити и осталу моралну страну 


човека, што је за доби камена живео, наро- 
чито што се религиозног веровања и соци- 
јалног уређења тадашњег људског друштва 


тиче, и зато можемо за сада само по анало- 


гији да нагађамо: за неке хрпе од пове- 


ћег камења подигнуте обично на каквом из-. 
брешку а завршене згор равном плочом са 


правилно поређаним, дубље или плиће уреза- 


ним синијама, да су то били олтари — на | 


западу их тако и зову друидским олтарима — 
на којима су се приносиле жртве или су се 
други који религиозни обреди вршили ; за неке 


ситније справе, од свакојаког материјала 0с0- 
бито брижљиво израђене, да су биле вотивне 
ствари, амајлије или друго шта на неку 0с0-_ 


биту цељ одређено. Много нам је боље по- 


знат начин, како су се у то старо доба са- 
храњивали мртви. Велика брижљивост, којом 


се то радило јасно нам доказује големо што- 


вање, које је тај примитивни човек своме роду 
одавао, штовање које је већ морало бити осно- _ 
вано на јаком моралном темељу, а овај сене _ 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 143 


тприродно суштаство без макар колико та- 
г појма о бесмртности ара Ми зато и 
што су се на 


ва, 0 којима нам повесница ништа казати не уме. 
| Најстарији су гробови имали по облику 


 дећи, некада се држало, да су првобитни људи, 
_ били стасом много већи него данас; од туд приче 
О исполинима, којима су нешто у потврду 
ишле и кости свакојаких великих сисара, што 
су изумрли, док није науци за руком пошао, 

__да све то боље растумачи и да из проучених 
___партија човечјег костура те доби не докаже, 
___да човек не само није на горе пошао, већ да 
__је пређе био много слабијега боја, јер је при- 
__ личио на садашње Лапонце, јадан сој људи, 
__који и данас на северном полу живе. Гробље 
__је у тих старих народа као и данас било за- 
|__једничко, стављено обично у равници или у 

__дољи дуж које реке. Само за Словене се држи, 
у да су на то бирали, где год је то могло бити, 
| теттариаа места. У Данској је таково ста- 
бр нско гробље најпре проучено и добило је 
| тамо име кромлеха, име које је касније и на- 


144 из ПРИРОДЕ 


ука усвојила. Оно је било подељено у мање 
или веће партије повећим облутком сложеним 
у круг, четврт, полигон или свакојако изве- 


ругане врсте; сваки је тај раздељак пред- 


стављао као неку махалу, у којој су се чла- 
нови једног племена или једне насеобине са- __ 


храњивали у засебне фамилијарне гробнице. 


А ове су се гробнице састојале из шест по- 


великих плоча (три човечја боја дугих а два 
широких), кад плиће кад дубље под земљом 
стављених, да су заклапале празан четворо- 
угао, у који су се наоколо постављали у чу- 


чећем положају са прекрштеним рукама и но- 


гама мртви, а с њима се у гроб метало, уз 
мало угљевља, свакојако оруђе и посуђе и 
друге ствари, што су кад од ошите употребе 
биле. Свака поједина гробница била је обе- 
лежена хумом кад од земље кад од соврње, 


или плочама кад усправљеним кад плосно поло- | 


женим. Такови су хумови још од времена Ри- 


мљана познати под именом тумулуса а успра- 
вљене и положене плоче добиле су у науци 


данско име менхира и долмена. Гдешто се 
виђају сва ова три обележја комбинисана, над 
гробницом тумулус, на врху тумулуса два мен- 


хира а на менхире наваљен долмен. На више _ 
места нашле су се гробнице много различите 
од ових што мало час описах, и то дубоке 
јаме на прилику наших бунара, или подугачке _ 
јаруге у доњој партији испуњене мноштвом 
људских костију, над костима свакојако оруђе — 


и посуђе и све то згор затрпано камењем. 
Ове гробнице као да су постајале у особитим 


ЧОВЕК У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 145 


приликама, после какве битке или необичног 

о аи или су то старе костурнице у које су 

склањали остаци из каквог напуштеног 
на шта друго употребљеног гробља. 

| У прво време, тј. за целе доби камена, 
__ мртви су се сахрањивали цели, касније пак 

завладао је тај обичај да се сажижу и да се 


ном ступњу стајати морао, почем је са собом 

и - дднео гдекоје оруђе од метала. Чим се пак 

овим новим оруђем јако била олакшала из- 

__рада свију ствари што су човеку потребне 

__биле, и гробови су по облику и материјалу 

__полако губили своје старе димензије и у глав- 

_ номе су све више подобни бивали на данашње 

_гробове,а и ствари, што се уз мртве налазе, 

_све што даље то бивају разноликије али нама 

_ познатије и свакад нам верно показују кул- 

_турно стање оних људи што су у тим гро- 

бовима сахрањени. 

о · Мало ми још остаје да вам кажем о двема 
___ последњим добима, доби туча и доби гвожђа, 
____јер оне спадају, као што сам то пре споме- 

___нуо, већином у историско време. Прелазак 

из доби камена у доб туча није нам још до- 

_ вољно јасан, јер не можемо да схватимо, 

_ како је човек дошао до тога, да изнађе ону 

___ смесу од бакра и калаја што нам је позната 
____ нод именом туча, и томе се чудимо тим више, 

| што је минерал из ког се калај вади врло ре- 

_ дак, што се доста тешко топи, и што осим 

из ПРИРОДЕ | 1) 


146 иза д ви РОГА јКЕ. 


теже ничим не очитује природу метала који. 
у себи храни. Неко време, пре него што се 
за туч знало, као да се употребљавало оруђе __ 
од бакра бар у крајевима где је суха бакра 
било. Из прва се овај метал ковао хладан, по- 
сле се топио и дотеривао у ватри, касније пне 
пак кад се зар неким срећнијим случајем из- 25 
нашло мешање бакра са калајом, ова је нова 
метална смеса, као много тврђа и за свако- 
врсну употребу кориснија, бакар а већином 
и камен заменила. Прво оруђе од туча било 
је још доста незграпно и у главноме налик - 
на оно од камена, тј. секире, пијуци, којека- 
кви клинови и шиљци удешени најпре за ме- 
тање, после за натицање на дрвене дршке а 
најзад са ушкама као што данас виђамо. Ва- 
жно је за овај период и то што се човек био 
већ упознао и са златом, бар су из ове доби 
познате прве ситнице прављене од овог ме- 
тала, сребро је пак много касније, тј. за доби | 
гвожђа у употребу дошло. У 
Прелазак из доби туча у доб гвожђа осо- 
бито је тим обележен што се у то време по- 
јављују свакојаке ствари врло вешто израђене 
од дрва и туча, прве сабље и први ковани. 
_ новци од метала. У свему осталом овај нам 
је последњи период мање-више познат из по-_ 
веснице, а и сами живимо у најновијем од- 
секу ове доби, те можемо својим очима да. 
пропратимо један мајушни раздељак у животу — 
и развијању нашега рода и гледајући на наше 
данашње усавршење у многим научним гра- 
нама, ми може бити са неким поносом упо- 


