РИМ ]. бан. 4 Р Благо #71. "одођовић = / у Београду Штампано у Држ. Штампарији Краље вине Срби је 1898 % обр, А, | / МИА а МОМ (л Феу , Цу ( (“ « () | + Ми | . А ч |, – | |. « С | ч 4 (ЗА / “а / | ' к, %м-онети = РД 45 ч Од неколико година Орбија добива, стално, преко петнаест милиона динара у злату на годину за суве шљиве, пекмез и свеже воће. Та сума није незнатна, али она може бити и много већа. Принос је од воћа највећи, кад се воћке гаје као што треба, јер тада рађају редовно, и род им је најбољих особина. Може се рећи да је у нас мален број пољопривредника који у гајењу воћака ради с разумевањем, и зато је врло потребна што потпунија поука о томе. Да ли ће Воћке и Воће моћи дати нашим пољопривредницима, такву поуку, ствар је самих читалаца да оцене, а наше је поменути да се у раду на овој књизи тежило, да се тај недостатак колико толико попуни. Разумним га- _јењем воћака могли бисмо имати знатно веће приносе од воћа но до сада, а нарочито ако би се воћке код нас гајиле не само по воћњацима, који су истински представници нашега воћарства, већ и поред путова, друмова, по утринама и свуда где могу успевати. У овом делу Воћке и +“ пзвбебне су у глав- номе поуке о гајењу висо оћака. Градивд за овај рад црпено је из страних из- вора, а највише из књиге: Натабисћ дет Обзесићит, која је данас) најбоља у овој врсти пољопривредне књи- жевности. Писац те књиге Никола Гоше, управитељ воћарско-баштованске школе у Штутгарту, поздравио је најљубазније рад на овој књизи и одобрио да се ТУ ВОЋКЕ И ВОЋЕ из његове књиге могу узети потребне слике и текет. · Нека му је зато и овде топла хвала. Целокупно дело под овим именом (Воћке џч Воће) понуђено је било још пре четири године Фонду Илије М. Коларца, али га овај није примио, и ако је стручно мишљење било повољно, зато што се нашло да би трош- кови око штампања књите и израде слика били сувише велики, и што је дело у оквиру школекога уџбеника, Што сада ова књига, први део целога рада 0 воћкама, % воћу, излази на свет, сматрам да ми треба захвалити Српској Књиоевној дадрузи, чија је управа одлучила да и на књигу ове струке жртвује повећу суму и да моје дело уврсти у ред својих ре- довних кола. Наклоност Задругина према овој књизи нашла је одзива и на оном високом месту, које нај- веће старање води о унапређењу пољеке привреде: управа је за њу потражила и добила нарочиту новчану помоћ од Господина Министра Народне Привреде, те је тако била у могућности да је одштампа у низу својих издања. Ако ова књига и на делу корисно послужи ерп- ским пољопривредницима, они ће за то дуговати по- главито увиђавности и пожртвовању Српске Књижевне Задруге, а писац, сем велике захвалности коју ду- гује родољубивој уп " Задругиној, још је дужан 6 нарочитом хвалом истаћи помоћ коју су му у раду указали пок. Стеван Т. Јакшић, пређ. професор Вел. Школе, и г. Ранко Петровић, професор. Благ. Д. Тодоровић о и ——Ф—— . Из историје воћарства · · · · · Ко ристи од воћака ДР с у Ти материја има у воћки · ч органи воћака · · · · и ВЕК И 2. Ортани у воћака Корен · · · ·...... _ Стабло · ·..-·.... “ . . • . Гране Ија У и и а а и а А во ПОУЗДАНО оре Љига и ари те • "И Клијање Ра пре и роуа " 2. Храњење воћака · · · · · _ 8. Растење воћака · · · · 4. Цветање и оплођивање · · · Вазд Ре а» оба 177 ари ПРАВА Да Па ПР ИРИНЕ деси пи ме . Земља фл ела)8 • телом . Познавање воћака + • + • «+ 4: Јабука Рина тру Чар .6 “а 4. Крушка са >. · РАЧИ" 5. Оскоруша · · · · · ·. . : "8, пре па рејв “4 • • . . _ • . Ље· Кајсија, верделија · 0... у РО САВАНА 4. Топлота • · « · · ·• | 5. Положај Фр орке ·• '# ПРЕГЛЕД Спољашње погодбе за живот вобака о .,.. .. 47 _ _ • . • _ • . . . • . 8. цуља, дгуња, г а, мркатуња · 2: дува, дуња, тува, иршалуна . • • - . . 1 • .• . . _ . _ • ОЈ (1 _ • . . . • . К] ] . . • . . . • . СТРАНА = МТ ВОЋКЕ И ВОЋЕ СТРАНА 9. Бресква, праска, шефтелија · · · · · •· • Зи» У 10. Бадем, бајан, мендуд + + + +» + + + 78 М. Орах ов н ив » ноар а ара вв лав њ ем 80 12 Дрен ои Изи Паје арми пе Ни а о њи ти ај њу 94 18: Лески ли пе нем зе И коњ, орн ате иИњ и 95 14. Кестен, костањ · • • · · · · •· • • ЗЕ 96 15. Дуд или мурва + 3536 + + + + ++ «+ «+ 37 16. Сасбиви се еи анике виле мр пен те и ен а 89 14. Винова лова ене + новина ле и ава ан њене 91 18. Огроз, морско грожђе, трнобоба, шмањак · · · 98 19. Рибизла, чмањци, бимберово грожђе • · · · · 94 20. Малина, суница + + + 3 + + + + 6 + +. + <. 96 21. Купина, оструга · + + 3 + + + + + +. + + 4 ма 92: Јетодиа баку в же це лима а роожр ел и ви тон а ит 97 У. Расадник 4 «6 45 6 пиле 6 нв и ки ји же 98 1 -бенениш те 3 295: св а ја а а кран ин кји 98 27 Растао у зли ар а (рак ва и ови мн ЕН 120 1Х. ЛПрисађивање (навртање, каламљење, калемљење) воћа 5 ак кањони и руж • 184 1. О присађивању у опште • + + · + + + +. + 134 2. Важнија искуства до којих се дошло присађивањем 188 3. Користи, које се постижу присађивањем · · · 142 4. Погодбе од којих зависи успех присађивањем · 145 5. Избор подлоге + 0304 ++ + + 6 + + « «+ • 146 6. Избор, чување и пренос вијока за, пролетње при- сађивање + 4 4 6 66665 666 ен 151 7. Избор, чување и пренос вијока за летње и је- сење присађивање ++ 23 ++ ++... 6 154 8. Подлоге и вијоке · • + · • •+ + +. • • · · 156 9. Време присађивања + + ++ 3 + + + + + + «+ • 158 10. На ком се месту воћке присађују · · · · · • 159 Џ. Оруђа за присађивање + + + + + + · +. « 160 12. Воћарски восак + 33303 04064 + + +. + + 168 18. Прибор за везивање присада • • + · · •· • • • 168 Х. Разни начини присађивања воћака • + + + + + · • 171 1. Присађивање приљубљивањем — на припој (аблак- тирање) 44 444 66 666 66 6 «+. 2. Присађивање у процеп + + + + + + + ++ 181 3. Присађивање под кору + + 4 + • · •· + «+ + • 191 4. Присађиваље спајањем · · · · · уби о ЕРЕ и 194 5. Очење гранчицом » + 303 + + + + + +. + + 206 6. Очење пупољком 30336: ++ + +... .. 911 ХТ. На који начин и у које време треба присађивати поједине врсте воћака + + + + + + + + + + + • 222 1. Присађивање јабука + + + + +. + «+ • + + + • 222 2. Присађивање крушака + + + + + + + + +. + 223 8. Присађивање дуња 40433 + + + + + + + 9905 4, Присађивање мушмула · •· • · апела тај о ЛИВ рани и а таг Пт њи Мун пече И ПРЕГЛЕД уп ЛЕ. хте. СТРАНА 5. Присађивање оскоруша • + • • • «+ · «+ · + • 225 6. Присађивање трешања и вишања · · · • •· •· · 225 7. Присађивање шљива + + + + + + + + + + «+. 226 8. Присађивање кајсија + + + + + + + +. + 221 9. Присађивање бресзка + + + + + + + + · «+ • 228 10. Присађивање бадема · · · · · А А. • · 229 П,. Присађивање ораха + + + 3 + + «+ + «+ «6 229 12. Присађивање дрена + 5 + + + + + + +. • 281 18. Џрисађивање леске + ++ + +. < «+. 281 14. Присађивање кестена + + + + + + + • 251 15. Џрисађивање дуда + + 0+0303 03 + + 6. + 282 16. Присађивање смокава • + + • • + • · + • · 282 17. Присађивање огроза и рибизле •· •· · · · • · 288 Поступање с воћкама у расаднику од присађивања до пресађивања на стално место •· · · · · • · 236 1. Обрађивање и ђубрење земље · · · · · · · 286 2. Привезивање и скрњивање младара и уклањање О УЕ Р А АНИНА ЧИНА СИНАН ЧИ км ВИ ПНЕ И И 237 8. Преприсађивање воћака + + + + + + + + «+ • 240 4. Обележавање сората · + + + + 4. «+. 241 5. Произвођење високих воћака • · · • • «+ • • 242 6. Произвођење високох воћака двогубим приса- ђивањем + 4 4 44566 66666... е 249 7. Произвођење осредњих воћака · •· · · · •· • · 250 8. Произвођење ниских воћака · + • • • • «+ • • 251 9. Ископавање воћака + + + + + + + «+ «+... 252 · Пресађивање воћака на стално место · • · · • • 255 1. Избор места · •· · «с. РЕНЕ ОБЕ 2. Одређивање растојања + + + + + + + «+ 262 8. Обележавање места за сађење воћака · · · · 268 4. Копање јамића за високе и осредње воћке · · 275 5. Сађење воћака на хумиће •· • · · · • • • • · 278 6. Доба сађења + 4 4 6 4... 981 7. Избор и спремање садница •· • · · · «+ 285 8. Побијање притака + + + + 3 + + +... 295 9. Сађење воћака + 5 + «+... . . ... 299 10. Привезивање воћака за притке · · · · · · · 301 1. Сађење воћака поред путева. · · · · · · · • 302 12. Сађење воћака на голим косама • · · · · • • 305 13. Ископавање и сађење великих воћака · 8307 НА ос а кор лаве о бе ага ва 818 1. Нега скоро посађених воћака •· · · · · · · • 818 2. Накнадно дотеривање круне високих воћака · 317 8. Поступање с младим воћкама преко лета · · · 825 4. Проређивање круне високих воћака · · · · • 326 · 5. Чишћење воћака + ++) +. +... 829 6, Кречење воћака + + + 04036 + + + +... 381 7. Џарање воћака + + + 03030)... 0... 6 382 А У а УШ ВОЋКЕ И ВОЋЕ СТРАНА 8. Подмлађивање воћака + + + + + • + • + + + • 834 9. ШТреприсађивање воћака + + + + + + + «+ + «+ 340 10. Обрађивање земље · · · · · Мага а и ка ет 341 11. Ђубрење воћака • + · + • · -· •· · + • • · · · 341 12. Подупирање воћака + + + + + + +. 850 18. Неродност воћака + + + + + + + «+. . · «+ + • 852 14. Заштићавање воћака од непогода. · + •· · · • 854 15. Заштићавање воћака од непријатеља и ФОА 360 ХУ. Непријатељи воћа 4 5 53656 6 606. + 361 1. Домаћа стока +: • + + +... Ре ГА Тље 361 _ 2. Глодари.; сеје по ин на а САВОЈЕ. а ето уз 362 8. Бубе о 219 4 а «па и ву сјени ву ње ава 964 4. Нице бр ) 76 64 "ан ли а Пи ет но сва о куне 367 · Б. Омотавци · + • • 4 • с «с 6 «ес ве »е » 370 6. Гусенице (лептири) + + + + · +... .... 372 7. Гусенице зоља + + + + +: 5 + · + ..“+ 892 8: ВБајпи теле 6 4 вон у ин Ре А лаје Ули 36 397 9, Мрави Зил рате рт њи о ње реми а 406 10. Воље и стршљени • + • + + + +... . ... 407 ХУТ. Пријатељи воћака + + + + 6 + + 6 6... 0. 408 ХУП. Болести воћака + 7 3366 666... 412 1. Болести на дедлу, гранама и жилама · · · · · 412 9. Болести љИшКе 47 + и, лана че та ка као 1 ХУШ. Берба воћа + 5 + 3 34666 66 «+ · · · 424 ХТХ. Пренос воћа + + 3 3 36666 66... е 488 ХХ. Чување воћа + 3 3 3 56366... е 440 Кључ, сек 4, и Фе ба об рда Ме ја а как и • · 441 Главније штампарске грешке • + + • · •« « «+. . 452 осу зн-—————— ара тркнрњ < . сабира __- РА +.“ "У НК ужи пр паре ПЛ аи ОВЕ па Њу ДО ЈП Уа ил | ЕР" ППШИ ПВТ Ва Ј | (ои | 457 | Ид ИСТОРИЈЕ ВОЋАРСТВА ——-В- -—— Из историје света сазнајемо, да се људи зани- маху воћарством још од пре 2.000 година. Може се рећи, да се у доба, кад (се приступило обрађивању земље, приступило и гајењу воћака. Златна Кридина јабука, којом је Парид да- ровао Афродиту (Венеру), и златне есперидске ја- буке, и ако су завијене у митолошки вео, ипак су доказ, да се у доба Омерово (880 г. пре Христа), знало за културу воћака. Нема сумње, Исток је због своје рајске климе првобитна домовина нашег бољег воћа. Љојсеј, први израиљеки законодавац, први је изнео пропис о нези воћака. Тако у 19 глави своје треће књиге (ет, 28— 20) вели: „А кад дођете у земљу и насадите свакојакога воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га. "0 воћарству у пренисториско време види на стр. 188 књиге Ј. Жујовића »Камсно доба« (књ, 11 »Сриске Књижевне дадругс“). ВОЋЕК И ВОЋЕ || 9 ВОЋКЕ И ВОЋЕ А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу. Џа тек пете године Једите воће б њега, да би вам се умножио род његов.“ Грци ву у велико гајили воћке, а за Хипо- · крата, славнога грчког лекара, повигурно се тврди, да је први пронашао вештину очења (на 400 год. пре Христа). Оштри и мудри атински законолавци Дракон и Солон истакли су смртну казну за крад- љивце усева, поврћа и воћа. Римљани су у почаст воћу, које називаху „ро- пиџи“, имали и нарочиту богињу Џомону. Њена је, веле, дужност била водити бригу, да се воћке гаје и облагорођују. У Грчку и Италију рано је пренесено много воће са Иетока, а нарочито у доба Александра Ве- ликог. У овим земљама било је, веле, и великих гра- дина под воћкама. Од многих природњака и песника ондашњега доба има списа о разним начинима по0- дизања и присађивања (навртања) воћака, а већ у ПГ веку после Христа Римљани бројаху неких 56 сората крушака, 97 сората јабука, 12 сората шљива и 4 сорте' бресака. Извесне племените воћке пренесене су из Италије у Галију (данашњу Француску и Белгију) још око половине | века, јер Плиније, чувени римски писац, који је живео у доба 23—79 године после Христа, прича, да је Хелвеције Хеликс пренео из Галије златну јабуку и грожђе у Швајцарску и њима при- волео староседеоце ове земље, да се иселе у благо- словену Галију. | Воћаретво је нарочито лепо цветало под рим- еким царевима Тиберијем и робом а год. поеле Христа). ИЗ ИСТОРИЈЕ ВОЋАРСТВА 3 Повигурно се држи, да су од Грка и источних народа примили, непосредно или посредно, културу воћака осем Римљана, још Картагињани, Шпањолци, Германи, Словени и Маџари. Да су се још стари Словени занимали гајењем воћака, доказ је тај, што је старословенски језик | богат изразима који се тичу воћака и појединог воћа. Нпр. овоштиље, воштиге, овошлљ (воће), ја- __блоко, аблоко (јабука), груша (крушка), вина (ви- | шња), чрешна (трешња), орех (орах) итд. У другој половини У! века (087 год.) виђала се на трпезама кнежева код Св. Редегунде и јабуко- вама, а у УП веку подигао је Карло Велики на својим крунским имањима (доменима) поред осталих воћака још и нарочите јабуке и крушке за јабуковачу, а засновао је и школу, да се воћке како ваља саде и негују. У УП и [Х веку, заштићавано је воће оштрим законским мерама, а најобичнија казна за оне, који би воћкама у Немачкој начинили какву штету, била је: да му се рука опржи или и сасвим одеечв. У ХИП веку, воћарство је узело већега полета, нарочито у Тирингу, срцу Немачке, и у Француској, и то највише близу манастира, па се зато манастири и витешки редови с правом и ематрају као прави пионири воћарства. Ну тежња за бољим сортама ис- крела је тек при крају ХИП века, а у ХГУ веку поникла су ша и на јавност изнесена прса знања о сортама воћа." У ХУГ веку, Кристов (1550—1568), први виртембертки војвода, који је провео младост у Ита- ' Алберт Велики (Магнус) и Крешенци. ]У 4 ВОЋКЕ И ВОЋЕ лији и Француској, заузимао се лично за воћарство, те му на тај начин истицао велику вредност, а исто се тако за ову грану народне привреде заузимао у Саској и кнез Август (1526—1592). УМУ веку изишло је у Француској прво и повеће дело о гајењу воћака од Јована Кентинија, чувенога воћара тога доба. Од овога доба прибављала се у појединим зем- љама заштита воћкама и нарочитим законима, а бран- денбурпики кнез издао је наредбу, да сваки брачни пар мора засадити и однеговати по шест воћака. Ово беше даље повод, те се и у другим земљама уобичаји не само то, већ и да се по известан број воћака сади и приликом крштења, приликом етупања у грађанска права итд. Поуке о подизању, нези и употреби воћа, ни- паху и ничу скоро сваког дана, тако, да ова грана обилује данас ваљаним делима.“ У овом веку засноване су у многим местима и — чисто воћареке школе и помолошки заводи (у Рајт- лингену, ЈЛроскоу итд.) или су удешени и за изу- чавање виноградарства и градинарства (у Гајзенхајму, Штутгарту, Карлеруу, Хохенхајму, Клостернајбурту, Марбургу, Троји, Медлингу, Потедаму, Цириху и др.). У многим земљама имају још и нарочита друштва за унапређење воћарства, а у многим (се приређују чешће и изложбе воћа, плаћају путни учитељи итд. | Сви ови радови припомогли су, те је воћарство коракнуло знатно унапред, и, нема сумње, вредност 1 Дитамељ (1768), Јован Мајер (1776), Магнер (1794), Др. от 6 Крист (1809), Лигел. (1825), Поат и Ди- триг (1889), иворт (1825), АНА (1858), Др.. Лукас (1870), Никола Гоше (1889) итд. итд. пева оци пива ам ани ан ава а АНА МАН = #Р + | И "~ К Хе кеја ЕУ. 172 6 с МА не пост. и ин вовдрствА | Моб бо о ла Н % Ма | 1 7 ~ у | ЈЕ # - пије воћарства | данас. М много тд. јер је и употреба | "воћа куд и камо разновренија. 3 ж "48 То је у кратким потезима историјски развитак УН ба _ воћарства у земљама, које на ову привредну грану 24 __ рачунају као на извор сталних доходака, а и у нас_ 2 . осећа у томе живљи покрет. у ПН НИСИ И Еј ој ПЦ КОРИСТИ ОД ВОЋАКА ——Ф—— Између многобројних дарова, које је природа пружила људима, нема сумње, и воћке заузимају једно од најугледнијих места. И ако воћке у погледу хранивости изостају истина далеко иза стрмних жита и других биљака за храну, ипак је воће знатно е тога, што великом разноликошћу евојом чини мното пријатнијим живот свеколиком ста- новништву, дакле и богатом и епромаху, и старом и младом, па зато се оно у свима местима, тде може успевати, и ематра: не само као нераздвојни другар привредницима, већ и као мерило за оцену свеколике привреде и културе њихове. Воће је за свакога здрава и пријатна храна, а ова му је вредност у толико већа, што се може јести и онако, како се убере, затим кувано, суво итд., те га тако можемо имати у свако доба године. Воће је здравом лепа закуска а болевнику често и лек; ожеднели гаси њиме жеђ, уморни крепе снагу а мно- МУ МИ аге "ТУ њи а.“ а Бо _ КОРИСТИ ОД ВОЋАКА 7 тима је добродошло за промену више мање једнообра- зних јестива. Воће према томе троши и мало и ве-_ лико, и здраво и болесно, па зато привредник у њему е мало замуке може имати неиецрпљив извор за своје богаство. Ово у толико пре, што се од рода многих воћака прави још и много што шта. Од јабука и ж крушака прави се јабуковача, којом се заморени ра- деник освежава и крепи и којом се у оваким при- ликама замењује друго, екупље и неподесније пиће, | Крушке и мушмуле мећу ее у туршију, да се њима 3 и преко зиме заложимо. Од шљива, јабука, крушака, | кајсија, (бресака, малина итд. прави се здрава и | | лековита храна пекмез. Од шљива, трешања и још мнотот воћа пече се ракија, тотове ликери п томе | елично. Од крушака, јабука, оскоруша и другог воћа Б прави се сирће итд. | Чак и отпаци нису без вредности. Кварно воће ~ потроши стока. Од комине (џибре) прави се сирће __ или се употребљава за гориво, за храну стоке итд. | ____А све, што није ни за какву употребу, иде на ком- ЗЕ идет — гнојиште (ђубриште). га Па и кад воћка изда, кад престане рађати, кад се осуши, добра је за гориво и разне израђевине. Дрво свих воћака у погледу горивости изостаје мало иза букова, те је зато, где нема шума, за гориво изврстан материјал; а дрво од ораха, крушака и третања, (с његове тврдоће и што сее може лепо углачати (полирати), столари баш и нарочито траже. У местима где се не гаје стрмна жита лишће се во- ћака збира и употребљава за простирку стоци. То су непосредне користи које имамо од воћака, али оне нам и посредно користе, и те су користи исто тако знатне као и непосредне. 8 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Многи у своме дворишту подиже различне воћке, не толико ради рода, колико ради украса, да се у њихову пријатном хладу заклони од несносне жеге и да се заштити од јаких ветрова. Сем тога и воћке као и шуме помажу знатно. да се земља не испости, да буде роднија, да буде удобнија за бољу привреду, бољи живот. Где нема шума и воћњака или где су шуме лакомислено упропашћене или јако проређене, земља је неродна, ветрови су јаки и несносвни, киша пада неуредно а туча често штети усеве. У таким местима нема шта да сломи снагу ветровима нити шта да ублажи жегу и цичу, те зато усеви оману у роду или и сасвим изневере. Шуме и воћњаци чине у овоме велику услугу. Обоје не само да ломи енагу ветро- вима и да се опире сунчаној припеци и мразевима, већ својим жилама црпе из дубоких слојева и знатну ко- личину воде, које у ваздух испушта највећим делом кроз своје лишће, те тако не да да ваздух буде сув, па зато где је ваздух влажнији, засићенији, и киша чешће пада, има више росе, има више свих водених падежа (талога) који су тако потребни за пораст биљака. Хладнијим ваздухом из шума и воћњака освежавају се преко дана родна поља, а об ноћ шаљу шуме и воћњаци усевима и евима биљкама топлији ваздух, те их тако чувају од измржњавања. дна се да туча (град) пада највише за време грмљавине и кад гром удари, те је отуда сасвим на свом месту што се верује, да се на стварање туче троши и нека количина електрине. Као год што гро- "мобрани на кућама кроз своје шиљасте врхове поступно испуштају електрину из земље и тако спречавају уда- рање грома, јер се противни електрицитети полако ар пар дина ви з пи | | |. | ' Џ КОРИСТИ ОД ВОЋАКА ум се, измешају : исто тако и шумско дрвеће и воћке, својим многобројним врховима, испуштају поступно у ваздух земљин електрицитет, те зато где има доста и до- брих шума и воћњака и туча је посве редак гоет. За време грмљавине троши се и знатна количина то- плоте и, с тога што то бива нагло, претвара се нагло и водена пара у капљице, па то изазива не само бујну и јаку кишу, већ често и провалу облака — буру. Па и ова је појава ретка онде где има добрих шума ти воћњака. Биљке једине могу из мртве неорганске природе стварати органска једињења, справљати храну за живо- тиње и људе, те с тога, да није биљака а с тим и воћака, животиња не би ни било, јер се не би имале чиме хранити. А приликом усвајања и прераде (аси- милације) угљеника из ваздуха, троше воћке још и знатну количину угљеникова двооквида, па и тиме тоде животу животиња и људи, јер ни људи ни жи- вотиње, као што је познато, не би могли живети у атмосфери засићеној реченим гасом. Зато се за биљке па и за воћке с правом вели да чисте ваздух. Воћке у својим густим крунама скривају станишта, скривају гнезда многих тица које нас често заносно "опијају својом умилном песмом и које нам, таманећи многобројне и штетне инсекте, помажу да нам је вигур- нија берба не само воћа већ и многих других биљака. А кад пукне пролеће, воћке се понајпре јаве својим лепим цветовима, и вредна пчела већ је ту, да са њих узбере градива за мед и восак и да, преновом цветнога праха из једног цвета у други цвет, омо- гући стварање плода. Зато где има воћака има и пчела, као год што и обратно: где нема пчела, нема ни воћака, 10 ВОЋКЕ П ВОЋЕ. Велике су користи које имамо од воћака, па зато су оне и згодно мерило за оцену, какав је ко и колико вреди, је ли вредан или ленивац ! У натој домовини успевају добро све врете во- ћака, па зато све земље, које су подесне за културу воћака, ваља њима да засадимо. Ово у толико пре, што ве у данашњим приликама, кад се од капитала тражи и мора тражити што већи интерес, изискује и већа продуктивност земље и што се баш воћке између свих биљака одликују највећом екромношћу, јер у погледу простора, места и снаге земљине, нису бозна какав пробирач, а при том ипак дају сразмерно ве- лики доходак. Зар не би било корисно, кад би се воћке иу нас подигле поред путева, на утринама, косама и свима местима која нису за културу усева и других кул- турних биљака" Колико је градина, њива, пашњака и ливада, на којима би воћке давале врло велики доходак ' Зар се воћарство не би могло корисно спо- јити и с гајењем винове лозе, пиће итд., и зар вредност таких земаља не би била знатно већа ' дато, и што су незнатни трошкови око гајења воћака кад их упоредимо е другим биљкама, и што ву средњи дохоци воћака већи од средњих доходака других биљака, потребно је, да у интересу свом и у интересу целе земље свако згодно место на своме имању засадимо воћкама. | У свима јевропским земљама, е наведених раз- лога, поклања се воћарству достојна пажња, а наро- чито од десетину година, од када су се као јаки такмичари појавили Америчани. Утакмица између ста- рога света и новог, покренула је на овај лосао и неке државе у Јевропи, које су у воћарству биле куд и 5 | : | користи од ВОЋАКА 11 камо заостале, па то ето нека суде и нама у па- мети и у толико више, што је наша домовина у тако повољним приликама, да бпемо у утакмици е воћем били скоро најјачи такмичари, управо — по- бедиоци. На послетку и још једна прилика гони нас да воћарству обратимо много већу пажњу но до сада. У свима земљама, где је злосрећна Филокеера затрла винограде и где су велики трошкови око заснивања нових винограда америчком лозом, прибегло се воћар- ству, па сад, у место да производе вино, производе јабуковачу и прерађују воће. Земља, која беше под виноградима, употребљена је одмах за гајење воћака, и корист је, нема сумње, исто тако велика. Досадашња би се небрига наша за гајење бољега воћа и заснивање воћњака могла једино правдати тиме, што је у нас доста па и врло јевтино сирово воће према другим крајевима, а нарочито кад воћке добро роде, и што емо навикнути, да се оно продаје само као свеже, сирово; не знају се дакле разни начини прераде воћа, па зато је у нашим приликама, колико значајно да знамо како се воћке подижу као то треба, толико место значајно да знамо и на који се начин обрано воће може најкорисније употребити. (уве шљиве и шљивовица, дакле прерађен облик ове воћке, биле су и остаће мамац, да се шљиве у већој мери гаје, а то је довољан знак. да би се и осталом нашем воћу производња знатно повећала, кад би употреба његова рода била разновренија, већа. дато, да се нат народ покрене да ову привредну грану што јаче пригрли, дужност је попајпре државе: да непосредним и посредним путевима штри здрав појам о воћарству, и да преко спремниг људи учи 12 ВОЋКЕ И ВОЋЕ народ о ваљаном подизању воћака и о разноврсној употреби воћа. И заснивање повећих расадника и воћњака од стране државе, округа, срезова, општина и манастира в таким задатком било би од неоцењене користи, јер би околина, угледајући се на ове радове, прегнула и сама на тај посао, а тиме би се без сумње и сваки утврдио у мишљењу да је ова грана збиља м много значајна “ много корисна. 62 ње ЈЕ 7 а ( зоу Ме ) См“ СА АИ ; Оса МА 715 7, У УУ ш КОЈИХ МАТЕРИЈА ИМА У ВОЋКИ ——<-->——— Пре него ли приступимо познавању и нези во- ћака, потребно је да се бар у главноме упознамо с материјама од којих се воћка састоји, јер само од доброг познавања ствари зависи и добар рад. Не- знање је заиста највећи непријатељ свега, па и ове привредне гране, јер због њега, у свакој земљи, па и у нас, има тисућама неродних, болесних и рђаво раз- вијених воћака. Воћка је живи створ, јер ниче из семена, а храни се и развија различним органима, од којих сваки за се врши свој посао, па зато и сваки, који хоће да се занима културом воћака, треба преходно да по- знаје цело градиво воћака и радњу сваког им органа. Ко то зна, може се воћки наћи на невољи, може је сачувати од превремене смрти. Да од воћака имамо највеће користи, потребно је наравно да знамо, како се воћка подиже, како је треба неговати и на који се начин може добити нај- лешпи и најкрупнији род. Томе не треба многих до- каза. да то је довољно и само неколико примера. 14 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Успех присађивања (навртања) зависи, као што је познато, од кружења хране, сокова; а да бисмо ушли у ову тајну, ваља пре тога да знамо: грађу воћке, како се храни и чиме храни и како расте. Да воћку ваљано орежемо, потребно је да знамо; од каквог су значаја пупољци, како се стварају и на ком месту, затим колико на воћци треба оставити родних пупољака, а колико из којих ће се развити младари а са овима и леторасти и гране, у којим приликама треба резати краће, у којим дуже итд. Воћка као и остале биљке црпе многу храну из земље, ца је зато, да од ње имамо ваљане користи, потребно да, пре пресађивања воћака, тако припре- мимо земљу, како ће воћка моћи одиста као што треба напредовати, а ако се опет земља испости, да јој на- докнадимо материје које је воћка утрошила. Па како ћемо земљи накнадити потребне материје, ако их не будемо познавали ' У воћки има врло равличних материја, и, ако их изближе уочимо, сазнаћемо да су то тела, једињења сложена од основних простих тела или елемената. Број тих тела није велики, па зато је и на свом месту да их споменемо. Воћке као и друге биљке имају двојаких мате- рија: неорганских и органских. Прве материје не могу сагорети, те зато остану као пепео, па се с тога и зову несагорљиви или минерални састојци — пепео. А друге сагоревају, те се зато Зову још и сагорљиви састојци. У пепелу је: калије, натрије, калције, магне- зије, сумпор, фосфор, силиције, гвожђе и мантан. Ма- терије (се ове не палазе просте, већ су уједињене (спојене) 6 другим елементима. Ових материја, према МАТЕРИЈЕ У ВОЋКИ 15 органским, има посве мало. Тако нпр. кад се спали _ смрчево дрво тешко 50 кгр., добива се само 125 грама минералних материја, а осталих су 49 кгр. и 872 грама — органске материје ! Органске се материје састоје од малог броја простих тела: неке од угљеника, кисеоника и воде- ника (угљени хидрати), а неке од угљеника, воденика, кисеоника и азота (беланчевине). По који пут су е њима у једињењу још и сумпор и Фосфор. И угљеник, и кисеоник, и воденик и азот, кад ву за се, налазе се као гасови, ваздушна тела; али, у извесним једињењима, они праве течне и чврсте материје и, обратно, издвајају се из њих, нпр. кад се материја спали. Од органских тела, којих има у воћкама, нај- главнија су ова: Целулоза. Главни је састојак ћеличне опне, а _ сложена је од угљеника, воденика и кисеоника. Кад. је у младим ћелицама, онда је нежна и мекана; а кад је у старијим мења се, тј. тада је дрвенаста или плутава. Пошто ћелица има у евим ткањима, има и целулозе у свима воћкиним органима тј. у корену, кори, деблу, гранама, лишћу, пупољцима и роду. Скроб (екробац, штирак). Наслатан је у разним биљним деловима у облику малих зрнашаца различ- нога изгледа, и тада се посматран микроскопом лако опажа. Има га највише у кестењу. Најважнији је са- стојак за стварање материја. По хемијском саставу __ сличан је с целулозом. Ствара се у ћелицама (у про- _ топлазми) уз припомоћ хлорофилних зрнаца (биљног __ зеленила) и што се не утроти на грађу ћеличне опне и других њених делова, разнови се и разлива у извесно доба по биљци у нарочита оставишта (резервоаре) [6 ВОЋКЕ И ВОЋЕ нир. у семе, задеољан корен, кору, бакуљу итд., па одавде с пролећа служи као богати материјал 00- нављању, стварању и растењу нових биљних делова. Тада се раствори у соковима, кад ови крену; том приликом кружи скроб по биљном организму ради стварања, растења и обнављања нових ћелица. Шећер. Овај је навек у раствору; лако га је познати кад се једе нпр. плод трешања, крушака и осталог воћа, јер сласт долази од шећера. Превирањем претвара се у алкохол и угљеников двоокеид, па је зато и могућно, да се од воћа готове различна алко- холека пића. Гума (биљна ЕН Такође је у раствору, а кад дође у додир в ваздухом, кад се из воћке из- лије, очврене у гуму или смолу. Масна уља. Ова су у воћу или као уље (у ораха и лешника) или као воштана превлака пепељак (на шљивама, кајсијама итд.). Етарска уља. Од њих цвећу, и другим биљним деловима, долази мири. | Разне биљне киселине. Опажају (се најлакше у плоду, нпр. код вишања, киселих јабука, зелених ораха итд. Боје. Између ових најважнији је хлорофил или | биљно зеленило, којим се краси лишће и зелени де- лови, и које за живот биљака а б тим и воћака има велика значаја. Азотне материје. У ове се убрајају беланчевине. Њих има много више у другим биљкама, него ли у воћу; али их и у овоме има ипак толико, колико је потребно. Ове су материје, као што је познато, по- требне као и угљенични хидрати за исхрану људи и животиња. У атљај РА а ми ис а а 4 ју Ди з ода ~ , __ МАТЕРИЈЕ У ВОЋКИ 17 У воћки има још и ваздута и воде. Ваздуг је смеша од кисеоника и азота, и њиме се испуњавају сви међупростори у воћки. А вода је једињење ки- сеоника с водеником..Она је главни састојак течних материја којима су испуњени сви живи делови воћке; њу корен непрестано усише из земље па кроз биљно тело кружи, једно зато што корен непрестано усисава нове и нове количине воде, а друго е тога што се извесна количина водене паре лучи из биљног орга- низма у ваздух. У зељастим биљкама има је на 80—90'%/., а код воћака је највише у плоду. Тако нпр. у 100 грама какве крушке рачуна се да у средњу руку има 6:45 грама шећера, 3:17 гуме, 8:80 це- лулозе, 0:08 биљнога зеленила и толико беланче- вине, (0:11 јабучне киселине и 0:08 калија а 86:28 грама воде. Елементе за справљање органских материја узима воћка од чести из ваздуха а од чести из земље, па се затим као целулоза, скроб итд. јављају у самој воћки. Напротив минералне материје црпе воћка је- дино из земље на којој расте, те је зато особина земље од посве великог значаја за пораст воћака. ВОЋКЕ И ВОЋЕ 2 и умумућ У лае ле ПЛЕМЕНУ узе НТ гроооовосовотовроогов–. потоња паре са лају ЊВ ар ВАВ ар ВЗ се У 5 пар ЗЕ ИЕ ет 49:22, 5 = У ера аваненеааљеваочањена Ф99999900ооо ~ ЈИ МУ Џ 257. Џ И ју 4 ЊЕ | ТУ ГРАЂА И ОРГАНИ ВОЋАКА —->—— 1. Грађа воћака Кад о каквој кући желимо сазнати све, неће нам бити довољно да на њој размотримо само про- зоре, врата, кров и зид, већ да видимо и распоред њених простора итд. Кад се желимо упознати жи- вотом, храњењем и негом какве животиње кад је здрава и болесна, потребно је да знамо и њену унутрашњу грађу, тј. вредност и делање њених органа и са- ставних делова. Па зато и кад код воћака проучимо њихове унутрашње особине, можемо оценити и значај њихових органа (корена, стабла, лишћа итд.) по њихов живот, а с тим подесити и праву негу коју они изискују. Да бисмо сазнали каква је грађа воћака, до- вољно је ако узмемо и само мајушан делић од корена, стабла или листа, па га посмотримо кроз стакло које јако увећава —- микроскоп. Тада се види, да су на том делићу мноштво сићаних тела. Та су тела: ље- лице, ћелична ткања, судови ч каналт. РУР" Ц .“ . ГРАЂА И ОРГАНИ Каа У ћелици се стварају свеколике материје које служе биљкама за храну. Те су материје: Хлорофилна зрнца. Обложена су навлаком од зелене боје, хлорофилом, која се ствара у биљци под утицајем светлости. Уз сарадњу хлороилних зрнаца, А|||| три АШ | ! Њ “ ||» (|| Ол. 1. Ћелице. светлости и топлоте врши се у ћелицама претварање нвор- ганских материја у органска једињења, која су потребна за живот биљака и за стварање нових биљних делова. Спроб. Отвара се између евих материја у нај- већој количини. Постаје утицајем хлорофилних зрнаца, светлости и топлоте, 2“ МЕ ДУ ВОЋКЕ И ВОЋЕ Шећер. Растворен је у ћеличном соку, а наро- чито га има доста у сочним плодовима. У ћелици 7 На слици | означена су зрнца скроба, шећера и других тела, а у ћелици ( озна- чена ву слична или обојена зрнца, наслагана уз ће- личну опну. Гума. Растворена је у ћеличном соку или у простору између ћелица, у ком случају постаје од растворених ћеличних опана. Масна уља. Налазе се као капљице у ћеличном соку, а нарочито у семењу. : Смоле. Постају од промењене ћеличне опне или од скроба, а налазе се у каналима између ћелица. Ктарска уља. Има их у ћелицама иу простору између ћелица. | Митералне материје. У ћелицама ћи К озна- чена су наслагања кречника, белутка и других минб- ралних материја, које су често и правилног облика. 2. Органи воћака И ако се сви органи воћака и њихови делови састоје од ћеличног ткива, ипак се по евом облику и по својој задаћи разликују на: органе за фрањење (корен, стабло и лишће) и органе за размножавање (цвет и плод). Корен, Корен се развија из семенове клице, коренчића. Од стабла се разликује тиме, што бежи од светлости, што расте у противном правцу, тј. на ниже, што му је покожица без стома (одушака) и' што у кориним ћелицама нема хлорофилних зрнаца. Задаћа му је: да воћку учврсти за земљу и да својим жилама узме из земље неорганску храну и ову преда стаблу. ГРАЂА И ОРГАНИ 91 На корену се разликују: сржна или вретена- ста жила, сиоредне жиле и коренове длаке (си- салице, власнице или кончасте жиле). Сржна жила иде право у земљу и из ње из- бијају споредне жиле и често се грана. У крушака грана се много мање него у осталих воћака, а у већине воћака избијање споредних жила бива често у толикој мери, да се сржна жила и једва распознаје, јер је ове жиле претекну у порасту. Задаћа је сржној жили, да продирањем у дубље слојеве земљине воћку за земљу што боље утврди, а споредним жилама, да предаду стаблу храну, коју су из земље прибавиле коренове длаке. Зато воћке, које имају у изобиљу и једних и других жила, напредују као што треба, на- равно ако у слојевима земље, где се простиру коре- нове длаке, има довољно хране у раствору. Ако је у воћке сржна жила с мало споредних жила, може се десити да жиле продру у слој земље који воћки не може пружити потребну храну, или да удари на каменит слој, или најзад да наиђе на сувише влажан слој, те отуда, пошто нема погодаба за живот (јер у првом и другом елучају нема хране, а у последњем пређу жиле у труљење), мора да куња, па наравно и пре времена да угине. Воћар је зато позван, да за сваку воћку спреми и подесно земљиште, и да се постара, да му се воћка и како ваља за земљу учвр- сти; дужан је дакле, да и развијање жила у воћке удеси тако, како ће му воћка најбоље напредовати, ла с тим и најбоље користити. Да би се споредне жиле могле произвести у већој мери, потребно је, да се сржна жила поступно уклања, скраћује, да би се тако наведене жиле могле разви- јати за њен рачун. Ради тога, треба сржну жилу скра- 2 ВОЋКЕ И ВОЋЕ тити већим делом још у доба, кад се воћка пресађује из семеништа у растило, па затим и при сваком да- љем пресађивању, тако да у доба, кад се пресађује на стално меето, сржна жила буде мање развијена од споредних жила. На овај начин произведене споредне жиле, дошавши у родан слој земље, развиће се још боље, те ће моћи да и воћку за земљу како ваља учврсте; а с тога, што их има у изобиљу, воћка ће добивати свакад и потребну храну, те ће зато и на- предовати као што треба. Кад се овако орезује сржна жила крушака, онда она може ваљано напредовати и на земљи код које је влажан слој већ у дубини од 90 см иначе, ако се то не би урадило, такве крушке морале би пропасти. Произвођење споредних жила, у већој мери, постиже се знатно и расађивањем зеља- стих воћкица (пикирањем) на већем растојању. Васколику храну из земље прима воћка хоре- новим длакама, које се развијају највећим делом на старијим нарочито споредним жилама. При порашћивању жила, младе жиле продиру у земљу све више и више, а старије добивају поступно затворенију боју, с тога што њихове ћелице задебља- вају на површини, па и оплутаве. Међутим, старе жиле здрвене се сасвим, те зато оне, као и жиле с плутавим ћелицама, не могу узети из земље никакву материју, храну. — Зато усисавање хране врше једино коренове длаке, које су због тога свакад сочне, јер су испуњене раствореном храном, и које се због тога лако исуше и угину, ако се не одржавају влажне. То је узрок, што се по који пут осуши и потопљена воћка у води, ако са жилама нису биле потопљене и коренове длаке, и обратно, да се одржи у свежем стању, кад су и сиса- лице потопљене, јер оне узимају воду, а с тим и храну. У осталом, пресађена воћка прима приличну количину воде и на местима где су жиле прекраћене. Кад с јесени захладни, престане порашћивање коренових длака, опна им задебља и многе се сасуше; с тога у то доба усисавају само по нешто хране, чему ~ РРАЂА И ОРГАНИ · 93 буде последица, те и вегетација (пораст) сасвим пре- стане, па зато у томе времену, дакле од јесени до пролећа, када воћке мирују, треба и предузети пре- сађивање (сађење) воћака, јер повређивање коренових длака, које је и онако нензб јежно, и исушивање њи- хове опне није тада од тако битна утицаја на примање пресађене воћке. Старије здрвењене жиле имају ту моћ, да из њих у већој или у мањој мери терају жи- лице, на којима постају коренове длаке (па и онда, кад више дана нису биле покривене, и кад су за више недеља биле и само маховином омотане), и ово бива у толико већој мери, у колико је подесније стање влаге и у колико у земљи има више растворене хране. По томе, и ако су коренове длаке једини органи који воћки прибављају воду и у води растворену храну, оне се ипак при пресађивању у наведено доба не мо- рају тако оштро чувати, јер се оне у ово доба и иначе морају повредити, а и оне, које су сасвим здраве, са- | сушиће се такође, и то наскоро по пресађивању. Зато, | да би се појавиле нове коренове длаке у довољној |- количини, потребно је, да се старије жиле што више ____скрате, јер тада избијају нове жилице, а на овима 4 коренове длаке испод засечене површине и изнад ње, | у толико више, у колико се више скрате старе жиле. Ну коренове длаке, а са овима и остале жиле, не стварају се само на старијим жилама, већ у по- вољним приликама избијају и на засеченим летора- стима и из поданака, а код неког биља шта више и из лишћа — кад се лишће (нарочито цвећа) неким делом зарони у влажну земљу. На овоме оснива се размножавање воћака положницама, нагртањем и из- данцима. Узима се, да жиле какве воћке укупно узете од- говарају круни те воћке. Отуда се, по добро развијеној круни какве воћке, може закључити, да су у те воћке развијене добро и жиле, и обратно, код оних воћака, које немају добру круну, нису ни жиле развијене као 94 ВОЋКЕ И ВОЋЕ што треба. — У нас се на многим местима каже за воћку која има лепо развијене жиле: „има лен прандус“. Стабло. Стабло је надземни део воћке, а ниче и развија се као и корен из семенове клице, па док је младо и нежно зове се стабаоце; завршено је те- меним пупољком, перцем, и развијањем овога стабло расте у висину. Од корена разликује се тиме, што тражи светлост и што носи пупољке, лишће, цвет и плод (род). Кад се стабло прекрати, онда се на њему виде: срж, дрво, лика уп кора. а). Срж, срч или срце (ел. 2 М). То је уну- трашњи део основнога ткива; у младих делова је сочна, у старијих делова нестане у ћелицама сочнога садржаја и опна им се здрвени. У сржи младих биљака је оста- виште скроба, који је потребан за пораст биљака у новој години, те је зато срж овим биљкама и врло потребна; међутим у деблу и старијим гранама срж нема никаква значаја, па с тога код њих може и са- свим да је нема — нпр. у шупљег дрвећа. 0). Дрво (ел. 2 Н). Сачињава главну масу у стаблу, има два слоја: једрац или срчевину и ба~ куљу или бјел. Једрац (срчевина) је чвршће. дрво затвореније боје; састоји се од најстаријег ткања, у које су се потпуно здрвенили зидови ћелица и судова и дају воћки само чврстину и крутоћу (етабилност). У из- весног биља једрац је прожет разним бојеним и ми- нералним материјама. Бакуља (бјел) је мекше дрво отвореније боје, врло је знатна, јер се кроз њу пење у лишће незго- товљена храна. У већине воћака, од прилике пете или 1 | ГРАЂА И ОРГАНИ 95 шесте године, бакуља се здрвени потпуно, тј. пре- твори се у једрац (срчевину)._ в). Лика (ел. 2 В). Налази се између бакуље и коре. Има два дела: тврђи и мекши. Меки део "ба. 2. 1 попречни пресек; П уздужни пресек; ПГ дрво, с којег је ољуштена кора; М срж, Н дрво, В лика, Е кора, Ј годишњи прстенови, 5 сржни траци, С камбиум (тенеративни слој). врло је важан, јер по биљци разноси зготовљену храну. Слојеви лике поређани су обратно према слојевима др- вета, јер у дрвета су најмлађи делови спољашни, а у лике напротив унутрашњи, а олвасња 56 " ВОЋКЕ И ВОЋЕ Сваке године постају нов слој лике и нов слој дрвета, па од слоја дрвеног, што се ствара сваке го- дине, постаје годишњи прстен или лето (ел. 2 Ј). Међа, која се јавља између пролетњег и јесењег дрвета, долази отуда, што у делу дрветова прстена који се ствара е пролећа има врло много судова ради веће потребе у води и храни, а у делу који се доц- није стварао има више дрвених влакана ради одр- жавања терета. Код лике нема разговетне међе ИчИЕУ пролетње и јесење лике. Почевши од сржи па све до лике пружају се сржни траци (ел. 2 3) који се на попречном пре- секу чине као зраци, на уздужном као врвце (П 5), а на површини као извучене елипее (11 5). И у њима се, од зготовљене хране која се не утроши, таложи неки део као резервна храна за другу годину. т). Кора (ел. 2 КБ). Она чини спољашни део; и у коре се таложи од зготовљене хране неки део као резервна храна за другу годину. На стаблу се разликују два дела: дебло и круна. Дебло је онај део стабла који је изнад земље, а не нови гране. Међа између корена и дебла зове се врат. Круна је део стабла изнад дебла и носи гране и пупољке (лисне, дрвене и родне), леторасте и младаре. Младари се развијају у току године и на њима има лишћа. Леторасти ву једногодишњи тј. зрели иладара, в којих је лишће опало. Гране су вишегодишњи и разгранати леторасти. Круна је воћака разновренот облика, и то не само у различних врста воћака, већ шта више пи у Је ва им (суб "за, ГРАЂА И ОРГАНИ | 97 различних сората једне исте врсте, али у главноме она је у крушака висока и пирамидална, у јабука широка и округласта, у шљива дугуљасто- окру- гласта, да се већ по њој многе воћке и из далека могу распознати. Воћар треба свакад да тежи, да воћки да такав облик круне, који јој је природан, јер ће воћка тако бити не само трајнија, дужега века, већ ће га и мање стати. Према наведеном, задаћа је стаблу: да произ- веде пупољке (јалове и родне) а по који пут и жиле, па да тим деловима служи као подлога за утврђење; да из корена спроводи у лишће незготовљену храну, а зготовљену да разноси у различне биљне делове, и да у се смести и сачува неутрошену (резервну) храну за другу годину.“ | Пупољци, Гране, леторасти и младари постају од пупољака. Пупољци су или на врху или са стране лето- раста, те се по томе зову или вршни пупољци или побочни пупољци, а према томе шта се из њих раз- вија, да ли дрво, лист или цвет, зову се: јалови и родни пупољци. | „Јалови су пупољци танки и зашиљасти ; а родни (цветни) су обратно дебљи и затубасти. Слика 9 по- казује крушков летораст, на коме су три пупољка испод вршног јалови пупољци, а последња два, родни (цветни) пупољци. Из вршних пупољака развија се скоро свакад младар, дрво, а из побочних пупољака развија се или младар или цвет, према томе где се налазе и на каквим су воћкама. ' У биљака које немају лишћа још и да справља и го- тови храну. 98 ОНЕ ВОЋКЕ И ВОЋЕ На сваком леторасту развијају се преко године по два вршна пупољка, један у јуну, а други у сви- тембру. Из првог пупољка избија младар још исте године, а из другог тек до године. Кад пре времена захладни, онда се по који пут јунски пупољак не може развити као што треба, па ве зато ни младар од таког пу- пољка не може до зиме довољно здрвенити и с тога подлегне мра- зевима. Воћка је бујног раста, кад на њој има много јалових пупољака, и обратно изнурена, ако су на њој готово само родни пупољци. Воћар је с тога позван да код родне воћке мотри, да се разви- јање дрвета и рода врши и одр- . жава у подесној размери. Узима се у опште, да се на воћки, кад је у ње воденастија, храна, која брже и кружи, етва- рају јалови пупољци, и обратно, кад је гушћа храна, а тим и кру- жење спорије, да постају родни пупољци. Зато, кад је година | кишовитија, имамо бујније воћке ба 8 Пупољи в мање рода, а кад је сушнија, слабије, али с више рода. Цветни (родни) пупољци не налазе се код вас- коликог воћа на једним деловима, већ на разним. Тако су: а) У јабучастога воћа обично на старијим гра- нама, а ретко на леторастима. Кад су на старијим а Иља ара ки Расоан ме 25 “= асваван или ново. к. Џ | Г. а ~ |. Ке - ; ~ ГРАЂА И ОРГАНИ 99 гранама, онда су побочни пупољци, а кад су на ле- торастима, онда су вршни пупољци. Ако код овог воћа избија из једног пупољка до 15 цветова, то је знак да је пупољак био добро развијен, а ако је број цветова мањи од 5, пупољак није био потпуно развијен. 60) У коштичавог воћа на леторастима као по- бочни пупољци, а никад као вршни сем код китња- стих грана. Из једног пупољка код овог воћа развија се 1—3 цвета. У јабучастога се воћа родни пупољци развијају на старој грани у непосредној близини родних пупо- љака од прошле године, а код коштичавога се воћа развијају напротив у продужењу старих грана, дакле на леторастима (једнотодишњим гранама). Пупољци су распоређени по гранама више мање у правилним размацима. Својим врховима окренути су на разне стране, али тако, да је сваки шести. пупољак у правцу 6 првим, рачунајући од вршног пупољка. Због оваког распореда пупољака и због њихове особине, да се родни пупољци прекраћивањем грана могу изјаловити, тј. да терају у дрво, може се оре- зивањем воћака дати младарима (а с тим и гранама) правац растења, пошто младари расту у правцу у ком су и пупољци. Због те исте овобине и орезује се и круна младе воћке, ради развијања правилне круне; а по томе, што су на вршном леторасту пупољци окренути на пет различних страна, излази, да ће се најправилнија круна добити само онда, ако се у круни задрже пет младара. На послетку због особине, да се пупољци могу пренашати с једне воћке на другу вро- дну воћку, врши се посве важан рад у воћарству: присађивање пупољцима или очење. 30) '"ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ну сем наведених пупољака имају многе воћке (шљива, вишња, лоза, рибизла итд. и пупољке скривене у кори дебла, грана и жила (поданка), из којих се у повољним приликама могу развити и нове биљке. На овој се особини оснива и размножавање воћака положницама, нагртањем, прпорцима и из- данцима. | Гране. Гране су продужење дебла и носиоци пупољака, из којих се развија лишће, цвет и род. Пошто су продужење дебла, и оне су од истих ткива од којих и дебло. Гране се деле на јалове и родне гране. У јалове се рачунају: Вршни младар. Избија свакад из вршног пу- пољка на леторасту; пупољак је на том месту или од природе или на вештачки начин — услед орезивања. Џобочни младар. То је младар најближи вр- шном младару. „Јалови младари. 'То су неколико младара који избијају испод побочнога младара. Они би, по месту где су, могли бити и родни, али се услед бујности дрвета изјалове. Млазевц или водопије. То ву витки и обично бујни (дугачки) младари; избијају највише из коре старијих грана, ну и на млађим воћкама виђају се по који пут у већој мери. Јављају се у извесно доба, нпр. кад се воћке присађују, подмлађују или орезују, јер се тада нагомилају еокови на извесним местима. А у родне гране спадају : Витке родне гране (ел. 4 КЕ). То су побочни витки и обично нешто повијени леторасти, дугачки су 10—80 см., а имају их јабучнице и коштунице. ГРАЂА И ОРГАНИ 31 На овим се гранама стварају шрве или доцнијиг година родни органи, , ~» а. 5 | Б| ј : , | | џ Р | | Сл, А. С крута родна гранчица, К и Н витке родне » гранчице, 32 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Круте родне гране (ел. 46 и сл. 5 6). То су побочни, прави или повијени и прилично крути лето- расти испод витких родних грана; дугачки су 8—-8 см., и на њима су код јабучастог воћа јалови, а код ко- штуница родни пупољци. И витке и круте родне гране доносе род код коштуница још прве године, јер су на њима цветни пупољци, а код јабуч- ница се развијају на њима тек друге године родне гране, на име: Прстенасте бодље (ел. 5 В). То су кра- тке и прстенасто на- борите гране (ипак с глатком кором); ду- гачке су 89—6 см. Вршни пупољак може бити и лисни и цве- тни. Ако се ове гране гранају, често се зову и прстенасте гране. Прстенасти изра- штаји. То су врло МИНА У кратке, дебеле прсте- л. родни носач, В прстенаста : бодља, О круте родне гранчице. насте бодље, које су исто тако као и пр- стенасте бодље прстенасто наборите, па и њихов вршни пупољак може бити као и код прстенастих бодаља јалов или родан. Коштунице, нарочито трешње, брескве и кајсије, имају извесне родне гранчице, које одговарају прсте- настим бодљама и претенасвтим израштајима. То су: У Цу уор МА РАС 5." "=——- 4," њ = Ра еј, ~ Р МЕ Ј ( | ГРАЂА И ОРГАНИ 33 Китњасте гране (ел. 6). Дугачке су 1'5—6 см., вршни им је пупољак јалов, а остали су цветни — како они поред вршног, тако и они по целој дужини. Кад су на прстенастим бодљама и претенастим израштајима јалови пупољци, онда се на тим гранама ствара неки оток, задебљање испод таких пупољака, у коме се чува храна за што бољу нехрану плода. То је носилац плода или плодни колач (ел. 5 А). Као год што се пупољак с неке гране може пренети на друго стабло, тако се исто може и гран- чица с воћке, наравно с пупољ- цима, присадити на плодну грану или летораст друге сродне воћке, па се на овој примити и даље развијати. На овоме се оснива КЊ ла ипи те ме присађивање гранчицом. берби орезати. Лишће, Лишће је гомила обично пљоштих, тан- ких и зелених органа највише у круни воћкиној. Развија се из јалових пупољака, па расте до своје одређене величине, тако да је врх свагда старији од основе. Основно му је ткање скоро исто као иу з стабла. | На сваком листу разликују се: петељка, ли~ стина и нерви. Петељка је обично танак или кончаст део листа и носи листину. На њој нема толико биљног зеленила (хлорофила) као на листини, те је отуда отворе- није боје. Листина је пљошт део листа различне величине. На покожици с наличја има много стома. ВОЋКК И ВОЋЕ 5 34 _ ВОЋКЕ И ВОЋЕ Нерви. Из петељке прелазе судови и у листину, где се мрежасто гранају. То су нерви. Најкрупнији нерви зову се још и ребра, а ситни — вене или жилице. Њима се проводе сокови, и служе да ли- стина буде разапета. да свеколико лишће какве велике јабуке не треба више од 40 грама биљног зеленила. Ако лишћу не може придолазити храна кроз петељку, 6 тога што се у јесен, на месту где се петељка састаје с граном, вудовна ткива претворе у плуту, онда се биљно 36- ленило промени у другу боју, тј. лишће или пожути или поцрвени. Према наведеном лишће је најподеснији орган: за дисање, респирацију; за асимилацију угљеникова двооксида из ваздуха и за прераду биљне хране у опште, а с тим и за разношење зтотовљене хране по свима биљним деловима; и за транспирацију и испа- равање непотребне воде, пошто на њему има нај- више стома, Цвет, ШИвет је орган из којег се замеће и раз- вија плод. У плоду је семе, које служи за производњу воћака. По томе, цвет је орган за размножавање воћака. Потпун цвет има: чашу, крунишу, траштике и тучак. Чаша је спољашни део цвета који омотава кру- ницу; боје је обично зелене и има пет листића. Круница је други део цвета; и она је као и чаша од пет листића, а боје је различне, нпр. бела, у крушке, црвенкаста у јабуке, црвена (ружичаста) у брескве и бадема итд. | Праштик је кончаст листић у круници. У цвету има их више. Састоји се од кжончића, пралмонице и иветног праха. Кончић је утврђен доле за ложу, А 4 с житњи у о ОВАА аМ УВ. Ми. ж"" ГРАЂА И ОРГАНИ 39 а на врху носи прашионицу. Праштионица је малена и дугуљаста кесица пуна цветног праха. Цветни је праг томила врло ситних зрнашаца различне боје а највише жуте. — Кад прах достигне своју величину, кесица се распукне, те се прашак разнесе по цвето- вима или по ваздуху или по другим предметима. Кад се прашна зрнца посматрају кроз стакло, које јако увећава, може се видети, да су као какви мехурићи. Кад се та зрнца споје с јајима, која су укривена у плоднику, оплоди се цвет. Тучак је у средини цвета, састоји се из опло- дних листића, на којима су утврђени семени пупољци. И он, као и прашник, има три дела: плодник, сту- бић и жиг. Плодник је доњи део тучка, обично проширен, с једним или више семених пупољака, у којима су замеци или биљна јаја. Кад се ова јаја оплоде и семени пупољак сазри, онда је то семе. Стубић је средњи део тучка на плоднику, облик: је цеваста. лКиг је горњи део тучка и на врху сту- бића; није омотан покожицом, као поменута два дела, већ је наг, а уместо ње су жлездице или жлездане длачице које луче лепљиву материју звану жигова течност, да би се за њу залепила зрнца цветнога праха, ако падну на жиг. Цвет с наведеним деловима имају све врсте во- ћака, а само орах, леска, дуд и кестен имају уместо потпуног непотпуне цветове сложене у клас, који се назива маца или реса. У овог дрвећа прашници и тучкови нису заједно, али су обоје на истом стаблу. Прашници, тј. мушке маце, и тучкови, тј. женске маце, закриљени су љушчицама, те зато поједини цве- тови и немају крунице. Кад се сврши оплођење, мушке маце немају више никаква значаја за живот воћкин, 8" 36 ВОЋКЕ И ВОЋЕ те се зато ускоро осуше и опадну. зКенски су цветови неугледни и екривени, често седећи, а често их је више у гомили и на врховима грана. За време цватње вири из љушчице црвенкасти жиг, да би на њ пао цветни прах и тако се цвет оплодио. Плод (род). Плодник се на цвету развија по- лако, па, кад се потпуно развије, даје плод или род. Од спољашњега дела плодника створи се оплодница, а од семених пупољчића, заметака, постане семе. Код воћака разликујемо шест врета плода, на име : јабуку, коштуницу, ораштицу, бобицу, јагоду и дудињу. „Јабука је сочан плод који је постао од плод- ника, ложе и чаше. Унутра је кожаста оплодница (у глога коштана) обично с пет чаурастих кућица (окаца) у свакој по 2 семке. На врху носи сасушене чашине остатке. Овакав род имају: јабука, крушка, дуња, мушмула, оскоруша и друге (глог, мукиња, брекиња). Коштуница је меснат или сочан плод; има дво- струку, споља. меенату или кожасту, а изнутра ко- штуњаву кошуљицу, у којој је по правилу само једна семка. Спољашњи део зове се кртина, а унутрашњи коштица. Овакав плод имају : трешња, вишња, кајсија, шљива, бадем, орах и дрен. Орашица је једносемени плод, омотан мање више | тврдом, дрвенастом или кожастом кошуљицом, која није чврсто прирасла за семе, те се може лако одво- јити. Овакав плод имају: кестен и леска. Бобица има споља опнасту, кожасту, ређе дрве- насту љуску, а изнутра вочну или меснату оплодницу. Код неких су бобице за се (грожђе, огроз и ПР НаЛАУ, а код неких заједно (малина и купина). - МИ ИУ РУ пра ај ај Е 4: –— :. у" ~ | -- ГРАЂА И ОРГАНИ 37 „Јагода је мешовит плод, који је постао од ме- снате ложе, у коју су уваљени ситни зрнасти плодови (ахеније). Овакав плод има јагода. | Дудиња је мешовит род, који је постао од мно- гих ситних коштуница спојених бочним и меснатим омотачем (омотач је од женскога цвета), Овакав плод има дуд. По времену сазревања плода, дели се воће на три групе: на летње, јесење и зимско. | Летње воће сазрева од половине јуна до поло- вине септембра. 'Греба га одмах брати и употребити, јер се иначе брзо квари, трули. „Јесење воће стасава од половине септембра до половине октобра. Ово воће треба, пошто узри, да дозри, тј. ваља га до употребе држати у слагалишту (еместишту) неколико недеља. Зимско воће сазрева од половине октобра до половине новембра. И оно треба да дозри на смести- шту, а неко дозрева тек у пролеће. Семе, Семе је први заметак потоње воћке, и кад се оно толико развије, да се из њега и биљка може развити, онда је и плод зрео. Пошто семе по- стаје од оплођених јаја у плоднику, то се оно зове још и семени пупољчић. У семену је семењача и језгра. __Семењача је спољашњи омотач семена. Горњи јој је део или кожаст (у јабуке, крушке, дуње итд.) или кошчан (у грожђа), а доњи је део бела, танка и нежна кожица. „Језгра је у семењачи једри семенов део, и има беланце по клицу. Беланце је бео део језгре. Оно је прва храна клијавцима — котиледонима, а у воћака које немају „ ЉРНЕ "ДУР. 38 ВОЋКЕ И ВОЋЕ беланца (Атусдајеае), котиледони служе за прву исхрану. Клиша је главни део сваког зрелог семена. Она је управо млада биљчица, из које се у згодним при- Ол. 7. Пресек семена; а кли- јавци, ф ста- баоце с пер- цем, с корен- 'чић. ликама (при довољној топлоти и при- ступу воде и ваздуха) развија нова биљка исте врете. Клица има три дела: клијавце (ко- тиледоне), коренчић п стабаонце с пер- цем (ел. 7). Клијавци су меснати ли- стићи, који се развијају први из клице. Они обично опадну, чим се коренчић то- лико развије, да сам усисава храну из земље. „Коренчић је врло млад клицин део, који се развија из клице на ниже, сишући храну из земље. И стабаонце је млад клицин део, а од коренчића разликује се тиме што расте на више, тј. не бежи од светлости као коренчић, | | у ЖИВОТ ВОЋАКА Ри | Воћке се, као што је поменуто, састоје од ма- јушних и безбројно многих ћелица удружених у ткива, која чине органе, па од ових и суседних ћелица за- виси живот воћкин. дато, ако се желимо упознати са животом воћака, потребно је да знамо главније радње које у воћки врше њени органи. | Те су радње: клијање, трањење, растење, цве- тање п оплођивање. 1. Клијање, У семену је, као што емо видели, потоња воћка, тј. зачетак (ембрион) са жилама, ста- блом и лишћем, па, чим се покажу повољне погодбе за живот (ваздух, топлота и влага), клица се буди и — ниче. Влага из земље продире поступно у семе кроз његову кожицу, те због ње набубри, и, утицајем ва- адушног кисеоника, зачињу се у резервним материјама беланца и клијаваца хемиски процеси, услед којих наступа стварање нових ћелица. Због бубрења семена и стварања нових ћелица препукне кожица семену ћ 4() ВОЋКЕ П ВОЋЕ (код коштичавог воћа ово бива на шавовима), и одмах из клице пробија. прво коренчић, да се биљка учврети и да отпочне храњење из земље, а наскоро затим појави се на продуженом стабленцу изнад земље и вршни пупољчић (перце) сл. 8 ф са. своја. два. клијавца а, који одмах почињу свој рад: развијање малих и зелених ли- „бтића. И коренчић и стабаоце узимају прву "храну из резервних материја у клијавцима, и кад те хране нестане, клијавци увену и Сл.8. а кли- ОПаДНу; међутим се коренчић и листићи до јавци,ђр шер- тог доба развију потпуно, тако да од тада а Кан наступа самостално храњење и растење воћ- кица. Према наведеном, за ваљано клијање воћњег се- мена потребно је: да се семе, према његовој вели- чини, покрије земљом толико, да у њој може наћи довољно влате, а ако ове нема колико треба, онда треба леје заливати или чиме покривати, како би се спречило исушивање земље; да се сејање врши у доба кад је земља толико топла, да се процес клијања може извршити (на топлоти од 9—-85" ПЦ); и да се семе не затрпава земљом дубоко, јер би му се тиме спречио приступ ваздуха. | 2. Храњење воћака, Минералне се материје на- лазе, као што је поменуто, једино у земљи и то нај- већим делом у изобиљу, али ретко у таквом облику, у којем их воћка може лако узети. А органске ма- терије (кисеоник и угљеников двооксид) црпе воћка од чести из ваздуха а од чести из земље. И у ва- адуху и у земљи, оне су у различним једињењима И врло се међу собом разликују, и по облику и саставу своме, од неорганских материја, које ву у воћки и У Ур >" Мом ЗАИР Ко "РА 7 ВА и ЈА "у, ље на О раван арка — + . 6 . | | живот ВОЋАКА 41 које су од њих постале. 'Гако су нир. шећер, гума и скроб састојци воћке, али ни једне од ових органских материја нема ни у ваздуху ни у земљи. Зато се све- колика биљна храна мора зготовити у самој воћки. Храна треба да је такве природе, да се из ње могу створити целулоза и беланчевина. Градива за храну набављају воћке, као што нам је познато, неким делом кореном, а неким делом лишћем. Корен црпе храну из земље кореновим длакама, и то растворену храну, а ако је нема у раствору, коренове је длаке могу и саме растворити, јер им се из опне луче разне киселине, којима се убрзава рас- тварање минералних материја, зато коренове длаке, а са овима и жиле, могу поступно продрети и у „камен“. Раствор улази у коренове длаке и ћелична ткива, јер њихове опне пропуштају течности. Овако незготовљена течност потискује се у стабло притиском који долази од коренових ћелица, испуњених водом и другим раб- твореним материјама, и, пролазећи бакуљом, пење се у лишће. Лишће узима из ваздуха угљеников дво- оксид, и овај се утицајем светлости и топлоте, а уз сарадњу хлорофилних зрнаца, раздвоји у своје састојке: угљеник и кисеоник, па се том приликом изврши пре- рада, тј. од угљеника, кисеоника и воденика створе се угљенични хидрати, а од ових и азотних, вумпорних и Фосфорних једињења, која се приводе биљу коре- новим длакама, справљају се и беланчевине. Овако зготовљена храна пролази, као што је поменуто, у слојеве меке лике, па се одавде разноси по свима биљним деловима, да ове или исхрањује, или да их одржи, или да им створи нове биљне делове, А храна, која преко овога претекне, односи се у разна 49 · ВОЋКЕ И ВОЋЕ оставишта (семење, унутрашњи елој коре и сржне траке), да се у овима резервише за до године. (ово путовање незготовљене хране из корена у лишће кроз бакуљу и враћање зготовљене хране у лику и њено даље разношење по осталим биљним де- ловима — зове се кружење стране, а процес, којим ев прибављена органска материја претвара по потреби у целулозу или беланчевину, назива се промет гране. Бржи или спорији промет хране зависи од жив- љег или слабијег дисања воћака. И воћке, као и жи- вотиње, удисују из ваздуха лишћем и осталим дело- вима кисеоник, а издисују угљеников двооксид, па се ова радња врши и код њих, исто као и код животиња, и дању и ноћу. Обдан биљке асимилују (усвоје) угље- ник и дишу, а обноћ само дишу, те је зато дисање у ово доба и више уочљиво но дању. Асимиловањем угље- никова, двооксида приводи се и увећава органска храна, а дисањем та се храна напротив смањује, јер се уди- саним кисеоником оксидишу скроб и овоме сродна тела. Отуда је асимилација, (усвајање) угљеника редукциони, а дисање оксидациони процес храњења биљака. Кружење је материја најживље почетком пролећа. Сунчана топлота у ово доба, утичући на кору воћкину, изазива јаче испаравање воде из воћке, па тиме дражи жиле на јаче усисавање хране из земље. Она гото- вина хране, коју су воћки привеле жиле (с јесени, разблажи се водом (усисаном влагом), па с извесном јачином кружи кроз воћку у ово доба. Кружење је ово познато под именом пролетња мезгра. Мезгра ова јавља се некад раније а некад доцније према, томе, да ли је ваздух топлији или хладнији. Круже- њем хране оздо на више растворе се резервне материје, нарочито скроб, па се тиме нагони избијање пупољака, лишћа, цвета и младара. Кад се ови делови развију За иако ићи 5 ЈЕ“ Њен“ + , Живот ВОЋАКА 43 до извеснога стушња, наступи, раније или доцније, у воћке застој (прекид, мир) према томе, да ли је време повољније или не, да ли је земља боља, или лошија и да ли је воћка млађа, или старија, и вршни младари заврше своје порашћивање. Ово бива одјуна до августа. Ако је поратћивање вршних младара извршено. _ раније, на многим воћкама избијају из пупољака нови младари, па се на овима доцније заврши развијање вршних пупољака, а б тим и летњи пораст воћкин. Ово бива у августу, а само кружење хране познато је под именом јесења мезгра. Лишће, које се развило за време ове мезгре, 36- леније је за дуже доба од лишћа, које се развило у доба пролетње мезгре, а и младари су за више врб- мена зељастији, сочнији но пролетњи, те зато и много лакше измрзну. У осталом, ова друга мезгра бива доста непра- вилно. Старе воћке, нарочито крушке, не терају друге, нове, младаре, јер пролетњи, први, младари завршују касно своје порашћивање, тек јула; међутим, у младих воћака, нарочито код бресака, кајсија и јабука, не опажа се скоро никакав прекид, па зато младари ових воћака расту све до саме јесени, шта више и до појаве раних (јесењих) мразева. Ако су у јулу и августу јаке жеге и суше, у многих се воћака јесења мезгра и не јавља. Ова је периода јаког и слабог кружења хране за воћара, нема сумње, веома значајна, јер он по њој, као што ћемо видети, удешава различне послове: при- сађивање, орезивање итд. Један исти посао на истој воћки може се у једно доба, извршити с успехом, а у друго сасвим без успеха, или успех рада у једно доба може бити друкчији, а у друго доба опет друк- чији. Тако нпр. орезивањем грана с јесени или у доба кад окца напупе може се воћка потпомоћи у терању 44 ВОЋКЕ И ВОЋЕ младара, тј. може се спречити развијање цвета, а кад се гране орезују лети, у доба кад почиње друга ме- згра, слаби се пораст младара, а међутим воћка пот- помаже у развијању плода. На кружењу хране оснива се и прстеновање в0- ћака, у намери да воћка боље роди. Ради овога засеку се прстенасте гране до бакуље и кора ољушти с де- бљине прста. Радњом се овом најбоље доказује, да се храна одиста справља у лишћу, јер засечено место · много јаче зарашћује с горње стране него с доње, и то опет једино ако на тој грани има лишћа. Задржа- вањем хране изнад прстена изазива се развијање цветних (родних) пупољака, а задржавањем хране испод прстена ослабљава се у неколико горњи део, те зато не може терати у оном броју јалове пупољке у ком би се иначе ови развили, већ се ограничава ве- ћином на цветне дакле родне пупољке. Од кружења сокова зависи и опадање лишћа с јесени. Кад се довршује годишњи пораст воћкин, онда се знатна количина сока троши на стварање нових пупољака, а бива на рачун лишћа, те се услед тога на дну петељке ствара плутаста материја, да храна не иде у лишће, и због тога се ово, пошто нема хране, поступно суши, па најзад и опадне. Кад лишће опадне, на грани заостане плутави ожиљак. Чим лишће опадне, и воћке се поступно предају дубоком миру. У то доба пупољци доврше развијање, а затим се по целој воћки сдажу неутрошене мате- рије, нарочито скроб, да у новој години послуже као резервна храна. Надземни делови попусте раније од подземних, који расту све до зиме, с тога што је тада већа топлота земљина од топлоте ваздушне, па зато се на воћки, која је пресађена с јесени, и може до зиме да јави већи број коренових длака, које допри- несу да воћка с пролећа рано потера, много раније =) пора ; МЕ би __Д'Р_ о Ке аде, РА. А АИ + |: "Бе па Ратом кали с незк пеие= "Е | њој . 4 и % ~ Љ ПР" а ~ ЖИВОТ ВОЋАКА 45 од воћака пресађених у пролеће. Шта више, жиле не престају с радом ни за време зиме. Оне и у то доба приводе ћелицама стабла по нешто хране, па и ако се ћелице у ово доба не могу размножавати, нити се пупољци развијати. Тада је само неко слабо кру- жење хране, које је воћки без сумње ипак потребно. Да има такога кружења, можемо се уверити по гото- ванским. (паразитеким) биљкама, Јер се ове, кад је дрво здраво, и преко зиме лепо развијају, па чак и цветају. 8. Растење воћака, Пошто се цвет оплоди цветним прахом, у ћелицама се оплођених семених пупољака начине две врете пупољчића: пупољчић стабла и пупољчић коренчића. Оба ова пупољчића снабдевена су у врху творевним ткањем (камбијом), и то пупољчић стабла вегетационом купом, а пупољчић коренчића вегетационом капом. На овим вегетационим тачкама стварају се нове ћелице дељењем старих ће- лица (матица), па се тако производи пораст у дужину. Ипак корен и надземни делови не расту под- једнако. На корену се на поменути начин деле само ће- лице, што су непосредно изнад вегетационе капе, и због тога је корену и могућно, да својим врхом про- дире све дубље и даље. И у вегетационим се тачкама стабла и пупо- љака (који су из проткања, меристема) врши исто тако растење деобом ћелица, ну у њих растење не бива простим нараштајем самога врха, као код ко- рена, већ овде може то бити и по целој дужини, тј. извесне зоне, појасеви, могу да множе своје ћелице. ближе и даље од врха, те се тако надземни делови управо растежу. Да је то у истини, можемо се лако уверити посматрањем растојања лишћа на младару у 46 : ВОЋКЕ И ВОЋЕ доба његова раста и кад заврши порашћивање. У последњем случају видећемо, да је лишће знатно раз- макнутије, него у доба кад је младар био у порасту. Растење воћака у дебљину разликује се знатно од растења корена и стабла у дужину. Дебљање по- чиње од камбије, јер се у њој поступно стварају нове ћелице лике и бакуље. Стварање се бакуљиних ће- лица завршује за време сваке мезгре, те је отуда и могућно, да се од пролетњег и јесењег слоја има сваке године годишњи претен, лето. Грана расте у дебљину вамо тада, кад се доврши пораст у дужину. Стабло је обично конично, тј. при дну дебље а у горњим деловима све тање и тање. То је 6 тога, што су доњи делови старији од горњих, тј. у њима има више годишњих претенова (лета) но у горњим деловима. Према томе, до које се висине пушта воћка да расте, деле се воћке на три групе, на: високе, осредње и ниске воћке пили кржљушт. Високе се воћке таје обично на имањима, еко- номијама, па се зато зову још и економске воћке, а осредње св и ниске“ највише подижу по градинама у различним облицима, па се зато зову још и гра- динарске пли балитенске воћке. Да ли ће се која воћка подизати као висока, осредња или ниска, зависи у главноме од природе воћке, до које висине расте, ну на ово утичу од чести и подлога, место, начин орезивања, па и само „поступање 6 воћкама. 4. Цветање и оплођивање, Сваколика је тежња живота воћкина да донесе што савршеније семе и да га што боље очува за будућност, а = ови ~ је со. __ДЉЂ О ДРЖЕ ЉрРР “ > РУТЕ „Нур Р . . ЖИВОТ ВОЋАКА 41 Само развијање семена почиње ветањем, појавом цветова, којим се воћка краси за дуже времена. ддраве воћке и оне које нису ометене у порасту цветају тек онда, кад се довољно развију, међутим болесне, повређене п оне воћке које се начином про- изводње спречавају у порасту, нпр. шшалири, пира- миде итд., цветају много раније, ну та се радња врши наравно на уштрб њихова живота. Цветање траје у-опште узевши за кратко доба, управо дотле, док се цвет не оплоди. _ Кад су мајушна зрнца цветнога праха достигла своју зрелост, онда се прашнице распрену, па се сто- тинама проспу. У исто време развије се потпуно и тучак, па се из жила лучи лепљива течност (гума и шећер), да се за њ цветни прах може прилепити. Разношење цветнога праха врши се од чести и ветром но највећим делом он доспева у цвет, а 6 тими на жиг, што та преносе пчеле и други инсекти. И чим се ово догоди, одмах се може запазити чудновата про- мена у зрнцу цветнога праха. Тако нпр. докле цветни прах крушкова цвета, који је на неки начин доспео у цвет јабукин, не показују никакве знаке живота, дотле се цветни прах, који је пао у цвет воћке своје врсте, развије у влакнб, које се, растући на ниже, провлачи кроз мекано ткиво жила и цев стубића у плодник (ел. 9). Ово влакно тада носи собом и своју течну садржину, па кроз заметков отвор, устанце или тако звану микропилу, споји се е јајетом и оплоди га, тј. подстакне га на даље развијање. Ну и ако је цвет оплођен, ипак га разне непо- годе могу омести у његову развијању. Тако нпр. ако после опадања цветнога праха на жиг тучка успада китта за дуже доба, или ако учестају влажни ветрови, 6 ч Зе > и 5 : ПИР И РРА Ка Ги ЕР БЛИЖИ ЕПРОНА. а РКО Че ви а ти > 4 а а Зе Ј пакао и. 5 с и а. | и и 48 ВОЋКЕ И ВОЋЕ зрнца праха усишу воду и пропадну; а ако се за -ЖАХ ----стр • 0 “ари 7 а “ а Зафиге. |/ А ЛЕЗ У И А ПА = У 4 У е ~ #75 4. 2З К с > Ол. 9. Изглед плодника и преврнутог семенова пупољчића у тренутку опло- ђивања; п плодник, ст стубић, ж жиг са два зрнца цветног праха, чије су цеви (4) кроз стубићев канал урасле у плодникову дупљу; кроз устанце (ми- кропилу) и сисицу пупољчићеве језгре ()) улази једна цев до јајних ћелица или клициних мехурића (к) у врху ембрионове кесице (2); а антиподе, тј. три ћелице које не суделују у процесу оплођивања ; с стрмка (пупчана врвца); о унутрашњи; 0' спољашњи омотач. цветања обилно заливати, дуже времена јави јужни ветар, онда се осуше жиг и сту- бић, па тако буду неудесни за опло- ђивање. Воћке које рано цветају често су не- поуздане у роду, јер им цвет ретко кад остане здрав, ако наступи хладноћа од 1—92% Ц. Такав је. цвет обично весео још само до изласка вунчева, а чим сунце Огранб и својим зра- цима обасја цвет, цвет намах поцрни, свене и од њега не- ма више никакве наде. 2“ Да се цвет може јамачно и потпуно оплодити, потребно је лепо и тихо вре- ме. Воћке које се гаје у облику шпа- лира, ако бу за- клоњене кровом, мо- рају (се за време хан Аво је оплођивање цвета | извршено као по Ху _ треба, а а при том није даље ничим ометено, наскоро „38 се осуше круница, прашници и стубић, а често и РУС чашица, јер тада Ххранљиви сокови круже у плодник, ____па се брзо развија плод са семеном. А неоплођени __ цветови, немајући погодаба за живот, опадну, тј. [Е- ЗоЊка се чисти“. су се. | ч 4 ! 1 " 4 ге ( 5 | и" „ | А - , Р „У Џ – Џ , 4 Ј | | њ“ | Х · | + “ ; – % 5 – ' Зи 4 . . ГДЕ КИ поћи 4 “> и Мите А С» М 4 2 ом Луи Че — "а | ЕШ Е: ММ4 ДА ТАТА Шт АРАД" ма. ТД љА миром" "РАМА" АЦЕ Мр 57 =<~2 УУ У # 5 Се ИДЕ: 1655) |= НО 2 а о ЕУ Зааче х = ма и АИ ми Ана њим Паљење њи а и а љиљан Шињик о: пон ср ои == мин ДАМ њи је ЕЦ 4 у] | СПОЉАШНЕ ПОГОДВЕ ЗА ЖИВОТ ВОЋАКА —>—— Органи воћкини могу вршити евоју радњу као што треба, а с тим се од воћке могу добити највеће користи, само ако им иду на сусрет и погодбе које се сматрају за основу све радње њихове, а с тим и живота њихова. 'То ву тако зване спољашне погодбе или погодбе околине у којој воћке живе. Између ових најважније ву: ваздух, светлост, вода, топлота, положај и земља. 