Зора У ПРЕДИСТОРИСКО ДОБА 147 


 ређујемо то стање са приликама из пређа- 
| њих времена алиту не треба да заборавимо, 


А паљење 


о з у култури, тако су и најсјајнији са- 
дашњи појави у гренд = и ти јев» као парна 


а недогледном развитку човечјег рода. — 
____Пре него што би свој говор завршио да 
_ вам кажем и узрок, зашто сам, поред многих 
других нама ближих и по томе зар важнијих 
_ научних питања пустио се у разлагање давно 
прошлих и још недовољно познатих векова. 
Моја је намера била двогуба: 
Прво, хтео сам да вам као у неком де- 
_ таљисаном примеру покажем велику вжност 
__геологије, науке којој се пре пола века ни 
_имена знало није, а која је за тако кратко 
време помоћи критичког или индукторног ме- 
_ тода кадра била да круг нашега знања тако 
анатно рашири, а тим сам желео да вас по- 
_будим, да живо пођете за' науком, која не 
"само може да нам обелодани прошлост већ 
је поглавито позвана, да реши већину ва- 
___жнијих политичко -економних питања нашега 
__ доба. 
Друго, хтео сам да обратим пажњу вашу 
на то, да и у нашој земљи има сила споме- 
ника из старих времена, да је може бити, ве- 
ћина оних камењака и плочама застртих ху- 
мова, што су нашем народу познати под име- 
ном мраморја и мађарског гробља, а и све 
| 10• 


оно големо истесано камење. што. се 


СЕ 


"родним скаскама у којекакву свезу д 
_ нашим јунацима Краљевићем Марк м 
" Обилићем, Сибињанин Јанком и другима 
све то ништа друго нису већ. менхири 5 
мени и тумулу ои наших За АВО ПЦ н: 


гробове « својих предака. — > 


0 ПОРЕКЛУ ЖИТА 


—о>-— 


Пог игвргапшећо У/оћпзи2 дег 
те гегсћеп Огазагјеп 156 ти дет дег 
Наша еге , дје деп Мепзсћеп в6н 
зејпоп (гоћевеп  УУапдегипсеп ђе- 
~ •  шјебеп, !п даззеЊђе Пипкеј сећоне 
А. Нипђојае — Апзјсћбеп дег Мабиг, 
[ р. 206. 


· Горња Хумболтова изрека, почетком овога 
ка у свет пуштена, није још са свим потр- 
; ма да су се многи путници, Пагуућп, 
, Косћ, ОНмег, Вајапва и др., примером 
М | изреком. Хумболта покренути, трудили, 

_разним крајевима света гдекојој од тих 
на у траг уђу, још и данас не знамо за 
10 најкориснијих нам ствари, од биљака, 


плана жита или у опште о пореклу ко- 
их му ствари, није по свој прилици било 
ега што би могло да да одговора на та- 
1 питања, до нешто причане повеснице тј. 
одних гатака, које су с колена на колено 


це и кукуруза, од животиња, говеда 


"150 из ПРИ РО ДЕ 


прелазиле, а које су замишљале да је ово или __ 
оно жито даровано човеку од некога божан- _ 
ства, да је неки добротвор људскога рода 
поучио човека о употреби ове или оне ко- 
рисне ствари. Поглед хлеба изнуђава и данас 
наше чуђење, данас, кад већ врло добро знамо, 
кроз колике је промене морала да прођеона 
штркљаста, неугледна трава на којој нов к5 
ишеница, док је дала оно што никојој другој _ 
и најскупоценијој ствари на свету не уступа, 
што се ничим другим заменити не може — · 
_ док нам је дала „наш насушни хлеб“. А како 
да се хлебу не би чудио неуки човек, који 
ништа о прошлости својој није знао и који“ 
је већ са исконске своје бујности био накло- 
њен, да све што му је непојмљиво било до- 
веде у везу са којекаквом натприродном си- 
лом! Ма да народним предањима више вере. 
не поклањамо, ми их свакад радо бележимо,“ 
као прве манифестације људеког ума, као прве 
лепе умотворине нашега рода, а бележимо их 
и зато, што у њима; имамо јак доказ, да је ~ 
постанак ствари о којима. пам оне што казују 
врло давнашњи, да се губи у тами незнаних | 
времена. у 
На народња предања, надовезала се ка- - 
сније писана повесница, која, пратећи разви- | : 
так људскога рода п његове сеобе по свету, 
прибележила, је гдекоју вест о природним ства- 
рима, које су имале већег утицаја на судбу 
човечанства. За биљке је такове белешке“ 
прикупљала ботаничка паука. Али, како сву 
духу догматизма, који је до скора у наукама 


о ПОРЕКЛУ житал 151 


дао, све бележило што су стари о биљ- 
ма умели да кажу, дошло се већ за време 
па — у у половини прошлога века 


У новије време завладао је у природња- 
ј науци нови, критички дух, коме је основа 
ања оглед, а овај само у толико цени ста- 

ата аи наводе, у колико они служе 


, потпунијим испитивањем, огледом, пу- 
А како су од скора почеле и 


методама за испитивање природних ствари 
а азиј за руком, да се и горње Хумбозтом на- 


· Декандол, један од најславнијих данашњих 
утаничких писаца, придржавао сеје у кла- 
= ом свом делу о пореклу биљака ' те нове, 


=“ ки ботанике знале о пореклу које биљке да 
тај У најновијем па: спису о постојбини 


' Гје Уегошић товза ти Шгеп Регперјеп !п егпег Напа 
_ ШП го дет Ехрегипепбе |п Џег Апдегп ап Фе Машг це- 
_ћеп. Ј. Капе, Кгшк дег гејлеп Уеглипи ПА. р. 26. 


3 ће СапдоПе, беодгарћ!е ђовапћуче гајвопсе. Рагјв 1855. 


152 из нрРИР ОДЕ 


биљака ' Декандол је истакао неке мисли, које. 
су му се наметнуле при састављању тога дела, _ 
а из тих мисли могу да се изведу правила, | 
којих ваља да се држимо при оцењивању. рат“ 
личитих навода, којима се која наука служи, 
кад порекло или постанак културе овој или 
оној биљци одређује. Ово су те мисли и Зи 
правила. ЗА 
1. Све су биљке некада и негде дивље. 
биле, дакле и оне, које данас у пољу. овјзн о 
или по башчама садимо. 