1. Ваздух. Ваздух се у главноме састоји из смесе азота и кисеоника, пи то тако, да од прилике на четири петине азота долази једна петина кисеоника. Ваздушни кисеоник удишу и биљке и живо- тиње, он помаже сагоревање и распадање; без њега не би повејано семе могло клијати, нити би хлоро- Филна зрнца била зелена, па на тај начин не би могле биљке извршити усвајање угљеника, нити би било у њима промета хране, кад га биљке не би удисале. Његовим се утицајем мења биљно зеленило у биљно жутило и биљно црвенило на лишћу у доба опадања лишћа; а једињењем с разним минералним ава а аб а дата "та авића“ пурРНУЧУИ, ОПОЉАШЊЕ ПОГОДБЕ ЗА ЖИВОТ 51 материјама кисеоник прави различне соли, којима се биљке хране. _ Азот (тушик) разблажује јако дејство кисеони- ково, као год што вода разблажује штирит или љуту ракију, а као храна не може да послужи биљкама, већ га биљке набављају у другом облику. У ваздуху има још угљеникова двооксида, 60- _ Дене паре и амонијака. Угљеников двооксид састоји се из угљеника и кисеоника, а за зелене је биљке, као и кисеоник, од неоцењене вредности, јер се од њега и од воде, приликом асимилације овога гаса, поред других угље- _них хидрата, ствара и чељлулоза, која је, као што је речено, главни саставни део ћеличне опне. Тада биљке употребе угљеник из овога гаса на грађу по- требних материја за ћеличну опну, а кисеоник отпусте, те се њиме накнади у природи губитак кисеоника, који се троши дисањем, горењем, распадањем и тру- љењем, те се ове радње и даље врше. Водена пара спречава пе акини биљака и жи- вотиња. Амонијак састоји се од азота п воденика. Њега и известан део угљеникова двооксида сносе у земљу водени падежи (киша итд.), из тога коренове длаке црпу азот, а кад се вода њиме засити, онда лакше "раствара минералне материје. Зато је'и најмања ки- шица боља него икако заливање. 2. Светлост, Колико је за живот воћкин зна- чајан ваздух, толико је исто за њ значајна и евет- лост; једино се клијање семена врши ван светлости, али, чим се клица појави, светлост је ту, да јој обезбеди опстанак. 4" 59 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Лишће је воћака и осталих биљака положено тако, да сунчани зраци падају на њ што управније, да на тај -начин буде дакле изложено светлости у што већој мери. И цвету је потребна светлост, јер без ње род не само што не би могад дозрети, већ се не би могао ни развити. — Она је: за живот воћака и многих биљака значајна у томе, што се у лишћу, као што је наведено, њеним утицајем, а ув сарадњу хлороФил- них зрнаца, раздваја угљеников двооксид у своје еа- · стојке: угљеник и кисеоник, тј. врши се поменута асимилација угљеника. Да није светлости, не би могло бити сарадње хлорофилних зрнаца, јер ова у помрчини не би била зелена, па се тако из мртве, неортанске, природе, и ако су остали чиниоци ту, не би могла створити жива, органска природа, органски свет. Зато при гајењу воћака треба да пазимо, да се сађење и остале радње удесе тако, како ће воћке бити што више оеветљене. | 8. Вода Свака зелена биљка садржи воде око %/, од целе своје тежине. Највећа се количина биљних хранивих материја мора најпре растворити у води, јер само тако могу улазити и кружити кроз биљку. Вода пролази кроз цео живот биљака, раствара дакле потребне храниве материје (нарочито кад је завићена угљениковим дво- оквидом и амонијаком) и доводи их у такав облик, раствор, да их биљке могу узимати. Осем тога од угљеникова двооксида и воде ствара се у биљкама, као што је поменуто, целулоза за ћеличну олну, а испаравањем непотребне воде кроз стоме (транепира- цијом) изазива се кружење хране. прто">у = =" "еуГ П ГГ СПОЉАШЊЕ ПОГОДБЕ ЗА ЖИВОТ 2" # повита. И топлота је једна од ВИА знатних погодаба за живот воћкин. Да воћке као што треба Пн и да се као што ваља развију, потребно је, да средња годишња топлота не буде мања од 7—11" Ц. Највише топлоте изискују орах, бресква и кајсија, а најмању могу "поднети трешња, јабука и леска. Све наше воћке могу презимити као што треба скоро у свима крајевима, и ретко се деси да због хладноће пропадну. Преко зиме по који пут измрзну. недозрели младари, а од позних мразева, где су ови _ чести, може страдати цвет, те зато у таквим краје- вима треба бирати воћке које доцније цветају, а при том им дрво не страда од зиме. Топлота и влага буде семе на клијање, и ово је најживље на топлоти од 29—85" Ц. Топлота с пролећа буди и живот воћкин, а њеним утицајем испарава се из воћака сувишна вода, те се тако омогу- ћава кружење хране а с тим и исхрањивање воћкино. Укупне прилике каквог места у погледу на то- плоту, влагу и ветрове називају се општим именом поднебље или климат. _ Климат воћака дели се према успевању наших пољопривредних биљака на пет области (региона) и то на: област винове лозе, област озиме пшенице, област озиме ражи, област јарих усева м област пашњака, Последња област обухвата највећи део планинских положаја; ту је крај и гајењу воћака, па је зато и неповољна за воћарство. У области винове лозе успевају најбоље све сорте воћака, па и оне које но природи својој изискују не- што топлији климат, нпр. бадем, кајсија, бресква, боље сорте шљива, кестен и орах. Напротив, неке сорте јабука и крушака, што стасавају лети у овој области, нису тако сочне и укусне кад се гаје у хладнијем ЗА ПАР и ос <> ћу тиче РАСЕ Га "БА ВОЋКЕ И ВОЋЕ климату; сем тога, у овој области више страдају од мразева воћке које рано цветају, него у осталим обла- стима у којима доцније цветају. У овој се области шта више раније и изнуре родне сорте воћака, него у хладнијим климатима. Па и неке сорте зимских ја- бука изгубе у овој области доста од свога укуса, и ако су овде иначе много летшпе. У области пшенице многе воћке напредују каои_ у области винове лозе, само што племенитије и осет- | љивије сорте траже заштите преко зиме и присојнија места, или да се гаје уз зидове. Орах напредује овде добро, а кестен не баш тако поуздано. Област озиме ражи мање је повољна за гајење воћака, те је зато воћар ограничен у избору сората, а често је и приморан, да боље сорте гаји у облику ишталира. Иначе овде сигурно рађа и даје обилну бербу тако звано привредно воће, јер оно у овој области цвета. доцније него у топлијим крајевима. На послетку у области јариг жита успева. само мален број сората и то оних, које могу издржати јаку зиму и које стасавају за употребу за краће доба иу мање повољнијим местима. 5. Положај. Воћке се могу гајити на сваком положају, али је велика разлика у каквоћи рода и код једне и исте сорте, кад се гаји на разним по- ложајима. У ошите узевши, воћке много боље успевају и род им је далеко укуснији, кад се гаје на присојним странама, него кад се гаје у осоју. Најобичније воћке: јабука, крушка, трешња, вишња, орах и кестен за- хтевају слободне (отворене) положаје, те зато расад- ник и растило ваља да су на таком месту, да се ове воћке још из малена навикну и очврену, како би доцније могле поднети и сваки други положај. Сваки положај у нечем је од користи, а у нечем од штете, Тако нпр. на високим и слободним полд- РРА Ја си зада КИ о >Ђ Дага ИРУЕ ~ „Ма ; пр "Ре, > СПОЉАШНЕ ПОГОДБЕ ЗА живот 55 жајима, на великим равницама и на северним странама воћке мање страдају од пролетњих (позних) мразева, јер онде позније цветају, али у оваким положајима најкасније сазревају, а многе сорте не могу ни до- зрети, па шта више ни развити се као што треба. На јужним положајима воће сазрева најраније и род је врло леп и укуван, али овде воћке пате понајвише од позних мразева, јер рано цветају, и то у толикој мери, да је берба често непоуздана. На источним положајима воћке такође добро напредују, јер сунце обасјава земљу до подне, те се тако у земљи одржава више влаге но на јужним по- ложајима, али цвет и овде често страда од мразева и род доцније стасава. На овим положајима крушка успева свагда боље од јабуке, која је обратно | на- преднија од крушке, кад је на присојима. На западним положајима, где сунце огрева само до подне, успева добро привредно воће, тј. обичније сорте јабука, крушака и шљива, ако је заклоњено од кошаве (устоке), наравно у местима где владају ОВИ ветрови. И на северним положајима гаји се само привредно воће, јер ово мало страда од позних мразева, али 6 тога, што род најрадије стасава и што се младари до зиме често не могу добро да здрвене, најмање су подесни за гајење воћака. Да би се при сађењу воћака изабрао што бољи положај, код описа појединих врста воћака поменућемо који положај захтева која врста. 6. Земља. Да воћке напредују као што треба, да дуго живе и да за све време обилно рађају, природно је, да треба да је и земља удесна за њихово успе- вање, тј. да није ни влажна, ни хладна, ни трошна, 56 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ни збијена (тврда). Зато у влажним и мочарним зем- љама, у којима труну жиле воћака, треба пре сађења, ивушити земљу на подесан начин, а посну земљу и пођубрити. А е тога, што је и особина здравице од великога значаја за гајење воћака, потребно је да се и она на неки начин поправи. Неродности и многим "болестима (жутици, суховрхасти, прераној старости итд.) узрок је у највише елучајева неподесна здра- вица. У опште узевши, земља за гајење воћака треба да је што трошнија и што дубља, да корен може лако продирати и да се што боље разгранава, затим да је умерено влажна, да (се храниве материје могу растворити и привести у облик, из којега их воћка може узети, па наравно и да у земљи има у изобиљу хранивих материја. Отуда, да би се од гајења воћака имала што боља и поузданија корист, природно је, да према овоме треба, да знамо и на којој земљи поједине воћке нај- боље напредују. То ћемо, као и за положај, поменути код описа појединих воћава. о аћ 2 ка тај њива“ мока У уђе дрбод одоздо довео зоо Де рерое зло здоо о о зе = језаљељесвевесеве а ++ азессввововово наз зуре-3уј ОМ Зе ју. Ен ево ПСОРРРАРСПУРА ЛОС >> ЗМОГОКСТОНЕ ЗЕ о таЊТ о ј со Зар о < 8 је ДЕ УП ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА —--——- 1. Јабука (Ругизв шајпз Г). Одомаћена је у Јевропи и Азији, а у дивљем стању разликује се шест врста: Р. ташивз, РР. зурезтв, Р. ртиттоба, Р. бассаа, Р. зресафиз п Р. ргитпа. Успева добро на онижим брдима, у опште свуда, где климат није сух. Најлошије напредује на јужним и северним положајима. За северне положаје добре ву само летње и јесење сорте, које овде могу дати добар и леп род. Осетљивије сорте, нарочито оне чији род испуца и добива пеге, треба гајити на југоисточним положајима. Пвет је осетљив од мразева. Дивље сорте успевају добро и на 600 м. изнад морске површине, а племените захтевају, у опште узевши, климат ВИ- нове лозе, па да се како ваља развију, и ако и многе цењене сорте рађају добро и изнад границе винове лозе. Укорењава се плитко, јер своје жиле пушта више у ширину, те зато и земља треба да је што снажнија, да није суха, тешка и хладна, а у дубини од 1м., | докле жиле допиру, да није каменита ни шљунковита. Најбоље напредује у дољама, на кречуши и лапорачи. РЦ 777" > А 58 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ Из семена произведена воћка зове се младица или дивљака, која се, с тога што јој је род обично лоших особина, употребљава као подлога племенитим сортама, које се гаје као високе воћке, а за ниске воћке, или тако зване кржљуши, препоручују се на- рочито подлоге од петроваче јабуке (Ратафев), 2:0- ландске јабуке (Попст) и кисељаче (Р. Ђасеаћа). На овим подлогама може се јабука гајити у евима облицима ниских воћака, тј. у облику пирамида, палмета (пшалира), светњака, кордона итд. Јабука може достићи висину од 15 м. и живети 60—980 година. Дебло је обично кратко, јер већ на вивини од 2—2'5 м. прелази у круну. Круна је у неких сората плитко сведена, а у неких дубоко за- кружена, те је отуда или широка, ако је већа ши- рина од дужине, или дугуљаста, ако је већа дужина од ширине, или кугласта, ако је ширина приближно равна дужини. Кора је сиво-плава, листаста и љушти се у поширим кајишима. Дрво расте доста брзо, па зато и није тако тврдо као крушково, али се ипак радо употребљава у столарству за различне израђе- вине, јер се лепо углача. Леторасти су зелено-мрки, црвенкасти или љубичасто-мрки, а пупољци су куна- драсти (вунасти) и доста су на близу. Лишће је јајасто-завршкасто, исецкано на зату- басте зупце, оздо је обрасло белим руном и дуже је од петељке од прилике за један пут. Цвета у априлу. Цвеће је хермафродитно и пра- вилно, поређано је у коримбе (штитове, амреле) и избија у исто време кад и лишће. Чаша је петолиста, длакава и прирасла уз плодник, а на. врху је поде- љена у пет крижака. И круница је петолиста, а ли- стићи су ружичасти, јајасто-дугуљасти и сужени у ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 59 дугачак нокат. Прашници су жути, слободни и утвр- ђени у чашину гршку с круницом, а има их 12—980. Отубићи су при основи срасли, а има их пет. Плодник је срастао с чашом и подељен је на пет окаца, у ко- јима су по два, и више, заметка. _ Плод је врло различног облика и меснат, улокнут је на обе стране, нарочито према петељци, која је краћа од плода, и завршен је окрајком од чаше, а подељен, као-и плодник, на пет окаца (собица), која се укупно зову кућица; у сваком окцу (собици) обично су по две семке, а ређе по једна. Кућица је обично у средини, али у неких је сората ближе чаши, а код неких ближе петељци. У неких је сората про- · тегљаста, кад је дужина већа од ширине; у неких широка, кад је ширина већа од дужине; а у неких округла, кад је ширина колика и дужина. Још може _ бити: отворена или затворена, према томе, да ли су зидови између собица ресорбовани или нису. Око ку- ћице је тврдина, тј. тврђе, управо рекавичаво-ко- расто месо; она је затвореније боје од меса и окру- жена је многим тачкицама, које су нарочито уочљиве, кад преполовљен род престоји неко време на ваздуху. До тврдине је месо, које је у неких сората мекано, а у неких доста тврдо, и према томе, да ли је у већој или мањој мери воденасто, или је врло сочно, сочно пли слабо сочно (сушно). Од тога, да ли је сочно или не, као и да ли је слатко, кисело или накисело, у многоме зависи и употреба самога плода, тј. да ли је за јело (за стб), за трговину пили за прераду. Месо омотава кожица, која је у неких с0- рата једне боје, у неких арена, а у неких пру- гаста (ако је црвенило посуто у пругама). У плоду има јабучне киселине, биљне гелатине, скроба и 60 ВОЋКЕ И ВОЋЕ шећера, а у кори је лековита материја флорицин. Род се јавља на гранама од 1—4 године, и то на претенастим бодљама, крутим родним гранама и витким родним гранама. Сората има много. Помолог Лукав, узевши за основу поделу Ди- лову и Хогову, поделио је све сорте јабука, ради бољег разликовања, у петнаест група, тј. на: ребраче (СајуШеп), звечарке (Зећобегартеј), жутице или златаче (бпП дете), ружице (Козепартеј), голубаче (Тапђепартеј), зукваче (Катпђопг одет РЕштдарте)), зуквасте ренете (Калађоцг Кетебеп), једнобојне ре- нете или восковаче (Етптагбтев одег Ууаећа Ветећеп), машанеке ренете (ВогадотТет Кетебћеп), црвене ренете (офћег Ветпефеп), сиве ренете (Отаце Ветебеп), жуте или златолике ренете (Соја Кетпебеп), пру- гаче (У]Ете псе), чуњаче (Зриларје) и колачарке (Ртаћћарте]). Ова је подела вредела све до скора, ради _ чега је, с најтачнијим описом појединих група, уно- шена у сва немачка воћарства, али у последње време наишла је на јаке прутивнике, који доказују да у ошште помолошке системе немају за познавање сората никакве вредности. | Јабука по својој вредности заузима прво место међу воћкама, јер јој се род многоструко употребљава. Сиров је род добар за јело, па се тако цени и као трговинска роба, а добар је и са сушење, цео или у кришкама, затим за кување пекмеза, а нарочито је изврстан за јабуковачу, која је здраво и укусно пиће, и најпријатније између свих алкохолеких пића. Од киселих јабука и гвожђа справља се особити екстракт (Ехћт. [ет тајаћ), који се у лекарству прилично употребљава ; а од зрелих слатких јабука готови се ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 61 декокт (одвар) за стишавање ватре и противу кашља. Куване или печене јабуке сматрају се као благо средство за чишћење, а печене употребљавају се че- сто и уместо цицваре. Сок се од јабука сматра као добар лек противу пролива, а помешан с медом и противу гушобоље. Одвар од коре са стабла, а наро- чито с корена, сматра се као лек противу барских грозница. 2. Крушка (Ругиз сотшипив 1). Осем обичне дивљаке Р. соттитз, која расте по шумама Средње Јевропе, и од које воде порекло све племените сорте крушака, познате су и ове дивље врете: Р. тоа (у Ј. Јевропи), Р. иззитгетз а (у Хини и Јапану) и Р. егеадтјоба (у М. Азији и Јерменској). Крушка има мањи број сората него јабука, 6 тога што племенитије сорте захтевају топле, јужне и заклоњене положаје, и што за свој пораст изискују дубоку и добру земљу, и ако добро напредују и на земљама у којих је здравица нешто влажна, само ако је пропустљива, или ако се састоји од стенских ру- шевина. Најбоље успева на песковитој иловачи. На сувише влажним и сувим земљама не треба је садити, јер се у првом случају навуче маховином, а у другом су младари кржљавога раста. На мразевима је мање осетљива но јабука, те се зато, као и јабука, гаји и по имањима, поред путева, по воћњацима и по гради- нама. У градинама су или као осредње воћке или као кржљуши, и тада им се најрадије узима за подлогу анженска пили мецска дуња, произведена из пупо- љака или положница, само треба земља да је дубока, добра, топла и влажна, јер у сувим и посним земљама лишће брао пожути, па и само дрво устукне у по- расту, а род се или распукне или опадне пре вре- Џ 62 ВОЋКЕ И ВОЋЕ мена, или му отврдну ћелична ткања, те буде више мање коштан. Крушка, гајена као висока воћка, може дожи- вети дубоку старост, и тада израсте око 20 м. Круна је најчешће пирамидална. Дрво је тврђе и затвореније боје од дрвета јабукова, те се зато у столаретву више и цени. Кора у старијег дрвета испуца врло. Лето- расти су више мрки или зеленкасто-мрки, а пупољци ву глатки, доста крупни, љаште и удаљенији су но у јабуке. Лишће је јајасто, зупчасто, у младости паучљиво, а доцније сасвим глатко и скроз зелено. | Цвета почетком маја, пре јабуке, а после трешње. Цвеће је као и у јабуке херматродитно, правилно, поређано у коримбе и избија у исто доба кад и лишће. Чаша је петолиста, а и круница има пет листића, који су бели, изврнуто јајасти и е нагим ноктићем. Прашници су љубичасто-ружичасти и има их 15 до 90. Стубићи су слободни и има их пет. Плодник је као и у јабуке подељен на пет окаца и има пет слободних стубића. Плод је различнога облика и при основи није улокнут као јабука, већ је закружен или истанчан, а завршен је, као и јабука, окрајком од чаше; по- дељен је на пет окаца, у којима су по две семке, а ређе по једна. Јавља се као и род јабуков на пр- стенастим бодљама, крутим родним гранама и витЕИН родним гранама. Помолог Лукас поделио је и крушке, као и ја- буке, на 15 група, узевши такође за основу систему Дилову пи Хогову. То су групе: водењаци или масленке (Вићћђегћтпеп), еипки водењаци (Нађи ет тел), такуше или такише (Веттатобјеп), сипке такуше У у ВУ] им их , 55 ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 4 (На ђђегеато еп), зелене дугајлије (бтћре Гапо- ђутпеп), тиквичице (КЛавећепђитпеп), караманке (Аро- ФћеКегћтпеп), медници (Коџзејеффеп), тамњанике (Мазкаће еп), пљускавци (Зећта ћтпеп), ми- рисавци (Сбемтаћипеп), дугуљасти бљутавци (Папо- Пеће Косћутпаеп), округласти бљутавци (Кипдћеће Косћђипеп), дугуљасте стипсаре (Папећеће У/еш- ђитпеп) и окрутласте стипсаре (Ваша еће Ууешћтпеп). И крушка је корисна воћка, као год и јабука, јер се и њен род, као и јабуков, многоструко упо- требљава, управо за све за што и јабука, а од при- вредног воћа, које се нарочито цени за сушење и за јабуковачу, у нас се приређује још и водњика, која се зими пије уместо воде, а род троши као пријатна закуска. И као лек служи исто као и јабука, а њено лишће екувано или испечено е гљивама (печуркама) узима се као лек од тровања с гљивама и као сред- ство, да се предупреди тровање гљивама. 3. Дуња, дгуња, гуња, мркатуња (Судота уш- сат8). Пореклом је из Персије, а у Тртвој је била позната још у УП веку. Обично је шиб, који достиже висину од 4—5 м. Кад се гаји за се, успева добро на свакој земљи и на сваком положају; а кад је на крушковој или ка- квој другој подлози, онда захтева добру, снажну, уме- рено-влажну и топлу земљу. Највећи се део сората размножава положницама, а само неке прпољцима, нпр. анженека и мецека. Гаји се ради рода и ради подлоге, и то не само за боље сорте дуња, већ и за крушке, кад се ове подижу као ниске воћке, кржљуши. За ово се највише цени пор- тугалска дуња, која се ради тога не размножава по- ложницама већ очењем. Присађене крушке на дуњу 64 | ВОЋКЕ П ВОЋЕ слабијег су раста, те је зато и дрво омање, на род стававају раније, рађају обилно, и род је леп, али је тада воћка. краћег века, него кад се узме за подлогу крушкова дивљака. Обично се присађује дуња на дуњу, а кад се жели да буде дужега века и да род буде крупнији, онда се обратно наврће на крушку, па се тада гаји као висока воћка. | Дуња је подесна и за живу ограду, и онда се вади у расадима од 15 см., а ако се жели и да рађа, онда у размаку од 1 м. Ређе се гаји у облику пи- рамида и шпалира (палмета). Захтева слободне (незаклоњене) положаје. На- предује добро скоро на свакој земљи; али кад се гаји ради подлоге, онда не поднови ни суве ни влажне земље. На трошним, посним, влажним и плитким 36- мљама наврнуте дуње расту рђаво, лишће им пожути већ друге године, стабло им се навуче маховином и кора испуца више мање. Лишће је јајасто, при оенови закружено, на врху затубасто или кратко завршкасто, оздо куна- драсто и бело. | Цвета у априлу или мају. Цветови су као у свих јабучница хермафродитни, правилни, крупни, усамљени и готово без петељке. Чаша је звонаста, петолиста, беличаста и по ободу обрасла жлезданим зупцима. Круница је такође петолиста, листићи су елиптични, усечени и при врху длакави. Плод је крупан, меснат, миришљив, округласт, на врху улокнут, а по површини кунадраст; подељен је на пет окаца. Сазрева у септембру или октобру. Кад је свеж, доста је опор и стеже уста због јабучне киселине и танина, па се зато најрадије једе, пошто се испече или _искува, или кад укрти, што бива после дужег стајања. ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 65 Од дуња има мало сората, а деле се по облику на јабучасте у крушкасте, а по крупноћи на крупне и ситне. Изредне су за сушење, слатко, компоте, питије („сулц“), а пекмез од њих чувен је у целом свету под именом мармелада. Због материја које стежу додају се и јабуковачи, да се јабуковача боље избистри, а због истих материја употребљава се иу лекарству против пролива, одлива крви, хроничног катара итд. И семке су лековите због лепљивих мМа- терија, па се зато употребљавају у разним запаље- њима. Од њих се прави у апотекама лек МисПасо судотлолии зета. 4. Мушмула (Мевруив сегталтса 1). Пореклом је с Кавказа. Обично је шиб, али кад се узгаји на вештачки начин, може израсти 6—8 м. Расте врло епоро, па је зато дрво врло жилаво, услед чега се веома опире мразевима и много цени у столарству и стругарству (токарству). | Размножава се семеном, ну до рода долази се куд и камо брже, кад се узме за подлогу бели глог, а ређе смрдљиковина, крушка п мушмула. Успева најбоље на присојним или нешто засе- њеним положајима. Задовољна је и земљом осредње каквоће, нарочито у којој има повише креча, али ипак више воли суву но влажну земљу. Лишће је дугуљасто, оздо длакаво, при врху зупчасто и има врло кратке петељке. Цвета тек крајем маја, те зато цвет не страда од позних мразева, због чега и редовно рађа. Цве- тови су усамљени, на врху грана, и то у средини гомилице од лишћа, којим се завршују гранчице, и имају кратке петељке. Чаша је рутава, петолиста и ВОЋКЕ И ВОЋЕ | "ИРНННЦЈЖНИААУРУ "+ 66 ВОЋКЕ И ВОЋЕ трајна; листићи су ланцетасти и дужи од крунице. | И круница је петолиста, но листићи су затубасти. Сазрева у септембру, али род на дрвету не може пот- пуно дозрети, јер га ухвате рани јесењи мразеви, те се зато меће у сламу или у сено да угњили. Мушмула има мало сората, с крупним и ситним родом, са семеном и без семена (вап5-озвејећ5). Плод је, кад угњили, врло укусан, а од њега се, као и од крушака, готови водњика; додаје се као и дуња јабуковачи, да св боље и брже избистри и да буде постојанија, јер има доста материја, које стежу уста. дбог-тих материја даје се и као лек противу пролива, а коштица противу одлива крви и против мокрења песка. Одвар од скувана лишћа употребљава се против гушобоље и кад боле дбени и уста. 5. Оскоруша (Зотђив Фотевћеа 1). Због укус- нога рода, који је добар кад угњили, и због украсног дрвета убраја се и у воћке, иначе се више рачуна као шумеко дрво. __Успева најбоље на присојним местима, а добро напредује и скоро на свакој земљи; више воли суву но влажну земљу. Ретко се кад присађује, јер из семена даје род истих особина; а кад се то чини, за подлогу се узима . "бели глог или крушка произведена из семена. У нас је има највише по окрајцима шума и по виноградима. Може израсти 10 м. и више. Дрво је црвенкасто-бело и врло тврдо, те се зато радо употребљава у коларству и столаретву. Круна је дугуљасто-округла. Лишће је лихоперасто, и сложено од 6—8 пара дугуљастих, завршкастих и зупчастих листића. Цвета у мају. Швеће је бело и поређано у гра- нате штитове, који су краћи од листа. Чаша је трајна ~ пп ПРИ и пре ини ИИННИЦ ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 67 и има пет у поље сувраћених зубаца. И круница је петолиста, но листићи су разведени. Плодник је, као и у јабуке, подељен на пет окаца и има пет дла- кавих стубића. Плод има од прилике 2 ем. у пречнику, и у неких је налик на крушку ; е присојне је стране црвен, а кад узри емеђ. Сазрева у августу. Док не угњили, стеже јако уста, те се зато као и мушмула додаје јабуко- вачи, да се боље бистри и да добије лепшу боју, а употребљава се и као лек противу пролива. Од њега се пече и ракија и готови добро еџрће, а кад угњили, врло је укусан. 6. Трешње и вишње (Сегазца Јизз). Пореклом су по свој прилици из Мале Азије, а биле су по- знате још и старим Грцима и Римљанима. Тврди се, да је Лукул пренео трешњу на 74 год. пре Христа из вароши ПЦерасонте (Лећацо) у Рим, и да је зато и позната под именом „Сетавиз“. Спада, као што је наведено, у Фамилију коштуница (Атугдапеае), а у дивљем стању раширена је по целој Јевропи и на Истоку, и то или као дивља трешња пли као вишња или као магрива. Дивља трешња (Сетавив ауппи Моепећ). Лисни су пупољци омотани сушним љуспама. Лисне петељке имају на врху две црвенкасте жлездице ; цвеће је поре- ђано у штитове (амреле), а род је сладак, и није посут петељком као у шљива, с којима спада у исту Фамилију. Вишња (Сетавив ушсамлв МШ.). Разликује се од дивље трешње у томе, што лисни пупољци нису омотани и сушним љуспама, што лиене петељке немају при врху жлездице и што је род накисео. Магрива, сремза, премжа, дивља вишљња (бе- гавив Маћајеђ МШ.). Од наведених разликује се што б% го ва А ЈЕ 4 ваља пад сл „ У а МТ У У ~ 68 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ јој је лишће скупљено у гомилице, што је цвеће ми- ришљиво и поређано у гроздове, и што је род ситан, црн, опор, па и горак. Гаји се често ради подлоге и за трешње и за вишње, кад се подижу као крж- љуши (ниске воћке), а од рода. праве у Далмацији особити ликер мараскин. Дрво се може употребити у столарству и стругаретву, а у нас су пређе били на цени шарени чибуци, које прављаху од овог дрвета. Од дивље трешње воде порекло еве сорте тре- шања, а од вишње и магриве еве сорте вишања. Трешња. Успева најбоље у топлим крајевима, · али се лако прилагођава (аклиматизује), те се зато успешно гаји и у хладнијим и узвишенијим местима, а нарочито по међама. Ово у толико пре, што је она . задовољна и плићом, песковитом, па и кречном земљом тј. таквом, у којој би остале воћке, због недовољне влаге, чамиле, па и сасвим пропале. Само сувише сува земља није добра за трешње. У кошљивим (еуровим) крајевима пење се на 700—800 м. изнад мореке по- вршине. Најбоље успева на песковитој иловачи, код које је здравица пропустљива; ту је берба највећа, јер се на такој земљи и најбоље укорењава. Размножава се сејањем, па се дивљаке наврћу жељеним сортама, јер воћка произведена из семена одступа од својих особина, ма да се на овај начин добило доста и добрих сората, нарочито таквих које подносе хладнија места и које раније стасавају. Кад се гаје у градини као кржљуши, за подлогу не треба. узети трешњу, већ магриву или „поземљушу“ (Сегавив Сћатесегавив"), и тада им треба одредити што топлији положај и што лакшу земљу, јер магрива у влажним ' Низак шиб, расте у нас на присојима и по виногра- дима, има киселаст род. – пари РРА ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 69 земљама пати од мразева, а напротив-у сувим напре- дује добро. Трешња израсте 12—15 м. и траје око 00 год. Расте брзо и бујно. Круна је пирамидална и доста правилна. Дебло је прилично дебело, а употребљава се за разноврене израђевине а нарочито за ступе. Кора је мрко-вива, у старости много испуца и лако се ка- јиша, љушти. Из корена не избијају изданци, влепићи, као у вишње. Леторасти су дебљи од вишњевих, боје су мрко-сиве, с повећим и доста честим пупољцима. Лишће је дугуљасто, двојно рецкасто, крупно, меко, нешто маљаво и у младости више мање смежу- рано. Петељке су доста танке, зато лишће виси; имају по две жлездице и обично ву по три заједно. Цвета у априлу и мају. Цвеће је хермафродитно, правилно, бело и на дугачким петељкама, а избија из пупољака на једногодишњим гранама по два до четири заједно, и то онда, кад се лишће већ при- лично развило. Чаша опада, има пет лисака, које су. у доњем делу срасле у цев слободну од плодника. И круница је петолиста, а листићи су утврђени у гршку чаше. Прашници су елободни и утврђени заједно с круничним лискама, и има их 12—80. Прашнице ву двоске и пуцају уздуж. Плодник је слободан, има само једно окце и два обешена заметка. Стубић је један. Плод (коштица) је срцастог облика, меснат, с једном коштицом (кошчицом) и обично с једном семком. Јавља се на једногодишњим гранама. Вишња. Успева свуда где и трешња, па се исто као и она гаји или као висока воћка или као кржљуши. Расте спорије од трешње, па зато је не само. мањег раста (2'0—9 м.), већ је и доста неправилна, јер је дебло више мање кривудаво, а исто тако и а =“ 70) __ ВОЋКЕ И ВОЋЕ гране,. Живи око 40 година. Из корена избијају из- | данци (слепићи). Дрво мирише врло пријатно, те се зато јако цени у столарству и стругарсту. Леторасти су врло танки, да то јако пада у очи, и — мрко- виви. Пупољци су зашиљасти и доста раздалеко. У ниских вишања лишће је јајасто, дугуљасто, глатко, двојно тестерасто, ситно и усправно, јер је на крутим петељкама, а у високих је вишања дугу- љасто-јајасто, осредње, тестерасто, глатко, "сјајно и више усправно, јер је на доста крутим петељкама. И у једних и у других на петељкама нема жлездица. И ниске вишње и високе цветају кад и трешње, али сазревају нешто доцније. Род је или ја ИЛИ пљоште округао. Од трешања и вишања има повише сората. По- молог 'Трукс поделио их је у дванаест група, узевши при том за основу разлику између дивље трешње, ма- гриве и вишње, облик коштице и доба етасавања рода. Те су групе: црне срцасте трешње (Зећутатле Нег7- кагзвећеп), црне аршламе или хруштавци (Зећуатле КпогреЦитзећеп), шарене срцасте трешње (Више Неглитвећеп), шарене аршламе или шарени хруштавци (Випће Кпогрећитвећеп), жуте срцасте „трешње (Стејђе Неглитвећеп), слатке вишње (У и5ауетећвејп), стакле- нице (СПазкттзећео), вишње (Ууејећзејп), амареле, мареле (АтпатеЏеп), накиселе трешње (НаЉђјтвећеп) и сладуњаве вишње (Најђуетећзеји). И трешње и вишње рачунају се у врло корисне воћке. Њихов се род троши много, како свеж, тако и осушен, а особитко је добар за слатко. Од вишања готови се Фини пекмез и ликер, а од сока трешања и вишања прави се и сируп, који се употребљава с водом, као накисело ередетво у гтрозничавим болестима. - фра 1 ТТ и У у "а . Њ АИ И 2 а зора Зе и а че по И "ТЕЖИ – ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА У Суве су трешње и вишње познате под именом розине, · а врло су укусне. Од сувих вишања кува се и теј про- тиву грознице. Од дивљих трешања справља се ос0- бена водица (адпа сегазвотши шетогшт), у којој има цијанхидричне киселине, па се даје као средство за стишавање болова, грчева и кашља; а од дивљих Ви- шања, нарочито магриве, готови се, као што је на- ведено, особени ликер мараскин. Од петељке вишања и трешања кува се теј, који се употребљава као благо средство што тера на мокраћу. 7. Шљива (Ртипиз Јизв). Спада као и трешња у Фамилују коштуница, па се зато се њоме и слаже у свима главним ботаничким особинама. Разлика је овде: што је плод крупнији и што је округао или јајасто-дугуљаст. Познате су две врсте шљива: трношљиве пли тургуње пи цепаче или праве шљиве. · Тургуња, трношљива, трновача, рана шљива (Рг. тазиша [). Шиб с разведеним а кашто и бод- љивим гранама. Круна је округластог облика, а ле- торасти су кадифасто-маљави и црвенкасто-сиви. Лишће је овално (јајасто, елиптично), рецкасто, и оздо, на- рочито по нервима, маљаво. Обично су по два цветна, пупољка заједно, а петељке ву им обрасле врло ситним · маљама. Род је округао и меенатији но род у цепача. Цепача, права шљива (Рт. дотлезеа, 1). Ра- зликује се од тургуње, што јој је дрво веће и што је длакава изнутра и по ободу; што ву летораети глатки и црвено-мрки; што је круна више мање не- правилна облика и што је род дугуљаст 6 тврђим месом и с више шећера, па се може лакте очувати и лакше пренети но род трношљиве. И у тургуња и у цепача род се јавља на једно- годишњим гранама као и у трешања, | УН па 54 Пало ко Ларе ока РА ВОЋКЕ И ВОЋЕ паника 5 Обе су пореклом из Азије, одакле су пренесене у давнашња времена. Римљани су унознали тургуњу од Сираца,“' приликом војевања Помпејева (на 100 година пре Христа), нарочито у околини Дамаска, прастарог семитског града, одакле, веле, по свој при- лици воде порекло дамасценска шљива, пискори и мирабелка. Немачки воћар Херман Гете вели: „да ву у Немачку прве шљиве донесене од прилике пре 400 година и да су нарочито размножене у Тирин- шкој, Саској и Ческој, а у Јужну Угарску, Хрватску, Славонију, Турску и Босну пренесене 4] много ра- није, а можда су тамо и дивље расле.“ Тургуње се гаје обично као осредње воћке у ви- сини 6—8 м. и живе око 30 година. Расту брже него цепаче, те су зато дебље од ових, али су зато баш и више осетљиве од мразева но цепаче. дахтевају нешто топлији климат и заклоњенији положај но це- паче, јер су и од мање вредности, изузевши неколико вората, које се често размножавају у великој мери ради трговине, нпр. жута мирабелка п ренклода“, а неке и ради подлоге за цепачу и за тургуњу, нпр. циборе (Натегрћашпе). Кад се гаје као кржљуши, онда се често узима за подлогу и трн (Рт. вртова). Цепаче ву много цењеније од тургуња, а много је већи и број њихових сората но тургуња. Гаје се обично као високе воћке. Расту спорије од трношљива, али израсту веће од њих (око 10 м.) и живе 830— 40 година. Дрво је тврдо, жилаво, те се зато радо употребљава у столарству и стругаретву. Захтева при- сојне положаје и прилично влажну земљу, која треба да је снажна, моћна и осредње тешка. На влажним ' У Француској се за њих добива сваке године око два мидијона Франака. | де о о ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 73 и тешким земљама пате од мразева и смолотока. Не рађа редовно као трношљива, али кад роди, рода има у изобиљу. Неродности често су узрок рђав избор места за сађење, посна земља и лоше саднице. Сората има повише. Помолог је Лигел, узев за основу ботаничку разлику између трношљива и це- пача, затим боју и да ли се месо одваја потпуно или непотпуно од коштице, поделио шљиве у десет група. Те су групе: округле тургуње или округле дамас- ценке (Елпдрћацте, Елапде Ратпазеепеп), јајаре или овалне тургуње, бардаклије или дугуљасте дамасценке (ОуаТрћашпе, ГапоЛеће Патпазсепеп), племените тур- гуње или ренклоде (Едејрћаштеп Кетесјапдеп), во- сковаче или мирабелке (УУасћврћашпеп, МатађеПеп), цепаче (2уећвећеп), сличне цепачама (На ллећзећеп), урмаче (Пафејлуећвећеп), циборе (НаТегрћаште) и пи- скори (Зршпврћаштеп).' Из семена произведена, цепача, показује често велику разлику од рода, из којег је семе прибрано, па зато је добро, да се дивљака, присади пре вађења, на стално место. За подлогу најбоље је узети шљиву џанарику (Рт. сетавиета — Матађојапе). Изданци су краткога века, међутим на џанарику присађена расте бујно, рађа. врло добро и много је дужег века. Од изданака трајније су и оне шљиве, које су про- изведене из коштица, па наврнуте, те зато, ко не би имао џанарику, и ако је у нас има у изобиљу, боље је и ово да уради, него да заснива шљивак од Из- данака (елепака). " По овој подели наша српска шљива (пожетача, пожешка или читловка) увршћена је у цецаче, а маџарка, мађарска шљива (Опдатвеће 2ебзсће, Улотебе Пажејгуевеће) у урмаче. Према томе, нема смисла нашу шљиву звати мађарка, већ сриска шљива. (У 74 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Шљива је посве корисна воћка, а особито за нав, јер је пожегача, српска шљива — једна од нај- бољих за сушење, те је зато и посве важна као трго- винска роба. Од ње је чувена ракија и у другом свету под именом ељивовица; а посве је добра и за ку- вање пекмеза, који се из наше земље, у новије доба, износи у великим количинама; затим за готовљење влатка, компота итд. Ренклоде и мирабелке нарочито ву добре да се прерађују као компоти, а куване суве шљиве цене се у народу као врло добро средство за чишћење; од њих екуван сок за исти циљ троши се и у апотекама под именом рира руитотит. Она _ је једина воћка, која се у нас гаји у највећој мерп, а то е наведених разлога потпуно и заслужује. Воћњак заснован од самих шљива зове се шљивар, зиљивак или шљивик (у ужичком округу и „башта“). 8. Кајсија, зерделија (Аттептава уп јгатв Ћали, Ур: атпеттеапа |). Спада у исту Фамилију, у коју и трешња и шљива, јер јој је род коштица. Пореклом је из Јерменске, па се зато зове још и јерменска шљива, а отуда је пренесена у Јевропу тек пре једнога века. | (Овсем топлих положаја, за свој пораст захтева и топлу, трошну (баштенеку), дубоку и више пееко- виту земљу 6 пропустљивом здравицом, јер се на те- шким земљама слабо укорењава, а поред тога и мла- дари се, нарочито кад су на отвореном пољу, не могу потпуно здрвенити, те зато и лако страдају од мра- зева. Гаји се као високо и ниско воће, нарочито у облику шпалира (палмета). Врло је осетљива на хлад- ноћи, и ако обилније рађа и сочнији род донови кад се гаји. на хладнијим местима, и као високо воће и као кржљуш, само ако је земља добра и топла и ако Су РЈУ ЛР == > ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 15 је ипак толико топло, да не страда од мразева. Ако је хладноћа на 20" Ц. испод нуле, сасвим пропадне, тј. промрзну не само леторасти, већ и круна, па и цело дрво. Кајсија, која пати од мразева, обично б6о- лује од смолотока, и тада се може још једино гајити уз топле зидове и у заклоњеним положајима. Гајена као висока воћка виђа, се често и на висини од 600. изнад морске површине. У нас има кајсија понајвише по вино- градима и градинама, а највише их је које су самоник. Из семена (коштица) произведена кајсија даје обично ситнији и лошији род од рода, из кога је коштица узета, па је зато најбоље да се дивљаке пре сађења наврну. Ради тога племените сорте кај- сија, било да се гаје као високо или ниско воће, треба присадити или на џанарику пили на фибору, а још је куд и камо боље, ако се на једну или другу сорту наврне лувенска лепотица (Зећбпе уоп Пбуеп) која бујно расте, па кад достигне жељену висину, онда извршити очење у круни. На тај ће се начин добити дрво не само много лепше, већ ће бити и врло дужег века и много родније. Кајсија израсте око 5 м. Расте брзо и бујно, а живи око 20 год. Круна је онижа и простире е> више у ши- рину. Кора је сива и у старијим годинама веома испуца. Лишће је срцасто, шиљасто и двојно теетерасто с подужим петељкама и не страда од гусеница, па зато дрво редовно рађа, ако цвет не измрзне. = _ вета врло рано, марта или априла, а честом пре дрена, обично кад и бадем. Цвеће је сасвим бело и без петељке, избија пре лишћа, па је или појединце или су по два и два цвета заједно. Род је округласт, кадифаст, обично угасито-жут и ес присојне стране румен, врло укусан и пријатна "и А лљаћ 1“ 3. 5 а а учи З> – " ~" „ „ге“ ж' , о и У ПР Ма Да РИТУ у == У < ме ПА А 2 и = 7 28 У .. 5 ба а зру И ЗЕН ИЕ у ГК И је ТАЈ > Во РВИ ЕХ = 34 пјева за а ечав. са а Со а 76 ВОЋКЕ И ВОЋЕ мириса. Сазрева у јуну, после трешања и вишања, а пре раних крушака и јабука, дакле у најподевније доба. По времену стасвавања има кајсија раних и позниг, а по крупноћи крупних и ситних. Сптније су еорте често укусније и миришљивије од крупних кајсија. Има их са слатком језгром џ са горком језгром. — "Плод се јавља на једногодишњим гранама. Плод је здрава храна и сиров и сушен; од њега се тотови слатко и најбољи пекмез. Из коштице цеди се уље мармонт; а ракија се од кајсија нарочито мното троши у Северној Америци, где је. позната под именом ратафија. 9. Бресква, праска, шеФтелија, (Атуг Та: з регата |). Спада у Фамилију у коју и кајсија. Пореклом је из Персије, одакле је пренесена у. Јевропу за време завојевања Александра Великога. Но осем Первије, бресака има дивљих и по јермен- ским п туркестанским шумама. Бресква је више осетљива на хладноћи но кај- сија, те зато, да како ваља напредује, изискује то- плије положаје но кајсија, затим лаку, трошну, дубоку и суву земљу, у којој има повише креча, и да је за- штићена од хладних и кошљивих ветрова. Гајена у облику шпалира, најбоље напредује на југоисточним положајима. Западне положаје треба избегавати, што овде дрво пати од смолотока, а и родне гране нису тако трајашне; цветни пупољци због хладноће и влаге не могу да ее развију, већ опадну. Сортама, које позније стававају, ваља давати јужнији положај. На влажним и тежим земљама и брескве и кајсије расту све до новембра, па тада или измрану, јер им још нездрвењене младаре захвати мраз, или се оштете # пупољци, те е тога ове воћке изгубе доцније од своје. ПОЗЊАВАЊЕ ВОЋАКА 77 лепоте, јер се у круни не могу произвести правилне гране. Гаји се као осредње и ниско воће, јер не расте већа од 8—4 м. Виђа се најчешће по виноградима и местима где успева винова лоза. По градинама по- диже се у облику шпалира и тако се добија најлепши род, само тражи вешту руку за ваљано орезивање. Из семена (коштице) произведена воћка даје плод сличан роду, из којег је семе узето, и ако је земља трошна и родна, нарочито виноградека, дрво може израсти и повеће и обилно рађати. На овај начин произведено је више сората, које се, поред лепог и укусног рода, одликују још и тиме, што рано стаса- вају. Али, да се добије род истих особина, да се дакле добије са поузданошћу оно што се жели, најбоље је, ако се за подлогу узме зиљива и то за хладне, влажне и плитке земље, а бадем, ако је земља ду- бока, топла и кречна. И ако бресква рано креће, ипак младари завр- шују доцкан свој пораст, те зато, што до јесени не могу потпуно да се здрвене, страдају лако од мразева. Не може више да живи од 20 година, јер је у раз- вијању сметају хладни ветрови и мразеви. Дебло је слабије и кора је мекша, па и мање пуца него у дебла кајсије. Круна је ретка, Јер је с мало лишћа, те се зато с коришћу и може гајити по виноградима, јер не чини дебео хлад. Лишће је ланцетасто, рескасто и на кратким петељкама. | | Цвета у марту и априлу, и то после кајсије, а пре него се разлиста. Јвеће је црвено, обично усамљено, а ређе су по два цвета заједно. Род је округласт, споља обично кадифаст, ређе гладак, различне боје и крупноће и има бразду са па кува мн па не аса, таи Ом зајнаоља ја о 4" ма ја ~ У «“ 78 __ВОЋКЕ_И_ВОЋЕ стране. Месо је сочно и врло пријатно, а коштица је јајаста и јамичава. Језгра је горка. Јавља се само на једногодишњим гранама, јер ове гране носе цветне пупољке. Сората има већи број. Помолот Поато, узевши за основу, да ли је у бресака љуска глатка или маљава, да ли се месо одваја од коштице или не, као и које је крупноће и боје цвет, поделио их је у четири групе, на: праве брескве (Реећев), тврде брескве (Раујев), го- лице (Хекфаттев, Утојебћев) и дуранције (Ртистоп5). Плод је бресака посве добар и пријатан за јело, а особито за кување пекмеза. Од њега се пече и доста добра ракија, а коштице дестиловане с љутом ракијом дају особити ликер познат под именом персико. Лишће се употребљава за бојење на жуто, а лишће и цвеће сматра се као добро средство за чишћење, мокрење и избацивање глиста (у апотекама познат под именом Потез, јоба ретзсатит), само та не треба узети у великој мери, јер и у лишћу и у цвећу као и у језгри има цијанхидричке киселине, која је отровна. Свеже лишће употребљава се ради терања на поље и истеривања глиста у дози 15—80 грама на 250—9300 грама воде. Од цвећа готови се сируп, који се про- даје по апотекама, нарочито за истеривање глиста или као благо ередетво за чишћење. Наши сељаци заби- пају сок од брескина лишћа у уцрвљале ране на стоци и тако их лече од црва. 10. Бадем, бајам, мендуо (Атуегдајив сопти- 118 [). Спада у Фамилију коштуница (Атуодапеае), као и бресква, кајсија, трешња и шљива, од којих се разликује у томе, што је у његова рода оплодница клатина, која опадне, .кад род узри, а у оних је месната, те се управо ради ње и гаје. ВА ха ће Зао мр СИР ја ИЦ (; с ~ _ ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 19 Пореклом је из Сирије, одакле је давно прене- | сен у Јевропу. Највише је раширен у Грчкој, Ита-. У лији, Јужној Угарској, Хрватској, Истри и Јужној. | Тиролској, а у нас се сади само по градинама и ви- ноградима. | За свој пораст, и да род потпуно узри, захтева 3 топал климат и осувљу, трошну и топлу земљу, од Ју прилике каои бресква, од које је, као што се види, још већи пробирач; али, ако је У а на шљиву, 6 може поднети и тежу земљу. | Гаји се већином као високо воће и обично из Е семена, јер се брижљивим одабирањем семена добива 5 ИЦ крупан и ваљан род, али ипак је боље, ако му се за подлогу узме дивљака произведена из бадемове ко- штице или шљиве, а нарочито у хладнијим положа- јима; сам је пак врло згодан, да се узме за подлогу бресквама, кад су у топлим положајима. На хладним и тврдим положајима пати веома од мразева. Дрво расте брже но бресквино, израсте за 5—6 м. и може живети више од 20 година, ако је у повољ- ним приликама. Круна је као у брескве. Лишће је елиптично, ланцетасто, зупчасто, глатко и на осредњим петељкама. Цвета у марту или априлу, најраније између свега воћа, и то пре него и листа. веће је бело или ружичасто, на кратким петељкама и усамљено, а ређе су два цвета заједно. Чаша је звонаста, има десет нерава и пет овалних листића. Род је јајаст, у зрелости зелен, маљаво кади- Фаст, стиснут и кожаст, отвара се уздужном браздом или се неправилно распада, а сазрева у септембру. Коштица је изривена узапим браздицама и доста шу- иљикава, те се зато може лако разбити. У коштици БЗМУЈ НА 130 Мусе авио ЈЕЋААРА, РЕ ~ ићи и а ~ . ~: ЗРНА И нв о = Маине ај ој“ а ми и 25: „+“ ђе све ни а АЊА“ МА де о а у о ма = > ВРНн__р у "рај ги њаје 3 = = о Ва, ИУ АЛ њ 5) ВОЋКЕ И ВОЋЕ је језгра (бадем). По тврдоћи коштице деле се на тврде и меке, а затим и једни и други на слатке и горке бадеме. — Јавља (се на једногодишњим гранама. Род је врло знатна трговинска роба, јер се једе какав је, а меће се и у колаче, кољиво итд., па се зато често и гаји у повећој мери. Употребљава се и као лек. Тако се од слаткога бадема (у коме има уља, шећера, гуме и целулозе) готови млеко од ба- дема (Ераапли атусдајагит и бугприз атусда), кад се језгра истрља, и елужи као пиће које расхла- ђује у грозничавим болестима. Из слатког бадема цеди се уље (ОЈеши атугдајагши Фепџа), које се упо- требљава за лечење спољашних болести. Из горког бадема, у коме је поред наведених састојака још и материја амигдалин, цеди се уље (ОЈешти атугда- Тапи тагши), које се додаје у малој дози за сти- шавање болова, грчева, кашља, а изгњечен употре- бљава се споља као цидварица, у болестима с јаким боловима. 11. Орах (Јигјапз гета |). Спада као и бадем у коштунице, од ког се разликује у главном тиме, што на цвету нема крунице (имају тако звани перигон) и што је цвеће у мацама. Пореклом је из Персије, а познат је био још и старим Грцима. Успева добро иу равницама и на онижим бр- дима, а често се виђа и у друштву са шумским др- већем на 800 м. изнад мора. На вишим је положајима обично врло напредан на земљама које су постале од базалта, а у равницама најбоље рађа и најбоље се развија на кречним земљама. Земља треба да је ду- бока и с пропустљивом здравицом, јер се дрво јако ~ де ви. да. и ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 51 укорењава, и ваља да је осредње каквоће, тј. ни тешка ни лака. Тешке, влажне, камените и шљунковите земље не подноси, а исто тако ни веома снажне и много ђубревите, јер на овим земљама јако буја, па се младари не могу до јесени здрвенити, већ промрзну. Младари измржњавају и кад је орах изложен јаким и хладним ветровима и кад је влажан климат, а тада јеи род непоуздан, јер и цвет редовно страда од мразева; иначе, међу свим воћкама, пати најмање од непријатеља, па и зечеви само у крајњој невољи гуле кору његову. Размножава се обично семеном, јер се ретко при- сађује, а само се поједине одлике наврћу претенова- њем или на који други начин. дато, што се орах ређе присађује, треба обратити велику пажњу семену, тј. ово узети с дрвећа које обилно рађа, које је осредње старости и лепо развијено, затим, које рано стасава и које није осетљиво од мразева и хладних ветрова. У трговинама се највише цене ораси осредње крупноће, који нису коштуњави, у којих језгра испу- њава потпуно љуску и у којих је ова укусна и при- јатна мириса. А кад се орах гаји ради цеђења уља, онда у језгри ваља да има уља и у повећој количини. По томе и семе за сејање ваља збирати с таког др- већа, које се одликује што више овим особинама. Орах је лепо и велико дрво, па је зато и врло распрострањено. Израсте око 20 м., а у пречнику 1. и више. Живи на 100 година. Дебло је сразмерно кратко с белом и испуцаном кором. Дрво се много. цени, јер се између свих дрва може најлепше угла- чати, и зато, што је мрко и тврдо, употребљавају га столари и дрводеље за свакојаке Финије ствари, а највише се од њега праве кундаци, столови и ормани. Од чворова се израђују у новије доба најлепше ствари ВОЋЕК И ВОЋЕ 6 до У Ра | чука МА, "= "= -- 5 Завиде ње . у“ % « 82 ВОЋКЕ И ВОЋЕ за украс. Круна је разграната и стасава на род од 15—830 године. Највећи је принос у 60 години, јер тада једно дрво може дати преко 150 кгр. ораха. Лишће је глатко, кожасто, затворено-зелено и сложено од #—9 јајастих и готово једнаких листића. Лишће јако мирише, особито кад се изгњечи, а укуса је горког и смоластог. Цвета априла; цвеће је једнополно (једнодомо). Мушко је у дугачким обешеним мацама, а женско је екупљено у гомилице или је усамљено. У мушком је цвету омотач састављен од 9—6 неједнаких, опнастих делова и споља је подбочено љуском. Прашника има 80—286, утврђени су за ложу, с кратким и слободним концима и двооким и боцкавим прашницама. Омотач је у женском цвету подељен на 8—4 режња (зупца) и срастао је с цевљу перигона, а ова је опет прира- сла изнутра уз плодник. Плодник је на дну четво- рооки, а на врху једнооки и двооки. Отубићи су врло кратки, има их 1—2, и на њима су до 4 жига. даметак је усправан и прав. Плод је округласт, нема петељке. Омотан је ко- мушином (клапином), која је најпре зелена, а по том поцрни и лако се коми. Љуска је изривена браздама. Изнутра има 4 преграде и једну меку језгру (семку). Сазрева у августу. По тврдоћи рода дели сена жо- штунце и мекушњце, а затим и једни и други на крупне, средње и ситне орахе. дрели су ораси врло укусни за јело, а особито 6 јабукама и колачима, а мећу се и у кољиво. Од њих се (на 2—8 месеца по берби) цеди и уље за јело и лек, а меша се и с разним бојама, да се семке брже суше. Од 2 кгр. ораха добива се 1 кгр. уља. Од зелених ораха,. док су још мекани, кува се врло ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 83 добро слатко. Кад се искува кора пили лишће, а на- рочито клапине, у којима има јабучне (маличне) ки- селине, танина и особене горке и љуте материје )2- ландина, тотови се са стипеом мрка боја за бојење дрвенарије и вунених ствари. Орахове клапине и лишће, у којег је састав сличан клапини, сматрају се као средства што оснажују, што скупљају и што терају на зној; а од неколико десетина. година постало је орахово лишће врло знатно због његове употребе противу екрофула. Ради овога препоручује се одвар од обареног лишћа, који треба пити и њиме пиепирати ране, прати очи и купати се, Доктор Негрије, који је највише популарисао начин лечења скрофула ораховим лишћем, вели: „да се скрофула у опште може радикално излечити упо- требом орахова лишћа; да се — може се рећи — три четвртине излечи од те болести, само је дејство лека споро, те је зато потребно 20—50 дана уредног лечења, док се дође до повољнога ресултата; да је највише времена потребно, док се растерају отечене лимФене жлезде, а екрофулозне гризлице и очобоље брже се разилазе; да се болест, отерана овим леком, ретко кад повраћа; и да орахово лишће дејствује прво на цело тело оснажујући га, па се тек после некога времена опажа на бољци“. У новије доба Француски лекар др. Пемејрон препоручио је орахово лишће противу црног пришта (равша таПета), ради чега ваља болест одмах по- чети лечити и први плик расећи, па рану завијати свежим лишћем (или свежом унутрашњом кором). Уну- трашња кора доста је љута, те се зато употребљава за дражење коже место визикатора. лапине је још Хипократ употребљавао као лек противу сифилиса у 6" ~ з Рећу ~ а о АЖО ЕУ = . МР а пр и о Му ју а Ре ћи а | | "~ 24787 » У еЗЛУ А“. + ЕЗЧ 4 > ~ "~ у РОЗИ ЈУКА нашла 67 о | рели ~ о аб 84 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ у место запарине, па се то у неким земљама и данас практикује. Хипократ је препоручивао језгру од ораха у великој количини као лек од пантљичаре, а Дио- крид против исте болести и против глиста у опште давао је за пиће уље од орахове језгре. Тај је обичај остао и данас у неким крајевима талијанским. Од орахове језгре може се правити емулзија (млеко) као и од бадема. — У Хини и Јапану од чађи од љу- сака, са лепком, мошусом и камФором, праве оно тврдо мастило познато под именом туш. | 12. Дрен (Согипв Маз [). Спада у коштунице и, због врло тврдога дрвета, рачуна се као шумеко дрво; али с тога, што му се род разноврено употреб- љава, узима се и као воћка, па се с тога, и што дрво рано цвета, нарочито сади, особито као жива ограда. Успева добро скоро на свакој земљи и у ко- шљивим положајима, а размножава се семеном (кошти- цама), јер се род не измеће, а тера из жила добре изданке, који су такође подесни за размножавање. Дрен је шиб или омање дрво, нешто веће од човечијег раста. Дрво је врло тврдо, управо најтврђе, жилаво и чворугаво, те се зато веома цени за сит- није израђевине. Лишће је елиптично, зашиљасто, оздо маљаво и блеђе но озго, и има кратке петељке, а поређано је наспрамно. Цвета Фебруара. Цвеће је хермафродитно и пра- вилно, развија се пре листа, поређано је у штитове (амреле), има кратке петељке и подбочено је омотачем од четири листића, који су дужи од штита. Чаша је четворозуба, круница је четворолиста, а листићи су ланцетасти, зашиљасти и еувраћени. Прашника има 4, а тучак је 1. Плодник је прирастао уз чашу. __- _-_-<- . а а. да о = БАД ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 85 Плод је коштуница, која је елиптична и често 5 см. дугачка, у зрелости црвена, на врху пупчаста. Сазрева у септембру. Зрео род је пријатан, те је зато добар за јело, а од њега се готове: питије, слатко и пекмез; кад је недозрео, скупља врло уста, те се тада кува или се од њега готови слатко против про- лива или одлива крви уместо других лекова, који стежу. И кора од дрена сматра се као средетво што стеже, те се и она, као и род, употребљава често у лекарству. Пвет је прва паша пчелама. 13. Леска (Согујпз ауеЏапа ПГ). Спада у Фа- милију орашица (Спрпштегае), јер јој је род орашаст и затворен у љуску. Има је по шумама где се сматра као шумека коров, изузевши мечје леске (С. солшта), која је осредње и врло цењено шумско дрво. Због врло уку- | снога рода, многе се сорте леске подижу нарочито као кржљуши, па и као високе воћке, кад се шиб у 2 години прекрати над земљом, па затим из најбољег изданка развије стабло. Успева. најбоље на снажној и осувљој земљи. Али доста добро рађа и на лошијим земљама, те се зато 6 коришћу гаји и по међама, нарочито као жива ограда, по окрајцима шума. Из семена произведена воћка даје обично добре сорте, те се зато леска ретко присађује; а кад се то чини, онда се узима за подлогу леска произведена из семена или из положница. Али кад се жели брже доћи до рода, онда је најбоље размножити је полож- ницама. Дрво је врло витко и жилаво, па се зато упо- требљава радо за обруче, поплете и разне плетарије, Као воћка може живети око 30 година, 86 ВОЋКЕ И ВОЋЕ · Лишће је срцасто, округласто, два пут рескасто, | по површини маљаво и има петељку; залисци су ду- гуљасти и затубасти. Цвета Фебруара и марта. Цвеће је једнодомо и у мацама. Мушке су маце ваљкасте, збијене, висе и имају 5 прашника, а женске су маце као пупољци из којих се виде само румени стубићи од тучкова. Плод је јајаст или дугуљаст и насађен је на ли- сенату купицу, има једну семку. Врло је укусан; уље, које се цеди из лешника, такође је врло добро за јело, а може се употребити и у бојењу. Од дрвета се праве лепи штапови, затим обручи и угљен, а ресе (маце) су после дрена први цвет, на. који пчеле сле- тају. Лист је добар брет за стоку. 14. Кестен, костањ (Сазфапеа уезеа, Стаегћп). Спада у исту Фамилију у коју и лешник. Пореклом је из Персије и Хине, а зове се по месту Кастану у "Тесалији, где је овог дрвета било у изобиљу. Цезар је први пренео кестен из Сарди- није. У нас расте по шумама испод Гучева и на Јелици више Трнаве у округу рудничком, више Ло- знице и код Врања; али због укусног рода, који је као и орах врло важна трговинска роба, треба и на- рочито да се сади, и по шумама и по воћњацима. Успева добро на свима положајима, на којима вазревају винова лоза и кукуруз, а земља треба да је топла, дубока и пропустљива; нарочито добро на- предује на земљама у којих је здравица од стенских рушевина, (гранита, гнајса, порфира итд.), а не успева добро на тешким земљама. Крупне сорте захтевају топле положаје. Гаји се као високо воће, а размножава се по- главито семеном, при чему треба пазити, да се за — ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА сетву узме најкрупније семе. Размножава се и при- сађивањем на кестенову подлогу или на храстову, нарочито на цер. Дрво је лепо и високо; може израсти на 29 м. и живи око 100 година; врло је добро за гориво и раз- личне израђевине. Круна је велика, а гране су разве- дене и танке. Леторасти су дебели и црвенкасто-мрки. Лишће је дугуљасто, ланцетасто, заоштрено, крупно, по ободу рецкасто и има кратку петељку. Цвета у мају. Мушко цвеће стоји у усправним и жућкастим мацама (ресама), које су дугачке око 15 ем. и у којима је 10—20 прашника. Женски су цветови опкољени зеленкастим омотачем, налазе се на дну мушких реса или у лисним рукавцима, и у њима је по 8 тучка. Плодник је подељен на 6 окаца, а у сваком окцу има по два заметка; жигова има 6, и сви су чекињави. Око рода је омотач од 4# бодљива капка, који израсте кад род дозри, а унутра су 2—9 велика, полукругласта, мрка и сјајна кестена с тупим врхом. Према крупноћи, дели се на крупно и ситно кестење. Плод је и од једних и од других врло укусан, и једе се обично скуван или печен, а у неким земљама, нпр. у Италији, мељу га, па његово брашно мешају са житом и пеку хлеб. Осем тога, пошто у њему има много скроба, употребљава се и за печење ракије, кад се, као и у осталог воћа, изазове превирање. 15. Дуд или мурва (Мотив Г). Спада у Фа- милију дудастих биљака (Могеае), јер има род дудињу. Пореклом је из Хине и Средње Азије; пренесен је у Јевропу у ХУ веку, а по некима можда јоши у УГ веку. У старих је Грка црни дуд био посвећен боту Џану и ценио се као знак мудрости, ; ј а ан иу Ду | за - ВОЋКЕ И ВОЋЕ ЕТ | Има више врета дуда, али ву најважнији: бели | дуд (М. ађа) и црни дуд (М. тета). Бели дуд је високо дрво; а има сората, које се гаје и као ниске воћке. Круна је округласта и с разведеним гранама. Дрво је жуто, тврдо и врло добро за разне израђевине, нарочито за бурад у којима ее држи ракија. Лишће је разнолико, јајасто и цело, или ерцасто и неправилно изрезано, или исцепано, и увек крупно, тестерасто и више мање глатко. Цвета априла. Швеће је дводомо и навлагано у збивене једнополне и кратке маце које избијају у исто доба кад и лишће. У мушком цвету има 4 прашника, а у женском цвету, чије су ресе дуже од својих пе- тељака, плодник је завршен е два стубића, који из- нутра носе своје жигове. Кад сазру женске ресе (маце), претворе се у сложену беличасту бобу: дудињу, дудињку, мурву · или јагоду, која је обично врло укусна. Дудињка има петељку дужине рода. Црни дуд разликује се од белог дуда у глав- номе тиме, што је лишће затвореније боје и што је кожастије; што је род с почетка црвен, а кад узри, црн, и што му је петељка краћа од дудиње (рода). да свој пораст и један и други дуд траже присојна места, а земља треба да је јака, трошна и овувља. Могу се размножавати и прпољцима, а нарочито положницама; а добро је, кад се размножавају и се- меном, ма да се на тај начин род измеће. Кад се жели добити крупније лишће, онда треба младице при- вадити таким сортама. Подижу се као високе пи ниске воћке, поред пу-_ тева, по међама итд., највише ради. лишћа, којим се “4 ђ "у" еРЊНИј ЈЕ ЧИ РРЕ ЗЕ ~ пао ~ отаца Ра – и, " ја озла а о о сљ “ов. пећ “= ла ~ пас са > = | | | | “" .'.... [РМ 1" 4 | 28 . Т - » • к | + ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 89 исхрањује свилена буба (Вотпрух топ). Гусеница овога лептира једе лишће од свакога дуда, али је најбоља свила, кад се храни лишћем белог дуда; па се ради овога бели дуд подиже још и као овредње и ниско воће, а и као жива ограда — живик. На влажним земљама лишће је водњикаво и дрво измрзне, а у лишћу е дудова, који су на посним земљама, нема свих састојака хране, који су потребни свиленој буби, па да се како ваља развије. Плод и од једног и од другог дуда добар је за јело, а може се од њега пећи и ракија, јер има доста шећера. | У црним дудињама има пектина, пектинске ки- селине, стрешне киселине и шећера, те се од њиху апотекама прави накисео сируп (Зугарив тогогит), који се даје за пиће у грозничавим болестима, а по- главито за испирање противу запаљења гуше и уста. Кору од дудова корена, која је горка и љута, препоручивао је у старом веку Диокрид као лек против пантљичаре, што неки лекари у оскудици бољих еред- става и сад чине, а и популарна медицина у неким земљама још једнако то употребљава. Од дрвета прави се у Хини изврена хартија. 16. Омоква (ЕТеив сага [). Спада у исту Фа- милију у коју и дуд. Расте дивља у Јужној Јевропи, и ту цвета И рађа скоро преко целе године; а у Источној Инђији и у Африци има и таквих сората, које су пуне млечна сока, што се употребљава за грађење каучука (Слии- ппејав си). Успева на свакој доброј баштенској земљи и тражи топал, присојан положај; али кад се преко зиме по- крива земљом или застире сламом, може се гајити и 9() ВОЋКЕ И ВОЋЕ у хладнијим местима 6 доста добрим успехом, а на- рочито у облику шпалира уза зидове, који се преко зиме могу заклонити. Да преко зиме неби измрзла, добро је да се сади у кошеве, па е јесени да се за- једно са овима вади и до пролећа чува на топлим местима. Размножава се семеном, положницама и нагртањем. Положнице рађају врло добро, а уклањањем побочних грана може се произвести и шиб лепог облика. ___У нас је емоква шиб или омање дрво, а на Југу“ је осредње, па и доста високо дрво, са сивим или зе- леним гранама, из којих тече млечни сок. У Источној Инђији позната је једна врста смокве под именом банана (К. тидлеа) као високо дрво (величине ора- хова дрвета), које се одликује тиме што из грана пушта дебело стубасто корење. Лишће је дебело, маљаво и храпаво, а подељено је на 9—7 затубастих режњева. Цвеће је једнодомо, у округлој или крушколикој меснатој, шупљој и на врху пробушеној ложи, која је улокнута као пупак. Горње је цвеће мушко, доње женско. У мушком цвету има 3 прашника, а у женском цвету плодник је навађен на косу и кратку петељку ; стубић је на врху расцепљен. Од женеког цвета постану доцније мекане, сочне смокве, у којима су ситне и многобројне ахеније (род) 6 тврдом и кртом кошуљицом. По облику деле се на округле, плоснате п крушкасте, а по боји на љу- бичасте, зеленкасто-жуте и арене. Смокве се једу и свеже, чим узру, и тако су вдраве за јело и лако се варе; много се више суше, затим пресују и тако продају по трговинама, и ако се осушене теже варе. Од њих се у апотекама прави ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА — 91 декокт, одвар (Зрестез зресфогајев), који се употреб- љава као теј за омекшавање против запаљења душника и плућа и против акутних запаљења других органа; а куване у млеку дају се против запаљења гуше. 17. Винова лоза (У8 упшега [). Пореклом је из Азије, и то из Јерменске, а по казивању СВ. Писма Ноје је био први, који је отпочео гајење ви- нове лозе. Успева најбоље у топлом климату, и у том је случају најбољи и њен производ. Огледима је дока- зано, да успевање лозе не зависи од просечне годишње, већ од просечне летње топлоте и од дужине лета. То је узрок, зашто винова лоза не успева ни у благим климатима, јер су тамо чести мразеви, ни у оним кра- јевима, где је кратко лето, па и ако је оно иначе доста топло. Средња летња топлота треба да је 25" Ц, а зимека + 2" Ц. Гаји се између 20% и 50" северне и 28" и 40" јужне ширине. На изриљаним земљама укорењава се добро; за- довољна је сваким земљиштем, а успева понајбоље на оним, које се лако троше и обрађују, а које при том нису сувише топле и ђубревите. Обично се размножава резницама, прпољцима, потопницама, положницама и присађивањем, а ређе семеном, јер се у последњем случају израђа и до рода долази се врло касно, тек после 6 и више година. Кад се присађује, треба узети за подлогу америчке лозе, и то оне које Филоксера не штети (нпр. Рипа- рија, Солонис, Рупестрис итд.). | Винова је лоза шиб, који се у природном (див- љем) стању пење уз друге биљке, хватајући се за њих рашљикама. На тај начин може израсти око 12 м. Али е тога, што јој тада грожђе није толико за упо- АД ић о, по ај те ба РЕЧ 99 ВОЋКЕ И ВОЋЕ требу, не да јој се да толико расте, већ се гаји ниско. као и многе воћке. Лишће је срцавто, округлавто и подељено је на пет крупно зупчастих режњева; у многих је еората глатко, а у многих маљаво. Цвета у мају. Цвеће је хермафродитно или ди- оичко. Чаша је ситна, цела, или је подељена на 4—9 зубаца. Круница је састављена од 4—5 лисака утвр- ђених на потплодном колуту, дужа је од чаше, а лиске ву јој изврнуто јајасте. Шрашника има 4—5 и стоје пред круничним лискама. Плодник је слободан и по- дељен је на 2—6 окаца, у којима има по 1—2 за- метка. ЊКиг је главичаст и готово без стубића. Плод је бобица, која је једноока или двоока. Семке ву кончавте, усправљене и имају беланце. У различних вората плод је различне крупноће а и различне боје, а обично се јавља на ластарима који избијају из једногодишње лозе. Гаји се ради рода (грожђа), који је посве укусан за јело и од кога се прави најбоље алкохолеко пиће — вино. Вино се од вајкада сматрало као потребна људска намирница, а грожђе као најпријатније воће, па је зато винова лоза и распрострањена по целом свету. Међу свим народима Мусломани су једини, ко- јима вера забрањује пити вино. Подиже се у ра- зличним облицима. У велико се гаји по виноградима, а у мањим количинама гаји се по градинама, а често и заједно 6 воћкама у облику ломача, одрина или чардаклија (османлука), а нарочито у облику кор- дона. Сората има врло много, ну 6 воћкама се гаје обично само најкрупније сорте (смедеревка, адакалка, ранке, дренци, малвасије итд.). | Бан _ _ А ___ а вина _____--_-- === де лао. __павојака деј обаве 6 о во ванк пића а син ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА ; 93 18. Огровз, морско грожђе, трнбоба) шмањак (Клђез гтовашата 1). Расте самоникао по каменитим шумама, али се због укуснога рода и лепога шиба (џбуна) гаји и по градинама. Успева на свакој земљи, а нарочито кад је ова нешто у осоју, затим кад је снажна и умерено влажна. Кад се чешће ђубри, и кад се преко лета јаче скрњује, не само да најбоље рађа, већ се још и подмлађује. А кад се жели подмладити, онда се скраћује до земље. Размножава се прпољцима и положницама, а нарочито на кинески начин; али се добре сорте добивају и из семена. Гаји се као шиб висок 60—90 ем., а и као дрвце (ел. 10), кад се присади или на жуту рибизлу (Езђев ап- теши) или на црну рибизлу (В. пети) или на дрвенасти огроз (Е. пуа стара атђогеа) или, најзад, кад се дебло про- изведе из најснажнијег из- данка. Кад се присађује, род 4 Бо Ро МЕСА 7. 78, а + = је најкрупнији ; а кад се жели 0210. Дрвце огроза. А дебло, В притка, С веза, произвести дебло из изданка, р круна. скрате се до земље сви лето- расти, да из њих избију јаки младари, изданци, па се маја између свих изабере најјачи и привеже за притку, а остали се уклоне. Задржан изданак из- расте јот прве године за 55 ем,, а па годину се > ПАЛО и "МИР И РТРРЈЕЈЕ А У У. Е АИ Ам сене 46 ; = а 94 ВОЋКЕ И ВОЋЕ уклоне с њега побочни младари. Кад продужење дебла достигне висину од 1'30—1'80 м., на којој се круна жели развити, онда се круна орезује тако, да буде округласта. Круна је граната, гране су глатке, бели- часте и суноврате и на свакој су по 2—8 бодље. Лишће је витно, округласто, купно, рескасто, длакаво, подељено на 3—2 режнића и има кратку петељку. Цвета у априлу и мају. Цвеће је у пазуху листа, и обично ву по 1—2 цвета заједно на кратким и отобољеним петељкама. Чаша је беличаста и пето- листа. И круница је сложена од'о листића, али ови ву љуспасти и краћи од чаше. Прашника има пет, а стубић је подељен на две кришке. __ Плод је сочан, округао, налик на пуце од гро- жђа, завршен је деловима од чаше, а боје је прљаво- жуте, бледе, зелене или тамно-румене. Семке су ћо- шкасте, стиснуте, водоравно положене и леже у соку бобице. Плод се јавља на једногодишњим гранама, јер само ови делови носе цветне пупољке. (ората има повише. Деле се по боји на црвене, зелене, жуте, беле и амбрасте, па се затим код сваке групе пази на облик бобица и да ли су глатке, ву- насте или маљаве. | | Бобица је: врло укусна, а и различно се упо- требљава за компоте, вино итд. Корен је некад упо- требљаван као средство за терање на мокраћу и да се изазове обилато лучење. мокраће. 19. Рибизла, чмањци, бимберово грожђе (ађез гађа ). Расте као џбун од 1— 8 м. Џбун је без бодаља. Гаји се као и огроз по градинама и изискује исту земљу и положај, па и кад се жели одгајити као ДА , Јана | ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 95 воћкица (дрвце) с деблом (ел. 11) предузима се први или други начин. А кад се гаји као џбун, па се спази да су му доње гране наредичаве, треба. га што краће (јаче) орезати. Да би се потпомогло сазревање рода, ваља преко лета екрњивати младаре, а суви- шне уклањати. Гране су усправне и суре. Размно- жава се прпорцима. Лишће је крупно, при основи срцасто, са 3— врло зупчастих режњева и црвено избоцканим петељ- кама. Цвета априла и маја. Цвеће је сложено у гроздо- у, који висе кад се расцве- тају, а петељке су им танке и маљаве. Чаша је глатка, 6 лопатичастим режњима, који су дужи од клинастих круничиних листића. Сту- бић је расечен на двоје. Плод је бобица, која је различно бојена, а на- кисела је због лимунске ки- селине, Јавља се као и огроз = Ол. 1. Дрвце рибизле. А на једногодишњим гранама, 19910, В Ма С љењ 29 Сорте се деле по боји на мрко- | | црвене, ружично-црвене, беле, пругасте, црне и амбрасте. дреле су рибизле врло пријатне за јело. Од њих се справља накисео 'сируп (Зугирив тиђтпи), који се лаје за пиће у грозничавим болестима уместо лиму- наде, а готови се од њих и врло укусно вино. па ба а а ава а = ован а > и | ЕР ИТ ПРИ. ~ РЕЉА ПРЕ Е. ђе а Зао 3 Ма Њ „7 % И | Ли " 96. | ВОЋКЕ. И ВОЋЕ 90. Малина, суница (Кириз 1даеив [). Расте по планинама, често врло много; али се због укусног рода гаји и по градинама, па често и више од огроза и рибизлв. Размножава се изданцима. Изданци прве године носе вамо лишће, а тек друге године доносе цвет и род. демља треба да је преходно изриљана бар за 50 ем. и добро нађубрена, а касније потребно је, да се пођубри сваке године, ако се хоће да добро рађа. ; Повле 5—6 година треба јој дати друго место. к јесени ваља до земље орезати двогодишње гране које ву донеле род и уклонити суве делове, а од летора- ста, који ће на годину донети род, задржати 4—5. Лукас и Обердик препоручују, да се малина сади у одстојању за 1 м., па затим да се на род остављају вамо 2—8 изданка, и ови привежу за притке. Лишће је меко, нецрто мало згужвано, оздо бе- личасто и сложено од 2, % ређе од 9 листића ; за- лисци ничу из лисних петељака. Цвета маја и јуна. Пвеће је бело, у пазуху лишћа, усамљено или је екупљено у гомилице. ШИветне ву петељке најпре усправљене, а затим суноврате. Чаша је зелена, с белим ободом и у зрелости пре- вамићена. Крунични су листићи изврнуто-јајасти и при основи веома сужени. Плод је црвен, ређе жут, маљав, мирише и личи на јагоде, а састоји се од ситних сраслих коштуница, које се лако раздвајају једна од друге. Неке сорте рађају годишње један пут, а неке два пут. Деле. се по боји на црвене, жуте, румене и црне. Малина је врло укусна и миришљива, па се зато радо троши не само за јело, већ се од ње готови и врло фино слатко. Од малина се справља и вируп (5у- _ ПОЗНАВАЊЕ ВОЋАКА 97 тприз тиђт 1даеј), који се даје помешан е водом за пиће у грозничавим болестима. У лишћу има танина, па се зато употребљава против пролива; а служи и за испирање гризлица против гушобоље. 