%. Човек је поред животињске хране, на 
коју као да је из прва био ограничен, почео _ 
да се служи и гдекојим биљкама, чим се био _ 
уверио, да су му од било које руке корисне. _ 

3. Те је биљке човек брао, где их је на- _ 
ходио, а кад би се, са чега било, на друго. 
место преселио, носио их је са собом, кад би 
пак чега нестало, потражио је то на старом | 
седишту. | 

4. Где је било првобитно седиште. уда - 
љено, те потребне биљке нису могле да се. 
потраже, морале су да се набављају разменом _ 
преко нарочитих путника, или су морале у. 
новој насеобини да се гаје — почетак а 
вине и агрикултуре. 52 

5. Кад су које корисне биљке почеле да. 
се гаје, то је већином непознато, а тешко ће | 
када моћи тачно и да се дозна, али комбина-_ 
цијом различитих доказа моћи ћемо доста по-_ 
уздано да одредимо, шта, је где раније шта ли 


см 


~ 


' ре Сапдопе, Г'огате дев рјапјев си усбев. Раг!5 а 


(6 пореклу жита 153 


5 


е у културу дошло и шта је где поникло 
де је је којој биљци првобитна постојбина. 
| није доказе за постојбину биљке цр- 
_из саме ботаничке науке, а доказе за 
ну културе а гдешто и за постојбину из 
спомоћних наука, археологије, палеон- 
улогије и лингвистике. Сви пак ови докази 
ој јачи, чим их има више и чим се боље 
у са Физичким законима који и данас биљ- 


6 Најбољи доказ да је која гајена биљка 
урцикла тај је, ако се она ту и данас ди- 


њи, Ако се и; гајена биљка није до сада 
де дивља нашла, томе могу да се замисле 
узрока, прво, што наша земља још није 
ја Дрроузона, а друго, што је могла биљка 


[а друго, из једне климе у другу толико 
"обликом промени, да ју не можемо ни 
(ном од познатих нам биљака у генетичку 
опстао У првом случају има изгледа, 


је " проучен као што су испитани гдекоји 


1 Хумболт каже, ни до пода: дег уоп Веођастегп 
је ћебгебепо Тћен дег СопИпепје бђегтић жон до 
дег апећ пиг ође лћоћисћ Фигсћреховепеп, Апзјећ- 
_фег Машг Ц. р. 146, 


154 из оп РргИ ВОДЕ 


крајеви јужне и средње Европе; у другом пак 
случају моћи ћемо само тако на чистину изаћи, 38 
ако користећи се законом атавизма: ус- 
пемо, да дуготрајним огледима гајену биљку, 
којој порекло тражимо, у првобитно стање 
повратимо. Бен 
8. Ако нема поузданог доказа, да је те 
јена биљка где дивља нађена, морамо да се 


задовољимо и са мање поузданим доказом а – 


тај је, да је биљка онде могла да поникне, 
где лако задивља. Раж која се у земљама из- 


међу Тауруса, Кавказа, Карпата и Алпа по 


прелозима и око путова често као самоник 
виђа, могла је у тим крајевима по прљушама 
и сушним пољима и дивља да расте. Ма 
9. Биљка која није нигде ни дивља. ни 
пак задивљала нађена, сматра се да је нови- 
јега порекла, да је особитим приликама по. 
дугој култури из друге које сродне Феле про- 

изашла; тако се за белију држи, да је у Еги- 
пту постала од обичне пшенице, за обични и 
шестореди јечам, да су се дугом културом из- МЕ 
метнули од дворедог јечма. У 
10. Археолошки, палеонтолошки и лингви- 


стички докази различитог су значаја: а - је 


нам наговешћавају постојбину кога жита, други _ 
давнину његове културе, а најпосле нас неки. 


' Абалвте — враћање у прадедовско стање. Ако. р # 
би. тако од прилике каже Дарвин у свом делу „Опет о __ 
зрестев,“ коју гајену биљку (купус) кроз многе генерације 
све у пеџовољније прилике за живот доводили, она бисе ___ 


по овој прилици вратила у првобитно стање, 


о ПОРЕКДУ ЖИТА 155 


ди са 


завају о променама којима је које жито у- 
културе подлегло. Жито нађено у најста- 
мм споменицима људским или у слојевима 
„им сведочи, да је оно било гајено или 
“4 одради пре него што је човек те 


и слојеви, под којима је оно нађено. 
кога жита у најстаријим познатим је- 
санскритском, арамејском, берберском 
па Ар. „ Зете да су жита што та имена носе 
а већ за време тих старих народа позната, 
» џак такових имена нема, а има имена у 
јим језицима, то: доказује да су та жита 
" новијега порекла. 


о "ДЕ и те 


| __У жита се броје све оне биљке што у 
семењу садрже, поред млогог екстрактива 
у е, подиже подоста азотних а и дру- 


5 од ита најбоља храна. Ово је узрок што 
__ се жита сматрају као најзнаменитије од свију 
__биљака, ма да су од многих растом мање, гра- 
_ђом простије и цвећем неугледније, а ва- 
жна су и у погледу на културу људског рода, 
__ јер истом пошто је човек познао корист од 
жита и пошто је почео жита да гаји, постао 
_је независнији од климе, могао је да се сели 


156 из ПРИРОДЕ 


у умереније, његовој организацији угодније 


крајеве света, могао је да се сабере у већа _ 


друштва и да удруженом снагом почне да ради __ 
на великом делу културе, која на то смера, 


да човеку живот буде што лакши и што при- 


јатнији, да се његове душевне моћи што боље _ 
развију и да се у њему наклоност ка опоме 
"што је добро и племенито што јаче утврди. | 


Особито су у овом обзиру три жита знаме- 


нита: пшеница, раж и кукуруз. Земље :западна __ 
Азија са басеном Средиземног Мора, источна __ 
Азија и Средња Америка, у којима су та три | | 
жита најпре почела да се гаје, представљају __ 
три најстарија центра културе. Многољудни 
свет што је у реченим земљама живео, био је __ 


дуго растављен од света у друга два центра; 
пшеница је доста рано — на 2600 година пре ро-_ 


ђења Христа — доспела у Хину; много касније, 
истом за времена Александра Великог, ориз 


је донесен у Европу, у Америку истом по от- | 
крићу овог континента, а тада је и кукуруз до- 


спео у Европу, од куд се после разнео и Ка 


друге делове света. 

Већина биљака што се у жита броје при- Е 
падају племену трава' и то: пшеница, круп- 
ник, јечам, раж, овас, сирак, ориз или пи 
ринач и кукуруз, а само ељда спада у зељасте | 
биљке и то у оно племе: у које иде и позната, 


ситна. биљка троскот“ што по нашим авлијама — 


' Огапипеае. 
2 Ројувопеае. 
8 Ројугопшт амешаге Г, 


157 


| и друге свеколике траве садрже у се- 
одавање али се за сада броје у жита само 


_ доста крупно, а већином лако испада 
ојих облога. 


. 


у у, што зрно од пшенице лако испада 
јјо кошуљице (унутарње плевице), а зрно 
упника остаје и по вршењу чврсто умо- 


| вролу познате, обична пшеница ' и 
· ; друге се пак две ретко у нас виђају, 
|: гаји у Африци и северној Шпанији, " 
га у Пољској и јужној Германији". 

д обичне пшенице има неколико пасама 
'асев) које су гајењем постале, а од на- 
ег су народа особитим именима различховане : 


» на Тишсна мифаге 1. 
У Те. ага |. 
8 Тг, дшчт |. 
Ди • Тг, Ројотештв |. 


158 ( из пРИРО ДЕ 


озимица', јарица“, голија или шишуља“ | 
осјача“, прве две по времену кад се сеју, а 
друге по томе да ли имају осја на класу или 
га немају. Ове разлике нису за науку толико 
важне, пошто се дознало, да се тшпеница. кул- _ 
туром лако измеће према земљишту, страни. ЈЕ 
света, надморској висини, времену и другим 


приликама, у којима се семе у земљу "дело. 


Обична је шшеница једно од најкориснији: 
жита, једно зато, што боље храни него иједно 
друго жито“, а друго што даје најслађи хлеб, 
којим се добар део човечанства, а нарочито 
већина изображеног света, служи. И зато се 
обична пшеница сеје свуд где јој клима годи, 
и под жарким појасом — али ту по брдима 
— и у хладнијим странама. света и то у Европи 
и Азији до 50", у Америци до 49" с. ш. Ве-_ 
лику корист обичне пшенице доказује и ста-_ 
рина њене културе, јер јој се трагови губе. у 
тавнини векова, о којима нам повесница НП-_ 
шта не уме да каже, већ нас упућује на сва- 
којаке гатке о светковинама што су тамо амо 

држане у прославу којекаквих митских лич- 
ности, које су културу ког корисног жита за-_ 


' Тг, ушсаге ћуђегпшт |. 
= Тг. ушсшаге аезнушп Г. 
3 Рт. ушсаге пидит. 
4 Тг, упјсаге апајафит |. 


5 Садржи по Рг. Ј. Ковте СОћепце дег Маћаомеви | 
(21: азотн. материје 14,31, масти 1,96, Ја 1,66, ске 
тракт. материје 76,06, позуаова 3,07, анорг. пети н А 


2:08 


о ПОРЕКЛУ ЖИТА 159 


За давнину пак културе тога жита зборе 
лошки и палеонтолошки наласци: обична 
зница нађена у најстаријим споменицима, 
су до нашега знања дошли, у средњој 
падној Азији иу Египту. а нашла се и 
гисана у културном слоју на местима, где 
а да су некада биле зграде на кољу: у 
ији, Швајцарској и јужној Германији.“ 

ма се пак овим местима нашла пшеница 
| истом облику који и данас има, само 
била нешто ситнија, а то нам сведочи, 
ово жито дугом културом напредовало, 
човек од вајкада умео да одбира, да 
"оно што је крупније и корисније, а да 
е пусти да угине. Најзад црпимо доказе 
знашњост културе овога жита и из линг- 
ке, од које дознајемо, да је обична пше- 
а имала имена у најстаријим језицима, сан- 
ан хинеском. персиском и др. као 


, Церере, Триптоломеја у Грчкој. Изиса и Озириса 


к = пркве. Нијо немогуће да . име тога места. 
Му Шбитча у некој вези са тим житом, в. Могиеј, Ма- 


а Пшенипа м друга четири стрмна жига: == раж, 
| овле ИМ просо имају у ста чегири главпа наречја словен- 
| ска наблизу једнака ичона, што показује да су та имена 
ђ- · востаза. пре, исго што су се Словени у четири племепа 


160 из 


Која је постојбина том житу, које толи и 
"свет исхрањује, чија се култура у тако далеку 
прошлост пружа, где је поникла пшеница ' 

Пшеница се до данас није нигде дивља. 
нашла и оно што су некојиписцио томе ја- 
вљали ' или је од нас у времену превише уда 
љено, е би могло, према данашњим захтевима 
науке, као несумњив доказ да служи, или се 
у најновије време није могло да потврди, 

У недоскудици тога најпоузданијег доказа. | 
за постојбину обичне шшенице морамо за. сад | 
да се задовољимо доказом другога реда а тај - 
је: пшеница се нашла задивљала на више ме- 
ста у земљама које леже између Кавказа, 
Хималаје, Касписког Мора и ОСредиземног 
Мора и по томе је она могла ту и да поникне. 
Ово би се добро слагало и са другим. чим, 
чега ми ваља да се овде дотакнем. Као шт 
је опште познато, све традиције европски 
народа замишљају колевку људског рода негде _ 
у средњој или западној Азији, а то нам пот 
врђује и повесница, која каже да се ту негде 
први човек појавио, да су ту почели људи у 
друштва (племена) да се раздвајају, а пошто 
се човечији род тако намножио, да није више 
могао да живи у старој постојбини, почео ј 
да се у друге стране света сели. Могућност 
пак овога склапања у већа друштва и пресе- 
љавања у друге крајеве истом је тад могла 
да настане, пошто се човек био позне оса 


' Од старијих Вегове и ађо, а од новијих Е одзног 
и Вајапва. 


Ооо ВРЕЊА 5 Е ТА 161 


ји потврђују да је то жито било на све 
„е умерене Азије гајено, може се са до- 
та великом вероватности закључити. да је 
рта ногде у тој умереној Азији поникла 


"та где је она дивља расла уништена и у 
руго што претворена, или је најзад ово жито 
м дуге културе толико се у облику про- 
__менило, да га не можемо ни с једном познатом 
__биљком де идентификујемо. 
|“. _ Белија, се доста обично сеје у северној Аф- 
| рици око Нила, ређе у Европи; у нас је пак доста 
и тек се огледа ради тамо амо гаји, 
| РАНИ због крупнијег семења, премда јој 
брашно није у хлебу тако слатко ни толико 
издашно као од обичне пшенице. 
__Белија је гдешто нађена у културном 
заоју (близу зграда на кољуј, које показује, 
да је култура овога жита доста давнашња: 
Бе али пошто се није нигде нашла дивља ни пак 
_ вадивљала, а нема ни имена у старим језицима, 
__морамо закључити, да је на сваки начин млађа 
__него обична пшеница. Ботаничари држе, да 
__је белија од давнина у особитим климатичним 
_ или земљишним приликама произашла из оби- 
чне пшенице, а то важи и за оне две друге 


5 из ПРИГОДЕ п 


тким класом и два зрна у КНИН лру 


се у Швајцарској и јужној Германији, = р 


нас само једна сеје, обични крупник. 


ник са једним зрном у класку “ 54 


у хлоб као и аб пшеница. 