21. Купина, оструга (Киђиз #тисбозив |). Разликује се од малине у томе, што јој је стабло ваљкасто и на врху сиво, што је лишће троперо, што је чаша усправљена уз род и што је род црн И повут сивим пепељком. Гаји се на исти начин као и малина, тј. И ј ње. св орезују двогодишње гране. Размножава се положницама. Најбоље је кад се гаје уз ограду, ну цењене сорте (Палубог, КНаШу, | зепеса, Паујвопз итд.) подижу се и уз притке. Плод је слатка и пријатна укуса, те се и од њега, као и од малина, кува слатко, сируп и питије, а и у лишћу има танина, као и у лишћу малина, па се зато и оно употребљава за испирање уста и гуше. 22. Јагода (Ктасама [). Позната је била још и старим Римљанима, али теку ХГХ веку почела се гајити и то најпре у Француској, а затим и у оста- лим земљама. Успева најбоље на положајима који су нешто засењени; земља треба да је, родна и добро урађена. Из семена производе се често врло лепе сорте, али се, обичније, размножава и изданцима, јер на тај начин раније рађа. Из бокора јагода развијају се изданци, вре- жице, розгве или живићи, % из чворића на вре- жицама истерују жиле, и тако постају нови бокори. Да се то потпомогце, треба за три године папустити бокор да избије врежице, и од ових задржати нај- више једну или две, па, кад из чворића избију жиле, ВОЋКЕ И ВОЋЕ 1 ~ РИД ДАРА деј а ај ај бе По РА ан . ду ~ 5 МО ИРА И и ЛИ 1 ПИ ПР УУ и ЈОАу НИ РА ЗЛН АНЕ Зал 5. Р 7 : 4 У ИЕ. 4 98: ВОЋКЕ И ВОЋЕ одсећи их од бокора, и то на 10—15 дана раније, | но што ће се пресадити у припремљене леје. Најбоље је, кад се врши пресађивање у августу, јер ће, кад се у ово доба расаде, родити већ на годину; међутим, ако се пресаде у пролеће, доносе род тек новога про- лећа, а само неке и неке роде те године, и тада је род мното витнији. Род је, у опште узевши, друге године најкрупнији, а доцније је све ситнији. У јагода је лишће троперо, јајасто, крупно те- стерасто и оздо маљаво, а избија из плодника који је обао и нагнут. Повета од априла до јуна. Лвеће је бело и личи на мале штитиће. Спољна и унутрашња чашица имају по пет листића ; и круница је петолиста. Праш- ници су многобројни. Тучкови су трајни и утвр- ђени са стране. Карпедије (плодне лиске) су суве и расуте по меснатој ложи, која је бојена и у зрелости лако опада. Плод је округласт или купаст, ватрено-црвен (јапрем-боја), а састоји се управо из меснате роднице, на којој је род растурен у виду ситних зрна. Гешке разликује различне сорте јагода по о блику, положају семена, боји јагода, боји меса, крупноћи, каквоћи и добу стасавања. | Употреба им је велика, а највише за слатко, питије и вино. > АН НИМ ААМ Ми ИЦ · __--____ а ЕУ РАЗР ОЛИЈЉЕИ АТА ОИ ТУГА | - |- 3 у | Х | УШ 3) РАСАДНИК 54 | + Тако се зове онај простор земље, на коме се | производе младице и воћке у великој количини и на И њему дотле негују, док толико не ојачају, да се могу пе ИН пресадити на стално место. Е: У расаднику су два главна одељка: семенишите 38 и растило. и М 1. Џемениште, 'То је одељак, на коме се воћке си размножавају семеном. | 55 (еменом се воћке размножавају или кад се жели У произвести нова сорта, или у намери да се произ- веду здраве и добре подлоге (младице, дивљаке) ради __присађивања бољим сортама. И у једном и у другом __ случају, добивена воћкица из семена зове се младица, _ дивљака или дивљачица. | Ако се мисли извршити сетва, да (е произведу нове сорте, треба пазити да се семе збира само од 1 танких сората, које се одликују жељеним особинама. _Ово у толико пре, што је искуством доказано, да се __у многих сората показује у природи свакад неки на- __задак у особинама (зато се и зове дивљака), тј. род и 7“ 100 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ - је лошијих особина од рода из којег је семе убрано. Зато се, да род буде што бољих особина, припомаже вештачким оплођивањем, и на овај начин могућно је, да род буде истих, приближно истих, па и бољих особина. Ну, овај је рад, као што се види, и непоуздан и врло заметан; зато се. размножавање семеном, код оних воћака које се на овај начин јако измећу, врши поглавито ради произвођења. младица (подлога) за при- сађивање (навртање) одабраним сортама. | Семениште треба, да је на отвореном (слободном) месту, да би се воћкице још из, малена навикле на сваки положај, а земља ваља да је што бољих оед- бина, снажна и моћна (дубока), управо, да је истих особина као и земља у растилу. Трошна, иловачна пескуша, 6 пропустљивом али ипак нешто влажном здравицом најбоља је за семениште. Сасвим је погрешно мишљење воћареко, да 36- мљиште, које је одређено за семениште и у опште за расадник, треба да је лошијих особина с тога, што се не зна, да ли ће земљиште, на коме ће се доцније пресадити, бити бољих или лошијих особина од овога земљишта, па ће воћке, ако дођу на лошије земљиште, изостајати, веле, у порасту, биће болешљиве итд. Као год што еточар ваљану стоку производи само, ако је од ране младости што боље храни и негује, тако исто и воћар мора пазити да и његове воћке још из ма- лена могу наћи у земљи у изобиљу и добре хране. Јер, као год што у младости лоше храњено грло за- кржљави, па доцније не ваља, докле год живи, тако и воћка, ако се у почетку испусти, неће се моћи оти- мати од болести и готована, неће се моћи одупирати многим незгодама, те зато, не само што неће моћи, као што треба, користити, него ће и пре времена РАСАДНИК 101 _угинути. дато земља у семеништу и у опште свима „одељцима у расаднику ваља да је што бољих осо- бина, и зато гдекоји воћари и не сеју семе у семе- ниште, већ у сандучиће и сличне судове, јер могу да __на овај начин земљу понајбоље удесе и поправе за ваљано развијање младица, воћкица. Пошто се земља добро обради, изриља на 80—40 _ _ бм., уситни и пођубри, нарочито компостом, који је помешан с пепелом и чађу, треба је поделити у леје које ће бити колико се хоће дугачке, а широке 1'20 м., кад и при гајењу поврћа. Пошто дивљаке у прво доба траже нешто хлада, засене, сасвим је“ добро, да се леје начине између шпалира ниских во- ћака, а нарочито оних, које се подижу у облику Џ (ел. 12). Ради овога се произведу преходно шпалири · (палмете) уз жицу или скелице од летава на висину од 2'9 м., при чему се пази, да опасивачи (рабате), на којима су шпалири, буду широки 1 м., и да један од другога буду раздалеко за 4'5 м., а по средини између њих начине се леје за сејање воћњег семена. Најбоље је да редови шпалира иду од истока на запад, јер тада добивају леје довољно засене на по- дне, тј. у доба кад је највећа припека. Да бисмо воћке размножили семеном, било ради произвођења нових сората или младица, било ради при- _сађивања жељеним сортама, потребно је да семе које нам треба за сејање или сами приберемо, или да га од кога купимо. И у једном и у другом случају треба да се сетимо ових значајних правила. 1. Семе ваља да је потпуно развијено, да је здраво и свеже и да је убрано с воћака средњих го- дина (старости). Из семена с болесних воћака доби- __вају се обично младице кржљавога раста, А 102 Раље ВОЋКЕ И ВОЋЕ 2. Погрешно је тврђење, да је семе од дивљих воћака много боље за сејање од семена племенитих. воћака, 6 тога што је, веле, потпуно развијено, а с тим и здравије и издржљивије од семена питомих воћака, и да га зато увек, кад се жели предузети сетва за производњу младица, треба претпоставити семену питомих 80- ни ћака. Искуством је на- против доказано, да је за сетву много 60- ___ ље семе од племени- __ тих воћака, јер су ове и биљке много летпе и · бујнијега раста. = 3. Да ли је семе добро или не, може се код многог дознати, ако се попречно пре- : сече, па, ако су кли- · јавци бели, и ако је садржина слатка или горчикава, и пријатна « укуса, семе је добро; еф Р КАСНИ и обратно рђаво, ако Шајо оонониие па коме су ааје (у влијавци при, а са држина ужеглог укуса. Но доброта се свакот воћњег семена не може сазнати на овај начин, зато је добро, да му се пре сетве оцени клијавост, нарочито купљеног семена, 4. Оглед клијавости врши се као и с ратарским усевима на више начина, а најобичније се изводи овако: какав лонац или саксију треба напунити до-_ бром земљом и у ову посејати 100 зрна узетих с реда ИУ РРРДУУ РРА", > УУ , % ——у РРА", "> ПР РА "ПРР_,__»,ј/ "ет РРА" "А РАСАДНИК 103 од оне количине, која је намењена за сејање, покрити их танким елојем земље, и земљу по том чешће вла- жити. По броју клијалога семена, што бива у року од 14 до 20 дана по сетви, изводи се и клијавост целога семена за сетву, па се према томе израчуна и колико га треба за сејање. Тако нпр. ако се нађе, да је од 100 зрна клијало свега 70, онда ћеиу количини семена за сетву бити здравог семена 75", а 25", неће клијати, те се с тога за толико више и семена мора имати при руци. 5. Што је семе старије, и ако је иначе здраво и потпуно развијено, то је мање клијаво, па тако лошије и за сетву. Отуда је потребно знати и воћном семену као и ратарским усевима, за које време семе различнога воћа после зрења задржава моћ клијавости. (во је време у трешања, шљива, бресака, огроза и рибизла један месец; у бадема два месеца; у ја- бука, крушака, дуња, оскоруша, леске, ораха, кестена и дуда шест месеца; а у мушмуле и белога глога осамнаест месеца. 6. Потребну количину семена за сетву од јабука и крушака можемо прибрати приликом употребе овог воћа, а нарочито при готовљењу јабуковаче и при сушењу ; а од трешања, вишања, шљива, кајсија, бре- сака итд. у доба кад ово воће сташе за јело и кад од њих кувамо слатко, пекмез, питије итд. Семе, које у потребној количини не бисмо могли прибрати, треба, купити само од припознатих и стамених семенара. У нас ову набавку и испоруку врше радо: Управа школе за Винодеље и Воћарство у Букову код Неготина, Управа Ратарске Школе у Краљеву и Српско Пољо- привредно Лруштво у Београду. М ~" У ј4 ње да) ~ == ој Ме а За ПРУ РА већу А ЕРУ У 4." „“ б– Тира зЕ па а "и у "о" ~ |; |; 104 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Најприродније је доба за сетву воћњег семена, нарочито коштичавог, непосредно по берби воћа, јер, тада посејано, добива највише влаге, због чега брже и клија, и, што је главно, у земљи се и најбоље чува, тј. у то доба повејано, не само да најбоље клија, већ је и најздравије. Орах и леску најбоље је сејати, чим сазру, и заједно с клапином. И шљиве, кад се сеју с месом, најбоље ничу. — Но ако је јесења сејидба, као што се види, много боља од пролећње, ипак има прилика, да се не може и не сме сејати с јесени; то је оних година, кад се појаве мишеви у повећем броју, јер ови могу упропастити по који пут све што се посејало. Зато је пролећња сетва често боља од јесење, и ако се поуздано зна, да семе до пролећа, буди како чувано, не може усисати влаге у довољној количини, и да ће младице које поникну из тог се- мена бити више или мање кржљавијег раста. Да се лоскочи овој незгоди, потребно је да се семе до сетве што боље чува по да -се што боље припреми за се- јање, а нарочито ако ће се, из буди којих разлога, вејати 6 пролећа. По ономе што знамо, да моћ влијавости код воћњег семена траје кратко време, излази да ће и семе раних сората воћака изгубити знатно од своје клијавости и онда, кад се сеје и с јесени, ако се до тога доба не чува као што треба, а Још више, ако ће се сејати тек у пролеће. Семе јабучница потребно је, ради тога, још при- ликом збирања што боље опрати у води, оцедити и овушити га у хладовини на промајном месту, па за- | тим сваку врету за себе усути у кесице, и ове, пошто се вежу, обевити на промајном месту, где их ваља чувати до употребе — сетве. РАСАДНИК | 105 Нешто је теже чувати семе коштичавог воћа. Оно се чува у влажном песку који је помешан с нешто угљена (од прилике 7 — 7, део). Ради тога узму се сандучићи или лонци (ел. 18), па се у ове наспе елој песка за 2— 98 ем., затим елој коштица, и тако се даље ради, док висина свих слојева не буде 20 см. Слој не ваља да је дебљи, «с тога што би коштице у најнижем слоју могле иструнути. Овако напуњене лонце или сандучиће треба чувати у подруму, а ни- како на топлом и сувом месту, јер би семе прокли- јало и иструнуло. Ако се жели сејати с јесени, обично половином октобра, треба семе до тог доба промешати И 2—8 пута, да не би истру- - нуло; а да се коштице при- ликом сејања одвоје од пе- ска, треба песак пропустити кроз решето. И кад се семе коштуница, жели сејати у пролеће, чува се на исти начин, само је Сл 18. Семе у песку и разлика у томе, што се тада јата а песак преходно испере у неколико вода и добро осуши, што се меша са У, истуцана угљена, што се напу- њени сандучићи или лонци семеном не чувају само у подруму већ и у хладној соби, а у јужнијим ме- стима укопавају се и у земљу, од прилике за 0'5 м. дубоко. Ту се тако чувају до Фебруара, и за то се време пази, да песак буде умерено влажан; а у Фе- бруару ваља изнети судове напоље и песак навлажити, да коштице захвате 2—8 мраза, те да се тиме, пу- цањем љуске, олакша клијање, Семе се пролећа посе- јано често не може никнути само с "тога, што у то РА 106 ВОЋКЕ И ВОЋЕ. доба нема јаких мразева, те зато, ако буде поштеђено од силних пепријатеља, сачека и друго пролеће и тек тада никне. Наведеним начином, који се зове стра- тифтиковање семена, подражава се природи и на тај начин олакшава клијање, и у приликама, где се 6 пролећа мора сејати, сматра се као врло потребан и врло добар начин. Једина му је мана у томе, што с пролећа може наступити незгодно време за сетву, па да у то доба и семе проклија, и, ако ово наступи, онда се одвајањем коштица од песка могу многе клице поломити, те се тиме велики део семена не би могао употребити за сејање. | " Да би се семе колико толико сачувало од ми- шева, добро га је, пре сетве, помешати е поздером, оштрим песком, трњем, пепелом и чађу, или га нато- пити пиштевином, или емрдљивом емолом, која је по- зната под именом „Аза јосраа, јер мишеви на ова тела нерадо наилазе. А да би семе брже клијало, поред стратификовања семена препоручују се још и многи други начини, нарочито кад се сетва врши у мањој мери. Тако нпр.: 1. Семе јабучница, затим од дуда, кестена, ораха и бадема, кад се сеје с пролећа, држи се неколико дана у сланој.и млакој води, па се онда сеје. 2. Семе од трешања, вишања, бресака и кајсија стави се на плићу страну решета, па затим метне на суд 6 кључалом водом која је скинута са огња и ре- шето покрије поњавом; тако се држи, док се вода охлади, па се онда коштице посеју. 8. Коштице шљива потопе се или у креч, који је скоро угашен, пошто се креч пре тога разблажи водом, и у овеме држе 12—15 дана; или у мекиње наливене кишницом, у којима се чувају 10—15 дана, о отр т ра ЧУ ДА а ОР ОРАО ИЕ 5 РОК ВВ УРА ДО У У То 1 и = мења ка "дуг и А за О ~ | мр „а му а већ Док се мекиње пе угреју и укиселе, али за све време треба. доливати суд водом, да се мекиње не осуше; или се потапају у пиштевину, у којој стоје АЕ 20 дана, па се затим сеју. Сетва воћњег семена врши се омашке, у рупе и у редове на лејама, које се припремају као и за поврће, с том разликом, што овде земљу сар изри- љати најмање за 40 ем. дубоко. Сетва омашке (на сачму, на широко) врши се руком по целој површини, па се затим семе гтрабљама покрије земљом. Ако је семе проклијало, онда овај начин сетве није тако згодан, јер се тада грабљама. могу оштетити многе клице. Сетва у рупе („убадање“). На овај се начин сеје крупно семе, нпр.: орах, кестен, лешник ИТД. спуштањем семена у рупе, које су пре тога начињене садиљком; а ако је земља сасвим мекана и трошна, онда се и „убада“, слично као и кад се лук сади. Сетва у редове врши се руком или и сејали- цама, кад се у велико ради; употребљава се обично код ситног воћњег семена и сматра се у опште као најбољи начин, јер биљке имају највише светлости и могућно је између редова прашити, плевити, па иђу- борити. Да бисмо од ове сетве имали што бољег успеха, потребно је да се при сејању сетимо ових напомена : 1. Бразде за сејање, које је најбоље правити мотичицом, као на ел. 14, не треба да ву дубље од 8—10 ем. и ваља да су у правцу од истока на запад, јер се на тај начин влага најбоље задржава. 2. Боље је, ако се бразде повуку ло тирини леје него по дужини, јер се тада брже сеје, а доц- _ није и леје се лакше плеве и праше. Бразда од бразде треба да је раздалеко за 20 см. 107 ~ актС ДЕ дао уљу У па И зе муо у у > мр; пи МЕ их, „Кин "3 "Ае ај да: Јо од ~ Пи А АЕ АН # “ К Ра АЕ Об РОК РА (~: Х у њи “= Ј мн > “- ЈЕ = 3. и и и ој к: , 2 +. па др а еру у: ара ба Мат мо а Ра Ре Се ПАРИ, воћке п воће 8. Семе треба да је раздалеко једно од другог. 8—4 ем., а само орах и бадем сеју се подаље, да се одатле могу пресадити на стално место (бадем, по- што се окалеми). 4. Семе треба покрити добрим и трошним ком- постом, и то: семе огроза и малина за 8 см. ; крушака, јабука и дуња за 4 ем.; а крупније семе: орах, кестен по лешник и коштице од вишања, трешања, шљива, кај- сија, и бресака, које траже доста влате — за 10 ем. - јер се у том случају земља не око- | оева, а од чести се и ђубри. 5. Боље је сејати ређе но че- шће. Кад се ређе сеје, онда се мла- дице, дивљаке, више излажу ваздуху и светлости, и имају више простора за развијање својих жила, те зато и много боље напредују. Међутим, кад се густо сеје, младице трпе оску- дицу у свему овоме, а осем тога, тада и влага из земље брже испа- рава, те тако пате често још и од Од, 14. Мотичица, ко- суџе, Па и ако је тако стање у јом се извлаче бразде : за. сејање. самој ствари, ипак свакад треба нешто гушће сејати но што би тре- бало, јер прилична количина семена страда од птица, нека количина не клија итд. „укас тврди, да се врло корисно показује мешовито сејање семена од јабука _ крушака, јер тада, вели, обе биљке боље напредују, зато што јабуке узимају храну из плићих, а крушке из дубљих слојева земље. 6. Да птице не би вадиле посејано семе, треба леје затрнити; добро је и кад се изнад леја за 60 см. високо начини мрежа од конаца, нарочито плавих, а ~ | | | РОА ДА дноик 3 109 у није лоше да се овде онде намести и по која чегр- таљка (ел. 10). 7. Кад се сеје с пролећа, треба леје што чешће заливати. Кад се окори горњи слој леје, ваља кору полако истрошити ; а да се нова не би начинила, и тиме оте- жало клијање семена, треба земљу измешати се пепе- лом, струготинама итд., па је затим покрити згорелим ђубретом, а нарочито оним из топлих леја, да се тако задржи што више влаге. Ово свако- јако треба учинити, ако се леје не би могле заливати, и ако није учињено све што је потребно, да се на њима не начини тврда кора. Кад семе про- клија, треба с леја чистити коров и за- ливати младе биљ- ке, пазећи при том, да се за време суше заливају ређе али више. Ако се опази, да су по- никле младице кржљаве, ваља их заливати водом, у којој је размућена пиштевина (осока), или водом у којој је нешто ђубрета измешано с пепелом. Пошто се залију оваком водом, треба их залити. и чистом Ол. 15. Чегртаљка за плашење птица. (Окреће је ветар.) · водом. Ако су младице честе, ваља их разредити још док је коров на леји (пре него (се леја оплеви), па почупане, пошто им се скрати сржна жила за ". | 4 .. њА (4 НА. З" ; 47, "ле Ди а о 21. 25 БРАЋА ТРГ". “а — же <= Ма ФУ ЈЕ а 1 Пт руље УЗ Блуа И | ЈА ф ОКА ВОЋКЕ И ВОЋЕ. ИЕ дужине, пресадити („пикирати“) или на исту леју, ако има наредичавих места, или у одељак за привремено расађивање, пазећи при том, да редови у којима се сади буду раздалеко за 10 см., а биљка од биљке 8 ем. То треба извршити у доба, кад се на њима појави трећи лист, не рачунајући ту и кли- јавце (котиледоне), па их затим за 7— 95 дана засе- њивати и заливати. И коров се чува у ово време,“ да би се њиме засењивале пресађене младице. Другог пролећа по сејању, дакле после године дана, младице се превађују или у одељак за привремено пресађивање (јабучнице) или у растило (коштунице). Ређе се задржавају младице на лејама, где је сејано по две године, а то је у прилици, кад се прекра- ћивањем њихова дебла утиче на њихово ојачавање. Семеништу припадају: прпориште (матичњак) И одељак за привремено расађивање. Прпортиште (матичњак). Овде се воћкице раз- авина: прпорцима, нагртањем, положницама и изданцима. рпориште зове се зато, што се згодни делови воћке најпре приоре, тј. нагоне, да из њих: потерају жиле, па да се тако пресаде или у растило или на стално место као засебне воћке. Размножавање прпорцима, (прпољцима). Цр- порци се производе из резница, тј. једногодишњег др- вета, које се пресече или одмах испод окца (ел. 16), или испод прстена на грани (ел. 17), или се најзад одсече тако, да на њему буде и нешто двогодишњег дрвета. (ел. 18). Кад се затим резница посади и из ње избију жиле, то је прпорак или прпољак. Само размножавање врти се просто, и изводи се са успехом код рибизле, огроза и винове лозе. И дуња, затим холандека јабука (Попа) и петровача јабука. (Ра- И њи ва ДВЕ је ваљае ља ар ет чим Ава И кв пи ~ 19 " ' у Џ МИ О АСАДНИ „| ~ » 7У5 ЗРЕ с а 4111 КА + ти а њ а и. па | це. ај ја о свввј ле. Саб о СИН бо РУУ “ _ тафез) размножавају се на овај начин; али с тога, |: што се на корену ових воћака не може произвести ЈЕ — свакад довољан број жила, радије се размножавају | нагртањем. | » жутУГ не 6 " " ~ > МУ" Сл. 16. Сал. 17. Ол. 18. Резница винове _ Резница Резница лозе. А двогодишња лоза. рибизле. __ огроза. В је део ове (двогодишње) | лозе, расцепљен по сре- дини, да се тиме потпо- могне развијање жила. Резнице се могу сећи с јесени, а могу и с про- лећа, и то у доба, кад није колоток сокова, а дужина им је 10—40 ем. Ипак је боље, да се и резнице, које ће се на пролеће прпорити, још с јесени одсеку, „РА ~. ЗА И СИ Ме Ри Ри аи | ЈЕ : 17 ћ Е 119. —_ВОЋКЕ И ВОЋЕ па да се затим зарове у песак у подруму или у земљу, у слободи. Леје, у које ће се резнице побадати, ваља да су нешто у своју. А само побадање врши се у рупе, које бу пре тога избушене садиљком. При томе треба пазити, да се резнице, које нису дуже од 20 см., забоду усправно (вертикално), а оне, које су дуже од 20 ем., нешто косо и тако, да буду нагнуте на једну страну. И једне и друге треба да су у расто- јању за 10 см. и у толикој дубини, да из земље вире и првих по 1 окце, а у других 2—8 пупољка. Да се резнице не би осушиле, ваља око сваке набити земљу садиљком, којом треба и рупе начинити у ду- бини у којој ваља посадити и резнице. Ако су рупе плиће, резнице би се морале утискивати се напором у земљу, па би то могло бити узрок, да им се у доњем делу повреди лика, што може допринети, да се резнице ни у повољним приликама не могу упр- порити — примити. Дугачким резницама даје се кос положај зато, што се тада постављају ближе површини земље, те им је тако могућно, да имају више ваздуха, па зато и раније да пусте жиле и да ове бујније порашћују. Кад су резнице пресађене, онда треба пазити, да се чешће заливају. Ну заливање се може знатно олакшати и тиме, ако се леје покрију шушњем или маховином. | | Њако се из искуства зна, да све резнице не истерују доста и добрих жила, дакле, да за то време ниву још добри прпорци, то је у такој прилици пајбоље задржати све елабе прпољке на истом месту још за једну годину; а да би те године добили што више и што бољих жила, треба им што више дебло У Мљљаисааји ла = о и“ ~ _ ата да нок 113 скратити. 'Такви су прпољци после две године врло добри за пресађивање. На сличан начин производе се прпољци и из по- _ данка (коренастога стабла), кад се желе произвести малине и купине; па и трешње и шљиве често се раз- множавају на овај начин. Малинама и купинама, одсеку се поданци од 3—5 ем. па се водоравно утисну на припремљену леју и озго покрију земљом или компо- стом за 5—8 ем. и застру прозором топле леје. Леје ваља затим чешће проветравати, заливати и плевити, па, кад биљке очврсну, онда уклонити прозор с леје. Код шљива и трешања поданцима се даје дужина 10—15 ем., па се као и резнице стабла усаде нешто косо у земљу, пазећи при том, да им и врх буде испод земље од прилике за 3 ем. Размножавање нагртањем. На овај се начин размножавају оне воћке које истерују из врата добре изданке, нпр. дуња, холандска јабука, пе- тровача јабука, смо- ква, шљива, леска, рибизла и огроз, За ово се прекрати воћка, до земље, па се из- данци, који по том избију, кад доститну висину од 15— 20 см., загрну земљом за 10—15 ем. (ел. 19), а после 4 недеље по- нови се иста радња, тј. наново се загрну земљом, при чему се пази, да овом приликом буду земљом покривени нешто више, од прилике за 20 ем. Из делова изданака под земљом избиће још исте године ВОЋКЕ И ВОЋЕ ђ. за“ А Во 4 + “а паде аза о зе с “ у | Зао мају ~ По А ЕД ~“ “ РРА Ен“. таи МИ У + ИТ ЕРЕ РА + “А И = а Га иј и сај О ГЕИАУА ба .5 “ Буни ам дао | аи а МИ Пир а пе пи Дали а ИДИ у » ; . 5 у А “ Ут еј ле РАЧЕ ме "“„» А ~, и . у 6 3 [и ДИ ла 114 ВОЋКЕ И ВОЋЕ доста и добрих жила, тако ла се већ с јесени могу одвојити од мајке, и пресадити као самосталне воћ- кице; а ако-пе избију, онда их треба на том месту задржати до друге јесени. Наравно, да ће развијање Пе Ме до У, ЈЕ "пала – > ИЕ пар де че ако МЕ Мара 9 = ђин БЛ на а 10 РИМ И 2 7 МИТА 7 77 1 Ол. 20. Полагање лозе у Сл. 21. А лоза положена у саксију, | слободи. В лоза положена у котарицу. жила бити у толико брже, у колико је земља бољих ла особина. Да би се одвојене воћке још боље развиле, | АЕ не треба их еадити одмах па етално место, већ у | растило. Ова се радња може поновити на петој воћки 5 сваке године или сваке друге. а рака звје леава ак а аи ; | РАСАДЋПИК 115 | Размножавање положницама. И ово је прост начин размножавања воћака. Летораст или грана какве ниске воћке савије се у ископану јаму и покрије земљом тако, да из ње вире 2—-83 пупољка (ел. 20—22), па кад се на делу над земљом развију жиле, онда Ол. 22. Лови другезиме, Са. 23. ове друге Ол. 24. Лоза друге која је положена на на- зиме, која је положе- зиме, која је произ-, чин као што показује нана начин, као што ведена на начин, као са. 20. показује сл. 21 А, штопоказује сл. 21 Б. се одвоји од мајке. Да се савијени део не би извадио из земље, притврди се за земљу ракљастим кочићем. Размножавање па овај начин врши се леторастима лети, а гранама и огранцима е јесени, зими и у про- леће, а сам начин подесан је за винову лозу, леску, смокву, огроз, рибизлу и црни дуд. Код винове лозе + ва Баиру Је ИХ ЈИ х 5 116 ВОЋКЕ И ВОЋЕ може се извести у слободи (ел. 20), у саксијама (ел. 21) и у котарицама, кошевима (ел. 24). Нешто је друкчији кинески начин размножа- вања положницама. Гране се и огранци савију и по- ложе у јаму дубоку 9—10 ем., и утврде ракљастим дрвећем, па се, кад потерају младари и кад израсту за 10 см., загрну земљом за 8—10 ем., да из њих избију жиле (ел. 25). На'овај је начин врло лако размножити огроз. Код воћака, из чијих положница' жиле тешко избијају, добро је, да се део, који ће бити под земљом, 2 РЦ аса“ МАР === ~-—--=– Ол. 25. Кинески начин размножавања положницама. што боље стегне жицом, или да се с њега скине кора у облику прстена (ел. 26 ЈВ) или да се нарањави, усече (ел. 27 (). Размножавање изданцима. Изданци, који из- бијају у близини какве воћке, често се ваде из земље са својим жилама, па се затим саде на стално место, ако ву довољно јаки, или у растило, да у овоме оја- чају, па тек онда на стално место. Начин је овај. нарочито добар за малине, купине, холандеку јабуку и петровачу јабуку, а у нас се, на жалост, у велико употребљава и за размножавање шљива. Шљиве, на РАСАДНИК 117 овај начин размножене, не само да су врло кратког века и да рађају лоше, већ им је и круна врло не- правилна, а што је главно, и саме троше многу снагу на терање изданака. Зато је најбоље шљиву произ- водити из семена, па је затим наврнути жељеном вортом. Одељак за привремено расађивање (пики- рање). Овде се у неком растојању расађују или зе- љасте, дакле врло младе дивљаке, да би се на већем одстојању , про- стору, могле 600- ље развити (а у исто време и раз- редити младице у семеништу), или се на њ расађу- ју једногодишње или двогодишње младице, да би 4 ојачале. И зеља- сте и ове млади- це гаје се овде дотле, док добро обл. 926. А положница, В прстенасти засек не ојачају, па се (О ракљасто дрво, које се употребљава у · случају, кад се положница не везује, и ако затим пресађују би се извијени део подизао. у растило. Леје се граде или поред леја на којима се сеје или поред стаза тј. на опасивачима (рабатама). И у једном и у другом случају треба припазити, да је ово место колико толико у засени, јер младице тако напредују понајбоље. Отуда је најбоље, ако је овајкодељак у близини ниских воћака, кржљуша. Неки воћари с наведених разлога пресађују див- љаке одмах у растило, између редова, па кад у њему 4 уда Мако Пе у аде 55 ар и 5 РЕН Ена ПИ и ми и У а И ИИЕ |18 ВОЋКЕ И ВОЋЕ одвркну, што бива после 1— 2 године, онда их вадеин пресађују на стално место. да овакав се рад не може рећи да је лош, "али је ипак боље, да се привремено раса- ђивање младица врши на засебним лејама, јер се тада и једним и другим воћкама може указати боља нега. Пре него што се леје начине, ваља земљу изри- љати најмање за 40 см. дубоко и урадити је што боље. Ако земља није тако добра, онда је ваља и пођубрити. Пре пресађи- вања ваља на младицама, екра- тити вржну жилу на Ра а ду- жине, тако да за- остали део не бу- де већи од 9—9 ем., а стабло не треба орезивати. Затим треба на свакој леји по- вући редове у растојању за 10 Ол. 27. А положница, која је засечена код Ло 15 ек.. па у В; О неки предмет уметнут у расцеп, да у се тако и даље одржи. ове усадити мла- дице, пазећи при том, да и оне једна од друге буду исто толико уда- љене као и ред од реда, па их и онда што боље залити. Ако у веменишту има слабих младица од јабука и крушака, онда је добро, да се у доба кад наврше тодину дана ископају, па затим с пролећа привре- мено пресаде а тек друге године у растило, јер тада и једне пи друге младице, а нарочито крушкове, до- » Јн = Ма О МА и о ДМ “ . не 5 | ЕВА СА ДНИ Ћ ј бивају доста и добрих жила. Крушкове једногодишње младице ретко могу тако ојачати и толико жила до- бити, као једногодишње јабуке, те их је зато врло потребно привремено пресађивати и овде држати чи- таву годину, па тек онда пренети у растило. Снажне младице од јабука у семеништу могу се добити, а да се привремено не пресађују, ако се по навршетку године скрате изнад земље. Тако ће се добити леп младар, изданак, па ће и жила бити у изобиљу, да се с тога могу одмах пресадити у растило. Коштунице се обично привремено не пресађују већ се другога пролећа, чим превале мразеви, саде у растило. И овде се при пресађивању не орезује стабло већ само сржна жила, а стабло се орезује само код шљива, и то ако су леторасти кржљави, или ако је дебло криво. Преко лета треба уклонити коров, земљу чешће | прашити и заливати. Младице, које ће се с пролећа пресадити у ра- стило, треба ископати из земље још с јесени, сорти- рати их по величини, па их затим негде утрапити и ту чувати до пролећа. 'Грапити се може или у сло- боди или у подруму; а врши ее просто: кад им се жиле покрију земљом или влажним песком. - (0 јесени овај рад треба урадити, нарочито ако се преко зиме жели извести тако звано зимско при~ сађивање младица, које имају довољно и добро раз- вијених жила. У ово се доба копају младице из леја на којима је сејано воћње семе, па се оне, које се могу пре- садити одмах у растило, издвајају на страну од оних, које ће се привремено пресадити (пикирати). |. | | 2. 144. __ 190) ВОЋКЕ И ВОЋЕ Пре него ли се младице утрапе, ваља им но- жицама скратити вржну жилу нешто мало, а право екраћивање извршити пред само пресађивање, дакле у пролеће, ва разлога који је наведен код орезивања младица, које се саде у растило. | 0. Растило, То је највећи, а с тим и најглав- нији одељак у расаднику. Овде се младице пресађују из семеништа у намери, да се ту негују, докле год толико не ојачају, да се могу пресадити на стално место. На овом одељку врши се присађивање воћака које се израђају (измећу), а ту се саде и оне воћке, у којих је извршено зимеко присађивање. Према томе, каква је врста воћака, тј. да ли се развија брже или спорије, на овом се одељку гаје од 2—6 година. да растило ваља изабрати присојан положај. Места, где владају јаки ветрови и где је надморска висина. већа од 750 м., нису добра за растило. У ра- стилу, које је између већих грађевина и у заклоњеном положају, где је обично и земља снажна, младе воћке напредују врло бујно, али кад се затим пресаде на место, где је отворен положај, не могу успевати како ваља, дрво не може да се здрвени како треба и зато страдају од мразева. И засењени положаји, нпр. где је хлад од ВИ- вокога дрвећа итд., нису добри за растило, јер се у воћака 6 овим положајем јављају доцније исте незгоде као и у воћака са заклоњених положаја, а осем тога и очење, које се понајчешће ради у растилу, не испада тако повољно. Пресађена воћка, ва оваког положаја, у отворепи, излаже се мното вунчаној припеци и ваз- духу, па им зато кора, која је пре тога била шу- пљикава (порозна), буде жилава, осуши се и навуче лишајима. РАСАДНИК | 121 Кад је растило изложено јаким ветровима, онда воћке расту споро и треба им много притака. У ви- соким положајима страдају од зиме присади многих сората, а у дољама су воћке изложене раним и позним мразевима ; нарочито кајсије пате од рака, навлаче се маховином и лишајима и нису тако дурашне, као кад је растило у равници. Растило не треба да је ни на стрмим земљама, јер се овде земља тешко обрађује, а кишом се још и спира у подножје; а није добро да је ни тамо, где туча (град) чешће пада и где су честе поплаве. Кад је нагиб према северу, воћке се обично навлаче ма- ховином. Најбоље је, кад је растило у равници или на блатом нагибу, кад је у близини воде и заједно са семеништем. Земља за растило ваља да је родна, да је ду- бока најмање 50 см. и да нема шљунка и крупног камења. У колико у земљи има више хранивих ма- терија и у колико је по саставу једновренија, у то- лико је такву земљу доцније лакше и боље обрађи- вати, а с тиме је повољнија и погодба, да воћке буду снажне и здраве. Влажне земље, и земље у којима има шљунка и стења, нису никако згодне за растило, јер на оваким земљама воћке пате од рака, не расту правилно и навуку се маховином; а ако је здравица непропустљива, онда још и жиле прелазе у труљење, дрво је више мање шупљикаво, па се тако не може противити мразевима и припекама. демља, која је добро и доста дубоко уситњена, одликује се особином, да прима и задржава влагу и топлоту; у такву земљу продире лако и ваздух, који је од великога значаја, не само за пораст воћака, већ и за потлуније раз- И у Де - Г| ~ Е. пр у че фи > му + а ња ха оте Ка а а ђитам "и о С за 3. БР и 2 дет ме Ма 4. Ме МЕ 4 о = РУДР и = 192 | ВОЋЕЕ И воће вијање њихових жила. Напротив, у земљи, која није. обрађена као што треба, воћке врло често пате од суше, а и жиле им се развијају лоше и нема их довољно. Зато, да се произведу лепе и здраве воћке, са што више ваљаних жила, потребно је да се земља пре сађења воћака што боље изриља (риголује), тј. да се обради дубоко, и то за једногодишње и дво- годишње присаде 50—60 ем., а за остале воћке, којима се овде и облик дотерује и које ће остати "више од 2 године, 70—80 см. Риљањем се земља троши, и доњи елој земље изнови горе, тј. излаже утицају ваздуха, светлости и топлоте, па у такву земљу жиле дубље продиру, далеко се снажније раз- вијају и воћке су здраве и бујнога раста. Риљати је најбоље 6 јесени, да би се земља преко зиме изложила утицају мраза, и тако (се што боље увитнила, и то кад је земља осувља; јер ако је влажна, онда је непотпун утицај мраза, тј. и после њега виђају се у растилу веће или мање грудве. Али, ако је земља трошна или ако је кречна, онда се може риљати и рано е пролећа, само треба припазити, да се тај рад што пре доврши, да се земља до сађења довољно блегне. Према томе, каква је земља, и риљање може бити различно. Тако, ако је земља моћна, тј. ако ораница са здравицом чини дубок слој, онда треба при риљању удесити тако, да се горњи слој из једног јарка баца у доњи слој другог јарка, а доњи елој да буде горњи слој у свима јарцима. Али, ако је земља плитка, тј. ако није дубља од 15 ем. онда је боље да се не риља колико је речено већ колико се може, па затим, да се на њу нанесе слој земље, __који би био дебео најмање за 15 ем. Тако ће воћке __ много боље напредовати, него кад би се неподесна земља дубоко риљала. ___Комад, чија ширина није већа од 20 метара, може се риљати, а да се не дели у два или више одељака. 'Тада треба најпре тај комад поделити у леје 60—90 ем. широке, па онда сваку риљати за се на поменути | начин и до ре- р | чене дубине. А _ако је ширина Рик К комада већа од Е 50) метара, ваља —-— та поделити нај- мање у два дела (ел. 28 АивВ), и тада из леје (С бацати земљу код р, из леје КЕ у ад јарак (О и тако _ даље радити, док | Н [2 се не изриља це- | Р ла страна, па за- ; ИН тим другу поло- | вину отпочети е противне стране, од леје К, и земљом из те леје, која се привремено баца код (1, попунити јарак Н, а при завршетку ___риљања те стране, земљом код [ попунити јарак К. % Ако би се приликом риљања морала износити на површину осетно лошија земља, онда је много боље, да се та земља прве године засеје каквим ра- тарским усевом, који би се задовољио том земљом, па ~ ~ Ол. 28. Риљање земље у равници или на · благим нагибима, ЊУ МЕ“ У = „7 У сети нај + прасак ~ > жу—> у. КЕ јр“ за КИЋ сол“ | Моћна - 4 % (2 у УУ: ме ~ ЈВ #7, „гај! (2 је у 7 3 (те „ “ 194 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ да се тек после саде воћке. Приликом риљања треба ј9 > ј з < ћ <. А 252 У. 630 от 146" 2 380-5от ЕЈ 55:77 м“в:0%Х < < Ол. 29, Површина од 1 хектара за расадник, уклањати коров, нарочито пиревину. РАСАДНИК 125 Колико ће бити растило, зависи од количине воћака која се жели производити годишње; а да би се у напред знало, колика треба да је површина ра- стила, према одређеном броју воћака, који се жели производити, узима се, да једна од високих воћака запрема годишње 81" ђ Оди. а + НИСВИХ. У МИНИ Ае те према томе је лако израчунати и величину растила, кад се број воћака помножи овим бројевима и бројем година, за колико ће се воћке држати у растилу. Ну поред ове површине, треба да је у растилу и неки део за гајење усева, да би се тако земља, са које се ваде воћке за даље гајење и пресађивање на стално место, могла одржавати непрестано у пуној снази. Према томе на површини од 1 хектара, као што то показује нацрт на ел. 29, можемо узети: 1. за семениште, где спадају и прпориште и одељак за привремено расађивање младица од при- лике • · • •· · · · ,480500м. 2. за компост и друге потребе · · · · · · +» 66500м.==554'000м. 3. за производњу 2000 високих во- ћака годишње, које ће остати у растилу 6 година (2000 Хх 315 х 6) · · · 3780:0000м. 4. за производњу 1700 ниских во- ћака годишње, које ће остати 3 године у растилу (1700 х 225 х 3) · · · 142500м. О. за двогодишње гајење усева на земљишту 6 којег су ископане младице из семеништа (4975 Хм 2) · · · - · 975.0000н. 6. За трогодишње гајење усева па зем- љишту с којег је ископано: :у би РА Бц Там Ру РИД (У Ил. Ко Ра о 7 48 У. 126 ; ВОЋКЕ ПО ВОЋЕ — а) високо воће (2000 ж 815 х 2) 1890.00 01. 0) ниско воће (1700 х 22:5 Х 3) 1147 50 0м.. Њ за-два пута (126 х 2и) · · 2506000м. Свега 10.000-00 Ом. Из искуства зна се, да од посађеног броја во- ћака у растилу пропадне од прилике '/,, те зато при одређивању потребне количине воћака, која ће се годишње производити, треба имати и ово на уму. Да воћке у растилу и осталим одељцима у ра- ваднику не би штетили зечеви и стока, потребно га | | ЕН а) ПБ КД] == Е Са. 50. Ограда од жице. је, пошто му се одреди величина, што боље огра- дити. Ограда може бити од дасака, летава, прошћа, оплетена од прућа и од жице (ел. 30), а посве је добра и жива ограда од глога, гледичије, чалије, дуда, маклуре итд. Од тога, да ли је земља у растилу што боље. обрађена, зависи и што боље напредовање воћака. Кад се земља изриља, онда је треба што боље уравнити („планирати“). Џ во УМР о _брење земље може изо- стати; али ако је лошијих РАСАДНИК За риљање се употребљавају ашови дугачки 90—925 см. Тако је, кад се жели риљати у дубини од 40—50 есм., јарак готов од два ашова ду- бине ; а ако на 60—75 ем., онда од три ашова итд. Такво земљиште треба потом чистити од корова и прашити га. За прашење се употребљава обична мо- тика; а још боље је, ако се имају мотике као на ел. 81, јер се њима може лепо заћи око сваке воћке, а да се воћка ни мало не повреди. Ако је земља у ра- стилу добра и снажна, 7/- особина, онда је треба и пођубрити. Ђубри се у свако доба; ипак, боље је кад се ђубри у доба од новембра до априла, него у доба од маја до октобра, јер се после летњег ђубрења јављају е корови у много већој ме- Оа.81. А једнопера издубена мотика. В обична двопера мо- ри, него код ђубрења тика. преко зиме. Између свих врета ђубрета сматра се да је најбоље стајско ђубре за ђубрење земље у растилу, 6 тога што је његова снага дуго трајна, а при том је и врло јев- тино. За тешке земље треба употребити добро згорело коњеко, свињеско и козје ђубре, помешано 6 говеђим, а за лаке земље кравље и овчје. Смеса од '/, коњ- 5 скога ђубрета, '/, товеђега ђубрета и '/, овчјега ђу- "брета и нешто ђубрета од порнате живине рачуна се у најбоље ђубре; подесно је за све врсте земаља; 128 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ! ма њиме није потребно ђубрити земљу сваке године, већ сваке треће, наравно ако се не ђубри посве штедљиво. Свеже стајско ђубре није добро за воћке; оно мора лежати на ђубришту најмање У, године, и да се на овоме од времена на време преврће и влажи. Неки веле, да стајско ђубре уди младим воћ- кама. То тврде они, који само у мислима производе воћке и воће, јер се у ствари та штета није пока- зала нигде, где се ђубрило овим ђубретом онолико, колико је потребно. „Све што је сувишно, не ваља“, тако се обично вели, па то исто вреди и кад се воћке ђубре не само овим, већ и сваким другим ђубретом. Слој стајскога ђубрета од 10 см. не може младим воћкама у растилу никад и ничим удити. Прво ђубрење по риљању врши се у пролеће; при томе се пази, да се ђубре изнесе, док има још мразева, и да «е земљом покрије, чим се ова, слегне, а најдаље до краја марта. Бубрење с јесени или преко зиме треба извршити што раније, док има влаге, како би се храниве материје исплакале и одновиле у земљу; а ако се ђубри касно, ове материје остану на повр- шини земље, па их коров, на штету воћака, употреби на своје развијање. Ниске воћке (кржљуши) не пуштају дубоко евоје жиле у земљу, као високе воћке, па је зато, да би што боље напредовале, и да би се код њих изазвао што већи број коренових длака, потребно земљу што боље ђубрити. Градине се свакад најбоље ђубре, пао св зато ове воћке и радије гаје у градинама но у растилу. Пошто «е одређена земља за растило огради, прериља, пођубри и очисти од корова, треба је по- делити у одељке, који могу бити већи или мањи, што Ра унтет_"У_“"" 7 РА" „У РУПУ, РРА УДРРУНИ ; | - | | | | „! У МРАЗ о "ЕР" "ИД Г2-_14 | Уз" ћ' -_ аи у“ пољ љета а сер = 2ЗЕ у 75; % ~ | РАСАДНИК МВ 4 зависи од величине и облика растила, и од еората и облика, који им се жели дати. При том треба пазити, да на једном одељку не буду различне врете воћака, па шта више ни разни облици воћака, већ свака врста за себе, јер се тако може свака воћка и нај- боље неговати. Наравно, у мањим је растилима ово тешко извести, и зато овде могу бити једне врсте воћака и једноврени облици бар у засебним редовима. Кад се према овоме одреди величина одељака („квартира“), онда се у правцу највеће дужине ра- стила и према дужини и ширини највећег одељка („квартира“) увизира, одмери и начини један или два главна пута (ел. 29)." Ширина главних пу- тева треба да је 1'7—2'5 м. према томе да ли ће ту пролазити и товарна кола (нпр. с ђубретом итд.) или неће. Ипак, свакад треба пазити, да главни пу- теви по могућству буду што шири, јер они служе не само за лакши саобраћај, већ и за лакши пре- глед растила, радника итд. У већим растилима, поред овога пута (једног или два), просеца се исто толико широк или нешто ужи главни пут и по ши- рини растила (овога нема на натем нацрту), при чему св пази, да се путеви секу под правим углом; јер на тај начин одељци, који се путевима раздвајају, добивају правилан облик. Ако је могућно, треба и један и други пут насути шљунком, тако да сре- дина буде узвишенија ; а ако није, онда их ваља тако подесити, па зесејати травом, нпр. утринцем, белом детелином итд. '! Неки не риљају земљиште на коме ће бити пут, да би пут, као што велс, био постојанији. То је погрешно. Воћке поред пута пуштају жиле и у ово земљиште, па, ако није ура- ђено као што треба, неће се моћи развијати као кад је све земљиште било прериљано. ВОЋКЕ И ВОЋЕ НИ] У, а Раси и ДУ РА о у 5 2 ~ ~ 2 - „Ро Е 4У. у +. си МТ НИ му МР је му за 4 Р, 130 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Растојање реда од реда у растилу треба да је 80 см. за све врсте и облике воћака, а колико ће у редовима бити раздалеко воћка од воћке зависи од облика воћкина и од тога, за које ће време остати на томе месту. Ако ће се воћке вадити из растила као једно- годишњи присади и ако је при том земља добра и снажна, може им се дати одстојање за 830—40 см.; кад (се гаје као високе воћке, растојање не треба да је мање од 40—50 см.; а ако се једногодишњим присадима жели дати облик палмета (шпалира), пи- рамида, кордона итд., онда удаљење воћке од воћке треба да је за 1 м. Лепота растила и лакше са- влађивање многих радова зависи у многоме од ва- љане поделе и што правилнијег засађивања воћака, па зато при оснивању растила треба ово увек имати на уму. У оних дивљака, у којих је извршено орезивање жила 6 јесени приликом ископавања из земље, треба на пролеће пре сађења још једном, као што је на- ведено, орезати жиле до места докле је потребно. Само дебло ораха не треба орезивати, јер је његово дрво шупље; гране побочне треба уклонити, па и жиле орезати на /„—-'/, њихове дужине, као иу осталих младица. Сађење младица у растилу треба извршити од Фебруара до априла, и то пошто мину најјачи мразеви; јер кад се сади се јесени, онда им жиле, зато што су нежне, могу страдати од мразева и пропасти. Ну ако младице имају дугачких жила, ако их има у изобиљу и ако су добро развијене, као што је често случај у једногодишњих присада, онда их треба садити с је- сени, па и преко зиме, докле време допушта, Тј. док а " РАСАДНИК 131 топлота не спадне на 0" Ц. и земља се не почне смржњавати; јесење сађење, ако су оваке саднице, треба претпоставити сађењу с пролећа. Пошто је земља у растилу подељена у одељке, као што је напред поменуто, и кад се зна, у којој даљини ваља да су редови и младица од младице, онда треба извршити и само сађење. Да би редови, у којима ће се садити, били прави, и да би се знало, на којим местима треба ископати јамиће за сађење, узима се уже или уплетена жица, и на ужету или жици понамештају се какве значке (на ужету перца, дрвца, а на жици лим) и кад се затим затегну и местимично утврде ракљама, ако је повећа дужина, онда се поред сваке значке забоде кочићи на томе месту ископа јамић. Јамићи се копају или према јамућу :: или обичније на савез, тј. између јамића . 7. | да сађење потребна су два радника. Један ашовом копа јамиће, а други, који може бити и дечко, на- мешта младице у ископане јамиће, па, затим, први од- мерава, до које дубине ваља да посади младицу, због чега или додаје нешто земље или из јамића оду- зима, и у исто време поставља жиле у што водоравнији правац, а други нагрће земљу, колико је то потребно, Кад се сади у пролеће, онда је потребно, да. се још и свака младица залије, нарочито ако је земља лака и сува. При том треба пазити, да се вода про- сипа у што јачем млазу, те да се од земље начини што веће угнуће, тј. да се делићи земљини што више приљубе уз жиле, па кад се то изврши, онда угнуто место попунити околном земљом. На случај, да се младице и воћке не би могле довољно залити, добро је, да им се жиле пре сађења потопе у смесу воде, (у, ~ б ЕМ Р > з-, Е -=- 4“ + пе Зе И и а а па > ДА а и а и Да „сване ~ +. њи. У #- а о 2: = Ме 5 РЕЋИ рај ње РА". Бар а сасе ту 4 > - НА 132 5 ВОЋКЕ И ВОЋЕ говеђе балеге и добре баштенске земље. И воћкице, које су присађене преко зиме, добро је пре сађења наквасити овом смесом, и то после, пошто им се жиле орежу — скрате. При самом сађењу ваља пазити, да се младица не посади дубље, него је била у семеништу, и је дино у случају, ако је. земља песковита, лака, могу се посадити највише за 2—98 ем. дубље, јер ће се у таком случају земља за толико елегнути. Ако ће се растило употребити за производњу воћака за већи број година, онда је најбоље, да се оно још у почетку подеси тако, како воћке једне исте врсте неће непрестано долазити на један и исти одељак, већ да се, после сваког ископавања воћака, на тај одељак усаде воћке друге врете. Мењање ово препоручује се из истих разлога, из којих се пре- поручује и плодоред у гајењу ратарских усева и поврћа, да би се храна из земље што боље упо- требила и да би воћке и без многога ђубрења ипак као што треба напредовале. Да се то постигне, пре- поручује се, да се одељак засади најпре крушкама, затим, пошто се ове пекопају, јабукама, па онда шљи- вама, кајсијама, бресквама и орасима, и на послетку трешњама и вишњама. Ну пре него се по ископа- вању воћака тај одељак засади новим воћкама, по- требно је, као што је наведено, да се земља за 1— 9 године завејава каквим ратарским усевима, нарочито окопавинама, и том приликом што јаче ђубри, да се на тај начин што боље припреми за сађење нових воћака. „Детелина и луцерка не емеју се сејати, јер ове биљке јако земљу изнуравају; ни између редова воћака не треба гајити никакав усев, јер се тиме оду- зима воћкама много хране. · ПР за ма а 5. - на а акти га да - о. 7 и ћ РАСАДНИК 133 Раније се практиковало, да се оне младице, које ће послужити као подлоге високим воћкама у растилу, дотле негују, док не достигну потребну дебљину и висину, па су тек тада пресађиване, и то у висини круне. Разлог за такав рад био је тај, што се ми- слило, да је дебло младица много дурашније, и да мање "(страда од мразева, нето дебло које би се раз- вило из присада. Али, кад се доцније увидело, да је пораст младица код највећег броја много слабији од присада, затим, да се младице јако гранају, да имају доста трња, да су им младари слаби и криви, због чега се морају исправљати приткама, и да у растилу морају пробавити најмање 6—8 година, па да се од њих произведе воћка, која ће бити подесна, за сађење-на стално место, — узето је као правило: да се младице, кад достигну потребну јачину, прекрате изнад врата и на томе месту присаде. На овај начин могућно је сад, да се дебло воћака добије посве право и чисто, и да се потребна јачина и висина воћкина произведе већ после 1—2 године по присађивању. Исти начин упо- требљава се и код подлога за производњу ниских воћака. Да се ово постигне, треба код младица прве године уклањати само изданке који избијују из земље, а друге године скратити им дебло до земље (врата), па од младара што избију задржати најбољи и при- садити га на најзгоднији начин. Младице за произ- вођење ниских воћака могу се присадити (очити) још прве године; и да би се олакшао рад, треба на 14 дана пре очења скратити младаре, рачунајући оздо на више на висини од 12—20 см. Младице које се желе присадити у круни, нпр. коштунице, треба очити на притајни пупољак, и тд друге године по сађењу. 134 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Код оних воћкица, које су присађиване зими, треба уклањати све изданке, што су избили из под- логе, и то у доба кад младар из присада израсте за 6—10 см., а в присада одрешити везу, кад достигне висину од 15 см. Ну ако су изданци бујни, а присад је при том слаб и сумњив, онда изданке само скр- њити, или између њих задржати најјачи, да буде као резервна подлога. На случај, да се присад није примио, треба између изданака задржати најбољи, привезати га уз притку да право расте, па га у своје време при- " садити, а место, на коме је раније присађивано, од- сећи доцније и рану премазати воћарским воском. После некога времена по сађењу младица и воћ- кица у растилу треба земљу што боље уситнити, а за време суше пазити, да се и више пута залију. (сем тога, обратити пажњу и на то, да младице и воћкице не пате од какве болести, и марљиво укла- њати е њих инсекте, а нарочито гусенице и лисне ваши. . до: 5 25, 5 — ИМАМА би ЕН. каје СДИ – 1Х ПРИСАЂИВАЊЕ (НАВРТАЊЕ, КАЛАМЉЕЊЕ, КАЛЕМЉЕЊЕ) ВОЋАКА ——Ф—— 1. 0 присађивању у опште. Присађивање је радња, која се састоји у томе, да се гранчица или | пупољак какве воћке споји с другом каквом воћком | сродне врсте, из које ће као подлоге своје примати храну, па да се затим, кад потпуно срасте, развија и напредује, задржавајући при том све своје особине. По томе, од воћке, која се присађује, тражи се, да се предругојаче дојакошње особине њена дебла, грана, летораста и младара, на којима се присађује, тј. да се замене особинама гранчице или пупољка који се употребе за присађивање. Онај део, на коме се присађује, зове се подлога, а део, који се присађује, зове се вијока (калемгран- чица) или окце (пупољак), према томе да ли се при- сађује гранчицом или пупољком. Спајање ово врши се на најмлађем делу дебла, грана, летораста и младара, јер се ту због лучења камбијума, који је између лике и бакуље, ствара, као Ми 7 А 4 У," доти За Је ПРЕ Времтиј пр а и 136 ВОЋКЕ И ВОЋЕ што је наведено, ново ткање дрвета; а-само ерашћи- вање подлоге и вијоке објашњава се на овај начин: Окца су делови летораста, и она, кад се пот- пуно развију, имају ту моћ да примају сокове, које им подлога приводи, и да их подесе за своју потребу. Срашћивање је могућно свакад, ако судови, који су на то одређени да проносе сокове из жила у гране, нису заптивени, раздерани или поремећени, затим, ако судови — вијоке, падају тачно на судова подлогине, како би отвори горњих судова били у саобраћају са отворима доњих судова, тј. да би кроз њих могли сокови пролазити без икаквих препона. Чим еокови наиђу, они на разранављеном месту слажу извесну количину органских материја, које се поглавито троше на то, да рана што пре зарасте, нарочито по окрај- цима; а сувишна количина сокова односи се у пу- пољке, да се ови развију. Као што се види, код присађивања врло је важно, да се делови, који се међу собом спајају, што више _ додирују, а да се при том не начини велика рана; јер у колико је већа додирна површина, а при том мања рана, и у колико боље пада „кора на кору и мезгра на мезгру“, у толико је већи и успех од при- вађивања. Присађивање воћака врши се у разним ЦИ- љевима, ну сви се своде у главноме на то, да се воћке размноже, а нарочито оне, које се измећу, кад се размножавају семеном. Такве су јабучнице и ко- штунице ; а само орах и кестен, као што је поменуто, дају из семена истоветан род, те се зато не морају присађивати. | Ова најважнија радња у воћарству позната је још из најстаријег доба, и свеколики напори испитача, ПРИСАЂИВАЊЕ 137 | да истакну лице, које се прво отпочело занимати овим послом, остали су безуспешни; те се отуда у велико верује, да је сама природа подарила први примерак оваког рада. Да је то највероватније, можемо се уверити, ако посматрамо сродне воћке које су наблизо. Тако нпр. ако су тако наблизо кајсије, шљиве и брескве, трешње и магриве, крушке и дуње, па шта више и бели глог, да им се гране притискују и замрсују, онда ће се услед ветра и олује на додирним местима разранавити кора, а тиме и то место потпуно тако подесити, да сокови из једнога дрвета могу прелазити у друго дрво, па с тим омогућити срашћивање тих делова, и да се једна врста воћке прометне у другу, тј. да од бадема доби- јемо брескву, од дуње или глога крушку, од магриве трешњу, а од шљиве кајсију. На основи оваког прирашћивања различних а сродних воћака постоји и данас у примени нарочити начин присађивања. приљубљивање или аблактирање, п отуда се за њ с правом тврди, да је то начин приса- ђивања који је најпре употребљен, и да је његовом употребом доцније отворен пут и осталим начинима. Тиме се једино и објашњава, да су вештину при- сађивања познавали још и стари народи: Финичани, Картагињани, Грци и Римљани. Римљани су ову радњу раширили по целој Јевропи, у којој је најпре цветала, а доцније — у мало што није и сасвим пропала, јер је вршена посве лоше. Кад се с пажњом прелистају дела старих писаца | о овој вештини, онда се може извести. закључак, да је | међу њима највећи број, који ту вештину нису позна- | вали, или су тек само у њу завирили. Тек пре два века (1690) испало је за руком писцу | „Јовану Кентинију да у своме великом и популарном делу изнесе праве користи, које се добивају присађи- вањем, те је тако ова дотле забачена вештина поново оживела, Погрешно схватање било је узрок, те се ишло странпутицом и прилазило много којечему и не сми- пса Дали ј“ [> 7 647 ~ -- а = | = -+ -“ ~ - / с иг > а ' 255 ижа ува ~ + оне > --Ј7 |" у МЕ, 54 = У о 3, ти . име -' 138 ВОЋКЕ И ВОЋЕ шљеном; а има података чак и о таком геровању: да се и свеколики лишћари могу присађивањем претво- рити у родне воћњаке. Тврди се, да је Туен био први, који је, ко- ристећи се својим искуством, изложио да ће од при- сађивања бити успеха само тада, ако је воћка, која се присађује, у извесном сродству се гранчицом која се на њу жели присадити. И ово правило, које је он поставио, важи и данав. 2. Важнија искуства до којих се дошло при- сађивањем. „Ако би нам испало за руком, да подиг- немо вео, којим су у природи застрвене научне по- јаве, вели воћар Гоше, онда бисмо утврдо веровали, да би знање било од велике користи вештини при- сађивања, и нада је, да ће неки извести ову радњу на прави пут, и екинути с ње свуколику таму. Кад се добивена искуства удесе тако, да се не сукобљавају 6 теоријом, већ да с њом иду руку под руку, онда ће се показати не само бржи напреци, већ ћемо рас- полагати и далеко драгоценијим искуствима, и то како онима, која су за сада у тами, тако и онима, о којима тек елутимо.“ У овом погледу у стању смо навести ова по- све важна искуства, до којих се дошло присађивањем, а која се и научно утврђују: а. Присађивањем јабучница џ коштуница до- бива се свакад крупнији род од рода с неприса~ ђениг воћака. 0. Семе из рода присађениг воћака не губи ништа од својих особина, јер је исто тако једро ч клијаво и има га у истој количини, као и у воћака које нису присађене. | | | | " |: Мт к = сиј УУ ос АЈ СЕ а Цоао 5 ~ .. а .. РАС". » са ++ „. БУРА „77 Љу. | | . ПРИСАЂИВАЊЕ 139 в. Присађене воћке стасавају раније, и у ко- лико се више пута присађују, у толико су род- није и у толико им се више поправљају пи њихове особине, а и род је у толико крупнији. г. Присађивањем поправља се укус рода, Тј. овај је слађи, миришљивији џи пријатнији за јело. д. Подлога нема никаква утицаја на укус рода, а још је мање у стању мењати му и осд- бине, као што то неки тврде. Они, који у ово ве- рују, доказују то тиме, што веле, да су ренклоде присађене на неким шљивама неукусне, а на некима су напротив врло укусне, и да су трешње наврнутв. на магриву много укусније, него кад се присаде на дивљу трешњу. Оваки су погледи погрешни. Узрок овоме треба тра- жити у слабљењу подлоге, а никако у њеним соковима. _ Код највећег броја биљака, нарочито оних које су се развиле од резница, сви делови, због њихове особене организације, у стању су узети из земље, без обзира, да ли је она пескуша, иловача, кречуша итд., потребну храну, и ову за своју потребу тако прера- дити, да материје имају доцније посве малу сличност са онима, из којих су постале. И највештијем оку није испало за руком, да постави какву разлику у облику и ткању код двеју истоврених резница, које расту на земљама сасма различне природе. Утицај, који ове материје, ако их има у изо- биљу, могу имати на растиње, састоји се једино у изазивању бујнијега раста, чиме се у исто време ствара повољна потодба да биљка може узети и већу количину тих материја. Отуда и долази, да је воћка на доброј и снажној земљи далеко боља и бујнија, него кад је на земљи осредње или лоше каквоће. о А ЈЕ АРЦ те „= 3 4 3 |. "1 | “ и и · Сењ пица ње и. аи Јачи пл и - 14() ВОЋКЕ И ВОЋЕ (окови из подлоге утичу на вијоку сасвим на исти начин, као што и храниви сокови из земље утичу на резницу, јер вијока у самој ствари није ништа друго, до резница привађена, на подлогу, која уместо да прима евојим жилама потребну храну из земље, узима готове сокове из подлоге, пошто су судови подлогини и вијокини међу собом у вези. Другим речима, вијока је прави биљни готован (па- разит), јер живи о туђем трошку, о трошку подлогину. За доказ овоме узима се и присађена воћка — присад. Судови, кроз које круже сокови, и ако се приликом присађивања подешавају тако, да се међу _ собем тачно поклапају, ипак се не може никад по- стићи, да се они и подједнако развијају, већ је го- дишње стварање дрвета подлоге или јаче, или слабије од вијоке, тако да је ова разлика често уочљива и код воћака, којима је педесет и више година. дато се 6 правом тврди, да сокови подлогини не могу имати никакав квалитативан утицај на вијоку, да њену природу ниву у стању изменити ни на који начин и да јаче или слабије прилажење сокова може имати на вијоку извесан утицај, али не и такав, да се њиме мења и особина вијокина. ђ. У колико је подлога слабијега раста, у то- лико је роднија и у толико је крупнији род, који доноси вијока, јер се потребна количина сокова за стварање дрвета троши на грађу цвета и рода, па зато је ч присад у толико краћега века. Тако нпр. ако се крушка присади на дуњу, она не може да живи више од 80 година, међутим, род је круп- нији и много лепши, него кад се наврне на дивљаку ; дивљака касније стасава за род, али је знатно дужег века. — Јабука, присађепа па петровачу јабуку (Ра- ем о УУ. ПРИСАЂИВАЊЕ 14] тадћез), траје највише 25 година, на холандску ја- буку (Попе), живи око 50 година; присађена на дивљаку, може издурати 100—150 година; а ако се не присађује, тј. остави као дивљака, живи до 200 година. Плод је од дивљаке као што је познато нај- ситнији, нешто крупнији од наврнуте дивљаке, још крупнији с присада на холандској јабуци, а најкруп- нији с присада на петровачи. Да ово и наведено што боље објаснимо, поелу- жићемо се једним примером из природе. У природи влада као посве сталан закон борба за живот. Ова се борба простире на све створове, дакле на људе, животиње, па и на растиње. Највеће и најјаче животиње, које се својом ве- љиком снагом могу лако опирати свима незгодама, рађају, као што је познато, само по једно младо, док ситнији створови доносе на свет по неколико, а неки и посве много. Због њихове поуздане надмоћности у борби за живот, и њихово размножавање не долази у такву потребу као у слабих створова, који лако подлежу у борби са спољашњим утицајима. Тако нпр. кит и слон, рађају само по једно младо, а миш сваког месеца 9—10; лептири на стотину (јаја), а харинга на читав милион. | То исто вреди и за биљке. Једногодишње биљке у борби за живот донесу сваке године далеко већу количину семена од растиња (нпр. раста, кестена, букве итд.), које достиже џиновеку јачину и дебљину. Кад код каквог створа, животиње или биљке наступи слабљење тела, онда материје, које су, док је тело било здраво, биле по телу свуда подељене, да све органе одрже у развијању и снази, узму други ПИ ЈНА РОН 727 1492 ВОЋКЕ И ВОЋЕ тбк, тј. концентришу своју радњу на органе размно- жавања, да се наместо створа, који ускоро изумире, добије нов створ. Закон је овај и код животиња, али је он, нема сумње, најуочљивији код биљака. Тако нпр. неко високо дрво доноси по својој природи мало рода, али ако се оно окреше, наранави, ако му се која грана претенује, савије, ако се жиле повреде, умање и уопште ако се дрво било у чему ослаби или оштети, онда се природа живо стара, да тако дрво ускоро што боље окити цвећем и родом. Ово је лако доказати на сваком кораку, па зато и смемо извести закључак да количина, крупноћа, а често и каквоћа рода, стоје у обрнутој сразмери према, јачини воћке, и да је према томе воћка, у колико више рађа, у толико слабијег раста. Отуда је и присађивање радња, којом се воћка ослабљава у порасту, јер се њоме спречава ТОК 60- кова од жила ка круни, па у колико се чешће која _воћка присађује, у толико су јаче и ове сметње, те зато воћка боље рађа, и род јој је крупнији, али је краћега века. 8. Користи, које се постижу присађивањем, Присађивањем могу се постићи многе пл различне ко- ристи. Тако нпр.: а. Њиме емо у стању одржати и размножити све ваљане сорте воћака, па било да смо их произ- вели из семена или вештачким оплођивањем. Да није присађивања, многе сорте воћака и много украсно дрвеће и шибље изгубило би се сасвим. 6. Кад се одабране сорте воћа присаде на под- логу слабијег раста, добиће се много крупнији и много лепши род. _ ПРИСАЂИВАЊЕ [43 в. Присађивањем у стању смо убрзати родност, ако се присађивањем сорте присаде на ниске воћке или такве, које су достигле свој пораст. г. Сетвом јабучница и коштуница могу се често добити врло лепе и врло добре сорте, нарочито у случају, кад се за сејање употреби семе што бољих сората, или таквих, које су произведене вештачким оплођивањем. Највећи број данашњих сората постао је на овај начин, негде елучајно, а негде и намерно. Да се од таких сората добије род што пре, одаберу се дивљачице с крупним и маљавим лишћем, на којима нема трња, па се наврну на ниске или старе воћке, и, ако је добра сорта, што се зна већ после 2—8 године, онда се задржи и даље размножава, а ако није, онда се шкартира. Да се од воћке, која је про- изведена из семена, добије род, треба 10—15 година, а присађивањем род се може добити већ после 2—8 године. д. Могућно је на једну воћку присадити више сората, кад се жели сазнати каквоћа њихова рода, а с тим и да ли их треба размножавати или не, нир. кад се произведе воћка из семена ради доби- вања нових сората. ђ. Присађивајући крушку на дуњу, јабуку, хо- ландеку јабуку и петровачу јабуку, на којима ове воћке не могу достићи нормалну висину и старост, у стању смо изменити им облик и утицати на род- ност, крупноћу, лепоту и укус рода, као и да тим воћкама дамо подесан облик, да се могу гајити и на мањем простору: по градинама, међама, па шта више и у саксијама. е. Шрисађивањем у стању смо спасти воћку, која је на умору, ако је присадимо сортом бујнијег НА с а ~ 1 једини Кака 2 МИ 114 ВОЋКЕ И ВОЋЕ раста, јер се у том случају, по срашћивању присада, утиче на јаче развијање жила, а тим и на повољнији пораст и плодност. Потребне гране за облик могу се присађи- вањем произвести и на местима, на којима нема пого- даба за њихово развијање; а у ниских воћака потре- бан облик не може се ни замислити без присађивања. 8. Присађивањем може се увећати број воћака и шибља, тиме што се за подлогу узима и друго др- веће, нпр. бели глог, магрива, жута рибизла, цер итд. и. Може се изазвати развијање родних грана и на местима, на којима нема пупољака, ако се родни пупољци 6 других таких воћака (од јула до септем- бора) исеку и на овима присаде. |. Присађивањем може се појачати воћка, грана или плод, ако се употреби приљубљивање са сродном воћком, или с каквим енажним младаром. к. Дебло и гране, које пате од рака, или које су оштећене опалом кором, мразевима, глодарима или било чиме, па су због тога у сумњи да могу дурати, могућно је одржати присађивањем. л. (ве промене на лишћу и цвећу дрвећа, ши- боља пи воћака, било да долазе услед какве болести или спољашњих утицаја, ако су такве, да их треба очувати, нпр. због пруга, трака, шаренила, пунијег цвета итд., могу се одржати и учвретити једино при- вађивањем. љ. Могућно је код дводомног дрвећа (нпр. Ап- саћа јаротеа, (Тпвсо ђПођа, Пеза Ртађасла итд.) олакшати оплођивање, ако се присађивањем оба пола поставе наблизо, на једно дрво. М. Присађивањем могућно је убрзати пораст гране и летораста, ако се употреби што дужа вијока. РИРРН_Р_"-" "лглгапл„„_„а__н А а НЕ УЧУ гр Употребом овог начина, у стању смо, као што из- гледа, постићи посве дивне ресултате, јер за вијоку можемо узети целу грану, круну, па шта више и цело дебло, па на тај начин за више година отићи унапред. н) На послетку, присађивањем може се убрзати развијање и високих воћака, ако се подлога присади сортом бујног раста најпре код врата, да би се развило што боље дебло, па затим у круни, изабраном сортом. Овај начин присађивања, који се зове двогубо триса- ђивање пли присађивање на присад, нарочито је по- десан за све оне сорте које расту споро, а у примени је и код крушака које наврнуте на дуњу успевају лоше, и које су с тога кратког века ; овде спадају најбоље сорте, нпр. водењача Клержова, тиквичица Ван Марумова, конгреска, водењача грумковерска, тиквичица Бокеова, красанка итд. Све ове сорте не треба присадити одмах на дуњу, већ најпре сорте бујног раста, које на дуњи добро напредују, као што су: пастрмка, дворски са- ветник, декантовка и др., па затим кад се младари ових сората добро развију, што бива после неколико година, ваља их присадити наведеним сортама. Присађивањем добивају се, као што се види, ве- лике и различне користи, и кад се томе дода, да је радња по себи врло лака и да није скопчана ни са каквим напрезањем, затим, да је корисна и заним- љива, онда такав посао, који је у нас још у повоју, треба истински прихватити. 4. Погодбе од којих вависи успех присађи- вања. Успех присађивања, зависи понајпре од вештине присађивача, затим од ваљаног избора подлоге и ви- __јоке и стања њихове сочности, па онда од доба и по- года кад се присађује, оруђа којим се ради, и од самог Е ВОЋКЕ И ВОЋЕ 10 и 146 ВОЋКЕ И ВОЋЕ начина присађивања. Да бисмо се што боље упознали са свима тим погодбама, потребно је да сваку за се про- учимо што боље. Вештина присађивања, а стим и ве- штина воћара, присађивача, зависи, нема сумње, од што бољег познавања сродних воћака, и од што бољег из- вођења појединих начина присађивања, те зато о овоме и не може бити нарочито говора. 5. Избор подлоге, Туен је, као што је наве- дено, био први, који је доказао, да (се присађивање може успешно предузети, ако између подлоге и вијоке постоји извесно сродетво; а доцније је утврђено, да подлога 6 вијоком'не може срасти, ако оне не при- падају једној и истој ботаничкој фамилији. Па и кад се нађе сродство између подлоге и ви- јоке, ипак није поуздано, да ће се свакад постићи же- љени успех б тога, што извесне воћке, и ако су вродству, с некима срашћују не може бити боље, и доцније напредују како се само пожелити може, с некима, напротив, или тешко срашћују, или и ако срасту, оне доцније лоше успевају. Тако нпр.: Између крушке и јабуке исто је тако сродство као између крушке и дуње, па крушка, наврнута на дуњу, успева врло добро, а присађена на јабуку прима се ретко кад. Крушка наврнута на јабуку не успева, а при- вађена на бели глог, с којим је мање слична но с ја- буком, напредује повољно. Трешња не може се присађивати на шљиву, кај- вију, брескву и бадем, и ако је с њима тако сродна; па на случај и да се присад прими, овај је врло кратког века. И ако се дуња јако разликује од белога глога, може св на њ успешно присадити. УРРРУУНОРЂРУРЕ ВРУЦУ А _ ПРИСАЂИВАЊЕ [47 Брескве и кајсије примају се врло тешко, кад се присаде једно на друго, а обоје, међутим, врло лепо напредују, кад се наврну на бадем или шљиву. Оскоруша, мушмула и дуња разликују се јако између себе, а наврнуте на бели глог успевају врло добро. Питоми кестен наврнут на храст, нарочито на цер, успева посве добро, јер и кестен и храст спадају у једну исту Фамилију (Саршшегае); а не прима се, кад се њиме присади дивљи кестен (Аевешив ћурро- савђатлии), јер овај спада у сасвим другу Фамилију (Нурросазјапеае). | Отров, који је дрветом, лишћем и родом тако сличан с рибизлом, срашћује лепо, кад се на ову на- врне, без обзира да ли су сорте беле, црвене или црне ; а и огроз и рибизла посве добро напредују, кад се присаде на жуту рибизлу (Иађев аптецт). И на тај начин, као што је поменуто, најлакше је развити круну код тих воћака; међутим рибизла наврнута на огроз прими се, али се после кратког времена осуши. Недовољно познавање воћака, дрвећа и шибља по сродности било је узрок, те се раније не само лу- тало, већ су изношене и различне бајке, а откривани и смешни проналасци. Тако нпр. препоручивано је, да брескву треба присађивати на врбу, ако се жели, да род буде знатно крупнији, а поморанџу на зеленику (Пех адиНопши), да не страда од мразева, затим ружу на црну рибизлу, да се добије црн цвет, или на зеленику, "да цвет буде зелен. Вергилије препоручује јасен за крушке; Марциалис наврће трешње на тополу; Колу- мела маслине на смокву; Палади орах на белу пла- нику (Атђшиз Опедо), крушку на бадем, лимун на дуд, . а Плиније опет тврди, да муња утиче врло штетно на све присаде, који су наврнути на бели глог. Неки опет присађују јабуку на купину, у нади да произведу 10" |“ Ра та Зе Фа а : У -ЕЈУ кеја Дарка о 3 | 5 аи у ин ом 148 ВОЋКЕ И ВОЋЕ потпуно црвене ребраче ; затим винову лозу на орах, да у грожђу буде више уља; рибизлу на винову лозу, да бобице и грозд рибизле буду исте крупноће као и грожђе винове лозе. Неки опет, беспослени, присађују јабуку на врбу итд. Незнање, а са овим често у вези и егоизам, да се одржи у снази и оно, што иначе „почива на ро- витом темељу“, владају овом радњом још и данас, па зато, да при избору подлоге не бисмо и сами лутали, потребно је, да за свеколике воћке, према потребама рад којих се гаје, препоручимо и подесне подлоге. Тако, за подлогу треба узети, при производњи: Јабука: јабуку, произведену из семена, ако се желе производити високе и осредње воћке, а за ниске воћке (кржљуши) жоландску јабуку и петровачу јабуку. Крушака: крушку, произведену из семена, ако се желе производити високе воћке, нарочито на посним и сувим земљама, па шта више и за високе пирамиде и палмете (шпалире); дуњу (нарочито крушкаестог облика), произведену из семена, нагртањем или пр- порцима, ако се желе производити ниске воћке у облику кордона, палмета, пирамида и котла; бела глог (Стафаволв Охтасатћа), произведен из семена за _кржљуши, кад нема дуњевих подлога. Дуња: обичну дуњу (Судопла ушсатв) или анженску дуњу (6. ушкатв тасгосагра), произве- дену нагртањем или прпорцима, или бели глог, про- изведен из семена, нарочито за лоше и суве земље. Мушмула: бели глог, произведен из семена, а ретко смрдљиковину (Зотђив апспрапла), крушку, дуњу и мушмулу (Мезруив Ут), јер је успех не- повољан. —"__"__УЕЕН , РИД "а У ова === ЧАЈ ПР НИЦА ДУ а И у У ~ а“ + ~ 59 4 ји 7 ч + > = СУ; А а Ми Де з УРА -> Ке је У ЈЕ зе 5) У " Ра + |“ Р- њи“ б " > КЈ Р Ј 7 М МУ. те | ~ | « — ПРИСАЂИВАЊЕ — 149 Оскоруша: крушку, а ређе бели глог, произ- веден из семена. Трешања п вишања : трешњу пили вишњу, про- изведену из семена, кад се желе производити високе воћке, а магриву, такође произведену из семена, за високе воћке у градинама и за ниске воћке у облику пирамида и палмета. Шљива: тшљиву, произведену из семена, а још боље разне сорте дамасценака, јер су не само буј- нијег раста, већ и много дужег века, а нарочито џа- нарику (Ртапиз Мгађојапа), произведену из семена, јер је ова посве подесна не само за цепаче већ и за ренклоде и мирабелке. У Француској употребља- вају се за подлогу шљива само: обична шљива (Рти- пиз Фотезеа), затим цибора „56. Јибећ и пискора Најетрпаите. Кајсија: кајсију, бадем и брескву, а нарочито шљиву, и то коју сорту од дамасценака. Све ове подлоге треба произвести из семена; подлоге од | шљива могу бити и од изданака, али 6 тога што и ови терају изданке, најбоље је младице произвести из коштица. Подлога од џанарике није тако згодна за кајсије с тога, што је осетљива на хладноћи и што се навртање врши на њој нешто теже него на | другим сортама шљива. | Бресака : дамасценску шељиву (Ртализ Ратпав- | сепа), произведену из коштица за хладне, влажне, плитке и суве земље, а исто тако и остале сорте | шљива, но код њих очење не испада тако за руком, као код дамасценака; бадем, произведен из семена, | за дубоке, топле и кречне земље. Кад се за подлогу узме шљива џанарика, онда бресква у почетку на- предује врло добро, али доцније изостане у порасту, 150 ВОЋКЕ И ВОЋЕ па 6е и сасвим осуши. За гајење бресака у саксијама_ неки узимају за подлогу и трн (Ртипиз зртпоза), ну Гоше право вели да је то играчка. Бадема: бадем, произведен из семена, за ду- боке, трошне и кречне земље, а шљиву (Ртипивз д0- тез са), произведену из семена, изданака или на- гртањем, за хладније положаје и земље свих врета. Често се за подлогу употребљава и шљива цибора 55. ЈаЛеп. | Ората: ораг, произведен из семена. Дрена: дрен, произведен из семена. Леске: обичну леску (Сотујив ауеПапа), про- изведену из семена или из положница. Кестена : кестен, произведен из семена, и цер, (Опегепв сетт1а). Прота г. Вића Поповић из Јеже- вице (ер. трнавеки, окр. рудничког) први је у нас дошао на мисао, да присади кестен (питоми) на цер, па је то са успехом и извео. Како у нас има доста младе церове горе, на којој се кестен лепо прима, то омсмо ову воћку могли и на овај начин знатно раз- множити. " Дуда: бели дуд, произведен из семена. Смокве: све врсте смокава; ну то се ређе врши, | јер се брзо долази до рода и кад се смоква размно- жава положницама, нагртањем и резницама. Огроза т“ рибизле: жуту рибизљу (Пађев ал- тешп), дрну рибизлу (Кађев тетпт), произведене из семена, или још боље, кад се размноже резницама. Огроз у најновије доба присађује се с најбољим успехом на дрвенасти огроз (ађев пуа, спара агђогеа). Присађивати се може на подлози сваке старости и сваке висине, само при том треба пазити, да буду сасвим здраве, снажне, с правилним кореном (пран- с МЕ ам РЕЧ из — СИ у 6. с ХД мил ~ ДАГ ~ (= - ада. пара 151 дусом), тј. да имају доста и добро развијених жила ; жиле на пресеку ваља да су беле, кора треба да се љашти и да на њој нема мрља; лика и дрво не ваља да су жућкасте боје већ беле, и не треба да на њима има других знакова сем годишњих прстенова. На ове знаке треба добро припазити, јер је искуством доказано, да у случају, ако на кори има каквих мрља, и ако су дрво и лика жућкасте боје, таква младица није здрава, и да често своју болест може пренети и на сам при- сад. А кад се хоће присађивати пупољком (очењем), онда младица треба да је још и у пуном соку, да се кора лако одлубљује. Кад се присађује вијоком, онда је потребно пре- кратити подлогу на месту, где се жели присађивати. Шри том треба пазити да се прекраћивање свакад изврши тако, да на подлози остане један пупољак према месту где ће се присађивати. Из овог пупољка развиће се младар, који ће приводити храну при- саду, па кад израсте за 53—10 см., онда га екрњити (пинсовати), а доцније и сасвим уклонити — одсећи. 