„Крупник са два зрна у класку није а 
са у старим споменицима, ни пак угљени 
у слојевима земним, а не находи се нигл 
дивљи ни задивљао, а од туд наука изводи 


' У Нишевачкој изговарају лишац. 
з Ттисша Фсосесшт БЗећгеђ. 

8 Тт, Бреба |. 

А 8г, топососеша |. 


5 Приликом мога путовања у Црну Гору. чуо: бај ; 
се у суседној а те сеје неко жиго, за Беја на. 


те. топосовсешт |. 


Ни крупник са једним семеном у класку 
> виђен у старим споменицима, ни пак има 
уих имена, али је нађен дивљи и задивљао 
више места у Србији, Грчкој и Малој 
и и у тима земљама као да ће овом житу 


ису произашле од једне прафеле и од које, 
"то за сада не зпамо, и у овом правцу имају 
ботаничке башче науци много што да при- 
уде, а као полазна тачка за сваки даљи 


као да се збило давно — 
висториско време; обична се пшеница 
ила прва у Азији, за тим се јавио круп- 
к у Анадолу и источној Азији; између 
јупника као да је најдавнашнији онај са је- 
дним зрном у класку, а од овога су се раз- 
виле друге Феле услед културе од више хи- 
"тоа година, 


ОВ: ФА МЕ 


Од овога жита има четири феле: шесто- 
_реди јечам, четворореди или обични јечам и 
ма двореда јечма према броју редова у које 
1“ 


162 и.з ПРИРОДЕ 


су класци у класу сложени. Шестореди јечам" 534 
у нас није баш обичан, особито чист, већ се 
виђа помешан са другим којим понајвише 
обичним јечмом ". Од дворедог јечма, по. 8 
у нас онај што има класке у класу паралелне“ ; 
а други са класцима лепезасто резведеним“ 
редак је — видео сам га једном у Нишевачкој _ 
а од туд сам и семење за нашу ботеви ИКО 
башчу набавио. 

Јечам сноси боље зиму него пшеница и 
зато се далеко на северу сеје — 70' с. ш; 
служи северним народима не само на храну — 
већ пивом замењује и лозу, која тамо не Моне - 
да расте. У топлијим крајевима употребљује 
се највише као храна за коње, ређе по | 
планинским или нероднијим крајевима узљи а 
се у хлеб. пење 

Култура је јечма врло давнашња, пошто 
је ово жито (и то шестореди и двореди зечашј % 
нађено у старим споменицима египатским, а | 
у културном слоју зграда на кољу само ше- | 
стореди јечам ". Ту давнину потврђује нами — 
лингвистика именима, за која знамо да их 


' Ногдешт ћехавЏећоп Г. 

2 Н. ушсаге Г. 

3 Н. аазџећоп |, 

а Н. Хвосгкоп |. Јој. 

5 МИ у нас је нађен угљенисан јечам и то у Београду 
на % м. испод данашњег нивоа савске улице, дакле на ме- 
сту где је у преисториско доба могла да буде какова на р 
свобина људи, који су живели у зградама на кољу. И овај __ 
јечам, као и шпеница нађепау Жичи, чувају се у геоло- 5 
шком кабинету наше велике школе. У 


О ПОРЕКаУ ЖИТА 165 


дима воца аварске ама авва пао 


а у санскриту и другим старим језицима, 


пик 


| · што нисмо на чисто, којој од нама по- 


за пута је првобитна постојбина по свој 

прилици на близу она иста, као и пше- 
__ници, тј. између Кавказа, Урала, Хималаје, 
· Црвеног и Средиземног Мора; ту је јечам на- 
ђен дивљи на више места: у каменитој Ара- 
вији и Персији, близу Касписког Мора између 
корана и Баку-а, у Туркоманији и др., и 


су се културом развиле све остале феле, и то 

ајпре шестореди јечам, који је по археоло- 
шким доказима био некада много јаче распро- 
страњен него и сама првобитна, мање издашна, 
мача или да је шестореди јечам, о 


Ра 


Њу 5а "Од овога жита ·позната је само једна 
КЕ · вала, која се гаји више по северним стра- 
___нама света а и онде, где је земља лошија 
| — пескуша, смоница. У тима хладнијим и 
___ неплодним крајевима раж заступа нашу обич- 
___ну пшеницу, којој је и по хемиском саставу 


, Бесаје сегеаје 1. 


'66 и 3 ПРИРОДЕ 


најближа, само што јој хлеб не може тако 
добро да нарасте као тшенични, те је зато. 
тежи, док се на њ желудац не павикне. У. 
Срему, ређе у нас, раж се сеје помешана са. 
пшеницом под именом »наполица«“; хлеб. је 
од ове смесе слађи него од саме ражи, а не 
суши се тако брзо као од чисте пшенице. 

Култура је ражи у крајевима где се по 
сада обично сеје врло давнашња, варочито 
међу Словенима и Германцима, а као да се 
ту простире у она времена, кад су ова два 
народа још у заједници била, бар у оба на- 
рода имају за ово жито имена, којима је по 
схваћању филолога један исти корен. На југу | 
се напротив раж много касније одомаћила, | 
јер јој нема трага ни у тамошњим старим јез 5: 
зицима, ни у старим споменицима, а истом 
Плиније спомиње раж, као жито гајене где“, 
што на подножју Алпа. · 

Раж није нигде до сада дивља нађена, 
пошто се оно што је о томе по гдешто ја- 
вљено није новим путовањима потврдило или 
није у науци још опште признато с тога, 
што су аутори равличне дивље Феле узима ли 
у обичну раж, што оне, по данашњем пои- 


' Старо пруски и литавски гцрјв, летски гид2ћ, Фин | 
ски гшв, старо горњо-нем. гокко, старо доњо-нем. гидг, 
„данашње нем. Кошсеп, старо слов. рјеж (првобитни облик. 
ги, гпд1) од туд даџашње руско рож, српско раж, чешки и 
пољски ге%. Ег. Ми Повтећ Ебуто. Уубгеегрисћ дег Зјоувсће. 
Бргасћеп, УуУјеп 1886, стр. 285. : 

2 Бесаје !гасје МВ., 5. тотапшт бизз,, 8, Вајти 
сшт Уав., 5. Апавопсшт Вс18в, ве 


, 


Ооо ВЕК У жв та 167 


у биљне феле, не могу да буду, које са лом- 
класа, које пак са дурашности корена. ' 


ијим доказом за постојбину ражи, морамо 
сада да се задовољимо и са мање поуз- 
им, а тај је стање задивљања: раж врло 
задивља у свима земљама од Австрије до 


оме се може са доста великом вероват- 
па казати, да је у тима земљама и прво- 
1 постојбина ражи. 