6. Избор, чување и пренос вијока ва про- летње присађивање, Вијоку за пролетње пресађивање треба одсећи с воћке у доба мировања, а то је од новембра до марта. У обичним приликама, то су само прошлотодишњи леторасти (једногодишње гране). Шри одсецању вијока ваља имати на уму, да с пролећа најпре крећу кајсије, затим трешње и остале кошту- нице, па онда крушка и најпосле јабука, те према томе удесити, да се овај рад изврши пре кретања сокова. Воћке, с којих се секу вијоке, морају се одли- ковати свима оним особинама, које се траже од младих воћака. Од кржљавих и болесних воћака, а нарочито кб 1“ => 3 саћу Ја а аи ои У = и | 152 _ВОЋКЕ П ВОЋЕ од ових, које болују од рака, не треба, никако узимати гранчице, јер ће и присад бити кржљав и болешљив, а исто тако, као што се и по себи разуме, не треба узимати вијоке ни од оних сората, чији род нема бог зна какве вредности. Гранчице треба да су здраве, да ву с воћака бујног раста и такве чији је род признате вредности. Најбоље ву оне гранчице, које су према сунцу и на којима нема родних пупољака. ( тога, што су једногодишње гране ве високих воћака често пута доста кржљаве, многи ради добивања што бољих гранчица подижу воћке у градини у облику пирамида, па ове, поред тога што дају потребне гранчице за навртање, служе још и за сортиментеки воћњак. Вијоке од бре- сака и кајсија не треба да имају цветних пупољака или да их има врло мало, а такве се могу наћи само на млађим воћкама; трешњеве вијоке најбоље је узети са воћака, које су пре 2— 8 године. И ако се вијоке могу сећи од новембра до марта, ипак се узима, да их је најбоље сећи у јануару и себруару, јер се, у то доба одсечене, најлакше чу- вају. Ну, да ли ће се вијоке сећи раније или доц- није, то завиви од климатских прилика; тј. у колико вегетација почиње раније, и у колико је већа, зебња, да ће вијоке преко зиме измрзнути, у толико их сећи раније. Све вијоке, које ће се чувати за неколико недеља или за неколико месеца, морају се, као што је наведено, већи у доба мировања сокова, а оне, које ће се ускоро присадити, могу се сећи у доба кад пупољци набубре. Преко зиме одсечене вијоке могу се свеже, ако се као што треба чувају, одржати за више месеца. Чување је врло просто: треба их забости (заровити) у земљу или песак за 10 см. или им само доњи део а ди у че “ ПРИСАЂИВАЊЕ па АИК 153 покрити земљом. У колико се гранчице за дуже време | морају чувати, у толико се морају боље (дубље) за- ____ровити (утрашшти), у ком случају и место мора бити __ хладније и осојније, Аво од једне и исте сорте има повише гранчица, онда треба до 20 комада повезати доле и при врху у снопић; а ако је више комада, онда их не треба, везивати у снопић, јер у том случају не може земља или песак да зађе између гранчица, те се ове због тога лако исушују и: лако страдају од мразева и других штетних утицаја. 6 Ако се желе употебљавати гранчице разних 60- рата појединце и по потреби, онда је најбоље сваку се доцније зна сорта којом ее присађује. Леје, које су уз зид или уз ограду и према се- веру, најбоље су за чување вијока; а ако не би било ___ таких места, онда ваља вијоке побости са осојне стране 4 дрвећа и воћака, или у леје, које су у слободи. Чување __вијока у песку у подруму, или у одајама, у којима. се ____не мрзне, треба вршити само у по невољи, јер је иску- Д ством доказано, да су такве вијоке према атмоссер- ___ ским утицајима, а нарочито према светлости, ваздуху и топлоти, много осетљивије од вијоке, које су чу- ване на поменуте начине, а осем тога, на тим местима, гранчице највише страдају и од пацова и мишева. Кад се вијоке утрапе у слободи, онда их треба покрити сламом, или још боље емрчевим гранама, ако их има при руци. Вијоке од неосетљивих воћака, нпр. од јабука и крушака, могу се у блажим климатима, где хлад- ноћа не спада испод 6" Ц., одмах побости у земљу испод круне исте воћке и ту чувати до употребе, сорту трапити у редове, а редове обележити, да РУМЕ обара да зли а иоане 5 6: 2 а) “44 _ у рај За нар 4 о и ја 154 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ако се приликом употребе вијока примети, да су се нешто савушиле, онда их не треба потапати у воду, већ утрапити у влажну земљу, да се на тај начин поступно овлаже. Ако (се вијоке желе некуд послати, онда их треба што боље обложити навлаженом маховином и затим послати. Ко прими такве гранчице, треба пре упо- требе да их оздо поново мало засече (прекрати) и затим утрапи у влажну земљу, и ту их чува до употребе. да само присађивање вијоку ваља удесити тако, да на њој не буде мање од 2, ни више од 8 ока, изузевши само случајеве, кад се присађивањем жели ускорити пораст, тј. кад се за вијоку узме грана или и цела круна; најнижи пупољак треба, да буде по средини везе, јер се у том случају присад може примити и онда, кад се осуше оба горња пупољка, или, као што је наведено, да младар, који избије из тог пупољка, послужи појачавању младара који би био изнад њега. “. Избор, чување и пренос вијока за летње и јесење присађивање, И при избору вијока за ово присађивање треба пазити да се оне узму са здравих воћака; а од наведених гранчица разликују се ове · вијоке у томе, знто се ове одмах употребљавају, чим се одевку. Са одсечених гранчица треба уклонити лишће, ну тако, да остане скоро цела петељка, или од ове бар већи део; јер кад се то не би учинило, онда би кроз лишће испарили сокови из гранчице, услед чега, би се гранчица местимично сасушила, па не би ваљала за присађивање. · Ако се не би могло присађивати у року од 8 часа по одеевцању вијока, онда је потребно да им се + ПРИСАЂИВАЊЕ 155 доњи део потопи у суд с водом за 5—-7 бм., или обложи навлаженом маховином, травом, крпом, или их забости у кромпир, јабуку, блато итд.; а ако се ни после наведеног времена не би могло присађивати, онда ваља да их однесемо у подрум или на какво хладно место, и ту се могу чувати до осам дана, па да ипак буду добре за присађивање. Код оних воћака, које доцне терају, често ви- јоке не могу потпуно да узру до доба, кад треба извршити присађивање, па, да би се у таким при- ликама потпомогло сазревање дрвета, треба им на 8—10 дана пре, него ће се одсећи, закинути вр- хове, да се тиме наврате сокови у окца, и тако што пре и што боље развију, а с њима и да дрво сташе за присађивање. Сувишна влага јуди вијокама, а јди им и кад нема довољно влаге; па зато им у вече треба скинути влажни омотач, или их, ако су потопљене у воду, извадити из воде и оставити их тако да преноће. Ово нарочито не треба, превидети код вијока кошту- ница, а нарочито од бресака, кајсија и трешања. Ако је кора у вијока због оскудице у влази на изгледу више мање наборита, онда их треба пре упо- требе држати неколико часова под водом, док кора не добије нормалан изглед. Ако се то не уради, онда се вијоке ускоро осуше и не могу се примити. да летње присађивање треба с вијока исећи пупољке, а за јесење употребљава, се вијока као и за пролетње. Пупољак се може узети с врха, са средине или с доњег дела вијокина, јер је то сасвим свеједно. А да се добију што боља окца за очење, треба им, као што је наведено, закинути врхове на неколико дана пред присађивање. ГИ 7" У | У 4 755. оу ал Ме ТУ 3. 156 __ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ако је потребно, да се одсечене вијоке где год пошљу, онда их, пошто се 6 њих уклони лишће на поменути начин, ваља увезати у енопић, и омотати га два до три пута хартијом за паковање, па затим евежом и умерено влажном маховином и хартијом. Хартија, у коју су увијене вијоке, не да да до њих допре сувишна влага, па се зато, спаковане на тај начин, могу очувати за “—85 дана. Онај, који прима овај завој, треба сваку вијоку да прекрати у доњем делу и да их-потопи у воду, у којој ваља да пре- стоје једну ноћ, па их затим употреби. Ако се вијоке желе некуд далеко послати, онда, као што Лукас вели, треба узети какво подуже и подебље стакло, па га што боље навлажити водом и по том вијоке спустити пажљиво у стакло, затворити га запушачем, запечатити и спаковати у сандуче, на- пуњено струготинама, сламом, хартијом итд. Онај, који прими ове вијоке, треба стакло да разбије, ако примети да је потеже извадити их из њега, па затим оваку, као и у предњем елучају, да подсече, потопи у воду и употреби најдаље после неколико часова. 8. Однос између подлоге и вијоке, Прича се, а у многим књигама баш се и нарочито препо- ручује: да вијоку треба узети од оних еората, које доцније крећу од подлоге, јер ако се противно уради, онда, веле, вијока, пошто не може добити од подлоге потребну храну, не напредује као што треба, па и сасвим пропадне. На први поглед овако тврђење изгледа умесно, и зато није чудновато, што се 'од оних, који се мало осврћу на праксу, тако ревносно потпомаже и у свет пушта. И баш зато, што је овако тврђење у основи погрешно, сасвим је на своме месту, да та побијемо. => РОШРОИНОАННРОННИЗЕННРЕИВЕ 157 _ ПРИСАЂИВАЊЕ Сви они, више мање, подједнако веле: да се са успехом може присађивати само оно дрвеће и шибље, које је по могућству подједнакога раста. И то тврде. без помишљања на то, да, кад би тако што и у ствари постојало, не бисмо никако могло за подлоге узети ни младице произведене из семена, а још мање подлоге од дуња, холандске јабуке, петроваче јабуке, шљиве итд., јер се оне разликују по своме порасту, односно кре- тању сокова с вијоком, и тако бисмо, као што се види, били у немогућности, да воћке гајимо с каквим успехом. | Као што је познато, дуње крећу много раније од крушака, а петровача јабука такође много раније од највећег броја изврених и крупних сората јабука, па се у пракси није показала каква уочљива разлика у порасту, само ако је земља подесна за ове подлоге, ако нису чиме оштећене (мразевима, мишевима, ров- _цима итд.), ако имају доста и добрих жила и ако су посађене у своје време и као што треба. _ _Бадем и брескве, нарочито кајсије, крећу на 4 недеље раније од шљиве, па се зато ипак шљива нај- радије узима за подлогу свима овим воћкама, наро- чито у хладнијим местима, а то се, по наведеном тврђењу, не би смело учинити. (сем тога, и кад би поменутом тврђењу имало места, оно се никако не би могло извести у пракси ни с тога, што није могућно произвести од неколико сората, које доцне крећу, толики број подлога за, све- колике сорте, и што и у случају, кад такве сорте размножавамо семеном, нисмо поуздани, да ће и про- изведене младице исто тако доцне кретати; јер се међу њима, као што се искуством тврди, добија и нај- __већи број таких, које рано крећу. 158 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Пракса, као што се види, побија савим наведено тврђење; а да оно у истини нема никакве вредности, биће довољно, ако се и овде позовемо на Гошва. Он вели: „ја присађујем нпр. сорте јабука на прве добре подлоге јабука, и сорте крушака на прве ва- љане сорте крушака, без обзира на то, да ли оне крећу раније, доцније или у исто време кад и ви- јока, и за двадесет и неколико година, како тако радим, у мене није било неповољна успеха.“ 9. Време присађивања. Присађивање може се предузети и са успехом вршити преко. целе године, дакле у сва четири годишња времена, али бу ипак највише у примени пролетње присађивање и летње присађивање. дими, с пролећа и с јесени присађује се вијоком, а лети окцем (пупољком). да, присађивање приљубљивањем п присађивање вијоком чека се кад крену сокови (кад отопли), а то према томе да ли топли дани наступају раније или доцније, пада у марту, априлу или мају. Кретање сокова (лучење камбијума) врши се од чести, као што је поменуто, и кад је. нижа топлота, те је зато и могућно да се воћке присађују и доцније, у зиму, јер због тог лучења сокова вијока прпоне за младицу, а доцније, кад се појави мезгра, и сасвим срасту. Присађивање окцима, тако звано очење, врши се у доба вегетације (пораста) воћака, а то је од маја до септембра. Јесење присађивање врши се у августу; ну оно је мало у примени, ма да би било посве коривно за трешње, шљиве, крушке, јабуке и друге воћке, јер воћар у то доба нема толико посла, као у про- леће; а и иначе, ово је присађивање исто тако добро као и пролетње, од којег се разликује једино „У. “ М „РО УУ 2 ЈЕ Зе > У ам и љ ј "а ти Р,“ ~“ .Е "о > б Г | ђ ај ПРИСАЂИВАЊЕ 159 535 у томе, што се вијока, која треба да је потпуно зрела, мора, као и код очења, употребити одмах чим се одеече. У новије доба јако се цени зимско присађи~ а ПР вање, б тога, што пада у доба, кад имамо најмање 55 посла, што не стаје скупо, што се може извршити с ШЕ већом пажњом него код других начина, због чега се могу употребити и невештији радници, и што. се њиме може подесити најбоља подела рада. Тога ради треба с јесени, као што је наведено, ископати све младице из растила, утрашити их на подесно место, па ИХ затим од јануара до марта присадити — најобичније спајањем. Рад се врши у соби (или стакленој башти), па се зато ово присађивање зове често још и собње, а с тога, што и подлогу и вијоку можемо у руци по вољи окретати, зове се још и присађивање из руке. Кад се ово присађивање врши у слободи, онда је успех обично неповољан, јер вијоке могу измрзнути, па често и сасвим пропасти. Г Које је најудесније доба за извођење појединих начина, поменуто је у опису тих начина, а овде на- | помињемо само то, да је за присађивање најповољније, | кад је тихо време, и да је боље кад је дан топлији, би. | него кад је хладан и кишовит. Вредно је споменути У још и то, да је успех знатно лоши, ако се при- 2 | сађује истог пролећа, кад се саде и младице и ра- стило, него кад се предузима другог пролећа, дакле после једне тодине, јер у првом елучају избијају сла- бији младари, па су отуда и присади лоши. 10. На ком се месту воћке присађују. Воћке могу се присађивати у круни, тј. у висини од 1'40 до 1'70м., и при земљи, тј. у висини од 10—15 см. Присађивање у круни препоручује се за ко- штунице, јер младице терају снажан младар, те се тако Мин = ~ ми сав ај ма ог ~ 8 160 ВОЋКЕ И ВОЋЕ од подлоге добија дебло, а од вијоке круна. Неки на овај начин присађују и јабуке и крушке, кад их желе садити-на високим, хладним и ветровитим ме- стима; а присађују их на годину дана после сађења младица на тим местима. При земљи присађују се обично јабучнице, с тога што се из присадову младара добија правије и веће дебло него из младица; а на овај начин при- вађују се често и коштунице, кад се желе гајити у облику кржљуша (ниских воћака). Код извесних 60- рата које споро расту, да би се добило што правије дебло, врши се још и двогубо присађивање или при~ сађивање на присад, у ком се случају присађује најпре при земљи, а потом, кад младар израсте колико треба, на месту, где се круна жели развити. 11. Оруђа за присађивање, За присађивање није потребно много оруђа; за њ је довољно ако имамо: воћарски нож, нож за спајање, нож за очење, ножмице п тестеришу. Воћарски нож (ел. 32) треба да је што већи, да има добар рез и да не кламиће. А служи: за пре- краћивање и расцепљивање младих подлога, за кресање и орезивање воћака, за уравњивање тестераних пре- века на воћкама, за чишћење рана итд. да расцеп- љивање старијих подлога удешен је нарочити нож (сл. 87), а за ударање озго иде често узањ и др- вена маљица (ел. 89). Нож за спајање. За ово присађивање узима се најрадије Мешгеров нож (ел. 88), у ког је рез танак и прав, а само полеђина извијена; а добар је и за присађивање на исечак, ма да зато присађивање има и нарочитих еправица (ел. 99 и 40). ПРИСАЂИВАЊЕ 161 Нож за очење. Има га различитог облика, али се највише цени Лукасов (ел. 84), затим као на сл. 85 и Кундеов (сл. 96). Сва три ножа имају из- вијен рез, а служе за одсецање вијока, за вађење окаца, за исецање коре на младици и за умештање окаца; Сл. 82. Гошеов воћар- — Сл. 38. Мец- Сл.584. Лука- Сл. 585. ски нож Х 1. _ теров нож за сов нож за – Нож за спајање. очење. очење. а за разјапљивање коре приликом умештања окаца служе код првог и другог заклишена коска 6 доње стране, а код трећег челични нокат на супротној страни реза. Ножице (маказе) (ел. 43) треба да су јаке и од доброг челика, а запињача да је од вијуге а ВОЋКЕ И ВОЋЕ 11 О ЧАД РА оГРРАА Ему а“ УУ ПСГАРЕЊЕ . ЕМ врат, А ИЗ аи И љиј ~ УРУРЕИА БИМ ТК " | 5 162 ВОЋКЕ И ВОЋЕ | "ЕРЕ не од челичних полужица. Употребљавају се: за од- сецање вијока, за орезивање воћака које ће се при- | вађивати и за прекраћивање младица, ако немају више |“. у пречнику од 2—8 ем.; затим за уклањање патрља, трња итд. 34 Ол. 36. Ол. 37. Нож Сл. 88. Дрвена – Ол. 89. Нож Сл. 40. 2 Купдеов за процеп. маљица. за присађи- Нож за Ж нож за вање на исе- — приса- | ("ге ; "4 очење. чак. ђивање | % на исе- 4 чак. у у Ре + ТА Тестерица. Од ових најбоље су: Лукасова (ел. 41) и Дитмарова (ел. 42) јер се њима лако ради, а завртњем при врху може се рез удесити на сваку страну, а може се свакад и затегнути колико је то потребно. Служи за прекраћивање дебљих подлога и за НРИ З 5 ша = ___-________ ка. ан нјаћи Е –- - ПРИСАЂИВАЊЕ | 74163 уклањање сувих делова. Често се употребљава и тестере као на ел. 44, и то за суварке и дебље гране. | Ова ова оруђа треба по употреби добро очистити, да не рђају, и не треба их на друго што употреб- љавати; а кад се иступе, онда их изоштрити, ради са. 41. Лукасова _ Ол. 42. Обичнија Сл. 48. Ножице. тестерица с помич- _ тестерица с по- ним резом. мичним резом. чега ваља имати и добре брусеве (за тестере турпије), који се у осталом дају и уз наведено оруђе, кад се укупно набави. 12. Воћарски восак, За присађивање вијоком по- "требно је, да се присад чиме премаже, те да се тако од- 1“ 164 ВОЋКЕ И ВОЋЕ | а Е те страни утицај ваздуха, и у колико ово испадне боље за руком, у толико је поузданији и успех од при- сађивања. | да овај циљ употребљавала (се раније понај- више смеса од смонице или глине б песком И гове- ђом балегом којој је додавана телећа длака; а да- нас, може се рећи, да воћарскога воска има од толико руку, колико и воћара, и сваки је од њих добар, ако повр- шину коју покрива чува од влаге и вуше, ако се на припеци не растала, ако се на хладноћи не мрзне или не ЗА ЗА уље Пи по ЗЕТОМ оловна ен па = “ ИН Еве | пуца, и ако је што јевтинији. „а Обично се за готовљење воћарског ЦЕ:. воска употребљавају као главни са- 55 стојци: восак, смола, колофонија, ве- нецијански (густи) терпетин, шпирит, ланено уље и свињска, маст, поред дру- гих (споредних) састојака, нпр. пепела, црвене земље (окера) итд. Восак је најбољи али и најскупљи састојак воћарског воска, и у колико га има више, у толико је бољи и во-- ћарски восак. Такав се восак за нај- дуже доба одупире непогодама, јер га киша не сплаче, не пуца; а кад је Ол. 44. Обична 5 оне 5 го па Цу ручна тестерица. мола од разних четинара, а наро- 225 чито смрчева и јелова, такође је до- ј- бра за воћарски восак, јер се не растапа и не пуца. а Колофонија има такође врло добра, јер се воћарски | восак у коме је има не растапа ни на најјачој врућини, “И али је прилично скупа. 3 “— _ Паклина. Кад је у воћарском воску црна паклина, | онда је восак лепљив и не растапа се на сунцу; али за пораст воћака није најбоља, ако је има много — “ „ 7 це УДА Ди У А пи Н + мања. “> Е ме ка ЈЕ ~ МГ Уа: слиа а“ и : Ае ил ПРИСАЂИВАЊЕ : “ - 165 више од половине; тих је особина. и бела паклљина, која, је нешто јевтинија. Венецијански (густи) терпентин је врло добар састојак воћарског воска, јер је восак врло лепљив, не стврдњава се, а и не растапа се на врућини. __ Ланено уље и свињска маст мећу се у воћарски восак да буде мекан и да не пуца; али ако се упо- требе у већој количини, нарочито маст, онда за при- сад могу бити и штетни, јер залазе у ћелије, ! те тако спречавају срашћивање присада. Шпмрит се додаје воћарском воску, да се не стврдњава и да не пуца, а пепео п окер (црвена, земља), да се не растапа на топлоти. | Воћарски восак може бити двојак: ладан и топал. Између многих начина справљања и хладног и топлог воћарскога воска препоручићемо само неко- лико, који се данас сматрају као најбољи. Хладан воћарски восак. Гоше справља воћарски восак тако да се он слаже и с бојом коре воћака, те зато за овај циљ препоручује два хладна воска, један мрко-сив, а други црвенкаст. Да се начини 1 кгр. мрко-сивог воћарског воска, треба, узети: 830 грама чисте јелове или смрчеве смоле, 15 грама црне паклине (Ресћ), 30 грама лоја, 35 грама просејана пепела и 90 грама шпирита од.909. А да се справи 1 кгр. црвенкастог воћарског воска, ваља узети: 785 грама чисте јелове или емрчеве смоле, 100 грама црне паклине, 30 грама лоја, 35 грама исту- цана црвена окера и 100 грама шпирита од 900. И један и други восак справља Гоше овако: У каквом суду нпр. у шерпењи растопи на уме- реном огњу смолу, паклину и лој, при чему пази, да пламен лиже само дно суда, па кад се смеса рас- - топи, дода пепела или окера и што боље меша, 166 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Кад се пепео или окер добро измешају, скине суд ва огња, па, кад се упола охлади, еппа мало по мало шпирита и непрестано меша. Шпирит пре тога нешто узмлачи, а да то постигне, извади запушач из стакла, стакло потопи у суд с хладном водом, па пристави на огањ и чека да се вода загреје, али не толико да и прокључа. Кад би се шпирит усуо хладан у смесу, онда би због јаког испаравања смеса могла искипити, па и да опржи лице које ради. Ако је смеса хладна, онда се згусне, па се тешко меша ва шширитом, те би зато смесу требало поново рас- тапати на огњу и тек онда усути шпирита. Да се омеса и при најбољој пажњи не би запалила, добро. је имати при руци заклопац од суда, или влажну крпу, па суд одмах поклопити, ако се смеса запали. Кад се по том смеса охлади, онда се може видети, да ли је у довољној мери течна или није. Ако је су- више густа, онда је треба поново растопити на огњу и додати нешто шпирита, а ако је ретка, онда у другом суду растопити нешто од осталих састојака (емоле, паклине и лоја) и помешати, Кад се тако подеси воћарски восак, онда њиме напунити суди за- "творити га шго боље. Воћар Виноградарско-Воћарске школе у Букову код, Неготина г. 4. Мајеровић справља, врло добар во- ћарски восак овако: узме у, колофоније и '/, воска и на по се растопи, затим помеша колофонију и восак, налије шпирита и добро умеша. Д-р Ф. Чуди п А. Шултес хвале нарочито во- ћарски восак, који справљају овако : узму у, кгр. смоле, коју на жару растопе, затим успу 100—150 грама шпи- рита и око 80 грама ланена уља. Восак овај, веле, треба чувати у добро затвореним судовима, и ако отврдне, загрејати га и додати мало шпирита. Они К о = 4 пи дола “о ко ~ зе – ПРИСАЂИВАЊЕ ПОЛ праве и овај восак: узму 2 дела смоле, 1 део воска, Уз дела терпентина-и /, дела масти. Смесу налију“ _ водом, па је затим извуку у шипке. Да се восак може употребити и кад је хладно време, додају му и мало шпирита. Топал воћарски восак. Од хладног воћарског воска разликује се само у томе, што се смесви не до- даје штпирита. Њиме се нешто теже ради, јер се при употреби мора растапати, али је далеко трајнији од хладног воска, а удесан је и за премазивање већих рана на воћкама. И за готовљење овог воска Гоше даје два рецепта; За мрко-сив восак треба, узети: 915 грама чисте смрчеве или јелове смоле, 15 грама црне паклине, 30 грама. лоја и 40 грама просејана пепела. да црвенкасти восак: 830 грама чисте смрчеве или јелове смоле, 100 грама црне паклине, 80 грама лоја и 40 грама испрашена црвена окера. Да се направи један или други восак, треба као и код хладног воска растопити у подесном суду на огњу прва три састојка (смолу, паклину и лој), па затим додати пепела или црвена окера. Од целе смесе замеси се грудва, па се од ове узима толико, колико је потребно за рад. Део, који ће се употребити, мора се најпре растопити, а за то има нарочито удешен суд (ел. 45). Прво је суд, у који се меће потребна количина воћарска воска, а затим суд, у који се випа воде; испод овога суда је штпиритна лампа. Восак треба растопити непосредно на пламену лампе, тј. укло- нити суд с водом, да се вода загреје. Због загрејане воде восак за дуже доба буде течан, те је тако лако њиме радити. Кад се подеси восак, да не буде толико хладан, да се њиме не би могло радити, онда се лампа угаси, и тек онда пали, кад се примети да је не- -—-= 7: Р ~. Зи. ~ ту ", у « а ке 4 УРА ~ 4 ". Ма "ВИ 7 И ЕУ А АМА Е. и . 5 |“ ЕД ~ ЦЕЛРЈЕТ + Ре | 45 ПР РК. Ја и А = + Јави = а а- а о а“ Мори " ит у“ рт" А с ај а и зе ~ ПР а ">" ње" 168 ВОЋКЕ И ВОЋЕ подесан за рад. Сувише топлим воском може се опр- жити кора и спољашњи слој дрвета, те услед тога може и присад да се не прими; а ако је хладан, онда се поред тога што се теже преноси на присад, троши још и знатно већа количина. Премазивање присада врши се и код овог и код хладног воска четкицом или лопатицом. Д-р Чуди пи А. Шултес праве топал воћарски восак овако: узму 7 делова беле паклине, 3 дела црне Ол. 45. Гошеов суд за растапање топлог воћарског воска; десни је суд у пресеку, да се и унутрашњост може видети. паклине, 4 дела смоле, 1 део воска, '/, дела масти и и“, дела терпентина. Смесу ову, као и. наведену, рас- топе и замесе од ње грудву, па од ове узму потребну количину за рад и растопе је на поменути начин. 18. ПШрибор за везивање присада. Код евих начина присађивања потребно је, да се присад чиме увеже. 'То се чини е тога да се вијока што боље РТ до ЛАИЦИ АМА" УЛ У КА пише ја “ ЈЕОЗИ нУУ Р77Е и ЋИРА с рације иа 169 ПРИСАЂИВАЊЕ учврсти за подлогу, и да се међу собом боље додирују | подлога и вијока. | | Између ев-коликог прибора за везивање нај- ____бољи је онај, који се на суши не шири, а на хлад- __ ноћи не купи, а при том може трајати бар толико, | док се присад прими. |- У колико је дебља подлога, у толико и веза | треба да је тврђа и јача, и обратно слабија, у ко-. | лико је подлога тања. По томе, везе могу бити врло различне и од врло различног материјала. Тако нпр. кад се спајањем присађују танке младице, многи омотају присад пантљиком од хартије, која је пре тога премазана воћарским воском, а често исту хар- тију употребљавају и кад оче. Хартија је добра у толико, што се присад не мора дрешити; ну мана јој је у томе, што се у раду лепи за прете, па то при- лично отежава посао. Кад се дчи, онда се најчешће употребљавају памучни конци („Фул“), ну од ових бољи су вунени с тога, што упијају мање влаге. За остале начине присађивања препоручује се највише рафија (исцепано лишће од неке палме), Лика није тако згодна, јер се, кад се овлажи, кјпи јако, па може нашкодити присаду. Зато, кад нема рафије, боље је употребити вунене или памучне (грубо упредене) конце, но лику. Шљиве, џанарике, бадем, магрива и петровача јабука, приликом очења, везују се шеваром (Турћа ЈаћНопа [), који се ради тога до земље сече у ав- густу, па у хладовини осуши и до употребе чува у сувоти. Пре употребе потопи се у воду, у којој треба да постоји око пола часа. Ово је добар и најјевти- нији материјал. (| “: Ки: Пј 170 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Често се уз везу употребљава и по који прут, који се увеже изнад присада у виду лука, да птице не би падале на присад и тако га очењавале (ел. 46), ји МУ - 4) ај МУ “ ју |, У рривиеак ~ Џ ђ ~ аафање <- Ол. 46. Лук, којим — Сл.47. Младари, који су избили се заклања присад — из вијоке, привезани залук којим од птица. је присад заштићен од птица. а доцније служи још и за привезивање младара који избију из присада (ел. 47). РС ~ РРР ЕР | У | РАЗНИ НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА ВОЋАКА —— —— | Џрисађивање воћака може се извршити у глав- | номе на два начина: гранчицом, која се према на- | чину присађивања одсеца или не, и пупољком (окцем); а само извођење присађивања може се извршити: при~ | љубљивањем, у процеп, под кору, спајањем, оче- њем гранчицом и очењем тупољком. 1. Присађивање приљубљивањем — на припој (аблактирање)., Ово је присађивање, као што је на- ведено, познато још из најстаријег времена, а у самој је ствари спајање и срашћивање дебла, грана, лето- раста или младара с другим деловима исте или сродне воћке. Код овог начина не одсеца се вијока као у других начина присађивања, па се зато и може извр- шити или на гранама исте воћке или сродном воћком (односно њеним гранама и леторастима), која је у непосредној близини воћке која се жели присадити. · Присађивање ово може се вршити преко целе го- дине, а нарочито у доба кретања сокова, а то је од мартадо октобра, при чему ваља обратити пажњу, да се Ули > | МИ ЧУТИ А КА ВОЉА 7 ТЕЗИ ГА Цлац Ф МЕ ка ~“ о ЕМ А | б и и РА МЕ. И из 5 а па клаи је њј ДОК дели за ја “> раса чиопа ЗА Куба Зе су Уа – њени ал“ НЕМ и — У ПР] БИН ЗКУ А ~ ~ а ~ 7“, а а ДЕЛИ Бин ава њени а иу парни ара њен „ У о УНА ср а "ЕУ 6 “ ~ а и па а а ин и 35 а Е > сав ије “- јр "У МА ~ Бањ + Р"Е -_Е У прије данак + Ааковрсаке ПА о оци ајог еи ви бук ој Паре и а аи ду а зе Уа Ега лави > а (% „4 | А Љ е ве“ Уа га из. Ме 3 ЈИ Орн 40 179 ВОЋКЕ И ВОЋЕ врашћивање изврши пре него наступи хладноћа; јер ако није тај случај, онда могу пропасти и вијока и подлога, При присађивању не треба уклањати лишће, ако се калеми у доба кад има лишћа, већ само оно које смета, 6 тога што се уклањањем лишћа успорава зарашћивање. Само присађивање пре- дузима се на више на- чина : обичним приљуб- љивањем, па исечак, на енглески начин, седла- стим спајањем у очењем (пупољком или гранчи- цом). Обично _ приљубљи- вање (ел. 48 п 49). У пролеће, на кратко време пре него ће кренути сед0- кови, треба ножем за очење или спајање ски- нути с подлоге А кору и нешто дрвета у ду- жини за 4—6 ем., ода Сл. 48. А подлота, Сл. 49. При- Зи + и први баве В вијока удешена – љубљивање Е пирини скинути кору за приљубљивање. обичним спа- И 6 вијоке В, оде доа, јањем. _ п спојити је с подлогом, пазећи при том да (се засечени делови, пошто се присад увеже (е), потпуно поклапају. Ако се при- сађује у доба кретања сокова, није потребно присад премазивати воском; а ако се присађује у доба миро- вања воћака, онда восак треба употребити. пј >' ј>. Коу : 220) ој . р | | __ НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА _ КАНУ Овај начин присађивања употребљава се за раз- множавање ораха и црног дуда, нарочито ради по- пуњавања наредичавих места на гранама. У овом случају делови, који служе као вијоке, могу бити дрвенасти (зрели), а могу бити и зељасти (зелени). Ако има више наредичавих места, онда се младар може таласасто приљубити на више места (ел. 59). Приљубљи- вање на исечак . (ел. 50). Од на- веденог начина разликује се у томе, што се овде“ на вијоци засеку у наведеној ду- жини две повр- шине под углом (4), а подлога се према томе из- дуби (е), па се по том споји вијока с подлогом и ве- же (КЕ). Приљубљи~ вање на лионски начин (ел. 51). И вијока и под- Ол. 50. Приљубљивање на исечак. ·_ лога засеку се као и код првог начина, па се затим подлога расцепи озго (В), а вијока оздо (А), умести расцеп у расцеп и присад увеже. На овај начин присађује се најрадије домаћа лоза на америчку лозу. Ради тога посади се с про- лећа поред домаће сорте у даљини за 10 см. изабрана = 174 ВОЋКЕ И ВОЋЕ америчка сорта. Друге године орежу, се обе лозе до земље и између ластара задржи се на свакој најлепши, а остали се уклоне. Затим се ластари у јуну месецу приљубе на поменути начин и то по могућству што ближе земљи (ел. 52) и земљом покрију, а да би се потпомотло срашћивање, заломе се и један и други (ађ). На овај начин оба летораста срасту врло брзо, Ол. 51. Приљубљивање на лионски начин. тако да се подлога домаће сорте може уклонити још истог лета. Приљубљивање седластим спајањем. На, овај начин присађује се обично старије чокоће положни- цама или оближњом лозом. ЈВијока засече се као и код првог начина, ну тако да је засек, идући на више, све дубљи, па се затим заравни — усече. Под- и а са зе —авоа. — < —_____"__н"" А НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊАО аи ја "лога се по том прекрати, епоји с вијоком, добро увеже и што боље премаже воском (ел. 58). — Приљубљивање очењем (ел. 54). Овај начин присађивања употребљава се поглавито у циљу, да а пече“ куле и + Ри и = боља = Меј Мати > БЕ Е мира ом оба а ак а У ај уј~' ЕН љ5 а ЗУБИ Зна) : РХ Ат = 5 |; ~ Ол. 52. Приљубљивање домаће Сл. 58. Приљубљивање пр- и америчке лозе на енглески порка за стари чокот седла- начин. стим спајањем. се на потребном месту умести родна грана, а врши се у доба, кад се кора на подлози може одлубљи- __вати. Место пупољка, који се код очења умешта под __кору, узима се овде или летораст или младар који 176 ВОЋКЕ И ВОЋЕ се не одевцају 6 воћке. Најпре се заклисе, према пу- пољку Ф, па се затим на згодном месту расече кора на подлози В у облику 1, разјапи, умести вијока и увеже (ел. 25 д). Било да се при- сађује на буди који начин, потребно је да се у доба, кад се присад прими, одвоји вијока од мајке, од- секавши је испод при- сада, и да се с мла- дице одсече онај део, што је изнад места, на ком је присађено. Приљубљивање _ је врло важан начин при- сађивања , јер њиме поред наведених ко- ристи можемо имати још и многе друге ко- ристи. Тако нпр.: 1. Можемо брзо размножити ваљане сорте воћака, а наро- з ЊУ а о - о У РАДА ДМ РА ~ одрекао УЕ ДР У аге ми - Пе „| - > Олд. 54. Приљубљивање очењем. А за- цито дрвеће % шибље, клишен летораст у а иђ, В подлога, пе 6 Ви у које је разјапљена кора у с; 4 из- 506 Орао срашпћује. глед калема с везом. Кад се воћке гаје у саксијама, ако су мла- дице у њима, онда се оне могу лако присадити, кад се саксије утврде на згодном месту у круни племе- ните сорте (ел. 56), а ако је у саксији племенита сорта, афина. аљ ~ и“ _ НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА ЧИНЕ _ онда је треба укопати или на неки начин утврдити поред младица (ел. 57 и 58). 2. Можемо попунити наредичава места на гра- | _ нама таласистим приљубљивањем летораста цли мла- __ дара, као што то показује сл. 59. Бе 55. Изглед присада код којег је извршено приљубљивање очењем (сл. 54) у доба, кад потера лишће. 3. Можемо утицати на крупиноћу рода.“ За овај _ циљ ваља изабрати какав младар у близини рода _ (ел. 60 А), па га приљубити с петељком рода (В), | ВОЋЕЕ И ВОЋЕ 12 Ро "а „ "57 УЕ 178 ВОЋКЕ И ВОЋЕ затим, кад приљубљени делови срасту, скрњити (пин- совати) врх младара. Пошто се на овај начин приводи роду знатно већа количина хране (сокова), и род ће бити знатно крупнији. Овако приљубљивање могућно је извести код оних плодова, који имају дугачку петељку, а ако се то жели извести и код плодова с кратком петељком, онда мла- дар треба приљу- бити према петељци рода на начин, као што то показује сли- с ка 61. 4. Можемо код украсног воћа одр- ђ жати симетрију и јачину код поједи- с ниг грана. Ако се М А у | грана не би могла | развити, нпр. крај- Ђ __ња грана с леве стране на слици 62, због чега би се ква- "рила симетрија целе воћке, онда треба поред ње посадити исту такву воћку, па је приљубити у своје време. И ска 5. Можемо са- Ол. 56. А воћка; ђ подлоге; с приљуб- МЕ ен и зет ан љена, места. оштећену грану или воћку, која би иначе због јакиг оштета извесно страдала. Дешава се често, да се кора на деблу или на појединим гранама од рака, смолотока, глодара итд. у толикој мери оштети, да је у питању даљи опстанак оштећеног дела. Услед у ) ПОДА бе | је | мн ЈИ. 2 У нпр. у воћке која од но ша али === _______ РРА = 2; И А Ру“ пора ај др Де и КИ. 5 ПУН АИ И ПИ УМ а а Јонија Ри. Па У пау : ' 0 НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА | 179 ___ рана, које су буди чиме изазване, често се налазе испод __ оштећеног места један или више бујних младара; и Ол. 57. А воћна у саксији уздигнута па коцу и дашчицие; с поддоге; 4 места на којима је извршено приљубљивање. ___ако се ови сачувају и њима изврши приљубљивање ја 12• 180 ВОЋКЕ И ВОЋЕ изнад ране (оштећеног места), онда се воћка, односно | грана, може спасти од извесне пропасти. Слика 63 по- казује брескву, произ- ведену у облику Џ, у које је грана прва с десне стране оштећена, | смолотоком, а слика 64. показује воћку, код које је кора оштећена, на деблу, па су обе воћке спасене приљуб- љивањем младарима. На случај, да се испод ране не развија. младар, онда се воћки може помоћи, ако се у близини посади мла- дица, па затим при- љуби. Слика 65 пока- зује јабуку која је 60- Ол. 58. а подлоге посађене у нао- ловала од рака и која, круг; ђ воћка у саксији, чије гране је због тога приљуб- служе за приљубљивање на местима енд с младицом СП где се додирују С подлогама у с. изнад ране, па кад За њи ~ и“ ПА у тајни ку о А и а РА МИ ДУ ИРЕ Зи мр у ЈУ <<" " 45 се. присад примио, одсечен је део КЕ и воћка исправ- |. 36 22. |: у. 122 љ - 16 [22 је 2 ЕУ а (о |- + === Ол. 59. Таласасто приљубљивање младара. љена, а дебло А присађено поново. Како у оваком слу- чају треба подесити подлогу и вијоку (воћку), и како —СР"_"_— 727 "|, Бај 1 а ма Барли за таи по о а а За уб нв пр Дана ЛУ и де ча ЊЕ "0 а (ту фадо ви три „= Мом џ у ЛЕ = О. А кс: % ДАН о У х | Е а >“ У ] „. та“ А Е #. Г ~ ~) | у А | ,» и М + НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА Е 181 ваља извршити само приљубљување, види се лепо из слике 66, па с тога није потребно да то и нарочито објашњавамо. 2. Присађивање у процеп, И овај је начин из давнашњег времена, а предузима се с највећим успехом у пролеће, на кратко време пре наступања сокова, или Ол. 60. Приљубљивање младара с петељком рода, да се род раскрупња. кад ови отпочну кретати, што бива у марту или у почетку априла. Ну на овај начин може се при- сађивати и при крају лета и у јесен, а то је у доба од августа до октобра. У овом елучају срашћивање вијоке и подлоге изврши се, пре, него ли наступи МЕ “а у ич ~ Х | диф о о о" вњЈА ЊУ о и О „до мај мм ПР у А 5 “ уаауј - 4: РА 4 2 + ~ > 4 “<> Миа и» ту Р МА а о и а а А а а љжо р У < „и а от РА и ЗЕ У 4 > би пи а са зиј "У <= " • + ње – Ћ ~ б- “4 -12 УЦИ ЛАР от МЕ ДАРЕ А а рају рај Ин а Еми а аи и ет дћ У Ри НЕ ен .5 5 ЏР 2 до "и 182 ; ВОЋКЕ И ВОЋЕ зима, а развијање пупољака на вијоци почиње другога. пролећа. При томе треба обратити што већу пажњу на време присађивања, односно на пораст младица. Ако се присади младица, док још бујно расте, може се десити, да св до зиме развију на присаду окца и потерају младари, па ови преко зиме могу измрз- нути; а ако се присађује сувише доцкан, подлога и Ол. 61. Приљубљивање младара с граном према роду, да се род раскрупња. вијока не могу потпуно срасти до зиме, те могу стра- дати од хладноће, па (се често и присад осушити. Између воћака само кајсије и брескве не могу се у јесен присађивати на овај начин, а код трешања, и шљива Гоше тврди, да је успех много повољнији, него кад се присађује у пролеће, те зато се ово време за поменуте воћке нарочито и препоручује. Вијоке за јесење присађивање треба употребити, као што је наведено, одмах чим се одсеку. | _ Шрисађивање у процеп подесно је и за младе и __за старе подлоге, јер се може извести на више на- __чина. Тако, оно може бити: 7 пола процепа, 9 _____ цео процеп, у унакрсни процеп, на исечак, у процеп ји 4. Сл. 62. Да се одржи симетрија у палмете, ј приљубљена је слаба грана са снажним ус- правним кордоном. са заклишеном вијоком у расцепљену подлогу и у проецец с процепљеном вијоком на заклишену | подлогу. Присађивање у пола процепа. На овај начин присађују се дивљаке, које имају у пречнику до 8 см. 184 ВОЋКЕ И ВОЋЕ То се врши овако: Младицу треба оштрим ножем првератити глатко и водоравно, па је затим засећи косо према месту где ће се уместити вијока (ел. 67 С), да се тиме приморају сокови, да крећу вијоци, која му ~ | | | ' | М 2 МЕ МЕ р у ~ за | у ~ | | У. У 2 4 Јр МУ Е У „ Џ „У. м - ~ 7 А ме ; · | ~ ~ . М ЗА ~ 2 РА ј | ~ „ | 4 [72 1 “У у 4 16 ји ~ А · јд у (С. „4 ) , | Ми | : и и „~ ( ЊУ 7 у | | ; у: ~ | - | х | га | ; | 7 ~ | З у ЈА ~ У). | Уа у , Р ф ; У : ~ ( 3 Ку 4 ~ || БУ ~ ЗМИХ У У у у Е ~ 17 р у Др , х | у 4 / ; 4 ј Мо » ! ~ р МУ ; Ми ) % ' “ РК и: Ја 3 ј и о аи рта = ДЈ У“ мо у || А / Е 5 ~ А У“ 4, 2 | - ~ Фе путу вртне» 7 4 | | | | | 4 Ри У. « У У АЛЕУУА Раф < 2,7; 57,7 2; М 2 ЊИХ Сл. 68. Бресква у облику двоструког Џ,чија | је прва грана оштећена смолотоком, а при- КЕ љубљивањем с младером у с спасена од из- весне смрти. · 6 тога брже срашћује с подлогом. Затим се ножем расцепи полагано подлога до средине, и у потребној дужини према клису вијоке, ради чега ваља нож наме- | стити, као што слика показује, пазећи при том да не х препукне кора на другој половини подлоге, па затим а. . <= ПРИСАЂИВАЊА 185 ~ 55 Ју За | Уа 1јЕ % Јули У - а а и > Г, је - 4 “= ДР" | је У. мо“ ~ Зуг Сл. 65. Јабука (тетанка) боловала од рака у В. Приљубљена је с младицом СР и кад се примила Сл. 64. Трешња у облику ви- — подсечепа је у КЕ и исправљена, соке воћке; кора оштећену _ а дебло прве јабуке, пошто се смолотоком, а спасена од про- _ прекрати испод ране у Е, може пасти приљубљивањем мла- _ послужити као подлога за исту |: дарима В изнад ране С. или другу коју сорту јабуке. ~ Е -. ~ ". ти еј ДС И ~ А ~“ » о) АГ 4 М а -Ф. ЉРЖ— по ифи - РЕна =" 4 „ Врт СЕК Ета рак и Ј МУ у, 4 и < У | Е +: 186 ВОЋКЕ И ВОЋЕ вијоку (А), која је пре тога удешена, уместити у. равцеп, док је још нож у младици, тако да падне == ( ТД ( БАЈА ћ | ДЕА ЕЊЕНИ | (а 1) | 414 „ПЦ ; 244 И ||Г #14 || : :. | ' пре Р ђ 7 З 4 БЕВЕЕ (ВА 5 ЈЕ 1 ћ У ; 2 ЏИ пи (52:51 а. ДУ ИМАЛА 15 4 6) Му 1. С ИВА 77 Ри '#', 1: ЕМИ = и 1БЕ ЛИ ЊЕ 12; " А. |: | С | + Ја КАД. 57 . = Ре". ен | | је == ; ) ја; УНИ ј | ј пије (6 у : ЛЕ Ма! 4 Маи == У РЕД у. У и АД) |": у | У ||-5 У мЕЗ муљ уђу = у 3 Е || 7 5 ' „гај || | а ен у ка није. === (7 ' И по а звђе а ит [4 = и - == ДЕ | дна == === 7 вф 4 те ер авињ- т=- - та .— - Ол. 66.. Како треба извршити приљубљивање, ако је случај, који нам показује сл. 65. А је болесно дебло; В младица; О кос засек, који може бити дубок за а до 7, дебљине дебла; 4 клис, чија дужина може бити већа или мања, што зависи од дебљине подлоте а с тим и од дебљине засека; (6 показује свр- шено приљубљивање. | | (~ | кора на кору а лика на лику, и кад се то подеси, ваља нож полако извадити, па присад увезати и пре- мазати воћарским воском. лаика РВИ праме ичјба Ди ан а на ер а НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 0 187. Вијоку за овај циљ треба склисити тако, да личи на телуће од ножа (С и се). Клис може бити седласт пи клинаст. Седласт је, кад се кора на ономе месту, одакле почиње клис, усече и с једне и с друге стране (а и б) да вијока може насести на подлогу; а кли- наст је онда, кад се клис не усеца на томе месту. Ол. 67. Присађивање у пола процепа. Како треба наместити нож АВС, па да се- најлакше добије пола процепа, А вијока; В подлога; С облик заклишене вијоке (у виду телућа ножа); [) из- вршено присађивање у пола процепа без везе. Присађивање у цео процеп. Овај начин преду- зима се код дебљих младица, а разликује се од на- веденог у томе, што се овде цепа подлога по целој ширини (ел. 68), јер се умештају две вијоке, једна с једне, а друга с друге стране, и што се расцеп- љивање подлоге врши нарочитим ножем (ел. 87), јер 188 ВОЋКЕ И ВОЋЕ се његовим кљуном може подлога лако разјашшти. Пре него се присад премаже, треба затворити шупљину по средини подлоге (која се прави због умештених вијока) комадићем коре, коју ваља удесити према ду- Сл. 68. Присађивање у цео процет. А, вајока по- сматрана са предње стране; В иста вијока по- сматрана са стране; С облик заклишене вијоке; К урезана кора, којом се покрива расцеп озго, пре него се присад премаже воском (види С на даљој слици); Е умештене вијоке у расцеп подлоге. жини шупљине (К и с), да восак и влага не улазе у расцеп, па затим присад увезати и премазати воском. Присађивање у унакрсни процец (сл. 69). На овај начин присађују се у ошште дебеле младице, а од предњег начина разликује се у томе, што се ЗНА У И а а о а а ЕВА ЗАРА Р. И АЊА" - ЊЕ мана мем век = са У уље > >, 4! 13 -- ~ 4 „ у Г: „ Ре У "7". НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 189' подлога цепа у крет (ЖХ), јер се умештају четири вијоке. Тада треба припазити, да се не цепа баш по: средини срца, већ мало подаље. Сл. 69. Присађивање у уна- Сл. 70. Присађивање на исечак. крсни процеп. А. вијока заклишена у а; В под- лога прекраћена у ђ и усечена у с; С присад. Присађивање на исечак (ел. 70). Да се изведе овај начин, треба прекратити младицу (ел. 70 %), па са стране одсећи ножем или зато удешеном справом (ел. 89 и 40) троугласто парче, а вијоку (А) за- клисити тако, да потпуно испуни исечак на подлози Руж ~ [7 " “4 си Ета 7 ај мр ту | ~ "у | "у ми ДЕР Баир и завме та ам а са и њи, Ру. 190 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ (а), па је затим спојити с подлогом (С), увезати и присад премазати воћарским воском. _ | Присађивање у процеп са заклишеном ви јоком у троцепљену подлогу. Начин овај употреб- бољих еората ораха; а да би се могао извести, треба, да су једнаке, или при- ближно једнаке дебљине и подлога и вијока. Подлога се расцепи по средини као и у предњег начина, а ви- јока се заклиси, умести у подлогу и премаже воском (ел. 71). Као што је по- нато, орах се тешко раз- множава присађивањем, па и овај начин не испада сва- кад, кад се врши под вед- рим небом, као кад се ради у стакленим баштама. При- сађивати треба двогодишње младице, и то, кад се гаје у стакленим баштама у Фе- бруару и марту, а у априлу | | | || Са. 71. и НА и. кад се таје у слободи. са заклишеном вијоком у про- у оба, случаја. приса- цепљепу подлогу. отпочне кретање сокова, пазећи при том да се узме за вијоку врх летораста на коме је вршни пупољак и да се умести у подлогу, док су пресеци влажни, па затим да се што боље увеже и премаже топлим воском. Доцније, кад из окаца на подлози у близини љава се за размножавање ђивати треба у доба кад. паљадиј 5 а“ 73. ОР ан) ~, _: ПРУ У РУГРЦЕ З" ј ка +. % 4. | "Ру РИРУ 4 У. ЈОРК УЗ Е7 191 присада потерају младари, ваља их скрњити до изнад лишћа. О осталим начинима присађивања ораха види сл. 112 и 118. Присађивање у процеп с про- цепљеном вијоком на заклалаену под- логу (ел. 42). Овај је начин про- тиван поменутом начину, а- подесан је нарочито за винову лозу. Кад се при- сађује зрела лоза (резнице, прпорци, положнице) треба присад увезати и чиме премазати, обично смоницом, а кад се присађује зелена лоза (у мају и јуну), само увезати. 8. Присађивање “под кору (за- љушћивање). Присађивање под кору или, боље рећи, између коре и дрвета (тачно, између лике и спољашњег елоја бакуље) предузима се у доба, Кад 00- са. 72. Присађива- кови нешто јаче крену, тј. кад се кора ње у процеп с про- од младице може одвојити (одлубити), цепљеном вијоком на заклишену под- а изводи се с коришћу код СВИХ во- > лоту. ћака, нарочито код дебљих подлога, кад се жели употребити више вијока, затим код воћака, које се или теже присађују на други који начин, или код којих би се употребом других начина могла кора лако повредити, зато што је отпочело кретање сокова, и напослетку у прилици, кад присађивање врше почет- ници. Сам рад може се извршити на два пачина: а) да се не цепа кора на подлози, и 6) да се цепа, прорезује, кора на подлози. Први начин употребљава се, кад је кора на под- лози млада и еластична (растегљива), да се вијока може уместити између коре и дрвета, да кора при + - -. 2 = 53 5 5 Е "ул РУТ АРМА о ме УНЕ и у па иза У | МЕ мир у 4 еа ОДЕ К 5 >4 ~ | а би ~ МАТА У паби : а А. МАР тв која ч 192 _ ВОЋКЕ И ВОЋЕ томе не препукне. А изводи се овако: Подлогу треба, прекратити на месту где се жели присадити, па вијоку засећи право и скоро до срца у дужини за 9—8 ем., рачунајући овдо на више, и од тога је места заклисити; затим 6 једне и с друге стране | семнути слој ко- ( ре, да се види ли- || ка (зелен слој). | Заклишено как- "| во потврђе дрво, || на исти начин || као и вијоку (за ' то има и кошта- | них клинова), у- тиснути потом по- | лагано између ко- ре и дрвета,ј па- зећи при том:да кора не препук- не. Кад цео клиб | клина зађе под кору, онда га полако извадити Сл. 78. АВ вијоке посматране спреда и са, (треба га вући стране; С одлубљена кора посматрана озго; правце у вис), па р пресек; Е изглед присада. 1 | у шупљину (која се тиме начини) уместити вијоку, увезати и премазати воском (ел. 78). На једну подлогу, према дебљини, може доћи једна, две и више вијока, Други начин употребљава се, кад на подлози није кора еластична (растегљива). Изводи се овако: МИ ИНИННИ НАШ Ре 4 < НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА — 193 Прекрати се подлога и вијока припреми, као и код првог начина, затим се на глатком месту на подлози засече кора према дужини клиса (ел. 74 и 795), од- луби с једне и с друге стране, према ширини клиса, па у расцеп умести ПАДА, пазећи при том да вијока, као и у првом елучају, ~ | наседне добро на под- логу ; присад се потом увеже и премаже во- ском (ел. 75 Е). Последњи начин лакши је за почетнике и брже се изводи од првог начина, а и је- | дан и други начин нису, као што се то обично тврди, ни у колико бољи од при- сађивања, у процеп; јер се ово присађивање, као што је наведено, врши у доба кретања сокова, кад вијока није тако јака као пре ко- лотока, сокова, и рана на подлози зарашћује Сл. 74. АВ вијоке посматране спреда и по зади; С подлога с расцепљеном и спорије но код начина, одлубљеном кором ; [0 изглед присада. који се изводе раније. У новије доба, употребљава се нешто предру- гојачен начин присађивања под кору, а изводи се овако: подлога (ел. 76 (С) прекрати се косо (у е) и кора прореже према дужини клиса на вијоци, па се затим одлуби само с једне стране (види 1 и с). ВОЋКЕ И ВОЋЕ 18 > пе и сл) ја НД Мт да РАИ ЛУ сома е т5- , др - = Ре И 54 "~" - Еј надај ле ~ 194 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Вијока усече се косо према пупољку (а) да боље на- седне на подлогу, и заклиси, па се затим, с оне стране 6 које кора на подлози није одвојена, скине слој коре, да се види лика (зелен слој) и вијока умести Ол. 75. АВ вијоке посматране спреда и са стране; е засечена и одлубљена кора; Е изглед присада. Е у подлогу тако, да се њена полеђина покрије одлу- бљеном кором сасвим или највећим делом, па затим присад увеже и воском премаже. 4. Присађивање спајањем, Присађивање спајањем рачуна се данас између наведених начина као нај- бољи начин, јер ресултати, који се њиме постижу, прелазе свеколика очекивања, а при том се и изводи 195 посве лако, те му зато свуда треба дати првенство; а нарочито у случају, кад су подлога и младица исте или приближне дебљине. ___Спајањеи очење најпогоднији ву начини за при- сађивање воћака у растилу, јер се срашћивање врши понајбрже, рана зарасте већ после неколико недеља, ~ Олд. 76. Поправљен начин приса- Ол. 77. Обично спајање. А ђивања под кору. вијока, В подлога, С изглед · присада. присад се не очењава и не ломи као код других начина; а кад срасте, онда се без зебње може одрешити. Предузима се зими, на пролеће и почетком је- сени. Зими се присађује у соби, стакленој башти или __у подруму; у пролеће у слободи и то чим се укаже _колоток сокова, а то је у марту или у априлу; а | 184 196 ВОЋКЕ И ВОЋЕ а риа с јесени, тј. у августу и септембру, присађују се на- рочито крушке, јабуке, трешње и шљиве. Кад се спаја с јесени, онда се за вијоку узима, одсече, младар, с којег се, као што је наведено, екине лишће, и потом присађује. Гранчица ерасте е подлогом до зиме, а окца проведу зиму у спавању, тј. развију се тек другога пролећа. На тај начин могућно је пот- пуно срашћивање присада пре него крену сокови, те је отуда овакав присад, као што се и по себи "разуме, знатно напреднији од присада пролетњих; а Сл. 78. Ножице за обично спајање. Ј кад (се томе дода, да воћар у ово доба нема ни то- лико посла, као у пролеће, онда се ово присађивање може сваком најтоплије препоручити. Само присађивање може се извести на два на- чина: спајањем вијоке и подлоге једнаке дебљине И спај ањем вијоке џ подлоге неједнаке дебљине. И једно и друго привађивање врши се на више на- чина, па се према томе, који је начин употребљен, зове тако и само спајање, Спајање вијоке џ подлоге једнаке дебљине. Ово спајање може се извршити на три начина: спа- јањем обичним, енглеским у преседластим. _ Обично спајање (ел. 77). И вијока А и под- лога В заклисе се подједнако (ађ); засек не сме бити пи РА РОА У З ија НАЧИНИ И НОКЋИНАЊА = 197 краћи од 2, ни дужи од 15 см., па се затим споје 5“ (0), увежу и премажу воском. 4 Кад су вијоке и подлога дебљине гушчијег пера, онда се поред Мецгерова ножа (ел. 98) често упо- требљавају за ово при- _сађивање и нарочите ножице (ел. 78), јер · се таким ножицама добивају сасвим под- једнаки засеци, Кли- Е: сови. То се постиже, р: кад се и вијока и под- АИ лога ставе једна уз он другу на доњи крак ножица, па се затим ножице притегну, да их пресече нож који је на горњем краку. И- пак, најпоузданије је, кад се и вијока и под- лота заклисују ножем. Спајање на ен- глески начин (зацеп- љивање). Овај је на- чин присађивања мно- ; Са. 79. Присађивање спајањем на ен- тдески начин; А вијока, а клис, ђ то бољи и кориснији место од којег почиње процеп с; од обичнога, спајања. В подлога, 4 клис, ф иди од ко- – изглед Ек ПШрисад је лакше ве- Па ШД ле ој зати, срашћивање је знатно брже, очењивање вијоке од подлоге, по сра- шћивању, готозо је немогућно (изузевши код крушака, присађеним на дуњу и глог), и што је извођење самог начина далеко брже а не спорије, као што то на први поглед изгледа. Употребом овог начина постижу (0 62 Е зе РА >" 2 ме ен Ат пне - - у М 4 = === К ма ниђа рне т --аме 2 ни аи ПАДУ и умире ржрчнивиис- пите 4 и === “ ' Х ма = 5 =- / 55 ; А „ | стар пе = Сл. 80. А двогодишња пирамида, присађена као ка висока воћка у В. Ро 5 На ВАН у воћарству сјајни успеси, јер се њима може постићи џ = ЧИВ ЗРУМ 1 ЈЕ" Пи 5 · 8 у КЕ » МЕ" њЈ ђ Ч ГР | > - о „ . 4 » « , ; 5 55 не само развијање и род- ност воћака, већ и да се ове сачувају и спасу | од различитих болести (рака, смолотока), по- вреда ИТД. И код овог начина и подлогу и вијоку (која треба да је једнаке деб- љине као и подлога) ва- ља заклисити на поме-о нути начин, па затим и подлогу и вијоку расце- пити изнад средине кли- "са (ел. 79 Ђ и #) тако, да расцеп буде дугачак 2—2'5 см.; затим умести- ти вијоку у подлогу (С), _увезати и премазати во- ском. На енглески начин спајања Гоше присађује двогодишње пирамиде, у- зимајући за вијоку чи- таву круну. Тако сл. 80 показује воћку, код које је за подлогу узе- та двогодишња крушка (норманска печенка), а _ за вијоку круна са 10 побочних грана (Аманли- јева водењача). Ол. 52 по- казује јабуку (стрекњу) РА Ди ~ ~ ~ за · ПРИСАЂИВАЊА Сл. 81. Ресудтат спајања изве- деног присађивања на сл. 80. по- сле једне године, .. ~ же 6 4 | др" с" С. је Ј ~ Мо _ о мат ВН : кс Ма > РАД СЋУЕ но > ба а о а 5 Даља 1 ва ИСЕ ЕР ИЕ ; АЕ: - 6 4 а учи 9()() ВОЋКЕ И ВОЋЕ која би изумрла од рака, да није употребљено ен- тлеско спајање. Воћка је прекраћена изнад болесног у 007 ле А ~ БАМСУ А 5ј Џ“ 2 3 >3 Њ, М И 6 ~5 | „метра (4 . М/> Х МЕ | | ђ у ђ ~ ћ КЕ у " |: ње ЊУ —о. Ол. 82. А висока Сл. 835. Како у септембру изгледа воћка присађена у воћка присађена у априлу (сл. априлу у В. 82), дакле после 5 месеца. места, и пошто је уклоњена рана, због чега је и воћка за толико краћа, присађена је оборена круна на исту подлогу. РНС | НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 901 Наведени начин присађивања нарочито јеу при- мени код винове лозе. Резнице, прпорци, положнице и ла- стари америчке лозе наврћу се на овај начин домаћим сортама, да се сачугају од Филоксере (ел. 84). Сличан је овоме на- чину Шампенов начин, Уа који се употребљава, код | винове лозе за исти ЦИЉ | | као и енглеско спајање. 4 Прво се водоравно пре- | | крати и подлога и вијока, | па, се затим за 2—2'5 см. дубоко обоје расцепе, али не баш по средини, и за- клисе, па потом умести | вијока у подлогу и присад · увеже (ел. 85). Преседласто при- сађивање. Начин овај употребљава се код под- лога и вијока, које су дебље од 8 ем.; сам је начин врло добар, али се потеже изводи. И под- лога и вијока (ел. 956 АВ) заклисе се подјед- нако под истим углом, па се затим и једна и - друга усеку до половине, затладе, умести вијока у подлогу и увеже (0). До- Ол. 84. Спајање лозе на енглески дирна површина не ваља вето да је краћа од 2, ни дужа од 20 см., а треба да је у толико већа (дужа), у колико су дебље подлоте и вијока, а у 4 А С УАА ЊЕ "а а у и рез Ра а оља А ам сеје овна Ра Вира от мир от У ~ чаја 1. МУ -4 МА АаИње АД а ата а А Са ши и ~ им ~ РАИ У | ВОЋКЕ и ВОЋЕ Спајање подлоге ч вијоке неједнаке дебљине. У |: Ово присађивање врши се на више начина, а нај-_ јЕ па 5 клинасто спајање, седласто енглеско | ~ спајање, обично седла- сто спајање, преседла- сто спајање пи спајање са стране. Клинасто спајање (ел. 87). Подлогу треба, прекратити на месту где ће се присадити, али тако да пресек буде нешто кос; Сл. 85. Шампенов начин спајања Ол. 86. Преседласто спајање. лозе, затим закливити вијоку (А), и према томе клису одсећи 6 подлоге на узвишеној страни толико коре (е), да се тај засек може поклопити клисом вијоке, и кад то буде треба спојити вијоку с подлогом, увезати и премазати воском. ~ - - УУ БЕЧ МУ а РА -- "и о. 4Р. Поа му 5 ма ЈЕ “ М Рача = 6 ња-- у: - у | АД : НА гплп | прполвивАЊА. · _ Седласто енглеско спајање (ел. 58). Од обичног енглеског спајања (ел. 54) разликује се у томе, што се гранчица усече (а и 4), да боље може наседати на подлогу. На овај начин вијока се спаја врло чврсто с подлогом. ; | у 777 ПИШЕ" РРА] РВ РО" ЗПУР,З 1" И " 14) Н| 4 ћ а АЕ % . А :“. "А "де + .. 67 о “, » % к "~ р уре:: у 3 с Ол. 87. Клипасто спајање. Сл. 88. Седласто енглеско спајање ; АВ; изглед вијоке спреда и са стра- не; а и 4 седдаст засек на вијоци; ћ седдаст усек на подлози; Р изглед - | присада. Седласто спајање (ел. 89). Од клинастога спа- јања разликује се у томе, што се вијока, као и код присађивања. под кору, усече према подлози, да на њу, пошто се умести, што боље наседне; а од седластог енглеског спајања у томе, што се овде клис не цепа. _Љасек на вијоци треба да је кос зато, што је стрма површина подлогина, 204 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Преседласто спајање (ел. 90). Од седластог. спајања разликује се у томе, што се На вијоци (А) заклиси 6 противне стране и доњи део (е), па се према томе засеку уреже и подлога (о). На овај начин вијока, која по потреби може бити и дужан краћа, стоји као прикована, и зато се овако приса- Сл. 89. Седласто присађивање.“. Ол. 90. Преседласто присађивање. ђивање јако цени, нарочито за места где су јаки ветрови. Рана зарашћује врло брзо. Спајање са стране (ел. 91). Од наведеног на- чина разликује се у томе, што се подлога не пре- краћује, те се зато и на вијоци не прави усек при врху, тј. гранчица се заклиси (а), па се с противне па. а и или нара ВРАЊА АН Ке извади _ НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 0 905 3 стране клиса засече косо (ђ) у дужини, према деб- | љини гранчице, за 5—10 мм.; затим се исто тако је. за 5—10 мм. усече и подлога (с) и заклиси про- | тивно клису вијоке (4), којом се приликом скине то- || лико коре и дрвета, да по ширини и дужини одго- 234 вара дужини вијоке; па затим се умести вијока у под- 3 логу, тако да падне лика на лику, а кора на кору. >> ња | == == а = З ппр= Да не веза -> =. – 3 | | . | | | | "њи “0 3 Сл. 91. Спајање са стране. А и В вијока сиреда и позади; (О усек на подлози; П изглед присада. Дужина је вијоке обично 6—10 см., али ако се спаја у циљу развијања круне, или да гране до- стигну што пре извесну дужину, онда вијока може бити дугачка и до 2 м. Гоше, као што показује ЕУ | 5 М а а та 206 5 ВОЋКЕ И ВОЋЕ · 74 Пени Руља МР етра 5 сл. 92., употребљава. за вијоку на а овај начин ебко Зна 6 круном (А), на којој има свих о прва, па РАНО | за облик Високе воћке. Ее - и а У у у До И УК. зе „ј пи чу у крене оу о МЕ ан У РЕЊ 1 , ми а. ки о Уа У ЗА ; ОИ ЛИ УУ ТИЧУ РАИ. А А У - ма 7: и И ји Ол. 92. А (руна) вијока; а и ђ засеци на њој; » В мла- дица; р умештена вијока; С врбов прут. 5. Очење. гранчицом, И ово је врло важан на- чин присађивања, јер је њиме могућно лако размно- жавати добре ворте, попунити наредичаве гране, са- у у облику Т, па се одлуби кора Хи: Маса са сна сир а а ан начини ПРИСАЂИВАЊА _ Даб 3 с чувати воћку од извесне смрти, кад јој је кора буди чиме оштећена, и убрзати родност воћака, које нису стасале на род. Према томе, ради чега се врши очење, . и сами начини присађивања гранчицом разликују се у неколико између себе. Очење гранчицом ради размножавања сората. Ово очење предузима се у пролеће и у лето код слабих подлога, а поглавито оних, које су у довољној мери сочне, да се кора може одлубити, а при- том су вијоке знатао тање од подлоге. Врши се овако: за- клиси се вијока А (ел. 99 у а), а на подлози, на месту где ће се очити (ђ), начини се засек 5 55 =: ЕВЕ. 5 и с једне и с друге стране засека, умести вијока и при- сад увеже (с). Вијока може бити права, као у наведеном случају, затим повијена (ел. 94) и да има нешто и старог дрвета, (сл. Ол. 98. А вијока, В дивљака, 95). Последње две гранчице С присад. нарочито су добре за попу- њавање наредичавих места на деблу и гранама. Очење гранчицом ради спасавања воћака, од болести и. повреда. На случај, да се приљубљивањем ни на један од поменутих начина не би могла воћка сачувати од извесне смрти, услед оштећене коре, може јој се помоћи очењем на овај начин: 5 УК ЕУ 6] и у у ери ико МР ара МЕНИ а ЊЕ БИ рЕ-. за + У ИДР у 908 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ако се нпр. на грани А (ел. 96) појавио рак у В, и то такав, да би грана морала страдати, треба према ширини ране и према дебљини подлоге одсећи једну или више вијока с једногодишњих и врло снаж- них грана (летораста), и заклисити их и при врху па | | | – | | ј 4 | Г Ол. 94. А вијока; В дивљака; С присад. | Е: и при дну (Ти 22); а на подлози, ако је кора млада, 5 просећи само кору испод и изнад ране (ее) у дужини клиса, одлубити је, па вијоку наместити и горе и доле; а ако је кора стара, дебела, треба је исећи горе у облику Л, а доле у облику у, према ширини и ду- Де .К ну Зе ЈГ БАЊА ~ се аоика | НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА · 909 жини клиса, уместити вијоку и увезати. На тај начин кружиће сокови кроз гранчицу и преко ране, те ће се тако воћка не само спасти од извесне смрти, већ ће и обилно рађати и од рака се излечити (ел. 95, 96 и 97). Шрисађивање ово изводи се са успехом код свеколиких воћака, а нарочито код крушака и јабука. Од. 95. А грана, с које је узета вијока С; 1 подлога; Е присад. Очење гранчицом и родним пупољком. Од дана, кад (се сазнало за овај начин присађивања, могућно __је сваком воћару користити се у великој мери при- _ родом воћака, јер на тај начин може родне пупољке распоређивати по својој вољи, а неродне воћке три- морати да му друге године извесно роде. ВОЋЕЕ И ВОЋЕ 14 мг а “"— ЈЕ бо. "Ку пале У | о | "~ Ми 1! Ја ~ У Међа У ЕАУ ~ – и“ Ра -~ | ми аи = — = па ИМ а ЕР И 4 о реши мр аи У, ду У о А 38 ји а = 5е == ~. НЕ Граса У ~ „У 775 ~ по Ре ДАО А МИ до и ЕПА ВИРА МЕЧ ока ~ јој = се-а МЕ у ~ 91() ВОЋКЕ И ВОЋЕ Начин овај подесан је за све воћке, а нарочито за јабуке и крушке; а само присађивање испада за руком, кад се изврши у доба од јула до септембра, тј. чим ослаби колоток сокова. Ол. 96. Грана пати од рака у В; С вијока заклишена са обе стране према просеченој И одлубљеној кори ее на подлози (грани) А. За вијоку узима се или родни пупољак (ел. 99 а) | или грана, на којој су родни пупољци (100 а, ђ, с), ТТ ПРУ И 3 ЕРЕ 67 === " дозивао (ар АЕ Ол. -97. Изглед присађене гране у доба вегетације (пораста). а секу се с воћака које их имају у изобиљу, или се узимају с грана, које ће се до зиме скресати. Чим се гранчице одсеку, треба с њих уклонити лишће, и по могућству их одмах употребити, иначе, за који Ол. 98. Изглед исте гране, кад се с ње уклони део који болује од рака. дан, могу се ушчувати само на хладним местима. Само пак д- чење изводи се на исти начин, као и очење обич- ном гранчицом. Гранчице до зиме срасту потпуно, а на пролеће цве- тају исто као и кад би биле на воћки, се које сву узете. 6. Очење пупољком, да 0- чење пупољком, које се обичније #21 Зајца. д. 99. вијока са старим дрветом; а зове очење ИЛИ уветни пупољак; В подлога с прорезаном присађивање на _ и одлубљеном кором у ђ; С изглед при- лист, потребно сада пре везе. је да подлога, која ће се очити, буде у соку, 14% ____НАЧИНИ_ПРИСАЂИВАЊА 211. ДАЉИ У ИДЕ Е Ам А: "мар ће ~ и“ Де а али ој ~ 5 ~ = 2 но у ти У ПИ а аи кана ва рис и 22 “+ ЕД офа, == КРЕ . - “+ пау Е уд БАС: ВОЋКЕ И ВОЋЕ и да је на месту, где ће се присадити, кора млада, танка и глатка. Између свих начина присађивања очење се ис- тиче на прво место, а нарочито је у великој примени код младица у растилу. Одликује се тиме, што се врло брзо изводи, што у младари који пзбију из " 4 присада већ прве године врло снаж- ни, па се теже 0- чењавају него код других начина, за- тим њиме се прави најмања рана, те је природнији начин присађивања. А 0- сем тога, што се код овог начина упо- требљава само ве- зиво, а не и восак, и што се очење пре- _ дузима у доба, кад воћар нема толико посла, као и с раз- Сл. 100. А вијока, родна грана; а,ђ лога, што (се под- и с цветни пупољци; В спремљена с ЛОГа МОЖе употре- подлога за очење; СО изглед присада. битииза други који начин присађивања, ако се присад не би примио —- узима се да је очење не само најбољи и најприрод- нији већ и најпрактичнији начин присађивања. А за брескве и кајсије очење је једини начин, који се пре- поручује, и само њиме у стању смо ове воћке по вољи размножавати и одржавати их у здрављу и дурашности, зато најбољи и нај- УРУ Л,/ > "о Лу из му“ у Ке 913 Вијока за пролетње очење сече се с грана од последње (прошле) године, а за летње и јесење очење узима се с младара. Вијока ваља да је нешто сла- бија од младице, подлоге, и између свих гранчица најбоље су за овај посао оне, које су осредње јачине и дебљине. Окца, која ће се употребити за очење, ваља да су потпуно развијена, ну да нису отпочела терати; а код летњег и јесењег очења треба обра- тити пажњу још и на то, да је вијока нешто дрве- наста, а да је ипак сочна. Ако воћке, које ће се преко лета очити, терају . касно, да се с тога гранчице не би могле довољно адрвенити, онда им се сазревање може, као што је наведено, убрзати екрњивањем (пинеовањем) врхова, тј. треба им на 8 и више дана пре очења закинути врхове, чим достигну висину од 80—40 см. Кад је наступило доба очењу, онда ваља одеећи вијоку (ел. 101 А) и с ње одбацити вршни и доњи део (Ви (С), јер су ови неупотребљиви за очење, за- тим уклонити лишће тако, да им петељке остану у дужини за 1 см. (Е), па их до употребе чувати на поменути начин. Са гранчица дрвећа и шибља са зимзеленим ли- шћем, кад се и оно жели очити, не треба уклањати лишће; а да би се олакшао рад при самом очењу, треба, лиску пресећи до половине. Многи воћари остављају половину листа и код воћака кад оче с јужне стране, али томе нема места. · Само очење врши се у доба, кад је подлога сочна, а за то је најзгодније време: април, мај, јуни, јули, август и септембар. да очење у априлу и мају треба узети окца, као што је поменуто, с грана од последње године (ле- | | И ~ .“ " МА => ~ “ у „о 05 И 2 Бана. силе 4 ми РТУ РУМИ ју У За бај“ Веи Зла о смећа ићи седи“ т 7 "А, 914 ВОЋКЕ И ВОЋЕ тораста). Тада треба очити: трешње, брескве, кајсије, бадем, јабуке и крушке. Вијоке ваља одсећи у доба од јануара до Фебруара и до употребе чувати што пажљивије. Сл. 101. А гранчица, од које ће се употребити за очење само део [ (измећу Ви 0); Е је тај део Г с ког је уклоњено лишће. Очење у ово доба (у пролеће) зове се очење на будни пупољак (будно око), а очење лети и у јесен зове се очење на притајни пупољак. И једно и друго очење врши се подједнако, па и присад се везује на исти начин, а разликује се међу собом само "Р_"__" “ рута Бр ћА-ЈЋ > Па Св за и и ДЕ и МА ПН Ре а >“ зида памте акчи Дин. 2 мане" УКНа МА о - „ 3 ). Љ - „ће > 4 а а у томе, што се код пролетњег очења леторасти или младари, на којима је очено, што боље савију (ел. 109), па се затим, кад окце потера, прекрате одмах изнад оченог места. Шрисад би се примио, тј. умештена. окца срасла би за подлогу и у елучају, да се ове радње и не врше, али окца не би потерала исте године, или, и ако би потерала, младари не би били тако снажни, као кад се изврше наведене радње. Очење од јуна до ју- ла зове се летње очење. Тада не треба воћке 0- чити на будни пупољак с тога што се до зиме мла- дари не могу свакад до- вољно здрвенити, у ком случају страдају од мра- зева; зато у ово доба, као и с јесени, треба очити на притајни тиј- пољак. Летње очење на | притајни пупољак испада ~ најбоље код ружа, па се 4 зато оно код њих, може 8 се рећи, једино и упо- а. треб љава. Ол. 102, Очена ружа на гранама (учење воћака, на или младарима шипурка. притајни пупољак испада најбоље за руком, кад се, према томе каква је година, изврши у доба од јула до септембра и нешто доцније, при чему треба пазити да су младице попустиле у порасту, а да су ипак сочне, и да се раније оче старије младице и младице споријег раста и оне, које се оче у круни, а доцније млође и бујније младице, и оне, које се ниско оче, + НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 215 Ма РУЕ дио аћ МС А ЗА 7 ~ зоб. 5 о МЕ а ЈУ 5 Њ-: а а ~ Руј ко а ЈА . |: а 2 РЕЈ ж; Ка # и УК ва офа ! 75 = 6 + -=4 Зе Ум „6 ч Уг—> Р ~, еј о “о РА ПО и ИЕ МИА 2 па ај ~ зрно, ка зеље а а ај сале 5 пева та НЕ а а ср ние љиљан Ра а = ~ 754 "а -Е ој У и . => ~ 3. # 6 РАЈУ „4 . Ме" у ње : пун ад ВР сна зри а ка 916 ВОЋКЕ И ВОЋЕ | > Ако су подлоге у доба очења врло сочне, а такав је случај обично у шљива, дуња, бадема, ма- гриве и џанарике, онда се срашћивање окца може пот- помоћи, а у исто време епречити да окце до јесени не потера, ако се екрње младари на подлози; а ако су јаки, бујни, онда их и пове- зати на начин, као што то показује ел. 103. Иста слика младицу, која је очена у В. Младарима (Е) скрњени су врхови, па су затим повезани. Доцне е јесени, зими или на пролеће одсече се грана (0) и подлога прекрати (1), а део подлоге изнад присада, који се зове патрљ, остави се на- рочито, да се за њ друге године привеже младар који ће истерати из окца, те се на тај начин уштеди притка, која сачува младар од ветрова, који би га могли оченути. 5 а Ирене зе Да ли ће од очења бити пи зе а ин пен ин. успеха. или не, то зависи поред а гране поткупљене и при- особина, којима се мора одли- пази ковати подлога и вијока, још и од погода за време очења, и од вештине и брзине рада, очења. За очење је неповољно, кад је време влажно и хладно, кад киша пада и кад су јаке росе и суше; а сам рад треба вршити, ако је икако мо- гућно, што брже и изјутра. Кад се имају очити мла- показује двогодишњу шљивову. би иначе била потребна, да. Ра 2 начини ПРИСАЂИВАЊА 917 1: дице на сувим земљама, онда је најбоље радити после Е кише, или у противном да се присад по очењу што | боље залије. ан Било да ће се очити на будни или на при- 6 тајни пупољак, потребно је да се с припремљених 54 УМУ Сл. 104. Ви: Са. 105. Како се изрезује кора да се окце с њом (0 водоравни ! може одлубити. засеци изнад и испод пу- пољка. гранчица скину, изрежу, потребна окца. То се изводи на два начина: без дрвета и с дрветом. Кад се одваја окце без дрвета, онда је тлавно на што при том треба пазити, да се на пупољку из- нутра налази „клица“, јер иначе неће бити успеха од очења. То се ради овако: изнад и испод пупољка да са а ~ Ј- КЊ тиЕ у 918 ВОЋКЕ И ВОЋЕ за 10—15 мм., према дебљини гранчице, засече се кора водоравно (ел. 104), па се затим за толико исто мили- метара засече кора и с једне и с друге стране, при чему се пази да се засеци укрете испод пупољка на водоравном засеку (ел. 105 и 106). Тако искројену кору треба сад одлубити (Ки б). У новије доба сви бољи во- ћари скидају окце заједно с дрве- том, а ово је нарочито згодно за вушне године, кад се кора не може одлубити од дрвета, а да се клица не повреди. Ради тога треба изнад и испод пупољка, као и код наве- деног начина, засећи водоравно кору, па затим озго на ниже у правцу испре- киданих линија на ел. 106 (Е) исе- ћи пупољак с танким слојем дрвета. Кад је скинуто окце, онда ваља на младици наћи тако место, на коме је кора глатка, танка, млада и сочна, па ту засећи кору у облику Т или | (ел. 107 с), пазећи при том да урези буду толики, колики | је и пупољак с кором. Кад се очи Сл. 106. Е испреки- При земљи, треба употребити први > пина 5 Мо Де (Т), а кад се очи у круни, треба кору проре- Онда је бољи други урез (1), јер у пи окце спреда; таком случају кишница неће ни окце позади. мало залазити у присад. Са стране уреза коштаним делом или ноктом на ножу треба одлубити кору, уместити пупољак и присад увезати. Е- Ц. == = = 5 У неких сората крушака окца су врло дебела, као и у дивљег кестена, па да би се лакше уместила РРеЖУЧ па стана - 5 ај ан РАСТИ ~ НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА 919 (усадила), не прави се урез на подлози у облику Г, већ у виду крета (--), као што показује ел. 108. После 8—10 дана по очењу може се већ знати, да ли се присад примио или није. Ако се овлаш по- вуче петељка од листа поред окца, па се ова извуче, откине, онда се присад примио, а ако остане, као што Сл. 107. В водоравни засек, С засек уздужни; друга слика по- казује на који се начин одлубљује кора на подлози; трећа, из- тдед умештеног окца (В), а четврта изглед увезаног присада. је и била, и ако је пупољак више мање црн и сме- журан, онда се присад није примио. Кад се види да се присад примио, ваља младицу прекратити изнад пупољка за 10—15 см., да би се за патрљ, као што је поменуто, могао доцније привезати младар, кад израсте за 15—20 см. : +): Аз 9 ћ А а еј ~ + ' 4 раси Ба ан: о + и и а = ~ + ~. „# в 4 НЕ" ФР" РЕН ну ~ “ УУ. | > о (4 % ~ УЖ + 7" _"и ~ УЂЕ ЗА УАУ > УРА а =>, Ка Ба 5 њи Ја АЕ а х бе а ~ 5: Пи РА узда к: |. у ки -> Ш И = пар а за ДА. с Е чи “ = > ка Ла 5 ма ад 5 бр: => = двеју дин ДР А У ране а" аи За = По о саке јаје Љу 2. Бе, ЈУ. ЈЕ, Г > Га. Ае А ји + Да РА РАД = Роу" | “~ ма "7 “а УУ по тај а У им и За 1 И. О МО дете Пи ја НЕ > у 5 о ај ма До ха и Мир У Ме Ма: КЗДЕа оба за нћа РА РАДНИ ни) им ИВ ил ЕМ ва иу -% ари МЕ њи те ка РЕНЕ ћ . = ит ~ њи а а у 9 3 Е ак Ро а. Ме] си 25 - НЕ 5 М 5 5 > у“ > ан а 5. За РчЕ У 2 Ј у Мере. преду 2 А И На ђ ~ . Е 25 ;% б Х 990 воћке и ВОЋЕ Као и код присађивања гранчицом, тако и код. очења гранчицом и пупољком, много је боље да се оно не врши код воћака у истој години, у којој ву и са- ђене, већ до године. Још се очи полупрстеном п прстеном. Очење полупрстеном. Ово се очење употребљава, кад су подлоге слабе, или кад се окца не могу лепо уместити у кору младице, или ако младице нису сочне, те се кора не може одлубити. | На вијоци у- сече се кора из- над, испод и са стране окца у ви- ду четвороугла одлуби (кад се одлуби, личи на полупрстен), а на подлози искроји се исто толико парче коре, која се одлуби или и- сече, и на њено Сл. 108. Очење дивљег кестена и неких МИА сората крушака (ОНујет де Зеггев итд.). вађени пупољак | | и увеже. Овај начин очења употребљава се ретко, а и много се теже изводи, него поменути начин. Очење прстеном. У Француској и Италији многи тврде, да је орах, питоми кестен и дуд нај- боље присађивати на овај начин, ма да то није у ствари, јер ву други начини и лакши и бржи и по- узданији. (ел. 109) и кора =" кору УУ. “Е ду + ПА АУУ С има а | на 3ЕИ Диу. Волан ма МИА У У, | “= ~ лута . » . 5 о | НАЧИНИ ПРИСАЂИВАЊА мо Изводи се овако: с младице, где је глатка и млада кора, одлуби се претен коре у дужини за 10 до 15 ем. (ел. 110), па се на његово место умести исто толико велики и широк претен с вијоком (А), на коме су један или два пупољка и по том увеже. Очење ово може се извршити у пролеће, у лето и у јесен, н = =) - ти | | “ |-| [ - |ујЕ ||| || "|| | Сл. 109. Очење полу- — Сл. 100. Оче- Од. 111. Очење, кад се прстеном. ње прсте- _ кора на прстену иска- ном. јиша. ну пролетње доба сматра се као најбоље, и то онда кад пупољци набубре и кад се кора може лако одлубити, Неки не уклањају прстен с младице, већ му кору искајишају, исеку у пантљике (ел. 111 Е) и пусте да виси, док не уместе прстен с вијоке, па ка- јише затим посуврате, тј. обложе њима умештени прстен и увежу ((), а присад овлаш премажу воском. Др а, Зими њи Тићи Ави и а АП Ми — Ми = и аи Ри = АПљи њи љиљан њи и а ТТ А мм и Пи Пи Х1 НА КОЈИ НАЧИН И У КОЈЕ ВРЕМЕ ТРЕБА ПРИСАЂИВАТИ ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВОЋАКА Да се присад поуздано прими, потребно је да знамо, који је начин присађивања најзгоднији за по- једине врсте воћака и у које га време треба извести. 0 томе изнећемо у овом одељку код сваке воћке на по 6е и најзгодније начине присађивања и најудесније време за овај рад; а том приликом учинићемо и неке напомене, о којима није било говора у предњим одељцима. Које се подлоге могу узети за поједине воћке, поменуто је у тачци 5 одељка [Х, па зато при из- бору начина присађивања треба и њих имати на уму. 1. Присађивање јабука, Младе подлоге (мла- дице) најбоље је привађивати очењем и спајањем. Подлога, произведена из семена, може се при- садити. при земљи изнад врата, а може и у висини круне; међутим холандску јабуку и петровачу ја- буку треба присађивати увек при земљи. (ве сорте одређене за високе воћке, које су иначе спорог раста, треба присађивати у круни; а ет та Ра ПО ТЕТ јр реј А АЛА АТА Пат до те ПТТ АТА И пе Цу —-- би | | ај а РВИ МЕ + ЗЕ 3 НАЧИН и ВРЕМЕ ПРИСАЂИВАЊА 993 ако се и подлога развија споро, треба је пре тога присадити при земљи сортама које расту бујно (као што су Ттапзрагепћ (де стопсеја, крупни Ктезаип, Хојте де Ушћу, војвоткиња Олга, жута парменка), па кад се произведе до потребне висине, онда је у круни присадити изабраним сортама. Очење на будни пупољак треба извршити у априлу ; вијоке ваља одсећи е грана од прошле гд- дине, у доба од јануара до марта, и до употребе чувати у песку. Доцније, у Јулу и августу, присађују се младице још само на притајни пупољак. На пролеће најпре потера петровача јабука, затим холандска јабука, а најпосле дивљака произ- ведена. из семена. Ово је врло важно знати код очења, нарочито у случају кад се има очити у великој ко- личини, тј. треба најпре очити петровачу јабуку, затим холандску јабуку, и најзад дивљаку произве- дену из семена. да присађивање леторастима, гранама, круном или њиховим деловима најбоље је време април и мај, а затим август и септембар. 9. Шрисађивање крушака, Крушке се могу с успехом присађивати, кад се употреби буди који начин присађивања. Ипак, за млађе подлоге најбоље је употребити очење и спајање, затим спајање са стране, у процеп, под кору и очење гранчицом. Очење се врши у јулу и августу на притајни пупољак; а остали начини изводе се с пролећа од марта до маја. Ако су вијоке добро очуване, може се присађивати и доцније; али је ипак најбоље, ако се присађују у доба, чим наступи кретање сокова. Младице крушкове често напрасно изгубе своју сочност, те зато с очењем не треба дуго отезати. Чим 994 —___ВОЋКЕ И ВОЋЕ се примети да попуштају у порасту и да лишће до- бива затворенију боју, што бива у јулу, одмах треба предузети очење. | Све сорте крушака које расту споро, а које су одређене за високе воћке, треба присадити у круни, "пошто се пре тога произведу подлоге присађивањем при · земљи, и то од сората бујног раста, нпр. од пастрмке, декантовке, енглеске водењаче, норманске печенке итд. На овај начин, тј. двогубим присађивањем сорте ела- бог раста добиће већ повле 83—4 године по присађи- вању лепу круну, да се могу пресадити на стално место. Двогубо присађивање употребљава бе с истим успехом и код свих оних еората, које, непосредно на- врнуте на дуњу, не напредују повољно, као нпр. кон- греска, грумковерска водењача, тиквичица, Ван Мару- мова, Мадам Трев, базва, Марија Лујза, Наполеонова, водењача, итд., па зато на дуњу треба претходно очити или на други који начин присадити сорте, које на њој добро напредују, успевају. Од ових препоручују се за ниске воћке (кржљуши): пастрмка, Хардијева водењача, дворски саветник, архиепископ Јован (Ет7- ћавећо! Напз) и др., а за високе воћке: авраншка, Хардијева водењача, и све еорте бујног и правога раста. ј да дворишта и места, на којима је земља. по- десна за гајење дуња, посве је корисно гајење висд- ких крушака на дуњевим подлогама, јер су воћке дурашне, врло родне, цветају још прве године по еа- ђењу, и род и по крупноћи и по лепоти и по каквоћи не уступа ни у колико роду који је произведен на пирамидама; а при том само гајење не стаје толико труда и муке,“ као гајење пирамида, које се сваке године морају орезивати, екрњивати итд. – ме јЕ ЗА офа РРЛ17-2 они тч О а о НАЧИН И ВРЕМЕ И ЕНВКНА 229 8. Присађивање дуња. Дуње је најбоље очити на притајни пупољак у јулу и августу, а с повољ- ним успехом изводи се и спајање, присађивање на исечак и у процец, кад (се изведе у продеће — у марту. Кад је блага зима, дуња креће већ у фебру- ару; па зато вијоке треба одсећи што раније — у јануару или првих дана Фебруара. 4. Присађивање мушмула, Мушмуле је најбоље очити на притајни пупољак; а добро испада за руком и присађивање у процеп, на исечак, под кору и спајање. да вијоку треба узети само такву, на којој су окца добро развијена; присађивати треба при земљи, јер из младице (белога глога), кад се високо приса- _ђује, избија сваке године по нека количина побочних. младара. . Присађивање оскоруша, Оскоруше је најбоље очити у јуду; а у пролеће присађивати се могу на исечак, у пола процепа, у цео процеш, спа- јањем и под кору. Кад се за подлогу узме бели глог, треба присађивати при земљи као и мушмулу. 6. ПШрисађивање трешања и вишања. Подлоге од дивље трешње (врапчаре) и магриве подесне су за све начине присађивања, али су као најповољнији: спајање на енглески начин, преседласто спајање, присађивање на исечак, под кору, у пола процепа, у цео процеп и очење. Очење се предузима у мају на будни пупољак, и од јула до септембра на притајни пупољак, а остали начини на пролеће, и то у марту и априлу. За очење на будни пупољак треба узети вијоку од прошле године. Кад су трешње очене на трешњу произведену из семена или на магриву, а при том су на тешким земљама, не напредују тако повољно, ВОЋКЕ И ВОЋЕ 15 996 ВОЋКЕ И ВОЋЕ као кад се присаде на други који начин. Зато очење у оваким приликама не треба ни употребљавати. Ви- јоку за пролетње присађивање треба одсећи у Јануару, а најдаље у Фебруару, па је до употребе чувати на хладним местима и где сунце не допире, Подлоге, одређене за високе воћке, могу се при- вадити при земљи, ако су сорте, којима ће се при- вађивати, бујног и правог раста; а ако су слабог раста и ако не расту право, треба од подлоге про- извести дебло потребне висине, па је одабраним еор- тама присадити у висини круне. Подлоте од дивље трешње треба очити ујулу, а млађе магриве тек у августу. Шри очењу магриве ваља пазити, да је време суво и топло, јер се тиме омогућава повољније срашћивање умештеног окца; а младаре, на којима је очено, треба савити или скра- тити, осем онога који служи за продужење. да размножавање украсних сората, нпр. Рземао сетазив, Сетазиз зетретђотепа пи Сетазиз СТатав- _сетазиз треба такође узети за подлогу 4аАј трешњу и магриву. 7. Присађивање шљива, Тургуње (трношљиве) и џанарике (Р. пшгађојапа) подесне су за све начине присађивања, а као најбољи важе по реду: очење, спајање, спајање са стране, очење гранчицом, при- сађивање на исечак и присађивање под кору. — Очење треба предузети у јулу, а код младих џанарика слабог раста у септембру. Остале начине ваља извршити на пролеће, у априлу, и у јесен, у септембру. | Ако су у доба очења подлоге бујног раста, ако се оче младе подлоге и ако ће се очити изнад врата У и А • ај ИРА А Баг Мома на ај ние НАЧИН И ВРЕМЕ ПРИСАЂИВАЊА 997 подлоге, тј. при земљи, онда младаре треба скратити или повезати. Ако се желе произвести као високе воћке сорте слабог раста, нпр. ситне жуте мирабелке, треба их присадити у круни, и то пошто се двогубим приса- ђивањем произведу подлоге од бујних сората, до ви- сине круне. За ово су подесне сорте: НаџЏатаз, ба- варска ренклода, лувенска лепотица пи све оне које расту бујно и право. На овај начин сорте слабог раста могу се очити или на други који начин при- садити већ у другој години, и то двогубим присађи- вањем, у круни произведене подлоге. 8. Присађивање кајсија: Њих треба присађи- вати у мају очењем на будни пупољак. Вијоке ваља одсећи у јануару с прошлогодишњих грана (ле- тораста) и чувати до употребе на хладним местима (нпр. у подруму, сутеренима итд.). Кајсије се оче с врло повољним успехом и ујулу на притајни ту- пољак, а тада се узима вијока с младара исте гд- дине. У пролеће могу се присадити кајсије и гран- чицом: спајањем, са стране, на исечак, у процеп и приљубљивањем, ну ресултати су, изузевши приљуб- љивање, више мање неповољни, те се зато очење истиче као најбољи начин размножавања кајсија. Кад се кајсије гаје као ниске воћке (кржљуши), онда им подлоге треба присадити при земљи; а кад се гаје као високе воћке, ваља их присадити у круни, и тада је боље, ако се за развијање подлоге до по- требне висине узму сорте бујног раста, него дивљаке, а између свих највише се цене: НаЏатав, лувенска лепотица, баварска ренклода, 1Тагсагзте, Ката- ___ринка (Затије Сафнетпе) и све оне које расту бујно ___и право. |“ 15" " у ~ ~ Ра ни 5 ва и. : | 3 он а а 998 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ма 9. Присађивање бресака. За њих је најбоље. употребити очење. На трношљивама (тургуњама) очење се врши у јулу; а кад се оче на бадему, онда у августу. И на једној и на другој подлози може се извршити и у пролеће, на будни пупољак, и тоу априлу. да прво очење ваља одсећи вијоке с грана од исте године (младара), а за друго у јанџару б грана од прошле године (летораста), и до употребе чувати их у песку, у подруму. да произвођење кајсија у облику високиг 60- ћака употребљава се двогубо трисађивање, узима- јући за подлоге наведене сорте трношљива, нарочито НаЏатаз, која између свих даје најлепше дебло, а и међу свеколиким сортама најбоље подноси очење. По очењу бадема на трношљивама треба лето- расте и младаре скрњити или повезати, јер, ако се то не учини, умештено се окце ретко кад прими. 10. Присађивање бадема, Најбоље је употре- бити очење, а чеето је могућно добити дурашне воћке и присађивањем на исечак и у процеп. Очење на шљиви треба извршити у 7уљу, а на бадему у августу. Подлоге бадемове завршују свој пораст касно 6 јесени, па зато младаре треба скрњити.или пове- зати, јер ако се то не учини, умештено би се окце у соку угушило — не би срасло. 11. Присађивање ораха. За присађивање ораха сматрају се као подесни начини: поправљено триса- ђивање под кору (ел. 77), присађивање у процеп (ел. 68) пи приљубљивање. Приљубљивање предузима, св у елободи од априла до јула, а остали начини у слободи у априлу, а у стакленим баштама у фе- бруару п у јулу. Вијока треба да има пупољак на врху, а доњи део ваља да је двогодишње дрво. ЈПри- МУРА ~, 4 при Ра У ИУ очува РА 7 а" А базе 4 1 врач Јел за ни ЕОИЗЕИ РА И ид 3 | | и НАЧИН И ВРЕМЕ ПРИСАЂИВАЊА 9299 љубљивање и присађивање у процеп и на исечак воде свакад успеху, само ако се изведу пажљиво и ве- штачки. У новије доба истиче се као посве згодан начин присађивање у процеш између кракова, а нарочито присађивање на исечак испод врата младице. Кад се присађује у процеп између кракова (ел. 112), треба начинити клис (а) на вијоци која је на двогодишњем др- вету, тако да има из- глед телућа од ножа (а'), а подлога се рас- цепи само с једне стра- не (ђ), при чему се пази, да друга страна, не препукне. Чим се заклиси вијока, умести се одмах у расцеп из- међу грана С и 1), уве- же распреденим кана- пом или Фулом и пре- маже воском. Гране би р треба скратити, да би се олакшало сра- шћивање, а ујесен ИЛИ (бл, 112. Присађивање у процеп иг- у пролеће уклонити их међу кракова. сасвим. Кад се жели употребити присађивање ораха на исечак испод врата младице (ел. 118), што је и најпоузданије, ваља узети једногодишњу, а највише двогодишњу младицу, произведену из семена, па је одгрнути и прекратити испод врата (Ви С); а за вијоку узети врх једногодишње гране (летораст), па- а, МУ И] Ју. БА | ПР Беда “~ зао ка « За Рећи ои => 25 Зе. на 52 ==. нас – 230 ВОЋКЕ И ВОЋЕ па “= зећи при том да буде тања (слабија) од младице, да. 47 "а КУМ Цу х, МДСМА МА 1 у 3 | | ~ Ол. 118. Једногодишња младица. А део, који треба одсећи; В. 2 место, на коме треба прекратити подлогу; С прекраћена под-- | лога; ПО начињен исечак. А вијока, В клис за исечак. не буде дужа од 10 см. и да има вршни пупољак. а аи а о ај ава а пи У НАЧИН И ВРЕМЕ ПРИСАЂИВАЊА | 931 (АВ). Кад се вијока споји с подлогом (може иу процеп), и присад увеже и премаже воском, треба присад пресадити у хладну леју, тако да присађено место буде под земљом за 83—5 ем., леју затим треба прекрилити прозором топле леје, и држати га дотле, док присад не потера; а кад потера, треба прозор поступно отварати, подизати, тако да се у доба, кад младар израсте за 10 ех., прозор уклони сасвим. У вече, и кад је хладно, прозор треба, да је затворен. 12. Присађивање дрена. Лрен је најбоље очити у јулу или га присађивати спајањем са стране у марту и у јулу. 18. Присађивање леске, Размножавање леске врши се најобичније нагртањем и положницама, а присађују се само неке сорте, нпр. Согуиз репташа, (. ригритеа п С. (астааа, кад се желе произвести као високе воћке. За овај циљ употребљава се нај- радије приљубљивање у мају и јуну, ради чега се младице произведене из семена ископају у јесен, зими или на пролеће, и пресаде у близини сорте, којом се желе присадити, па у означено време приљубе. Ако се желе очити присађивањем најниже гране на младици, онда младице треба усадити нешто косо, па затим "уклонити све вршне младаре. 14. Присађивање кестена, Најобичнији су на- чини: присађивање у процеп, спајање на исечак п очење. рисађивање у процеп нарочито на исечак и спајање предузима се се пролећа у априлу, а очење у августу. Вијоке треба одсећи пре него наступе јаки мразеви, па их чувати у песку у подруму или у слободи, кад се положе водоравно и нагрну слојем земље за 10—15 см. Младо и старо кестење које не рађа може се врло лако присадити родним и крупним сортама, 939. ВОЋКЕ И ВОЋЕ _ 15. Присађивање дуда. Луд је најбоље присађи- вати у процец И ДРЕ на Сл. 114. А заклишена вијока у 4; ·" В подлога, с које је покидано лишће; С засек, у који ће се уме- стити вијока. будни пупољак, у про- деће, у априлу. И за један и за други начин треба одсећи вијоке с гра- на од прошле године (ле- тораста), и до употребе чувати у песку на ме- отима где се не мрзне, нпр. у подрумима, суте- ренима итд. Младе див- љаке најбоље је приса- ђивати при земљи, изнад врата. И један и други на- чин испадају понајбоље за руком у топлијим кра- јевима, а у хладнијим ме- стима повољнији је успех, кад се употреби приљуб- љивање пили кад се раз- множава положницама. 16. Присађивање. смокава. За размножа- вање смокава најподес- нији су начини: присађи~ вање под кору, спајање са стране п очење гран- чицом. Привађује се при' земљи, па се затим при- сађено место загрне трош- ном земљом. При самом раду треба пазити, да се ; (А Ба з .“ «У се Да ду о ЈА ПИ реге ЛУ МЕ ИРА 5 32: вијока не усађује одмах, чим се подлога прекрати, јер тада излази млечни сок, већ пошто престане сузење сока, што бива после неколико часова. Рану пре тога треба очистити што боље, па тек онда присађивати. 17. Присађивање огроза и рибизле, Присађи- вање огроза и рибизле предузима се у намери да се произведу у облику високе воћке, а то је у висини од 1—2 м. Најлешпе су, кад су високе 1'20—1'80 м. Шрисађују се у слободи очењем, затим спајањем са стране и очењем гранчицом. Последњи су начини бољи од очења, а врше се кад и очење, у 7улу. У стакленим баштама употребљава се спајање, на исечак п у пола процепа. До скора се веровало, да се огров и рибизле не могу успешно присадити у слободи, али садје и то могућно. Треба овако радити: Резнице од жуте рибизле (Кђез аптеши) ваља посадити у леје тако, да једна од друге буду разда- леко 20—30 ем., а ред од реда 930—40 см. Кад резнице потерају, треба задржати на свакој најбољи младар, а остале скрњити на 2—93 листа или и са- свим уклонити. Кад младар постигне потребну висину, што бива обично у другој години, онда у јулу треба одсећи вијоку од жељене сорте и присадити је са стране (ел. 115) или је очити гранчицом, затим присад везати и премазати воском. Подлогу другога пролећа треба прекратити изнад присада. Вијока срасте још истог лета и јесени, али тера тек другога пролећа. Гоше тврди,. да постизава дивне ресултате и на овај начин: засече само подлогу (ел. 114 (0) и према засеку заклиси и с једне и с друге стране вијоку (40), па је затим умести у подлогу (ел. 115), присад увеже и воском премаже. начин И ВРЕМЕ ПРИСАЂИВАЊА Веја аге 5 МИ ЕВА ВОЋКЕ И ВОЋЕ. Кад се желе присађивати рибизла и огроз у стакленим баштама, треба резнице од жуте рибизле Ко Са. 115. Изглед подлоге (КЕ ћез апгеша), у коју је уме- #ђ штена вијока у С; присад није увезан. одсећи у доба од новембра до јануара, обично у НАЧИН и ВРЕМЕ ПРИСАЋИВАЊА НА Но а дужини од 186 см., сортирати их по дебљини, па затим сваку у доњем делу обложити маховином на · висини од 10—15 ем. или увезати жицом, и по- _ топити у воду, па, кад се маховина скроз навлажи, однети у стаклену башту, и ту чувати усправно или положено до присађивања, и маховину чешће кропити. Кад вијоке потерају, ваља резнице заједно 6 махо- вином пресадити у саксије и присадити их спајањем, на исечак пили у пола процепа, па кад се присади приме, износити их поступно на поље. До друге је- сени присади ће бити толико снажни, да се могу пресадити на стално место. Кад се место жуте рибизле узме код огроза за подлогу дрвенасти огроз (Елђев пуа стара агђогеа), успех ће бити и бољи и поузданији. ОДЕ Љиља А ја (ње) о 4 2 О С ОКОКО > 9325 ХЦП ПОСТУПАЊЕ (6 ВОЋКАМА У РАСАДНИКУ ОД ПРИСАЂИВАЊА ДО ПРЕСАЂИВАЊА НА СТАЛНО МЕСТО —–>—— 1. Обрађивање и ђубрење земље. Да младари присада буду што снажнији и да се од њих добију што снажније воћке с лепом круном и ваљаним жилама, по- требно је да се земља у растилу обрађује најмање три пута преко године, а то јеу: пролеће, лето и јесен. За обрађивање земље употребљава се обична, мо- тика, а за одељке, с којих су воћке извађене и које треба засејати ратарским 1 ваља употребити ашов и плуг. Прво копање предузима се пре присађивања или орезивања ; друго у јуну, а нарочито у одељку у ком ће се очити, и то после очења; треће у септембру. На пролеће и у јесен треба копати што дубље. Приликом обрађивања земље ваља обратити пажњу на то, да се воћке мотиком не повређују или да им жиле не оголе; а на случај, да се која воћка ипак оштети, треба рану углачати и премазати воћарским воском. Ако је растило на доброј земљи, излишно је ђубрити одељења на којима су воћке, јер се редовно пр 2 о: 25 У ~ ко КА“ '. су > а „ ја ЊУ ИСА 45 _ђубри одељак, који се засејава ратарским усевима, на _који се затим, као што је наведено, усађују воћке; али ако је земља лоших особина, ове одељке треба, ђубрити. За овај циљ употребљава се обично компост (мешанац), осока (пиштевина) разблажена водом и зторело стајско ђубре. Ако се жели, да се утицајем ђубрета у појединих младих воћака развије што више жила, онда, као што Гете вели, треба овако радити: „Приликом присађи- вања тих воћака ваља ископати јаму у толикој дубини и ширини, колико ће бити довољно простора жилама за 2—8 године; па, кад се примети да жиле ударају у здраву земљу, треба ископати земљу за у, м. дубоко, а у ширину за 7, м., па ову измешати с ђубретом. У таком случају жиле воћака, и ако се повреде, продиру жудно у пођубрени слој, те се тако развије већи број споредних жила. (исто, као и кад се пресађује растиње из мање саксије у већу саксију) на штету сржне жиле. 9. Привезивање и скрњивање младара и укла- њање изданака. Код воћкица које су очене треба тј. скратити је за 10—20 см. изнад присада (ел. 116). Рад овај не треба вршити раније с тога, што. би се уклањањем лишћа у то доба ометала подлога у своме развијању и што би то могло бити повод, да умештено окце потера до јесени, што не би ва- љало, јер се младар не би могао здрвенити као што треба, те би зато пропао од мразева. Па, и кад не би био тај случај, ипак су такви младари слабијег раста него у случају, кад потерају на пролеће. У исто доба, кад се подлога орезује на патрљ, треба с присада одрешити и везу, ако то раније није учињено; а да би се овај рад олакшао, приликом присађивања не треба везивати везу на „мртви чвор“ ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ | 937“ с јесени, кад лишће опадне, орезати подлогу на патрљ, ·. Ало га бд–—<“ ЈРМ А МИ је ' Га „ 54 јр . о - и = УВ а "„ о = 938 __ВОЋКЕ И ВОЋЕ већ на „замку“. Везу треба попустити на 8—4 не- деље по очењу, па је и тада везати на „замку“. Ко везу не попушта, доводи воћку у велику незгоду; Сад. 116. А патрљ; В ме- сто, тде је било умештено окце; С место на коме је патрљ прекраћен; О оку- лант (младар из присада); Ен К веза; (С црта по којој патрљ треба одсећи. Ол. 117. А слаби младари с лишћем задржани на патрљу, да се патрљ не осуши преко лета; С веза; ГР правад, по коме треба одсећи патрљ; а ако се одсече у правцу, као што показују испрекидане линије, онда се отежава зарашћивање ране и раз- вијање присада. ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ "239. а аи Е: |. 3 у - | "јер се веза због дебљања присада затеже све више и ЦЕВ 4 више, па то бива узрок, те сокови не круже правилно. :. На пролеће треба с патрља уклањати све из- 238 | -данке, чим израсту за 50 см., пазећи при томе да се сав __не повреди младар, који је потерао из усађеног окца. а После 8—-14 дана јављају се још и други изданци, 55 које такође треба уклонити, чим се укажу. Све из- данке треба одсећи, а никако их не ваља очењивати или ломити. Уклањањем ових изданака присад се знатно појачава. Код дуња дешава се врло често, да се осуши део ду патрља изнад оченог места, због чега и младар ослаби ови или и сасвим пропадне, У оваком случају потребноје | ||| да се при врху патрља или изнад присађеног места па ___ задрже на патрљу најмање по 2—8 листа (ел. 117). А | ем овим приводе се сокови патрљу, те се овај преко лета не може осушити. | Кад младар из присада израсте до 8 ем., треба, И. га што пажљивије привезати за патрљ, пазећи при | томе да прва веза буде при основи младара; а кад ђ потом израсте за 20 см., ваља га везати и при врху ЈЕ ___ патрља (ел. 116 Е и «л. 117 0). | сл [- У августу треба уклонити патрљ, а оставити само ЊЕ __ младар. Тада ваља одсећи патрљ изнад присађенога 5 ___места у правцу црте П на ел. 116 и 117, а ни- | како усправније или косије, јер, и у једном иу % о другом елучају, рана теже зарашћује, а и присад се _ ослабљава. Није добро да се патрљ уклања тек дру- тога пролећа, као што то неки раде, јер и у том случају рана теже зарашћује. зена сео, = 5 Ако је воћка присађена на други који начин, мла- дар се често не може везати за патрљ, јер га у највише прилика и нема. У таком случају треба имати потребан ~ > РАИ А У урина, АЕ За и ићи ај пр у“. Ма А ЛА Зи МЕЛ ла паж. пе У – у ки. 94() ВОЋКЕ И ВОЋЕ број притака, и ове, ако је присађивано при земљи, побити у земљу, а ако је присађено у круни, утврдити за дебло или за јаче гране, и младар привезати. При побијању притака у земљу ваља пазити, да дођу са стране одакле дувају најјачи ветрови, да буду удаљене од дебла за 6—10 см. и да се том при- ликом жиле не повреде. Кад с воћака опадне лишће, притке треба почупати и чувати до даље употребе негде у сувоти, а рупе заравнити. Само не треба чу- пати оне притке, које су уз слабе воћке, да се не би искривиле. Младаре не треба скрњивати у току прве го- дине код високих воћака; а код ниских воћака, ко- јима се жели дати облик пирамида и усправних кор- дона, ваља их скрњити тако, да не буду већи од 80 см., а кад се гаје у облику чаше, онда да не буду већи од 70 см. Изузетак од овога чине брескве, кајсије, шљиве и трешње. Њих, кад се производе у облику палмета, треба скрњити управо до оног места, где је најзгодније гранање за добивање облика, јер су оне бујног раста, па се Формирање може почети већ прве године. 8. Преприсађивање воћака., Ако се који присад није примио, ваља га, ако је то икако могућно, по- ново присадити, преприсадити. За овај циљ употреб- љава се најчешће очење; а у случају, да је очење испало неповољно, може се после 8 недеље младица присадити на исти начин, или оставити до пролећа, те да се употреби други који начин. Ако се при пре- привађивању жели употребити друга која сорта, треба то означити, да се доцније не учини збрка у сортама. Растило је најлепше онда, кад су воћке у одељ- цима подједнако велике; па зато и при пренрисађи- вању воћака треба обратити пажњу на то, да се не + (2 4 1 | | у . , ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ 941 причини велика разлика у порасту. (0 преприсађи- вању старих воћака, види тач. 9. одељка ХГУ). 4. Обележавање сората. Да бисмо у свако доба знали, које сорте воћака имамо у растилу, потребно је да после присађивања обележимо сваку сорту. Ако су истоврене сорте у редовима, леја- ма или засебним одељ- цима, најбоље је обе- лежити их дашчицама, које се зашиље при дну (ел. 118), па затим премажу каквом мр- сном бојом, обично жу- том, и, кад се 'боја осуши, побију у зем- љу у почетку сваког реда, леје или одељка, назначивши на даш- чици број, под којим је у бележнику (спи- ску) означена та сор- та, или писаљком ис- писати и само име те сорте. Ако у реду, леји или одељку има ви- __ше различних сората, ВОЋКЕ И ВОЋЕ =) | Од. 118. Даш- Ол. 119. Даш- чице за обелде- чице за обеле- жавање сората, жавање сората, које се побија- које се веша- ју у земљу ис- ју за гране во- пред воћака. ћака. 16 ЗА и о УУ 249 ВОЋКЕ И ВОЋЕ - треба обележити сваку сорту засебно. То се може постићи на више начина. Узму се дашчице четвртасте (сл. 119), које се обоје као и поменуте, и пошто се испише број или име сорте, привежу се за воћку. Или се помоћу нарочитих клешта (ел. 120) утисну бројеви 1, 2, 8, 4 итд. на истањеном комадићу олова, па се потом кроз олово протне жица и за воћку ла- баво привеже, али тако да се не може скинути. Бележник треба удесити тако, да се у њ поред имена сваке сорте може означити још и то, у ком се облику воћка гаји, кад је и на који начин приса- ђена, чиме се у главноме одликује, како се развија у доба раста итд. Ол. 120. Клеште за обележавање сората. 5. Произвођење високих воћака, Да се од при- сада развију подесни облици високих воћака за пре- сађивање на стално место, потребно је ове неговати у растилу до четири године. Зато је потребно да знамо, шта које године ваља радити 6 присадима — воћкицама, којима се жели дати облик високих воћака. Поступање с воћкицама у трвој години. У првој години треба младар, који је потерао из при- сада, пустити да се слободно развија ; а ако на присаду има више младара, ваља задржати само најснажнији. На елучај, да је оштећен врх младара, или да је било чиме спречен у развијању, ваља за проду- БРУЧИ и ји ул ји ~ СИА ' Би. | . За аајг | ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ | 243 жење дебла изабрати најснажнији побочни младар и привезати га за притку да право расте, Лика и врба нису згодни за везиво, јер могу младар уштуљити; а кад се здрвене, могу се употребити и ова везива. По неки препоручују, да побочне младаре треба екр- њити преко лета, у доба њихова развијања, да би се живље развијао главни (вршни) младар. Ну такој препоруци нема места с тога, што се од чести веће порашћивање врши на рачун његове дебљине, и што тада главни младар добива ваљкастији облик, па зато све побочне младаре треба пустити, да се слободно развијају, а уклонити само оне, који се снажно раз- вијају. Ако је изузетан случај, да је за продужење дебла узет побочни младар, треба скрњити побочне младаре, да би се потпомогло развијање главног младара, односно дебла. Уз криве и укошене мла- даре, који избијају из присада, ваља, побости притке, и за ове их привезати, да право расту. Поступање с воћкама у другој години. Ле- тораст, који је одређен за продужење дебла, не треба | дирати, тј. треба га оставити какав је, па и у слу- чају кад се има уверење, да се не би могао развити. Побочне леторасте треба орезати на 2—4 ока. Нај- нижи побочни леторасти ваља да су, као што то по- казује ел. 121, дужи од горњих; а ако има сасвим дебелих, треба их орезати у основи, тј. уклонити. Ну редак је случај, да се јављају тако снажни ле- торасти; па зато ће и ретко кад наступити потреба, да се и овака радња мора вршити. Вељика је по- грешка, кад се дебло сасвим очисти од гранчица, што се иначе чешће виђа, јер у таком случају оно остане тање, виткије и много доцније ојача, него иначе. 16" 944 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ~ Кад на леторасту израсте нов младар, који је Ол. 121. Једно- тодишњи при- сад, из кога ће се произвести висока воћка. Црте показу- ју докле на пролеће треба скратити п1о- бочне младаре. Ол. 122. Двогодишњи присад, из ког ће се произвести висока воћка. А је висина, на којој ће се круна раз- вити. Црте показују докле побочне млада- ре греба скратити ка- сно истога лета или на пролеће треће године. продужење дебла, за 10 до 15 ем., што бива, од прилике у мају, онда. ваља уклонити све по- бочне младаре, који ву у непосредној бли- зини места, одакле по- чиње продужење; а оне, који су од прилике за 30 ем. испод места, на коме почиње продуже- ње, треба скрњити на 10 ем. Остале младаре треба пустити да се сло- бодно развијају. Може се десити да се врх мла- дара не здрвени пот- пуно до јесени, па да 6 тога пропадне преко зиме, у ком случају пропадне и вршни пу- пољак, који елужи за продужење дебла; а може се десити и да младар омету у раз- вијању инсекти или друге какве незгоде, те је зато свакад добро, да се у близини проду- жења задржи као ре- зерва по један побочни младар, и овај привеже УУ 7 УМА о ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ 945 за горњи део, који му служи место патрља. У оваком случају треба за развијање дебла узети свакад најјачи побочни младар, без обзира на то да ли је овај за неко- лико сантиметара виши или нижи, јер то није тако од значаја. Све младаре, који су изнад овог младара, треба уклонити, а задржани патрљ, чија дужина износи 10 до 20 см., одсећи тек онда, кад се види да ће младар, који је за њ привезан, моћи и сам расти у истом правцу. Уклањање патрља врши се у већим растилима тек у августу, а у мањим, где има више времена за рад, и на неколико недеља раније. Ако се побочни младари неће употребити за вијоке било за очење, или присађивање гранчицом, онда их треба орезати у јуну на 10—15 см.; а ако се желе употребити, треба их у наведеној дужини одсећи тек онда, пошто се подмири потреба у вијокама. Поступање с воћкама у трећој години. Ако су повољне прилике, онда у овој години неки део воћака већ достигне, а неки престигне висину, на којој круну треба развити; такве воћке не треба орезивати. Да се добије добра круна, треба узети по- бочне леторасте у близини вршнога пупољка, а оне ле- торасте, који прелазе висину круне, скратити за 20 см. изнад места, на коме се жели извести прво гранање (сл. 122 А). ( воћкама, које нису достигле потребну висину, ваља поступати на исти начин, као и у про- шлој години. Ако је дебло врло снажно, треба уклонити неки део побочних летораста (летораста за појачавање), пазећи при том да се понајпре уклоне најснажнији, најдебљи. А ако дебло није достигло потребну јачину (дебљину), боље је да се наведени леторасти не укла- њају дотле, док дебло довољно не ојача. 246 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Врло су различна мишљења о томе, на којој висини треба развити висину воћака, и у највише прилика тежи се, да дебло буде што веће, а наро- чито кад се воћке желе садити поред путева. У таком случају препоручује се да се круна започне на Ви- вини од 2—92'5 м. Неки, да би олакшали саобраћај, још и даље гране поткрешу. Овака су мишљења по- грешна, јер кад се размотре воћке које се развијају у слободи може се видети, да воћке на свима п0- ложајима и на свакој земљи у толико боље напре- дују, у колико им је краће дебло; и да је обратно воћка с високим деблом изложена и јачим незгодама, ветровима, олујама итд. с тога, што се развија спо- рије и слабије од воћака с краћим деблом, и род јој и по каквоћи и по количини изостаје иза рода оваких воћака. Најбоља, је висина. на. којој треба, засновати круну 1:70 м., јер у овој висини гајене воћке одговарају свима потребама, па и кад се желе гајити поред путева. Кад је одређена висина за круну, треба при пре- краћивању вршног летораста пазити, да се то чини по могућству на подједнакој дужини (висини), јер велика разлика у висини воћака није тако подесна с тога, што би се доцније ниже воћке засењивале већим воћкама, па би се на тај начин ометале у развијању. Преко лета у јулу, августу или септембру треба, екратити на 10—15 ем. све гранчице дуж дебла, а леторасте (младаре) који ће се употребити за круну оставити као што су, не дирати их. Оне гранчице по дужини дебла, које нису достигле наведену дужину (10—15 ем.), такође не треба дирати; а ако међу њима има и таких, које се рачвају, треба, њао што се види из ел. 128, уклонити нови ракаљ. "де и" > мит ои а о а ликова У "а," ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ | 947. Да се добије ваљана круна, потребно је шест грана: вршни летораст и пет побочних. Али с тога, што се може десити, да се приликом копања, пако- вања, преноса итд. оштети која грана, као и «с разлога, што се може десити, да се нека грана из буди којих узрока доцније не развија као што треба, свакад је боље имати у круни 7—8 летораста, те да се на случај потребе може вишком грана заменити оштећена или неподесна грана. Поступање с воћкама у четвртој години. Код којих се воћака до сада није могло извршити оре- зивање ради развијања круне, треба то сад учинити, ако су достигле потребну висину; а ако нису, треба их задржати још једну годину, да се развију колико треба. А ако се поред високих воћака желе произво- дити и осредње воћке, треба ове воћке орезати на висини од 1'40—1'50. м. и на тој висини развити круну, наравно ако ву у тој мери развијене. Слабије воћке, а нарочито оне на којима је сувише мало ле- тораста, најбоље је скратити изнад врата да се рнз- вије ново дебло. Такве воћке не треба ископавати, да се не би повредиле жиле осталих воћака и тиме изазвале сметње у њихову порасту. Са воћака које су прошле године орезане ради круне, ако су довољно ојачале, треба у августу, по- чевши од врата па до круне, очистити све гранчице (сл. 124). Ако има и таких воћака, у којих средња дебљина не износи више од 8 см. у пречнику, и које нису веће од 1 м., оне се сматрају још као слабе, па им зато ове гранчице треба и даље чувати. Таквим воћкама добро је да се вршни летораст скрати на 2—98 ока, а гранчице дуж дебла до места, где се рачвају (види сл. 122). Као што је поменуто, оне 248 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ол. 128. Трогодиш- њи присад за високу воћку. Црте показу- ју; докле треба кра- тити бочне гранчи- це у августу или септембру, ако де- бло није довољно 0- јачало. Ако је до- вољно ојачало, де- бло чистити од њих, Сл. 124. Прогодиш- њи присад чије је дебло у августу или септембра очишће- но од гранчица. Цр- те у крунипоказују, докле треба ореза- ти гране четвртога пролећа, 21 следи памириће аи „ари и диа а па не и аари = Сл. 125. Висока воћка с двогодишњом круном на крају четврте године, ЈИ у Ре иутА <->. а ин ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ 949 воћке, у којих је дебло по целој дужини скоро под- једнако, нису тако добре као воћке, у којих је дебло у дну шире а у врху уже, с тога што се тада лако по- вијају, тј. круну не могу држати усправно. дато, да би се избегло произвођење таких воћака, ваља гранчице дуж дебла чувати дотле, док воћка довољно не ојача, јер оне служе за појачавање; а чим воћка ојача колико треба, ваља их уклонити. По томе, у колико су воћке слабије, у толико пада доцније и уклањање ових гранчица. Леторасти, који су задржани за развијање круне (ел. 124), орезују се дуже или краће према томе, да ли је _- _ дебло слабије пили снажније. Ако је дебло слабо, онда се орезују јаче док воћка не ојача; а ако је снажно, онда слабије (ел. 125), тј. приступа се одмах развијању круне. 6, Шроизвођење високих воћака двогубим при- сађивањем (присађивањем на присад). Примећено је, да се воћке, које се гаје уз притке, развијају при- метно спорије од воћака, које се не гаје уз притке. То спорије развијање долази од засењивања воћке притком, јер се на том делу смањује утицај светлости и ваздуха. Ако се таква воћка прекрати, може се запазити, да је са стране, где је била притка, дрво приметно слабије него с друге стране, и да сржни канал није по средини. Због тога се оваке воћке лакше повијају него воћке које се не гаје уз притке, те је зато потребно да се годинама подупиру приткама. Из овога се разлога употреба притака у гајењу во- ћака ограничава све више, тј, употребљавају се само у изузетним случајевима, нарочито још и с тога, што оне не стају тако јевтино. Извесне сорте јабука, крушака итд., које се абог њихове ведике вредности морају гајити, имају ' у ЊУ - Ме МЕРУ у х И и" - Ут Пн ПР Јо и КРК УРЕ " (1 7. = С . . “ ћи и "7 :' ара Зуи по ја 4 Ри ВЈ пе 67, ћ Не ДР САДУ УН До" А, КУ « К. "Ри Злин оре а зе: ра а паљена Ен у Се За и – ПР о У увео да па а = У сеже јата па МЕ Ија дни ла нон Хуга ~ др "> У = У 3 аћн “- ЕМ Ма С 95() -__ ВОЋКЕ И ВОЋЕ по природи танко дебло и расту кривудаво, те се до скора рачунало, да се без притака не би могле ни гајити. Ну произвођењем воћака присађивањем на присад могућно је тајити и овакве воћке без притака, могућно је код свих, па и код ових сората, произвести 6 мало жртава и за кратко време врло лепе и врло снажне воћев. Код овога присађивања. као што је поменуто, треба најпре присадити подлогу при земљи каквом бујном сортом, и кад се од ове сорте по наведеном начину добије снажно дебло до потребне висине, при- вади се жељеном сортом на месту, где се круна жели произвести. 'Гада се може присађивати окцем или гран- чицом, јер се на гранчици може узети толико пупо- љака, колико је потребно за произвођење круне, и на тај начин знатно убрзати развијање круне. | У одељку „На који начин и у које време треба присађивати јабуке, крушке и остале воћке“ поменуто је, које сорте треба употребити, па да се произведе ваљано дебло; па је зато излишно, да то и овде по- мињемо. | Употребом двогубога присађивања могућно је свеколике сорте произвести у облику високих воћака. 7. Произвођење осредњих воћака (ел. 126). Осредње воћке по својим особинама у свему су јед- наке с високим воћкама, а од ових се разликују само у томе, што им је дебло нешто краће. Највећа је висина дебла у ових воћака 1'40 м., најмања 0:80 м., а најлепше су, кад је дебло високо 1:30 м. Кад се круна производи на висини од 1'00 м., таква воћка хвата средину између високих и осредњих воћака. Са осредњим воћкама поступа се у произвођењу исто тако као и с високим воћкама; једина је раз- ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ 951 лика у томе, што се код ових воћака већ у другој односно у трећој години добије потпуна круна, те се тако за једну до две године могу раније пресадити на стално место. У новије се доба осредњим воћкама поклања већа пажња, него високим воћкама с тога: што оваке воћке стасавају раније на род; што рађају редовно и обилно, . јер се саде на мањем растојању, па се тако боље заштићавају од ветрова него високе воћке, с ко- јих олује отресају и род и родне гранчице, и тако их штете за више година; што се берба врши лакше и брже, а при том се род може сачувати од повреда ; и што се могу лакше и боље неговати него високе воћке, те су зато и незнатнији трошкови око њихо- вога гајења. 8. Произвођење ниских воћака (кржљуша). Ниске воћке гаје се у много различних об- 22 2 ВА лика, а најважнији су пирамиде, РАВНИ УШЊУ чалце (пехари), палмете (шпа- лири), пордони (тирланде) и Саша оре вода жива ограда. Ако се жели производити буди који од ових облика, најбоље је узети за то једногодишњи присад. Присад треба да је прав, снажан и висок најмање 80 см. Код двогодишњег присада коштуница доња су окца често неподесна за производњу облика, те 959 ВОЋКЕ И ВОЋЕ зато оваке присаде треба употребити само по невољи. Код крушака и јабука могу се оваки присади пре употребити него код наведених воћака, ако нису били орезани. За овај циљ најбоље су воћке, које су при- вађене очењем, пошто оне не могу бити никад ни вувише дебеле ни сувише високе. Између таких во- ћака треба узети најснажније и највеће. Оне воћке, које нису добре за произвођење високих воћака, неће ваљати, као што је поменуто, ни за произвођење ни- ских воћака, па зато још једном понављамо, да за произвођење ових воћака треба узети само најбоље и најснажније. Како се производе поједини облици ниских во- ћака, поменућемо другом приликом. 9. Ископавање воћака, Рад овај ваља вршити врло обазриво. Најпре треба одгрнути мотиком горњу земљу около воћке, затим мотичицом ивитнити и укло- нити ону земљу, што је између жила, па жиле које ву дебеле одсећи или прекратити на дужини од 40 до 60 см. од дебла. Кад се ово уради, треба около воћке опкопати земљу и воћку превалити на једну страну, и том приликом и испод ње поткопати земљу што боље, па је затим пажљиво ишчупати. Добром поделом рада може се удевити, да се овај посао врши врло брзо. Ископавање воћака не треба вршити кад је јака, зима (на 07 и ниже), јер тада жиле могу промрз- нути, те не могу потерати коренове длаке. Ако се ископане воћке не би могле одмах уса- дити ваља их што боље утрапити, да им се жиле не осуше. да трапљење треба ископати јаму 60 ем. ду- боку и 85 см. широку, а у дужини колико је по- ВОЋКЕ У РАСАДНИКУ 953 требно за све воћке, па сваку воћку усправити у јами и жиле загрнути земљом за 855 см. У таком случају, као што се види, покрива се и дебло за 25 см. Омање воћке могу се трапити и косо, и у таком елучају ваља им на жиле нагрнути што више земље. Ако би утрапљене воћке морале у трапу и пре- зимити, онда треба земљу покрити шушњем, сламом, или додати још један слој земље. Оламу и шушањ ваља нанети кад се земља замрзне, да се тиме спречи приступ мишевима, јер се они овде радо екривају. При ископавању и трапљењу воћака ваља обра- тити пажњу и на то, да се не откину значке с во- ћака, те да се тако не причини збрка у сортама. Ако је потребно, да се ископане воћке некуд пошљу, ваља их, ако су такве да се њих 10—15 могу свезати у један дењак, увезати и до круне омо- тати сламом, а између њихових жила натрпати што више маховине. Кад се воћке шаљу « јесени, махо- вина ваља да је сува; а ако се шаљу на пролеће, треба је навлажити. Ако се желе послати некуд воћке у облику пи- рамиде, палмета итд., треба између њихових дебла и грана уместити што више сламе, да се трењем не би оштетиле. Свакад је добро, да је завој што дебљи и да се опшије асуром, старим џаком итд., а најбоље је, кад се шаљу у ковчезима (сандуцима). Кад се задоцнило са шиљањем воћака, и ако се желе подаље испратити, добро је да се жиле пре па- ковања замоче у блато од смонице и говеђе балеге, па затим поспу прашином и добро обложе влажном маховином. Кад се овако спаковане воћке омотају и “= ЈИ а Ра 2 7 ОИ] МЕ за ЗАЦРИ РРА 7 пој у 4 Уба 85 Ма + кома КА у ми [У +" % - 1у-> ап 954 ВОЋКЕ И ВОЋЕ подебљим слојем сламе, могу издржати пути од не- колико недеља. На случај, да дењак задеси у путу мраз, не треба га одмах распаковати по примању, већ га чу- вати 4— 8 дана у каквој умереној топлој одаји и завој одрешити тек после овог доба, тј. кад 55 п0- ступно ишчили. Ако се примети, да су се воћке у путу нешто са- сушиле, треба их покрити влажном земљом, под којом ваља да престоје 4—-8 дана, или им поновити за- веке на жилама, па их потопити у воду, а горње делове чешће кропити. Овакве воћке ваља садити тек онда, кад се запази, да им је кора глатка; ако је напротив наборита и емежурана, треба их шкар- тирати. ХхшШ ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА НА СТАЛНО МЕСТО ——>Ф ——— 1. Избор места, Воћке се моту садити по гра- динама, двориштима, пашњацима, утринама, међама њива и ливада, поред путева итд., и то у градинама и двориштама као ниске или осредње воћке, а на осталим местима као осредње или високе воћке. Тада ваља пазити да оне добију подесно место, тј. да се саде на земљи што бољих особина и на удесном положају, нарочито у случају, ако су климатски односи такви, да се њима не искључује гајење воћака. Трешње, цепаче, тургуње, ренклоде и мирабелке могу, као што је познато, успевати и на земљама осредње каквоће и онамо, где положај није баш тако топал, али из разлога, што топлији положаји имају велики утицај на сазревање рода и што се род који раније сташе скупље плаћа, излази да је далеко боље, ако се и оваким воћкама да по могућству што закло- њеније и топлије место. 'То што је поменуто за ове воћке, важи и за јабуке, крушке и остале воћке. а РАЈ Мр А У ЕРЕ а а ме г " у При Му А 2 4 Ма 6 раси ЊЕ ~ р МаР- џ А плу МОС у ДА с пау У о КА О У а ја з а - ПР 44 И е- а Маби • “ 6 ~- 4277 М ји | РАК", р"УР а ~ __А~овга „МИК ЛРЧА аи “> —= да и 256 ВОЋКЕ И ВОЋЕ При избору места мало нам могу користити искуства до којих се дошло у овом или оном крају, јер сорте, које у једном крају добро напредују, не морају исто тако добро успевати и у другом ком крају, па зато и препоруци појединих сортимената, воћака не треба давати особене важности, нарочито кад нису довољно испитани место и особине земље и положаја. | даснивањем сортиментеких воћака и расадника у разним крајевима наше домовине, нема сумње, са- владаће се све тешкоће у избору сортимената в0- ћака и за поједина места, тј. видеће се, у ком крају које сорте најбоље напредују, па се само такве и препоручивати ; а за сада, кад још немамо таких сор- тиментских воћњака, појединци су приморани, да ова иначе врло екупа искуства сами прибирају. Коју земљу и какве положаје захтевају поједине воћке, поменуто је у опису појединих врета воћака, где ву изложене и особености у овом погледу, те зато рачунамо, да ће ови подаци припомоћи олакшавању избора потребних сората за гајење. У градинама и дворшитима ваља гајити најпле- менитије сорте воћака с тога, што је род тих воћака најмање изложен потрицама на оваким местима. А та ву места и иначе најзгоднија за гајење ниских воћака (пирамида, палмета, кордона, чаша, свећњака итд.), јер је род на овим воћкама, као што је поменуто, најлепши и најкрупнији, а стим и од највеће вредности. __ Између јабука и крушака највише се препору- чују за ова места: Јабуке : | Астракан бели Бабајка Батуленка Апи Барњача Бреданка ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА ЖИВЕТИ , 257 Бресквача Вајонка, Гравенштајнка Дуга | Дуњица Ђулабија Жути Рихард Жутица зимска дачинка длатача, Зуквача Илињача. Кадумана Кардинал пруга- сти Краљева с крат- ком петељком Краљевић Машанска, Мирисавка, Михољача, . Оманка – (АЈап|- артге]) Алесонка. Арапка Арапка летња Базва Бостанка Хелма- нова, Вилијамка Владарка. Водењаци Водењача Аман- лијева, Водењача Баке- лијерова ВОЋКЕ И ВОЋЕ Парменка Ада- мова, Парменка скер- летна, Парменка — лон- донска. Парменка немач. Поповача, Посартова Нали- вија, : Посластичарка, Рајковача, Ребрача данци- шка, Ребрача пруга- ста зимска, Ребрача ускрш- ња црвена, Ребрача Фрасо- ва летња Ренета благород. Ренета дицерска, Ренета. Јегерова, Крушке : Водењача Блу- менбахова, Водењача грум- " коверска, Водењ. Дилова, Водењача дрво- бојна, Водењача енгле- ска, Водењ. изврсна Водењача Лиге- лова, Водењача Напо- леонова Ренета Коксова Ренета – Карме- литска, Ренета Кулонова, Ренета лотрин- шка, Ренета орлеан- ска, Рузмаринка бела, Рузмар. црвена, енабија, Сладокусна, Срчика, Стекња, Тамњанка позна, Тетанка, Хауторденка, Цар Александар Шареника, Шарламовска, Шећерлија Штетинка, Шупљика, Водењача сива, јесења, Водењача царска, Водењ. Штерк- манова, Војвоткиња ан- жулемска Генерал Тотле- бен Госпођинка, Граф Канал Граф Молтке Двор. саветник Декантова, 17 „д ЦЕР" ~ ~ МАР У ДР ПР НЋ, 958 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Декантовка Емило Хајет Еспереновка ЖЊерменка_ Жутица Зеленика, делен. ворјечка, Јагодњача, Јајача летња, Јосифк, | |. Караманка 6. Квасница Кимовка, Клаповка, Клержовка, Козјача, Колмарка, Конгреска, Краљица бри- танска, Красанка, Леонка, Лисичарка, Мадам Трев Медници Метлача, Мехелка Пастрмка. Поатовка, Ранци Самониклица монтињска, Сладокусна шар- њевска, Такуша Декан- това, Такуша Еспере- нова, Тамњанка, Тепка, Тизон Тиквара, Тиквичица Бос- кова, Томињача, Трновача тачка- ста, Филиповка. извр- сна, Фулвија нова Шареника Шекелка, Штедљивка, На пашњацима, утринама и по међама њива и ливада, у опште по имањима, ваља садити при- вредно воће, пазећи при том да буде ако је икако могућно на присојним странама, јер се у таквом елу- чају не прави хлад усевима. Највише се цене за ова места Авајлија, Батуленка, _ Бедрика, Бонкиња крупна Бреданка, Будимка Велингтон Говеђача, Гравенштајнка ЖЊелезовка, Жутица зимска „Јабуке : длатача, Колачарка, Колачарка жута Краљева, с крат- ком петељком Краљица Софија Њузинота, Лимуњача Машанска, Парменка – Ада- мова, Парменка Хује- сова, Попадија, Пругача брунов- ска Пругача Лујикова. Ребрача _ данци- шка, Ребрача Фрасова, летња, Ренета Бауманова, ОР ЕАљо мава наовона ЛР _ ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА Ренета дицерска _Ренета лотрин- Срчика Ренета Јегерова шка Срчика славон- Ренета Коксова ГРенета Харбер- ска, Ренета _ карме- това, Тетанка литска Ренета шампањ- _ Шареника Ренета каселска ска Штедљивка Ренета ландбер- – Самониклица шка Крушке : Авраншка. Кнаусовка, та. лајпци- Бљутавац Нелисова зимска. Бљутавац Мар- Печенка мецка Ромеловка тинов Сивенка, Вајлеровка Печенка норман- – Такуша Водењача швај- 0 Такуша – Декан- царска Печенка тали- това, Граф Молтке јанска Такуша, немачка Жутица Пљускавци Тврдаци Зеленика, Поморанџица Тепка, Караманка Ранци Чапоњка, И кад се воћке саде поред путева, треба такође узети привредно воће, у ком случају треба обратити пажњу: да су изабране сорте издржљиве, како би могле одолети ветровима и хладноћи, да цветају доц- није, али да им се младари до јесени могу потпуно адрвенити, да сваке године обилно рађају, да им је род с појачом петељком да га ветар не би отресао, и да није тако угледан, јер је такав више изложен потрицама, затим, да стасава што доцније, и да се као привредно воће јако цени за економију, а наро- чито за јабуковачу. За овај циљ највише се препо- ручују јабуке и крушке, а ређе трешње, шљиве, орах и питоми кестен. Из обзира, што се за јабуковачу крушке мешају с јабукама у малој мери, излази да јабуке поред путева треба гајити у далеко већој ко- 17" МОБ сљ 17662 275 За љо] ои ла и 4 = "УУ У: 6 Б • ~ со ЈАЊ иљо ал сљнслае дај 5 У 3 за 107 Јањ ДМ 7." ПРИ ИЈЕЧИ 960) ВОЋКЕ И ВОЋЕ личини од крушака; а има прилика, где се крушке. и сасвим истискују, поред овога разлога још и зато, што крушке, као што је познато, траже дубоку и трошну земљу, па у оваквом случају често такву земљу не могу добити. Зато при сађењу воћака поред путева ваља да обратимо пажњу на то, да јабуке и у нас буду заступљене у већој мери од крушака могу натредов! ТИ, буке да дође по једна крушка. димо на оним партијама где најбоље а" местима, где и јабуке и крушке треба на евака 8 — 4 дрвета ја- Између многих сората. јабука и крушака које се гаје поред путева, највише се цене ове: Јабуке : Авајлија Клудијевка, Пепинка — Хује- Бедрика Колачарка, сова, Бојковка, Краљевић Попадија, Бонкиња крупна Краљица Софија _ Ренета енглеска Будимка " Кузинота Ренета Оберди- Велингтон Лимуњача, _ кова 4ћелезовка, . Парменка Ада- Срчика ћутица зимска, мова Шупљика Крушке : Авраншка, Печенка норман- – Сивенка Бљутавац ска Такуша Вајлеровка Печенка _тали- Такуша Декан- Водењача швај- јанска, това, | царска, Пљускавци Такуша немачка двонача, Поморанџица Тепка, Кнаусовка Репача лајпци- Топузара Печенка мецка шка, Ромеловка Трновача тачка- ста · Кад се желе гајити воћке на засебним комадима, дакле у облику воћњака, треба узети такве сорте, о амин ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 261 којима се могу подмирити свеколике потребе. У нас се на овај начин гаје само зиљиве. Али се лепи воћ- њаци могу подићи и од осталих воћака, нарочито од ја- бука и крушака. Између ових најрадије се препоручују : Астракан бели Барњача, Вајонка Дуга Ђулабија „дуквача, Кадумана Кардинал пруга- сти Мирисавка Михољача Оманка, Парменка –Ада- мова. Пепинка немачка Попадија Авраншка, Арапка летња Бостанка Хелма- нова, Видовача, Владарка Водењаци Водењача Баке- лијерова Водењача Напо- леонова Водењача сива, јесења. Водењача царска „Јабуке : | Поповача, Пругача брунов- ска, Ф Луји- Рајковача, Ребрача –пруга-- ста, зимска, Ребрача –пруга- ста, јесења Ребрача ускрш- ња, црвена Ренета благород. Ренета бленхајм- ска Ренета Кулонова, Крушке : Граф Молтке Дворски савет- НИК Еспереновка, Жерменка, Жутица, двонача деленика, Јосиска, Караманка Клаловка Клержовка Колмарка, Марија Лујза Ренета, ландбер- а, БЕнода орлеан- ска, Ренета Карбер- това, Рузмаринка цр- вена, Самониклица Сенабија, Срчика, Стрекња Тамњанка, позна Хауторденка, Цар Александар Штедљивка, Медници Мериска зимска Нелисова, зимска, Поатовка, Такуша Тамњанка, Тврдаци Тепка, Тиквара, Тиквичица __Бо- скова, Филиповка, извр- сна 9692 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Од јабука и крушака има највише еората, па зато за најважније сорте и поменусмо где их треба садити. да остале врсте воћака напомињемо, да боље, нежније сорте треба гајити на селонитијим местима, нпр. по баштама и двориштима, а обичније соју овуда, где за њих има меета. 2. Одређивање растојања, Изабране воћке успе- ваће како ваља и моћи ће по жељи користити само тада, ако им се за развијање ла довољно места, И ако се усаде као што треба. Овај је простор неједнак не само за различне сорте, већ и за једне и исте сорте, а то поглавито зависи од њихових особина, од особина земље и од вамога места на коме се жели садити. Шрема томе: Високе воћке, кад се саде у воћњацима и по- ред путева, треба садити у растојању: ПНЕ ТА ЈУ ТОР Вишње · · · · 6—10м. ирабелке · · · 4—5 м. Крушке •· · · ·8—10м. Брескве и бадем · 4—6 м. Трешње · · · · 8—10м. Кајсије · · · · · 5—6м. Јабуке. · · · ·8—12м. Тургуње и ренклоде—б м. Орах · · · · 12—15м. Цепаче · · · · ·5—бм. Ако је земља лоших особина, треба узети за 1—2 м. мање одстојање. Да се од земље види што већа корист, често се између или поред редова воћака саде као узрод и осредње воћке (ел. 129 и 130), нарочито тургуње (трно- шљиве), цепаче, мирабелке, ренклоде, вишње, брескве, кајсије и извесне сорте јабука и крушака. (Од јабука: канадска ренета, златолика ренета, мушкат-ренета, Шарламовека, цар Александар, шећерлија, дуњица, апи и др., а од крушака: клержовка, базва, Вили- јамка, клаповка, Декантовка, Авраншка, војвоткиња ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 203 анжулемска, мадам Трев и др.). У таком случају ја- буке ваља садити у растојању за 10—12 м., а крушке за 8—10 м.; иначе, без узрода јабуке у одстојању за 10, а крушке за 8 м. Н. иске воћке. Ове треба садити у растојању према облику који им св жели дати. Тако: Кајсије " у облику пирамида · · · · · · : 3—4 м. у облику палмета с ролоа ка и косим ГРранана + 5 а је а је Дре се те те иа Та 4—5 м. у облику лепезе · + • • + • + 4—5 м. у облику простих косих и таласастих кордона • • • • • •· • •· • + • па и 0'40 м. у облику сложених косих и усправних корлона. 5 "4: Кула аи љу 40. )%• 0:80 у облику виљушке са 3 гране · · · · 0:90 у облику виљушке и свећњака са 4 гране 1'20 у облику виљушке и свећњака са 6 грана 1'80 у облику виљушке и свећњака са 8 грана 2'40 у облику виљушке и свећњака са 10 трана 9'00 у облику сложеног Џ · · · · · 1'20 у облику четвороструког Џ. · · · · · 2:40) БЕБЕББКЕ При одређивању растојања код косих и тала- састих кордона треба преходно изнаћи положај, у коме ће се ове воћке развијати, и величину таласа — код таласастих кордона. Брескве у облику пирамида или џбуна · · · · 3—4м. у облику усправних кордона · · · · · 0'60ма у облику сложених усправних и косих КОРДОНЕ с .· +: < Пеи • сен есеги « • • 1—71'20 м. ' Узети су код сваке воћке они облици, у којима се може гајити. 2 Овај облик подесан је само за покривање зидова, чија је висина око 3'70 м. Сора је —), 1“. „Ра“ си" им ~ А % / Мин С ја 6. Н У Др И УРА ТД со Са о и А ган Г ЈЕ љ = | и УУ ми Ри У ка. » |. + Зе а пп љ 2-маае да лије ои РАДЊЕ КИ 20% ВОЋКЕ И ВОЋЕ у облику простих косих кордона · · 0'70—0'80 м. у облику сложеног ЏО · · · · · •· 2—2'40м. у облику четвороструког Џ)- • · - • 4—4'80 м. у облику палмета, с водоравним и косим гранама + 4 33 3445 + 6 + + + + + • Ар у облику лепезе + + · · · · •· • · · А—5м. у облику виљушке и свећњака са 4 гране 2—2'40м. у облику виљушке и свећњака са 6 грана З—9'60м. у облику виљушке и свећњака са 8 грана 4—4'80 м. : Шљиве. у облику пирамида •· · + + «+ • · + • 3—4 м. у облику лепезе · · - · •· · · · · 4—5 м. у облику палмета с косим и водоравним гранама <> село к ву вирњ“ плин твок Иви ера тј 45 5 М. у облику виљушке и свећњака са 8 грана 2'40 м. у облику виљушке и свећњака са 10 грана ЗМ Трешње ц вилиње у облику пирамида • + • · + 8-—-4 м. у облику палмета, с косим и водоравним гранама 49 55 606 + ве о а «4 + 4 |. за у облику лепезе + ~ + • + +. ·. У Ива 5 5 у облику виљушке и свећњака са, 81 грана 2'40 у облику виљушке и свећњака са 10 грана 38 у облику виљушке и свећњака са 12 грана, 3:60 у облику виљушке и свећњака са 14 грана. 4'2 м. у облику виљушке и свећњака са 16 грана 4'80 м. Јабуке у облику пирамида МУ а уени на хо- ландску јабуку Мо беле њи 0 А ије 3 м. у облику пирамида присађених на пе- тровачу јабуку ПРЕ 3 ДИ БА ИВА У је“ ВА у облику пресличастих пирамида при- сађених на холандску јабуку. · · · · · • 15—2 м. 1 Кад се жели произвести облик са више од 10 грана, треба за подлогу узети младицу произведену из семена. А о њега что > Мин уз Уа ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 965 у облику пресличастих пирамида Ми сађених на петровачу јабуку. · · · · 1—15 м. у облику усправних КОРА на па свој јабуци · · · •· · • 0:40 м. у облику усправних кора на петро- вВачи јабуци ВА оре на о поема +: о ја 0'50 м. у облику простих косих кордона на хо- ландској јабуци + + + + + + + + + + + • 0'50 м. у облику простих косих кордона на пе- тровачи јабуци + + + + + + + + + + + + • 0'40 м. у облику простих водоравних кордона на холандској јабуци.· •+ • + • •· - · · • 4—5 м. у облику простих водоравних кордона на петровачи јабуци · - + · · - • 8—4 м. у облику сложених водоравних кордона на холандској јабуци. + + + + + + + - • 6—7 м. у облику сложених водоравних кордона на петровачи јабуци · · + · · · · + -· • 5—6 м. у облику таласастих кордона на хо- ландској или петровачи јабуци · · · · 0'40—0:50м. у облику сложених усправних кордона, на холандској јабуци · · · · - + · · • 0'60—0'80м. у облику сложених усправних кордона на петровачи јабуци · · · · · -· -· · 0'60 м. у облику чаше на холандској јабуци 2—4м. у облику чаше на петровачој јабуци 1'5—2 м. у облику палмета с косим и водорав- ним гранама + 0303 + + +. + · . «+ • А-Б М у облику лепезе · · · · ·'· · ·• 4—5 м. у облику виљушке и свећњака. са 4гране 1'20м. у облику виљушке и свећњака са 6 грана 1'80м. у облику виљушке и свећњака са 8 грана 2'40м. у облаку виљушке и свећњака. са 10 грана, 8 м. у облику Џ на петровачи · · · · 0'40—0'50м. Крушке у облику пирамиде на младици · · · 4 м. у облику крилатих пирамида · · · · 383—4м. у облику свећњака · · + + + + · · • 2—8 м ВОЋКЕ И ВОЋЕ УБИО РУПА АЕ у Ме ДОК за Па СД у облику пирамида на дуњи · · · · 3—4%м, у облику пресличастих пирамида на дуњи 1'5—2м. у облику стубастих пирамида на дуњи 1'20—1'50м. у облику усправних, косих и таласастих кордона • • + + • • + • • + • 1. 0'40 м. у облику сложених, равнија и косих кордона. ке е 2 ПДРЕ е АРА Уј и аца Уне ову а 0:80 м. у облику чаше •· + + • + + + + • 2—4 м. у облику палмета, с косим и водоравним | гранама на младици · · • •· •· • + + + 6—7 м. у облику палмета с косом и водоравним гранама на Дуњи · + + + + + + + + + + 4—5 м у облику лепезе на младици · · · · 5—6м у облику лепезе на дуњи · · · ·· 4—5м у облику сложеног Џ · · · · · · 1'20 м у облику четвороструког Џ · · · · • 2:40 м у облику простих водоравних кордона 83—4М. у облику сложених водоравних кордона 5—6м. у облику виљушке и свећњака са 4гране 1'20мМ у облику виљушке и свећњака са 6 грана 1'80мМ у облику виљушке и свећњака са 8 грана 2'40м у облику виљушке и свећњака са 10 грана 83М у облику (|, • + + • • • • + 0'40—0'50 м Бадема у облику пирамида · · · · • · • 83—4 м. у облику усправних кордона на шљиви 040 м. у облику лепезе· •+ + • + • +» + • 4—5 м. у облику палмета с косим и водоравним гранама «+ 49 6 36 5654 ++ + «+ • 4—5 м. у облику виљушке са 2гране. · · 120м. у облику виљушке са 8 гране · · · · 180 м. у облику виљушке са 4 гране · · 2 · 240м. у облику виљушке са 5 грана · · · · 3 м. Дуње у облику пирамиде или џбуна · · · 3—%м. у облику лепезе · •· · · · · · • + • 4—5 м. Мен вели РАЗДЕЕ „“ РО ' ја ~ ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 967 др“ "ГР ~". Гл“. РГ у РУЧНА" "РРА, РРА >" “> | . | нР_Р _рр "7. Леске у облику пирамида или џбуна 2—8 м. у облику лепезе · • + · + · · 83—4 м. Смокве уз зидове + + 6 54466 ++ + + на ЧУ БЛ И у слободи где је могућно · • · · · · 4—5 м. Винове лозе у облику водоравних кордона · · · · 8 м. у облику водоравних кордона са 2 етаже једна изнад друге + + + + + + • + · + • 15 м. у облику водоравних кордона са 3 етаже једна изнад друге + + - + + + + + + + - 1 м. у облику водоравних кордона са 4 етаже једна изнад друге + + 4 • • • + + + + • 0:75 м. у облику водоравних кордона са 5 етажа, једна изнад друге + + + + + + + · + + 0:60 м. у облику простих усправних кордона 070 м. у облику сложених усправних кордона – 0'50м. у облику косих кордона · -· · · · •· 0:80 м. Рибизле у облику пирамида или џбуна · · · · 1'50—8м. у облику пресличасте и стубасте пирамиде — 1. у облику усправних кордона — · · 0'20—0:80м. у облику простих водоравних кордона 1:50—2 м. у облику сложених водоравних кордона 2—8 м. у облику палмета. с косим и водоравним | гранама, МО ак Две 3 А ДДРИИТРИИ ЧЕ РЕН НА РАИ 1'50 '"М. у облику виљушке и свећњака са 3 гране 0:60 м. у облику виљушке и свећњака са 4 гране (0:80 м. | Огрози | у облику пирамида, џбуна или ниских ВОНИИКЕ о = о ије На • • ове « • • • 1—71'50м. у облику чаше · · · «+... +. 1 м. у облику пресличасте и стубасте пирамиде 0'80м. "-. ПН ИЕ У И ПУЛА ПЕРВАН = | ЈЕ ти а или 968 ВОЋКЕ И ВОЋЕ у облику усправних кордона · · · 0'20—0:30м. у облику простих водоравних кордона 1'50—8 м. у облику сложених ан РРРАСКЕ 8—4 м. у облику лепезе · · · · · ·- 1—715м. у облику палмете с косим и водоравних гранама + + + + • + · · бави У у облику виљушке и пне књака са 3 гране 0:6 8 5 5 0 у облику виљушке и свећњака, са 4 гране 0:80 М М. М 8. Обележавање места за сађење воћака. Да воћњак буде леп и као што треба, потребно је да воћке буду у подједнаком удаљењу, и да су, посма- тране са свих страна, у правим редовима. Да се то постигне, потребно је да се пре сађења обележе што тачније места, на којима ће се садити. Наравно, обе- лежавање треба извршити тако, да оно буде што јев- тиније. Најбоље је кад се за овај рад ништа не плаћа, тј. кад се врши радном снагом из куће; јер, ако се за обележавање тражи геометар, за сађење баштован, а за орезивање, ђубрење, подмлађавање и остале радње вешти људи, онда се с таком привредом може отерати толико далеко, да радње око заснивања воћњака стају и скупо и папрено. Обично се воћке саде у квадрату ::, али је доље када се саде :':':, на савез, те: зато, како се жели садити, тако треба обележити и места за, сађење, Обележавање места кад се воћке неће садити са узродом. Најбоље је кад је место одређено за воћњак у облику правоугаоника, као на слици 127. Прво треба обележити сва четири угла (ћошка) А; ну ако се ова површина граничи туђим имањем, ваља ове углове помаћи за 5 м. унутра, ако се саде ја- буке и крушке, а за 3 м. унутра, ако се саде шљиве и сличне воћке. ам инв = Арика ал % РР Ме “а 6 - ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 269 Кад се изнађу сва четири угла, треба у сваку тачку побости усправно по једну подужу притку, па затим одмерити растојање између њих и израчунати колико ће редова бити у воћњаку и колико ће у сваком реду бити воћака. Ако се нпр. жели садити на удаљењу од 5—10 м., а даљина притке од притке износи 44:50 м., треба 44:50 поделити са 8, па затим К | парни – с љснанљенј 1 ЛИ Рушево ИВА | , ПИО РУАНУ ОРИ ВИ | р' | 54 | Е | обмане от рта сте „реса аиљро -сирниик папире,“ алаг Сл. 127. Испрекидане линије показују, како се визирањем могу обележити редови и растојање између њих. добивеним количником 5 (узети само цео, број) поде- лити поново наведену дужину: 44:50:5 = 8:90 хм. Нови количник показује нам дакле, да воћке треба, да буду раздалеко једна од друге за 8:90 м. и да отуда код сађења на савез с непарним бројевима мора бити по 6 воћака, а код редова с парним бројевима по једна мање, тј. по 5 воћака. Да се изнађе ра- 970 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ стојање воћке од воћке у реду с непарним бројевима, у коме је једна воћка мање, треба дужину реда по- делити једним бројем мање, него што износи број во- ћака у првом реду, у коме је парни број воћака. Тако, кад се наведена дужина у 44:50 м. подели са 5 место са 6, добиће се одстојање 8:90 м. Кад је одређено растојање воћке од воћке, треба одмерити Ф Ф 4 д од »оз»а Кеа Ол. 128. Изгдед воћњака, у ког су места за сађење обележена као на сл. 127. О воћака су уклоњене притке. то одстојање код оба спољашња реда, и у сваку тачку побости по једну притку (код првог у Е,К,Ник, а код другогу а, Ј, Би М). Кад се ове тачке утврде код редова по дужини, треба на исти начин изнаћи код редова по ширини, колико ће на тој ду- жини моћи стати воћака, па затим, као и у првом елучају, и код једног и код другог (спољашњег) реда, ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 971 одмерити одстојање, и у сваку тачку побости притку (А, В, С). Приткеу В служе само за нишањење (ви- зирање), да све притке у том реду буду у правој линији, јер се воћке у другом, четвртом и осталим редовима у парним бројевима не саде ту, већ у ), тј. по средини првог, трећег и осталих редова у не- парним бројевима. Кад су одређене тачке на споља- шњим редовима, могу се остале тачке, тј. оне у уну- трашњости, одредити и визирањем (нишањењем), нпр. тачка ПО визирањем од Е на 6 и од В на В, па где се укрсте пруге СЕ и ВВ, забости колац, 2 то је у 1. На овај начин изнађу се најпре тачке у непарним редовима, па затим тачке у парним редо- вима. Кад се по том јаме ископају и воћке засаде, онда је такав воћњак посве правилан, тј. воћке су, као што показује сл. 128, у правим редовима, кад се гледају буди с које стране. Ако је површина одређена за воћњак таква, да јој је нпр. једна дужина већа од друге, ваља у том случају, ако је омања разлика, ту разлику поделити између редова, и затим обележавање места за. сађење извршити на поменути начин; а ако је обратно по- већа разлика, треба одмерити и с једне и с друге стране подједнаку дужину, тј. од такве површине начинити хвадрат или правоугаоник, па затим места за сађење обележити на наведени начин. Обележавање места за сађење воћака заједно са узродом у редовима и између редова. И овде, као и у поменутом случају, треба најпре обележити углове четвороугла (ел. 129 А), па затим поделити у редове и израчунати, колико у сваком реду може стати воћака. За овако сађење треба свакојако дати највеће растојање, а ни у једном случају не треба 979 ВОЋКЕ И, ВОЋЕ да је то одстојање мање како у редовима, тако и између редова. Кад се изнађе удаљење у коме треба, садити воћке у редовима и између ових, треба то удаљење преполовити, па према добивеном количнику обележити места на свима странама четвороугла. Олова | С В С В с В Џу В ф Кесар ВИ ВРИНИ НИЛИ ВАРЈА / / ј. / / / / 7 ~ +, Ол. 129. Обележавање места за сађење воћака заједно са узродом у редовима и између редова. А, В, С, р, Е, по- казују тачке које треба најпре обележити, па затим помоћу њих изнаћи визирањем и остале тачке, А и В показују места, на којима ће се посадити ВИ- соке воћке; (С места где ће доћи ниже воћке, узроде а ПО редове узрода. Узрод св не сади у [), већ у у [ је само притка, да се визирањем (ниша- њењем) на њу олакша обележавање. У редовима Е узрод се гаји по реду непарних бројева, а високе ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 248 воћке по реду парних бројева. Ред Е има исту по- делу, коју имају први и последњи ред (А). Испре- кидане линије показују, како треба визирати (ниша- нити). Тачке за сађење воћака у унутрашњости че- твороугла одређују се овако: један визира на тачке АПЕК, а други гледа да буду у правој линији СЕ, ВЕ, СЕ, ВА, (Сб, ВВ, СС, ВВ, (66, АВ, ЕС, ЕВ _27 ДХ Ду КХ КА. Ф99%9%992%53а п дух ду кк кх К. 99990 _Ху Ху КХ ДА ДА • 99 2>+ 9# 2 2г += 2 •"Ффофофо ог во д 99293» 58% Сл. 190. Изглед воћњака у ком су места за сађење воћака са узродом у редовима и између редова обележена као на сл. 129. и КО. На овај начин могућно је најтачније одре- дити место за сваку воћку. Ово обележавање разликује се од првог обеле- жавања само у томе, што се овде узима два пута већи број воћака, од којих се половина уклони тек после 50 година, тј. оне, које се гаје као узрод (ел. 180). Кад се узрод уклони, онда су заостале воћке у ВОЋЕК И ВОЋЕ 18 У 974 ВОЋКЕ И ВОЋЕ правилним редовима, тј. изгледају сасвим као на сл. 128. Кад се обележе места за сађење на по- менути начин, не треба се плашити, да ће доцније, пошто се род уклони, бити и таких воћака, којима ће се реметити правилност. Воћњаке, који се из- нова подижу, добро је, где год прилике допуштају, заснивати на овај начин; тада се воћке узајамно р,ЦЕ Тр НБа рохика во 0 повео АИ а арће - О аЊ 2 а ; 4 | | | Х | ' | | Гоа Маи За та ари аса ша ПИ аи а АДА Атена оде вев а | | ! | | | | Во - лавови ИК ава - лева вена“ П ' ' : | | | | ' | | | | : | | | | | Паф фин ниси аде е Фе пао и ове ! > | 4 у ' | И ИМА БР Ен ДА та ен НЕ о п н УЋИ ВР Ри о 4 НЕ А ПН ЕУ ЕРИ | МЕ ко | [ , | | А а сале аи А р Е р Е р Е р Е р Ол. 181. Обележавање места за сађење воћака са узродом у редовима. заштићавају, тј. мање пале од ветрова и олуја, аи берба је већа, јер узрод рађа већ после неколико година. Обележавање места за сађење воћака са 98- родом који ће се садити у редове у којима су ж воћке. Има прилика где се овај начин сађења воћака више цени, па и ако се начин пред њим више пре- | ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА | 275 поручује. Овакав је случај нарочито онда, кад се земљиште за извесно време жели чиме засејати. Обележавање места за сађење у оваком случају много је лакше, него код наведених начина. Најпре се одреди растојање реда од реда А, В, и С (ел. 181) и воћке од воћке Е, па се последње растојање ДЕ подели са 2 и према броју количника обележе места, а. Х ду дх Ху ДА КД. 58 “С. Ол. 132. Изглед воћњака у ком су места за сађење обележена као на сл. 181. из + ~ 57 (0), а затим. увизирају тачке АВО с тачкама Р и. КЕ, да се изнађу места и за остале воћке. Код ре- дова с непарним бројевима (А и (С) сталне воћке саде сву А и Е, а код редова с парним бројевима у Г. 4. Копање јамића за високе и осредње воћке. Ширина и дубина јамића, јама, и пажња при самом сађењу од највећег су утицаја за ваљано сађење воћака. 18• „Тара “и ЊЕ (РА гем Мо Даја Фе. > 2 + 976 ___ВОЋКЕ И ВОЋЕ При копању јама сасвим је свеједно, да ли ће се високе или осредње воћке садити у воћњаку, гра- дини, поред путева, или буди на ком другом месту; оне у свима -овим приликама треба да се припремају на исти начин и с подједнаком пажњом. У колико је земља тврђа и лошијих особина, у толико и јаме ваља да су шире, али не и у толико дубље; јер дубина, као што ћемо даље навести, може бити и штетна. Ширина јаме на добрим земљама не треба никад да је мања од-1'5 м., ни већа од 2 м., а дубина, према особинама земље, може бити од 70—100 ем. Ну у највише прилика ова већа дубина (100 ем.) може бити више од штете него од користи с тога, што у таком случају жиле западају у здравицу, која је оскудна у хранивим материјама, јер ова земља није "могла бити изложена утицају ваздуха, топлоте и воде- них падежа као ораница, па зато и при копању јама · ваља пазити, да ове не буду знатно испод слоја оранице. Добивена искуства у овом погледу показују, да воћке, у колико су плиће у земљи жиле воћака, у толико боље расту и раније сташу на род, и род им је не само крупнији и слађи, већ је и миришљивији. То је и природно, јер жиле допиру и у ораницу, у којој има у изобиљу и минералних и органских ма- . терија. Уобичајено је, да се јаме за сађење воћака ко- пају у виду круга, али је боље кад се копају у облику квадрата (ел. 188) с тога, што се на тај начин брже ради, и што се тада знатно олакшава и размештање жила; јер јама у облику квадрата, који би био исте ширине као и круг, има простора од прилике за 7/, више (ел. 1893 А), па се у тај простор могу поло- Е 7 је | “ пе јаа ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА РА жити и оне жиле, које у кружну јаму не би могле стати, и које бисмо ради бољег размештања жила морали скратити, или јаму проширивати. Ако је земља лоших особина, тј. таква, да у њој нема довољно хранивих материја, ваља јаме да су широке 2—8 м. у квадрату, а дубоке до 1 м.; а да би се земља оснажила, ваља је измешати 6 ком- постом, бољом земљом или ђубретом. При самом ко- пању јама ваља па- зити, да се горња и родна земља издваја на једну, а доња и неродна земља на другу страну; а ако је земља различне каквоће, ваља сваки слој издвојити у за- себну гомилу. Кад се јаме ископају у потребној ширини И сл. 133, Копање јама у облику квадрата. дубини, треба. ИХ А показује повећање, које се добива па одмах испунити до 98 Мо копају у пулу кра. /, или /, Њихове дубине горњом и родном земљом; а на случај, да земља није добра, ваља је, као што је наведено, из- мешати што бољом земљом, компостом или ђубретом. Доњу и нероднију земљу треба задржати поред јаме, да се јаме њоме испуне приликом сађења воћака. Ако св сађење воћака жели извршити одмах или на кратко време по копању јама, ваља испуњавање јаме земљом до наведене висине вршити у слојевима, тј. слагати слој по слој, јер се у противном случају земља много 978 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ више елбже, услед чега и посађене воћке западају више у дубину, те се тако усађују дубље него што је то потребно, па се, да би напредовале као што треба, морају изнова пресађивали. Уобичајено је да се јаме држе отворене све до пред само сађење, а тек на 8—4 недеље пре сађења испуњавају се земљом до наведене висине. То се чини из разлога, да земља буде изложена што више ути- цају ваздуха, и ради тога да би преко зиме што боље измрзла. Многи копају јаме на јесен, а сађење врше тек на пролеће. Разлог за овакав рад може бити оправдан само на тешким и тврдим (збивним) земљама, иначе му нема места; јер користи, које се постижу утицајем мраза, много су незнатније од ко- ристи, које се добивају кад се воћке саде с јесени и зими. Зато није потребно копати јаме на неколико месеца пре сађења, већ на краће доба; а кад се сади « јесени и зими, могу се јаме копати у исто време и кад се сади. Ако се том приликом са земљом по- ступи као што је наведено, неће се на воћкама пока- зати никаквих штетних последица. У осталом, искуством је доказано да воћке, које су пресађене у доба од јесени до марта, много боље напредују и да лакше одолевају жези и суши, него воћке, које су доцније пресађене. 5. СЏађење воћака на хумиће, На влажним зем- љама и на таким, на којима се јаме не могу копати 6 тога, што им је каменита подлога, као и у елу- чају, кад су доњи слојеви неродни, препоручује се вађење воћака на хумиће. Овако сађење ретко кад да се изводи се добрим успехом, па га само у крајњој невољи и треба употребити. За овако сађење ваља изабрати оне сорте во- ћака, које пуштају своје жиле више водоравно; а СИР" н-“" _ Ри. ти Гг“љаАа _љ и __ Ра кој Р« кљ-а ак ки "-а Зав Гаро а ЗА а о Мон Ме За. му Дача | 7 4 : : ТВ ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА – 979 4 у најудесније зато рачунају се трешње, јабуке и ___ шљиве. 