О га: 


5 б Аве од ових Фела расту и у србије 8. паде 7 у 
ње · Подупављу на песку, 5 5. тошапшт па Копаовику п на 


_узима и као што сам и ја из прва мислио, већ она 

а многократ са д"а стабла издапке који прве године 
доспевају сви да цнетају, те се тако чини, као да је 
у дуговечна. Ово се за српску биљку подудара с овим 
најновије преме каже Војввјег за анадолску а У! 
лазматипску биљку. Обојица солричу својим биљкама 
прајпост. Све ће ово ваљати да се у ботапичким ба- 
шчама што брижљивије испита. 
3 Ауспа вабуа [,., А. огјегјана (,. и Ауепа висова 
1; у ове последње је Феле доњи цвет седећи а горњи на 
стапку насађен, као што су у лруге дне феде сви пветопи 
па етапке насађени; у прве је метлица на све стране па- 
__велема, а у лруге на једну. 

__ 3 Реч одлика има у Црногораца прло ограничену упо- 
требу — отпдата за убиство; ја сам ову реч употребио 
отначење опога што ботаничари кажу Уагсбаз (одани. 


168 из пПриИиРО ДЕ 


и само за невољу, за људе сеје и то највише 
на северу Евроџе, Азије и Африке; ово пот- 
врђују и многобројна имена која овас има. 


од Татарске до Египта и од Италије до Сибира. 


Култура је овса доста давнашња у уме- 


_реним и хладнијим крајевима Европе, јер су по 
јој се ту нашли трагови близу зграда на кољу 
у Швајцарској и у гробовима старих Герма- 
наца. У топлијим напротив крајевима света — 


као да се та култура касније одомаћила, јер _ 
нема имена ни у санскритском, ни у којем – 
другом старијем језику. ји 

Овас није нигде нађен дивљи, иза са“ 3 
виђа врло често задивљао по њивама, пре- 


лозима, крај друмова и на смеђу по целој 


Европи, по Алжиру, Анадолу, Персији, Хини 


и Јапану, и зато није баш лако одредити 


овом житу првобитну постојбину; обично се 
држи да је зоб поникла негде у средњој Ев- | 


ропи или у Монголској и да јој се одтуд на _ 
север, југ и запад култура распрострла. још | < 
је теже пресудити, која је првобитна Фела 


овсу; највероватније ће бити оно, што смо 
већ код других жита наговестили, да су про- _ 
извод дуготрајне културе, дакле да јеи овас 
произашао културом из једне од"гајених или 
још и данас дивљих фела.' : 


кује се); гдекоји употребљавају за то реч „суврет“ што није 5 


добро, јер се том речи означавају ствари једне висине, а 


долази од врста (зегјез), која нам реч за друго што треба. 

' Има неколико фела, које расту дивље по прелозима _ 
и између других жита: А. зфегшв [., А, габа ЦИА. ћу- 
ђпда Рефегтп. 5: 


О ПОРЕКАУ жита 169 


МА 92 


а само једна фела проса,“ која се тамо 
0, гдешто и у нас, по Европи, Азији им 
рици сеје и употребљује, ређе као храна 
ва људе, понајвише за живину. 

Култура овога жита, као да је већ од 
«не била врло јако распрострањена, што 
ведоче имена у санскритском и другим ста- 
| језицима а и то, што је просо нађено на 
ого места близу пекадашњих зграда на 
УУ тезу Швајцарској, Италији и бе. У 


тини, Араби, Египћани и др., хранили ситном 
про ом, а само остаје под сумњом, да ли по- 
ница разумева обично просо или Арупо 


| ср ит се поуздано није до сада нигде 
ашло дивље, премда то неколико новијих 
ура" тврде, али свуд, где се сеје, лако 


 % Рапеша ти асешт 1, 
3 Просо се гдешто у мањим или веђим количинама 
и у нас по којекаквим старинским разнадинама у 
-Гралу, Сврљиг - Граду и др. Пошто нисам никада мо- 
| у да видим сама места, где је жито лежало, нисам по- 
# ~ да кажем, да ли су го биде људске оставе од хра- 
__не, или је просо па та места којом животињом допесено. 
Већина мени показапо" жита била је свакад шупља — 
с умре. 

У риаб и Војвајег за Ипдију, Гедеђоцг за Сибир, 
Ноећвазгког за јужни Калказ. 


којима се зна да се одавно сеје, тј. 
Индије, Кавказа пи Египта. 5: 


Му ои р. 
Од овог у нас доста, слабо познатог жита. 
за има само једна фела' а од ове Феле проиш: 
' шла је у Германији одлика са црнпураст 
"овјем „ која боље сноси хладноћу. Мухар. 


обично као врло издалина зелена пића за с р 
У давнини као да је ово жито било ; че 


неким споменицима египатским и уз ера 
на кољу у Италији и Швајцарској, а у: Ки 


зрна, која су се некада уз велике. К 
ности сејала. 5 


дивљи нашао, али лако задивљава. У св 
земљама између Кине, Египта ја јуре Ев- 


Сира с 


7 бефала НаПса БГ. са жућкастим осјем навр к 
2 5. бегтатса Вофћ, са мрким осјем наврх класа 


6 о РЕЕ а жита 171 


овога жита са мрком, дугуљастом, ску- 
[ом метлицом, коју у тима крајевима 
_амо саде и са величине струка (као у 
руза| целу у зелену пићу за стоку или 
као храву за живину, ређе за људе", 
зају. Ову сам Фелу гдешто у нас 
0 о прве јуе у пожаревачким виногра- 
„ ређе сађену више Ражња. Боље је у 


| или црвенкастом, растреситом ме- 
„ која се по крајевима кукуруза под 
ном метлаша сеје и по скидању жита, 
з се живини даје, у метле веже. Још се ређе 
виђа трећа фела са белом, дугуљастом, ску- 


в у Хини шећер, пак се једном и у Бео- 
у покушало да се тога ради сеје. 
: = Зале је јако распрострањен у по 


јевима употребљен као храна за људе и 
у; у Египту је опште познат под именом 
ја.“ Али као да култура сирка није баш 
ња, јер није нађен ни у старим спо- 


' Богшћшт уџјеаге Регв, 

У ~ Сећам се да сам у детињству јео сирковог хлеба 

и да је доста сладак, али се под зубима опажа рапав, као 
од проса, зато, ваљда, што приморци у својим ручним 

млиновима , који су тамо у обичају, ис могу добро да 

је љуску од језгро. 

5 3» 8. васћагабшв Регв. 

| % 8. сеглишт УУПа. 


172 пио фУ РРА И Ра аб 


меницима ни у културном слоју зграда на. :; 
кољу, ни има имена у санскритском или „другом _ 
"ком старом језику, и из свега се овога за- 
кључује да је сирак доста касно, на неколико _ : 
столећа пре Христа у културу ушао. зе 
За сирак, тј. ону мрку Фелу са окупљеном 1 
метлицом, истом се у новије време дочуло,' 
да је нађена дивља по кршевитим странама 
Капвердских Острва, и зато се држи да му. 
је првобитна постојбина западна Арика, а 
то је тим вероватније, што се сирак врло _ 
обилато сеје по целој Атрици и познат је 
свуд под горњим именом: дура. се 
Друга и трећа фела, метлаш и сирак са | 
белом, на ниже обореном метлицом, није ни- 
где дивљи нађен, зато се ни једној ни другој 
од тих фела постојбина, за сада одредити не 2 
може. По аналогији, које се код других жита 
држимо,и њима ће бити постојбина АИ 
или Африка. +: 


Риж, ориз или пиринач. 

Има само једна фела: овога жита, које 

се у свима топлим земљама, где год има до- 
вољно влаге, од јужне Европе до Африке и - 
Инђије од давнина сеје, а у новије је пик 
пренесено у друге делове света, Амеравце и 


' Е. Зећима Веи таг РКрога Фег Сарметашониц“ 
Тавејп. 454 
2 Огуга заџуа |. 


Об воткках жита 173 


ију. Од скора се пак праве свакојаки 
ушаји да се ово корисно жито и у умерено 
ним странама средње Европе одомаћи. У 
ипој близини успева доста добро у Куманову 
· Македонији; у суседној Аустро-Угарској 
изу Тамишграда од повише се година сеје, 
у нас као да су у Кладову чињени по- 
ушаји са сијањем пиринча, јер је ту око 
рица на западној страни варошице нађена 
1' која је позната да расте по њивама 
275 а инча: са семењем пиринча донесена и по- 
јејана, понавља се око тих барица,и пошто 
н евуда престали да пиринач сеју. 

"Ориз је за пне крајеве света оно што 


пи уз свакојака јестива, а служи и на 
справљање различитих артикала за трговину, 
_ којој је поред кафе и шећера један од глав- 
нијих_ покретача. Ориз (прекрупљен, као што 
трговином до нас долази) садржи више скроба 
__него пшеница, али много мање азотних ма. 
Бесоау и зато не храни тако добро као пше- 
Б- _ ница, ако се не једе са месом или другим 
| азотским материјама.“ 
и ___Култура је пиринча давнашња, особито 
У Хини, која је земља испресецана небројеним 


1 Аттаппја уегбеоаја 1, 


| % Физичко опадање малајскс расе у Индији томе се 
__ привисује, што се Малајци само самим пилавом хране. 


.15 
“ 


#74 из прирРОд Бе 


водоводима и тим необично удеспа за. гаје: 
овога жита. У овој је земљи, тако нам каже по 
весница, цар Ченг-Нунг на 2600 година пр 
ђења Христа наредио, а се ово жито, 
још друга ПОБЕВА рода“ уз велике све ано 


Македонског пренесен је и Х ров од. о 
пак у Египат, где се његова култа 46 
одомаћила. | 


где му климатичне и земљишне прилике | 
п зато није лако било одредити бан 


! Друга су чеглри рода била пшеница соја 
фела пасуља) и две Ффеле проса. ; 


2 Сапекр. улћ, агипуа ; арап, гив, агиз; грчк. 
ороСбоу ; шпанск, агој!; Франц. 112; тал. 1120 ; нем 
ингд. г126; јужноса. 117, ориз; чешке. гојће, ц 
само Руси пишу друкче — сараценсков пшвно. 
нас обично име пиринач као да долази од пир, 
којим речима означавамо особити род траве: ' 
репв С. ; 


о ПОРЕКЛУ ЖИТА 175 


се касније показало да му је права по- 
јбина Индија, а у Хинијеи Египту због 
ке насељености ових земаља култура ра- 
узела маха, него у малољудној Индији. 
з за ово прибавили су новији путници, 
су ориз нашли где расте у потпуно 
гем стању на више места око језера у 
: Сирчара; а пошто је та дивља биљка 
о различита од обичног пиринча, пак и 
уго име носи (пеуагее), мисли се да ће то 
Ј буле биљка, из које је културом обични, 
2 роднији пиринач произашао. 


Мо расу ор у 9. 


уп / донесена, од овуд разнела на све стране 
и свуд, где јој клима годи,у Европи и 
— 145" у Америци — 50" с. ш., у 
ојеним се одликама гаји. Кукурузом се 
и многи свет у западној и источној Ин- 
, У умереној Африци, у јужној и умереној 
ли; на Балкану га много троше Грци и 
јени, гдешто служи на справљање пива; 
табла се куха шећер; кукурузовина се 
има на Фабрикацију папира, а са масти, 
ује кукуруз садржи близу 8'/, много га се 


176 пл нотонсроо А Ба ЋИР НИ 


ГопећсПом лепо насликао један одсек прастарог. амери- 
чког друштва из ловачке доби, а у то је уткао и  ста, 


духа даровапу. 


о ПОРЕНДУ ЖИТА 177 


деривација вама 


тидал  љ љее, 


да је култура овога жита у Америци 
_ давнашња, да се губи у тамним почецима 


___Ову давнину културе кукуруза потврђује 
"археологија, од које дознајемо, да је кукуруз 
јен у а снане и старим зградама на 


то у броја одликама по величини и 


| тралаљу струка, по облику, крупноћи и боји 
— разлике, које само тако ; Моту да 


"у много различитим приликама гаји. То нам 
__ најзад сведочи и лингвистика, која је забе- 
| дежила многобројна имена што кукуруз у 
ерици има, а за која су имена већ Шпа- 
олци дознали, кад су Америку открили и 
кад су почели о пореклу тога, од Американаца 
необично цењеног жита, да разбирају. 
__ Колико је сада утврђена истина да је 
постојбина кукуруза топлија Америка, некада 
се о томе сумњало, јер су се многи трудили 
"докажу, да је кукуруз донесен из Хине, 
идије или Египта, али су критичка испити- 
вања у новије време све те доказе оборила 
__и сваку даљу дискусију у овом питању пре- 
__кратила већ тим једним Фактом, што се ку- 
_ куруз истом по открићу Америке по свету 
широм распрострео, а да је негде у Хини или 
_Египту поникао, много би раније био дошао 
_ ДО познавања Европејаца. 
___ Много је теже решити друго питање: из 
__које је дивље биљке произашао кукуруз. Ово је 
| из приРодЕ 12 


178 и 3 ПРИРОДЕ. 