4 . Кад се воћке желе садити на влажним местима, :“ треба на месту, где се воћке пресађују, прекопати /М | за ] 7 | Њу | с [ 5 | 48 | а Б 4 | | | | | | р' воћка посађена у хумић. земљу у дубину за 20—40 см., а у ширину за 3—4 м., и земљу поравнати, наместити воћку уз притку и око нап ње нагрнути земље у облику хумића (ел. 134), па- Б> зећи при том да се хумић у врху заравни и око воћке начини локвица, да би се у овој могла кишница | Сад, 134. А. површина земље, В хумић, С локвица, | | ј ' 98() ВОЋКЕ И ВОЋЕ задржавати. Ако је при руци бусен, добро је да се Сл. 185. А површина земље, В хумић, С воћка посађена у хумић. њиме хумић 06- ложи, јер се на тај начин спре- чава исупивање земље. Неки пра- ве хумиће као на слици 139, рачу- најући да тиме принуђавају жи- ле да иду право у земљу; али по- што тако што и у ствари не бива, не могу се такви хумићи ни пре- поручити, наро- чито још и «6 тога, што их је теже начинити, што ее брже ису- шују, што се зем- ља лакше сплаче кишницом, па се тако жиле лакше излажу штетним утицајима вазду- ха, светлости, то- плотеи хладноће, Ако је земља прилично влаж- на, добро је да се пбд хумића обложи крупнијим шљунком, рушевинама и томе подобним; а ако је џ р ПЦ ром .,:ј,рј,р "а РТ ~ >" каља» и А ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА УЦИ НЕ влажна, треба је пре тога, како тако, што боље исушити. Кад се воћке желе садити на тврдим (збивеним) и неродним земљама, ваља и ове као у наведеном случају прекопати у ширину за 4—5 м., па затим нанети за сваки јамић довољно земље и воћке уса- дити на поменути начин. При том треба пазити, да плодна земља дође између жила и по средини хумића, а неродна око хумића. 6. Доба вађења, Различна. су мишљења о томе, у које доба треба воћке садити. Неки тврде, да их је најбоље садити у јесен, неки у зиму, а неки опет истичу пролеће; али искуства у овом погледу по- казују: да се воћке, које се саде с јесени џ зимт, много лакше примају им да се другога лета много боље развијају него воћке које се саде у марту, а нарочито у априлу, па зато воћар Гоше и вели: „Сади кад хоћеш, али при том имај на уму, да је за овај циљ бољи октобар од новембра, новембар од декембра, декембар од јануара, јануар од Фебруара, Фебруар од марта, а март од априла.“ Кад се воћке саде у јесен и зими, постижу се ове користи. 1. На пресецима жила јављају се квржице одмах по сађењу, а почевши од Фебруара, када се буди и вегетација, терају и нове жиле, које су од великог значаја за примање. На воћкама које су посађене или утрапљене у доба од октобра до јануара, и које се затим у доба од Фебруара до марта ваде из земље, могу се запазити и квржице и нове жиле. Као што. се види, природа се стара, да што пре залечи жиле, које су повређене копањем воћака, и да што пре про- изведе нове жиле, те да тако епасе воћку од смрти. ~ 2 ње б + 6 | ~ га ПА а 2 о пи + ЗА ИП И ЕУ би Ер р 5 а љак- па Кра “0 За Зара сија 407; аде дана О а 989 ВОЋКЕ И ВОЋЕ. 2. Кишом и снегом потпомаже се слегање земље · која ипак остаје трошна, и њоме се испуњавају све шупљине, које морају остати између жила, ма се са- ђење вршило-и најпажљивије. 8. Мразевима дроби се земља, па се на тај начин олакшава обрађивање горњег слоја, а могућно је да и жилама прилазе лакше ваздух, киша, рова и то- плота, те су зато оне не само здравије, већ се и раз- вијају лакше и снажније од жила на воћкама које су пресађене у пролеће. Кад се воћке саде у пролеће, тј. пошто снег окопни, и кад је земља због многе влаге тешка и смоничава, начини се у доба, кад сунце упече, на површини земљиној чврста кора, која смета, те до жила не могу одмах продрети наведени чиниоци: киша, роса, ваздух и топлота, па се зато оваке воћке и лоше развијају, а ве тим и не могу бити у истој мери ни здраве, као воћке посађене с јесени и зими. 4. Приликом сађења, па вршило се оно и нај- брже, жиле морају бити неко време изложене утицају ваздуха и светлости, и се тога што је с јесени и преко зиме нижа топлота, природно је да ће се и жиле. исушити у мањој мери, него кад се воћке саде на пролеће; а у колико се оне у ово доба и иначе више вабуше, у толико је теже пи примање. Кад се воћке 6 јесени или преко зиме не утрапе одмах, не могу се оне због наведених разлога толико оштетити; међутим, кад с пролећа и само за кратко време буду ван земље, жиле им се емежурају (сасуше), а исто тако и гране и леторасти, па су у толико и непо- десније за сађење. 5. Земља преко зиме усише велику количину влаге, те зато и воћке, које се саде с јесени и зими, мање пате доцније од суше него ли воћке, које се К | | | 1 6 ~ ои чнојчке о“ | Ре у РУ пи а УРА А ни „> је тај Зи ~ ' - 74 ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 983 саде с пролећа; и приликом сађења није их потребно заливати. Међутим кад се саде с пролећа, заливање је посве потребно. 6. За оне, који воћке купују, свакад је боље да то учине с јесени, јер ће тада имати много већи избор, због чега ће добити и воћке боље каквоће, а неће их ни паре скупље стати. Па и у сортама имаће жељени избор, јер је мања могућност, да ће се у ово време разграбити. 7. Јалови, а нарочито родни пупољци, почињу пупити и терати већ од Фебруара, па се зато при- ликом паковања, преноса, сађења итд. могу лакше оштетити и уништити, него у доба кад је код воћака мировање сокова (од октобра до Фебруара). А с тога што воћке, које се саде у Фебруару и доцније, пате и приликом преноса од суше и жеге далеко више него воћке, које ће се садити с јесени, излази да ће се код њих и тиме знатно више отежати примање и ваљано развијање, него код воћака које се саде с јесени. Из свих ових разлога и с тога што је воћар у ово доба беспосленији него у пролеће, јесење са- ђење треба свакад претпоставити пролетњем сађењу, пазећи при том да се оно не врши за време јаких киша и мразева и кад је земља сасвим влажна, као и да се предузима што раније, јер ће и сађење бити у толико повољније, боље. Воћке завршују свој пораст с јесени, и то у доба кад са њих опадне лишће. Тада сокови круже по- ступно све слабије и слабије; па напослетку код њих наступи и извесно мировање, које се у обичном жи- воту назива и „спавање воћака“. Овако стање наступа код воћака некад раније а некад доцније, према томе да ли је у доба јесени 2 ~ МЕР“ “ о У У" > = ЈЕ <>.“ "и ~ '%Е “ У А- 4 < - ве = и ај 25 у ре П Ро РУЋ 5. пир > 984 ВОЋКЕ И ВОЋЕ |еННР било време сувље или влажније; ако је било сувље, лишће пожути већ у октобру и опадне, а ако је било влажније, буде и даље зелено, па не престаје и даље вршити -евоју радњу све дотле, док га мразеви не захвате и приморају да опадне. Овако што нарочито је уочљиво код младих јабука, бресака и кајсија. Често се дешава да позни мразеви још у октобру захвате лишће и ово неким делом приморају дану то време опадне. У таким приликама посматрана воћка не показује да је било у чему оштећена, а то је до- вољно, па да се на случај потребе може у ово доба и на вештачки начин уклонити лишће е воћака, тј. да се покида. Овака радња показала се и у пракси врло корисном, јер се воћке, с којих је лишће покидано у октобру или доцније, примају сасвим добро; само том приликом ваља обратити пажњу, да се овај рад врши пре или одмах по ископавању воћака, јер ће лишће, ако се доцније кида, и даље извлачити из воћке со- кове и резервну храну, и тиме допринети, да се воћке смежурају, исуше или и сасвим пропадну. Осем тога приликом уклањања лишћа треба обратити пажњу и на то, да на гранама остане по нешто од петељке лишћа; јер ако би се лишће кидало с целим петељ- кама, могла би се оштетити окца, која су у основи лишћа. Још једном понављамо, да се сађење воћака у јесен и зими најтоплије препоручује. Али тиме 6е не тврди и то, да се воћке посађене у пролеће неће примити; и ове ће воћке напредовати, али 6 наведених разлога приметно слабије од воћака које се. саде у јесен и зими, и воћар, који на пролеће има и многих других послова својих, имаће у такој прилици да савлада и овај посао, који би му иначе био излишан, кад би посадио воћке у наведено време. Разлозима, да сађење воћака треба предузети у про- леће на тешким и влажним местима, нема места ни пртрт РГ" ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 985 у колико. Гоше о томе вели: „Има већ десетину година како садим воћке без обзира не климу, положај и особине земље, садим их свуда где год могу, и још нисам запазио да воћке посађене е јесени и зими на тешким и влажним земљама пате што год више од во- ћака, које су на тешким земљама посађене па пролеће.“ “. Избор и спремање садница, При избору во- ћака за сађење ваља обратити пажњу, да оне буду Ол. 186. А дебло; В место на коме је воћка при- сађена; С врат воћке; Р сржна жила; Е главне жиле; Е побочне (споредне) жиле; 6 коренове ддаке; Ј места, на којима треба орезати жиле; Н погрешно орезивање, јер је засек обратан, у ком је случају отежано зарашћивање, а с тим и примање. адраве и добро развијене. Саднице, које немају сржне жиле, које су из расадника у коме је земља при- љежно обрађивана и које нису старије од 6—98 го- дина, најбоље су за овај циљ. да воћара је најпоузданије, да потребан број садница произведе сам. У случају да се оне морају - = 4: => 3 пе рицаа. пар љн »Е-- „= Е > а Ду => => У, па еј Ма а ка 986 ВОЋКЕ И ВОЋЕ купити, ваља пазити да се оне купе само од волидних и припознатих воћара, ма се за њих и нешто више платило. При том треба обратити пажњу, да ли им је дрво зрело или није, тј. да ли се ткање потпуно здрвенило или није. Отуда је за овај циљ боље, да се пресаднице набављају из топлијих места, јер су у Сл. 187. Круна у којој су слабе гране и про- _ дужење дебла, те их зато не треба орези- вати, а огранке треба напротив орезати до места означених дртом. таком случају младари потпуно дрвенасти ; кад се сад- нице добављају из хладнијих предела, ови до јесени могу бити незрели, па да лако страдају од мразева. Од мразева страдају лако и оне пресаднице, које су про- изведене на ђубревитој земљи. Зато такве воћке треба увек садити онамо, где је положај што више заклоњен. пр И а ' х ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 987 Шђре него се воћка усади, ваља је спремити, тј. треба јој орезати жиле; а у ово доба, или по сађењу, орезати јој и круну. Орезивање жила. Воћка ће се у толико боље примити, а с тим и боље развијати, у колико се на њој задржи већи број здравих жила. По томе, при- —"_" РРА" Сл. 138. Изглед круне као на сл. 187 по орезивању огранака. ликом овог орезивања ваља обратити пажњу, да се уклоне само повређене жиле, да се наранављена кора заглади, и да се нешто мало екрате врхови жила (сл. 186 Ј и Н). Само пак орезивање треба извр- шити тако, да засек буде кос и с доње стране (Ј), како би жиле уз земљу боље прилегле, јер у том 288 ВОЋКЕ И ВОЋЕ влучају и ране брзо зарасту. Не ваља, кад је засек. 6 горње стране (Н). Сал. 199. Сл. 140. Ол. 189. Овде је а врло снажан летораст; и да би се потпо- могло продужење дебла, треба га сасвим уклонити. Остале гране треба орезати на 2—4 ока и то б, с и а на два ока, а друге на четири (види црте). Продужење не треба орези- вати. Грану (летораст) ф ваља орезати кратко, да би се тиме појачало продужење, а на том месту и иначе није потребна, јер би се доцније укрштала с граном е. Грану / треба за- држати, јер би круна била наредичава на том месту, била би велика празнина. — Ол. 140. Изгдед круне као на сл. 140. по орезивању. Неки препоручују, да се орезивање жила врши само ножем; али се оно може ваљано извести и но- жицама, ако су добре и оштре. 55: ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 98 · Добро је да се жиле, пошто се орежу, потопе у муљ од иловаче, говеђе балеге и воде, па тако и да преноће. Ако се то ради, ваља их пред сађење посути прашином. Сл. 141. Продужење дебла а треба скратити у 6, с тога што су све гране, изузевши си 4 слабог раста; трану с увлонити сасвим, јер је снажна а није ни потребна, а остале оре- зати до места која су означена цртом. Орезивање круне. 0) томе, да ли круну воћака, треба орезивати или не, па било пре или после са- ђења, постоје двојака мишљења : једни су, да их треба орезивати, а други да не треба; и разлози и једних и других такви су, да често могу толико збунити и добре воћаре, да не знају, коме треба веровати. ВОЋКЕ И ВОЋЕ 19 ПУКУ У му ~ Е = > да Па ИУ > - „= с а. ма ах сржи, У 290 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ И присталице и противници орезивања у овој борби својој не праве никакву разлику између старих и младих, високих и ниских воћака, ни између оних, које су добро и које су лоше произведене. Први траже да се воћке орезују, па било да се гаје као високе воћке или у разним облицима, и то у то- лико више, у колико су веће, снажније; а други захтевају да се орезивањем уклањају само излишни делови. И слабе и снажне воћке орезују се дакле подједнако; и ако се у томе учини каква разлика, Ол. 142. Изглед круне као на слици 141 по орезивању. чини се сасвим погрешно, јер, уместо да слабе гране "буду дуже од осталих, њих најкраће орезују, да би се таквим орезивањем појачале! И једни и други врше орезивање свеколиких воћака по једном ка- лупу, и ако је иначе природа воћака таква, да (се свака круна мора орезивати према њеним особинама, па било слабије или јаче, а никако по неким Ииз- мишљеним правилима. > пок ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА Аја Да бисмо знали, како у појединим приликама треба извршити орезивање круне, прилажемо овде из- весан број слика узетих из природе, којима су ухва- ћене најпотребније разлике у особинама круна раз- личних воћака; а тиме ћемо сазнати и разлику у њихову орезивању. њи " МАР РИЕХ ЗА ~ “- + Кеа ин РјУ, Бач И "Е. Ц МЕ (ЕУ ЕН сар Бакља. Гари арника Еве Ол. 148, Показује круну, у које је неупотребљива пат ВН вршна грана (продужење дебла). Од оваке круне ма могућно је добити још само облик чаше (котла), ради чега треба уклонити грану а, пошто је излишна, 725 одсећи је у 5, а остале гране скратити, докле црте 52 показују. 70 Из тих слика (187—152) јасно је, да се неке Цио круне орезују више а неке мање према својим 060- 8 бинама, које су споменуте у опису испод сваке слике; 4 тако их треба орезивати без обзира да ли су воћке | УЈе сађене у јесен, зими или у пролеће, у дољи или на 52 19» ној Поз ЈИ 7. о ~ 7" де 47 4 у 1 [ "У 999 ; ВОЋКЕ И ВОЋЕ брду, на северној, јужној или којој другој етрани света, на тешким или лаким земљама итд. При орезивању главно је, на шта треба пазити, да се уклања све то је сувишно и да се задржи све што доцније може користити. Овај начин хвата златну средину између оних, који препоручују ово орезивање, и оних, који су противни овом раду, па је зато и најбољи. Задржавањем сувишних делова у 28 као што то желе противници орезивања, нема сумње, олакшаће Ол. 144. Изглед круне као на сл. 148 по орезивању. се примање воћака, али се касније не добива круна, као што се жели, а до такве круне и теже се до- лази. Снажне гране ојачају још више, а да би се слабе одржале, потребно је да се затим снажне гране орезују што краће. Ну ово краће орезивање не може се свакад извести, као што би то било потребно; јер кашто окца, изнад којих се реже, терају у толико слабије, у колико се гране краће орезују, па отуда и младари, који се добију из таких окаца, не могу опти подесни за развијање снажних грана. А кад се ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 993 напротив одмах уклањају сувишне гране, и кад се слабе гране орезују дугачко, а снажне кратко, слабе ће се гране већ другог лета појачати на рачун снажних грана; а до јесени добиће се и круна, код које ће све гране бити међу собом у равнотежи. | Сл. 145. | Сл. 146. Од. 145. Једнотодишња круна. Продужење а треба прекратити РБ» б, а с и 4 уклонити, јер су за развијање круне сувишне. 'рану е треба задржати, јер је слаба, а остале прекратити до црте. — Сл. 146. Изглед круне на слици 145 по орезивању. Приликом орезивања ваља обратити пажњу, да засек буде у истој висини с пупољком (ел. 158), а никако изнад пупољка (ел. 154) или у виду клиса, кљуна (ел. 159). у" >. 994 ВОЋКЕ И ВОЋЕ > Постоји мишљење да круна и жиле морају бити ; у извесној равнотежи, па да према томе треба извр- шини и само орезивање и жила и круне, и ради тога КЕ захтевају, да се орезивање круне врши пре сађења. Равнотежа- између жила и круне постигнута, је код ва- љаних воћака још у доба, док су оне биле у растилу, | | да. 147. ПРУ | ; Сл. 147. Продужење једногодишње круне а треба прекратити | у 5, јер су с, фи е слаби леторасти (гране), да би се могло у приступити произвођењу нових грана; грана је ] сувишна, зато је треба одсећи, а гране јић ваља скратити до црте. — · Сл. 148. Изтдед круне на слици 147 по орезивању. јер се том приликом чистило дебло од грана, а скра- ћиване су и гране у круни. Отуда је ради жила из- лишно свако даље скраћивање круне. А на случај, да би који и поред тога хтео имати ову равнотежу, не – к 54 Р “~ | МЈ : ИЕ А МА де Ма ми |" ре; Доже а а ОВАА А" а Поља Воз == ОРИЊУ ЈЕ => - и је | „5 _ ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 995 треба да уклања више од четвртине грана, и да ни у којој прилици не скраћује све гране. Јер у колико се више задржи вршних пупољака, у толико воћка, раније тера и у толико се више олакшава зарашћи- вање рана, проузрокованих ископавањем воћака, а е тим и развијање нових жила. Зато, што није потребно одр- | | | | Ола. 149. Ол. 150. Ол. 149. Гране (леторасте) а и ђ ваља одсећи, а исто тако и ђ и с, а остале орезати до црте. Продужење дебла е не треба дирати, јер је слабо. — Ол. 150. Изглед круне на слици 149 по орезивању. жавати и у овој прилици равнотежу између жила и круне, орезивање се круне у највише прилика преду- зима после сађења воћака. 8. Побијање притака. (ве високе и осредње воћке треба одмах по сађењу привезати за притку, да а 996 ВОЋКЕ И ВОЋЕ и даље право расту и да се ветровима не би пови- јале, и тако пореметило удаљење између воћака. Притке за овај циљ треба побити пре него се воћке усаде, пазећи при -том да се побију дубље него што је јама; | | Ол. 151. Грану а треба одсећи, јер би се ка- сније укрштала с граном 5; а исто тако уклонити и гране (леторасте) с, а и е, јер су оне врло бујне и више као водопије (мла- зеви). Исто вреди и за 7. Остале треба пре- кратити до црте. јер у колико више зађу у тврђу земљу, у толико ће бити и стабилније, Ради тога, кад се јаме ископају, треба побости по једну притку у средину сваке јаме, ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 997 пазећи при том да, буди с које стране посматране, буду у правим редовима. Побијањем притака пре сађења постижу се ове врло важне користи: Помоћу притака могућно је лакше и мерити и ви- зирати (нишанити) него помоћу воћака, те је отуда и удаљење између воћака сасвим подједнако, док се то без притака не би могло постићи; Сл, 152. Изгдед круне на слици 151 по орезивању. Побијање притака пре сађења врши се много брже, него после сађења; Сађење се врши много брже, јер су приткама из- нађене тачке, а с тим и удаљење у коме воћке треба садити; Нема никакве зебње, да ће се жиле повредити, као у случају, кад, се побивање притака врши после сађења. 998 ВОЋКЕ И ВОЋЕ При избору притака ваља пазити: 1. Да не буду сувише дебеле, јер у том елу- чају одузимају деблу светлост и ваздух, те се тако дебло не развија подједнако, а то доцније може бити узрок, да круна претегне више на једну или на другу страну, те да се воћка искриви. Притке, које у преч- нику немају више од 6 ем., најбоље су за овај циљ; Ол. 158. А правил- ба. 154. В лоше о- Сл. 155. 0 дубок за- но орезивање, које резивање. Правилно сек, а с тим лоше је једино добро. је у правцу испре- орезивање. Треба да кидане линије ВС. је на висини Е. 2. Притке треба да ву што правије, да су то- лико дугачке да допиру близу круне воћкине и да ву глатке. Борове, јелове и смрчеве притке одгова- варају потпуно овим погодбама, па су зато и најбоље. Криве притке не цене се ни у колико, од чести зато, ПРУ иу РР РТУИ-— "ДР и ~“ 4 с2 ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 99 што нису угледне, а поглавито зато, што се за њих воћке не могу привезати, као што треба, и што се ове о њих јако тару. Да би притке што више трајале, ваља им, пре нето што се побију у земљу, огорети доњи део, или им тај део потопити у кречницу или у раствор зе- лене галице. У воћњацима и на местима где стока не тумара побија се уз воћку на поменути начин само по једна притка (ел. 156), а на пашњацима, поред путова и где стока тумара боље је кад су уз сваку воћку по три притке (ел. 197). У овом елучају треба притке затрнити или оплести, уковати летвама итд. да им се на тај начин дебло заштити од стоке и других крупнијих штеточина. У крајевима, где би притке разносили крад- љивци, треба при дну уковати летву у виду крста, па се тада неће моћи из земље чупати. 9. Сађење воћака, Од тога, да' ли се сађење воћака врши пажљиво или не, нема сумње зависи понајвише ваљано примање воћака, а нарочито у слу- чају, ако су јаме мале, ако су жиле рђаво орезане, ако је земља лоших особина итд. Да све сађење изврши као што треба, потребна су два лица. Једно од њих држи воћку усправно уз притку, а друго нагрће земљу на жиле. Да земља што боље зађе између жила, прво лице тресе воћку оздо на више, а друго домеће земљу и том приликмм распоређује жиле да заузму приближно (не сасвим!) водораван положај. И једно и друго лице пазе затим, да се воћка не усади дубље но што је раније била, тј. да се не усади и врат воћкин. Да би се ово из- бегло, а нарочито у случају, када је јама пошира, “ С 6 ДА - љује "и ___ Ц лата У "~ А" Бизј лаже аза је „ ~ - = А Ж У а 4" Ре Р" : о ДР "У у 300 "ВОЋКЕ И ВОЋЕ добро је да се преко јаме препречи летва и уз ову придржава врат воћкин. Само на лаким земљама може се воћка нешто дубље усадити, јер ће се земља доц- није елбћи. Кад се воћка усади, тј. кад се јама испуни земљом, ваља земљу нагазити врхом ноге око врата, па затим нагрнути лошије земље, од које треба, на- чинити што правилнији круг око дебла И овај Из- _ дубити око врата, тј. начинити локву, да се у њу кишница слива и задржава. Ако се сади на хумиће, и то на сувим земљама, онда је добро, да се на ху- мићу оваке локве начине и са стране, пошто се најпре обложе бусеном. Кад се сади с пролећа, мора се приликом сађена воћка добро залити, управо да се намуља (8—4 канте на једну воћку); а кад се сади у јесен и зими, за- ливање није потребно. Овом приликом може се у сваку јаму метути и згорелог ђубрета, ако га имамо при руци, пазећи при том да ђубре не дође непосредно на жиле и да слој не буде дебљи од 10 см. Дометањем ђубрета земља, се тачно поправља и жиле добивају више хране, а осем тога, од користи је и у томе, што ђубре преко зиме не да жилима да измрзну, а преко лета да се исуше. Ако се воћке желе заштитити од хладних ветрова, треба сађење удесити тако, да притке буду са северне стране ; а ако се желе заклонити од јаких припека, ваља притке да буду с јужне стране. Многи препоручују, да воћку ваља посадити тако, да према странама света заузме исти правац као и раније, али такој препоруци нема места једно с тога, што је овај рад заметан, нарочито у прилици кад се сади у великој количини, а друго и поглавито . “ по ~ ад" лак. = аб аса А “— сиве и А 2 демо. "РУБУ ПН РУСА ~ "оде ДРД.. 37 7 О". Ри -Ј Ка пе па ај 24 . “У ' гоне Б први зе ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 338 301 | зато, што се код воћака, које се не саде на овај начин, не показују никакве штетне последице. 10. Привезивање воћака за притке, Воћке се привезују за притке врбовим прућем, ликом, ра- Фијом итд. ": = | > пе (гљиве пр виц при гртињаја~ Ол. 156. Воћка при- Ол. 157. Уз воћку су везана за једну при- три притке, које су тку на два места, привезане у а. Кад је уз воћку једна притка, ваља да је веза у почетку лабавија, да се воћка може спуштати са земљом која се слеже, и у томе случају, веза воћке 302 ВОЋКЕ И ВОЋЕ за притку врши се у облику положене осмице (0). | Чвор везе ваља да дође споља. Ако се воћка ве- зује за притку прућем, ваља испод овога податурити крше, сламе- итд., јер би св иначе таква веза сро- зала и спала, или би повредила кору на месту где се спаја с воћком. Оваку воћку треба привезати за притку на три, а најмање на два места (ел. 156). Вршна веза ваља да је најтврђа с тога, што се на том месту воћка и највише таре о притку. | Кад су три притке (ел. 157), онда је довољна и једна веза (а), и у том случају ваља испод ње по- _ датурити нешто сламе, да се везом не би воћка по- вредила и да стоји сасвим право и стабилно — чврсто. Гоше препоручује ме- талну везу, као на ел. 158 у (има их и друкчијег обли- Са. 158. Ме- – Ол. 159, Ме- "лав тална веза, тална веза ка), коју укује за а И Мао природне _ омотана сла- Па затим сламом омота (6л. | ј ПИ Зи тињ 159). На овај начин, вели, може бити и дебља притка, 38 тј. да има у пречнику више од 10 см., јер воћка стоји Бе: подалеко од притке, од прилике за 10 см. (ел. 160), те се тако притком не може засењавати као у случају, кад се за притку привезује на обичан начин, у облику положене осмице (оо). Оваке су везе јевтине, јер их може сковати и сваки ковач. 11. Џађење воћака поред путева, Воћка је тако И племенита биљка, да би и покрај путева нашла до- [ вољно хране, те је зато посве згодна, да нам и на 58 тим местима обилно користи. Шта више, многе воћке баш би на овим местима рађале као што треба, јер 303 путу “у и УН М би биле изложене светлости и ваздуху са свих страна, 5 те би и род био далеко бољи него у воћњацима, који | 9 су више мање у јаком склопу. КЕ Воћке поред путева давале х би нам знатну количину рода, у 54 који бисмо могли употребити за КДКА 4 прављење јабуковаче; домовина Мк 44 |: била би нам много лепша, а уз , У 3 7 то имали бисмо још и других ки пару: МЕ користи. ЦКА Ку, 5 е И људи и стока, путујући, ~, ХН у налазили би на таком путу за МЗ време јаких жега пријатну хла- довину, те би путовање било и лако и неосетно; а кад су јаки сметови, задржавале би воћке највећу количину снега, те би саобраћај и у то доба био лакши. (сем тога, упарађене поред пу- тева, исто као и војници, биле би један од најбољих путовођа, да путник обноћ и кад је снег неразгажен не заврља са свога пута, већ да иде тамо где је наумио, | На шта треба пазити при избору сората за сађење воћака поред путева и које сорте треба изабрати, поменуто је у тач. 1 овог одељка (стр. 229—262). Ако су путеви довољно широки, да се воћке могу пресадити и с једне и с друге стране, може се сађење извршити на два начина: 4 => “ мо У „ потрага У ме уље 43 ми а 46 Ер --: Ре , и је беса 5: РА ст. КРАтараш 5 Р. (> 27 и. ~ : #27 374. < ~ ЏЈ рак - > и, ~ смена а“ ~; > с 246 - 7 37 ниња Ол. 160. Воћка приве- зана за притку металном везом и затрњена. 304 ВОЋКЕ И ВОЋЕ По првом начину и с једне и с друге стране " пута, као што показује ел. 161, одвоји се по 1 М. за пешачки пут, па се на крају тога метра ископа шанац и воћка тако усади, да буде на ивици шанца. а. УУ. пре, с Кум > у. ха з УДМЈ 4. ве ле 4 Са. 161. Тако остаје за колски пут површина аф, а за пе- шачки је пут растојање од а до с се једне и од“б Сун ЈИ ај ДУ, 0. "<> сове. 74 ум Ј : Њ | ка Њ а, ; Ра | 77 (> Х У 5 " фис росе 2; бе , О |“ ам, НК > ' а: Кеа РЕЗЕ 357 у « ФАУ ба 17 ври ем у А 2 КЕ 2 о и 5 „Ро Пеко а : пе а а пао од <5 Сл. 162. " до с б друге стране, где су и воћке, а иза њих је ЗЕ шанац. де и са. По другом начину и е једне и в друге стране колског пута аб ископа се шанац ас (ел. 162), па И ће а ме а от па са ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 305 се иза шанца остави 1—2 м. за пешачки пут са и ту усаде воћке с, а пешачки пут одвоји од имања омањим јендечићем 4. На овај начин пада мање за- сене на имања, а ова мање пате и од воде на ме- стима, где се шанчевима не би могао дати довољан пад. Ако путеви нису довољно широки, онда воћке не треба садити и с једне и с друге стране. У томе случају, ако се пут протеже од истока на запад, треба засадити јужну страну; а ако се простире у правцу од југа на север, треба засадити источну страну. На овај се начин земље поред имања неће тако јако засењивати круном воћака, као кад би се воћке садиле с друге стране пута. Скоро у свима државама постоји закон о сађењу воћака поред путева, па је зато и за нашу државу оправдано што је за овај циљ унела у закон о уна- пређењу воћарства пи одредбе о обавезном есађењу и подсађивању воћака, о заштити посађених воћака, 0 правним односима о употреби рода е таких воћака итд. 12. Џађење воћака на голим косама, Воћке треба гајити на свима положајима, где су клима и земља таквих особина, да могу успевати, те зато овај рад треба извршити и на косама, ако ове не би биле удесне за гајење других биљака, а при том су такве да на њима воћке могу напредовати. Ово у толико пре, што се гајењем воћака и на овим местима може знатно повећати производња воћака, јер таких места _ има у нас у изобиљу, и што се тиме у случајима, где се оекудева у родној земљи, даје више простора за гајење других (културних) биљака. Највећи је део наших утрина на косама, па би се зато велики део могао украсити воћкама, од којих бисмо извлачили ве- лике и трајне приходе. ВОЋКЕ И ВОЋЕ 20) РЈР 5 р х 'е (7. УНИ У УУ Ц Б; 306 ВОЋКЕ И ВОЋЕ При сађењу воћака на овим местима ваља обра- тити пажњу, да се кишница задржава у што већој количини, и да се њоме не сплаче земља около во- ћака, што бива наравно у толико више, у колико сву косе сетрмије. Да се то постигне, треба између редова воћака ископати бразде за сливање воде на начин, као што то показује ел. 163 (А и В), и то у ши- рини и дубини од 20—80 см. Бразде у дољи треба да ву нешто дубље него на брду. На овај начин хвата, се браздама свеколика количина воде, која се наводи Ол. 163. Воћкама засађена коса. на воћке, и не да јој се да се нагло спушта низ косу. по А И у РДКВе · "5, " ко) Да би се око сваке воћке задржала што већа количина воде, јама ваља да је што шира, а ве доње стране и што "више уздигнута (ел. 164 А'и В); а да се тако ]уз- дигнута земља не би сплакала, нарочито ако је лака, ваља је обложити бусеном (А) или утврдити плочастим камењем (В). За зид јаме треба употребити неродни слој из јаме, а јаму испунити родном земљом из јаме и родним слојем земље са узвишене стране изнад јаме. Рад, који се залаже око копања наведених бразда и утврђивања јама с подножне стране, по себи је а 27 бан ПАЛА А а ај вага ЗНА ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА У 80: врло незнатан према великим користима које се могу имати од гајења воћака на овим местима. За ова места најудесније су осредње воћке, а посве су добре и трешње, леске и дуње, кад се гаје у облику џбуња. 18. Ископавање и зри великих воћака, По који пут се дешава, да се земља на којој су иначе добре и здраве воћке мора употребити за друго што, и да се воћке ради тога морају жртвовати. У овом па Сл. 164. Воћкама засађен коса, гледана са стране. случају, ако дебло воћака нема више у пречнику од 25 см., могућно је воћке пресадити на друго место, ако се при том обрати пажња ископавању и сађењу таких воћака. Многи мисле да се оваке воћке не могу примити, те их и не пресађују; а многи овај рад не врше као што треба, те отуда долазе до убеђења, да га у сличним приликама не треба ни предузимати. Приликом ископавања оваких воћака треба у даљини од дебла за 0:80—1'50 м., према томе да 20» = с Пар рј у би РА ЈА висок оба Ане аса раја за нча к а65 И пи па Ај. У АЦА“ 7 4 + = ДР ом | ћу 74 5 МА га 488 | ( 308 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ ли је воћка мања или већа, откопати земљу у ду- бину за 0:70—1 м. и све жиле које су на тој да- љини превећи, па затим каквом мотком која је на врху заобљена, увлањати (чистити) земљу са жила, коју ради тога треба подвлачити испод и са стране жила, односно бусена. Да се жиле, с којих је земља очи- шћена, не би повредиле или сметале даљем раду, треба их разметати, а по потреби и привезати. Под- влачење мотке између жила и чишћење земље са њих продужава се дотле, док се воћка уз припомоћ по- вијања надземног дела не прекрене на једну страну. Да би се код већих воћака извело поступно падање на земљу, тј. да се воћка падањем не би повредила, ваља за круну воћкину привезати два ужета, којима се воћка вуче по потреби напред и натраг. На страни, која је према страни на коју ће воћка пасти, треба побити на удаљењу од 8—'7 м. (према томе да ли је воћка мања или већа) за 90—980 см. један колац у земљу, тако да буде над земљом за 1—1'5 м., за њ увезати једно уже из круне, и око коца умо- тати га 2—-4 пута. Вучењем за друго уже на страну, где воћка треба да падне, и попуштањем (поступним одмотавањем) овог ужета од коца могућно је да и само два човека поступно, тј. лагано спусте воћку на земљу. Било да је воћка оборена на буди који начин, ваља је затим на најподеснији начин извадити из јаме (за ово служе и нарочите справе, ако су воћке велике) и пренети до места где ће се садити, пазећи при том да се приликом пренова не повреди, а на- рочито да се круна не вуче по земљи. Ако се за овај циљ употребе саонице, треба на задњем делу са- оница препречити и утврдити какво дрво и на ово ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА ама 4) " положити дебло воћкино, да се тако круна издигне. На месту, где се додирује дебло с тим дрветом, треба по- датурити еламе или сличних предмета, да се кора не повреди. | Јама, у коју ће се пресадити ископана воћка, треба да је нешто шира, па зато ову ширину треба пре тога тачно одмерити, да би корен са свима жи- лама могао лепо стати у јаму. Воћку треба усадити до исте дубине, до које је и раније била, па зато јама не треба да је ни дубља ни плића, већ толика, колико је то потребно. Земља која ће доћи између жила ваља да је трошна и родна, а истих особина треба да је и она, која ће се употребити за сађење. Кад се јама ископа у потребној ширини и дубини, онда са жила треба уклонити и заосталу количину земље, па воћку поставити усправно у јаму. Ако се том при- ликом запази, да јаму треба подубити, треба воћку накренути на једну страну, па испод жила поткопати колико је потребно; а ако је јама дубља него што треба, треба испод жила дометати земље, колико је потребно. Као што је поменуто, земља која ће доћи из- међу жила ваља да је што трошнија; а да би била и што бољих особина, треба је, ако је икако могућно, измешати с компостом. Да би се између жила могла земља што боље унети, добро је да се између њих умешта какво обло дрво и овим разводе жиле на једну и на другу страну, па затим испуњавати земљом шупљине, које се тиме праве. Кад се жиле покрију земљом и ова што боље нагази, треба озго нанети слој згорелог ђубрета и јаму испунити земљом. Ако се сади у јесен или зими, не треба заливати; а ако се сади у пролеће, заливање је преко потребно. У Ор о ВОЋКЕ И ВОЋЕ том елучају на сваки кубни метар земље треба утро- шити 1 хектолитар (100 литара) воде. Б | Воћке, чије де- | бло има у пречнику 10 и више еанти- метара, могу се нај- боље одржати у ус- правном – положају помоћу три жице (ел. 165). Да се ове жице утврде, треба, у даљини дебла за 2—4 м., према ве- личини воћке, по- бити у ково три коца у подједнаком уда- љењу (ел. 166) пли за крајеве ових жи- ца увезати по је- дан повећи камен и укопати. у земљу. Одвијањем и уви- јањем стеге А (ел. 165) на жицама, може се воћка по- =“ десити да стоји са- Са. 165. А стега на жицама; В искро- овим усправно. Де- јено парче коже, испод које је слама, 0лЛо на оном месту, маховина итд., да се воћка жицама не где се жице утвр- би повредила. ђују (В), Пор нај- пре обложити сламом, маховином итд., па затим мет- нути искројено парче подебље коже и тек онда жице утврдити. тамни ара тета о аранја 5 зеафиаа, И И а И. пе ас Кора бо ЊЕ ОВНА А ИЕ о" А, Бај ~ ~: РЕД. Е „Ура о: у ПРЕСАЂИВАЊЕ ВОЋАКА 311 Орезивање круне оваких воћака може се преду- зети и пре сађења и после сађења. Тада треба уБло- нити све сувишне гране, а остале скратити само то- лико, колико је потребно да се добије правилан облик. Као правило у овакој прилици може важити, да од прилике пети део круне ваља уклонити, а више од тога ретко ће кад бити потребно. При том ваља обратити нарочиту пажњу, да се не укла- њају младе гране, као што се то обично чини, јер те гране на пролеће прве потерају и на тај начин знатно олакшавају примање воћке; међутим, кад се у круни задрже само старе гране, ове због слабијег кру- жења сокова између старе коре и слепих (адвентивних) пупо- љака терају много доцније, те је зато непоузданије и примање воћке. Повеће ране треба пре- мазати воћарским воском, да у с би се спречило сушење дрве- 05.106: Оделајаље помеша. настих делова. | Многи верују да је велике воћке боље садити с бусеном (да се земља не уклања са жила) него с голим жилама; али искуства, до којих се дошло у овоме раду, тврде да воћке, које су посађене с бу- сеном, чак и после пете године по сађењу не терају тако снажно; међутим, кад се саде с голим жилама, далеко су боље, што се запажа већ друге или треће године, а и рађају по жељи. Земља, која се задржава између жила код сађења с бусеном, обично је тих особина, да су код ње утрошени органски састојци, те је то с тога за жиле тако звана „мртва земља“. Воћке у овоме случају примају храну једино оним Да ада > вина о пун зе = 4 312 ВОЋКЕ И ВОЋЕ жилама, које су у обиму бусена и које допиру до. боље земље; али и оне су често неподесне, јер могу бити повређене или прећи у труљење, ако се при- ликом сађења не би уклонили промрзли делови, нпр. е тога што је мраз захватио жиле подубоко у бусен. Услед овога ву нове жиле приморане да потребну храну траже и добављају из земље која јеу бусену; а пошто ове, као што је наведено, нема довољно, не- повољније је и развијање нових жила и нема их у том броју. Тиме се у исто време п објашњава, зашто се воћке сађене с бусеном лошије развијају од воћака која се саде на поменути начин, И за сађење ових воћака најудесније је доба јесен и зима. Воћке, које немају доста и добрих жила, нису подесне за овако сађење. “465 ни “а 45 НЕГА ВОЋАКА ——Ф——— 1. Нега скоро посађених воћака, Да би воћке биле здраве и напредне, и да би тако што боље ко- ристиле, није довољно да се обрати пажња само са- ђењу, већ ваља и да се што боље негују и заклањају од свега, што их може омести у развијању. При том ваља да се сетимо ових правила: а) Ако приликом сађења није употребљено ђу- брење, треба јаме покрити сламом, шушњем или ма- ховином, да се тиме спречи исушивање земље. ТПо- кривање јама наведеним материјама не треба никако пропустити на лаким и плитким земљама. Ако је при- ликом сађења употребљено и ђубрета, онда није по- требно наведено покривање јама, јер ђубре не да да се земља исуши. о) Све оне воћке које су пресађене доцне у про- леће, треба, ако је икако могућно, што боље залити сваких 14 дана, да ба се сачувале од јаких суша. Ради тога треба употребити за сваку воћку најмање 80 литара воде. Нарочито не треба пропустити за- 314 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ливање на земљама лаким, плитким и шљунковитим. даливање у мањој мери и чешће, као што се то обично чини, није ни од какве вредности, јер се на тај начин навлажава само површина, а не и земља у којој су ј 4 Сл. 167. Показује изгдед воћке, која је на годину дана раније посађена и орезана. Преко лета по- раст јој је био врло не- знатан, јер су само на гра- | нама а иб израсли лето- 5 расти си а за 10—15 см. : Продужење ових грана, леторасте, треба орезати — Сл. 168. Грана а треба да се укоси, на најниже око, у с и4. – да заузме правац 6; јер ако би се На овај начин гране фиђ _ задржала у правцу у коме је, онда развиће се снажније, и по- _ би се касније укрштала с граном стићи ће се равнотежа у продужењу дебла. дато је треба између појединих дедова _ распоном удалити од дебла. Остале круне. Остале гране не _ гране треба све орезати до црта. треба орезивати. жиле. У почетку може се заливати мање а чешће, а доцније треба добро заливати. в) Сушење воћака и њихове коре (у ком слу- % чају постаје опала, а доцније рак и смолоток) може ве спречити, а тиме олакшати примање и одржати здравље, ако се дебло (од земље до круне) одмах по сађењу кречним млеком премаже. да овај рад, који тава, јер се само за неколико пара може добити то- лико креча, да га има довољно за све воћке. Осем тога и рад се изводи врло брзо, те зато не може бити узрока, којим би се могло прав- дати неизвршење 0- вог посла. г) Да воћке не би штетили зече- ви, овце, козе итд., добро је да се од- · "мах по сађењу што боље затрне, а на- рочито ако су поред путева и на елобод- ним местима. ах д) Да би се старије воћке и та- кве које су на из- гледу _ болешљиве поузданије примиле Ол. 169. Изглед круне као на сл. 168 по орезивању и умештању распона 6, и даље напредовале којим се удаљује грана а, као што треба, ваља, им дебло обложити маховином и ову с времена на време кропити водом. Код старијих воћака овај рад треба предузети пре него наступе кошљиви и суви пролетњи ветрови, а код осталих воћака тек у мају, пошто се види да воћке не терају. ђ) Код још старијих воћака, оних, чије дебло има у пречнику 10 и више сантиметара, треба дебло НЕГА ВОЋАКА д.У. је од толике користи, не треба бог зна каквих жр- даба Хз = : | ју Хоф а. и ДЕ ан = а 724. еден 2 ~ => Ру на 5" И С 4 и А, Јак +“ КРЕЋЕ “ БА . 7 7 ". ње њи зе а“ соаје ср > лао М Џ 316 ВОЋКЕ И ВОЋЕ и стубове грана премазати муљем од смонице, воде и говеђе балеге, па затим омотати каквим крпама и 'ове спирално увезати. Место муља може се употре- бити и маховина. У оба случаја треба круну и дебло оваких воћака што чешће влажити, јер је тиме у то- Сл. 170. Гране а, ф и с заузимају скоро водораван правац, те их зато треба нешто усправити, и то грану а у е, грану 6 у фи грану су/. То се по- стиже приведивањем, обично врбовим прућем; а на случај, да би привезивање било незгодно, ваља утвр- дити шталове и за ове гране привезати. Остале гране скратити до црта, а продужење орезати кратко, јер су још слабог раста гране друге серије. лико поузданије примање и даље напредовање тих воћака. | | е) Свака воћка треба да је што боље привезана, за притку; а ако се доцније примети да је која веза попустила или издала, ваља је што пре обновити. НЕГА ВОЋАКА 317 ж) Ако се приликом сађења није земља ђубрила. компостом или стајским ђубретом, треба воћке ђубрити у мају и јуну течним ђубретом онако, како је о томе поменуто код ђубрења воћака. Ово је ђубре нарочито удесно за трешње, шљиве, брескве, кајсије и орах, а њиме ђубрене ове и остале воћке развијају се снажно и лишће им је приметно зеленије. | 2. Накнадно дотеривање круне високих в0- ћака, Шриликом сађења воћака или одмах по сађењу ваља, као што је поме- нуто, предузети прво орезивање круне, које ваља извести према особинама _ појединих воћака, а после тога треба круне тих воћака орезати још два пут, тј. предузети друго и треће орезивање. Друго орезива- ње. Ако је воћка, по- сле првог орезивања, била слабог раста, Ва- _ по орезивању и размештању грана. ља ово друго орезивање Грана а привезана је за штап, грана с врбовим прутом е, грана 4 са два извршити у што мањој — врбова прута / и д и распоном ћ. мери, а ако је непри- | метног пораста, не треба га ни предузимати. Код овог. орезивања ваља уклонити све сувишне делове, а пд- бочне гране скратити колико је потребно, да се тиме умери пораст појединих грана и да се у повољним. приликама изазове произвођење грана нове серије. Ј1о- вољне су прилике онда, кад се гране прве серије раз- вију довољно и колико треба, те се зато, ако није: Ол. 171. Изглед круне као на сл. 170: ц--- = ЈЕ де ~: ма ње У = Ра ЈА - 2 Ек“. о а сте тера 57, о „ Р Лаа У ПР мај МИ аи ја И" си У ИД ФАИ ли А а 3 ар Заоа Ба: сло даља: а. је ПАЗ НЕМ - у = 318 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Џ овај случај, и не приступа произвођењу грана друге серије, док се гране прве серије не добију по жељи; јер би у противном елучају продужење било у односу према гранама и круни слабог раста, те би се ради његова ојачавања морале краће орезивати гране прве серије. По томе, задаћа је овог другог орезивања да Сл. 172. У овој круни нема проду- — Сл.178. Изглед круне као жења, па га ваља произвести одгра- на сл. 172 по орезивању не а, коју стога ваља привезати на – и пошто је привезана гра- 2—8 места за штап, који се прет- на с за штап а, да се од ходно утврди. Ако се то не уради, ње добије продужење. треба оваку круну гајити у облику чаше. Остале гране орезати до црта. се произведе друга серија грана, да се сви делови у круни развију према своме циљу и да гране и лето- расти заузму правац, који одговара облику. Сувише усправне гране морају се ради тога распонима довести у свој положај (ел. 168 и 169), и обратно, ако се косе гране морају усправити, треба их привезивањем с ЉеЊ мљ а те јао он А: ма а о“ 319 довести у жељени правац Кеа: 170 и 171). А на случај, да се која у таких грана жели сасвим успра- вити, да се њоме буди из којих узрока замени про- дужење, треба у основи изабране гране утврдити штап и за њ привезати грану, те је тако приморати да право расте (ел. 172 и 1789). Сл. 174. Показује круну на којој нема проду- жења и која се ради тога гаји у облику чаше. Испрекидана кружна линија показује место где би се могао утврдити обруч ради бољег распоређивања грана, ако би се то могло постићи; ма да се у случају, кад се у ве- лико ради, тако што не може препоручити. Гране ваља орезати до црте, па затим пре- стати с даљим орезивањем. Огранке на гранама у круни не треба уклањати, јер оне служе за појачавање делова на коме су, већ их само ваља скратити, и то у толико више, у ко- лико су снажнији, тј. слабије орезати на 3—4 ока, а јаче на 2. Ако се и огранци гранају, не треба их задржати за појачавање, већ уклонити, а саму грану, 22) ; ВОЋКЕ И ВОЋЕ на којој су такви огранци, ваља екратити на 2—4 ока. И овде, као и код ниских воћака, снажније се ' развијају огранци близу кривих места на гранама и 4 у близини прекраћених грана од осталих грана, те зато и све таква гране треба краће орезивати. БА Ту ЊУ: 3 | К. ' |: | ј ј НО | | "а . | Ју | 3 Њу 4 | | 4 1 Е Х | По. | Ко КМ Б--.. 44 + 5 Иђ АЕ И. УУ МЕЗА Е ЈЕ РАВНИ пен / А Рам 6 = /2 _- - # С + а људима Ми а а Маје па а 32 За Ек (5 а Зе У Ол. 175. Овде је продужење слабони — Сл. 176. Круна са две се- доста кратко. Да се појача, нетре- _ рије грана које су недо- ба та орезивати; а да се преко лета _ вољно развијене, те се мо- не искриви, усправити га уз утвр- рају појачати, ради чега ђени штап. Доњих пет грана, снаж- _ ваља што краће орезивати није од продужења и грана друге и продужење и гране. Цр- серије, треба орезати краће но о- сте показују докле треба бично, тј. ближе места где је воћка орезивати. орезана прошле године. Црте пока- зују, коју грану треба орезати. ки Из слика 167 до 178, види се, како треба из- ] вршити друго орезивање у појединим елучајевима, па зато на њих и упућујемо читаоце. Било да ће се е поједине гране усправљати или разводити ваља пазити да ове никад не буду сасвим _ усправне (изузевши продужења) ни сасвим косе; јер ако су сасвим усправне, онди се доцније могу укр- штати с гранама које потерају из продужења, а ако су сасвим косе, онда се лако очењавају, па да би се ово спречило, потребно их је доцније подупирати. Најбоље је, кад се гранама даје косина под углом од 45". МА Треће орезива- | ње. Задаћа је и овог, као и другог орези- вања, да се из круне уклоне све сувишне гране, да свака грана заузме свој правац, како би се подједнако развијале, а сем тога и да се на местима где Сл. 177. Круна, у које су гране под“ не би било грана ове једнако развијене, те их зато и ома“ ње орезати. Продужење, које је ве- и нарочито произведу. дико око 60 см. треба оставити као Ако су воћне ра- 1796 а трало треће серије про сле као што треба, и ако је прво и друго орезивање извршено тачно, имаће круна такве воћке изглед као на ел. 178. Шрте по- казују докле треба, орезати поједине леторасте. Ако је потребно коју грану појачати или ослабити, треба и тај посао извршити. Снажни и дугачки делови круне могу се ослабити, ако се краће орезују од осталих ВОЋКЕ И ВОЋЕ 21 Њу 322 _ВОЋКЕ И ВОЋЕ делова, и обратно, могу се појачати, ако се никако не орезују. Горње делове у круни, као што се види из слике 5 178, треба краће орезивати од доњих, да би се на 4 тај начин поја- бЕ· | чали доњи дело- ЛА Бб ј ви. Кад се про- изведе трећа, се- рија грана и ове подесно распоре- | де, онда круну | није потребно и даље орезивати, · и све што се има радити, то је да се после сваке 2—8 године у- клањају из кру- | не гране које би У» ве укрштале и ко- јима се заклања круна од светло- сти и ваздуха. Огранке не треба | орезивати _ само зе тада, ако се њи- 2 ма има попуни- Сл. 178. Показује сасвим добро развијену ТИ КАКВА круну, којој је четири године. (наредичаво) ме- | сто, а кад доње гране достигну дужину за 80 ем., треба пустити и развијање огранака. Раније ово не треба учинити е тога, што би круна, кад се огранци не би орезивали, "аи МР И ЉУ === МИНУ у | 2 к> У 24 ~ „Ри ~ +. Ми ои о Ја б (57 | НЕГА ВОЋАКА | 323 била сувише густа, па би се доцније гране међу собом морале укрштати. Кад је воћка слабог раста, често. се препору- чује, да се воћка не орезује сваке, већ сваке друге године; тиме се поједини делови знатно појачавају и боље расту, него кад би се таква воћка орезивала сваке године. Кад се овај начин жели употребити, Ол. 179. Показује грану која прошле године није орезана. Таку грану треба орезати у а, а огранке ђ, с и а до њихова пупољка у основи ; огранке ге и ј на два пупољка. Круте родне гране ји ћ не треба дирати, тј. увек их ваља чувати. ваља гране и у такој прилици орезивати од прилике исто толико дугачко као и обично, а огранке, да се. на њима не би развила многа окца, треба орезивати на дужину од 10—20 см. (ел. 179). Кад се огранци не би тако орезивали, имала би продужења кривине (ел. 190) и била би слаба, јер би се огранци раз- вијали на њихову штету. 21» пса Ћ. > У :1, " 3 - У о а еј ме А ај ЉОЕ > и рају 3924 - | ВОЋКЕ И ВОЋЕ Као што је поменуто, у највише прилика биће довољно, да се круна високих воћака ореже три пута, па да се постигне жељени облик. Али ако се такав облик при свем том не би могао добити, треба круну орезивати дотле, док облик не буде као што треба. Ол. 180. Представља грану код које огранци (побочне гране) нису орезане до пупољка у основи. Грана а не само да је због кривине неугледна, већ се и лако ломи, и то у толико више, у колико је већа кривина. Црте коде, ес, фе, ј, д, ћ и % показују места, где ове гране треба орезати. Ова и преходна слика стављене су овде, да се што јасније види, како треба поступати са огран- цима у круни воћкиној. Има воћара који налазе, да су при дотеривању круне високих воћака излишне и заметне радње: при- везивање, прављење засека и парање, које се радње предузимају код ниских воћака. Али кад је реч о бољем напредовању воћака и кад се зато има довољно вре- мена, зашто да се не користимо средствима, зашто да имамо лошу воћку, кад она може бити баш као што АЕ ВЕЗИ и Ра Ре ДЕР РРА -У НЕГА ВОЋАКА 325 треба Кад се нпр. привезивањем какве гране може обезбедити корист, зашто да је не привежемог Кад је круни потребна нека грана за добивање правилног облика, или ако је која грана слаба за. овај циљ, зашто не бисмо изабрали и привезали згодну грану за ову потребу и њоме поправили облик круне2 Кад се круна високих воћака три пута ореже, и ако јој се зато време помаже, да се што боље развија, биће и облик круне већ после три године потпун; а ако се напротив само орезује, а друга помоћ не указује, мора се круна до- теривати за шест и више година. Џа зар се према томе за наведена средства сме рећи, да су од мале вредностиг Зато све што иде у прилог дотеривању круне треба употребити, жртвујући за овај циљ и време и труд. 8. Поступање с младим воћкама преко лета, Код младих воћака треба у ово доба доводити гране у њихов положај, било распонима, штаповима или привезивањем, и на тај начин утицати на правилно растење њихово. Ако се ово ради преко лета, онда је то с пролећа, може се рећи, излишно; а у то доба изводи се и с бољим успехом, него на пролеће, е тога што се гране у доба њихова раста могу много лакше савијати и доводити у жељени правац, него ли у доба мировања воћака. Ако нпр. не потера пупољак, из ког треба да се развије продужење, или ако је младар, који се добио из таког пупољка, неподесан а продужење, онда се у ово доба може најлакше за- менити најбољим оближњим младаром, тј. треба га привезивањем приморати да право расте. У ово доба могу се ослабити они делови који се снажније раз- вијају од других делова, ако им се скрње (заломе) врхови; а ако потера више младара него што је по- требно, онда је ово време врло згодно, да се и су- вишни младари уклоне и тиме потпомогну у порасту - а у и РОУ ТРАЈНУ БРЕЈ ба КУ 326 ВОЋКЕ И ВОЋЕ задржани младари. Отуда тврђењу неких воћара, да ~ 4 4 а) Ол. 181. Ножице за скидање гусеница; ђ послута, с рез, а колотур кроз који промиче уже + е вијуга (Федер), 7 отвор за увезива- ње ужета, ( мотка, чија се дужина у- зима по висини во- ћака, ћ колут, кроз који пролази други крај ужета за који се вуче. код воћака, које се производе у 06- лику високих воћака, не треба преко“ лета ништа радити, нема места, јер ово су радње, којима се не само пот- помаже правилнији облик, већ се њима олакшавају и оне радње, које се пре- дузимају у доба мировања воћака. дато у доба од јуна до августа треба воћке прегледати од прилике два пута, и на њима извршити све радње које се показују као згодне и врло потребне. Време, које се жртвује таким радњама, надокнађава се у доба, зимског орезивања, јер се тада овај рад врши много брже. Приликом заламања појединих де- лова не мора се пазити, докле ће се тачно прекратити који младар, јер се то казује само по себи, а сама радња може се извршити и ножицама као на ел. 181 и 188. 4. Проређивање круне високих 80- ћака, Ако је круна воћке произведена, као што треба, нпр. као на ел. 178, онда се, као што је наведено, може пустити да расте по вољи, али је ипак за боље развијање и за бољу род- ност воћака много боље, ако се млађе воћке сваке 2—8 године, а старије сваке 5—6 године што пажљивије Б разгледају, и том приликем с њих уклони све што је излишно, све што емета правилном развијању круне А Ири ЖЕ. И о ДО МАЈ а аи У |“. А Ка Бај 1 и 5 ари РМ НЕГА ВОЋАКА 327 о ИЧН и све што квари правилан облик круне. Ради тога | треба уклонити: све врло честе гране, којима се спре- | но Р"__——_—_ЋЛГ"ЛГ" |, |], 1 . – Мој “ - ФР Р Е , = Ден и А ~ и ДЕ" ~ 4 СД у = ди ВР ЧУ се АЕ а => Зе <= р |" | ЕТ 7] је "ЊУ "и " РЗ 5 %, –-- 5 | пи 5 паста парне њи амо из ње. ла - > "4 5: МЕ ен – ' о. „ 248 52 ко Са. 182. Ножице као на Од. 183. Гошеове ножице. В шуп- са. 181, кад се њима ради, љина у коју залази мотка С; р ко- Ј дуњ~ Би: тј. кад се повуче уже за лут кроз који пролази крај ужета Ме други (неувезани) крај. Та- Е, за који се вуче. „20 да се на њима види и део |. ЈЕ ~ ме а ме. тај ари чава развијање потребних грана у круни воћака; све гране, које додирују круну оближњих воћака или про- рути ка “=, а оре ЕР. > ан бо“ ар Њ 328 ___БОЋКЕ И ВОЋЕ мичу п у саму круну; све суве делове на леторастима и гранама; све гране које се међу собом тару и укр- штају, да се трењем не би изазвале извесне болести и да се укрштањем грана не оштете родне гране; све гране које су међу собом паралелне (равноод- стојне), а при том им је растојање мање од “0 см. (у оваком случају треба уклонити лошију грану, или је приморати да расте у другом правцу); све гране које се повијају и којима се спречава пролаз испод воћака, нпр. код воћака поред путева; све болеш- љиве делове, које није могуће излечити ; и све изданке из дебла и жила. Рад овај најбоље је извршити у јесен и то после бербе, док је још лишће на воћкама, јер се тада могу најлакше уочити све суве и незгодне гране; а код воћака, које нису родиле, овај рад може се преду- зети и раније. Изданке из дебла и жила ваља укла- њати у свако доба, чим се примете. Ране, које у пречнику не износе више од 4 ем., није потребно ничим премазивати, већ их само ваља оштрим ножем што боље затладити, а напротив веће ране треба поред тога премазати и воћарским воском, или, ако ву врло велике, катраном. Ако је такав случај, да катран треба употребити, ваља пазити да (се њиме не премазују и окрајци ране, јер катран уништава здраве делове и спречава стварање квржица (ка- луса). — Често се наводи, да се премазивањем рана потпомаже зарашћивање, ну то није у ствари; на- против, тиме се отежава зарашћивање рана, те зато треба премазивати само велике ране, тј. такве, које не би могле да зарасту у току од 8—5 година. Пре- мазивање таких рана нема никакву другу задаћу до ту, да дрво сачува од влаге а с тим и од труљења. НЕГА ВОЋАКА 329 · За овај циљ бољи је топал воћарски восак од хладног воска, јер боље пријања, а и у мањој је количини потребан, те је зато и јевтинији од хладнога воска. Место воска може се за премазивање рана употребити, | нарочито код коштуница, и блато од 1 дела смонице (иловаче) и 2 дела говеђе балеге, у дебљини за 1— 2 см., које затим ваља омотати крпом и ову спирално увезати. Крпа се може скинути већ после неколико дана, чим се блато окори, а блато може остати по потреби за 1 или 2 године. Остало, на шта треба пазити при проређивању круне, поменуто је код „ЛПодмлађивења воћака“. 5. Чишћење воћака, На воћкама, а нарочито оним које су на влажним местима, расту, као што је познато, лишаји, маховина, гљиве и други пара- зити (готовани), због којих воћка није у оној мери лепа, као што треба да је, и који живе на њен рачун, а доцније причињавају штете и деловима на којима су. Маховина и лишаји ометају кору, те не може вршити свој посао; а поред тога су и дегло многих инсеката. Влага, која се јавља настањивањем махо- вине и лишаја, утиче те горњи елој прелази у тру- љење, а ово је таман повољна погодба за настањивање разних гљивица, којима се знатно убрзава пропадање такве коре. Па и у случају кад нема гљивица, гране, на којима је кора прешла у труљење, не могу бити тако снажне као здраве гране, те зато и много лакше подлежу ветровима, олујама, притиску снега, а и под родом се лакше крхају него здраве гране. Отуда све таке паразите не треба на воћкама гледати, колико из обзира да воћке буду лепе, толико и два пута више из обзира да буду здраве, већ их треба у своје 330 ВОЋКЕ И ВОЋЕ време и на најзгоднији начин чистити (уклањати) с воћака. Том приликом треба уклањати и стару, од- лубљену кору, да се у овој не би скривали инсекти и да влага не би залазила у пукотине. Чишћење воћака треба предузети код младих воћака сваке 2—9 године, а код старијих после 0—6 === ТАТА ОАЗА ПОДА јо Ол. 184. Метална Сл.185. Стру- – Ол. 186. Стругач ва: | Ку; четказа чишћење гач за чишће- – чишћење младих во- ; > лишајева с мла- ње старијих — ћака и грана осред- ; · дих воћака. воћака. ње дебљине. 4 година. Најудесније је доба за овај рад октобар и џ новембар. | Е: Лишаје с младих воћака најлакше је скинути 1 зато удешеним металним четкама (ел. 184), а ма- у ховину и кору стругачима (ел. 185 пи 186). Тада треба пазити да ови делови не падају на земљу, већ НЕГА ВОЋАКА 331 на какав застор, и треба их одмах спалити, јер се тада уништава велики број инсеката и њихових јаја и чаура. Рад овај испада боље за руком, кад је време влажно, него кад је суво, с тога што се тада лакше скидају маховина и лишаји, а и кора се лакше од- лубљује. Приликом одлубљивања коре треба пазити, да се не повреди здрава кора, а на случај да се то деси, ваља рану премазати блатом од смонице и говеђе ба- лете. Ако је на воћки испод коре или иначе било каквих рана или оболелих места, треба их што боље ножем очистити до здравога дрвета, па и ова места премазати поменутим блатом. На случај да на којој воћки има и имеле (У18еш и аЛђуши), ваља и њу очистити, пазећи на то да се што дебље подреже, тј. пресећи је у самој основи, па рану премазати катраном. Сам рад треба извршити пре него сазри род имеле, јер је дроздови могу лако пре- нети и на друге воћке. Ако је коју воћку овај го- тован спопаднуо у већој мери, најбоље је да се таква воћка подмлади. 6. Кречење воћака. Пошто се изврши чишћење воћака, сасвим је добро и да се окрече дебло и дебље гране. Ради тога треба од угашенога креча начинити кречно млеко, па обичном четком окречити наве- дене делове воћкине. Тако обељене воћке нису истина тако лепе за око, али то је споредна ствар према великим користима, које се добијају кречењем воћака. Да би окречене воћке биле лепе, неки воћари пре- поручују мешање креча са окером (црвенкастом зем- Љом), пепелом и другим материјама, да на тај начин воћке не буду сасвим беле. Али такој препоруци не може бити места с тога, што се губљењем беле боје га РЦ о =) > а пина прдје. : Деа а аања За: > мане И ЈЕ 'А пак на а ава ; де Н и Мрала ду а паса и 5 и == 5 ој РУСЛА а ПРЕС ЗЕН је - „ЖЕЗ7 и За У · ВОЋКЕ И ВОЋЕ губи и једна од највећих користи, а то је особина да се воћке заштите од жеге и циче. Воћке, код којих је кора глатка, и на којима нема лишаја и маховине, није потребно кречити. Кречењем воћака постижу се ове користи: униш- тавају се заостале жилице маховине, лишаја и гљи- __ Вица, које се иначе не могу уклонити ни четкама ни стругачима ; олакшава се скидање делова, који су одлубљени стругачима или четкама, а који су се за- држали на деблу и гранама; спречава се инсектима, да се завлаче у пукотине корине и да у њима праве своја склоништа; отежава се извођење инсеката из јаја и даље њихово преображавање; спречава се даље настањивање гљивица, маховине и лишаја; и зашти- ћава се воћка од жеге и циче, а е тим и од појаве болести опале и од измржњавања. Бела боја одбија сунчане зраке, и на тај начин не да да се кора исуши, а у доба јаких мразева не отпушта топлоту, те тако не да да ова измрзне. Кад се код воћака желе по- стићи ове користи, могу се воћке окречити два пута у години, први пут у новембру, а други пут у мају. Друго кречење може често и изостати, а предузима се обично код болешљивих воћака или код оних које ву екоро пресађене. “. Парање воћака, Да се код воћака оснаже поједини делови и да се воћка спабе од извесне 00- лести, предузима (се тако звано парање воћака. Ради тога треба обичним или за то удешеним ножем (сл. 1897) испарати кору по целој дужини оних де- лова (дебла, грана или летораста), који се желе по- јачати. Парање ово врши се на гранама озго и са стране, а на деблу обично са источне или северне стране, пазећи при том да се засек на гранама пружи рРурр > Р"аАА0654,5,јћјјГ" Ма ај Пула 177 каза ара 4 сања НЕГА ВОЋАКА | 333 донекле и испод места одакле избијају, и обратно да засек на деблу захвати донекле и најниже гране. Према томе, које су дебљине делови на којима се ова радња жели предузети и у којој се мери желе појачати, таких засека може бити 1—4. Ако их је више, треба пазити да буду што правији и на под- једнаком одетојању. Парање у таласастом правцу, као- што неки препоручују, није ни од каквог особитог“ значаја, па га зато не треба ни употребљавати. Парањем воћака постижу се ове користи: Њиме се може подесити ваљан однос у порасту између појединих делова на воћки. По томе, што се парањем изазива јачи по- раст, могућно је да се у порасту појача слаба грана, тј. да се примора да брже расте. Код ниских воћака (кржљуши) па- рање је често најбоље средетво да се њиме потпомогну у порасту оне гране, од којих зависи правилан облик воћкин. Њиме се према овоме може подесити и подесан однос између дебла и круне. Често :) се дешава да круна воћке боље напредује Сл.187. Нол од дебла, нпр. с тога што је кора на деблу ока задебљала или отврдла. Па зато ако се на такој воћки испара дебло, даће се тиме могућности да расте у дебљину, те ће тако моћи да буде у по- десном односу према круни. Код воћака, које пате од смолотока, опале или рака, парање је згодно средство, да се и ове воћке боље развијају, јер се добивањем нових ткања пот- помаже зарашћивање рана, а с тим и боље напредо- вање таквих воћака. Чим се запазе ове болести, треба, у наоколо оболелог места испарати кору на 2—5 и утиИи 334 ВОЋКЕ И ВОЋЕ места, и то на 2 места, ако је болест на млада- рима или леторастима, а на 9——0 места, ако су бо- лесне гране. У колико су гране дебље, у толико треба да је већи и број засека. Шри самом парању треба пазити да се завек почиње и евршава најмање за 10—90 ем. изнад и испод оболелог места, ране. Ради тога, један засек треба повући по средини ране, други 6 једне и с друге стране, а остала два између ових. (сем тога треба припазити да се ножем прорежу сви слојеви корини, тј. да се резом задре и горњи слој дрвета. Парање је на послетку згодно средетво и за за- лечивање осталих рана на воћкама, јер кад се испара кора на поменути начин (у близини ране), залечиће се много брже. ; Само пак парање може се предузети у пролеће и у доба кад воћке расту. Ну при том треба при- пазити, да се не врши и за време јаких жега. Неки препоручују, да приликом парања ваља строго пазити да се кора не засеца до дрвета, јер се у таком случају не утиче, веле, на појачавање, већ на бољу родност. Али такој препоруци нема места, јер је искуством доказано да се воћка појачава иу случају, кад је засек до дрвета. Појачи нож, с ку- кастим и оштрим резом, најбољи је за овај циљ. 8. Подмлађивање воћака, Под подмлађивањем воћака разуме се скраћивање свеколиких грана у круни воћака на једну или две трећине њихове дужине. Оно се предузима у случају: а) Кад круна воћака није као што треба, тј. кад се гране не развијају по жељи, било с тога што су рђаво орезиване, што су израније напуштене, или што је с њима рђаво поступано; Зав з да аи · а Ла Х о" А | Еф НЕГА ВОЋАКА 995 6) Кад је воћка слабог раста, кад су гране 0б0- рене и кад је дебло такво да круну не може носити. У оваком случају, пошто се гране скрате, дебло носи мањи терет, те је с тога из мдадара, који снажно те- рају, лако развити подесну круну. Ако је воћка, слабог раста, тј. ако ни дебло ни круна нису као што треба, онда је у овакој прилици боље, да се воћка не дира за три, а по потреби и за више година, па тек, кад се ваљано развије, онда је подмладити, да се оснажи. Овај је начин посве згодан за воћке слабог раста, и ваља га претпоставити оном начину, којим се „воћке у толико краће орезују, у колико ву слабијега раста“; в) Кад је сорта незнатне вредности, или кад не одговара очекивањима, па се зато воћка жели при- пресадити другом бољом сортом; г) Кад су родне гране оштећене градом, 300г чега ни воћке не могу рађати као што треба; д) Код воћака, код којих је ветровима, олујама, притиском снега итд. оштећен неки део грана, па је тиме поремећена равнотежа између појединих грана; ђ) Кад воћка пати од жутице, у ком се слу- чају суше врхови грана и омета ваљана родност; е) Кад је воћка неродна, било услед изнурености или других каквих узрока; ж) Кад пати у великој мери од рака; и, 8) Кад је на воћкама много имеле. Подмлађивање воћака често није потребно пре- дузимати, кад се земља што боље пођубри; те зато оваку радњу и не треба вршити дотле, док се пре- ходно не сазна, да ђубрење није било од користи. Само подмлађивање може се предузети у доба од септембра до априла, али је најбољи успех кад се изврши у септембру. = а рада вена атана каља она и аагиле со ар“ до те зависе ла аксе = % ~ ДЕ И А БН са УУ МЕ = а ава аа а: ~ ос со 336 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Многи препоручују, да се приликом подмлађи- вања задрже према величини воћака три и више грана, тј. да се ове не скраћују у исто време, кад и остале гране, већ после 2—3 године. Ово препоручују у циљу, да се тим гранама регулише кретање сокова; јер ако наступи навала, сокова, онда ће се, веле, воћка поболети, па и осушити, 6 тога што се храна, коју при- воде жиле, неће моћи прерадити. А многи због те зебње препоручују, да се ова радња не врши од јед- ном, већ у два маха, тј. у току од две године. Али искуства о томе тврде сасвим обратно; њима се до- казује, да се подмлађивањем постижу у толико не- знатније користи, у колико се у круни задржи већи број грана, и у колико се овај рад протеже за више времена. Гоше, говорећи о овоме, вели: „Има већ десет година како воћке подмлађујем, и никад не остављам ни једну грану, а подмлађивање вршим од једном и код великих и код малих, и код старихи код младих воћака, па ми се лоше последице никад нису показале.“ Исто тако многи препоручују, да приликом под- млађивања воћака треба све гране углачати, а веће и чиме премазати. Али с тога, што се тада још не зна, одакле ће се и какве гране добити за круну, услед чега се и само скраћивање врши више од ока, тј. на оним тачкама, за које се мисли да су најбоље, наведене радње треба предузети тек друге јесени, по- што се види, које се гране могу употребити за раз- вијање круне. Тада треба све што је непотребно укло- нити, ране заглачати, а оне, које имају у пречнику више од 4 ем., и чиме премазати. Све радње, које се предузимају на воћкама, мо- рају се вршити се размишљањем, вештачки и с нај- РА Кој АДА | пића АЕ ВН" "|, | | | | | | | _ НЕГА ВОЋАКА 337 већом тачношћу, јер кад се која грана одсече, тешко ју је накнадити. Зато шре него се приступи томе послу, ваља добро промерити, да ли је та грана потребна или није. По себи се разуме, да, у колико су воћке старије, у толико и уклањање појединих грана треба вршити опрезније. Свакад је боље; кад се круна, односно гране, посматрају са земље, него из саме круне, и ради тога добро је, да један са земље показује мотком, које гране и на ком месту треба скратити, а други, који је у круни, тај рад да изводи. Овај други не мора бити какав вештак; он ваља да је такав, да тестером и ножем може поуздано владати. Остале радње: гла- чање, премазивање рана итд. ваља да врши сам воћар. Лице, које ради у круни воћкиној, не треба да је у чизмама или у сличној обући, јер се тада на многим местима може кора повредити, а тиме извати и раз- личне болести, нарочито рак и емолоток. Приликом скраћивања грана, тестером ваља обра- тити пажњу, да се гране не зацепе; а да би се то избегло, најбоље је, да се не скраћују на месту где треба, већ подаље, од прилике за 70 см. Кад се тако скрате, треба накнадно уклонити патрље. А да би се избегло зацепљивање грана, треба. на месту, на ком се желе скратити, радити тестером, најпре оздо на више, па затим озго на ниже. Да се дебелим гра- нама не би повредили заостали делови у круни во- ћака или ако се у близини воћке налазе биљке или какви предмети који се морају очувати, најбоље је да се такве гране не секу од једном, већ комад по комад. Код грана, које се желе уклонити, мора се па- зити, да се одсеку тачно до своје основе, али тако, ВОЋКЕ И ВОЋЕ 22 ај а и у је а а – у“ Ко – ~ и имаће “ар 338 ВОЋКЕ И ВОЋЕ да им остане основа и да површина засека буде уко- шена и на више окренута. Ако се ве граном уклони Ол. 188. А и В показују ране про- узроковане зацепљивањем грана при- ликом њихова окраћивања. Гакве ра- не зарашћују врло тешко, па ма се премазивањем ваздух и сасвим од- странио, већ обично пређу у тру- љење и праве шупљине. Гране 0,Н и КЕ скраћене су као што треба. Код р задржан је патрљ, који се мора осушити, а грана неће моћи зарасти, док се не уклони овај део. Гране Е и 6 скраћене су равно с кором, тј. уклоњена је основа, због чега ни за- сек није кос као код Е, те је зато и рана већа, па много теже зарашћује. и основа гране, рана је много већа, па мно- го теже и зарашћује; а ако се, обратно, од- вече грана. много више изнад основе, остане патрљ, који доцније изумре и пређе у тру- љење, а ово може бити узрок да и дрво уо- колини таквих грана пређе у труљење, па да се начине и саме шупљине. Има при- лика, да се на воћкама ране не могу залечити за 20 и више година само с тога, што се није пазило при скра- ћивању грана. А да такве воћке лакше страдају од ветрова, олуја, тежине снега, да се лакше крхају од тежине рода, као и да су краћега века, ра- зуме се само по себи. Сл. 188 показује неколико рана (АиВ) које су проузроковане зацепљивањем грана приликом скраћивања, а из сл. 189 видимо, да те ране нису зарасле ни после 15 година; међутим ране, где су гране одсечене правилно (6, К и Н), зарасле су ускоро. Рђавим – одсеца- њем грана ране не са- мо да тешко зарашћују, већ труљењем дрвета постају и шупљине; па зато сваку грану треба уклањати што пажљи- вије. А на случај, да таких шупљина већ има на воћкама, треба ој“ пазити, да се што пре одстрани утицај свет- лости, хладноће и же- ге, а нарочито, да ту не зађе влага, којом би се стање још већма погоршало. То се може постићи на више на- чина : ћа а паиви Сл. 189. Показује исти део воћке АКО је шупљина као на сл. 188. Овде се види ре- омања, треба. очистити оултат скраћивања од прилике после 5 15 година. Ране А и В, као што се труле делове, шупљину види, нису још зарасле, а по средини испунити лрветоми ово сум шупље. Исто тако нису зарасле у Ар ни ране Е и 6, а код П патрљ се _ добро утврдити, а за- осушио. Једино су зарасле ране 6, тим део изнад ране од- КЕ и Н, дакле оне, где су и гране правилно одсечене. сећи и рану премазати катраном, мрсном бојом или топлим воском. Ако се употреби катран, треба припазити да буде за 1 см. даље од коре; јер катран, као што је наведено, уништава адраве делове, те би тиме омео и зарашћивање ране. 22 НЕГА ВОЋАКА 339 340 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ако је шупљина повећа, треба је, пошто се очисте трули делови, испунити гипсом или цементом; а ако је сасвим велика, преходно је ваља испунити ептним камењем, па затим замазати гипеом или цементом. Место гипса или цемента може се употребити и малтер од пепела и катрана. Добро је да се преко овако ве- ликих рана утврди дашчица или цинкани лим, јер овај не рђа, па затим покривач премаже бојом, која је слична кори таких воћака. На тај начин воћка има природнији изглед, а осем тога покривач не да влази, да и даље залази у шупљину. 9. Преприсађивање воћака, Преприсађивање во- ћака предузима се у прилици: а) Код воћака бујног раста. Међу јабучницама има и таких, које доносе род тек од 15—20 године по вађењу, па зато, да би се убрзало рађање, треба, такве сорте поново присадити петом или другом којом вортом ; 0) Код воћака слабог раста и код сората, које су попустиле у порасту услед јаке родности. Ако се оваке воћке желе очувати, треба их подмладити или по други пут присадити сортама бујног раста; в) Кад је неподесан избор у сортама, нпр. с тога што воћке рано или доцне цветају, или што сорта не одговара очекивањима. | Код јабука и крушака преприсађивање може се с успехом извршити до 90 године, а код шљива, трешања, и кестена до 20 године; али ако су воћке пре тога подмлађене, могу се и после овог доба преприсађивати. Најбоље је, ако се овај рад изврши у марту или у априлу, у доба, кад код воћака отпочне кре- тање сокова. да преприсађивање- најрадије се узимају двогодишње или трогодишње гране. "РРРЗЕЕРЕЋХ/"', " „ " | "|| | РХ ИМ РУ а ћ , НЕГА ВОЋАКА | 34 | Између начина дприсађивања највише се цене: присађивање у процеп, на исечак, под кору п очење. 10. Обрађивање земље, Као и остале културне биљке, тако и воћке захтевају, да се земља около њихова дебла, а најмање колико им захвата круна, праши и окопава, јер кад се земља уливади, не могу у њој продирати ваздух,, топлота и водени падежи у. оној мери, као -кад се та земља обрађивала, па зато и жиле воћака не могу и сада, као и раније, при- бављати потребну храну, те услед тога и слабије на- _ предују и мање рађају. С тога је разлога и пскрела она мудра изрека: „ко у шљивару траву коси, тај ракију проси“, што значи, да је овакав рад за воћке од особите вредности. Ради тога треба у јесен земљу прекопати, а на пролеће и лети по једном опрашити, пазећи при том да окрајци обима буду нешто узви- шенији од средине, тј. од места где је дебло, да се сва влага с тога простора слива на жиле и да се копањем жиле не повреде. На овако обрађеној земљи водени падежи не само да продиру до жила, и да се земља с тога одржава у влажном стању, већ се у далеко већој мери растварају пи минералне материје, па је зато и воћка и здравија и роднија. Осем тога обрађивањем земље пре зиме износе се на површину земље још и ларве и чауре многих штетних инсеката, које по том мразеви сасвим потамане. Тако обрађену земљу добро је преко лета по- крити ђубревитим материјама (шушњем, сламом, ђу- бретом итд.), да се земља не исушује и не окорева; али при том ваља пазити, да се тим материјама не уноси и коровско семе. 11. Ђубрење воћака, Воћке исто као и кул- турне биљке изискују, да је у земљи извесна КоЛИ- ДЕ 349 ВОЋКЕ И ВОЋЕ чина хранивих материја, па да се како ваља развију, и да како ваља рађају. Ако тих материја нема у довољној количини, онда је храњење непотпуно, мла- дари су због тога све слабији и кржљавији, воћка цвета а не замеће рода, па на послетку и угине. Кад се воћке боље хране, онда не само да дају веће ко- ристи, већ се лакше противе непријатељима и многим болестима, па их зато и треба ђубрити. По неки наводе, како је ђубрење воћака од штетног утицаја, па га зато и нарочито не препо- ручују; али таком мишљењу нема места већ и по овоме, што вмо до сад епоменули. Неповољни ревул- тати од ђубрења могу се добити једино у случају, кад воћар није вешт овом послу, тј. кад ђубри ма- теријама, које су у неподесном облику. Тако нпр. за сваку воћку биће врло убитачно, ако се у непосредној близини њених жила затрпа леш какве животиње, или ако се за воћке везује стока у намери, да борављењем то место нађубри. 'То исто бива и кад се воћке ђубре свежим, незгорелим ђубретом или неразблаженом пи- штевином. У евима овим приликама труљењем ђубрета наједају се жиле воћака, услед чега често п сасвим пропадну, а с њима и цела воћка. Такав је утицај од ђубрења, кад се ђубри не- подесним материјама; али да се подесним ђубретом ђубрењем у своје време може добити далеко већа берба, у то не треба ни мало сумњати. Код ђубрења воћака ваља пазити на ово: а) Бубре треба да допре у онај слој земље, у коме је највећи број жила, па зато код воћака треба ђубрити и ораницу и здравицу; 6) Ђубрење се воћака може вршити у свако доба, али је успех далеко бољи, кад се предузме у доба, О РКАЊЋАУ = 1 _> МР УРА": У. АЕ пУ „= ". Е' 5 РАКА | 343 | од октобра до марта. Успех је у толико бољи, у ко- лико се ђубрење изврши раније с јесени или пре него наступи зима. Ово важи и кад се ђубри ораница и кад се ђубри здравица, затим, за све врсте земаља, за све положаје и за све воћке, па било да су младе или старе; в) Од новембра до марта треба ђубрити чвретим ђубретом, а од марта до јуна течним ђубретом, нпр. осоком (пиштевином) или размућеним ђубретом. У ок- тобру могу се ђубрити оне воћке, код којих је пре- стао пораст и код којих је лишће опало највећим делом; г) Покривање земље зторелим ђубретом, хумусним | материјама итд. у обиму воћке, у намери да се земља чува од исушивања и јаких мразева, може се извр- шити у свако доба. Од таког ђубрета извеван део си- лази и у доње слојеве земље, па ће се у.неку руку извршити и само ђубрење; Д). Ђубрењем треба унети у земљу све оне ма- терије у којима оскудева, а које су врло потребне за успевање воћака. Најчешће се из земље исцрпе азот, Фосфорна киселина и калије, те зато у сваком ђубрету ваља да има ових материја у довољној количини; ђ) Ђубре, у коме има у изобиљу азота, утиче код воћака на стварање дрвета и лишћа, а, напротив, ђубре у коме има доста фосфорне киселине и калија утиче више на род.“ Као што је поменуто, и воћке, као п остале биљке, састоје се из органских или сагорљивих и не- органских или несаторљивих материја, те по томе, да се оне као што треба развију и да како ваља ко- ристе, потребно је да имају на расположењу и једних и других материја и да их имају у довољној количини. 344 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Органске материје, којима се ђубрз воћке, или су из животињског или из биљног света или су смеса из оба царства. Органске материје из животињеког царства дају најснажнију храну и имају азота у највећој количини, Најважнији су: крв, отпаци из месарница, длаке, перје, рогови, папоњци, кости, неупотребива вунена ткања и измеци људски и животињеки. Пре него ће се ове материје употребити, по- требно је да се према њиховој природи измешају са земљом, кречем, гипеом и тим подобним телима, или да се разблаже водом (пиштевином). А од отпадака из месарница, затим од рогова, папоњака, костију итд. најбоље је приредити компост (мешанац, буњиште), па кад згори, онда њиме ђубрити. При прављењу компоста сматрају се као главни материјали: земља, креч и пепео. Најпре дође елој земље, па онда слој органских материја, тј. стајско ђубре п поменути отпаци помешани 6 кречем или пв- пелом, затим опет земља, док компостна гомила не доститне висину од 1—1'5 м. А да би се вршило што брже ||| једначије, компост треба од времена на време прекопавати и кропити осоком или водом. Кад се компост овако прпреди, може се воћ после 8—4 месеца. употребити. „Овако је ђубре, вели Гоше, боље од сваког вештачког ђубрета, нпр. од амонијачног супер- фосфата, калијева суперфосфата, калијева амонијачног суперфосфата итд. 6 тога, што је дејство тога ђубрета _ врло трајно, док је ово код вештачког ђубрета тре- нутно, тј. оно је за воћке од прилике исто као и бурмут за људе.“ Органске материје из биљног царства имају по- највише угљеника, а употребљене за ђубрење од мањег Зе њу = НЕГА ВОЋАКА 345 су дејства, него органске материје из животињског света, с тога што се лако и брзо распадају. У ове материје рачунају се: чађ, струготине од дрвета, поздер, бусен, коров, пепео (у коме има и калија) итд. И од ових материја најбоље је да се на поменути начин при- реди компост, па кад згори, ђубрити њиме воћке. У ђубре, које се добива из животињеког и биљног царства, рачуна се стајско ђубре. И ово је ђубре, кад сагори и кад се приреди као што треба, подесно исто као и компост за све воћке, јер се њиме надок- нађују земљи не само све органске материје, већ и најважнији минерални састојци. По томе компост и стајско ђубре треба сматрати као најзгодније ђубре _ за све воћке. И течно ђубре (у које се рачуна осока, која се добива приликом згоревања стајског ђубрета, ну води размућени сточји и људски излети) сматра се као добро ђубре за воћке; а ако се помеша с пе- пелом, гипсом, коштаним брашном, вредност му се још знатно повећава. Пошто у пиштевини има сразмерно мало фосфорне киселине, поправљају многи овај однос додавањем суперфосфата, рачунајући за сваку воћку по 0:5—-1 кгр, према томе, да ли је воћка мања или већа. | Чиста осока није добра за воћке, те је зато пре ђубрења ваља разблажити водом, тј. воде узети исто толико, колико има и осоке. А кад се додаје супер- фосфат, онда се препоручује, да се ово додавање чини, пошто се осока разблажи водом и да се не ђубри одмах, већ после неколико дана. У минерално ђубре рачунају се различне соли, нпр. креч, лапор, гипе, талитра, Фосфорити итд.; а ту се често увршћује и компост, ако су у њему пре- Мими“ а а нар та 5 сар Ура аса аи аза аза Ур тлире о ФМ донео 5 завеси ољу . же Е пе“ ЕУ ћ 346 ВОЋКЕ И ВОЋЕ тежнији минерални састојци. Вредност овог ђубрета у опште је мања од наведених врста ђубрета, јер му је дејство тренутно; па ипак има воћара који и такво ђубре препоручују. Ну било да ће се за ђубрење употребити ма која од наведених врста ђубрета, главно је на шта Ол. 190. Обичан сврдао Ол. 191. Бинцов сврдао за обичне (о природне величине). — земље (!|, природне ведичине). при том треба пазити: да се оно може растворити, те се зато поред ђубравих материја мора воћки дати и извесна количина воде за растварање тих материја. ( тога се и вода при ђубрењу мора сматрати као нека ма и посредна врста ђубрета. 2А-р БВолни уиз- НЕГА ВОЋАКА 347 рачунао је, да са пола хектара земље, која је заса- ђена воћкама, испари кроз лишће за 12 дана на 90.000 литара воде, а то је доказ, да је она воћ- кама потребна и у великој количини. Како ће се и у којој мери воћке ђубрити, за- виси од тога, у каквом је облику само ђубре, тј. да ли је чврсто или течно. Кад је ђубре чврсто, треба га измешати са зем- љом око дебла воћака, ко- лико круна досеже, или земљу откопати, па њено место попунити ђубретом. У том елучају, за сваку воћку, у доба њене родно- сти, биће довољно 2—-4 ко- лица (100—150 кгр.) ком- поста или 50 кгр. стајеског ђубрета. Ово ђубре дејствује споре, те зато ђубрење једне исте воћке пада тек после. 4—6 година. | Кад се воћке ђубре течним ђубретом, треба. око дебла у обиму круне ао- вима или сврдловима (Сл. 190, 191 и 192) ископати Сл. 192. Бинцов сврдао за ка- мените земље ('|, природне рупе у растојању за 1 до величине). 2'5 м., а у дубини за 40 до 50 см., па у њих сипати тога ђубрета. Ако је место стрмено, ваља рупе да су с горње странечи што ближе једна другој. На сваку воћку средње старости биће довољно 8—5 канти. Ово ђубре деј- > ДА А ве аи а аи У -- СЕЈ Теже о а у аћ 348 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ствује брзо, па зато и ђубрење једне исте воћке пада већ 2—9 године. Као што је поменуто, многи за ђубрење воћака препоручују. и минерално (вештачко) ђубре. Тако нпр. професор Вагнер ђубри воћке у новембру: смесом од једнаких делова хлоркалија и суперфосфата; а у фе- бруару: чили-шалитром. У првом случају растура ђу- бре около воћке, па га земљом покрије, а у другом случају не покрива га, земљом, већ само растури по обиму воћке. Од хлоркалија (у коме има 50% калија) и суперфосфата (у коме има 20%, фосфорне киселине). узима за сваку добро развијену воћку по 1 кгр., а од чили-шалитре 05 кгр. Прво ђубрење употребљава, код бујних воћака, а друго код воћака слабог раста. Професор Жорж Виљ препоручује смесу од 4 дела калијева суперфосфата (са 15%/, фосфорне киселине), 2 дела поташе (са 90%, калија) и 4 дела гипса. Од ове смесе узима на воћку 300—500 грама, а само ђу- брење врши овако: у обиму сваке воћке, на даљини за 1'5 м. од дебла, ископа ашовом бразду у дубини за 20—80 см. па затим саспе потребну количину на- веденог ђубрета и ово земљом покрије. А око бразде са унутрашње стране избуши чиме у подједнаком од- стојању 3—4 рупе за сливање кишнице, да би се ђубре боље растворило, а с тим и боље користило. У најновије доба препоручује се јако ђубрење у августу и септембру, јер се мисли, да вештачко ђубре, а нарочито калијев сулфат и суперфосфати, утичу на развијање цветних пупољака; али Гоше налази, да овакој препоруци нема места, и тврди да се о томе уверио и чињеним огледима. Он вели: „Ову претпоставку ематрам као скроз погрешну, а није ни прилика, да се може објаснити утицај таког ђубрења на развијање цветних пупољака у даљој го- дини, даљега пролећа; али пошто ја радије пробам но што учим, то сам у овом погледу чинио многобројне огледе, и као последица тога била је та, да ми је не- колико стотина марака остало мање у џепу, а ресул- тати су међутим — никакви. "_ Р 'НЕГА ВОЋАКА | 349 „Ипак ради успокојења морам поменути, да сам огледе чинио на тешкој иловачи, с којом и иначе имам посла; а лако је могућно, да би на лакој пескуши и било каквих ресултата, али такве огледе и на осталим земљама нисам хтео нити их желим предузимати. „Да одмах и објасним, зашто не верујем у ре- султате таквог ђубрења: „Већ почетком јула развијен је већи део цветних пупољака, и ови се, као што је познато, јасно разли- кују од јалових пупољака. Наглашујем већи део, јер се у даљем порашћивању могу још у неколико развити; | а ако пораст престане, онда се претварање јалових пу- пољака у цветне не може ни замислити, Да би се ово претварање изазвало ђубрењем у августу и септембру, потребно је дакле да се вегетација покрене изнова, а то и кад би испало за руком, не би било корисно, јер би се у таком случају цветни пупољци, који треба да се развију на пролеће, развили још исте јесени. Ђу- брење у августу и септембру могло би утицати на, по- раст воћака једино у случају, кад би јесен и последњи дани лета били топли и влажни, али с тога штојеу. тим месецима. сува земља, испод круне воћака, није мо- гућно да се ђубре односи и у дубину, већ остаје на месту где је и метнуто, и то све дотле, док се воде- ним падежима не приведе жилама. | „Па и у случају, ако је у означеном времену било топло и влажно време, да је услед тога воћка заиста, могла употребити храниве материје, ипак и у такој изузетној прилици не би било користи већ штете, јер воћка не би могла на време завршити свој пораст, тј. младари се не би могли до јесени довољно здрвенити, па би морали страдати од мразева. Ако не би било ових штета, могу рачунати да се ђубрењем у августу и септембру може утицати да се цветни пупољци боље развију, али да ових може бити и у већој мери, то по дојакошњем искуству не верујем, и сматрам, да је то и сасвим немогућно. „Бубрењу у августу и септембру, као што се види, не придајем никакве вредности, нити желим да и њиме 350 ВОЋКЕ И ВОЋЕ износим какве новине, а најмање код високих воћака, чије су жиле дубоко у земљи и до којих се храниве честице могу довести једино зимском влагом. Уједно напомињем и то, да нисам бог зна какав при- "врженик ни вештачког ђубрета, бар дотле, докле имам у изобиљу обичног ђубрета, а тамо где овога нема, и вештачко ђубре на- равно треба употребити, јер је боље ишта него ништа.“ рање воћака предузима се: а) Кад се гране воћака повијају услед тежине рода. У оваком случају гране се најобичније подупиру ракљастим моткама, или ако ових нема, онда се у овом облику и нарочито праве (ел. 198). Ако су гране високо од земље, онда се ракља- сте мотке утврђују за дебло или за гране, или се гране привезују конопцем за про- дужење, при чему се пази да се на месту где се гране додирују с дрветом или ко- нопцем обложе сламом, крпама ИТД. 6) Кад се поједине гране желе са- чувати, да се у основи не очепе. Ово се најбоље постиже стегама. Стеге могу бити различне, али се највише цене онакве, као Са. 198. А што су на сл. 194, 195 и 196. Између мотка; Ву- ових најлошија је она на ел. 195, јер тврђено др- во, да мотка се не може по вољи затегнути; међутим јаке ока друге две могу се и накнадно затезати, прва увијењем завртња, а друга умештањем куке у друге прстенове (алке). И овде ваља гране чиме обложити на местима, где (се стега додирује с гранама. 19. Подупирање воћака, Подупш- | | == НЕГА ВОЋАКА | | 351 в) Кад воћке укосо расту. Млађе воћке могу се испрагити приве- зивањем за једну или више притака или пд- дупирањем рогуљама; а за старије воћке пре- поручује се овај начин: (0 противне стране уко- шеног правца ваља у одетојању од 2—5 м. побити укосо 2 коца, тако да с деблом воћ- ке праве троугао (ел. 197 [). Затим се де- бло воћкино у висини круне чиме омота и за овај део увежу две жице, које су дебеле 2:5—8 мм. | а потом оба краја у- тврде за кочеве (ел. 197 В), и стегама К дотле затежу, док се воћка не исправи. Код воћака, које су јако у- кошене, ову радњу не треба вршити од је- данпут, већ после сва- ких 9—14 дана. Још је боље, кад се жице не утврђују за кочеве, већ кад се крајеви у- вежу за повеће камење, па затим камење укопа подубоко у земљу. На Ол. 194. Стега. А железна полуга; В попречно дрво; С завртањ; р у- трђење полуге А; Е крпа испод стеге, да се грана не повреди. Ол. 195. Отега. А полуга; В куке, испод којих је крпа, слама итд. овај начин могу се исправити 359 ВОЋКЕ И ВОЋЕ воћке које имају у пречнику до 20 ем. Многи за овај циљ употребљавају само једну жицу, али је далеко боље кад су две, тј. кад се ради на поменути начин. Аке је воћка још дебља, онда је у таком слу- чају треба исправљати вијуком или котурачом, па затим подупрти као што показује сл. 198. Поду- ппрач је у горњем делу заобљен (Е), да би се се воћком више додиривао; а да се на том месту не би воћка, наранавила, треба податурити што више крпа. Сл. 196. Стега. А и В ланац; С кука за за- тезање; р и Е куке за хватање грана. Кад се подупирач уклони, што бива после 8—9 година, може се десити да оваке воћке и доцније на- гињу расти укосо, те их зато приликом исправљања, треба накренути од прилике за 10 ем. више него што треба, па ће после заузети тачно усправан правац. 18. Неродност воћака, Многи неродност воћака сматрају као болест воћака; али томе нема места, 6 тога што воћка може бити неродна, а да ипак буде здрава. 353. | | _ Неродности могу бити разни узроци; а као нај- ___важнији су: неповољан положај, нарочито ако је овај _ изложен јаким ветровима, затим неподесан избор сео- рата, дубоко сађење, лоша и неродна земља, сувише _ густа круна, бујан пораст итд., па зато ће оне ра- ђати, кад се пронађе главни узрок и овај уклони. Ол. 197. А дебло које треба исправити; В коље побивено у земљу; С кожа испод које су крпе; 1 и Е жице; Е стеге (обртке). Т изглед жицама везаног дебла 6 за коље Н. Тако, ако је положај изложен јаким ветровима, може се у највише прилика родност постићи чешћим сађењем или сађењем воћака са узродом, нпр. јабуке и крушке са шљивама, или се с воћкама саде са стране одакле долазе јаки ветрови црна топола, да се њоме заштите воћке. | ВОЋКЕ И ВОЋЕ 28 | (5 Џ 5 354 ВОЋКЕ и ВОЋЕ + | А 2922 Е 2 и њи гваемљава а пена мар а ел 50.423 26 А аса ААК С к> У К з. =44: . а 5у РИС У НЕ 5 ка | | “ . ; Често се дешава, да се воћка усади дубље него је |била. Ако је воћка млада и омања, најбоље је да се из земље извади и поново пресади; а ако није, ваља земљу откопати докле треба. Кад је земља ло- ша за гајење воћа- ка, тј. ако је мочар- на, каменита итД., најбоље је да сен не гаје воћке на та- кој земљи, 6 тога што поправке често | стају и сувише ску- по; а ако је неродна а иначе добра, треба је што боље пођу- брити. Кад је круна су- више густа, ваља јој гране проредити. 14. Заштићава- ње воћака од не- = погода, Лоше непо- · тоде могу штетно 5 | у утицати не само на Сл. 198. А дебло које треба исправити; В подупирач чији је део С заобљен са ОМетање рода, него унутрашње стране, као што се то види у ла зрок. по- вод Е; П камен или какав предмет по- . А буду узро датурен, да се подупирач не измакне. ЈАВИ извесних опа- сних болести. У таке непогоде рачунају се : суша, мраз, град, олуја и снег. Суша. За време дуготрајних суша мпоге воћке не могу се развити као што треба, па и ако се оне по [] • РЕ ОРН роу РЕНЕ А рт о" аде " = ние Ду Уа "у ср" · 4 аи, Си ђ- ари „=> но Зои Р ма ~ 2 ПЕРЕ ПА НВРА ВОЋАКА _ 955 природи добро укорењавају, јер се у таким приликама и овде храниве материје, са оскудице влаге, не могу растворити, те се тиме отежава примање хране од стране жила. Гдекоје воћке у оваком случају могу и сасвим пропасти, ако им се не притекне у помоћ; а борба, је, нека сумње, у толико већа, у колико је суша дуготрајнија и у колико с. воћке слабије укорења- вају. дбог јаке суше воћке нису у стању терати јаке младаре, омете се цветање, а од заметнутог рода нај- већи део опадне; млада кора обично се смежура, а најмлађи делови у круни свену или се и сасвим осуше. У оваким приликама воћкама се може најбоље помоћи, ако се што боље залију. Ради тога ваља у обиму круне у растојању за /,—-1 м. ископати сврдловима за 290—60 см. дубоке рупе и напунити их водом, па, кад се земља добро навлажи, воћке залити и течним ђубретом. Ако је воћњав повећи, а при том нема воде, треба још израније ископати рупе около воћ- њака, да се у њих киша елива и на тај начин изра- није приведе земљи што већа количина влаге. Ако су воћке на стрмним местима, могу се колати јенде- чићи и то с горње стране. Мраз. Воћке по својој природи могу издржати јаку зиму, али у случају нагле промене у топлоти и хладноћи могу измранути и у порасту знатно се омести, а по који пут и десетковати. По томе ће воћке патити од мразева у то- лико мање, у колико бива поступнија промена у то- плоти и хладноћи, и у колико с пролећа почиње доц- није вегетација, да воћке у цвету не задесе позни мразеви. Нарочито је овака нагла промена незгодна за дебло воћака, јер је оно у усправном правцу, те се сунчаним зрацима најбрже загреје. 28» СВА Ри . уд“ ~ у е ЈА 350 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Како културе биљке, тако и воћке, могу страдати од раних (јесењих) и познилг (пролетњих) мразева. Од раних мразева највише страдају младари, затим кора, која се услед тога љушти, нарочито е јужне и југо-источне стране, јер се због нагле про- "мене заледи вода у кори, па се тога, што се лед шири, јер заузима већу запремину од воде, нагони кору да прека и да се местимично одљускава. Про-_ мрало је дрво на пресеку мрко или жуто-мрко. Од позних мразева страдају нова ткања, а из- међу ових најосетљивији су цвет и род. Између свеколиких воћака коштунице највише страдају од мразева, а нарочито кајсије, брескве, ба- дем и орах. Исто тако и кестен. Као предохрана противу раних мразева препо- ручује се жречење воћака. Мноти за овај циљ пре- поручују и обвијање воћкина дебла еламом, рогозом, шеваром итд., али то није добро е тога, што се воћке на тај начин разнежавају и што се тиме намамљују многи инсекти, који у завоју праве своја гнезда, па се тако, место да се с воћака уклањају, и нехотично на њих намамљују. Као предохрана противу позних мразева препо- ручује се димљење воћака. Као што је познато, мразеви се јављају најчешће, кад су ноћи ведре. Ова се појава објашњава тиме, што земља за време таких ноћи испушта у много јачем ступњу топлоту коју је обдан добила од сунца, него у случају, кад су ноћи облачне, из чега излази, да су облаци од велика значаја, и да их у предохрани про- тиву мразева ваља стварати и на вештачки начин и у прилици, кад их нема, тј. кад су ноћи ведре. - Осем тога је искуством доказано, да од мразева не страдају измрзле биљке и њихови нежни делови, Г. | У НЕГА ВОЋАКА 357 ако сунчани зраци наиђу поступно на њих, и обратно, да таке биљке претрпе велику штету, кад приликом огревања сунца сунчани зраци непосредно на њих падну. Ту поступност у загревању измрзлих делова регулишу такође облаци, те је и ради тога потребно, да се у доба, кад су ведре ноћи, ови стварају на вештачки начин. То се постиже димљењем воћака. Тога ради ваља у воћњаку на више места запа- | лити ђубрета, шушња и у ошште таких матергја, које у горењу јако диме, да се од дима начини над земљом што гушћи покривач, или боље рећи вештачки облак. Ако би било таких места, да се огањ не би могао имати тамо где је потребан, као што је нпр. такав случај између редова чокоћа, јер би се њиме могле гиџе оштетити, онда је најбоље, да се у лон- цима пали нечисто уље, катран, смола и друге ма- терије, које јако диме. Лонци се ради тога уздигну на побивене соје (коље) или још боље наместе се на колица, да се могу преносити е једног места на друго, па се затим напуне наведеним материјама; а да би се дима производило у што већој количини, ваља у сваки лонац додати и нешто струготина. Ведрих ноћи мраз се јавља обично на кратко време пре изласка сунчева, а то је између 4 и5 ча- сова изјутра, те зато и само ложење огња треба по- чети у то време и продужити га до 7 часова, јер се у то доба и ваздух већ загрејао, те и мразеви ишчезну. Око димљења, као што се види, не треба утрошити више времена од 2—4 часа дневно, И с тога што је с пролећа свега 2-——8 таква дана излази, да се само са 6—19 радних часова могу многе воћке сачувати од мразева и да им се обезбеди родност за ту годину. са МУ еди -Р УУАЛАЗАК ~“ 7" а 4: Ј % џ 358 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Наравно, да све што је потребно за овај повао, ваља спремити израније, како се изјутра око тога ни најмање не би дангубило. Радња појединаца у овоме је више мање од не- знатна успеха, те се зато изискује усталаштво Свих привредника; а користи које од таког рада имају н појединци и земља одлучно налажу да димљење буде и обавезан посао за сваког пољопривредника. Ако се примети да су на воћки измрзли какви делови, ваља их уклонити до здравих делова, па веће ране премазати воском или блатом од емонице и го- веђе балеге. Град (туча). У крајевима где град чешће пада може осетљивијим воћкама да се причини повећа штета. Кад је туча у већој мери, може одбити или оштетити и оне гранчице, које би до године родиле, па се тако и на бербу воћа не може рачунати ни до године, а у извесним приликама таква се штета може пренети и на више година. Даље може град оштетити лишће, које је потребно за правилно исхрањивање и разви- јање воћака, затим младу кору, код које веће или мање ране могу бити повод разним болестима, а које често могу довести у питање и сам живот воћака. Високе воћке није" могућно од града ничим за- штићавати, а ниске могу се заклањати с јужне стране (јер са ове стране град најчешће наилази) грањем, трњем итд. __ Многи препоручују да градом оштећене делове треба одсећи оштрим ножем, па рану премазати во- ском; али то је погрешно, јер ране далеко теже за- рашћују, кад се премажу воском. Међутим, кад се премажу блатом од смонице и говеђе балеге (7/, смо- нице п /, балеге), зарашћивање је далеко повољније. Рана мети еј Ми 7. ~ И зе И = ~ 3 > с —- НЕГА ВОЋАКА 359 Повређену кору не треба уклањати, док не изумре, а ни у ком елучају пре, док не прође бар четврт године, јер се под таквом кором ствара обично друга нова кора, и у таком се случају задржавањем старе коре знатно потпомаже зарашћивање ране. Зарашћивање рана на деблу и гранама врши се само од себе у толико брже, у колико има више мла- дара на воћки, те зато код воћака оштећених градом не треба предузимати скрњивање и уклањање сувишних младара и других делова, или бар ваља ову радњу свести на најмању меру. Из истих разлога не треба предузимати ни проређивање грана у круни све дотле, док ране не зарасту бар највећим делом. Воћке које су градом јако оштећене, те ву е тога скоро и неупотребљиве, треба подмладити се јесени или на пролеће. Ово поглавито важи за младе јабучнице и за круне високих воћака, код којих су побочна окца, младари и леторасти остали неродни, као и за воћке које се желе гајити у облику високих воћака а код којих је кора градом или сасвим оштећена или јако накарађена. Олуја. У планинским и незаклоњеним положа- јима често воћке пате и од јаких ветрова и олује, а нарочито кад је и лишће на воћкама, јер тада ветрови наилазе на већу површину. Ветрови омлате. род, и то у толико више, у колико су јачи и у ко- лико је род крупнији; а често с родом омлате и родне гранчице, па и поједине гране. По који пут је ветар тако снажан, да воћку извали и из корена. Као предохрана да воћке мање пате од олује, препоручује се да се на таким местима саде осредње воћке, да се саде воћке са узродом, да се са стране одакле дувају ветрови засаде црне тополе, и да се 360 ВОЋКЕ И ВОЋЕ воћке подупиру. Ако су при свем том какве гране поломљене, ваља ране премазати блатом од смонице и говеђе балеге; а ако су ране велике, ваља их пре- мазати катраном, пазећи при том да катран буде по- далеко од коре, како је не би оштетио. (нег. Ако снег задеси воћке још док је лишће на њима, а при том падне и у подебљем елоју, може својом тежином поломити многе слабије гране. У таком елучају и иначе у свако доба; кад је у круни повише снега, нарочито код воћака с густом круном, ваља снег што чешће стресати и гране подупирати; а ако се и овде оштети која грана, треба с њом по- ступити на исти начин као и с гранама које су стра- дале од олује. 15. Заштићавање воћака од непријатеља и 60- лести, Да се воћке што боље развијају и да отуда што боље користе, потребно је да се с њих уклањају и сви они непријатељи који их штете ма у чему и да им се у случају, ако се покажу какве болести, укаже одмах и потребна нега. Који су важнији не- пријатељи воћака и воћа, и од којих болести пате воћке, и шта противу њих треба предузети, поменуто је у даљем одељку. ПИ | Мао. па о љиљани ћи њи ње ои ои и њи њи њи бњи Ху НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА И ВОЋА ——-—— У одељку „Нега воћака“ навели смо, да воћке у току њихова живота ваља заштићавати и од раз- личних непријатеља, јер услед разних незгода, које ови причињавају воћкама, могу у воћкама да се иза- зову многе сметње, па са тиме ометати и правилно рађање, или довести у питање и сам њихов опста- нак. Зато је потребно да на овом месту покажемо од којих непријатеља воћке највише пате и шта про- тиву њих ваља предузимати. Воћке (не рачунајући овде и лозу) Ри МНОГИХ својих непријатеља, али између свих најважнији су: домаћа стока, глодари, бубе, пите, смотавци, 2у- сенице, ваши, мрави, зоље и стенице. 1. Домаћа стока. Између домаће стоке велику штету могу причинити воћкама говеда, коњи, овце, а нарочино козе, јер врло радо закидају (брсте) младо воћке, а и кору им гуле; па зато на свима местима, где стока посађене воћке може оштетити, треба око сваке воћке побити ако је могућно по три притке, па их затим што боље затрнити. 362 ВОЋКЕ И ВОЋЕ 2 Глодари. Између ових најважнији 67: дечеви (дивљи и питоми). — Ови «се преко зиме хране кором младих воћака и то у толико више, у колико је- кора млађа и сочнија. Од њих највише страдају јабуке, нешто мање крушке, а најмање трешње, вишње, шљиве, бадем, кестен и орах. Кору гуде на висини од ~ 5+ м. и како воћке нападају обично | у доба кад је снег или кад је хладно, ране често толико озебу, да после врло тешко зарашћују, а често су такве ране повод и разним болестима. · Противу зечева најбоље је средство ваљана 3а- града, а тамо где ове нема, најбоље је употребити кречење воћака, којом се приликом метне у креч крви, смрдљивих уља (рибље масти, Ава-Тоећ да итд.), пи- штевине или људских измета. Катран није подесан. На случај, да се које средство од наведених упо- треби само за се, треба њиме воћку премазати до вивине, докле је зечеви могу оштетити. Ако ву зечеви оштетили какву воћку (ел. 199) и ако је кора огуљена мање од половине, ваља ножем пажљиво углачати ивице коре на повређеним местима, па затим целу рану обложити блатом од смонице и товеђе балеге (често се додаје пи пепела). Кад се с повређеним воћкама овако уради, и то пре него се рана сасуши, изазваће се стварање нове коре и воћка, · ће се спасти. А ако је с воћке огуљена кора више од половине, што се може десити и код већих воћака, кад је снег подебљи, онда воћку треба прекратити до повређеног места, па круну образовати из нај- Љ 2 у .Е Дана [| 4 Пе ја бе ла за Ае Ма пар а и поље СА а ВАМА ОСА а. ли 74 | | снажнијег изданка (види „Подмлађивање воћака Из-. данцима“). Волџари (Нурпдеив Теттез|т8). — Волуари су нека врста мишева, нешто су већи од пољеких ми- ~ _ НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 363 шева, од којих се разликују у томе, што су мрке боје, што им је глава округластија, што имају киба реп и што праве ходнике од прилике као и кртица. Воћкама наносе јаку штету, јер нагризају површне жиле, па често и врат воћке (ел. 199), због чега се воћка не развија правилно, а кад је оштете у већој мери, онда обично и сасвим пропадне. Има прилика где су волу- ари упропастили и такве воћке од 80—40 година. Најлакше се тамане тровањем. Ради тога ваља натопити шшенице или се- мена од краставаца, бун- дева или најзад. комадиће таргарепе у раствор стрих- нина, па затим, пошто се раствор одлије, метнути у - ходнике кроз које пролазе волуари. Ко не би имао стрихнина, може волуаре (по Гетеову начину) ловити у мишоловке или у лонце. | У мишоловке мећу се као Са. 199. Повреде од зечева (изнад врата воћке), волуара мамац комадићи шаргарепе у мишева (испод врата воћке). или срце од салате. Кад се желе употребити лонци, треба ове укопати у земљу, да ивица лонца буде нешто нижа од површине земље, затим насути воде до половине и лонац (који треба : И! Ј ЦЕ Ј> | МИ Јј| |Е Це (УЊУЋ 20 364 'ВОЋКЕ И ВОЋЕ да је повећи) покрити шушњем. Кад се хлорни креч измеша ва земљом, онда се, веле, мишеви могу на дуже доба отерати из воћањка. Пољски мишеви. И ови, као и волуари, на- гризају жиле воћака (ел. 199). Противу њих нај- боље је натапање жита у раствор стрихнина, или да се разбацују куглице сира, у којима има по мало Фосфора. 8. Бубе. Од бубу најштетније су: Гундељ (Ме оотшћа ушеалтв, ел. 200). Штети воћке као савршен инсекат (буба) и као црв (ларва). Као савршен инсекат јавља се у априлу и мају обично с вечери, па у то доба и обноћ брети младо лишће различних лишћара, а нарочито коштуница. Тада од прилике лети за 9— 14 дана, док се не спари са женком, и кад то буде, мужјак одмах угине, а женка (се зарије у земљу за 18—20 ем. дубоко, где снесе 80—40 риђо-жутих јаја у величипи 6о- чива, па затим и она угине. После 8—4 недеље излази црв који живи у земљи 8—95 година, и за све то време страшно сатире жиле воћака, тако да многе пи пропадну. Штета је у толико већа, што се на лишћу не јавља жутило или увелост у исто време кад су жиле нагризене, већ доцније, те су с тога и вредетва противу њега од слабе користи. Буба је велика од прилике 2 ем. 'Тело јој је маљаво и црно, а пипци, ноге и поклопци риђасте боје. Пипци су на врху ратирени у виду лепезе. Под поклопцима су права и опнаста крила, а на крају трбуха има савијен шиљак. Црвић је прве године врло мали. Другог лета израсте за 2—2'0 ем. а дебео је као гушче перо. ада рР- да - ои С а 2 _ НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА | 365 | Трећег лета, ако су повољне погодбе, израсте пот- | пуно, но обично пораст постиже тек 4—90 године. Тада је дугачак 4#—-5 ем. а дебео као писаљка (плајваз). За све време док је у земљи пресвлачи се Сл. 200. Гундељ и његово преображење (природна величина). Горе два гундеља (мужјак и женка), доле у земљи два црвића, један пола а други сасвим развијен, и у углу, с десне стране, чаура. сваке године два пута, па се затим учаури, а лутка личи доста на бубу, и другога пролећа излази као савршени инсекат, 366 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Да се овај штеточина утамани, потребно је 3а- ; једничка радња, удружење и воћара и економа, јер тамани и усеве, поврће, лозу и шуму. Најлакше је 3 требити га као савршеног инсекта, бубу. Гундељи ву обично изјутра на дрвећу, те се лако могу отресати и погазити, или потопити у врелу воду, а могу се 4 дати и живини и свињама. ЈИротиву гундеља помаже и што боље обрађивање земље, а у расаднику сматра се као добро средство и сејање салате и мркве, око чијих се жила радо скупљају, па се лако тамане. Ронац, ровац (бтуПиз гтуПоћајра, ел. 201). И ова је буба врло штетна, јер у земљи прави водо- Ол. 201. Ронад (природна величина). равне ходнике, и том приликом подгриза жиле младих воћака, а нарочито у расаднику. сиви у земљи и спада у ноћне животиње. Дугачак је 0 см., боје је мрке, и по њему су кадифасте, а на стражњем делу и две подуже длаке. На предњим ногама виде се пљоснати прети с јаким зупцима, којима рије земљу. Потеже га је таманити, а као добро ередетво за тамањење сматра се укопавање лонаца за 8—5 ем. испод површине земљине. У лонце треба сипати за '/, воде (неки додају и мало терпентина), а добро се гоне и сипањем воде, која је помешана с петролеумом, у. њихове ходнике. Најбоље и у највећој мери тамане а. прва е -вараавна ови сване а ГА ИУ « ка ПЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 367 се, кад се пронађу њихова гнезда у ходницима, а ова се и лако находе, јер су округла и повећа; у њима _ може бити по 200—300 јаја. 4. Пипе (рилаши). Ово су веће или мање бубе и у опште све шкодљиве, јер им се јаја могу наћи у свима биљним деловима, па често и у најтврђим, а њихови безножни црвићи поруше затим све те де- и цвећем, а неке родом. Најштетније су: „абуков штампар (ВозЕмећив тааћ). То је мала буба која живи у кори јабука, крушака, шљива и других воћака; велика је У, ем.; крила су мрко- црвена; глава је црна и као да виси, јер је врат сразмерно дугачак ; црвић је бео и црвенкает са главом отвореније боје. — Најпре се уврти у лику, обично _ при врху дрвета, и ту презими. ћенка на пролеће снесе јаја у начињеном ходнику, па црвићи, који се наскоро излегу, продуже бушење лике на све стране, и тако причине велику штету, јер проузрокују исти- цање сокова. Да је буба у дрвету, познаје се по стру- готинама пепред отвора и по истицању сокова. Најбоље се тамани на легалу жицом, или још боље кад се дрво изреже заједно с њим и рана пре- маже воском; стару кору треба покупишти и спалити. | „ ар јабукова пита (Атићопотиз ротогит, ел. 202). Дугачка је 0'0 см. и близу толико широка, боје је мрке, с белим штитом; рилица је танка и дугачка. Црвић је ваљкаст, прљаво-бео с мрко-жутим шарама и црном главом; дугачак је око 0'5 ем. Женка носи јаја у цветне пупољке јабуке (у априлу) тако, дау сваки пупољак унесе по једно јаје. Почетком маја изиђу црвићи, који нападну на цвет. Пвет због тога РРИЦ лове. Неке се хране корењем и стаблом, неке лишћем |" 368 ВОЋКЕ И ВОЋЕ _ добије мрку боју, сковрчи се и увене, па заједно 6 дрвићем опадне на земљу. Чим то буде, црвић се зарије у земљу и око половине маја завије се у жућкасту чауру, па из ове после 85 дана изиђе као савршен инсекат — пипа. Пипа се до зиме храни најмлађим лишћем, које у осталом много не оштети, па се затим екрије под грудву, камен или у пукотине коре и ту презими, а у априлу женка по спаривању снесе по 4#0—50 јаја и ове уложи у поменути цвет. Штеточину овог тешко је таманити на високим воћкама, кад је као савршен пнсе- кат, те је зато по- требно, да се одлуб- Чу љује стара кора, и да _ бе налазе и остала Сл. 202. а црвић, ђ чаура о урељ ик а а пише, с крушкова пиша. | презимљује. Уз то трУ ба скупљати и спаљи- вати опале цветове. Кад је воћка окречена, онда се нерадо скрива у пукотине коре. Крушкова пипа (Апћопотацв рил). Слична је јабуковој пипи, а и на исти начин штети цветне пу- пољке, па се стога тамани као и јабукова пипа. Жћућкасто-зелена. јабукова пита (Кћупећнев апгаћи5) и румена јабукова пипа (1. ђасспв). Јав- љају се у пролеће, али штете наносе тек од јуна. Тада набушују зелен род јабука и крушака иу њ полажу своја јаја. Јрвић продужи бушење рода према кућици и ту се настани док траје семена, јер се њиме исхрањује. Род због тога опадне пре времена, и кад то буде, црвић се зарије у земљу, где се и учаури. НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 369 Велики број ових пипа може се потаманити, кад се крајем маја стресају на чаршаве и убијају. Паим род треба стресати и одмах га давати свињама, те тако пипе неће имати времена зарити се у земљу. Шљивова пипа (Ећупећиез спртец5). Кенка на пролеће носи по једно јаје у зелене шљиве, трешње, вишње и кајсије, па том приликом нагризе петељку, да род опадне пре времена. Опадне од прилике после 6 недеља, управо онда кад се ларва развије. Пипа је црвенкаста и обрасла сивим маљама. Првић је бео с црном главом. Кад род опадне на земљу, црвић У || ~ (; Ол. 208. Лешникар. изиђе, зарије се у земљу и ту се учаури, а другога пролећа јавља се као савршен инсекат. Противу овог штеточине препоручује се стресање пипа с воћака, а најбоље изјутра. Тамане се и пре- копавањем земље около воћака. Лешникар (Вајатпиз пасшп, ел. 208). Ова пипа носи јаја у зелене лешнике, у сваком по једно. Првић поједе језгру, а у јесен прогризе и тврду љуску, за- вуче се у земљу, где се и учаури, а до године изиђе као савршен инесекат. Дугачка је 6 мм., боје је сиво- ВОЋКЕ И ВОЋЕ ЈА 370 ГВОЋКЕ И ВОЋЕ мрке, покривена је густим длачицама, а пинци и ноге боје су риђо-црвене. Рилица је врло танка 6 коле- ничастим пипцима и готово је толико дугачка као и. сама буба. Да се утамани, треба збирати црвљив род и прекопавати земљу около воћака. 5. Смотавци, То ву мали и обично најлепши леп- тирићи, чије гусенице (црви) живе или у роду или у лишћу воћака и другог дрвећа (има и таквих који живе у вуненим хаљинама, кожусима, перју, житу итд., ну ти се у обичном животу зову мољци). Најштетвији су: Сл. 204. Јабуков смотавац. Јабуков смотавац (Сатросарза ротопеЏа или. Тотлх ротопапа, сл. 204). Чини штету јабукама и крушкама, јер се због њега црвља род ових во- ћака.' Своја јаја носи у заметак јабуке и крушке. Повле 8 дана изиђе гусеница (црв), која се уврти у род, па се њиме и храни. Рупа, кроз коју је прошла, доцније тако зарасте, да се скоро и не примећава. У августу излази из рода, остављајући за собом ве- лики отвор 6 мрким прашком. Кад изиђе, завије се у беличасту паучину у пукотинама коре итд. и у том НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА о 5 стању презими, а у априлу или мају другога пролећа, учаури се. Од њега страда обично најлешпе воће. — Лептир излази у јуну из мале и жуто-мрке чауре. Предња су му крила риђо-сива с мрко-сивим попречним пругама. Спада у ноћне лептире. Гусеница је дугачка 9 см. и жуто-црвена, глава је жуто-мрка. Труп је наг, а само овде онде с понеком длачицом. Да се штеточина пронађе и утамани, треба од- лубљивати и спаљивати стару кору с воћака и воћке што боље чистити, а и збирати црвљиви род. Шлљивов смотавац ('Тот- илх или Сагросарва Тппеђгапа, сл. 205). Од овог смотавца шљиве буду црвљиве. Јавља се у мају или јуну и то у вече, обично по врховима грана. Велики је око 5 мм., а кад рашири крила, око 19 им.; тело му је танко, а стражњи део црн. На предњим крилима има по једну белу тачку, а по ободу бео колут. Женка снесе по оплођењу по једно јаје у сваки, обично најкрупнији род (чешће и у кајсије), па чим се црвић излеже, уврти се у роди б њим расте, док род скоро не узри, и кад затим род опадне на земљу, . што бива раније од шљива које нису црвљиве, црвић измили и учаури се у пукотине коре и дрвета, омотав се огртачем исте боје. Тамани се скупљањем опалих и отресањем црв- љивих шљива, затим одлубљивањем старе коре и кре- чењем воћака, вац. од“ У Е ~) “> о ДРИЕ га СинР а а ле ~ Сл, 205. Шљивов смота- + Ј ~“ ~, ИО а У“ "~ пате аа едила Дај 312 ВОЋКЕ И ВОЋЕ 6. Гусенице (лептири). Могу причинити највећу | штету, јер их има врло различних, тако да их има у свако доба, кад је лишће на воћкама, па затирући овај посве важан орган доприносе не само да се воћка не развија, већ и да даљих година не рађа као што треба. Најштетније су: Мали мравовац (Оћептаћоћа бртитађа, ел. 206). Лептирица овога штеточине разликује се знатно од лептира, што има врло кратка крила, управо само бадрљице од крила, те због тога не лети као мужјак, већ се на воћке пуза уз дебло. Лептири мужјака виђају се од. октобра обдан на дрвећу, ли- "шћу ишушњу где ми- рују; а кад се поплаше, лете доста тромо и сле- тају недалеко од места где су мировали. Кад Ол. 206. Мади мразовац. Мужјак и па ан и женка. Чаура и гусеница на листу. ХИТрИЈИ. Тада траже лептирице , које су обично на доњој страни првих грана у круни, до ко- јих се успузају, јер ове не лете, и ту се спаре. Свака лептирица снесе затим око 250 дугуљастих јаја на пупољке или у близини њиховој. Нови их на трешњама, јабукама, крушкама, шљивама, орасима, лешницима, ружама, живим оградама и разном шибљу. Гусенице измиле из јаја почетком пролећа, а брсте лишће 5 ~ + “7 " “ НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА БУјВ: све до јуна. Кад се крећу, погрбе се, као кад би се што педљем мерило. _ Кад је сушна година, гусенице напредују 060- биго добро; а ако је пролеће хладно, врло су про- ждрљиве, јер тада, за неколико топлијих дана, оштете готово све пупољке. Пупољци се тада због хладноће развијају врло споро, те зато лако подлегну гусени- | нама; међутим, ако је пролеће топло, пупољци одмичу у порасту, те се тако доста добро сачувају од уни- штења гусеницама. Где се мали мразовац одомаћи, обично је врло опасан, јер може омести воћке у родности за више година, па их шта више и сасвим упропастити, на- равно у случају ако се ништа не ради да се спречи у развијању. Уништавати се може на више начина. Тако: 1. ( јесени, од августа до октобра, треба пре- копати воћке у обиму круне у дубини од 15—20 см., а затим земљу што боље утабати, да се на тај начин спречи излажење лептира из лутке, која је у земљи често и подубоко. 2. (С тога, што се женке пузају уз дебло, док дођу у круну воћкину, с тога што кратких крила не могу летети, могу се оне спречити да не оду у круну, па их том приликом и уништити. То се постиже омота- вањем дебла тако званим лепљивим појасом. За овај циљ ваља од круте хартије (од оне за паковање) начинити поширу траку, појас (у ширини за 20—80 см.) у величини обима дебла (ел. 207) или у обиму левка (сл. 208), па овај, пошто се: увеже, премазати (у другом случају испунити) каквом лепљивом смесом. Фбог смесе лептирице неће моћи прећи у круну, те.се зато неће моћи ни спарити 371 5 ВОЋКЕ И ВОЋЕ _ с мужјаком; а ако и поред тога покуша то учинити, залепиће се за лепак и угинути. Лепак, нарочито ако је катран, не сме се ме- тати непосредно на кору, већ на појае, хартију; а да св лептирица не би провукла испод појаса, ваља за намештање пој тражити што равније место на деблу или та нарочито уде- или шупљине испод хартије испунити (замазати) смони- цом. При намештању појаса треба е тога пазити да појас на дебло прилегне што боље. Појасе ове треба наме- стити најдаље до половине октобра, јер се тада већ јав- љају лептири. | Лепака за овај циљ има |“ од више врста. Тако: ___а) Најобичнији је лепак катран. Њиме треба пре- мазати појас, кад. се при- На М чврсти за дебло; па чим се Ол. 207. Леп- _ Сл.208. Леп- примети да није лепљив, п0- љиви појас, љиви појас, у . раван. виду левка. _ јаС премазати поново. | 0) Ланеном уљу ваља до- аи: дати у кувању од прилике на 1 кгр. 90 грама колоФоније "и кувати док се смеса не згувне, па овом, пошто се исхлади, намазати појас. СОмеса се ова може лако запалити, ако је ухвати пламен; па је зато треба справљати на жару и свакојако ван куће. в) Треба кувати 0 кгр. репична уља с 1 кгр. овињеке масти, док количина не уври за једну трећину, У Си бин вити, тј. угладити кору, НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 375 па затим уз непрестано мешање додати 1 кгр. густог и исхлади, премазати њоме појас. Смеса је запаљива. г) Треба кувати 500 грама беле смоле са 400 грама стеаринска уља, па у кувању додати 400 грама свињске масти и лепком, кад се исхлади, премазати појае. д) Појас ваља премазати лепком од имеле, на коме деца хватају птице (чешљикаре, штиглице). Има за овај циљ и нарочитих лепака, који су у трговини познати под именом Вгитабаје (лепак за мразовце), а који се одликују тиме, што за дуже доба могу задржати лепљивост. Ну с тога, што су сразмерно скупи, не траже се бог зна колико. 8. И лептире (мужјаке) је доста лако таманити. (0 вечери треба наложити ватрице на више места, па ће се потаманити многи лептири, јер они, као и сви ноћни лептири, трче радо на светлост. На тај начин спречиће се и размножавање овога штеточине. 4. Гусенице је тешко таманити, нарочито ве ви- соких воћака. Једино кад се примете у већој коли- чини, ваља их, где је то могућно, стресати у чаршаве или поњаве, па затим таманити, изгњечити. Да гусенице не би штетиле пупољке на вијокама (калемгранчицама), препоручује се премазивање пу- пољака воћарским воском приликом присађивања (ка- ламљења). Велики мразовац (Нђетта дејоћата, сл. 209 и 210). Живи у главноме на исти начин као и мали мразовац. Лептирица по спаривању снесе до 400 јаја растурено или у малим гомилицама на пупољке или у близини ОВИХ. Ако је лепо време, гусенице изиђу из јаја по- четком априла, настане се између пупољака, који су се терпентина и 1 кгр. колофоније, и, кад се смеса згусне КЕ" “с 4 За Р И ПРИМЕ и Зи и - Р За Ут 376 ВОЋКЕ И ВОЋЕ тек почели развијати, омотају их неколиким концима И парна их одмах штетити у толикој мери, да се 4 ови с тога поремете у по- расту. Кад гусенице поод> расту, престану се крити и обично су погрбљене. штете воћкама, а исто та- ко ибуковим, храстовим и брезовим шумама. Брсте шта више и зелен род ви- шања и трешања. Кад се гусенице попла- > ше, спуштају се низ кон- | па, се затим, кад пре- Ол. 209. Велики мразовац. БАН ђе ПН ОПАЛА А "енка. Гусеница и чаура. _ у3а Њ до места где су биле. Гусенице израсту пот- пуно око половине јула и тада се учауре. Ради тога завуку се У ни: земљине и тусе преобразе у лутку. Уништава се на исти начин као и Ре. мали мразовад. __ „Јабучни мољаљ, (Папеа пили Нуро- потелја тапеја, ел. 211). Од воћака овај штеточина на- пада искључиво ја- Ол. 210, Јабучни мољац (увећан). буке. 4 Г 'усенице се јав- љају маја и почетком јуна. Тада живе већином у друштву на гранама јабуке, и то у заједничком гнезду, Могу причинити велике. ПРУ ФА НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА | 377 омотаном белом паучином. У гнезду, које је танко и про- зрачно, али веома збивено уткано паучином, гусенице штете младо лишће и цвет јабуке. Јабучни мољац размножи се по који пут у врло великој множини, тако да јабуке које нападне остану често без лишћа већ у мају, јер су у то доба гнезда, омо- тана паучином, пуна ситних гусеница овога штеточине. Такве јабуке не могу дати никакву бербу ни до године, с тога што им је потребно много времена, да се могу опо- равити од повреда које им врео Бате овогаћнољца. Гусенице се у јуну претворе у лутку. Оне ради тога не напуштају гнездо, већ у овоме из многе паучине направе свака за себе свиласту ча- уру, па се у овој претво- ре у рђасту лутку. Из лутке излазе леп- тири у другој половини јуна. Лептирице отпочну наскоро носити јаја. Носе их по гранама јабуке и то по 20—30 у гомили- | цама, поглавито у удуб- сл. 21. Гусеница јабучног мољца. љења и пукотине корине. Сваку гомилицу затим лептирица навуче слојем неког лепка, који је скоро исте боје као и кора, те их је отуда доста тешко уочити, нарочито на гранама на којима има и лишајева. Тај је лепак толико удесан за скри- вање јаја, да их шта више и саме птице и остали непријатељи овог мољца (извесни инсекти) врло тешко проналазе и тамане, Мао ВОЋЕ ВОВОМЕ А АН [У даље > - Из јаја скривених на овај начин јављају се гу- сенице већ у августу. Ну јамачно услед тога, што на гранама у ово доба нема нежнога лишћа и што ускоро наступају хладни дани, а за овима и мразеви, гусенице не излазе напоље, већ и даље остану у пу- котинама коре, где, немајући шта јести, отпочну на- тризати слој коре испод њих, те на тај начин до 4 ак | А И А и пи Ол. 212. Гнезда (пређа) јабучног мољца. јесени издубе на грани често толику јамицу, да зађу и у саму бакуљу, ширећи се одавде на све стране сивога. слоја корина. У тим јамицама гусенице презиме. Крајем априла оставе свој зимовник, пређу на гране и на њима промене сад дојакошњи начин храњења, јер прождрљиво почну бретити нежно лишће, пра- већи у исто време и гнездо од паучине на већ пд- менути начин. ЈУ Џ == , 1 « Р 3 МА АС МЕ Ај и ааки жњсн са ава => МА а АЕ ај Де вики БРАН За ово и афоеље. ~ АМЕ е из 27 ~" "“ .. _ 7" ~ „“ “2 ~ 4 + чу РА “> . – ; ~ Гнезда овога штеточине, која су на гранама дрвећа, често су врло велика и могућно их је лако за- једино у случају, ако их има у малој количини. Чим се гнезда примете, треба их улиштавати. Гнезда је најбоље чистити у доба, кад се већина гусеница претворила у лутке, јер се гусенице до тога доба крећу врло жи- вахно, те у случају, кад им се приступи гнезду, падају на земљу низ кончић, који испредају и та- ко већином умакну. Да се униште гнезда, употребљава се с великим успе- хом нарочита лам- па, која се насађу- је на подужу мотку. Таквих лампи има више врста, али су за сада највише у ЗРНО, ШТО ИХ. 513 Лампе за уништавање гусенич- показује сл. 218. них гнезда, | Пуне се шлирутом. _ Приликом спаљивања гнезда. воћкама, се не причињава никаква штета. : Жутотрба (Вошђух, (тазђгорлећа сћувогтћова, сл. 214— 217). Гусенице причињавају обично велике штете воћкама. У половини лета (јуну или јулу) лептирице от- почну носити јаја. Носе их у гомилицама до 200 Му 5 | нЕпрИЈАТЕЉИ | БИ ЋИКЕ Миу Бај пазити издалека (ел. 219). Тешко их је запазити њу ДИ 380 ВОЋКЕ п ВОЋЕ комада на лишће јабуке, храста, калине, бреста, иве, дивљег тимшира, руже итд. Оложивши таку гомилицу Јаја, покрију их слојем лепка, а потом ишчупају својим ногама жуте длаке с трбуха и онда покрију јаја, да их њима заштите од непогоде. Навлака је ова сун- ђераста. Из јаја иизмиле гусенице почетком августа (по који пут и раније) и одмах опочну нагризати Сл. 214. Мужјак жутотрбе Ол. 215. Гусеница жутотрбе. мекше ·делове на наличју лишћа, и то пошто га пре- ходно утврде паучином за грану, да се ветром не би покретало. Доцније, када су гусенице одраслије, при- влаче оне оштећеном лишћу нове и све веће коли- чине лишћа, увезујући га паучином најпре једно за друго, а затим и за гране као и раније. Из лишћа међусобно везаног праве гнездо. Гнездо је врло лако разликовати од гнезда јабуч- ног мољца, што је чвршће у- тврђено за гране и што се јав- љају друго доба тодине (тј. у августу), међутим код јабу- Гани пр ЊУ“ чвот мољца гнезда 6 паучином виде се тек на пролеће. Гнезда“ се држе добро за грану зато, што је, као што је поме- нуто, привезан најпре еваки лист, па затим и сви укупно. У сваком таквом гнезду живи око 200 гусеница. Гу- сенице не једу цело лишће, које су употребили за , НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 381 градиво гнезда, већ само мекан део, због чега лишће свене, буде сиво и угине. У јесен гусенице обложе изнутра и споља то лишће дебљим слојем паучине, да се што боље заштите од мразева, па тако и презиме. ( пролећа, чим се укажу први топли дани, гусенице се пробуде из сна, неко време задрже се у гнезду, па се потом разилазе ради брстења пупољака, али гнездо не напуштају за дуго, управо док се по трећи пут не преевуку. Тада напусте друштво, па кад одрасту пот- пуно, учауре се, тј. преобразе у лутку, и то најчешће у угловима лишћа. Из лутке излази лептир у Јулу. Штеточину овог најбоље је уништавати екупља- њем његових гнезда, у коме су гусенице, п спаљивањем ових. Гнезда је могућно чистити од јесени па све до краја априла друге године; и то што пре, то боље. Чи- стити се могу ножицама, одсецањем трана на којима су, ради чега ножице ваља усадити на какву подужу мотку, па грапе с гнездима одмах спаљивати; а могу се таманити и на самој воћки, кад се за овај циљ употреби поменута. лампа. Исто тако, тде се само то може постићи, штеточина се овај може знатно. сузбити у ширењу и скупљањем или спаљивањем лишћа с јајима и чаурама. Глоговац (Рлета стаћаетл, ел. 217 — 218). „Лептирица по спаривању снесе до 150 јаја на горњој страни лишћа воћака (шљива, јабука, кајсија) и глога и утврди их неким лепком. Јаја су златолика, по дужини нешто браздаста, при врху мало стињена и крушкаста облика. Из јаја измиле гусенице после 14 дана, од при- лике у другој половини августа. Гусенице умотају одмах у своју пређу лишће да не би опало, ако би било суво. Шрема томе, да ли је јесен топлија или хладнија, гусенице једу за дуже или краће време, и Ме 382 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ затим презиме у заједничком, гнезду, начињеном од Ол. 217. Глоговад. лишћа притврђенога за гране ГРИМ предивом. Од хладноће не страдају. Сл. 218. а јаја, ђ гусеница тлотовца. Кад на пролеће отопле дани (кад буде топло 15—920 степена изнад нуле), гусени- це напусте своје прљаво И мрко-црвено гнездо, пронађу пупољке и начине ново, чисто гнездо, у које се враћају у вече а и обдан, кад је хладно и кишовито време. Њад се по други пут преевуку, што бива већ у првој половини априла, напусте сасвим и то ново гнез- до, тј. живе у слободи, али ипак у друштву, а издвајају се тек пред само учауравање ради тога, да би нашле место, | где ће се учаурити. Од дана, кад други пут пресвуку кожу, расту тако рећи приметно, НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 383 Гусенице се могу таманити зими, па све до про- лећа, чишћењем њихових гнезда 6 воћака и спаљи- вањем, ради чега се може корисно употребити и по- менута лампа. | Лутке су обично на видним местима, те их је доста лако пронаћи и уништити. Лептири се тамане, кад су по цвећу; они су тада обично мирни, да их је с тога могућно уништити у великим количинама, а нарочито ако се хватају ну кесе, начињене за овај циљ од тила. | Кукавичија суза (бавфгорасћа пецуђ ла , Бел. 219—221). Лептири се јављају у месецу јулу. Обдан мирују на заклоњеним местима, те се с тога према великим | количинама њихових гусеница виђају у врло малом броју. Чим се смрачи, мужјаци се пусте у лов на женке. После осам дана по спаривању леп- тирица носи јаја у виду пр- М стена око гранчице воћака и (с, 910. О нејичј а суза осталих лишћара (храста, бук-.. (природна величина). ве, бреста, црнога глога, дрена, | итд.). У сваком таквом претену може“ бити по 400 и више јаја. Из јаја измиле гусенице на пролеће у исто време, кад се и воћке разлистај! у. Тада су гусенице сасвим црне и чупаве. До јула живе већином у друштву, од чести по гранама брстећи | лишће, а од чести у угло- вима где се гране рачвају, и то највише на присојној страни, покривајући се белом паучином, да би се тако што боље прикриле. Кад одрасту потпуно, разиђу се на све стране, тражећи згодно место, на коме ће се 5 и МЕ ~. ПОЈ |" ИАЧЗАНА и 384 ВОЋКЕ И ВОЋЕ учаурити. А учауравају се обучно у пукотинама. коре или пепод лишћа, у пукотинама ограде итд. у . 4 Сл. 220. Гусеница кукавичје сузе (природна ведичина) Док су гусенице мале, једу пупољке, а доцније брсте лишће до саме петељке, те се с тога убрајају у најштетније гусенице не само воћака већ и шумеког дрвећа (лишћара). Услед тога што је лептире и чауре (лутке) тешко уништа- вати, јер су на врло скривеним местима, остаје да се овај ште-_ точина тамани одсецањем и спаљивањем гргнчица, на ко- јима су јаја, и убијањем гусе- ница најобичније метлом, кад "су у друштву, нарочито по у- гловима грана и на деблу. Кад · се воћке чисте и пот- па ларва ла: просују, опда се том прлла родна величина). ком стамане многа јаја овог штеточине; а да ев то и по- стигне, треба одсечене гране одмах Спалити, а НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 385 " ' Главоња, (Шшратв Фзраг, сл. 222—995). Леп- тирица овога штеточине енесе 8300—500. јаја у пљоштим гомилицама на деблу воћака, огради, итд. И Сл. 222. Главоња — женка (природна љеличина). покрије их мрком вуном, коју ишчупа са стражњег трупа. Јаја, покривена на овај начин, личе на труд. ___Б'усенице пз јаја из- миле тек на пролеће друге године. За. неко време задрже се на тру- ду, а затим се крену на брест. Ако су на зиду или на другом каквом месту, спуштају се низ кончић, и на њему висе све дотле, док се ветром Ол, 228. Главоња — мужјак (при- родна величина). срећним случајем не пренесу на воћке или друго какво дрвеће. Због тога ове гусенице могу често гла- довати повише дана, па и угинути, ако се не доко- ВОЋКЕ И ВОЋЕ 25 1Ц 386 ВОЋКЕ И ВОЋЕ пају хране. Хране се пупољцима и лишћем воћака, храста, тополе, врбе, бреста, руже итд. те су отуда „Сл. 224. Гусеница, тлавоње, ле ведпчина). У ПА и ан наш ои зе исто Зтако велике штеточине као и кукавичја суза. Упола, одрасне тусенице виђају се у мањим или већим Сл. 225. Пређа и чаура гла- воње (природна величина). групама у угловима и на доњој страни дебљих грана, а нарочито у случају кад киша пада. Кад на ком дрвету поједу лишће, онда се може видети, како се стуштају на земљу и на овој уплету, и то у слу- чају, ако не би могле наћи бреста, хране. У јуну или почетком јула претворе сео у већ описану лутку, Штеточину овог најлакше је таманити, кад се с воћака и осталих места чисти труд с јајима, која се иначе лако проналазе. Најбоље је спаљивати их. Том приликом _р "РР"Р" 10 ' л л„/.// НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 387 треба припазити, да се у ватру баца омања количина, јер иначе већа количина лако експлодира. Ако има текуће воде, труд се може бацити и у воду, али ваља га притиснути земљом. Остављање јаја по раскрени- цама, као што неки раде, да би се уништила гажењем, није добро, јер су тврда, те не пропадну сва, а многа се и разнесу. Најбоље је дакле спаљивати их. Осем тога могу се таманити и гусенице нарочито за време, кад киша пада, јер су оне тада у угловима грана и испод грана, те их је лако пронаћи и уни- штити. А могу се таманити и лептирице, које је лако познати, чим се појаве, јер се тада не крећу радо с места, на коме су. Дувна (траг топасћа, ел. 226 до 229). И лептир и лептирица мирују обдан (у месецу јулу) на дрвећу, и то обично на гранама круне. Лептир је тада с раширеним крилима, а лептирица крилима поклапа стражњи труп, те крила стоје као цреп на крову. Леп- тири лете ноћу, тада облећу дрвеће ради пронала- жења лептирица, с којима се у то доба паре. По који пут се могу пред зору видети и лептир и лептирица, и тада су окренути лицем једно другом. Лептирица по спаривању нови јаја тек после неколико дана. да то време она пронађе на дрвећу пукотине, нарочито између одљуснуте коре, па у њих унаша дугачком легалицом подубоко евоја јаја, која тако заштићава од влаге и хладноће; снесе до 150 јаја у неколико гомилица по 20 до 50 заједно, која, да би се држала између себе, залепи једно за друго неким лепком. Озго их више ничим не зашти- ћава. Ако је у доба, кад носи јаја, лепо време, леп- тирице укрију добро и високо на воћки сва јаја; али ако дува ветар, онда су због тога, што их ветар носи, 25• 388 ВОЋКЕ И ВОЋЕ приморане оставити јаја где било, дакле и по деблу, маховини итд., само да чаб пре олакшају. Јаја сбу глатка, округла, нешто стињена и по средини мало удубљена; боје су у почетку ружично-црвене, доцније сиво-мрке, а, пре него ће изићи гусенице, седефасте. Из јаја, које лептирица снесе најдаље до авгу- ста, измиле гусенице у другој половини априла или 'у почетку маја до године. Ако је лепо време, кад А се гусенице излегу, онда су оне у друштву за 4 до. 5 дана и тада се хране само љуском јајета, чекајући да дуне ветар. Кад се ветар покаже, пусте се низ Сл. 226. Дувна — мужјак. Ол. 227. Дувна — женка, кончић, који испреду, и ветром се преносе на место где ће бретити, јер су им у то доба, па и доцније, ноте врло млитаве, те е тога не могу одмилети до брста. Тек кад у пола одрасту, крећу се саме с места на, место, не пуштајући тада никакво предиво све до пред само учауравање. Брсте само ноћу, те се зато преко дана гусенице не виђају на лишћу, већ испружене на гра- нама и деблу, и то појединце. Ако гусенице нападну штотод њихови непријатељи, готовани (паразити), онда, РРА . | | "ну |" ,л7/. ">" " 5". " # • "ЕРУ ор | њиве "у > __иља _—_ а ње НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 389 се све болесне гусенице збију у клупче, и то обично по врховима грана, те их је тада лако уочити. Гусенице најрадије брете четине борове и смр- чеве, али, у недостатку ових, прелазе у мешовитим шумама и на храст, букву, брезу, ариш, јелу, клеку, боровницу, а у парковима и на кисело дрво (КАиз бура) итд. Од воћака највише сатиру јабуке и шљиве. Брсте сасвим распикућеки, јер једу лист од 222 ПРИ || и 7 | | –( | Ц „АЕ. ом! = = Ма = = Е == = == ~ ~ КК УЦИ Сла229. Чаура и јаја дувне. Од. 228. Гусеница дувне. средине ка петељци, те се зато по врховима лишћа или четина, које опадају на земљу, могу лако заша- зити да су на дрвету. Лептирице обично не носе јаја у своме завичају, већ се крећу даље, те се зато гу- сенице овога лептира не јављају до године на истом воћњаку, па шта више ни у једном крају. Штеточину овот најлакше је таманити скупљањем јаја и спаљивањем ових приликом чишћења воћака и 390 _ ВОЋКЕ и ВОЋЕ уклањањем одљуснуте коре. Због тога, што су јаја. слепљена лепком, треба их с дрвета чиме састругати, ну тако да не падну на земљу. Шареник (Отрожњак; Свотејта отовепалаћа, сл. 280). Лептири лете в вечери доста кривудавим летом, тражећи женке ради спаривања. „Лептирице слажу јаја у гомилицама између нерава лишћа на огрозу, рибизли, шљиви, кајсији и разном шибљу. Јаја су овална, нешто зашиљаста и сламно-жута. Већ после 12—14 дана, првих дана септембра, измиле из јаја гусенице, које одмах почну бретити лишће по- менутих воћака, ну у то доба без штете, јер су тада Сл. 280. Чаура, гусеница и лептир шареника. још мале. Кад се пресвуку један пут или два пут, спусте се на земљу, завуку се у шушањ и у овоме преспавају зиму. На пролеће попну се поново на воћке, и тада су, пошто су одрасније, много штет- није; нарочито огроз обрсте често толико, да се не види ни цвет ни лист. До јуна пресвуку се још два пута и тада се учауре на лишћу или на стабљикама, у предиво од неколико конаца. Из лутке после 20 до 25 дана изиђе лентир. Услед тога, што гусенице не живе у друштву, нису тако опасне; али, ако их има у већим количи- нама, могу причинити знатне штете. Да се униште, 4 "уз 1022 једе 5 О Калић за А Рељичние РРАДНИЉЕЈАЛЕЋ "ЦРНУ, У "У, "У НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 391 треба скупљати шушањ испод круне дрвећа и спаљи- вати га; а кад су гусенице на дрвету, стрести их и гњечити. Врботочац (бовзив Пептрегда, ел. 281). Гусе- ница овог инсекта, која је велика, гола и црвена, као месо, живи две године у дрвету воћака, нарочито ја- буке, а виђа се и у врби, тополи, храсту, липи и другим лишћарима. У дрвету прави дугачке и пошире Ол. 281. Врботочац ; а тусеница, ђ деџтир. ходнике, а тек се треће године учаури у пређу, по- мешану са струготинама. Да је гусеница ту, познаје се по мирису, који подсећа на сирће; на предњим кри- лима има мрке маље и кроз њих иду попреко танке _ таласасте црте. Кад лети зуји. Најлакше се тамани, кад (се пронађу отвори, па се у овима жицом гусенице размељају. њи 1 а Ај да | џ | 3 ј 4 (4 „| ти ја – | 2 4 и Ма = а 392 ВОЋКЕ И ВОЋЕ а А | Е “. Гусенице зоља, Гусенице (ларве) извесних. зоља брсте лишће воћака исто као и гусенице леш- | тира, те су на тај начин исто тако штетне касигу- сенице. Између њих најштетније су: | ћрушкова зоља (Пуда рт, |. сјуреађа или Тел ћгедо рил, ел. 282—9285). Женка по спаривању 4 Сл. 282. Крушкова зоља. снесе јаја у реду (низу) на доњој страни лишћа нај- | радије крушкова, па затим шљивова и глогова. Из ба. 938, Крушкова зоља у природној величини и наличје листа на коме су јаја, тих јаја измиле ларве (црвићи, гусенице) у доба из- међу јуна до половине августа, и за време од 4 до • “У МИ НЕ А А - Зи У |-- Ер ње и мЈ 1 Е У Уа 0 НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 898 ____ праве од попречно утврђених конаца (ел, 289),.а __ако се оно чиме било а У АВА АННАНЊЕН АБА ЊЕ Ум АЊА уништи, онда се хитро ИКО спуштају на земљу низ кончић кој и очас испреду. Сл. 234. Ра пале зоље 52 већана). ____Шредиво се може приме- 1 Див Ц| ад ____ тити издалека. Кад потпуно израсту, спусте се на земљу низ кончић, и у њу зарију за 4—95 см. ду- УУ = 5 5 | | У ји КЕ Е У ЗА 4 У 5 3 А | Ол. 285. Гусенице крушкове зоље. ____ боко. Ту у земљи не праве никакву пређу. У њој __ проведу лето, јесен и зиму, па пошто се претворе у ___ дутку и учауре, изиђу из њих на пролеће савршени ___ инсекти — 3зоље. с Њ недеља брсте лишће поменутога дрвећа. Шредиво _ Р. 394 0 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Да се уништи овај штеточина, треба чистити или. _ лампом спаљивати ларве у предиву; ну при томе ваља имати на уму, да су онв врло хитре, тј. спуштају се низ кончић на земљу, те обично већим делом умакну. дато је добро да се по земљи разастре какав чаршав, те да се ухвате оне ларве, које су хтеле умаћи. Ча- уре ће се потаманити знатно, ако се земља око во- ћака прекопа зими, да се тако изложе утицају мраза. Лисна зоља на коштунавом воћу (Пуда или Тепћћтедо петотана, сл. 286). Прави слично пре- 1 СОл.236. Коштуничнадвоља (увећана). диво као и крушкова зоља, а брсти лишће кајсија, бресака, шљива, третања и вишања, управо највећи | део коштуница, по којима је и добила име. доља у мају или јуну снесе 30 до 40 жутих дугу- љастих јаја у више редова на доњој страни листа по- менутих воћака. Кад ларве потпуно одрасту, спусте се као и ларве крушкове зоље низ кончић на земљу, у њу зарију, учауре се, па на пролеће појаве као савршени инсекти — зоље. | НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА пун О Уништава се на исти начин, као и крушкова, зоља. Црна трешњева зоља (Тетћћтедо — Етлосатра адиптаћа). Гусенице штете лишће трешања, кру- шака, шљива, трна и кајсије. По три, четири и више гусеница налазе се на горњој страни листа. Лист на коме су поједу тако да остане само скрама (покожица) са скелетом. Лист се због тога осуши и виси, 2 с. тога што се спречи у развијању, омете се и сам род, јер и овај опадне. Кад се гусенице пресвуку и четврти пут, што бива у септембру, зарију се у земљу и ] овој се претворе у лутку (чауру). Из чауре изиђе савршен инсекат тек у јуну друге године. Градинари у циљу уништавања ове зоље прекају воћке одваром од искуваног лишћа артичоке и дувана. да овај циљ узму 14 килограма лишћа артичоке, које за пола часа кувају у 20 литара воде, и онда од воде у којој је кувано лишће дувана додаду за по- ловину, колико се кувањем добило одвара од арти- чоке. Воћке прекају раствором, пошто се исхлади. (сем тога прекају воћке и раствором креча. За овај циљ узму 7 килограма креча у 100 литара воде, па кречници додаду 1 кгр. сапуна за прање, 0:06 кгр. истуцана сумпора и трећину воде, Па тим прекају воћке више пута. А да се униште чауре у земљи, препоручује се прекопавање земље од новембра до маја друге године и да се земља затим што боље утаба, те да се тиме изгњече све чауре. Белоножна трешњева зоља (Телћтедо — бла- фтив ађрев). Зоља носи јаја на доњој страни лишћа трешње, крушке, шљиве, трна и кајсије, обично из- међу нерава, ребара. Из јаја измиле наскоро гусенице, које одмах почну штетити лист на коме су, да га поступно свега избуше и поједу. До краја маја или 396 ВОЋКЕ И ВОЋЕ а до половине јуна често се због њих не може видети на воћки ни један цео лист. Кад се развију потпуно, зарију се плитко у земљу у танку чауру, а по који пут учауре се и на самој воћки између лишћа, и. тада се већ после неколико дана појаве савршени инсекти, чије женке још истог лета носе јаја, дакле два пут у години. Здоља је тада далеко штетнија него ли кад чауре презиме у земљи, јер у последњем слу- чају за годину дана дају само једну генерацију, међу- тим у првој — две. Да се штеточина уништи, препоручују се иста средства као и против црне трешњеве зоље, а нарочито _ не треба пропуштати окопавање воћака у обиму круне. доља на огрозу и рибизли (Хетаћив увлћт- 00818). доља се јавља у априлу. енка снесе до 150 јаја на лишћу огроза и рибизла, из којих на- скоро измиле гусенице (ларве). Гусенице, оптете лишће толико, да од њега остану само ребра; а кад их је. повише, ошуте сасвим целу биљку. Ако се чиме поплаше, згрче се у облику 5 и у том стању спусте. ов на земљу. Кад потпуно израсту, што бива при крају маја, зарију се плитко у земљу, у којој се и учауре. Чаура је измешана с грудвама земље. Из ње излази савршен инселат, зоља, већ после четири не- деље и ова одмах отпочне носити јаја. На тај начин гусенице ове зоље јављају св у два маха : једном крајем априла, а други пут у августу. Гусенице које се јаве други пут презиме у земљи, одакле као са- - вршени инсекти излазе у априлу. "Да се гусенице униште, треба их етрести 6 во- ћака, а добро је и кад се воћке праше пепелом, Осем тога могу се таманити на исти начин као и зоље на трешњама, | | НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 997 8. Ваши. Овде се убрајају: Крвава ваш. (Зећулопецта Јапјсега, сл. 297). У опште се држи да је за јабуке исто тако страшан штеточина као и Филоксера за лозу, јер се доказује, _ да се и она као и Филоксера јако размножава, и да не страда много од хладног времена. Штета је од ње у томе, што сише сокове из воћке, па јој том приликом проузрокује тако велике ране, да од тога често и сасвим угине. У Јевропу пренесена је као и Филоксера из ___Америке, а у које доба, не зна се поуздано. По неким писцима, она „је још 1810 виђана на острву Јер- зеји у Инглеској, а по неким опет пронађена је први пут 1814 у Нор- мандији и у Бретањи. Најопаснији је штеточина ја- букама, а изузетно спопада и кру- шке, дуњу и шипак (ружу). Крвава ваш је из Фамилије лисних ваши (Арда), а зове се тако што атњечена пусти сок, који је црвен као _ Сл.287. Крвава ваш крв. Кад се крвава ваш метно у алко- с матица, 4 крилата ; уш, 6 гомилице ових · хол (шпирит), брзо добије загасито- ушију на делу воћке црвену боју и постане непрозрачна. Крвава ваш јавља се у два облика: као бес- крилна и као крилата. Бескрилна крвава ваш је врло малена (око 1'5 мм. дужине); по леђима је обла; од средине шира, а назад се завршује тупим врхом (тртицом). Боје је љубичасто-мрке, с леђа више плавичасто-мрка и блиста се услед дугих, беличастих, вунастих власи, којих има много, нарочито на последњем трбушном прстену; 398 ВОЋКЕ И ВОЋЕ ове се отиру и опет друге нове порасту. Има сраз- мерно кратке чланковите пипке и чекињасту сисаљку (рилицу) за бушење коре. | Млада ваш је боје ћилибарне. | Крилата крвава ваш је мало већа од бескрилне; | три чланка из којих је састављено тело мало су више размакнути, очи су јој крупније, пипци тањи, леђа · ву мрке боје као чоколада и имају беличасте власи. _ Крила, која су стакласто светла, склапају се на телу олеменасто, и мното су дужа од тела. Бескрилне крваве ваши рађају живе младе без преходног оплођења. Младе вашчице се пресвуку не- колико пута, па и оне после 14 дана рађају младе; и тако се наставља размножавање преко лета у 8 до 11 колена (тенерација). Множење им је огромно, тако да свака ваш роди 80 до 40 младих, а преко лета намножи (се од једне милионима нових вашију. О јесени (у септембру, а некад већи у августу) роде се и такве ваши, које имају почетке од крила; од ових постају крилате ваши. Крилате ваши су та- кође женке и могу се плодити без оплођења, ну само с том разликом, што ове траже за плођење друга места, те да тамо заснивају нове насеобине од крваве ваши. "Оне рађају младе од две врсте: веће и мање, које ву без сисаљке, и највише 5—10. Веће су жуте као мед, и то су женке; а мање ву зејтињаво-зелене, И то су мужјаци. Када се спаре, женке снесу по једно зимско јаје, на исти начин као чокотова ваш (ФИ- локсера), из којега исте јесени (а понекад на про- леће) измили ваш као родоначелница новога роднога стабла од 8 до 11 колена (генерација). Крваве ваши нема никада на лишћу, ну на 36- леном младару, као обичне лисне ваши. Исто тако НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 399 ње нема на глатком деблу (старијем стаблу) и глатким, чистим дебљим гранама. Због тога што она својом сисаљком може да пробије само мекану и младу кору и нежније делове дрвенога ткања, крвава ваш се на- стани најпре на младом дрвету, леторастима, па и на рањавим местима на деблу, те тада спречава за- рашћивање, као: у пукотинама од мраза, на ранама од рака (живе ране), расцепима на кори и повредама ове (од зареза, нагњечења), спојним местима од при- сађивања, огризотинама од мишева и гундеља на дну дебла до корена. Већином има крваве ваши на оној страни грана и гранчица, која је у заветрини, за-, клоњена од кише. Где крвава ваш убоде кору, наскоро се то место надује и направе се громуљасти отоци и ожиљци, који се распрену и начине се овеће ране. Гранчице, на којима се то дешава, услед овога не могу да се раз- вијају, ослабе, не могу ни да сазру, па ако се не осуше од рана, промрзнуће од зиме. То што бива са гранчицама, бива и са целим дрветом, кад се на њему намножи крвава ваш. Спшући еок из дрвета, крваве ваши сасвим ослабе воћку, а од отока и рана, које су последица убадања, воћка сасвим изнемогне, пре- стане рађати, те пре а после пропада, осуши се. Влага и хладноћа мало уди крвавој ваши. Зими се завлачи дубље у пукотине, или се сакрива испод ожиљака, највише ако сиђе у земљу до корена, па у пролеће „опет се враћа, ако се у томе средствима за утамањивање не спречи. Ако се на кори гранчица, грана и дебла опази плавичасто-бели прамен од вуне (ел. 288), који је у неколико налик на снежни прамен, знак је да се ту налази крвава ваш. Кад се прстом разгрне вунаста 4000) : ВОЋКЕ И ВОЋЕ навлака, опазиће се ситне ваши, ситније од макова зрна, које се ту налазе здружене, па кад се ноктом згњече, остављају на нокту црвене мрље као крв. Кр- ваве ваши-живе овде као троме животињице, густо једна уз другу, као насеобина (колонија). На повр- · Ол. 288. Грана јабуке спопаднута крвавом ваши. А вуна којом се ваши покривају; ђ крваве ваши, шини налазе се и дрвени мрко-жути избацаји, који покривају друштва и испод којих се она осећају без- бедније. Вуна некад вири јаче из пукотина, а то је нарочити елучај у мају и јуну; у јулу и августу има НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 401 ~ је већ мање, док траје суша, а доцније с јесени опет више, док се зими једва опажа, и ране су онда љу- бичасте боје. Чим ваш начини убод, појави се оток (гука) и захвати и само дрво (ел. 299). Млађе ва- ши, кад немају више места онде _ где су постале, размиле (се по свима гранчица- ма на дрвету, те по њима траже места за нове на- сеобине. Са једнога дрвета на друго зараза се шири поглавито крила- том ваши. Кри- лата ваш лети врло лако, а и ветар је разноси далеко; па кад падне на јабуку, одмили на доњу страну листа, ту се смири и одмах почиње плођење, = као што је на- Сл. 289. Отоци, које проузрокује крвава ваш. пред описано. Даље, зараза се преноси још: 1. Шреношењем [заражених садница јабукових, крушкових итд.; ВОЋКЕ И ВОЋЕ 26 402 ВОЋКЕ И ВОЋЕ 2. Преношењем заражених вијока; и 8. Прелазом људи из заражених башта и воћ- њака у здраве. Као_што се из предњих објашњења може већ увидети, појединац, сам по себи, не може много шта учинити за сузбијање крваве ваши. Утамањивање крваве ваши и сузбијање заразе мора се вршити Уза- јамним мерама. Те се мере састоје у овоме: 1. Сви имаоци јабука (крушака итд. дужни ву целог лета редовно, сваких 14 дана, прегледати сва места где би могло бити крваве ваши, па чим се опази плавичасто-бела вуна и вунаста навлака, треба је одмах добро ишчеткати оштром четком и места што боље очистити. Младе гранчице на којима, има ваши треба одмах одсећи и спалити. Заражене воћке у баштама и воћњацима не треба дуго трпети: Чим им употребљена средства не помажу, треба их ископати и спалити да се зараза од њих не шири. На њихово место не треба опет садити исту врсту воћака. Ископавање треба да буде у лето; а ако се то ради зими, треба и земљу око ископане воћке отко- пати и уклонити, па наместо ње другу донети. 2. Сваког пролећа пре листања, а најдаље до 1 априла, дужан је сваки заражену воћку на по- данку (близу корена), пошто се земља мало откопа, брижљиво очистити. При том нарочито ваља имати у виду места, на којима су ваши биле прошле године. Ако бу ваши много спопале гранчице и гране, ваља круну јако срезати, воћку подмладити. д. Било на воћкама крваве ваши или не било, ране, ма од чега оне произишле, треба одмах бриж- љиво очистити и замазати воћарским воском, али тако да се свака рана потпуно покрије. "туш "пл адио. Ј „РАИ 4: | НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 403 4. Не узимати нипошто саднице и вијоке из расадника и предела, где је доказано да има крваве ваши. Докаже ли се, да су набављене саднице и ви- јоке заражене, треба их безусловно спалити. Ако су пак набављене из сумњивиг места, треба их ишчет- кати оштром четком, па окречити; дубља места на деблу, докле четка не би допирала, треба дугом четкицом (са дугим струнама) замазати кречним мле- ком, или воћарским мелемом од У, иловаче, 7, го- веђе балеге пи /, креча (или истуцаног угља дрвеног), или опрати јаком сапуњавицом (од зеленог сапуна). 5. Забранити сваки прелазак људи из заражених башта и воћњака у незаражене. Луц, препоручујући неки нови лек (сапокарбол) противу крваве ваши у једној својој брошури, изра- чунао је, колико се вашица од једне матице може добити у току свих генерација. Тако вели: „Ако се узме да од прве генерације презиме само 30 вашица и да се од сваке добије затим по. толико младих, онда ће у петој генерацији бити 24,800.000, у осмој 651.100,000.000, а у десетој 590.490 милијарда!“ Ко- лико је велика та сума, не да се ни замислити, и зато, да би се о њој могло имати права појма, и да би се увидело у којој је мери истинито Луцово рачунање, Гоше је све то представио у кубним метрима. да 0с- нову (јединицу) узео је, да једна ваш запрема од при- лике 1 кубни милиметар. По томе: 100 вашица запремале би 1 квадр. сантиметар. 1.000 вашица запремале би 1 кубни сантиметар. 1 милион вашица запремао би 1 квадратни метар. 1 милијарда вашица запремала би 1 кубни метар. Да се сместе свих 590.490 милијарда вашица, требало би дакле простора. 590.490 милијарда кубних метара! Ако шупљина једног железничког вагона за- према 20 кубних метара, онда би за пренос свих десет генерација требало округло узети 29.525 вагона, и ако 26" 4()4 ВОЋКЕ И ВОЋЕ један воз тера 50 вагона, онда би за ову количину требало на 600 возова, па да се пренесу потомци једне једине матице (ваши) од њених десет колена (генера- ција). Колико би тек требало вагона и возова за ге- нерације осталих вашица и како би и најразвијеније дрво јабуке било ништавно само према гомили ва- шица од једне генерације која би запремала грдосију од 590.490 милијарада кубних метара 2! У ствари тога нема; и штете, које се приписују крвавој ваши, нису тако страшне. Штету, коју би према овоме учинила крвава ваш за један дан, не учини она ни за 10 година. Наравно, да су се б тога, што се крвава ваш истицала као посве страшан непријатељ јабука, из- налазила и истицала у исто време и многа средства, којима се крвава ваш може утаманити. Њих има врло много, али се између свих највише цене: 1) цеђ, који ве прави преливањем пепела водом; 2) смеса од са- пунице и соде, или сапунице и двојног натријева кар- боната (2'0 кгр. на 100 литара); 8) раствор од 2 кгр. соде и 1 кгр. стипее у 50 литара воде; 4) узмлачен (топал) глицерин, што је особито добро средство, јер крваве ваши одмах убија; 50) шпирит, разблажен водом; 6) Неслерова тинктура: 200 грама шпирита, 100 грама меке ракије (патоке) и 50 грама зелена сапуна, а све ово измешано с толико воде, да се напуни стакло од литра; 7) Луцов сапо- карбол; 8) Гелдова тинктура, 20 трама терпентина, _ раствореног у терпентинском уљу, 20 грама сумпорног угљеника и 60 грама слаткога млека; 9) смеса од 2 дела негашена креча и 98 делова сумнорног цвета; и 10) петролеум (гас) разблажен водом, итд., итд. На питање, које је средство најбоље између ових и неспоменутих, Гоше одговара: „Не ваља ни једно ! _—јрР">у/" "Лу". “~ ј»ј,·1јћ,:ј,.:·,/,/ј/ј/л]л/1л/ј/;/аЛ//јлпћп" ">" у НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 405 Сва су она, вели, више мање папрено скупа, незгодна и опасна. Као и код људи и осталих животиња, тако је и код биљака и воћака главно средство противу свих готована чистота, добра и снажна храна и добра нега, па је то средство врло удесно и за тамањење крваве ваши. Ово у толико пре, што се исто сред- ство препоручује и за већ поменуте инсекте који су далеко већи непријатељи воћака него крвава ваш, јер од ње у далеко јачој мери подривају развијање, здравље и родност воћака.“ „Лисне ваша (Арћлда). Узима се, да све воћке сем кестена и ораха имају својих вашију, а по неке и од више руку, али најобичније су: зелена јабукова ваш. (Арћз та), жрвена јабукова ваш (А. 807ћ), црна трешњева ваш (А. сетавт), шељивова ваш (А. ргши), бресквина вала (А. ретајсае) и рибизлина ваш. (А. туђев). Највише их има у врховима младара (сл. 240). Штета је од њих у томе, што вишу 60- кове из лишћа и младих (зелених) делова, што се јако множе, те се отуда јављају у великим колони- _јама, па у таком случају заптивају стоме (поре) и тиме спречавају правилну радњу ових делова. Множе се овако: мужјаци с крилима јављају се под јесен и тада се спаре са женкама. ћенка по том носи јаја у пукотине коре, која ту и презиме, а мужјак и женка угину чим захладни. Из јаја изиђу саме женке и то без крила, па затим носе јаја без спа- ривања, јер у то доба нема мужјака. То се понавља за неких десет генерација до јесени, а тада се по- јаве и мужјаци. Најбоље се тамане оштрим четкама и кречењем, а за овај циљ препоручује се прскање дуванском водом, раствором соде, цеђем и одваром белог лука. 4(06 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ваш на кори. Ваши из рода Сосепз и Фамилије Рзупдае јављају се обично на глаткој кори, и у тако великој количини, да могу бити и штетне. Има их Ол. 240. Младар јабуке, спопаднут. лисним вашима. и на јабучницама, и на коштуницама. Тамане се кречењем делова на којима су, и средствима која ву поменута код ли- ених вашију. 9. Мрави. Они. штете воћке тиме, што збирају медља- вицу с цветова, па. том приликом ломе и нагризају праш- нике, и што. остав- љају лепљиву поган, због које лишће не- правилно испарава. Највише наилазе на воћке, које пате од лисних вашица, јер се хране ЊИХОВИМ измецима, а виђају се и на воћкама 6 црвљивим родом. Отуда је појава мра- ви на воћкама знак, да такве воћке нису у свему здраве и да зато на њих треба обратити што већу пажњу. Противу њих препоручује се посипање пепра- шеног негашеног креча около воћака, или намештање “=> Р" = вв ово – а о зибиј ој гр 7 дј. НЕПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 4007 плитких судова с медљаном водом, на које ће мрави наилазити и давити (се, или да се око дебла воћкина, обавије сунђер напрашен ситним шећером, па чим се мравима напуни, сунђер прелити водом, очистити га, и поново обавити око воћке. Ако су мрави у повећим томилама, ваља их прелити врућом водом. 10. Зоље и стршљени, Ови штете зрео род, а нарочито крушке, кајсије, брескве и грожђе, и могу бити опасни и због свога убода. Противу зоља (осица) препоручује се вешање су- дова са заслађеном водом, у које ће осе улетати и да- вити се, а осем тога ваља таманити и сва гнезда њихова; исто је тако добро, да се у пукотине одакле излазе пушта сумпорна пара. Воће на шпалирима, а нард- чито грожђе, може се од њих заклањати и тилом. Противу стршљенова препоручује се сумпорни кад, који се пушта у гнездо кроз цевчицу, или да се у ово налије каква смрдљива уља. И једно и друго треба радити изјутра, док су стршљени на окупу. 11. Отенице, Тако зване пољске стенице на- бадају обично најлешше брескве и крушке, па та места на роду пређу одмах у труљење и непријатног су укуса. Лако их је познати по пљоштем телу, а боје су црвенкасто-жуте. Зато их пре него род узри ваља пажљиво збирати и таманити. Кад се испод ниских воћака запали крџе дувана, онда и саме опадају, јер не трпе овај мирис. У, 202 >] 5059 | | и Ке) Зи (6 | 772 ~ ЈУ — «1! Еј = ХУЛ ПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА ——- | -—— Борба с поменутим и непоменутим непријатељима (јер их има много) по себи је врло мучна, а наро- чито са инсектима, и ова би у највише прилика била без успеха, кад многи непријатељи воћака не би имали и својих природних затирача, својих непријатеља. Отуда је потребно да споменемо бар најважније пријатеље воћака, те да се у приликама њима ко- ристимо, а неке и помажемо у њихову ширењу, раз- множавању. Као пријатељи воћака сматрају се: 1. Овиње. Ове, ријући земљу, потамане силне црве, чауре и бубе, те је отуда сасвим на своме месту, ако се чешће пуштају у воћњаке. (С тога што рију земљу, није могућно да се појаве корови, који су штетни за воћке, што се тврди, поред наведеног, и поменутом народном изреком: „Ко у шљивару траву кови, тај ракију проси.“ | 2. Јежеви затиру силне мишеве, те их зато не треба убијати, > % ПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА 409 8. Кртице. Неправедна је повика, да су кртице штетне животиње. Оне се не хране биљкама, те и не нагризају жиле, као што то многи мисле. Њих има једино тамо, где има гундеља, црва, чаура и у опште свуда, где су инсекти, јер су ови њихова природна храна, па им се у воћњаку само треба радовати. 4. Слепи мишеви хватају обноћ силне инсекте, који лете у то доба. Сл. 241, Вештачко Сл. 242. Вештачко гнездо гнездо за птице. за птице. 5. Птице. Од ових најважније: Детао и кукавица тамане инсекте у пукотинама, коре и по осталим деловима воћака; сенице и че- шљуге затиру највише инсекте на пупољцима, лето- растима и младарима; славуји, царићи, косови, дроздови, чворци и сврачци стамањују силне бубе, црве и муве, а ласте и пупавци једино и живе од инсеката. Више мање све су птице корисне, а нарочито поменуте, те их зато треба штедети; а да бисмо их у 410) ВОЋКЕ И ВОЋЕ воћњаке и примамљивали, ваља по који пут и да их прихрањујемо, нарочито преко зиме; а у доба раз- множавања могли бисмо им правити и вештачка гнезда (ел. 241 и 242). Па и оне птице које су по некад штетне не треба убијати, јер, у опште узевши, више користе него што штете. Њих треба само заплаша- вати било чегртаљкама (ел. 15), било страшилима. или пуцањем из пушке. |, бал. 948. Трчуљак. Ол. 244. Вашичар (буба, чаура и јаја), у природној величини. 6. Жабе, гуштери п ужеви (слепаци) хране се искључиво инсектима. 7. Бубе из рода трчуљака (нпр., љубичасти трчуљак, златни трчуљак, црни трчуљак итд. (Сл. 243) хране се највише црвима и гусеницама. 8. Буба мара из групе трочланих буба, коју иначе сваки познаје, храни се лисним вашицама. | 9. Вашичар (ел. 244), инсекат из реда мрежо- крилаца, храни се такође лисним вашима. | 6 | | | ПРИЈАТЕЉИ ВОЋАКА | 4+1 10. Зоље потајнице (подмуклице) носе своја јаја или у бубе, нпр. велика потајница а па или у гусенице, или у лептире, нпр. гусеничар- ка; црвићи зоље, пошто се излегу, хране се овим животињама, најпре не- знатнијим деловима, а пошто одрасту, и нежни- јим органима, те услед тога такве животиње мо- рају угинути. 11. Пауци. И они су доста корисни, јер та- мане шкодљиве бубе, те им зато мреже с воћака не треба уклањати бар дотле, док се с воћака не уклони стара кора и делови у којима се скри- А 222 А #) џ Ћ: ЕРИЋ А И „А ЖИЛ. “и А 111. / Ол. 245. Потајница леже јаја. Мужјак и женка (природна ве- личина). вају инсекти, и ови на УВ леснији начин подесе, да им не служе као легло. ХУЦ БОЛЕСТИ ВОЋАКА Кад се код воћке примети каква сметња, због које се неправилно развија, било да су"ове споља или изнутра, онда се за њу вели да је болесна. Наравно, да под болешћу не треба разумети и стање, кад воћка изумре услед тога, што је достигла дубоку старост, Код воћака може се појавити болест на деблу, гранама, жилама, лишћу, па и на самом роду. 1. Болести на деблу, гранама и жилама. — Опала пили вучац. Кора воћака, која је иначе природни заштитник нежних воћних ткања и судова, изложена је врло различним повредама. Не узимајући у обзир спољашње утицаје, којима се може оштетити кора воћака, она може често да се оболести и услед неповољних погода, рђавих особина земље, сувишне врућине, сувишне влате и недовољне влаге, а наро- чито од јаких мразева. Ако је такав случај, за њу се вели да пати од опале. Да воћка пати од опале, познаје се по томе, што је кора местимично црна, сува и више опаљена и што се лако љушти, болест захвата, спољашње слојеве БОЛЕСТИ ВОЋАКА 413. дрвета и јавља (се на јабучницама, а нарочито на јабукама. Од мразева. страдају поједина места на кори; та места доцније омекшају и добију нешто затворе- нију боју, а најпосле и сасвим мрку боју, изгубе све- жину, јер вода испари, и претворе се у сунђерасту масу, која се потпуно сасуши. Кружењем сокова та се места толико залију да зарасту, па се тако могу проти- вити мразевима, нарочито ако нису јаки; али пошто у највише прилика сокови споро круже кроз таква, места, то је често непотпуно и срашћивање, те зато је и мразеви, нарочито ако су јачи, позледе и начине далеко већом. Болест ова јавља се најчешће око основе грана, где је најживљи колоток сокова, затим на бујним _ младарима, који не могу довољно да сазру, и на тешким земљама, управо на таким деловима, који од мразева | страдају највише и најчешће. Према овоме, ако се за сађење употребе здраве, снажне и дурашне сорте, ако се сађење изврши на дубоким земљама, на удесним положајима, ако се с њима поступа као што треба, могућно је воћке сачу- вати од опале. Места, која пате од опале, треба очистити до здравога дрвета, па рану затим обложити блатом од смонице и говеђе балеге. У колико се раније изврши ова радња, у толико је и успех поузданији. | Рак пли скорбут (ел. 246 п 247). Ако се за- пусти лечење опале, наилазе на рану без икаквих препона влага и ваздух, те тако постане једна од најопаснијих болести воћака, позната под именом рак, скорбут или жива рана. Од ове болести, као и од опале, пате јабучнице, а највише јабуке. Док је опала само болест коре, дотле се рак простире и на само дрво, које услед тога буде или суво, или због влаге 414 ВОЋКЕ И ВОЋЕ пређе у труљење. Око оболелог дрвета појави се. оток, гука, с малим левкастим гротлом. По који пут је на отоку гротло неприметно, јер и оно зарасте, и Сл. 246. А како рак постаје; В оток, раком про- узрокован после некога, времена. Пиј; Ол. 247. А трого- дишња рана, изазва- на раком; В раско- кани рак. тада је затворе- ни рак. Рак се јавља на деблу, гранама и лето- растима, дакле на свима дело- вима, воћака. Борба про- тиву тако опавне болести – састоји св у лечењу 060- лелих места и у уклањању узро- ка, који изазива- ју ову болеет. Кад се 6бо- лест појави, тре- ба према дебљини дебла, грана и летораста – пепа- рати рану на 2 "до 5 места по дужини. Засеци, као што је по- менуто код пара- ња воћака, ваља _ да су у подјед- наком одстојању, и да се протежу изнад и испод ране за 20 см. Један између тих засека треба да иде преко саме ране. _"Р"Р_п,гмЛЛ.,],ј>рј>— = |- | БОЛЕСТИ ВОЋАКА 415 | ит. __.__ да аса ајд = _опаел __Б ____- _ _з ваља О % Ако је рана повећа, треба у доба мировања, со- кова са ње очистити изумрлу кору до најновијега камбијумова слоја на отоку, или према приликама уклонити и цео оток, да се задржаним делом не би доцније отежавало зарашћивање, па затим рану обло- жити блатом од смонице и говеђе балеге (додаје се мало пепела). При том треба пазити, да блато не буде одвећ житко и да се у рану тако утисне, да никакав инсекат не може ући. Ако је већа рана, ваља блато обложити и крпом, и ову што боље увезати. Код већих рана може се место поменутог блата употре- бити и катран, а за мање није тако удесан. Кад се то ради, треба, да би се потпомогло зарашћивање рана, испарати и кору на поменути начин, јер се тиме кора попушта. Рак у највише случајева изазивају исти узроци, од којих постаје и опала; ну осем тога може се рак добити и присађивањем, ако се вијоке узму с воћака, које пате од рака; Ча и свака рана, с којом се не би поступало као што треба, може прећи у рак. У новије доба доказује се, да и опалу и рак проузрокује гљивица Хесфла ФТИ5випа. Тако веле: гљивица тежи да разруши поред коре и дрвета још и нова ткива, а ова опет имају задаћу, да рану што пре залече, па на тај начин и гљивицу да потисну. Ако гљивица надјача, што обично бива, рана из године у годину бива све већа и већа, и то је онда рак. А ако се, обратно, рана залечи новим ткањем, онда гљивица изумре, а од ране остану само тратови, и то је опала. Гете наводи да опала и рак долазе од јаких мразева, а у узроке, који ове болести потпомажу или изазивају, рачуна: 416 ВОЋКЕ И ВОЋЕ. „Дубоко сађење. Кад површне жиле западну у дубљи слој земље, тиме се.одстрањује утицај ваздуха, те се зато и због недовољне топлоте и влаге, коју те жиле имају да прибаве, спречава стварање жила у потребној количини. Воћка због тога нема довољно хране, па у таком стању лако и подлеже овим болестима. Каменита здравица. Кад се воћке усаде на таким местима која су дубока свега у,— у, м., а затим на- стаје каменита подлога, жиле воћака у старијим го- динама не могу прибавити потребну храну, што је добродошло за опалу и рак; а ако такве воћке већ пате од ових болести, због оскудице у храни, кретање сокова иде врло споро, те зато и ране не могу никад потпуно зарасти, већ зазиме као незалечене. Влажна и тладна земља. У тешким земљама с непропустљивом здравицом и у хладним положајима воћке ретко кад успевају као што треба. А чим за пораст воћака оскудева потребна топлота, која се по- стиже исушивањем или додавањем трошне и лаке земље, оне због многе влаге морају страдати од мразева, а с тим редовно патити од опале и рака, те их зато на таким земљама не треба садити. Погрешан избор сората. Има сората које су више наклоњене овим болестима него друге, ако су у непо- вољним приликама. Такве су већином најфиније сорте; па зато овакве сорте треба садити само на добрим земљама и удесним положајима. Рђаво орезивање и истицање сокова. Често се тране скраћују у неподесно доба, а ране се при том не за- мазују, да се тиме спречи труљење и измржњавање. Гране, олујом одломљене, задржавају се да висе или се кидају и носе дома. Често се воћке тару и о притку преко целе године; а на повреде које воћкама при- чињавају људи и стока, мало се који осврће и мало који помишља, да се код њих може породити опала и рак. Чим се ране не очисте и не премажу, сокови нису у стању створити нова ткања, већ непрестано влаже повређена места, која услед тога прелазе у тру- љење, а с тим и у опалу и рак. БОЛЕСТИ ВОЋАКА 417 Смолоток, смолоточина. Ћао што је за јабучнице опасна болест рак, исто је тако опасна за коштунице болест смолоток. Изузимајући пренос и заразу, ко- јима се рак може изазвати, и ову болест, као и рак, изазивају исти узроци, тј. неподесне Физичке и хе- мијске особине земљине пи неповољни атмосферски ути- цаји. Она се познаје по томе, што се из коре обо- лелих места лучи смола у мањим или већим капљицама; делови, који су изнад таких места, пате услед тога врло јако, а брескве и кајсије у пе прилика и сасвим пропадну. Да се болест излечи, раније се препоручивало исецање оболелих места; али је и много тростије и много боље парање: ножем треба уклонити са коре сву смолу. Ако се смола не би лако одвајала, треба је преходно овлажити, па затим оболело место пспа- рати по дужини, захватајући том приликом и здраву кору изнад и испод тога места. Ако (се парање из- врши тако и у своје време, биће редак елучај да воћке буду оштећене емолотоком, тј. могућно је да се воћке потпуно излече. Најудесније је доба за извођење ове радње (и то како код воћака, које пате од смолотока, тако и код оних, на којима је рак) од априла до краја августа, дакле у свако доба, кад кроз воћку круже сокови. Ако смолоток долази од неподесне здравице, треба земљу поправити; а ако се јавља услед тога, што су воћке изложене јакој припеци, онда, као што је поменуто, ваља воћке окречити, или их, ако је могућно, чиме заклонити. Труљење стабла. Ова се болест јавља највише код таких воћака, које се не негују као што треба. Постаје утицајем влаге, кад ова залази у велике ране. ВОЋКЕ И ВОЋЕ 27 418 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ Да се болест не би појавила, потребно је да се све велике ране, Које постају приликом уклањања грана итд., што боље чиме премажу, и то пошто се пре- ходно рана углача и остале радње (орезивање, укла- њање патрља итд.) изврше као што треба. Ако се тако не поступи е ранама, услед влаге труне меко дрво; труљење доцније обузима више маха, захвати и само срце дрвета, и на послетку се на деблу укажу веће или мање шупљине. Такве воћке с тога не само да су краћега века, већ и у родности знатно попуштају. Ако је такав случај, треба очистити рану све до здравог дрвета, па затим поступити на начин, као што је о томе поменуто код „Подмлађивања воћака“ (сл. 188 и 199). Труљење жила. И жилама, као и лишћу, по- требна је извесна количина ваздуха (кисеоника), па да буду здраве, и да своју радњу врше као што треба. Неотицање влаге главни је узрок, зашто жиле прелазе у труљење. Влага ослабљава утицај ваздуха и топлоте и чини, те се хумус укисели, место да се распадне. Такав хумус и гасови, који се у земљи развијају, .причињавају велике штете младим жилама, а ова је у толико већа, што се преноси и на надземне делове воћака, јер услед тога и лишће пожути, а осуше се и врхови младара. Труљење је ово у толико живље, у колико се лишће више омете у своме развијању; и ако због тога пређе у труљење највећи део подземних делова, онда и воћка неми- новно мора пропасти. Противу ове болести може се мало шта учинити, јер се она обично открива тек онда, кад је већ касно. Да се не би појавила, потребно је да се пре вађења воћака земља што боље исуши, да се воћке саде на БОЛЕСТИ ВОЋАКА 419 хумиће, да се земља ђубри кречем, гипсом и руше- вином. Ако воћке већ пате, могу се у највише при- лика спасти, ако се пресаде на друго које место, у ком случају ваља уклонити и све труле жиле. | 2. Болести лишћа, —- Осем болести, од којих пате дрвенасти делови воћака, врло су штетне и б6о- лести које спопадају лишће воћака, јер ово због њих од чести сасвим пропадне. Ове болести долазе поглавито од неповољнога земљишта, неудесне подлоге, нагле промене у топлоти или иначе од наклоности појединих воћака за ове болести. У колико су неповољније на- ведене прилике, у толико се лакше јављају и ове болести, а с тим у толико лакше спопадају воћку и извесни биљни и животињеки готовани (паразити). Жутица. Јавља се најчешће на крушкама, које су на неудесној здравици, и то већином код оних, које су присађене на дуњу. Болест се познаје по томе, што ужутне лишће преко лета, дакле у доба, кад треба да је зелено. Овакав случај наступа, кад је земља или сувише влажна или сувише сува и каду њој нема довољно азота. Зато се ова болест може отклонити, ако се земља ђубри ђубретом, у коме има _ у изобиљу азотних материја, а најбоље пепелом, гипсом, кречем и течним ђубретом. Кад је суша, добро је да се такве воћке што боље и што чешће заливају, да би се боље раствориле храниве материје у земљи, а с тим и воћкама приводиле у већој количини. Исто се тако јако цени и прекање лишћа и заливање земље раствором зелене галице (на литар воде 1 до 2 грама зелене галице — гвожђа сулфат). Ако би се жутица појавила и после употребе на- ведених средстава, остаје још једно: да се за подлогу не узима дуња, већ из семена произведена младица. 27" 420 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Ковржљавост лишћа (ел. 248). На лишћу Сл. 248. Део брескве с ковржљавим лишћем. хурасти отоци, који бресака могу се често видети ме БОЛЕСТИ ВОЋАКА 491 су познати под именом ковржљавост лишћа. Болест ову изазива гљивица Ехоазецз деТогтапв. Такво лишће треба посипати сумпорним цветом, и то чим се 60- лест примети, јер се гљивица нагло шири. Да би се олакшало посипање, постоје и неке справе, између којих се највише цене мехови (ел. 249). Код а је кутија од лима; 6 је отвор, кроз који се кутија пуни сумпорним прашком; с је челик, који је утврђен за дољу даску мехова и који лупа пепод кутије, кад се мехови притежу. Због ове лупњаве испада из кутије прашак (цвет) у подједнакој мери у цев мехова, па се тако подједнако и растура по зараженим местима. Посипање ово нај- боље је предузети, кад је време суво и топло. Ако већа, количина лишћа па- ти од ковржљаво- Ол. 249. Мехови за посипање ковржљавога сти, треба посипа- лишћа сумпорним цветом (прашком). ње поновити, Прво посипање ваља предузети после 2—8 недеље, од када младари потерају. С мало труда и с мало трошкова болест се ова може сасвим излечити и труд обилно наградити. Искуством је доказано, да се код бресака, које се гаје у облику шпалира (палмета) и с којима се рационално поступа, појава ове болести може спре- чити, кад се у пролеће, пре него отпочне вегетација, начини изнад њих кров у ширини 50—60 см. Кров овај уклања се с воћака тек у јуну. Сушење лишћа. Код трешања и вишања јавља се услед неке гљивице сушење и опадање лишћа, и то у доба, кад су воћке у јеку пораста. До сада нису пронађена средства противу те гљивице, и једино је 499 ВОЋКЕ И ВОЋЕ што се препоручује, да се збира и спали опало. лишће, на коме гљивица презимљује. Красте пли богиње. На лишћу крушака виђају се по који пут зелени, црвенкасти, жућкасти, час већи, а час опет мањи израштаји, којима се превуче често цео лист. Болест проузрокује неки сићани жи- вотињски паразит (готован), који се уврти у лишће, које се 6 тога не развија правилно. Паразит се размножава врло јако, и то преко целога лета, а по- еледња генерација уврти се у пупољке, где и презими, и одатле на пролеће излази и напада на младо лишће, које квари на поменути начин. Кад се таква болест примети, треба кидати и спаљивати заражено лишће, или га прекати дуванском водом, а добро је и кад се посипа сумпорним цветом. Пошто паразит презим- љује у пупољцима, а особито у вршном, може се нај- већи део утаманити и приликом орезивања воћака, ако се спале врхови орезаних делова. | Рђа. Има повише гљивица које производе фђу. Од ње често пати лишће јабучница, а нарочито кру- шака. Гљивице ове развијају се најпре на другим биљкама. Од њих Сутпозротапеши авеши пробави прво на разним клекама (Јиптрегив зађта, Ј. фатпа- пао оћа, Ј. охуседтив, Ј. ушепапа) и на једној врети јеле (Ршиз ћајерепзја), где су познате под именом Коезђећа сапсеЏафа (Аеефит сапсеаћит), а затим се споре њихове пренесу на лишће крушака. Да се рђа не би ширила, потребно је да се у бли- зини воћака не гаје наведени четинари, а нарочито глува емрека (Ј. зајта), или их треба уклонити, ако су у близини. Е Кила. Клица гљивице познате под именом Ехоасив рпши живи на младим шљивовим родним носачима, па, | БОЛЕСТИ ВОЋАКА 433 чим се шљиве укажу, пређу и на њих. На роду се појаве најпре у виду нежног ткања, а доцније пусте своје конце и у сам род. Такво шљиве личе на кАлу, · изгледају као мехуне, по површини су рапаве и бра- давичасте, а изнутра су шупље; боје су најпре жућ- касте, а потом се навуку прљавим пепељком, и кад то буде опадну на земљу, тј. не могу узрети, а за то време клице (мицелије) пређу е рода на околне мла- даре, па ту и презиме. Оваке шљиве познате су код нас под именом : рогачи, криваје, пасуљаре или кустуре. Противу ове болести препоручује се отресање и збирање оваког рода, док је још жућкаст, тј. пре нето клице пређу на околне делове, затим јаче ђубрење и јаче кречење воћака по опадању лишћа, да би се клице (мицелије) уништиле у доба, кад с младих делова прелазе на род. Рђасте мрље. На роду јабука и крушака јав- љају се често многобројне рђасте мрље. Такав је род неугледан, а месо, где има таких мрља, обично је неукусно и горко. Болест ову изазивају локални уз- роци, а у развијању је помаже и нека гљивица. Може се сузбити, ако се воћке добро негују и ако се род посипа сумпорним цветом. ХУШ БЕРБА ВОЋА ——Фф—= Није довољно да воћар производи доста и лепа воћа, већ треба да му да и највећу употребну вред- ност. Да ово постигне, ваља воће да продаје у оном облику, у коме се оно највише цени, било то као свеже, суво или у облику јабуковаче, пекмеза, слатка, компота, ракије итд. Много се воће не може добро употребити само зато, што није као што ваља обрано, и што се после бербе лоше чува. У нав се, у овом погледу, може ве рећи, греши врло много, јер многи своје воће оберу пре него је сазрело, и место да га беру руком, или бар пажљиво отресају, омлате га моткама. Кад се воће млати моткама, нагњечи се, повреди, од чести ударом, а од чести при паду на земљу. Такво воће пређе одмах у труљење и е тога, што на из- гледу није лепо, што се не може дуго очувати и што је у опште мање употребљиво, цена му је куд и камо незнатнија од воћа које је лепо убрано. Сем тога, кад се воће млати, омлате се и гранчице, које би иначе до године родиле, и ова је штета, може се рећи, много већа од штете која се има од воћа, кад се бере на овај начин. рт"тУРБ И" "7" „и. „А БЕРБА ВОЋА 495 Кад се од воћа жели правити јабуковача, ку- вати пекмез пили пећи ракија, може се трбсти, ако је земља обрасла травом или ако се застре сламом; ако то није случај и ако се жели продавати као свеже, овај се начин не може препоручити. Воће, које се жели продавати и чувати на дуже време, треба. брати руком. За овај циљ има различних стуба, а најзгодније су оне на сл. 250 и 251, јер берач с таких стуба може брати род и по окрајцима круне, а да се ни једна грана не повреди и не оштети. Обран род може берач, док је на стубама, да меће пли у чаршав, коме ваља да завеже крајеве и ове затим да закачи о врат или плеће (ел. 252), или у котарицу, која се може закачити за грану (ел. 258). Крупније воће бере се лепо и берилом (ел. 254); а за овај циљ може послужити и обичан врг, који. је прорезан са стране и дршком утврђен за мотку. Свако се воће мора брати у згодно време — кад је зрело. А код воћа може бити: а) зрење на дрвету, кад се убран род може одмах јести, и 6) зрење на сместишту, кад се род једе после, пошто дозри. Дозревањем воћа иде се на то, да се и остатак скроба, претвори у шећер", да род омекне и да буде укуснији и миришљивији. Трешње и вишње треба брати, кад на дрвету потпуно сазру; а да су зреле, познаје се већ и по спољашњем изгледу. Летње јабуке и крушке ваља брати одмах, чим се укаже жућкаста боја, јер после овога доба воће брао презри, буде брашнаво или мекано, па се тако ' Ако у роду има скроба (нир. у кајсијама, крушкама, јабукама). може дозрети; а ако нема (нпр. у грожђу), не може дозрети. 496 ВОЋКЕ И ВОЋЕ не може дуго одржати, те му је отуда и цена ела- бија ; међутим, кад се раније оберу, нарочито крушке (на недељу дана пре него потпуно узру), онда су да- леко сочније и укусније. Ол. 250. Америчке стубе. Ол. 251. Америчке студбе за провлачење између грапа. „Јесење и зимске јабуке треба напротив брати онда, кад на дрвету потпуно сазру, јер се иначе брзо смежурају и брзо осуше. | |- | БЕРБА ВОЋА 491 Оне јабуке пи крушке, које се желе употребити за јабуковачу, треба такође потпуно да сазру на др- вету. У колико је воће зрелије, у толико ће и јабу- ковача бити боља, јер ће због веће количине шећера имати више алкохола, па ће за толико бити јача, а с тим и постојанија, тј. може се (као и јаче вино) очувати за дуже време. Од. 252. Чаршав у- Ол. 258. Котарица — Сл. 254. Берило. дешен за брање воћа. за брање воћа. Кајсије п брескве треба брати пре него потпуно сазру само онда, кад се морају слати на даља одсто- јања; а кад се желе употребити одмах, ваља их брати кад потпуно сазру, а то је у доба, кад им је мирџе јак, кад је љуска мекана и кад се петељка лако кида. Шљиве за продају, ма које врсте биле, треба брати рано изјутра, и то кад су потпуно зреле; а само у случају, кад се желе даље да шаљу, ваља их брати, кад су потврђе. Шри брању ваља пазити, да се руком не до- дирују, јер се тада брише она воштана навлака — 498 ВОЋКЕ И ВОЋЕ пепељак — те шљиве због тога не изгледају свеже. Налротив, шљиве, од којих ће ве кувати пекмез, треба брати, кад су угасито-плаве и кад се смежурају, јер су тада најзрелије, тј. имају највише шећера, па ће дати најјачу ракију и најслађи пекмез. Кад се шљиве желе за ово употребити, могу се, као што је наведено, "и отревати; али их мотком не треба млатити, јер су родне шљивове гранчице врло крте, па се тиме много уназађују у рађању до године. Особиту пажњу ваља обратити шљивама онда, кад св желе употребити за сушење. Ово је главни из- возни артикал у нас, а био би и знатно јачи, када би се берби шљива указивала довољна пажња. О брању и спреми шљива за сушење наводимо на овоме месту правила, која је прописало о а ство народне привреде : 1. При брању шљива најпреча је и најважнија ствар, да се беру онда, кад су потпуно зреле; а то зато, што такве шљиве имају највише сласти, а нај- мање киселине, па су зато и пријатније за јело и осу- шене могу дуже без квара да се "очувају. У исто доба шљиве, које су убране потпуно зреле, при сушењу добијају ону пријатну и примамљиву за- гаситу боју и сјајност, која се у трговини јако цени. А све ово чини, да се такве шљиве могу по најбољу цену продати. Осем тога, кад су шљиве потпуно зреле, оне се лакше беру и тресу, што је важно, јер се не ломе гране и не штети родност воћке за даљу годину. Тако исто зна се из искуства, а лако је и пој- мити, да се такве шљиве, које су убране у потпуно зре- лом стању, могу преи боље осушити него зелено обране, што такође није на одмет. Осем тога се од потпуно сазрелих шљива добија сразмерно више сувих; ита. разлика не износи мало, јер се зна да се од три товара таквих зрелих шљива добије један товар сувих; а ако » ПР ЧЕ А Дађе =“ БЕРБА ВОЋА _ 499 – се суше зелене, треба четири товара сирових, да се добије један товар сувих. По томе, ко хоће да има најбољу цену за своје шљиве, ко хоће најпоузданије да се очува од штете и најекономичније да осуши шљиве, тај нека их убере онда, кад су потпуно сазреле. А кад се то хоће да оцени, кад су шљиве потпуно сазреле, пажљиви до- маћин може то оценити оком, јер се види кад се шљиве почну око петељке смежуравати, а тако и укусом, јер се познаје, кад су довољно слатке, пријатне и укусне, по укусу, по познатој боји и дивном пепељку, којим су посуте, а напослетку познаје се и по томе, што се при брању руком могу лако да одвоје или, ако се грана, овлашно заљуља, да саме лако опадају. | Ко је год осматрао шљиве у шљивару, тај је опазио да сазревање не наплази на један мах, ни на једној истој воћки, ни у целом шљивару. Па пошто се не може чекати да све шљиве сазру, јер би се много ште- тило, тиме што би дотле многе презреле и опале, или ако то не, што би било тешко с њима радити, док се не осуше ; и пошто се може у повећем воћњаку по два три пут подбиравати, како кад оне дозреле буду, — то ће паметан домаћин убрзо оценити, кад је најзгодније доба, кад му ваља бербу почети, и са кога краја у шљивару. 2. Шљиве треба брати по времену 070 и кад земља није влажна и блатава. д. Џри брању шљива не може се у нас захтевати, да се беру руком, а мучно да би се могло сваки пут тражити и да се простре по мало сламе, како би мање прскале и мање се прљале. Али се може очеки- вати од свакога пажљивога домаћина да ониже шљиве руком отресе; а што не отпадне на тај начин, то да обије прутом. Никако не треба паметан домаћин да допусти да му се шљиве млате мотком и да се тако удара по гранама, да се многе поломе и обију; јер на тај начин шљиве прекају и нису за сушење, а и воћка остане друге године без рода. 4. Треба само помислити на то, да се шљиве које спремамо за сушење употребљују за јело, и да их упо- 43() ВОЋКЕ И ВОЋЕ | требљују махом богатији људи, па је, ако хоћемо по- већу цену, сасвим природно да морамо на све пазити, да тај еспап и испадне добар, чист и укусан. Шљива је предмет луксузан, који се не тражи од глади, као-што се хлеб тражи, већ се као и свака друга. посластица купује онда, кад се нађе добра, чиста и укусна; а кад се не нађе у таквом стању, онда се и не купује шљива, већ нпр. смоква, бресква, јабука или друга каква воћка, која може послужити тако исто као. заслада и закуска. Отуда је јасно, да црвљиве шљиве не смемо за сушење употребљавати. Да би црвљиве шљиве издвојили, пажљиви дома- ћини најбоље ће учинити, ако пред бербу зађу по воћ- _ њаку, па овлашно ударе дланом сваку воћку. Свака ће црвљива шљива отпасти одмах. Покупити их по том и дати свињама, то је врло лако. Сељаци, који по шљи- вару држе свиње, знају то и немају о том бриге, јер ће отпасти свака црвљива, док се свиње очешу о шљиву. · 5. Пребирање и сортирање шљива на, лесама је најважнија радња, од које знатно зависи правилно су- шење и каквоћа шљива. Што се овде не учини, не може се доцније накнадити тријером ни којом другом радњом. С тога при овоме послу не треба штедети неку надницу више, већ напротив треба за то употребити. најпоузданијег човека од све чељади, што су нам у по- моћи при сушењу шљива. Не буде ли то раније учињено, при пребирању на леси морају се очи отворити, да се црвљиве избаде. У исто доба и из истог разлога издвајају се и шљиве труле и буђаве; „црвено-чвргаве“ и иначе видно ман- љиве могу се, као и прве, и раније издвојити; а ако се то не уради тада, оно их на сваки начин овом при- ликом треба свом пажњом уклонити. Осем тога, са лесе ваља пажљиво одвојити све шљиве које су напреле. Једно зато, што од њих нема вајде, јер ће оно сока што има исцурити сасвим из њих и остаће само кожица и кошчица — те их неће нико да купује, нити их вреди слати на далеку пијацу. Друго, сок из напреле шљиве „затапа“ друге шљиве на ле- | | Б – | | "да . __Кља-. = Ка ~ -ић Аб. а осе по. > „“ _>"Р" пл ГДЕ | ; 4 ; |. | | 'А | ВЕРБА ВОЋА 431 сама нижим. Отуда постају паренице, које такође нису за пренос и трговину. Треће, тим соком лепе се шљиве за лесу, што успорава радњу, накапа на теме од пећи, што изазива непотребно и покадшто опасно скидање, јер бабура (свод од пећи), која се гради од танкога слоја земље, може тиме лако да се поквари и дим и вар- нице пропустити у сушницу и у њој пожар изазвати. А ако се не скину, добију се шљиве димњиве и могу да се запале, јер је тај пекмез лако запаљив. Исто тако при пребирању треба, ситније издвајати на страну: једно зато, што се суве шљиве траже по крупноћи,. и крупније боље плаћају, а сваки нема три- јер да тај посао њиме изврши; а друго зато, што се шљиве једне крупноће подједначије суше, а тиме се из- бегава доцније често пребирање, ради чега би се иначе сваки час морале лесе извлачити. Дакле тим преби- рањем умањава се труд и уштеђује топлота, која се губи у знатној мери честим извлачењем и увлачењем леса. 6. Тако пребране шљиве не треба наредимице набацати на лесе, нити их нагомилати једну врх друге, него треба ређати једну до друге, ито по могућству с петељкама на више, у коме положају више шљива на лесу стану и боље се очува сок, да не истече на случај ако се окидањем петељке начинила повећа рупа, или се на томе месту шљива распрела. 7. Овако напуњене лесе ваља оставити на про- мајном месту, да се шљиве мало провену, особито ако су бране по роси, или ако их је нешто киша ухватила. Ма како проста настрешница, или какво подесно место у качари знатно може помоћи домаћину, који нема сушница, или који буди из каква узрока мора хитати с брањем воћа, да свој берићет корисно употреби. 6. Треба да се на то пази, да се не бере више но што се може осушити за 24 сахата. По изузећу кад је изглед на кишу, или из кога другог узрока, може се обрати и више. Али и то само у таквом случају, ако има довољно резервних леса или дасака, где се могу шљиве растрти, како не би остале дуго на гомили, где би се морале покварити. Где се више мора обрати, и где тих услова за чување и разастирање нема, боље је 432 | ВОЋКЕ И ВОЋЕ да се тако убране шљиве у кацу побацају и по том за печење ракије или прављење пекмеза употребе. 9. За сушење шљива, како у новим, тако ну обичним сушницама, доброје узимати лесе исплетене од калајисаних жица, ако је икако могуће домаћину набавити их, јер је доказано, да се шљиве могу на њима пре, и без икакве штете по каквоћу, осушити него на дрвеним. О овоме има доказа, не само за нове сушнице, него и за старе у ваљевском округу, где су прилично употребљаване у обичним сушницама, и то са лепим успехом. Ораже треба брати онда, кад лепо испадају из клапина. Ни њих не ваља треети моткама. Ораси, који су брани недовољно зрели, поцрне брзо, језгра им се васуши, те ву зато и далеко јевтинији. Кад се оберу, треба их што боље опрати, а затим осушити; јер у колико су лепши на изгледу, у толико су и скупљи. И кестен треба брати, пошто на дрвету потпуно вазри, а то је онда, кад се лепо одваја од клапине. И њега је боље трести него млатити моткама. Убрано "кестење треба на сунцу осушити, па тек онда сместити тамо, где ће се чувати. Лешнике ваља брати кад добију мрку боју и кад им омотач ужутне, И њих, као орахе и кестене, треба на сунцу што боље _обушити, Грожђе, јагоде, рибизле п огроз треба брати "руком (петељке грожђа треба одеецати ножем или но- жицама), и то кад је леп дан, јер иначе бобице нису тако укусне. Јагоде је најбоље брати изјутра; а ако се желе куда послати, треба их обрати на 1— 2 дана раније него што потпуно узру. о за _"_"—РрУР"А | . Рур "= хорор ер о Праве ЈЕ до во зје зо5 БУНА 535 заоззевевевевве + •9е 46 53727 У ИЕ ИУ У Уа ОФ9929о2. : + ОЗСЕТРЕКСЛИП ЧАМеРУ ИЕ ет сова Об) Заре О ХТХ ПРЕНОС ВОЋА . .- · Лепо воће често нема на месту ни приближно ону цену, коју би имало на другим трговима, па зато у случају, кад такво воће желимо коме послати, треба да знамо, како воће до жељеног места треба пренети. При томе треба пазити а) Да се воће, које ће се преносити, одиста од- ликује својом каквоћом; 6) Да се за паковање одаберу материјали; и, в) Да су судови за паковање чисти и да нису слаби, да се у путу не распадну. Паковање јабучастога воћа врши се најобичније у бурадима, ковчезима (сандуцима) или котарицама. А кад се ово воће жели послати поштом, најбоље је узети зато што плиће ковчеге или котарице, да би било мање слојева, те да се воће не би гњечило. Изврене сорте најбоље је увити у хартију, сваки род за себе, нарочито кад је пакет омањи, па онда на слој сламе ређати слој воћа, и тако даље радити, док се суд не напуни; а за паковање обичнијих 60- рата узима се слама, па се пакује на поменути начин. ВОЋКЕ И ВОЋЕ 28 Пре него се приступи паковању воћа, треба што боље обложити дно и зидове суда, да се воће не би гње- чило; а да се у путу не би трескало, ваља сламом или хартијом што боље иепунити сваки међупростор, а исто тако и простор испод поклопца. Ако се воће пакује у отвореним котарицама, а поклопац начинити од сламе, тј. сламу према ширини котарице про- места (као кад се праве асуре), или зато упо- требити какав други застирач (платно, јуту воће у судовима, на ко- јима се поклопац уки- ва, треба поред нат- пива још назначити и « које је стране покло- пац, ако се то одмах не види, да би се олак- шало отварање судова. На нашим трговима ретко је наћи јабуку Ол. 255. Котарица ваљкастог облика или крушку да није | за омање пошиљке, с поклопцем из- пат убивена. То је отуда, што ве берби поклања мала пажња. Добро очуван род има свакад већу вред- ност, па се зато и учињени трошкови око паковања воћа и за оближње пијаце одмах накнађују. дато, што је у нас извоз воћа врло јак, нај- боље је да се за пренос воћа железницом и лађом употребе котарице ваљкастога облика, као на ел. 255 шити на 2, 3 или више _ итд.). Кадсе коме шаље · 7 у ; И РЈ РУРРУЛРНРИПФУРУРРУ « сл РЕН" ": "А ПРЕНОС ВОЋА 435 и 256, зато што између њих, и кад се најбоље сложе, остаје извесан простор, те тако воће има довољно промаје. Од. 256. Котарица ваљкастог облика за веће пошиљке. Шре него се приступи паковању воћа, ваља дно од котарице обложити зеленим лишћем винове лозе или воћака, а ако овога не бисмо имали, онда хар- тијом или сламом. По том треба пажљиво сложити први слој, али тако да петељке од воћа дођу уз котарицу, 28" '436 ВОЋКЕ И ВОЋЕ да би се тако воћу очувала што боље свежина. Тај слој треба покрити лишћем или хартијом, затим на исти начин сложити други слој, трећи слој итд., док се котарица не напуни. При том нарочиту пажњу ваља обратити, да се много не застру (обложе) зидови котарице, јер у том случају не би имало довољно промаје. Кад се котарица напуни, треба и вршни елој 4 , ( ДА “а == а 5 55 ~ | 5: КУ 5 Сл..257. Котарица четвртаста облика за пренос це воћа ујџланинским крајевима. воћа обложити лишћем или хартијом; котарицу за- творити поклопцем и на 8 до 4 места утврдити га Жицом. да планинска места, где се воће преноси на ко- њима, најбоље је употребити котарице четвртаста 06- лика (зарубљене пирамиде), као на ел. 257. У ове "7 ~ УП иу "А ј„/ " „Гл . ПРЕНОС ВОЋА 437. _котарице две су стране шире, а две уже. За једну од ширих страна утврде се нарамњаци, који служе да се котарица може привезати за исту такву кота- рицу, кад се преносе на коњу, те једна котарица дође с једне, а друга с друге стране. Кад се котарице скину с коња, онда нарамнице служе да се котарице могу носити п на леђима као и путуње. За ово се упо- требљавају и котарице, као на ел. 258. Од по- менуте котарице раз- ликују се у томе, што им је равна само она страна за коју се утвр- ђују нарамњаци, а ос- тале три стране граде полукруг. Шљиве с тврђом љуском (кожмуром) мо- гу се паковати у кота- рАВр-Нррог Да сам и Сл. 258. Котарице полукружне за пре- лишћа дође слој шљи- нос воћа у планинским крајевима. ва; а кад се желе по- слати куда сорте, треба их пре тога увити у хартију. При паковању ваља пазити, да се што боље очува пепељак, па зато шљиве треба узимати само .за петељку. Трешње и вишње такође треба паковати у ко- тарице или ковчежиће, узимајући за поставу лишће трешњево, вишњево или грабово. Шри ређању. ваља пазити, да петељке дођу унутра (ел. 259). " Кајсије и брескве треба паковати као и шљиве. За паковање узима се најобичније лишће винове лозе, а фине сорте, да се не би убиле, ваља увити у хар- Ш ~ 5 == == = ~) КУ УБ 55 СА и КИКИ · 438 ВОЋКЕ И ВОЋЕ _ ~ КВи тију и епаковати у што плиће судове тако, да у њима не буде више од два реда (ел. 260). И овде треба пазити, да се руком не скине пепељак. За Џ МЗ у У А УДА Ш ~: ШТИТ 2 ~ (аа (Ре (2. Сл. 259. Котарица за паковање трешања и 5 сличнога воћа. из Јагоде, огроз, рибизле и малине ретко се шаљу на већа одетојања; а кад се то чини, онда је нај- Сл. 260 Ковчег за паковање бресака и кајсија. боље да се пакују у ковчег са засебним преградама (сл. 261). А кад св шаљу на мања одстојања, иу ба + (4 у: ка Х Мт | МУ (ка ПРЕНОС ВОЋА 439 ———— БЕЗ · мањој количини, могу се паковати као и кајсије. Ја- годе треба пре тога увити у њихово лишће. Грожђе се преноси у котарицама, а најбоље је кад се пакује тако, да на слој винова лишћа дође ред грожђа. Грожђе треба. пако- вати тако, да сваки грозд ширим делом својим буде уз зид котарице. На тај се начин грожђе не само боље спакује, већ му и пе- тељке дођу ближе промаји, која је пи за грожђе као Пи и за воће потребна, да му __ паковање јагодасто. воћа. очува свежину. ___Ораси, кестење п лешници преносе се у џако- вима, врећама, котарицама итд., и под њих се ништа не податура. оаритине и и ~ ДАЉАљАЉА 34 НАД УВИМАИКИАИК ита реја 2 ПИРА У Ц Ни Ре А == ~ --- ХХ ЧУВАЊЕ ВОЋА — о—р—= Кад обрано и наравно зрело воће не уожемо одмах утрошити или продати, ако га не припремамо за чување, код њега поступно настаје извесна про- мена, која је сваким даном еве уочљивија, и због ње најзад наступа и доба, да такво воће не можемо употребити за јело, па ни за многе прераде. Та је промена хемиски процес, познат у обичном животу као труљење или распадање. Често ту промену иза- зивају или убрзавају и сиђушни биљни организми, тако зване гљивице, којих има свакад у ваздуху. дато обрано воће, које не можемо одмах употребити, треба до употребе што боље чувати. Као што су за чување хране подешене житнице, тако исто има п за чување воћа, кад се њиме у ве- лико ради, нарочитих локала (одаја). То су воћне ко- море, сместилита, пли воћна слагалмишта (матацини). У мањој количини чува се воће у подрумима и другим одајама, само ако одговарају погодбама, које су потребне, па да се воће може очувати као што треба. ЧУВАЊЕ ВОЋА 44] — — РАИ ЈА АРВ ИНИИ (п ) - РННЕ 27 2 "Било да се за чување воћа праве нарочити ло- кали или да се чува у подрумима и другим одајама, главно је, да у њима не буде никад хладније од 4", ни топлије од 8" Ц.; да се не осећа мемла; да се ту не држе таква тела, од којих се развијају ми- риси што јако задишу; да су што мрачнији, и да се од времена на време могу проветравати. На топлоти преко 8" ПЦ. поменуте гљивице изазивају труљење; а кад је, напротив, мања топлота од 89" Ц., онда нису у стању да причине воћу ма какву штету. Сем тога, светлост и топлота доприносе, те из воћа испарава много влаге, што је узрок да се воће смежура; зато је потребно да ови локали буду не, само хладни већ и мрачни. Између обичних просторија наведеним погодбама одговарају највише подруми; а ако их не би било, или ако би били неудесни, треба понајпре узети оне одаје, на којима су прозори са северне стране. Про- зоре на тим одајама ваља чиме год што боље застрти, а врата удесити да буду двострука, да би тако била стална топлота у одаји. Ваздух у таким одајама мора бити сасвим чист, а исто тако и зидови и сви предмети који ће бити у додиру с воћем. Зато зидове треба окречити, а полице и пречаге, по којима ће се воће ређати, што боље испрати, па најзад и саму одају што боље сум- порисати, да се утру све гљивице. За овај циљ ваља на запремину од 100 куб. метара узети и запалити 10 обичних сумпорних шапака, и то пошто се на одаји затворе сви отвори и све шупљине. Развијањем гаса сумпорнога двооксида уништиће се све гљивице у одаји; а да се ове ипак не би настаниле, радњу ову треба с времена на време поновити. Сумпорисање 449 ВОЋКЕ И ВОЋЕ може се вршити и ако је воће у одаји, јер је посве. неоснована повика, да се тиме погоршава укус воћа. Фино јабучасто воће најбоље је чувати у таквим. одајама на полицама са помичним пречагама (ел. 262). Полице ове високе су 240 см., дубина им је 150 ем., а широке су 70 см. Оквири ву од дасака дебљине 5 о ~ о | с з У Јо х Хоризонт, Сл. 262. Полице с помичним прегачама за чување воћа. од прилике за 8 см. (а, 6, с). Да воће не би етра- дало од мишева, полице се покривају мрежом од гал- ванизованих жица. Врата су на предњој страни та- кође од жице. Пречате (4) помичне су, јер се клизају по утврђеним летвама, те се тако воће може прегледати у свако доба. Полица наведене величине запрема 10500 [0 см.; па ако је за сваки род потребно 64 [) см., лаје. пази КИР У Јо УК РУЧЕУ ЊУ, у љ . уд |: Р". _ 6 ЧУВАЊЕ ВОЋА 413 моћи ће на сваку полицу стати 164 рода или на свих 14 полица 2800 комада, дакле толико, колико је довољно за једну кућу. Полице треба најпре застрти хартијом, па затим воће ређати. Сламу и сено не треба употребљавати с тога, што су то згодни предмети за настањивање . гљивица и што воће од њих, нарочито од сена, до- бија неки задах. Шри ређању воћа треба пазити да цењеније сорте буду свака за се и с петељком на више, а од обичнијих им ситнијих сората могу доћи по 2—%3 реда, један поврх другог. Обичније сорте воћа могу се чувати и кад се на танко поређају, па затим покрију песком, пепелом, гипеом, мекињама, сламом итд. Љулабија, пастрмка, и још неке сорте јабука и крушака могућно је на овај начин очувати и под ведрим небом, а често и боље нето и у подрумима и еличним одајама с тога, што ови материјали одузимају воћу сувишну влагу, па га затим у томе стању и даље одржавају. Та се радња зове трашљење воћа. Привредно воће траши се често и као кромпир. Из разлога, што свеже убрано воће садржи доста влаге, потребно је да се, пре него се унесе у сме- стишта, провене на промајним местима; а само сиве ренете, као што вели Баг, треба одмах унети у ко- мору, јер иначе буду сувише суве, сувопарне. У нас многи чувају воће у јечму, овсу, шше- ници и на тавану; али кад је јака зима, тако воће често и сасвим пропадне. Међу тим кад се чува у воћним коморама, на. поменути начин, могућно је највећи број сачувати и до самог лета, а неке и до новог воћа. Коштичаво воће, нпр. трешње, вишње, кајсије, брескве, и јагодасто воће не може се очувати у 444 ВОЋКЕ И ВОЋЕ обичним одајама као јабучасто воће, већ у леденим орманима, леденицама пи серметично затвореним одајама. Ту се може згодно чувати и јабучасто воће. ПРИ У к | ДАЉ МАЛУ до р а РАИ И РРА ИМА огон очепито 98 вничеу,) Славина за отицање воде Сл. 268. Ледени орман. за чување воћа, компота, слатка итд. За обичну домаћу потребу довољни су и ледени | ј ормани (ел. 268), који се удешавају тако, да се у а | У иу у ти ~ => · МИ 25. аут [А ~ => % ~ – % јр | ~ у Ј ~ - ЧУВАЊЕ ВОЋА ~ 445 њима топлота може по вољи регулисати, и да воће не долази непосредно на лед. Кад се воће жели чувати у леденицама, треба изнад леда утврдити описане полице, па на њихове преграде поређати воће на поменути начин. __ Кад се воћем ради у велико, онда се оно чува у сладним одајама. Овде се хладан ваздух не при- води ледом, већ испаравањем неких течности (ме- тил-етера). Ледени ормани морају се тако подесити, да по могућетву па сразмерно малом простору стане што већа количина воћа. Пошто је хладан ваздух гушћи од топлог ваздуха, морају се и ови ормани тако на- чинити, да суд с ледом буде при врху (ел. 263), дакле изпад воћа. Суд, у коме је лед, прави се од цинкованог лима или од дрвета, па се тим лимом обложи, а остали међупростор попуни се рђавим то- плокошама, нпр. струготинама, пепелом, сламом, плевом итд. У орману испод леда утврде се затим полице у жељеном одстојању, и на ове се поређа воће, пошто се“ пре тога обложи хартијом. У оваким орманима може се коштичаво воће очувати за дуже време. Ситније воће може се поређати и у слојеве, једно на друго. Кад смо намерни чувати воће на дуже време, ваља да се сетимо ових правила: 1. Шреко зиме ваља чувати само цењене сорте; обичније сорте треба још с јесени употребити, нпр. за прављење јабуковаче, за сушење и друге прераде; 2. Воће, које. ће се чувати, треба да остане на дрвету што дуже, јер се иначе квари; . По извршеној берби ваља воће оставити не- колико дана па слами и где је нешто топлије, да се „озноји“, тј. да из њега изиђе сувишна влага; 4430 ВОЋКЕ И ВОЋЕ 4. Ако је берба извршена, кад је било лепо и суво време, не треба воће ничим брисати; 5. Воће треба сортирати по крупноћи и зрелости; 6. Кад се јабучасто воће поређа на полице, треба одају у почетку свакога дана проветравати, да се на тај начин уклони сувишна влага; 7. Воће ваља затим чешће прегледати, па кварно сваком приликом шкартиратл; 5. Одаје ваља да су свакад чисте, и у њима се не сме држати ништа друго сем воћа; 9. Пре зиме ваља заптити сламом све шупљине на вратима и прозорима, да мраз воће не дохвати; а на случај да се то деси, ваља такво воће пото- пити у хладну воду или метнути у снег, да би се повратило ; И, 10. 0 чувањем воћа не треба много отезати, већ га продати, чим му цена испадне, ако се чува ради продаје. , • у ај ____ Абдактирање — види присађи- ______вање приљубљивањем. | Азот 51 ____Азотне материје 16 ___Амонијак 51 __Бајам ти види бадем Бакуља 24 _ Беланце 87 _ Беланчевина — види азотне ма- . _ терије | __ Белдоножна трешњева зоља 8395 ___Берба воћа 424 _ Биљџа слузевина — види гума ___Биљне киселине 16 __ Бимберово грожђе — види ри- ____бизла | _ _Бјед — види бавуља __ Бобица (род) 36 ___Богиње — види красте = Боје 16 _- _ __ Болести лишћа 419 Бодести на деблу, гранама и __ жилама412 ___Бресква 76 ___Бубе %4 __ Ваздух 17, 50 | Ваши 897 ___Ваши на кори 406 _ Ведики мраговац 375 _ Вијока за детње и јесење при- К– ње, избор, пренос и чу- вање 154 КЉУЧ (БРОЈЕВИ ОЗНАЧУЈУ СТРАНЕ) Вијоке за продетње присађива- ње, избор, пренос и чување 151 Вијоке однос према подлози 156 Винова лоза 91 Вишња 67, 69 Власнице — види коренове длаке Вода 17, 52 Водена пара 51 Водошије — види млазеви Волуари 362 Воћака великих ископавање 307 | Воћака високих произвођење 242 Воћака ископавање 252 Воћака пресађивање на стално место 255 Воћарски восак 163 Воће зимско 87 Воће јесење 37 Воће детње 37 Воћке високе 46 Воћке ниске 46 Воћке осредње 46 Воћке појединих врста на који начин и у које доба треба при- сађивати 222 Воћне коморе 440 Врат (воћке) 26 Врботочац 891 Време присађивања 158 Вретенаста жила — види сржна жила Вучац — види опала Главоња 385 Глоговац 381 ди Уа р „1 У 4 У" Е ма Р "учи ~ Ма ма: буке [и |: „ : : оф: « па да ЖОар. "~ 5, Е.Е МАРУ У. ~ ЗЛЕ А сме Зе а 6 ба _ о Ра. "_ Зе је [= | а о о ама ДА ВОЋКЕ И ВОЋЕ Глодари 8362 Годишњи прстен 26 Град 958 Грађа воћака 17 Гране 26, 30 Гране, витке родне 90 Гране, китњасте 98 Гране, круте родне 32 Гране, родне 30 Гума 16, 20 Гундељ 9364 Гуња — види дуња Гусенице 372 Гусенице зоља 392 Двогубо присађивање 145, 249 Дгуња — види дуња Дебдо 26 Дивљака — види младица Димљење воћака 356 Длаке — види коренове длаке Доба сађења 281 Домаћа стока 961 Дрво 24 Дрен 84 Дувна 387 Дуд 87 Дудиња (род) 37 Дуња 68 Етарска уља 16 Ђубрење воћака 341 Ђубрење гемље 237 Земља 55 Земље ђубрење и обрађивање 237 Зерделија — види кајсија димско присађивање — види при- сађивање ћивот воћака 99 Љиг 85 ЖЉигова течност 85 жиле споредне — види корен Жилице — види нерви Жутица 419 ЖЉутотрба 8379 Заштићавање воћака од непри- јатеља и болести 360 Заштићавање воћака, од непогоде 354, 355, 358, 859 Вечеви 862 доље и стршљени 407 доље на огрозу и рибизли 396 Избор места за сађење воћака, на стално место 259 Изданака уклањање 287 Ископавање воћака 252 Искуства важнија о присађи- вању 198 Историја воћарства ]1 Јабука 57 Јабука (род) 96 Јабуков смотавац 370 Јабуков штампар 367 Јабукова пипа 367 Јабукова пипа жућкасто-зелена. 968 Јабучни мољац 376 Јагода (род) 97 Јамића копање за сађење воћа- ка 215 Једрац 24 Језгра 87 Кајсија 74 Каламљење — види присађивање Калем восак — види воћарски“ восак Калемљење — види присађивање Кестен 86 Кила 422 | Кисеоник (ваздушни) 50 Клијање 38 Клијавци 838 Климат 58 Клица 88 Ковржљавост лишћа 420 Кончасте жиле — види коренове длаке Кончић 94 Кора 26 Корен 20 Коренове длаке 21, 22 Коренчић 38 Користи од воћака 6. Костањ — види кестен а МАРА пиву Ване РА ИЦ УРИНА Р > ЈРТ па о Мр а три пи ПРЕ 6 а о Ај ЊУ ч 419 Коштица 86 · Коштуница 36 Красте 422 Крвава ваш 997 Кречење воћака 831 Кртина 96 Кружење хране 42 Круна 26 Круне високих воћака накнадно дотеривање 317 Круне високих воћака проређи- _ вање 326 , Круне орезивање 289, 317, 321 Круница 34 Крушка 61 Крушкова зоља 392 Крушкова пипа 368 Кукавичја суза 883 Купина 97 Ледени ормани за чување воћа +4 Леска 85 Лешникар 369 Лето — види годишњи прстен Леторасти 26 Лика 25 Лисна зоља на коштичавом воћу 394 Лисне ваши 405 Листина 88 Лишће 88 Мали мразовац 372 Малина 96 Масна уља 16 Материја, којих има у воћки 13 Матичњак — види прпориште Маца 85 Мендуо — види бадем Минералне материје 20 Младар вршни 30 "Младар побочни 30 Младара привезивање и скрњи- вање 23 Младари 26 Младица 58 Морско грожђе — види огроз Мраз ВОЋКЕ И во Мркатуња — види Мурва — види дуд Мушмула 65 Навртање — види присађивање Нега воћака 818 Нега скоро посађених воћака 313 Неорганске материје 14 Непријатељи воћака и воћа 961 Нерви 34 Неродност воћака 852 Носилац плода 88 Обележавање места за сађење воћака 268 | Обележавање места за сађење воћака са узродом 274 Обележавање места, кад се воћке неће садити са узродом 268 Обележавање сората 241 Област винове лозе 58 Област јарих жита 58 Област озиме ражи 54 Област пшенице 54 Обрађивање и ђубрење земље 237 Обрађивање земље 341 Огроз 93 Одељак за привремено расађи- вање 117 Одређивање растојања за сађење воћака 262 _ Одуја 359 Опала 412 Оплођивање воћака 46 Орах 80 Орезивање круне 289, 317, 321 . Орашица 96 Органи воћака, 20 Органи за размножавање; 20 Органи за храњење 20 Органске материје 14, 15 Оруђа за присађивање 160 Оскоруша 66 Орах воћакај произвођење 25 Острута — види купина Очење гранчицом 206 Очење гранчицом и родним пу- пољком 209 29 450) ВОЋКЕ и ВОЋЕ Очење гранчицом ради размно- жавања сората 207 Очење гранчицом ради спаса- вања воћака од болести и по- вреде 207 Очење полупрстеном 220 Очење прстеном 220 Очење пупољком 211 Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Паковање Џаковање Паковање бресака 437 вишања 437 грожђа 439 јабучастог воћа 432 јатода 438 кајсија 437 кестења 439 лешника 482 малина 498 огроза 488 ораха 439 рибизла 488 Паковање трешања 437 Паковање шљива 437 - Парање воћака 882 Петељка 88 Џепео -- види неорганске ма- терије Пикирање — види одељак за при- времено расађивање Плод 36 Плодник 85 Погодбе од којих зависи успех присађивања 145 Подлога како се односи према вијоци 156 Подлоге за бадем 150 Подлоге за брескву 149 Подлоге за дрен 150 'Подлоте за дуд 150 Подлоге за дуњу 148 Подлоге за јабуку 148 Подлоге за кајсију 149 Подлоге за кестен 150 Подлоте за крушку 148 Подлоге за деску 150 Подаоге за мушмулу 148 Подлоге за огроз 150 Подлоге за орах 150 Подлоге за оскорушу 150 Подлоге за рибизлу 150 Подлоге за смокву 150 Подлоге за шљиву 149 Подлоге избор 146 Поднебље — види климат Положај 54 Подмлађивање воћака 394 Подулирање воћака 850 Пипе 867 Пољски мишеви 864 Поступање с воћкама у првој, другој, трећој и четвртој го- дини 242, 248, 245 и 247 Поступање с воћкама у расад- нику од присађивања, до 1 сађивања, на стално место Поступање с младим воћкама пре- ко лета 8325 Правила о чувању воћа 445 Праска — види Орана Прашник 854 Прашионица 85 Пренос воћа 443 Преприсађивање воћака 240, 840 _ Пресађивање воћака на стално место 255 : Х Преседласто присађивање 201. Прибор за везивање присада 168 Пријатељи воћака 408 Приљубљивање на исечак 178 Приљубљивање на лионски на- чин 178 ј Приљубљивање обично 172 Приљубљивање очењем 175 Приљубљивање седдастим спа- јањем 174 Приљубљивањем какве се кори-_ сти постижу 176 Присађивања воћака, разни на- чини 71 Присађивање 135 Присађивање бадема 228 Присађивање бресака 228 Присађивање вишања 225 Присађивање гранчицом 38 Присађивање двогубо 145 Присађивање дрена 231 Присађивање дуда 282 Присађивање дуња 225 + прије 4 Б- Њу 544 451 = | Прпсађивање зимско 120 „заја рисађивање јабука 222 ЊЕГ ; Иле „ски кајсија 227 | а кестена 231 рисађивање које користи до- Присађивање крушака 223 ај вир леске 231 рисађивање мушмула 225 Присађивање на исечак 189 Џрисађивање на присад — види двогубо присађивање Присађивање огроза 283 Присађивање ораха 228 Присађивање оскоруша 225 ____Присађивање под кору 196 ДЕ о приљубљивањем „Жрисађивање рибизла 288 веже спајањем 194 |= ање трешања 225 ање у пола процепа 183 ање у процеп 181 _ Прпсађиваље у процеп с про- | _ цепљеном вијоком на закли- 254 'Е шену подлогу 191 __ Присађивање у процеп са за- ____Баишеном вијоком у процеп- _____љену подлогу 190 9 МА о= По уињо у унакрсни про- П са ање у цео процеп 187 Е вање шљива 226 рисађивањем добивена важнија _ искуства 198 – при кад треба 158 итака побијање 295 == ње високих воћака 242 Р" роизвођење високих воћака # омиљену присађивањем 249 Б оизвођење осредњих воћака Ре Бо » + ДА (4 ___ Промет хране 42 4 Ји ањо круне високих во- _ Прпориште 110 _ Прстенасте бодље 32 « рестенасте гране 32 Протенасти израштаји 82 Пупољци 27 | Пупољци јалови 27 Џупољци цветни 28 Пупољчић семени 837 Размножавање изданцима 116 Размножавање нагртањем 118 Размножавање положницама 115 Размножавање прпорцима 110 "Рак 418 Расадник 99 Растење воћака 45 Растило 120 Растојање за сађење воћака 262 Ребра — види нерви Реса — види маца Рђа 422 Рђасте мрље 428 Рибизла 94 | Рилаши — види пипе Ровац — види ронац Род — види плод Родни колач — плода Ронац 866 види носилац Садница избор и спремање за сађење 285 Сађење великих воћака 907 Сађење воћака на голим косама 805 Сађење воћака на хумићима 278 Сађење воћака поред путова 808 Светлост 51 Семе 37 Семениште 99 Семењаче 37 Сетве воћног семена 107 Сисалице — види коренове длаке Окорбут — види рак Скрог 15, 19 Скробац — види скроб Сместишта воћна 440 Смоква 89 Омоле 20 Смолоток 417 Смолоточина — ВИДИ смолотоћ Омотавци 370 Сората обележавање 241 29» на Маск Ке И и о ДР ЗА. ( У 3 Му И ~ "Пи а о“ « Где, ~ ср а" Јат Беч НА х ; а" У: . А "У Џ Ру > и у ту У [ и ај и" „о Е 24 . и ПИ = Чао ја - Бо – а ПИ АКМУА У 3 77 уз 3 5 и А > 254 у Би] ји У = АБУ о Ела ае 459 ВОЋКЕ И ВОЋЕ Сорте јабука за гајење по има- _ Трнбоба — види огроз њима, поред путова, у воћња- _ Труљење жила 418 _ цима, градинама и двориштима _ Труљење стабла 417 256, 258, 260, 251 Тучак 85 Сорте крушака за гајење по има- њима, поред путова, у воћња- _ Угљеников двооксид 51 цима, градинама и двориштима _ Уља етарска 16 257, 259, 260, 251 Уља масна 16 Спајање клинасто 202 - Спајање на енглески начин 197 ХлороФилна зрнца 19 Спајање обично 196 Хране, кружење 42 Спајање преседласто 204 Храњење воћака 40 Спајање са стране 204 Цвет 84 Спајање седласто 208 у Цветање воћака 46 у | сре Мер седласто, енглеско 208 Цветни прах 84 | Целулоза 15 сан узе Црна трешњева зоља 8395 Срце — види срж Чаша 84 Орч — види срж | Чишћење воћака 8329 Срчевина -— види једрац Чмањци — види рибизла Стабленце 88 Чување воћа 440 | Стабло 24. | Стубић 85 Шареник 890 Суница — види малина Шећер 16, 20 Суша 8354 ШеФтелија — види бресква Сушење лишћа 421 Шљивов смотавац 871 | Шљивова пипа 369 И: Топлота, 58 Шмаљак — види огроз 34 Трапљење воћа 443 Шљива 71 5 Трешња 67, 68 Штирак — види скроб Главније штампарске грешке • На неколико места штампано је кржљушњ м. кржљуше ; но стр. 67 р.27 петељком м. пепељком ; стр. 112 р. 1 им. у; стр.151 р. 22 пресађивање м. присађивање; стр. 159 р. 25 и растило м.у растило; стр. 164 р. 81 има м. је; стр. 209 р. 4 сл. 95 м. 98; стр. 319 р. 2 у м. од; стр. 326 под сликом р. 8 послуга м. полуга. — Друте ситније грешке моћи ће читалац уочити сам. ~, ———— • . .–————————— “" .“. 4 тами ср пак! ам 75 им у =>" С “~ зе ~ ПО ММС # С] > __ три РРА " "не .->" "У А РРА РРА У, РА УЗ" у, >> У : 4 . ИЗДАЊА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ [ коло (1892) 1. Живот и принљученија Димитрија Обрадо- вића, свеска [, за штампу приредио и предговор написао Поповић. Цена 1'40 дин. | 2. С мора и са сува, црте др. Милана Јовановића. Цена 1'40 дин. 3. Даворје Ј. С. Поповића, за штампу приредио и реч- ник и предговор написао Љубомир Стојановић. Цена 1'40 дин. 4. Бакоња Фра-Брне, написао Симо Матавуљ; с реч- нинком и предговором Љуб. Јовановића. Цена 2 дин. Б. Драматски Списи Косте ТриФковића, свеска 1, за штампу приредио и предговор написао Данило А. Живаљевић. Цена 1'40 дин. 6. Истинска Слузеба, написао И. Н. Потапенко, пре- вео М. Ђ. Милићевић. Цена 1'40 дин. Л Историја Српскога Народа, с погледом на исто- рију суседних Хрвата и Бугара, написали Љуб. Ковачевић и Љуб. Јовановић, свеска !. Цена 1:40 дин. 1 коло (1898) 8. Живот и Прикљученија Димитрија Обрадо- вића, свеска П, за штампу приредио и поговор и речник на- писао Ж. Поповић. Цена 1'40 дин. 9. Мемоари Проте Матије Ненадовића, за штампу приредио и предговор, регистре и речник написао Љубомир Ко- вачевић. Цена 2'80 дин. 10. Два Идола, написао Богобој Атанацковић, за штампу приредио и предговор написао Андра Гавриловић. Цена 2 дин. п. Камено Доба, написао Јован ујовић, Цена 2 дин. 12. Прве ЖЕертве, приповетка из српске прошлости, на писао Андра Гавриловић. Цена 1'40 дин. 13. Ив Природе, мањи списи др. ЈосиФа Панчића, за штампу сарај те и предговор написао Ж. Живановић. Цена 2 дин. 14. С Француског Парнаса, преводи Владимира М. Јовановића. Цена 2 дин. и коло (1894) 15. Антологија Дубровачке Лирике, за штампу при- редио и предговор и речник написао Милан Решетар. Цена 1 дин. 16. Тамо амо по Истоку, црте др. Милана Јовано- вића, свеска 1, с речником и с картом Индискога Океана и окодних земаља. Цена 1'40 дин. 17. Песме Јована Идића, за штампу приредио Љуб. Стојановић. Цена 1 дин. 18. Драматски Списи Косте Трифковића, свеска П, за штампу приредио и предговор написао Дан. А. Живаљевић, Цена 1 дин. 19. Воденица на Флоси, написао Џорп Елиот, превео с енглескога Андра Николић, свеска 1. Цена 1:40 дин. 20. Воденица на Флоси, написао Џорџ Елиот, превео. с ентлескога Андра Никодић, свеска П. Цена 1'40 дин. '21. Историја Српскога. Народа, с погледом на исто- | рију суседних Хрвата и Бугара, написали Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, свеска П. Цена 1 див. Гу коло (1895) 22. Басне Доситеја Обрадовића, свеска 1, за штампу при- редио и предговор написао Андра Николић. Цена 1'40 дин. 23. Друга Џеванија Змаја Ј. Јовановића, свеска |, за штампу приредио и предговор написао Милутин К. Драгу- тиновић. Цена 2 дин. 24. Нив старијих приповедака, за штампу приредио и предговор написао Андра Гавриловић. Цена 2 дин. 25. Тамо амо по Истоку, црте др. Милана Јовано- вића, свеска П, с речником. Цена 2 дин. 26. Бијесни Роландо, спјевао Лодовико Ариосто, пре пјевао Дратита Станојевић, свеска 1, с предговором, напоменама и речником. Цена 2 дин. 27. Тартиф и Тврдица, комедије од Модијера, пре- веди Јован Ђорђевић и др. Владан Ђорђевић, за штампу при- редио и предговор написао Јован Ђаја. Цена 1'40 дин. 28. Ив науке о светлости, написао Ђорђе М. Ста- појевић, с предговором и 158 слика. Цена 2 дин. у коло (1896) 29. Басне Доситеја Обрадовића, свеска П, за штампу приредио и поговор написао Андра Николић. Цена 2 дин. "30. Друга Џеванија Змаја Ј. Јовановића, свеска Ц, ва штампу приредио Милутин К. Драгутиновић. Цена 3 дин. 31. Слике ив сеоскога живота, написао Јанко М. Веселиновић, свеска 1. Цена 2 дин. 32. Тодор од Сталаћа, трагедија у пет чинова, напи= сао Милош Цветић. Цена 2 дин. 33. Бијесни Роландо, спјевао Лодовико Ариосто, пре- пјевао Драгиша Стансјевић, свеска П, с напоменама и речником. Цена 8 дин. 34. Девајтис, роман од Марије Рођевичевне, превео с пољскога Никола Манојловић — Рајко. Цена 3 дин. 35. Ењига о вдрављу, српско издање приредио др. Милан Јовановић — Батут, са 58 слике у тексту и 2 засебне табдице у боји. Цена 3 дин. У коло (1897) 36. Житије Герасима Зелића архимандрита, све- сва. 1, за штампу приредио П. П. Ђорђевић. Цена 2 дин. 37. Босанчице, кратке приче из Сарајева, испричао Мита Живковић. Цена 2 див, 38. Горсви Цар, роман, написао Светодик П. Рачко- вић. Цена 3 дин. 39. Бијесни Роландо, сијевао Лодовико Ариосто, пре- пјевао Драгиша Станојевић, свеска ПЛ, с напоменама и речни- ком. Цена 8 дин. 40. Бијесни Роландо, спјевао Лодовико Ариосто, пре- пјевао Драгиша Станојевић, свеска ТУ, с напоменама, речни- ком и поговором. Цена 3 дин. · 41. Историја Карла ХП од Волтера, превео Стојан Новаковић. Цена 3 дин. 42. Подвемне воде, ивданг, иввори, бунари, тер- ме и минералне воде, написао др. Светолик Радовановић, са 40 слика. Цена 2 дин. 43. Завјет, драмат у 4 чина, написао Симо Матавуљ Цена 2 дин. УЦ коло (1898) 44. Житије Герасима Зедића архимандрита, све- _ сва П, за штампу приредио П. П. Ђорђевић. Цена 3 дин. 45. Епске песме Јована Суботића, свеска 1, за _ штампу приредио и предговор написао Љубомир Стојановић, _ Цена 8 дин. | АД 46. Приповетке Лазе К. Лазаревића, свеска 1], за _ штампу приредио и предговор написао Љујомир Јовановић Цена 2 дин. 4/7. Горе доле по Напуљу, путничке цртице др. Милана Јовановића, са штампу приредио др. Никола Вулић. срне написао А. Гавриловић. Цена 2:50 дин. . Уједињење Немачке, написао др. Драгољу“ М. Павловић. Цена 8 дин. 49. Векфилдски Свештеник, написао Оливер Годд- смит, превео и предговор написао др. Љубомир Недић. Цена "2 динара. 50. Искрице Николе Томазеа, за штампу приредио и предговор написао Данило Петрановић. Цена ] дин. УП коло (1899) 51. Домаћа писма Доситија Обрадовића, за штампу приредио Милутин К. Драгутиновић. Цена 2 дин. 52. Лирске песме Симе Милутиновића Сарајлије, с предговором Андре Гавриловића. Цена 2 дин. Б3. Приповетке Лазе К. Лазаревића, свеска П, за штампу пат раке Љубомир Јовановић. Цена 3 дин. 84. Слике ив сеоскога живота, написао Јанко М. Весединовић, свеска П. Цена 2 дин. 55. Ивкова слава, приповетка Степана Сремца. Цена 2 динара. „а „ 56. Исландски рибар, роман Пјера Лотија, с Фран- цускога превела Тилија Довијанићева. Цена 2 дин. ; 57. Воћке и воће, написао Благоје Тодоровић. Цена 3 4 динара. Сва досадашња кола књига могу се добити преко повере- ника или непосредно од Управе Српске Књижевне Задруге, и то; 5, Пи ТУ по цену од 7, 11 по цену од 6, У, У, УП и УШ по цену од 1, а сваколћ заједно по цен: од 6 динара од кола. __ ЗАЂАВНИК СРПОКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ стаје за све задругаре годишње четири динара или круне, 32 незадругаре седам динара иди круна; уз то, добротвори, осни- вачи и повереници добивају бесплатно и лепше тврде корице, када се сврши које од дела која излазе у „Забавнику“. Година прва „Забавника“ (свеске 1—6) има ова дела: 1. Обдомов, роман у четири дела, написао И. А. ГончАров, превео с рускога Милован Ћ. Глишић. . . 4'— дин. 2. Богородичина Цржва, роман у три дела, а: написао В. Иго, превео с Францускога Душан Л. Ђо- | кић. (Свршетак је у „Забавнику» за 1899 годину.) . .8— дин. 8. Приповетке 1, у којој су збирци ови преводи: Ор- туљашШ из Поникла, написао Хенрих Сенкјевић; ОвЕцИ РАТУЈУ, написао Ђовани Верга; Јодантини сватови, написао Херман Судерман; ПрВА ВЕДИКА ПРАШКА ТРГОВИНА ПАУЦИМА, написао Ла- дислав Строупежницки ; Жан Гурдон, написао Емил Зола; Давид Свен, написао Н. Хоторн; Гушчар, написао Херман Судерман, ПРЕБРАНА ПШЕНИЦА, написао Н. С. Љесков; и ТРИ ДЕВОЈЧИЦЕ; написао Пол Бурже. РАСИРОДАНО. Година друга »„дабавпика“ (св. 7—12) има ова дела: 1. Богородичина црева, роман у три дела, написао В. Иго, превео с Францускога Душан Л. Ђокић. (Свршетак.) 2. Давид Коперфилд, роман, написао Ч. Дикенс, пре- вео с енглескога Дратомир М. Јанковић. (Наставиће се и у све- скама 1900 године.) 3. Рат и мир, роман, написао Л. Н. Тодсти, превели с рускога Овица Глушчевић и Милован Ћ, "Глишић. (Наставиће се и у свескама 1900 године.) ' 4. Приповетке П. (Анта, написао Болеслав Прус; Ју- НАК НАШЕГА ДОБА, написао Доменико Ровета; СТРАТОНИКА, на- писао Јулије Зејер; Широка плећа, написао Фридрих Шпидха- тен; НА пРЕЛОМУ, написала 0. Н. Чјумина, и друге приповетке.) у па + > ——— ~ " , ч = + 4 -“ . - “ + „4 ом МР не | 58 Тодогоу1с, ВјЈасоје Р. 6 Моске 1 мосе | тб | __ ВеоМеа РЏЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ САКР5 ОКО 5ЦР5 ЕКОМ ТН5 РОСКЕТ ОММЕКБТУ ОР ТОКОМТО ШВКАКУ У. Але ње с = - = = » о“ ~ Г 1 = сиди – = м МНРоННУ . ~ = ЊЕ ~ "__ . : = === з ћ = 4" н паши па расна == пе вакоаањ орах зала и « о ~ вазе . - : Е 5 о ~ о ЗУтн) ; Е 3, | ~ = 5 Е 5 „А Е - ~ + =. | - 126 Ј 3 - у 2 5 – - - “ < 3 5 сруи оу и: 5 а у ) 5 > ЈЕ Е Р 5 | Ди па а њу: т“ = к | у. р- УУ ~ Ј Б . -- 7. о. ~ уче = ~ " иде » -1 -, Ј га „ ћ ~ = потезе ~ ђ: СУ · 24 Ма] ~ = . 2 > о. м УУ - > > “ >, ~ 5 А, 5 к | 5 и 15 2 4 "и = - „= иу ~ 274 4 ~. : : + “У 457 ~ “ | . х « Б > » с ЗА Е + – љ . Е м: ђ - ха» -- Е = : | ~ м = К = ~ Љу . |-=- 4 > 5 “ у; > – 3 + = Л 5 » А 8 са и А - у сан о 4 ·