тешко зато, што је Средња Америка од пут- | 
ника прилично добро испитана, а нигде се. 
није нашла дивља биљка, с којом би мосо. 
кукуруз да се у генетичну везу доведе, нити 
пак има за то изгледа, јер није вероватно да | 
је могла биљка толикога раста да остане не- 
опажена од бистрих урођеника и толиких 
брижљивих испитача природе. И зато. нам. 
у овом случају не остаје друго, већ да. ја 
смислу Дарвинове хипотезе“ поставимо ово: 
да је кукуруз, који је у некадашњим геоло- | : 
шким, повољним приликама у средњој Аме- 

рици осим сваке сумње поникао, са њежности-_ 
и елабе опреме за животну борбу, каснијом 

променом повољних прилика за опстанак био, 

готов да изумре, да га није човек сачувао о 
изумирања тим, што му је прилике угодне за. 
живот вештачки повратио. Ова је поставка. 
тим оправданија, што имамо свакојаких пале- 
онтолошких података ботаничких а и вооло- 
шких, да су небројене биљке и животиње у 
различитим светским добима живеле и по свој 
прилици престанком повољних за живот при- 
лика изумрле, оставив за собом у угљену, 
окамењеном дрвљу, утисцима, костима, љу- 
штурама и др, несумњиве трагове свог нека- _ 
далињег бића. Није немогуће да се такови 
подаци кад и за кукуруз нађу, а да и тога 


' Једина Епећјаепа Јихилапз Топгтп. из Јужне Аме- 
рике, коју и ми у ботаничкој башчи садимо, растом је и 
лишћем на кукуруз нешто палик, али се родом КЕ 
особинама јако разликује. 


% Сћ. Рагулп, Опшп о! вресјез УГ изд. 1 р. 320. 


о ПОРЕКДУ ЖИТА 179 


ке буде, судећи по ономе, чему се човек до 
јанас умео да домисли, биће зар и другога 
лута и начина, да се што више дозна о ку- 


У рузовој прафели. 


- 


Е љ да. 


ају, већ се једна сеје у Татарској“ а друга 
Индији". Обична се ељда гаји највише на 
| 34 у нас по брдским 6-ладенар ређе и 


евена и кроз густо сито просејана лепо, 
"брашно даје, ретко се у нас употребљава 
еб, већ се даје већином живини или се 
_хране коњи, којима добро прија. У 
» се време ељда сеје у близини кован- 
„јер позно и дуго цвета и даје пчелама 
ату храну и то у јесен, кад другога 


6 зе култура, ли у умереним и топлијим 
о» баш није давнашња; у средњу Ев- 


1 раворугит евошет ша Моћ, 
_ % р. Тмапсша ОСаега. 
Ур. стагдаашт 06. 
12" 


180 из ПРИРОДЕ 


ропу донесена је из Татарске око подовине 
15' века. 5 
Постојбина је вљди североисточна. Аз 
ту су новији путници находили прву Фелу 
обичну ељду дивљу око реке Амура и 
калског Језера; друга је фела пореклом 
Татарске, а као да је после обичне ељде Њ4 
културу ушла; за трећу пак фФелу држе 
јој је постојбина Индија, јер се тамо много 
а к нама се ретко доноси. 


+ 


Оси'' горе побројаних и нашем народу | о 
већином познатих жита, има још неколици 


и Америци храни, а има и другог рашћа 
које у корену, стаблу или другом ком делу 
садрже скроба, или му који део, од особите 
руке справљен, може да служи као хлеб; 5 
"али су те биљке већином ограничене на то- 
плије појасе, те не могу да буду од опш 
употребе,“ или се гдешто употребљавају | сам 
као лек, или као додатак другој храни, и 


од особите руке препароване могу да се, 


' Семење од Фоле - штира, Атагапив  Фгителе сеи5 
Висћап. и трава Ејецате Согасапа Г. п Е,. паса бле 


> Семење од Феде пепељуге, Сћепородит Фдитоа 


8 Род лебовог дрвета, Агфосагрив теза [, и А, 
КевтНоПпа [,. и корен од шиба Магћој о вата Роћ]. 


% Брашно познато под општим именом Атго гоов 
Магапфа агипдтасеа |. 


5 Саго, срж од дрвета Сусав геуојша 5 


9 порккау ЖИТА (81 


у. "азју брашну' или се најзад ај у неким 


___У новије се време почело о томе да про- 
мишљава, да ли не би могуће било, да се 


"број биљака пак и животиња, које би могле 
_ да буду човеку од било које руке корисне. 
Ма да се мора допустити да је у првобитног 
човека била инстинктивна моћ куд камо јача 
него данас, није могуће да је човек, кад је 
почео да гаји жита и кад је прегао да пи- 
томи животиње, знао за све биљке и живо- 
тиње које би могле његовим потребама да 
служе; то није могуће ни зато, што је човек 
у прво време заузимао на земљи омање про- 
оре, а ту је био опкољен врло ограниченим 
бројем биљака и животиња. Колико је тај 
рој у дугом времену и поред небројених 
у различите крајеве света споро растао, 
ноказује нам најбоље ботаничка повесница, 
од које дознајемо да је у време високо изо- 
бражених Грка једва што више од хиљаде 
биљака било познато; у време. Линеја, после 
_ половине 18 века, тај је број порастао на 
_ 8000, а данас већ има у небројеним делима 
____и језицима описатих мало што мање од 200000 
__биљака, само граминеја 6000 фела. Зар у 


"У Немачкој гдешто саде козлац, Агшт тасијабиа 
__К., м корен од те биљке добро осушен и самленеп додају 
и. % у Немачкој беру у неродним годинама и мељу у 

____брашно плод од барске траве, ОПусегле Пибапз |, која му 

нас расте. 


182 из ПРИРОДЕ 


толико грдном броју да не буде више од 100 _ 
корисних фела биљака, не више од 21 нар а 
сне граминеје% | се 

Ове и друге сличне сумње покренуле су | | 
у новије време научаре, да потраже начина, 
како да се број корисних за живот биљака и 
животиња повећа. И на томе се сада живо 
ради од многобројних путника, који се од. 
свакојаке руке труде да што ново нађу, и у“ У 
свакојаким заводима, менажер ијама, зооло- _ са А 
шким баштама, акваријама и баштама за акли- 
матизацију животиња и биљака, који су се. 
заводи сви угледали на најстарије института 
овога рода, на ботаничке баште. а 

Кратко је време од како се у овом но- | 
вом правцу ради, али и за ово кратко време | 
наука је већ много штошта привредила; да 
се пак овим путем што веће практичне ко- 
ристи постигну, потребна је, судећи по слабим 
променама, које су се у историско време. са - 
биљкама и животињама догодиле, 
радња од више векова. 


КРАЈ 


јаруга по 


а 
Ма 


45 


3 
2 


Рапс1ес, Јовет 
12 рг1годе 


РЏЕАЗЕ ОО МОТ КЕМОМЕ 
САКРр5 ОКО ЗИР5 РЕКОМ ТНЗ РОСКЕТ 


ОММЕКУТУ ОР ТОКОМТО ШВКАКУ 


Мун оу жај Х — 
пи. по Леиа помоћи а: