Full text of "Glasnik"

See other formats

| ви А Ку
ШТВА СРБСКЕ словесности,
; . 4 3 8 Ку Е " |
о Е |
, 8 5 ке
СВЕЗКА ЕХ.

буне ДРЕ % џ Г
___Св литограф. 1 таблице, 1 картом и 1 листомђ грбова.

х. |
КУ 4

У БЕОГРАДУ

У ТИСПОГТРАФ[ГИ БНАЖЕСТВА СРБСКОГЋ.

1857. ;

САДРЖАНИ

| страна _ ““ #

Разлике између езика Србскога и Хрватскогђ. % :

Написао Ђ. Даничијува км 4 ИЕ. (с 5.
_ Разматрана о старммљ Србскимљ правама. На-

писао Дрђ Н. Крстићђљ . .. о ма %
Статутљ Полљички. По П. 1. Па ариЕ Ољ |

ВИТО Ија а и. а ЕЖЕН ка
" Прегледђљ задружногђ стана Срба селлка. На- о"

писао М. 5. Милићевићљ по ви А

Штатистични податци школски заведешиа у
у %
_ Кнажеству Србскомљ. Одљ Дра М. Спасића 162

_ Окружје Краннско. Описао И. Пчелар |. . 189.
“~ Е а 4
Главими изводђ пописа у Срб!и године 185–.
Одљ 1. Гавриловића . .. А НИ за

Просторљ Србскепатрирште. Од. пераибинћа 227
Диплома восводе Угровлахшскогђљ Тоанна Ми-
б
ханла одђ год. 1596. Одђ ЛДра И. ШГафарика — 213

Рукописљ Кипрјановљ. Одђ ђ. Даничића . . 2%
Рукописљ Александровљ. Одљ ђЂ. Даничића . . 256
Додатакђ кђ описанпо Србски новаца. Одљ Дра
И. ШаФарика а зиму и 268
Грађа за Србску сФрагистику. | 3 ДЕ. РИ
Ивафарика бе а а њић врате Уа. ви Ва

Извћетје Дра А. Шафарика о нђговомђ путу
у Млетачку архиву и истраживанјо споме-

вина. Сроскеасисторае, + 4 и. 4. те аде
Известје о дћлано и стано Друштва Србске

Словесности године 1856 . . . . . . 308
Станђ касе Друштва Србске Словесности 1856 г. 318
Некролозн Пи ен а аи ДР с и АН
Ер 22 УДЕО ИВАЊИЦЕ ВР ЦАНА ај
Дедатака иноправње | са се Жар Ен

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЕШКЕ.

На страни 22 у врсти 6 одоздо стоп гоћ место
гон; стр. 247, вр. 6 Да. м. дл, вр. 30 посланткв м. по-
слмика; стр. 219, вр. # првстолћ м. прћстола, вр. 21
ти ом. ти; стр. 250, вр. 6 пракославићн м. православнкн;
стр. 252, вр. 28 ромилл м. фомнла; стр. 253, вр. 6 одоз-
го всесветмић м. ксескетмимћ; стр. 258, вр. 3 одоздо
шгодникд место 8годинкла; стр. 255, вр. 25 одФзго но
место по; стр. 257, вр. 21: еокрстин- место фкрстин-;
вр. 37 насеблаженне место васевллженне; стр. 258, вр.
6 низа место шиша, вр. 10 житил место жнитиМ, вр. 32
на место ил; стр. 260, вр. 33 племене м. племене; стр.
261, вр. 2 моботрадна м. моботрадил, вр. 5 хромимћ
м. хромнмћ, вр. 30 есн м. есн; стр. 262, вр. 8 прдво-
славне м. правосллење, вр. 25 приноситћ м. приноснтв;
стр. 265, вр. 1 Едн- место пбдн-; стр. 266, вр. 22 ФБН-
димНић ом. ФОБНДНМНМЋ.

разлике између бзика срРБСКОГА И
ЖРВАТСКОГЉ.

Написао Б. Даничићљ.

Колико е име Хрватско чувено у свету, самђ
в народљ Хрватски врло непознатђ. У исто кнби-
жевности кол се наивише зове Хрватска распра 6
ков су Хрвати. Како се народи набаче разликуто
између себе езицима коимљ говоре, могло бг се
и за Хрвате нанпоузданте знати ков су кадђ бал
имђ се сазнао езикђљ. бзикђ нбеиховђ радђ самђБ
показати у ОовОомЂ чланку и то изђ книбига у кои-
ма се или изрекомђ каже да су писане Хрватскимљ
езикомђћ или ако се Ју: КОГОМ то не каже а оно е
у НБОМ езикђ са свимђ онаши какавђ 6 у онима у
коима се то каже. А да ће то доиста бг: ЕЗИКЂ
Хрватски, може се мислити н по томе што бњ
бло безђ имена ни онљђ и народђ кои нБимђ гово-
ри кадђ се не бе тако звали и што ба онда име
Хрватско бмло безђ народа кои бе се нбимђ звао,
врљ свакти други народђ и езикђ кон бвм ко хтео
нБимЂ звати има друго име. Те су кнбиге ово;

Законђ Винодолски, наштампанђ у Колу П1
у Загребу 1843.

Раашје ! еуапуејуа ро з[е гофзсћле ћагуа!већит
уамсћот зштасепа, поџо рг!а!атрапа : 85 рош-
епот ргишуепа, ро пасти попоса пиззаја пагеуепа
ро зГећоу тагег спећи. У Впесаћ 1586.

П. Хектореваћа Впђапје 1 гђагзКо ргаоуагапје
' гагШКе згуагл, 12да0о 8. Бјиђе, и Љадги 1846.

Напњћаја Еласа ЗКадапја поуотгдапа 'гозкот
рга. Ејаидеуна баја, и Љасгеђи 1847.

Колико се могло 1тошљ самђ употребио и Хр-
ватске старине штампане у долкошнбимђ киљигама

Агкуа 2а ромев си јавозјауепзКи, и Д. Ранвине
резт гагпке, у Загребу 1850, у коима е езикљ мешо-
витђ, и Ивана Иванишевића што е штампано у В. С.
К. Ковчежићу (стр. 20--22) у Бечу 1849. Луцићеве
кнбиге нисамђ могао употребити колико бљхђ радђ
бвго, верђ е врло неверно прештампана, кос сеиу
предговору нехотице признае, а старога издана
немамљ. Хекторевићева внђига истина нис онако
вешто прештампана као Луцићева, ков ће сепо-
казати где затреба, али е прештампана много вер-
нте,кос се може мислитии по реченон невештини;
за то самђ е и више употребио.

Што су о Хрватскомђ езику писали А. Мажу-
ранићђ у Колу 3, стр. 87—92, В. С. Караџићђљ у
Ковчежићу стр. 17—19, и Ф. Миклошићђ у Уегаје!-
сћепде сгатташк дег вјау. зргасћеп Ги 3, и то сам
употребио колико ми се требало.

Пашући ово Србима мислимђ да е доста спо-
менути само оно штову Хрватскомђ езику друг-
чте него у Србскомђ. За што се годђ дакле из-
рекомђ не каже како ве у Хрвата оно се у нБбихђ

онако како « у Срба.

СЛОВА САМОГЛАСНА.
А.

1. Место Србскога е (==а) Хрвати има а у
овимђ речима:

а) азик (ј-а-мк) Пист. 13, Хект. 58. Врло е
редко е: език (ј-е-лКк) Хект. 108, Луцп. 16,73. У Ви-
нодолскомђ закону, кон « писанђ глаголскимђ
словима а наштампанђ Латинскимђ, има емк 139,
али будући да глаголско слово место косга овде
стон е заметов и ћи џ, ау овоџ речи нити 6 сло- |
ву ћ место нити блљм Оно у нБон сталло кадљ бво
му блало место, него бљм сталло и, за то се може
за цело знати да она ни у Винодолскомђф закону.
не гласи „једк“ као што е у Колу новимљ право- |

БЈ

писомђ преписана, него јамк. Не може се друг-
чје мислити него овако и о ономе што е у Арки-
ву 1, 206 сђ глаголскога преписано „јемкК“.

6) лтра (ј-а га) Луц. 90.

в) ати (ј-а-1) Пист. 22, ков Хрвати имао и про-
сто и сложено, а у Срба « данасђ у обичаво само
сложено отети, узети. Просто: у пређашнћмђ врем.
(аог. ла (ј-а-ћ) Хект. 73, Луц. 21, 56, 4 Нист. 13, 59, 78,
Хект. 53, Луц. 6, 21; лете Пист. 36, лсмо 16, (7) 50,
1%, аше Хект. 5:, Луц. 725; у П глагол. придеву
(раг!. разв.) ат Луц. 97. Сложено али само сђ пред-
лозима кон се свршуго на самогласно слово. да-
вле кадђ треба да остане 2 (ј) предљ а: зала (та-
|-а-1) Пист. 19; мал 21", нала 12,поал 13, 21, 22, 30,52,
103, полаљ 95, Луц. 11; прилти Пист. 38, 67, Хект.
85, Луц. 1, лрилс Пист. 12, Хект. 85, Луц. 6, 91,
прил Пист. в6, 88, 95, 10%, Хект. 50, лрилсло Хект.
83, приасте Пист. :т, прилше 6, 12, прилл 5, 15,
16; ул 88, улше 3, Хект. 27, обул Џист. 25, 35, 78,
обупла 67, обулт т. МИ у овимђ е речима у Вино-
долскомђ закону штампано 6: 61 81, 610 зог, 61 328,
ков по ономђ што е казано напредђ подђља, тре-
ба читати а (ја); а гдешто ве штампано и само е:
ец 189, ргеп 132; ако ово е нивс штампарска по-
грешка место е, т. е. ако у оригиналу не стон ћ
него е, онда се осимђ лти налази и ети. — Речи
алатва, планћ, плат, ков В. С. Караџићђ у Ковч.
:8 брон међу особине Хрватскога езика, колико
су Хрватске толико су и Србске, ерђ у нђима —- као
и у лле (сар) Винод. 298, Хект. бо, Луц. 96, лаие
Пист. 43, 81, полтши 36, приллии 75, вазатши 11,
за, снатше 18, 51, — не стоп а место Србскога г а
Словенскога а, него место Словенскога н или к,
а ово обов место јћ, ков е и Србима и Хрватима
а (ја), као што е и у речима ллшти (ј-а-мити), за-

(%) Кодђ ковга примера не стоп предђ броевмђ изљ
ков е кнђиге онан е изђ оне изљков 6 првњи предђ нђимљ.

1“

лтљ (зај-а-м), аи болцљ (60]-а-ђ), ожулкљ (ожуј-а-к)
итд. Словенски глаголск!и придевђ нмћ стои пре-
ма своме неодређеномђ нштн као годљ шљиљ према
своме неодређеномљ патн. а као годђљ што се у
овомфђ другомђ слово ад раствара у свос елементе
ки, тако се и у ономђ првомђ а мога растворити
у свов елементе ма као годђ што одђ пати предљ
речено ћи долази тошљђ п, тако и одђ мтн предђ
речено ћм треба 1ошљ да дође 1. али се онда са-
стане Т (ј) и к, те одђ иљихђ постане н. Тако бв:-
ва у Словенскомђ езику. А Србски кадђ сврши
речено растваранћ не иматоћи ћ добив два сугла-
сна слова # и мл овдно до другога, па међу нљихђ
мора уметпути а као годђ у речи данљ (Тез). Та-
ко а у поменутимљ речима поставе са свимђ по пра-
вилу Србскога езика, и по томе оне су са свимђљ
чисте Србске. А као годђ што јћ према Словен-
СКОМЂ ве гласи у Срба и њу речима елацљ, елство,
тако и место ллатва има у Хрвата и ељатва Пист. 22.

г) ж-а-ти (ро7г-а-и) Пист. 29, 93, пожали та, жа-
тва 30. 11, 12, 99, жателац з0о. Али има и с: ж-е-
тва Пист. 30, 99.

4) ж-а-дан Пист. 98, 116, ж-а-дници >9. ж-а-л
(жеђа) 113, Хект. љв. Луц. 97, ж-а-лти Пист. 36,
93. Али има и е: жее-днит Пист. 110, ж-е-ито 109,

ђ) -чати: зач-а-ти Пист. 2. 115. зача 84, 107,
зачата 97; — почати 17, Луц. 50. початг Хек. 11,
Луц. 22, плоча Пист. 27, 38, 39, 12, пз, Хект 17, Луц.
10, 21, лочаше ЏПист. 25, ћо, "2, Хект. з,. Луц. 55,
прича Пист. вг, Хект. тт, Луц 6, лочало Пист. 6;
11, 52, 56, Хект. 37, Луц. 86. — Али.има и е: за-
ч-е-ти Пист. , заче Луц, 69, зачет Пист. 11!, зачела
3; почети ђо, почеџ Хект. 55, поче Шист. 2, 18, 68,
Хект. 31, лочеше Шист. 61, почел Хект. 85, поче-
так Писл, 23, ов, Хект. 37, Луц. 9, лочело %1.

е) ч-а-до Луц. 99.

|
|
|
|

Као што Хрвати у некима између овихљђ
речи имало и е место а. тако и Срби имало а место
е у речи ж-а-лацљ. Ж-а-ока (коп се и у Словен-
СКОМЂ езику налази сад место а: жало и жало, Микло-
шићђ, еогтеп!. 60). а у гдекоихђ кнђижевника има
и обуати (обуј-а-ти): страх обул Израелићане. А.
Качићђ, кораблеица (у Млетцима 1782) 152, 237
свакога би туга обулла. А. Качићђ. разговорђ (у
Млетцима 180) 177.

Ово а видимо у Хрвата само после слова 4
(ј,; ж, ч, а то су слова узђ кол се и ћ претвара
уан.п. у глаголима болти се, држати, трчати

_ место бојфти се. држљ%ти. трчбти, по чему мислимђ

да е и оно а у Хрвата само ради гласова кон су
предђ нбимђ постало одђ е, ни да нема ништа сљђ
Рускимђ и Чешкимљђ а (==а).

2. Место Србскога и Хрвати имаго а са гла-
сомђ Ф предђ нвимђ у речи лела (игла) Луц. 88, 89.
Ово л мислимђ да е овако постало: и прели се у
4, као н. п. у Чеха |ћо (нго)., по томђ међу два
сугласна слова 2 и ге по правилу кос имаго и Срби
и Хрвати дође а: ј-а-сја. као 7-а-ла, као тито <
у Чеха по нђихову правилу дошло е: јећја, а то
тошљ пре може бвмти кадђ е игла по свон при-
лици и добила и одђ јћ, ков одговара Санскрит-
скоме а у аг-га (одакле се она Словенска реч
доводи), узевши ј предђ самогласно ћ, коимђ се
Санскритско а заменое, као што се узима и предђ
друга самогласна (н. п. абука, готро), и по томђ обов
претворивши у и; ово смо претваранћ и напредљ
већђ видели. одакле се и а у лела лако разуме.

3. По правилу по коме се и у Србскомђ сзи-
њу умеће а међу два сугласна слова, умеће се у
Хрвата и у овон речи у котон га Срби неман: кади
Пист. 9. 15, 19, 16, Винод. 133. Алисе налази,и безљ
а као и у Срба, и онда се мена « предђду г: гди
Пист. 15, Винод. 12. Као што иста речђ са а на

крао место и показутоћи време у Срба добла а
после к, тако га у Хрвата може и онда избацити;
по томе осимђ када Винод. 74, има и гда Винод.
67, 24%. (Кади не значи само место него и време
Винод. 215, а гда не само време него и место Ви-
нод. 21).

Овако ве а у Хрвата и у овимђ примерима у
коима га Срби немалјо; з-а-ли Нист. 18, 75, 83, Луцп.
9о, з-а-лога Пист. 13, 19, 37, Хект. 68, з-а-лих Пист.
16, 2", 103, Луп. 47, з-а-ле Пист. 18, 59, 75, Луц. 57;
з-а-ла (1-вми пад. женск.) Луц. 21, 7!, з-а-ло Пист.
20, 75, з-а-ла (1-вми пад. мн. средн.) 28. — Али има
и безђ а: зло ПШист. 25, 15, зла т', злу 8л. — Сђ
овимђ а налазе се гдешто и овакви примери: ли-
с-а-<0 Паст. зо, Луц. 86, болз-а-то ПМист, 100. —
Овако ке а и у Срба н. п. у речи дани, место чега
се говори и дни. — На исте начинђ мислимђ да
е дозпло а иу љ-а-не Хект. 57, пошто се е између
т и н избацило према падежима кон га нема):
Али 6 и то врло редко.

4. Као што у Срба у лр-а-дедљ стон а место
в, тако у Хрвата али врло редко има и у напр-а-д
Винод. 326.

5. Као што у Срба има работа, рабити, тако
се у Хрвата налази аи у р-а-ба Пист. з: (робина).

К.

6. Место Србскога а имаго Хрвати е у речима:

а) р-е-сти: ресте ист. 'ћ, 18, рестите 51, наре-
сти 101, проресте 56; — узрест 59. — Ово се на-
лази и у Србскихђ кнљижевника, н. п. у Качића
рестите кпораб. 9, рестилше 11, нарестоше 29, наре-
стао ћа.

6) кр-е-сти Пист. 82, креди 10, укреде то, укре-
ду 15, прикрести се Луц. 16, искреда Луц. 10. Али
се налази и а: краду, Пист. 15, украдот Луџ. 21.

в) вр-е-бац В. С. Караџићђ у ковч. 19, и безђ в
(према Словенскомљ фавђ) ребца Пист. 100, ребаи 100.

г) л-е-бут Луц. зз, Иваниш, ковч. 22. Али има
и а: л-а-бут Луц. 8%, 35.

7. Место Србскога о Хрвати има: е у речима:

а) гр-е-6 Пист. 15, 18, бг, 65, Хект. 57. Ово се
налази и у Србскихђ кнљижевника н. п. у Качића
кораб. 55, 103, а и у народнимљ песмама (").

6) т-е-пло Хект. 36, теплина Пист. 60, Хект.
97, степлити се Пист. 31.

У конима одђ овихљђ речи пред е стон јр; у
нђима мислимђ да ер учинило те се а претво-
рило у е. А у осталима има и у Словенском ези-
ку е место а или о.

8. Налази се у Хрвата и 7-е-га Пист. в1; Луц.
ва, т-е-ту Пист. 10, Хект. 102, ов-е-ту Луц. 80. Али
се ово налази и у Срба, н. п. у Качића гега кораб.
35, овету %0, 213, и у народнои песми:

Како свакет у битке јунаку. з, 25;
а као годђ што е у Србаредко тако е редко иу
Хрвата, и може бмти да е само према чега и се-
га тако дотерано. ("““)

9. Као што се у Срба у почетку речи еван-
ђелге е изоставла па се говори и ванђел5, тако у
Хрвата има и пистула место епистула.

Као што се у Срба б-томђ падежу: нљолљ
нљитљ може додати е на кра!0): нђоте, нђљите, тако
у Хрвата има иониље путет Пист. 15 тоље
ричло Луц. 51, твојоме срићом Луц. 6', с мотоме
Луц. 67, тобоме Луц. 6%, наглиме Луц. 110, богоме
Луц. 2, срцоме Ранб. :з, желвоме Ранљ. 13, мре-

(“) С ђордам Павлу гребак ископаше. 1, 712.
("“) А често стон само слика ради, н. п. у Хек-
торевића 10:
Б!аујја јој рокму тог — даји рг! согоуг.
Кад рокпуа г/еда — роду пе до таја,
Огледа да зуеша — говза је роралја.

жоме едноме Ранђ. 15, душоме Ранљ. 20; тако у
Луцића и у 2-гомљ пад. мн.: тите 92.

И.

10. Старо Словенско 5, место ковга Срби имао
вдни е, други е а трећи и, у Хрвата гласи и: билие
Луц. в9, бичве Пист. 91, бесида Луц. 69, болизан
Луц. 28, бриле Луц. 15, ловидити Хект. 35, свидок
Винод. 1':, свидочаство Пист. с, Винод. 138. виће
Пист. 8', обитовати 15, 19, обитати Луц. 25, 28, вик
Пист. 69, вира ћо, Хент. 5!, витар Пист. 12, вриље
24, гнив Луц. 6, грит ист. 19, дивошнка 309, дивица
2, дитић 8, дило 85, раздилити 41, звир 59, писти
(јисти) Винод. 122, џидући Пист. 99, пидра Луц. 22,
допидристо Хект. 33, пиздит' 59, крипост Пист. 100,
Хект. 73, ледвид Луц. 22, лисец ЏПист. 52, листо
з6, триже та. нига Луп,. 93, ники Винод. 100, линез
Пист. 95, писан 11, Луц. 95, при Пист. 20, 98, Луц.
17, 22, плрид Пист. 2', 15, наприд Винод. 25, приљта-
лит Пист. 85, рика Луц. в», рич Пист. 6, 37, свит
32, сите 39, сусритоше 83, срите Луц. 21, несрићан
6, стина Пист. 29, стрита 711, тило 45, Хект. 51,
таљиб Пист. з2. — Тако гди Пист. 15, Винод. 101,
Хект. 29, овди Пист. 63, онди 7, свуди Луц. 25, вазди
Пист. т!, лосли Луц. 89, досли 89, докли 35, поги-
бил Пист. 103, Луц. 55; слин Пист. 3, Луц. 83, ле-
лин Хект. 96, орит Луц. 56. — Али се налази и е:
сведок Винод. 99, сведочаство Випод. 138, обећати
Пист. 178, Винод. 353, Хект. за, Луц. 65, (у овом
речи имаго и Срби се у сваком нарече,, н,п. у Ка-
чића кораб. обећао 163, а налази се иу Словен-
СКОМЂ езику, в. Миклошића уегр]. егап. », 21),
већати Пист. за (свећаше виће), Луц. 72, венац Хект.
35, видети Пист. 85, вера 86, Винод. 258, Хект. 5',
веровати Пист. 21, зг, Винод. 98, вредност Хект. »1',
времена вћ, зерешенћ Винод. 78, обед 56, тесто 532.

—

пети Пист. 59, Луцло, Мваниш. 20, петег Пист.
12,43, 17, погибел Луц. 21, пред Винод. 108, 399, прела-
аитћ Иванит. ковч. 22, сена Винод. 111, тељеса Пист.
9, 15, (т)отела Винод. 310, целов Пист. 25. Тако овде
Пист. 18, Луц. 27, онде Пист. 7, 10, 18, Винод. 95.102.
докле Пист. 7, го. 33. Луц. 100, локле Пист. 8, 18,
Луц. 19 (тако « обов ну Срба). — Е место и стон
и у сести Пист. :о2 (Лук. 12. 37), присести Хект.
92, одседот Луц. 198. седе (3-ће лице ед. пређаш.
вр.) Пист. 35, 39. сео Пист. 61, посели Хект. 50; може
беати да е ово дошло изђ правилнога седу (3-ће
лице мн. сад. вр.) Пист. 23, седе (3-ће л. ед. сад.
вр.) 75,седи (2-то л. запов ) 19, као што ву Срба
изђ сбсти прешло % и у свделљ место е (а).
У.

11. Место Србскога и Хрвати имаго у уречи
вер-у-га Пист. 16, 91, кол сеи у Словенскомђ ези-
ву налази сђ и и сђ у: кернга, кероуга (Миклотћ.
уега]. сгатп. ', 25).

12. У Хрвата се у садашнђга времена у неод-
ређеномђ начину предљ а не мена у ив као у Срба,
него само у ов или ев: поскаковати Пист. 3, изи-
сковати 9, казовати Хект. 47, упитовагу Пист. 68;
обслужевати 19, навишћевати 51, ис»ушевати, ноће=
васто Жект. 11, одлушћевати Пист. 82, оживлбвати
18, прикажевати 28, пролинђвату 18, разширевати
з, свршевати 18, угашевати. — Само еданђ путђ
имамђ забележено ив: оскропиваше Шист. 31.

МЕСТО ДВА САМОГЛАСНА СЛОВА Едно.

13. Што Срби имао н, п. у ласљ место полсђ,
свога место свовега, где се два самогласна слова ра-
ставлћна само слабимљ гласомљ 2 преливало у едно,
то ве у Хрвата јошђ чешће. Одљ о и а они имаго
а: ма (тол женскогђљ рода) Луц. 17, (твол жен.)
19; — 0 и в: е: ле (мов среднћга рода) 19, 25, 27,

(1-вљти пад. жен.) 16, тве (твов сред.) 19, (2-пи пад.
жен.) 25; — о и у: у: тву (7тв070) 17,32; — 0 и о:
о: топ (тогоп) 12, твош (твогоц) тљл. Као што се
види промене су ове готово само у песмама, а у пе-
смама ихђ има:о и стари Србски кнбижевници. — У
Хрвата ве и осимђ песама врло обично ки (1-веи
пад. ед.) Пист. 10, 18, 19, 20, 82, %%, 57, Винод. 120,
205, Хект. 51, 10:, Луц. 5, 7, (1-вми пад. мн.) Пист.
15, 15, 16, 17, 100, Винод. 57, Иваниш. ковч. 22, према
Србскомђ кош; — кит (2-ти пад. мн.) Пист. 30, 32,
78, 85, Винод. 153, Хект. зо, Луц. 16, према Срб-
скоме коитљ; — ким (6-тњи пад. ед. муж.) Луц. 25,26,
према Србскоме коиљлљ; — ке (А-таи пад. мн. муж.)
Пист. 18, 19, Винод. 176, Луц. вг, (2-гли пад. ед.
жен.) Пист. 35, Луц. го, (1-вмИ и 4-тни пад. мн.
жен.) Пист, 18, 85, Винод. 106, Хект. з0о, Луц. 16,
према Србскоме ков; — ка (1-веи пад. ед. жен.)
Пист. 17, 18, Винод. 17:, Хект. 37, Луц. 8, (1-вети
и А-тми пад. мн. сред.) Пист. 17, 32, 88, Винод. 303.
Хект. 29, према Србскоме кол; — коџ (3-ЋИ и 7-м6И
пад. ед. жен.) Пист. 27, 35, Винод. 58, Хект. 33,
Луц. 2, према Србскоме когоп; — кол (6-тљеи пад.
ед. жен,) Хекнт. 93, Луц. з1, према Србскоме ко-
готљ; — ко (1-вљи и А-тми пад. сред.) Пист. 20, 31,
па, 49, 57, Винод. 73, Луц. 20, 57. Осимђ тога што
су [07:31 примери са свимђ обични а они први текђ
у песмама долазе, разлику између еднихљ и дру-
гихђљ показув и последнћ ко, ков бљгбвгло ке, ка дђ
Оља сви ови примери бвгли еднаки. Последнђи зна-
ченђмђ истана одговарао Србскоме кои (кос има:)
и Хрвати, н. п. муж. 1-веи пад. ед. коди (сћоу1)
Пист. 2ћ, Хект. 29, 53, 60, 81, и коџ Хект. 85; 2-пи
пад. мн. хобиг (сћоућ) Пист, ва, Луц. 16, б-тљги
мн. копит Луц. 19; женск. ед. 2-пи пад. ков Хект.
18, 60, 3-ћИ и 7-мен когоб Пист. 102, Хект. 37, Иван.
21, Ф-твми ког) ХЖект. 37, 10, Иван. 20, 7-ми коготљ
Хект. 101, Луц. 13; среднђга рода мн. 1-ви хол

Пист. 67, 68), али нису одљђ нђга скраћени, него
су ово обични падежи простога пи, ков Срби имаго
у сложеноме нект, свакт. — 0 и е прелазну е
и у стећи (стоећи) Пист. 6, 7, 28, 53, 100.

14. Као што у нисал и Срби има!) и место е
и е (не весаљљ), тако Хрвати имаго иу 3-ћемђ лицу
ед. ни (место не в): врите лов ни тош дошло Пист.
38, брез лене ни бога ћ. Али се налази и нив Хект.
37, 61, 85, Луц. 28.

Као што е овде и управо постало оден:а
()), а е одље (је) избачено (Миклош. Таш!. 92), тако.
се у Хрвата е са и претворенимљ у # преливау и
и у нилат Пист. 27, 29, нитаа 29, нита Винод. 513,
96, Жект. 38, нимало ЏНист. 57, 63, нилате 51, ни-
маг 10, Винод. 26, то, Хект. 59, ниљалоћи Пист. 101.
Али ве обично и цело не ила Хект. 60.

Одђ и и е постало е и у овимђ речима ули
(УН) Пист. 13, 27, лаћени Винод. 195, 211, лоште ·
нти ('') Арк. 2, 290; више овихђ речи немам, а А.
Мажуранићљ у Колу з, 88, каже да се говори и
катени, уфанти, зели, загори, ероздови, грлови са
дугимђи на крало. Тако има и нидпа Ранњ. 33 (два
пута), али в ово врло редко.

15. Место а и о кадљ ве прво на краго едне
речи а друго у почетку друге, налази се и само
а: ва но вриљме, ва во вриле Арк. 3, 152. Више при-
мера немамђ, а А. Мажуранићђ у Колу 3, 88, каже
да тако народђ говори.

Место нф З-тти пад. ед. имаго Хрвати и цело
и%е (стеуе) Пист. зо, 58, 90, Хект. то, Луц. 12,
13, 17, 101, као што су и Срби негда имали.

СЛОВА СУГЛАСНА.
Б, П, В, М.
16. Место странога фФ имаго Хрвати 6 у имену

Остиб (место Тосиф) Пист. 2, 5, 8, 23, 45, Осибу 7,
8, Осиба 89, Осибова %ћ, 85. Ово с као у Слове-

наца ђакђа, бита, у Малоруса барва, у Руса брм -
жи, у Чеха ђагуа, етоуап!. ћгађе, у Полакађа-
зап!, ђагуга, у Лужичкихђ Срба Шшсђаг. Овако и
пашљ Микала у речнику има базган рћазјапив.

17. Место странога ф% имаго Хрвати л у речи
понистра (Тепезћга) ист. 12, 58, као што си у
Срба Стбпанљ. Трипунљ, а у староме Словенскомљ
м Пилнић, Пардонљ, пдрнскн, фнлосопћ (Миклошићљ,
уеге]. сгатпт. 1, 196).

18. Место в у Пистулама има ф. за ков ми-
слимђ да га вала читати као в. Оно се налази

а) на краго речи: благослоф 25, 25, 87, Дави-
доф 5, 13, жиф 19, здраф 20, кнрф 6, 31, 33, 13, мобаф
32, ноф 315, нђеоф 11, 99, одговориф 10, 19, %2, 51,
оставиф 18;

6) на краго слога а предђ словомђ д: офде

18, 26, 100, прафда 1, 15, 93; — предђљ #:крфе 115,
углбфвб 10, здраф% 15, 15, 27; — предђ «: придиф-
кот 98; — предђа: дглфау 62, дглфлоф 88; — предљ
45: припрафабно 23, постафаби 8, 2%, 65; — предђ
н: брфно 13, дугофни зћ, офна 26, рафне ћ; — предљ
р : Лофринца 93; — предљ с: кралвфство 1, 15, 103,
жидофснки 8, попофски 18, > — предђ и: владаф-

ци 18, офце 19, 32, 66; — предђ ч: офчт 1 —
предђљ ш: оставифши 6>. послафши 9", придафти
43, упрфтии 10917. раздрфтши зћ, скутафши >5;

в) у среди слога иза с а прељ а: сфака 6,
сфаки 26, 31: — предљ е: сфет 9, 68, 10, 16; — пре дљ
и: сфит 11,98; — предђ о: сфоп зо, 5!,57; — предљ
# : сфукошећи; — предђ р: сфрту (зГагћи) 51,58, 59;

г) у почетку речи али после предлога с: с фа-
ти 69, 104. ;

Изљ овога бе се могла изводити знатна пра-
вила кадђ бљр се Фф% на овимђ местима читало као
ф. Али у Пистулама има примера, истина много
манћ, са в (у или п) место ф ([) према свакоме
горићму: према онима подђ а): грижгов (агћоцу) >.

69, встав (узгау) 11. — према онима подђ 6): овди
(опат) 63, правда (ргапда) 6, 101, лравден (ргацдеп)
6, 19, 31, аз, дгавла (фаша) 117, плравллти (ргапоПан)
ва, поставлћнљ (розћапаПеп) 62, лриправна (рглргац-
па) 2. лоповскога (роропвсћова) з2, овце (оџсе) 36,
66, заклинавце (тасћипацсе) 51, видивши (у изс!) 66,
одговоривши (одаопог! вс!) 39, учинивши (усипивст)
а, — према онима подљђ в): сваки (виасћл) '6, свет
(виеђ 16, 81, свит (ви) 5, 9, 21, своп (виоу) #, 5,
свукоше (вимсћозсе) %:, сврту (заагћп) 13, 23, свр-
шио (виагзсло) 58.

Више пута на овакимђ местима узђ ф стоин и
в (у или пи): видивф (уаи) 2, лтбавф (2гћиђац!) 9,
народовф (пагодоц!) 20, лравфденога (ргаш!аепога)
19, поставфабн (рова еп) 10, оздравфавн (огдагац!-
вПеп) 15, заставфлвно (тазћацћаћепо) 98, плоздра-
вфаћна (рохљдгташаћепуа) >, живфавит (хиоћепуи)
13, аковфлђи (уасћоц!оћ) 3, напунивфше (парипшт се)
чв, даровфшћине (дагоц! веће) 98.

Сбдно дакле за то што бњм се изђ самихљ Пи-
стула могло оборити свако правило косе бв се изђ
нБихЂ извело за претваранђ гласа в у %ф у гор-
нБимђ примерима, адруго што тога нема у другимђ
кнђигама, не можемо на ино него вала узети да ф
и в у овимђ примерима еднако гласе, и то 8, као
што еднако гласи исћ и К.

19. Предлогљ у Срба у. а у Словенскомђ езику
кћ у Хрвата

а) или оставе в: в иљле мов Пист. 17, в облаку
!, 8 господину 1'. в град 29, в граду Винод. 9,:,
в двори %69. — Истина у Пист. стон у не само за
в (н. п. уавс зо) него и за у (н. п. уђш 21, успе 65
уда 82. уп 19, угр 35 ћогагшт), а и не само за
у (н. п, Јахи з2, 15508 29) него и зав(н,п. еопогне
в2, ага (гедде) зе, оса 6, Вашдоци а, влаџи 94,
сипа чува 45); али кадђ сев потврђув и изђ другихђ

внђига и кадђ се по речима А. Мажуранића кол.
3, 87 и данасђ говори, не може бмти сумић.

6) или се слову в додав а, као гдешто и у
Срба (н. п. ва векђ, ва славу): ва вике Пист. 41,
1, ва вишниљиг (утсетећ) 5, 1:, ва дне Винод. 97,
ва осуду 202.

в) или се претвара у у као и у Срба: умљ Пист.
з0, то, у нет Винод. 92, у Винодолу 18,

бр една доброта у ран не доводи. Хект. 72,
Кад кога видимо у згришанну (“) стати. 72,
Тако бог у вично добро ме настани. Луц 58,
у закони. Иваниш. ковч. 21.

Овако и место Србскога уз Словенскога еђ;,
Хрвати имало 83: взети, Винод. 62, вспољлененте
163; — ваз: вазети ист. ', вазимати 08; вазмите
83. вазе 39. Што А. Мажуранићђ кол. 3, 81 вели
да се в одбацукв (зети место взети),н немамђ за то
примера.

20 У речи вас (10115) и сложенима « предђ с

а) врло редко остав на свомђ месту: всака
Пист. 1, всанољму %,всаки Винод. 67;

6) 105 се ређе одбацув: сака ова (ћаес опита)
Паст. 6. — А. Мажуранићђ кол. 3, в1 каже да се
у Винодолу само тако говори.

в) највише мена место са с као иу Срба: сва
Паст. 0, 65, све 17, сви :, Луц. ћ", свега Пист. 1. ћ,
6, 80, 98 итд. сваки 26, 31, 67, 69 итд., сваколу 23,
Хект, 35, Луц. 81.

21. в не избацуо Хрвати у речи двигнути,
Пист. 21, зо, Хект. по, 103, Луц. 85, 95. Али има и
безђ в: дизати Хект. 85.

22 в претварао Хрвати у л у речи трис-
тен Нист. 5 (вођгив)као што е у староме Сло-

(%) Овако мнислимљ да ово треба чнтатн а не 3
еришант као што 6 штампано.

венскомђ урљ-к-енћ и урљ-и-ћић, а у Срба ц-т-илити
и ц-в-илити и Тоси-т-ф место Госи-ф-љ5.

23. На краго речи претвара Хрвати љу #: осан
Пист. 9, нан 62, в ибн 29. Више примера немам, у
кнвигама е дакле та промена врло редка, а у говору
е са свимђ обична као што кажу В. С. Караџићљ
ковч. 18 и А. Мажуранићв кол. 3, 87. Ова се про-
мена налази и у Срба: В. С. Караџићљ посл. ХХХИШ
(1849) вели да се у Паштровићима тешко може
чути мл на крато него све и: говорин, иден, водон,
ножен, седан, осан итд. место говоритљ, идетљ
водотљ, ножетљ, седатљ, осатљ. Исто и у Слове-
наца често блава: дан место дал (Миклош. уег21.
огапшт. ', 256).

Ној.

24. Место н има у Хрвата мл на краго речи:
праведат Пист. 17, учинфт 13, принесет 32 (када
би принесем), благословлбљ 12, — место праведан,
учинфни итд. Овако и у Срба место пакон има накол.
А и Чеси имало у старимђ кнбигама: парјпеп), ис1-
пет, Кеез ет место парјпсп, истеп, КРез!еп (ШаФа-
рикљ згагоб. тИиуп. 22; Нанаја хуџпков!. 94).

25. н се претворено у л у речи лолстир Винод.
62, место љлонастир, као што ву Срба злаљленђ,
тлого место зналенф, тного.

25. низоставлиго Хрвати у имену Мдргл и Идрит
Пист. 31, 1!', 86 место „идрга, као што га и Срби
изоставлато у имену Лкин Апсопа и оста и Коста-
динљ,ков се налази и у староме Словенскомђ езику:
Косташњтнић, Костатниђ (Миклош. уега1. огапит. !, 66).

26. Као што се н додав у нега (ејив) тако
е додано иу речи нер (ер) Винод. 158 — Као
што се у Срба у глаголу ићи сложеномљ сљ
предлогомђ у, и у глаголима изведенимђ ОДЂ
простога ети исложенимђ сђ предлогомђ с, уме-
ће н: унићи, снилити, снимати, тако се у Хр-

ватскомђ езику налази уметнуто ни у глаголу
ети сложеномђ сђ предлозима од, из, с: сваку ло-
37 ка / мени не носи плода о днети ће Пист. 98
(Тов. 15, 2); други дан изне два дуката 18 (Лук. 10,
35), да би ит се голине прибиле и да бисе снели
за (Лов 19, з:). Место овакога однети налази се
у истомђ значенео и отети безљђ н. И у садашнљђ-
му вр. а потомђ и заповедно налази се сђни
безђ нђга: однелеш Пист. 16. одели Пист. 60, ако ли
око твов стућув тебе.изнељли гаи одврзи од себе
Пист. 96 (Мат. 18, 9); наппрво из ли брвпо из ока
твога, и пака ћеш позрити да изтет салату из ока
брата твога з3 (Лук. 6. п2г). изми Жект. 32, Луц.98.

27. л на крато речи или слога остав не пре-
тваратоћи се као у Срба у о: весел Луц. 63, дил
Хект. 99, дилник Луц. љ,заа 9. кастел Пист. 93, ми-
сал Луц. 2', орал 96, пакал Нист. 23. пол 11. посал
Луц. 10, Савал Пист. 36, сокол Луц. 13, сол Пист.
109, темпал 18; — дошал ћз, нашал 10, донесал 25,
разсул 101, рекал 6. Хект. 3", вазел Пист. з1, бил
100, чула Хект. 5', Луц. 103, раздра Пист. 74, улрл
8, изгибал 25, видил 9, тотил 21, оживил зћ, држал
31, избавил 103, говорил 9, напунил 119, родил 61,
поставил 65, Винод. 288. створил Пист. 87, знал 16,
дал 5, послал 23, изабрал 98, звал 99. благовал 2,
ниговал Луц. 83, полиловал Пист. 37. — Алисе на-
лази и претворено у о и то напвише после и:
дио Луц. 62, дионик 7, кастио Мист. 78, мао Луц.
уц: — довео ЏМист. 72, сео 67, пропао Луц. 105, био
Пист. %6, 9, Луц. т', улмио ЏШист. 12, чуо Луц. 59,
остао 17, споменуо Пист, %7, потакнџо Луц. 5, болио
Пист. 52, желио 50, трпио Луц. •, тотио Пист. 52,
видио 13, заповидио 8, показао Луц. "3, дао Пист.
13, вратио 18. говорио 3, прогонио 17, изгубио за,
здружио 1098, оздравио 83, купио 13, мобио 10, про-
сио 68, простио 58, одпустио 15, славио 68, ослобо-
дио 59, оставио 99, створио 57, Мваниш. ковч. 20,

приступио Пист. 99, учио 53, ходио 6%, утранио
101, чинио 177, Луц. 59.

28. Старо претваранђ гласа ф у рв, по ковмљ
Срби и данасђ имаго врећи (одљ врт: вршељљ), у
Хрвата се налази у овимђ речима: брићи (брићи
будете веселиа нћгова седам дан) Пист. 81, (“) врићи
(по ричи твогон хоћу врићи мриже) 15, Луц. 6, 31 (“7),
стрићи (стрићи стражу) Винод. 131, зачрипсти Пист.
29. — Овако се у староме Словенскомђ езику пре -
твара и д у лдћ, као што се налази и у старимђ
Србскимљ киђигама н. п. прнелвшти (данасљ лриву-
ћи) у житпо св, Симеуна :1', 21, ков се писао Сте-
Фанђ Првовенчани. По томе Хрвати у Брибиру,
као што каже А. Мажуранићљ кол. 3, 89, говоре
тлић, влић место тући, вући, али у кнђигама пл тога
нисамђ нашао, само знамђ да у Аркиву 2, 293 има
тлисти (мусти).

На ован начинђ место Србскога р имаго Хр-
вати рџ и у овимђ речима: цриква Пист. 6, ускри-
сити 106, чрипати 29, Србски црпати (“>“).

(7) У ПН пређ. вр. брзиту Паст. 19.
(%%) Истина, у Загребачкомђ издано Луцићевихљф
песама на овимђ местима не стон врићи него врћи:
Бго је [0, пеко ИО К пеђи аме
Мавоко, та до те те рако улге. —
Ма Кгппо, [ова степе ћиј зе оду ак са
Тгојапзка Кгајјеуте да Е# Ђидет п зме.
Али кадљ врљ стон у слику са двић, а одврћи са џ срићи,
ве може бвмти сумић да е Луцићђ написао врић и од-
врићи, а онако сликове да су му нагрдиле туђе руке.
(%%%) Дођи мени ти помозн црлат водицу. Нар.
пес. 1, 100;
На водицни дјевојка,
Црпта, љева водицу. 1, 100;
Вара се В. С. Караџићђ што узђ ован последињи стихђ
додав да би правилнје бало црле. Црпсти стон према
»црпати“ као лити према „љевати“. Обов в добро и
свако има свов значенћ.

29. л се не избацус као у Срба него остас у
речи чловик ЏМист. 6, Луц. 12. Ова е реч врло
редка безђ 1: човик Хект. 103, Луц. 103.

30. Што се у Винодолскимђ законима гдешто
налази ла непретворено у у: Рлкона, влчић 35, ћо,
то су остатци само писана старинскога.

ђ, ћ, НБ, Лћ, И.

31. У наставку #17, коимђ се речи изводе, пре-
твара се и у Срба и у Хрвата самогласно и у су-
гласно 4, те се онда одђ два #24 едно изоставла.
Али шта после у Срба беава, тога Хрвати нема:о
свега. После слова 3, с, ж, ч речено 2 остав у
Срба безђи какве промене: л03% (== лоз-ћ-е), класћ
(=клас-И-е), лодножљ (==поднож-и-е), обличљф (==06-
лич-И-е). И у Хрвата е тако после истихђ слова:
4035. класђ, подножћ, обличф Пист. 98, 71, 19, 57.
Али у Срба после слова 6, в, пл, л умеће се ља
поменуто 2 са словима кол предђ собомђ нађе
д, т, а, н прелива сеуђ,ћ, љ, тњ: гробл., здравл,
коплђ, безутав, грожђе, цвеће, веселф, каменђ, — у
Хрвата пакђи после овихђ свпо слова остае само
п« безђ и какве промене, н. п.

а) у самоставнимђ речима среднђга рода:

аа) после 6, в, п, л: здравћ Нист. 15, Винод.
202, ХЖект. 76, поелавћ ЏШист. 4, углбвф (увећејуе)
10, — копђ Хект. 50, Луц. 106.

66) после д, т: грозгдћ Пист. 19, — приталитб
28, Луц. 103, Иваниш. 22, лит. (гапи) Пист. 11, бри-
нутф 12, ганутб го, добитб 105, вазетф "1, закљетб
115, спољенутћ 101, пропетв 105, расутб 8, пришастђ ћ.

вв) после л, и, после конхђ слова гласови де
не могу се писати словомђ %, ерђ бљм се онда н%,
45 читало као жље, ље, за то у писано овихђ гла-
сова мора се одступити одђ пашега правописа:
веселце Шист. :1:2, обилпе ст, пристолце 96, улта
(2-пи пад. ед.) 22, — зламенфе 18, катенте 17, бди

| инвнце — - _-
„

нте 16, Иваниш. ковч. 21, бивнџе Винод. 1170, обе-
ћанте Пист. 68, Луц. 39, исповиданце Пист. 85, вла-
данте ", говоренфе 67, прогонбние (рговогпепуе)
101, зерешенпе Винод. 13, задржантце Пист. 86, про-
дуженте 99, поздравлвнте (рогагагоћепуе) #!, зна-
ите 16, пиденпе 13, Винод. 82, кршћенте (Кагзсћлепуе)
Пист, 5, Винод. 55, одкуплбите (одсћироћепуе) Пист.
', ловлбнте (Тогоћепуи) 7", лишлбита (пивсећепуа)
28, плинфипа (рпспепуа) 100, посинбите (розћспепуе)
8, спасенце %, творенпе Винод. 39!, уфанфе Пист.
12, чините (столпепуе) 9.

6) у самоставнимђ речима женскота рода:
брата Пист. 19 (тако у осталимђ падежима брати
Паст. 25, братџо %, братпол 1, братљђ 23, братџи 23).

в) у придевима, ком, будући да су само одре-
ђени у обичало, добио у мушкомђ роду 1ошљ и:
дивћ Пист. 105, ков бвгу мушкомљђ роду бело дивти
према божти (ђоху! ЏПист. 3 и према чловичти
(сСТјошсут) Пист. ов. — Тако и третб (гегуе) Нист.
102, третбеа (ћгеђуеса) 12, третвтлу (ејуети) 9, и
у -вомђ пад.муж. третпи (1геђуп) 13. Ова речђ налази
се у Хрвата и безђ наставка 0, изедначена сљ
придевима као што е н. п. жутљ: третога ист.
45, 58, 63, трету 2, 10, 66, 78, трето 3, 117, Луц. 61.
Овако « у Хрвата истми наставакђ одбаченђ иу
придеву кон у Србскомђљ езику по правилу гласи
вељи а у староме Словенскомљ кедин, и онђе
изедначенђ сљ придевима као што е белљш: велога
Хект. 61, велолџ 60, велоп 36. Оваџ се наставакљ
тошљ у староме Словенскомђ езику починђ одба-
цивати у самоставнимљ речима, као ждрквини ждрввћ,
мрденн и мракћ.

32. Иста разлика подђ 31 између Србскога и
Хрватскогђ езика бмваионда кадђ се у шестомљ
падежу ед. у речи женскога рода ков се свршу!:о
на сугласно слово, и предђ падежнимђ настав-
комђ у претвори у 2: мобаво Мист. 102, крвто 115,

плавло (паућрћо) 61", лкостт 103, милоста 87, помастао
39, радост: 9, свитлост 87, смртг 93, титостто 11,
солту 109.

33. И у странимђљ речима ков у Срба гласе
ђак и ђаво, у Хрвата и“ после д претворивши се
у 4 остав не преливалоћи се саду 5: длаке (дуасће)
Пист. 2, давлу (дуаћ п) 62.

За. У глаголу кон у Срба гласи ићи кадђе
сложенђ сђ предлозима претварао Хрвати као и
Срби и у ч, али по томђ не прелива:о гласа # са
словима кол за нбимђ иду (т,д) у друга (ћ, ђ):
изашти Пист. 18, попти (рог) Винод. 77, 13%, напти
НПист. 30, натчдоше 5, поџди 58, отапџдосто Хент. 61,
изатдите Луц. 52, напдите Луц. 52. — Алисе налази
и изаћи и обнаћи Луц. 8, доћи Иваниш. 21.

35. Где годљ Србско % постав на други на-
чинђ него што еказано подђ 31—34, онде Хрвати
место нђга имало а, н. п.

а) у самоставнимђ речима сђ наставком 2 ())

аа) мушкога рода: вод Пист. 2в, Србски вођљ.

66) женскога рода: рла Шист. 15, госпол Луц.
5, жал Мист. 113, Хект. 58, Луц. 97, Србски рђа,
госпођа, жеђа.

6) у придевима сђ истимђ наставкомђ: 79:
Винод. 266, Хект. "8, Србски 755. |

в) у придевима поређенимђ, кон се пореде
наставкомђ 2 (ј): слапи Пист. 93, Хект. 39, млапфи
Пист. 25, Хект. 37, грби Пист. зв, Србски слађи,
тлађи, грђи.

г) у самоставнимђ речима са сложенимљ на-
ставкомђ лнинљ: гралнинљ Пист. з9, Србски гра-
ђанинљ.

а) у другоме глаголскомљ придеву (раг!. ргае!.
разв.) одђ глаголакон у неодређеномђ предђљ на-
ставкомђ ти имало наставакђ #: вовсн Пист. 716, роевн
8, нареви п, уревн Винод. 301, суви Пист. 5, Винод.
415, утврен Пист. 23, потувн Хект. 85, Србски вођенљ,

рођенљ итд. — Тако ин у самоставнимђф речима начи-
нбнимђ одђ овихђ придева: наревенте Пист. 98,
потвренте 1, осувнте 67, жовнте 9, Србски потвр-
ђенђ, осуђенћ, тођенћ.

ђ) у другоме пређашнђмђ времену (ппрегг.)
одђ глагола кон у неодређеномђ предђ настав-
КОМЂ ти имаго наставакђ и ин ћ (ков ву Хрвата по
у 10 опетђ и;: волту Пист. 30, голше 17, обтолту
та, чулту се 9, — силше 31, ћа, пл, Србски вођаху,
тођаше, чуђату се, сеђаше.

е) у глаголима кон у неодређеномђ предђ
наставкомђ ти имало наставакђ и,пакђ пређу међу
друге кон предђ 7и имало

а) а: ралти, Србски рађати.

8) ева (ков е у Срба по у 12 ива): осуплоћи
Пист. з1, лотвртв Хект. 37, разцилов Пист. 88, осва-
#0710 17, погревати, Србски осубђутћи, потврђуев, рас-
цеђув, освађуто, погрђивати.

ж) у заповедноме одђ видити (кндћтн), лови-
дити (поктдтти), Чисти: ви“ (уе) Пист. 21, витљо
(удеатив) 5, виште 83, Луц. 58, пловит Луц. 58, заповит
Пист. 92; — попипте (роупу[е) 52, према Словенскомљ
ЕНЖДЋ, ВЋЋДЋ, 1АЖДЋ.

и) према Словенскомђ рождљстко има у Хрвата
не само роџство Арк. 3, 181, него и грапски Нист.
22, Жект. з0о, место градски.

1) у речима толиков Шист. 23, онув Хект. 0,
у коима 2 одговара Србскоме 5 у речима такође
опоџ ге Спом. 3, 25,тоу н геАврамов, опис. Св. го-
ре 28 (“), а Словенскоме жд у сћжде, тужде, такћиде.

(%) У П. 1. ШаФарнка рата. у хрнсовулљђи Сте-
Фава Неманћ два пута на стр. 5 стон тоунге. И у Авра-
мов. опис, св. горе у истон хрисовулђи на стр, 17 стон
тако. Може бети да у оригиналу нив разговетно напи-
сано те се не може распознати 6 ли но или се н. Али
да н на тимђ местима треба н, као штоеву тоџн (Авра-
мов. опнс. св, горе 19 више пута) о томе не могу

Али одђ куда у овимђ речима Србима 7, Хрва-
тима 2# и у Словенскомђ ждг За Словенско тде
у кљжде (кињде) мисли се дае скраћено жвдетћ одђ
ждатн, тако да се вљ-жде у значето са свимљ слаже
сљ Латинскимђ дш-ње!. Али ово значенђ, косму
у Срба прекрасно одговара ко-год(и), не приликуе
слогу тде ни у еднон између поменутихђ речи
осимђљ кћжде. Осимђ тога да е жде и у осталимљ
речима постало одђ жвдетњ, онда место жд не бв
могло бети у Срба 5 а у Хрвата 2, него бљ бегло
жод као што е н. п. у вражда (одљ врагљ сљ па-
ставкомђ да (вда) као лрав-да). Дакле у онимђре-
чима вала мислити да е жде, ђе, другчте постало.
У нђима Србскоме ђ а Хрватскомђљ 2 треба ди 4 (/).
Прво (д) у значеноо ков башљ овде треба мислимђ
да се показуе ну Грчкимђ речима одг, фде, тобободе,
гуллибодг, у Латинскимљ 1дет, Њ! дет, [об ет. Друго
(]) мислимђ да е наставакђ за поређенђ (види на-
предђ у 35 в), кос е' у овимђ речима употреблћно
да бе демонстративно значенћ реченога д 1ошљ
аче бмло као годђ што ве и у Словенскомђ прттде
(кови Миклошићљ Гог. 177 држи да е компаративђ)
а Србски пређе, у косму и цело 5 (тд) држимђ да
6 исто ков се и у горнбимђ речима, тако да лре
стои према пређе исто онако као тако према такође.

36. Према Србскоме % ков постав по у 3" на-
лази се у Хрвата Ф# у заповедномђ кадђ се изо-
стави наставак и: поп (уаде) Пист. 8, 31, в6, Луц.

сумнати, како годђ што не сумвамђ да и у писму Ку-
лина бана штампаномљ у П. 1. Н]афарвка ратак. стр.
2, у врсти 29 не треба гон, ков Шафарикљђљ и у [езе-
Когп. 75 наводи Као гошћ, вего гон као што е штам-
пано у Србскимђ споменицима и у Извђст. втор. отд.
Импер. Академји Наукљ 1852, 1,22. Речђ гоџ у истомђ
значено има Палмотићђ у Кристадн више пута н. п.
на стр. 208, 211, 223, тако и М. Држићђ у О. Почића
апћојог. стр. 62, 10.

67, лофто (еатиз) Пист. 5, лопте (Мат. 11, ћ), Срб-
ски лођ'. пођљто, пођте.

37. И према Србскоме 5, ков постав ОдЂ г
у странимђ речима, Хрвати имаго 72: анџел Нист.
2,3, 5, 6, итд., арканпел 110, еванпџелте 5, 81, вантпе-
абе 12, ванџелиста т, Епипт 1, Ктипта зл, бтопци
(уеупрст) 3, етобачки 59, Фритиџ (Етуш, Рћгуглат)
69, калувр Хект. 52. — Врло е редко у овимђ ре-
чима 2: ангелу Мист. 3, ангелов 6, Египта 3, 12.

38. 4 ков постав по у 35 врло се често изо-
ставла у речи љлеџ Пист. 1, 1, 9, 19, 66, 87, 91, 106,
Луц. 3. — Али се налази и 2: љлео Винод. 125,
127, 161.

Што у Хекторевића има жеђа 51, љлеђу 55,
невиђен 83, и у Луцаћа грађани 106, слађи и глађи
85, може бмти да су тако изменилиони комн су
прештампавали.

39. Место Србскога шт, ков постав ОдЂ сти
ск, Хрвати имало мл:

а) место шт одђ ст: кршћен Пист. 75, запу-
шћен 15, очишћен 27, очишћеник (ечписћив) 65, одлу-
шћатте %о, очитићиуло 2, одпушћенте 55.

6) место шт Оодђ ск;: ишће Пист. 13, Иваниш,
20, ишћу Пист. 15, 27, Луц. 7, 28, шлаћући Мист. 9,
17, ОДЉ искати; одтишћен Луц. 31 одљ тис(к)нути. —
Тако у речима: мшћедит Луц. ба (Србски штедети,
Словенски штадттн Одљ скљд), — шћенци Пист. 19
(Србски штенци, Санскритски зћуап, Санскритско
зћ (или 5) постав одђ « (Ворр,уега. ргашт. 1, 5
г1 а), и у овон нашон речи одговара му ск каоу
скоро, ков Миклошићђљ гадје. доводи одљ Санскрит-
скога злћг), — шћит Пист. вз (Србски штит, Литав-
ски вКугав, Латински вешшт, Готски 8КИдив), гаћи-
так Хект. 50, зашћитити Луц. 32, зашћићен Пист.
1%, — ташћ Пист. 67, тв, тт (Србски ташт, Сан-
скритски (исећ, где ве сћ „епјамипг дег |ашетир-
ре зк“, Ворр, уега]. стати. 1, 14, а прво 6 стои

само другоме за лобавђ безђ и какве вредности
за етимологпо (“) и отуда изведено шћета Луц.
52 (Србски штета место таштета као штица место
даштица). — 'Тако и у наставку штина, кон 6 сло-
женђ одђ ск (1. П. господ-СК-0) и ина (н п. бел-
ина): братшћина Винод. 12%, лутешћина (ћарехсћпа)
Пист. 28, злоћудшћипа 65, питолшћипа 5,даровшћи-
на 98, неплодшћипа 115. — Тако у наставку иште,
у ковмђ опетђ стон шт место шч одђ ск (Сло-
ваци имао оћшзКко): годилаће Пист. ћ, 27, 91, Луц.
УТ, сидалишће НМист. 99, пристаншићу Винод. 117,
посветилишће НПист. 9, 19, 58.

Место шт имао Хрвати шћ и у овимђ речи-
ма, у копма 1ошћ не знамђ како су постали ти
гласови: гошће Пист. ћо, Винод. 65 (ошће), Хект. по,
пришћ В. С. Караџићђ у ковч. 17, виаћ Хект. 1,
плашћ Мист,. 55, Србски гоште, пришт, вешт, плашт.
За вештф мислимђ да се не може доводити упра-
ВО ОДЂ ввтн-, ерђ бљ онда у Срба место шта
у Хрвата место шлћ батло ћ. Тако ни за плаштљ не
могу пристати да долази одљђ ллатна, ерђ се не
подудара не само са Србсвимђ и Хрватскимљђ ези-
комђ, него ни сђ Полљскимђ ни сђ Чешкимњћ, у
коима се шт ков долази управо одђ 7 заменпов
другимђ гласовима а не овимђ вов имао у р]ав2с2
и р1а5.. Ова речђ пре може бмти да долази Одђ
паћств, Србски луст (соасШе), и онда бе у нБон
Србско шт а Хрватско шљ било са свимђ у редупоа).

Према речни баштина, за. коло И. 1. Шафарикљ
Јевекбгп. 117 вели да е одђ Бугара дошла Србима
не променивши Бугарскога шт у Србско %, има:
Хрвати башћина Шист. 16, 2%, 27, 88, дакле ни у
нБихЂ нив чисто Хрватска (ако с доиста Бугар-
ска), али Шафарикђ на истомђ месту каже да у

(%) По Литавскомеш швлстаз, где сл постав одђ |,
могло бње шт у нашему таштљ станти место ст, алн е
и оно 7 могло постати одЂк.

нђихђ има и баћина. — Тако и штапљ, старинско
стапљ, у Хрвата гласи шћал.

40. Као што сеу Срба гдешто говори лушти-
ти место пустити, тако и Хрвати чисто ст умек-
шавато у шћ, али врло редко, н. п. светошћи (в1[е-
(овећу) Пист,. 82, притилошћи (рту Повећп) во, плрипрош-
ћи Винод. 15, навлашћнит 356. — Овако се и чисто ск
налази умекшано у шћ: клетшћега Винод. 88.

41. шт , ков постав ОДдљ ч7, остав тако иу
Хрвата: ништар Пист. 1", Винод. 85, штув Хект. ћо,
поштено ћо. У овимђ се речима доста често на-
лази написано ч место ш: ничтар (тећаг) Пист. г2,
· почтован (росћопап) 26, чтиш (сИвс) 63, чтоват Хект.
52. —— Али се и ово шт често налази умекшано у
шћ у речи што сложеном са ни, у котои онда ме-
сто о стон е: нишће Пист. ћд, Винод. 69, Луц. 28,
и отуда изведено нишћета Пист. 16.

42. Место шћ по у з9 налази се и самолљу
речи Љат Пист. зп.

Противђ онога што е казано подђ 39 налази
се шт место шћ: праштатћ Хект. ћо, заштитат Луц.,
ков може бмти да су иштампарске погрешке, или
в узето по староме писано као и горушта Луц. 5.

43. Према (у 35,и) налазисе ићместо 7: кљећ-
сколу Винод. 168 (где ве наштампано Кте!свкоти)
место клетскому.

да. Као што се у Хрвата умекшава шт тако
се умекшава и жд, ков и у осталоме иде подђ
една правила сљ онимљ. По томе према шћ одљ
шт требало бљл одђ жд да буде жђ, али гласа 5
Хрвати не имаоћи него га заменкмоћи гласомђ 2,
имаго и овде жа место жђ. Речи са жд нема мно-
го, а ову промену нашао самђ само у овима: ло-
жани Пист. бо (Србски лождани, где жд стон ме-
сто зж ОДђ зе (мо-зг-а) као што стои шт место сч
одљ ск у иштелљ), дажти (ппђгез) Пист. 58, Хект.
39, дажал (побг1в) Шист. 22, 67, и отуда изведено

26
дажтити (рлеге) Пист. "ап, 110, 112, дажтило 617,
дажти 16, — пижт Хект. 5 2 (одљ ездити). На краго
речи ово се 2 после ж изоставла: даж Пист. 18,

45. Место самога ж напао самљ еданђ путђ
п: слуго Пист. 26 (Лук. 15, 29) место служу=слу-
жил. Шафарикљ Тевекогп. 66 пише да се налази
и лов место ложе у Иванишевића, и бов место
боже у Бандулића.

Место самога ч нашао самђ еданђ путђ шћ;
ћи Арк. 2, 292, место чи (сијив).

46. а стон место ал у ПЏашкоп (Разсћаћв) Хект.
35, лопстир Арк. 2, 85, место љолстир (у 25), као
у Срба стопињт место столљт.

47. Да се у Хрвата јошљ кои гласови заме-
нилзо гласомђ 2, н. п, кошул, то изђ кнђига потвр-
дити не могу.

48. а с дометнуто у имену Мдрга као што е
и у Срба н. п. у речи готро, а одбачено е у име-
ну Оситљ. 'Тако имаго фи предђ чу падежима лич-
не заменице трећега лица: фиљм (уп), пиг (ућ)
Пист. 34.

2, Т, Н.

49. т менасеуд а по томђ и к предђ нђимђ у
г у речи: гдо Винод. 92, 315, нигдо 99, 101, нигдоре
а5. Али е много обичне онако као што е у Ср-

ба: тко Пист. тд, Луц. 21. — Место Србскога д
имао Хрвати 7 у речи лабут Луц. 35, 8'%, лебут 33,
Иваниш. 22. — У Винодолскомђ закону налази се

по старинскомђ писано и 07 168, место од 131.

50. Као што Срби у речи стакло говоре и
место ст: цакло, тако у Хрвата има и цабло Пист.
56, место стабло Пист. 11, 96.

По ж.

51. У Винодолскимђ законима често е изо-
ставлђно 44 ју речи тотити: отил 196 место тотил
195. У Пистулама безђ » има суост 56.

52. Ови се гласови мени предљ и (старо н
и п) не само у самоставнихђ речи као што виу
Срба, него и у придева, као што ви у Срба не-
гда било: мнози Пист. г, 9, дузи Луц. 15, лци Луп.
38, танци Луц. !>, тако и ници (ТОВ. 7, 25) Пист.
33: тако се налази у б6-томђ пад. ед. и у 2-томђ
пад. ми. гласол велициљл Пист. зо, убозихг Нист.
13. лнозит Пист. 1, 8, Хект. 88; друзихг Луц. #32,
109, овациг свацит, 61, дразили, тде ш може бвл-
ти да стол место в према келнутмћ, далмоктхњ (Рр!.
сеп.), нсакоктмн, ков се налази у познјимђ Сло-

венскимђ внђигама (Миклоти. Гогтеп!. џ 88). Алис
· обичне безђ ове промене: великим Пист. з0, крип-
ки Пист. 16.

Ш.

53. Место Србскога ч предђ наставкомђ ки
имаго Хрвати м: гршки Пист. 51, 5%, разбопнишнку
16 (7), Кршкога, Гробнишкоса Арк. 2, 311. Овако
имаго и Словенци. Ово жш управо стоп место че,
и подудара се са Чешкимђ с место же и ис:
Бозку (као што се говори), Сезку (као што сеи
говори и пише) место ђожзКку, сеззку.

ПОСТАНАБЂ РЕЧИ.

2д. Речв што (хљто) у Хрвата нема наставка
то, по томе узљ предлоге оставе само ч: за ч Нист,
3, 8, 28, 33, Винод. 191, ЖХект. 59, 85, Луц. 5, 80,
Иваниш. ковч. 21; — на ч Пист. 43; — у ч Луц.
102; — исто тако и сложено са ни: нич Хект. 5%
Луц. 52, 73. А кадђ е безђ предлога доб!а а (као
што е та или предлогђ са место сљ): ча Пист. 2,
19, Хект. 30, 38, Луц. 27, 55, 87, 98, 103. — Сложе-
но са ни кадђ му се 1ошђ дода ре (== е) или са-
мо р безђ е, задржава наставакђ, у косму место

(“) Истина ово е Латинскимђ словима у ПШисту-
лама писано сагвећ;, газђоупшзећи, али мислимђ да не
треба читати -ск- него -шк-, као и тизсћова Пист. 57.

о често стоин а (“): ништаре Пист. 13, 16, 19, ни-
штар %, 6, 22, 33, 1, 78, Винод. 85, Хект. 29, 59, 60,
ништоре Луц. 3, ништор %л, 80, 106. Овако сложено
али безђ ре мена наставакђ по у 11: нишће Пист.
ћ9, Винпод. 69, 115, 195, 282, 435, Луц, 28, 33, 97. У
Винод. 66 има и ниће, ков може бвмти само да е
рђаво прочитано. — Чисто што доста е редко:
што Хект. 58, 86, 105, Луц. 106, за што (па сто)
Пист. 12, Хект, 17, 53, 59, 60, Луц. 65.

55. Придеве упоређене наставкомђ ши, као
што еу Срба лепши, имато Хрвати и ове; болљљша (““)
Пист. 8%, векши 20, 29, 37, 53, 18, векшу 91, напвенк-
ша 19, — наплмањшету, нафдлањши 17, натлан-
ше Винод. 291, — старшега Нист. 25, — ллашии
(млађи) Хект, 36, али имаго и онако како е у Ср-
ба: веће Хект. 59, нашвећи Луц. 13, ланф Пист. 12,
наплато Винод. 351, напланљи Хект. 37, 99, лашљи,
ман Луц. 11, 21, старипи Хект. 31. — Сђ настав-
комђ #, као што «е у Срба дубљи, има у Хрвата
и липлф Хект. 66, наплиплћ 56, натлиплмо 33; али ес
обичнје као у Срба: натлипше Хект. 39, липша
Луд. 29, напшлипша 20.

56. У бросвва реднихђ сложенихђ редђ се не
показув другимђ броемђ као у Срба (н. п. двана-
ест) него првимђ а други остасв показутоћи
само колико: лети на десте дан Пист. %1, годиш-
ће пето па десте ћ, у недимо пету на десте —
четврту на десте — трет џ на десте 18, проро-
частво се д ло на десте— друг она десте 60,61, до
четвртога на десте дне 52. Кадљ ве првмши бром
еданљ налази се место лрви просто еданљ и онда
се редљ показув другимђ бровмђ: у недило вдину
пнадесту Мист. тт. Ово имаго и Србски стари киђи-
жевници.

(“) а стон п у Срба: ншата, шта, за ков мислим
да ве додано пошто 6 о одбачено као н. п. у доброга.
(““) У внљизи 6 наштампано Ђоглза.

57. Глаголи кои у неодређеноме предљ ти не-
мато уметка него имђ в безђ нђга завршетакљ н,
кадђ пређу међу глаголе сљ уметкомђа не добино
предђ ован уметакђ 4, као што бмва у Срба : за-
клинати Нист. ћз, проклина Пист. 16. "Тако и одђ
спотенути: сполинати Пист. 15, сполинату Винод.
18, али опетђ има лропинати ист. 6, починаше
Пист. 83, плроклинла Луц. 66, као што Срби и оно
прво имаго у старимђ кнђигама.

ПАДЕЖИ,

Првми падежњћ.

58. 1-вми пад. мн. има у Хрвата доста често
са старимђ наставкомђ е (као што е бмгло и у Срба,
ни, п. граждане, Дупган. зак. 109):

а) одђ речи мушкога рода на ин: Галилелне
Пист. 69, гралне 39, 98, дворане 52, 53, Луц. 53,
Блалићане Нист. 69, Жидове 12, 32,61, Исраелићане,
12, Калделне 61, Кандилне 69, Мадилне 69, Партилне
69, Ритллане 69, 112.

6) тошљђ одљ ове четири речи мушкога рода
са ов предљ наставкомђ: валове Нист, 11, 92, ор-
лове 85, попове 20, 30, ћ6, 81, Винод. 36, синове
Пист. врло често.

в) одђ речи хжли : кћере Пист. 8, то, као што е
у Срба одљ лати: матере. — Оваки е1-вњи пад.
ми. и четире за мушки родђ: четире старци па-
доше ист. 97, да су четире лисеци 30; али ОНЂ
долази и место осталихљ падежа: до годишћ осаљм-
десет и чети ре Пист. в. — бданђ путђ самб на-

шао и голине Нист. 55 (да би Ним се голине при-
биле).

59. У речи женск. рода на а налази се и на-
ставакђ и место еге у 1-вомђ пад. мн.: ближики
Винод. 207, 212, — Такон у придева: ближики 6у-
дите прости Винод. 212.

Другтипадежљ.

60. 2-гли пад. ед. у речи женскога рода на а
налази се и сђ наставкомђ и место е у Винодол-
скимђ законима: вражби 510, жени 139, сили 105,
361, татби 235, 108. Али ви у Винод. законима обич-
нге са е: главе 115, жене 1%5, опћине 133, тадбе
110, 231.

61. У речи среднђга рода ков у |-вомђ пад.
ед. одбацуго краннђ и, налази се за 2-гИ пад. ед.
и стари наставакђ е место а: плељене Винод. 191.

62. 2-пи пад. мн. у речи мушкога рода, жен-
скога на а и среднђга нема наставка:

а) мушк, рода: дан ист. 9, Хект. 101, Луц.
43, дед Винод. 19, дукат Пист. 25, клет Винод. 135,
205, нриж Пист. 68, лав Луц. 98, лакат Пист.
64, лонац 112, отац !, Винод. 19, Луц. 75, линез Пист,
45, писац 15, поп Винод. 65, прилтељ Хект. 82, не-
приптељ Пист. 97, слипац 28, старац 96. — 'ГТакои
онда кадђ предђ наставкомђ косга нема долази
ов, ков Хрвати имаго у више речи него Срби: апте-
лов НПист. 13, апостолов 19, боков 2, валов (Пасћиципа)
1, виленинов 110, витезов Луц. 33, витров Пист. 6,
волов 13, вртов 2, вуков Луц. 69, градов Пист. 13,
гребов 6, гритов 5, Хект. 19, гришников ист. 100,
грутенов 55, дажтев 115, даров Хект. 8', дилвлов
Пист. 88, доктуров 9, дракунов 110, дукатов Арк. 1,
20%, дутов Пист. 19, Жудиев 12, законов 28, лзиков
9", козлићев 17. кралбв 5, 7, кружов 16, кусов 15,
„нелјиев 95, натлилников 25, народов 8, пастиров 98.
плугов 13, поротников Винод. 312, попов Арн. 2, 38,
потоков НМист. 81, пророков 63, пуков 96, путов 18,
59, 9ћ, Арк. :, 208, разбоџников Пист, 18, разумни-
ков Луц. 68, свидоков Пист. 57, синов 8, сребрнлков
ц2, судов 10, талентов 26, тежаков 99, уздатов Луц.
16, учеников Мист. 13, 22 (итд), учителбв 98, фари-
зеов 2, гтлљибов 32, чловиков (од двито —) 36.

6) женск. рода: галиб Луц. 105, гор Пист. 2,
госпоч Луц 15, 25, жен Пист. 91, Луц. 89, живин
Пист 96, звизд 100, зељалљђ 33, Винод. 152, змит
Пист. 16, !:10, игар Луц. 38, киђиг Пист. го, љрв 23,
ног 6, овац 19, птиц 110, ран 23, риб 32, рибиц 175,
рик 12, рук 91, рос 25, свит %%, свић 87, слуе 59,
Винод. 188, Луц. 109, слокав Пист. 115, сукањ 141,
тисућ 96, усан з, тиж 87, црикав 12.

в) средн. рода: врат ист. 62, говед Винод.
83, годишћ Мист. 8, Луц. У, дел Винод. 3176, дрв
Пист. 58, ли! 115, лит 18, лист 87, пер Луц. 21, ра-
лен Луц. 15, сидалишћ (1давећ) Пист. 99, срдац
ћ, стабал 51, сат (одђ сто) 17, уст %. — И у речи
среднђга рода налази се поменуто ов: колинов
Пист. 96, 97, 99, сиљленов 11, стадов 23, удов 9ћ (ви
есте тило Исукрстово и уда од удов). У староме
Словенскомђ езику налази се ов у овакихђречи
у 3-ћемђ пад. ед. али редко: дллатовн, мијекн, море
вн (Миклошића уега]. ггапип. 3, у 27, 29).

Луцићђ и Хекторевићђ имало иа али доста ред-
ко: Луцићљ: дана в2, дара 68, дарова 67, дворова
6т, дитића 917. паса 517, уздата 22, бесида 69. дика
12, 101, дворкина 67, Дубровкина 6л, жена 25, зви-
зда 91, 103, зљоба 61, игара 56, кућа 30, туга, не-
беса 103, чудеса 103; Хекторевићђ: дана 85, 88,
рибца 33. Многе одљ овихђ речи стов тако слика
ради. Гдеков имаго и х на врато, ков мислимђ да е
само новљи начинђ писана по коему су кнђиге ове
прештампане. У Пистулама само самђ на едномђ
месту опазио ован падежђ сђ а: присника (аљу-
тогит) 45.

63. Између речи мушкога рода коима се
(као н речима женскога рода на сугласно) осно-
ва, т. е. оно на што се наставци за падеже до-
да, одђ старине свршивала на и (као што су
господћ, гост, поџтћ, уфљкћ) неке су у Хрвата као и
у Срба сачувале у 2-гомђ пад. мн. завршетак аи,

кои припада таковимђ речима: лоди Пист. 22, 31,
66, Винод. 27, 134. Али како су се речи овога реда
гошђ у староме Словенскомђљ езику почеле ме-
шати сђ другимђ речима мушкога рода узимагоћи
нђихове завршетке место своихђ или нБима дато-
ћи своев (н. п, у 2-гомђ пад. ед.: господа и господин,
у г#-гомђ пад. мн: ногћтћ и ногћтин, у 1-вомЂ пад.
мн, оухунтелни, китатне, млажик, плдстирне, укслрие и
оухнтелн, кнтадн, мжжн, пдстћрн, уксдрн, у 2-гомђ пад.
мн мажин и мажћ, Б. Миклошића уега]. сгапип. 3,
20—21, 47—48), ласно се може мислити да с ово
мешанђ у познјемђ езику Хрватскомђ 1ошљ веће.
ако се у нћму налази одљ овихђ речи 2-пи пад
мн. са и: витези Пист. 58, 91, дари 90, дворани Луц.
96 (у слику), диди 7 (у слику), динари Хект. 53,
елементи Мист. 8, жиљлљи Луц. 57, зуби Пист. 10,
83, 103, кљети Винод. 556, кнези 1, 166, крижи Пист,
68, лави Луп. 69 (у слику), мартолоси 55, лири 106,
лисеци Мист. 27, 53 67, лужи 18, 80. 86, 89, 97,
Винод. 5, научитељи Мист. 98, орлови Луц. 909 (у
слику), ластири МШист. 5, погани Луц,. 105 (у слику)
попи Винод. 16, 85, неприлтелђи НПист. 58, реди Ви-
нод. 132, солдини 56, стари Пист. 16 (сто стари
пшенице, Лук. 16, 7), товариши 83, фаризеи 89. цари
110. — У Винодолскимђ законима има неколико
пута оваши 2-тли пад. и одђ речи ков се свршун:о
на хл не променивши к на ц: лоротники 21, све-
доки 151, 186, 269, 178, служабники 168, 196; и Лу-
цићђ има у слику променивши х на 4: вуци 57.

Између речи среднђга рода налази се шу
онихљ ков се свршу на де (не): владанти Пист.
61, очитованцфи 13, копџи Луц. 13, ков ве последић
штампано са г на кра:о. Са свимљ се редко у дру-
гихђ: усти Хект. 9о, 99, Луц. 107 (у слику).

Ово е и прешло и на речи женскога рода
ков се свршуо на а, као што е и у Срба у где-
коимђ речима: застави Пист. 53, ури (ћогагшт) 35,

тисући 26, 31, пожлепи 66, пени Винод 1451, музи
Луц. 91 (у слику).

В. С. Караџићђ у ковч. 18 и А. Мажуранићљ
у кол. 3, 90, кажу да овак!и 2-пи пад. са и има
ОШ и 2 на крао: лутиг , голубиг , прстениг, —
бравих, ктетиг, попихт, тежацит, сведоцит. У ста-
ринама Хрватскимђљ штампанимђ у Аркиву 2, на-
лази се и лразихг 292, солдинир 288, 291, 287, та-
тит 290, цекинит 293. Алиу Пистулама нашао самђб
само љелших 85, благословитж 93. Што у Луцића
има зубихг 12, конњњихг 7т%, Србљихж вг, може бљти
да е додано само по новомђ правопису. Између
речи среднћга рода овако има прибивалишћиг Пист.
та, а између речи женскога рода ков се свршуг»
на сугласно слово: заповидиг Пист. 102. Међу ове
последнђ речи иде и десет, тако сеи одљиђу
другомђ пад. мн. налази десетиг Пист. тпл (меу
котаре десетихг традов). Ован падежљ са ит нив
управо 2-пи, него 7-ммли (сказат.) у некихљђ речи
прави а у некихђ прекросвиђ према другима, па
се употреблиава место 2-гога. Тако в четирех ста-
реми 7-мБИ падежљ, па се налази место 2-гога; од
четирет витров Нист 6, по сриду пристоата и
четирех живин 98, прилика образа четире:х
живин 98, више оних четирелљ 98, а одђ четиретг
налази се прекроено четириш: около пристолта (44
старац и четири х живин Пист. 96. Тако виодђ
7-мога падежа трег прекросвно тригт, ков се нала-
зи место правога 2-гога падежа трин; од три
либриц Арк.2, в2. Место овакога 2-тогђ падежа
одђ три ичетири налази се и тршо, четирито (као
и у Срба) прекроено према 2-гомђ падежу двоине
(Фаа!): коби од овиг трит Пист. 38, в устиг двит
или трило свидоков 217, од четири (“) витар 85.

(%) У кнђизи стон сегиуи.

За

Трећтипадежњљ.

64. 3-ћи пад. мн. у речи самоставнихђ после
наставка мл нема а као у Срба, у конхђ мислимђ
да е а додано као у доброга, а предљ наставкомђ
нема а као у Срба, у коихђ мислимђ да е завр-
шетакљ овога ладежа дотеранђ према заменици
трећега лица иљлљ, ињљиљта, него

а) о или е, према гласу кои е предђ нђимђ, у
речи мушке. и сред. рода, ков гдешто имало и Срби:
владавцел Пист. 82, дитићет 58, добитком 110, жи-
довот 6, жудивтљ 20, идолот 16, лзикољт 61, лавом
100, лударцет 22, лужет ва, Луц. 107, народољт
Пист. 13, лисцет 101, пришлацет 88, псот 19, пукол
57, слободникот 83, тежакол 25, ученикот 11, фа-
ризеот 16, 19. — Тако ни са ов предљ наставкомђ;
воловот /Луц. 1099, синовом ист. 19, 12, 112. —
Средн. рода: вратом Пист. 35, дилот 39, житом 110,
колинот 61, сипенол 18, стаблол 96, устот 5, Хект.
вд. — У Хекторевића има по Србскомљђ са и: прил-
тељит 81.

6) а у речи женскога рода на а: ближикалт
Винод. 205, горал ист. 50, дивицат 102, жатели-
цат з1, молитват 111, ногат 19, овцат 19, погла-
вицат 91.

в) е у речи женскога рода ков се свршу: на
сугласно слово: костел Пист. 6, ричел 617, Хект.
69, стваретл Пист,. 95. — Одљђ речи мушкога рода
ков сђ овимђљ женскимђ иду у еданђ редђ, само
моди наладо самђ у овомђ падежу са ел: модел
Пист. 2, 5, 29, 82, 96, 101, 110, Хект. 29, Луц. 53. —
Броеви десет, седам, четири, коп одљ старине иду
у ован редђ, имаго већђ поремећенљђ оваи падежљ
са ил место ел: десетил дивицат Мист. 103,
седтил црикваљл 96, четирит поглавицал 91,
четирилљмт анпелот 96.

Четвртми падежљ.

65. 4-тми пад. мн. за речи мушк. рода као
што е гост (в. напредљ у 63)има гдешто и у Срб-
скОомЂ езику старми наставакђ и: гости. "Тако е
и у Хрвата, само што сеунљихђ налази и у дру-
гихђ речи: гости Хект. 33, дни Пист, 2, 3, 18, 2%,
27, 65, 69, 10, 15, 85, Хект. 59, Луц. 16, 93, 102, 108,
моди Пист. 7, клети Арк. 2, 308, пси Арк. 2, 295.
Осимђ овихђљ речи [ошљ се са и налази; воли А.
Мажуранићђ у Колу 3, 90, листи Арк. 2, 312, пот-
кови Луц 108 (у слику), лрази Арк. 2, 292, овни
"Арк. 2, 292. На ове речи мислимђ да се и прешло
оДдђ онихљ горнбихђ. Што у Винодолскимђ зако-
нима има свидоки 121, ту мислимђ да 6 старо м
заменђно гласомђљ и. Овако се и налази и у при-
девима: тко ће видити дни добри Пист. 15, служ-
бенике НИсукрстовитћ,сведоки веровани Винод.
262. Тако се и одђ речи женскога рода ков се
свршуо на а налази: руки Винод. 8!, бесиди Арк.
2, 286, а Хекторевићђ има за среднбти родђ усти
61. — У свима е овакимђ речима обичнте као што
ви Ју Срба: госте и путнике Пист. 9, дане 3, пло-
пове и дилке 2, синове 107, добре хонф Хекнт. 11, све-
доке Винод. 288, поротнине 535, добре плуже Арк.
2, 308, криже старе Арк. 2, 3:1.

66. десет има у 4-томљ пад. ед. на краве као
и у Словенскомђ кадљ стон после предлога на у
броевима сложенимљђ изгубивши е испредљђ 7: еда-
надесте Лист. 68, дванадесте 9, 13, 22, 32, четрна-
десте 12. Тако и четире: учинише четире дилље
Пист., 5%, четрдесет и четире тисући 1.

67. Старми четвртми падежљ заменице тре-
ћега лице е (ке) врло « редакђ и у Хрвата: #8 Пист
87, за не Винод. 85, на нб Хект. 61!, Луц. 15. Место
нђга обични е падежђ 2-пИ иг: за ншљитг Пист.
по, цих Луц. 69, 92.

3“

68. Као што Срби одђ речи мушкога рода
ков значе живо што место четвртога падежа имало
други у еднини, тако Хрвати доста често имао
и у множини; он ест дал становито ницихг апо-
столов, ницих пророков а друзиж еван-
белист, а иниг пастиров и учителљђв
Пист. 98, Каконо синов придразилх вас свишћу
98, зовел тежацит Мажуранићђ кол. 3, 90. —
Особито су овако у обичао придеви: глусигх е
чинио слишати и ниљли:ж говорити Пист. 17, ки ће
прити и“ спасени:љ: чинити нас 3, караште пл а-
си т, припиплљите пелоћниг гл, ки ве поставлђи
од бога судити живихтилртвит 62, скупише
сви пихг напдоше: добриктизалигх 83, свих
убозити неволђљнигт, фтромити слипи:г,
сутитикнлљлластит уведи овде ла, поче изгонити
свиж ониљ ни продавату и куповату 18. — Узђ
предлоге редакђ « друпи падежђ место 4-тога:
вдноте утра за грите наше: правден за непра в-
денихжт Пист. 65, пред нивднихг других су-
дац Арк. 2, 291.

Петми падежљ.

69. Осимђ онихђ речи у коима се и у Срба
сачувао наставакђ у, има у Хрвата и у речи син:
сину Пист. 5, 6, 9, 14, 21, 26, 82, 106. Али се налази
и е: сине Лист. 33.

70. Како е ован падежђ у множини еднакђ
сђ 1-вимђ, има:о и у нђму наставакђе оне речи ков
га имаго у 1-вомђ: лужи жидо ве! Пист. то, лужи
Израеселитане 63.

Шести падежљђ

71. 6-тли пад. ед. речи женскога рода косе се
свршуго на а налази сеу Винодолскимђ законима
са у место ом: волмо 135, свото добрџ волло 65, 218;
жену 101, нивдну пену 162, роту 93, 517, ону роту
370; у ист. 16 има не стиџ трублт трубити

прид тобол (Мат. 6, 2), — али то може бвмти да
е А-тми пад. а не б-тми. Тако у Винодолскимђ
законима има и одђ заменице она: ш нт 360, 367,
и одђ се: лет собу 125. Одђ љлати налази се ован
падежђ са то: латеро Пист. 9. У речи женскога
рода на сугласно налази се љ место у: частиљт
Хект. 99, 10:, тарпностит 101, палетит 83, крепо-
стит 83, пилостим 89, уредностил 89. У старннама
штампанимђ у Аркиву г, у коима нис чистми езикљ
Хрватск1и, налази се у речима као штосу послед-
нђ ом, и онда е и претворивши се у 4 прели-
вено са 7 у 1 (противђф 32) : часћол 80, 86, 87.

; Врло е редко у овомљ падежу у Хрвата само
и: слрти Луц. за у слику.

272. У множини у овомљ падежу одљ речи муш-
кога и средићга рода место Србскога иљла Хрвати
имаго стари наставакљђ и (м) кон се гдештону Ср-
батошљ налази: бози Луц. 31, вуци 109, дилници Пист.
ћ, зиди Луц. 30, знанци Пист. 9, зуби 80, лзици 68,
69, коншђи 21, клети Винод. 167, краљи ист. 86,
ловници Луц. 13, 83, лонци Пист. ћл, лачи 43, тужи
Луц. 28, народи ист. 86, начини 6, пути 20, роди
телљљи 9, сведоци Винод. 198, сини ПНист. 27, 31, 86,
109, тежаци 12, ученици 31; — средн. рода: коли
Пист. 27, врати 27, дили Луц. 35, копти 106, усти
Пист. 1, 85, ложелинти 115.

73. Речи женскога рода на а имаго у ОВОМЂ
падежу старо ли сђуметкомђа предђнвимђ место
садашнђга Србскога аљла: заушнацали Пист. 11,
млетлати 19, лодрицати 65, лолитвати 8, поглави=
цати з, палицати 753, ранами 117, рукали 37, слу-
сати 83, сузати 39, стазати 2. — Према ОвиМЂ
речима Лупићф има ован наставакђ и у среднћиђ
роду: устали 22.

74. Речи женскога рода ков се свршу: на
сугласно И речи мушкога рода коб сђ нђима иду
у еданђ редђ (в. напредљ у 63) имаго у овомђф падежу

старо ли: ричти Луц. 35, 61, 92; — модми Пист.
66, 100. Али се исто тако обично и само и: власти
Пист. 112, заповиди 111, немоћи 29, памети 115,
ћуди Луц. 88; — моди Пист. 10, 16, 87, 102, Винод.
127, Хект. 99. —– Поменуто ли прешло сви на дру-
ге речи мушкога и среднђгђ рода: анфелли Пист.
115, валасли ћо, %5, гласли 50, мужли 80, розти
58, синти 92, 112, — вратти 710, словљми 51, 117. —
Предљ ово ли дошло е 1ошђ и речима три и че-
тири: трили Винод. 116, 321, 330, четирили Пист.
7. Тако н одђ седам, девет има: седлитли Винод.
16, деветили Пист. 110. Место самога и Хекторе-
вићђ има или у речи; исканџилти 69. Место ми на-
лази се и Србско ила: ричила Луц,. трила Хект. 36.

75. И у заменицама и придевима сачували су
Хрвати наставакђ ли: нали, вами Пист. 23, нђи-
ти 29, Хект. 1з, Луц. 29, свили ЏМист. 105, Хект.
99, твопили Пист. 15, своџили 31, седнимти 1, нђео-
вими 115, веселими 10, добрили Луц. 88, велицили
Пист. 50, голили Луц. 28, дразили Луц. 66, жудит-
скили Пист. 5, Исусовити 18, латинснити 51, тно-
зити 6, осталили Иваниш. 20, плачнили Пист. 10,
подобнили Винод. 198, пунили Пист. 11, чистили 51.

Седммипадежњљ.

76. Старми 7-ммИи падежђ сђ наставкомђ и
(место ћи н) редакђ с у Хрвата: у речи мушке.
рода: вазлми Пист. 67, вртли Пист. 30, 53, двори Ви-
нод. #69, Луц. 31, закони Иваниш. 21, брусалети
Пист. 29, свити 68, Хект. 93, Луц. 15, 25, сни Пист.
8, 9, 23, 15, Луп. 2!', стани Хект. 69, столи 35 —
средн. рода: вриљленн Нист. 3, дили 12, листи 35,
Винод. 101, неби Пист. 38, 65, 75, 19, Хект. 99, Луц.
25, пољи Винод. 111. рубанти ћ21, срци Луц. 62;
тако »: у придева среднђга рода кадђ се узима!о
за прилоге (адуегђ.): у брзи Луц. 52, на пуни Ви-
НОД. 126, У сакривени Пист. 16 (Мат. 6, 1—6 ј; у ско-

ри Хект. па, Луц. 16. — Одљ дан налази се у овомљ
падежу и дне Пист. 12, Випод. 97.

Место овакога седмогђ падежа обичнли се сљ
наставкомђ 3-ћега као и у Срба: мушк. рода; бо-
гу Пист. з, Винодолу Винод. 78, граду Пист. 5, 8,
32, 91, ВЊинод. 13:, 211, гриту Винод. 390, гробу
Хект. 96, двору 92, духу Пист. 16, животу 29, бру-
солиту (Лук. 2, %#3), облаку 12, оенлто 23, осуду Ви-
нод. 202, послу Пист. 15, пуку 101, путу Луц. 105,
разбору 9%, разуму Пист, 85, свиту 5, 22, 81, 99»
спаситемо 3, стогу Винод. 112; — средн. рода: 2г9-
мну Винод. 100, здрав Хект. 16, зрцалу Паст. 13,
катенту 71, кралфвству 96, мисту 28, 56, 69, мору
10, 12, небу 25, 21, 111, лолг (ровИп) 21, пристани=
шћу Винод. 117, селу Паст. 10, срцу 39, Луц. 10, сун-
цу Пист. 1, створенпу Винод. ћ22, видинту Пист. 51,
лнинту Хект. 102, пожелинту 37, чинфнту (стотлепуп)
:5. — Тако в и у заменица и придева: иблу Пист,
35, 13, 98, 99, 111, Хект. 35, Луц. 25, 62, 67, 80, 82
чету Жект. ћо, овому 57, Луц. 92, Иваниш. 20, са-
лољлу ПМист. 19, свелу Луц. т!, твосљу ист. 92.
Луц. 11, косљлу Хект. 102, сваколу Пист. 81, Луп:
8:, никољу Хент. 102, еднољлу ист. 9, тволу 90,
„Лавидову 5, злу 15, свету 16, вичивту 29, а имаи
са е на краго као у Срба: в онољле духу Пист. 16.
Остатци старога 7-могђ падежа одђ заменица на-
лазе се као и у Срба: ибљл Нист. 32, 33, 35, 50, 53,
13, 76, 81,98, 114, Винод. 92, Луц. 28, Иваниш. 22,
онол Пист. 35, 36, 69, овом 12, 23, том Винод. 390,
Луц. 9", сем (на — свиту) Пист. 5, 22, 11, 99, 79, Луц.
63, ловљ Пист. 69, твовл 23, Хект. 96, свовљл 105;
међу ове остатке иде и овакти 7-меи падежљђ кои
такође и Срби има и кон е последнбимђ гла-
сомђ мо 7-ми, а самогласнимђ словомђ косе предђ
т З-ћи: небескол Пист. 96, горданскот %, божтелт
26. ДоволБно се види да е ован падежљ измешанљ
сђ трећимђ као и у Срба, тако и Хрвати имао и

правми 7-мети место 3-ћега: сулротива обећантуџ
божћљл Пист. 18, ил (е1) 29.

Врао е редко у овомђ падежу старо љни
(мђик) место љени, у Винод. па2, 15 лмне.

77. У множини сачували су Хрвати ОВОМђ па-
дежу наставак с, кон гдешто и Срби има:.
Предљ нбимђ стои

а) и (ин) у речи мушкога и среднћгђ ро-
да: благослових Пист. 93, вазлилг 66, гребит 106,
дусиг 13, законит Винод. 18, зубиг Луц. 73, лузит
Луц. 61, лелшит Пист. 1, народит 1, пророциж 4,
путих 19, 113, сведоциг Винод. 336 , трзиг Пист.
92, трудих 12; — бдинтиг 19, вратит 23, годишћих
Пист, 8, дилилг 22, зачинанпиг (тастатапућ) 83, зла-
тентит 12, небесихж 16, пољит (ровић) 93, 110, ло-
светилиићиг 3, пристолтцит 11, пислит ћ, уститг 17,
срцих тл,челих 1.

6) а у речи женскога рода кое се свршу: на
а : звиздаг Нист. 1, Луп. 103, киљигат Нист. ћ, не-
волле 67, ногат 36, рукат 36, свиталг 68, стагнат 92,
ирикваг 12,22, 102. Према овимђ речима има и водо-
кршћат Нист. 9, 10 среднђга рода.

в) е у речи женскога рода ков се свршу:о
на сугласно слово: властес Мист. 61, врстет 51,
заповидет 19, нетмоћеж 13, писнег 83, приче: (“) 32,
притачет Пист. 68, ричег 101, стварег %т. А налазисе
и уовимђ речима и : жалостиг Пист. 16,напастит 19,
писниг 11, Луц. 32, присностиг Нист. 62, прита-
чит 11, ричих 91, 196. — Старо е сачувало се ну
речи дан: днег Пист. 52, 17, а5, 41, 68, а према
нбоИзи налази се и у овимђ: дарег Пист. 3, на тлег
Пист. 15 (зирег [еггапр).

78. 'Тако и одђ заменица ни придева имаго Хр-
вати старми 7-мљи пад.: нас Пист. 13, вас 56,
нљижт 19, свит 82, овиж 68, моџпилг 19, твопих 13, на-

(0) У 1-вомђ е падежу вд. притач Пист. 13, 10.

тиж 2%', нфеовит 31, свакит 17, билихт 68,вичнђиг 5,
господинљит 93, тнозит 12, 17, 68.

Додатакђ кљ падежима.

79. Придеви неодређени сачували су у Хрва-
вата у 3-ћемђ и 7-момђ падежу женскога рода
старљи наставакђ а нису га као у Срба изедна-
чили сљ одређенимђ: у велики жалости Пист.
25, ло ричи господинђфи 31, 106, в добри во-
ађи 9, в памети дутговни 85, по слави отчини
57, матери нђеови 8, служби иђеови 25,к Су-
_сани кћери 6лкитбини, к жени 1оакиловиц,
30, трижи заставлћниц 103, могоб молби нед о-
стоишни 106, к жени нечисти 19, в слрти нљ%-
гови 15, по лилостинђгови 5, кући Мковађи
15, в тижи 10 дипи 86, по ричи Исукрстови
Пист. 86, ва з ли вољи Винод. 115, по слтрти о чи-
ни и нлатерини Винод. 213, Грациози Ловрин-
ћеви Хект. 89, кралђви љмилости Луц. 59, на
гори неизлирни г1, у гори зелени Ранђ. 19,
9 туци при ллтоти 26, на трави зелени 32, 3.

80. Остатци одђ двоине (диа!.) налазе сеу
Хрвата онаки какви и у Срба; само се 1ошљ узђ
речи очи и уши налази и придевђ у двоини: очи
лопти Пист. 35, очи т в о п и Пист. 8, 21, очи своти 19.
очинђео ви зл, уши сво ти 6;како су ти очиотворе-
ни зћ, очи очишћенивт, видили су очи лопти
спасенпе твов 88, блажени очи кои виде 11, очи
ваши зоблажени прси 26. Али се налази и онако
како е у Срба : очит во в Пист. з5, очи сво св 35, 23.

Старми други пад. двонне одђ личнихфђ 3за-
меница доста «6 реданљ: за 1-во лице: до нап
лиле лашке Хект. 52, срића нато 56, 105, нато лили
еосподине 49; сврг нало Луц. 50; за друго лице:
сваки ват Хект. за; за треће лице; њи Винод. 80,
уп. 10, 30:

Од црних очито, кими кад позираш,

Сластјо ником мљшо душу ми подираш.
исти падежђ долази и место А-тога као и одђ
осталихђречи:лушћат нат Хект. 52, 87. — Исти
падежђ има Луцићђ место 2-гога пад. мн., као што
се и у Срба 2-пи пад. дв. костио говори место
2-тога пад. мн.: вало 18, 15, од нат 109;

Пака нека приду од свита младости

И ставе на сриду све нљшо радости. 9.

Узђ броџ два кадљ стон речБ о котон се таи
брон каже, она стону истомђ падежу у КОмЂ и
брои, али не у двоини него у множини: двиља го-
сподином Шист. 18, двила старцет з!, по двило днел
ће, 45, у овит двит заповидет тд, двила веругати
91, саптили двила дивобкати 39. У двоини се обе
налазе само кадђ су у првомђ пад. и то онако
редко као што ви у Срба н, п. дви сти Пист. 3!,
ба имаго и Срби(“) а оби страпи Луц. 56, 96, имато
Срби у старимђ кнђигама. И бросви три, четири
узимао се у двоину као иу Срба, и по томљ се
и у осталомђ изедначу сђ два: трило свидоков
Пист. 27, по трит днет Пист. %1; али су доста
обични и у множини стоећи у падежу у КОМЂ ви
самоставна речђ узђ нЂИХхЂ: они три пути падоше
Пист. 61, три краљђи источни Луп. 97, три годишћа
Нист. 27, три тонаке добре конћ Хект. 11.
У Хрвата двито нив само за женски родљ него

и за мушки и среднљ!и; кога ћете од двит да вал
пустите Пист. па (Мат. 27, 21), од двито чловиков
36. Премда се у Хрвата бросви више менжто по
падежима него у Срба, опетђ се у нђихђ као и
у Срба налази Д-тимђ падежемљ одђ бросва изре-
чено колико, па се одђ тога падежа не одустав

(7) Н. п. у П. Петровића Горскомљ вленцу стр. 33:
Богу шућурђ двфсти су година,

где сти стон место старога СЂТЋ као риби место рЋћ,
а дв% в стара двонна за среднињи родљ.

кадђ бег требало количини кол е већђ тако изре-
чена дати 1ошљђ какво значенђ кос имаго падежи,
н, п, з (сит) дви дивофке Пист. 30, с дви драге лбу-
ке Луц. 12, едан од два на десте Шист. 86.

81. Као што се у Срба оват и онат налази и
са и, коимђ придеви неодређени постало одређе-
ни, тако е и у Хрвата: ови (чловик) 28, 10, 51, 53,
78, Хект. по, 95, Луц. 15, 82, 103, Иваниш. 21, Ранб.
38, они (ученик) Пист. 2, 7, 15,20, 31, 50, Хект, 35,
57, Луц. 5, 26, 31, 84, Иваниш. 21. Хекторевићђ има
и ти 99 место таџ (или та). Тако се налази и до-
дано и речима 7800, свош: на мир твоти (оу)
Пист. 16, лолиловал ест пун свопи (виоу!) Пист.
37, неки своти виноград Кол. 8, 93. Тако ву
Срба кои (који), ков има и Хрвати: Исус коти
(сћој!) взиде од вас на небо Пист. 68. Много су оби-
чије ове речи безђ овога и: ов (тко 6 ов) Пист.
6, 11, 18, 23, 29, 33, 68, Хект. 36, Луц. 16, 23, 28, 82,
он (тко вон чловик2) Пист. 7, 9, 20, 21, 31, 45, 53,
Винод. 303, 328, Луц. 16, 55, 19.

Речима колики и таков налазе се падежи ка-
кве имао самоставне речи: колику (3-ЋИ пад.
ед.) Луц. 38; такова (21И пад. ед.) Луц. 38, 37,
Винод. 393, такову (3-ћлИ пад. ед.) Луц. 91 (у слику).

82. Што А. Мажуранићђ коло 3, вв вели да
Хрвати имаго буки, тики, локи, смоки, н самђ нашао
само на едномђ месту локи Арк. 2, 296, према че-
му Срби имаго моби. А као што е у Срба хами
такокв у Хрвата и плаљли: опали ит плами оегнђни
Нист. 61, изби плами оенћни из пећи ПШист. 1.

ГЛАГОЛИ,

83. У Хрвата глаголђ (ојдити (Србски одети:
чим ћете се одити Пист. 28 Мат. 6, 25) у сад. вр.
има као литине узимагоћи и предђ уметке и личне
наставке: нага одив свитом. Пист. 19, када ви-

ад

диш нага, одит нфеа Пист. 15, одивш Луц. 8,оди-
тоћ Луц. 68, задшо Луц. 80.

Просто дити значи говорити, и онда нема умет-
ка предђ личнимђ наставцима: дил Пист. 31, 86, 18,
Винод. 391, Хект. 32, 93, дил Пист. 89, ди Пист. 63, 66,
Хект. т1, дите Пист. 35; само 3-ће лице мн. не може
бмти безђ уметка ди Хект. 99 (косв с постало Одљ
ди-о-нт). — Овако одљ штити (штил Хект, 55, шти-
ли Пист. 107, ков в између глагола као што елле-
сти прешло међу глаголе као што е молити) налази
се садашнђ вр. безђ поменутихђ уметака: шти
Пист. 15, Хект. 67, 101. Овако е међу исте глаго-
ле прешло и лроцтити (процтила Луц. 10) одђ
процвасти. Глатолскомђ самоставномђ речто ште-
нте (зћепуе) Пист. 8, тоште штити стон међу гла-
голима као што св пллести. — Глаголђпегти (сапеге:
петех запе, ваћив сапјаун,. Пист. 33) у садашићмђ
вр. предљ наставцима гласи лод: запов Пист.п>, 72.

Место илати у Хрвата се налази и илити
Пист. 1, 2%, 12, тв, Винод. 55, 209, Хект. 55, 102,
— и одђ нђга све промене као одљђ улети, Осимљ
садашнђга времена, н. п. илшоћи Паст. 5, 9, 20, 39,
83, 96, имиште Винод. 235, имише (ћађеђа!) Пист. 83,
53, илиту (ћађеђап!) Пист. 17, Хект. з2, илил Пист.
31, 53, 89, Хект. 53, илинџа Винод. #71. Одђили-
ти садашнђ вр. налазио самђ само М старинама
штампанимђ у Аркиву: илив 2, 89. — Алис и ила-
ти у обичало са свима променама: илати Пист. 19,
Хект. 102, Луц. 91, илал ЏПист. 39, Хект. 85, илаш
Хект. 8%, 9!, ила Винод. 93, имамо Пист. 19, илмат
Пист., 59, 67, Винод. 68, илатоћи Пист. 66, 13, илац
Нист. 75, илаше (ћађеђаћ) Пист. 11, илаху Пист.
38, иплала Пист. %6, иланипа Хект. 32.

У Хрвата се и желити (желвти) налази сђ она-
кимђ променама какве у Срба има улети: моди
желито Пист. 95, желшоћи Хект. до. Овако Лу-
цићђ има и лишоћи 85, а Хекторевићђ и дарит

99. А умити (оумвтн) разумити (радоџмћтн) налази
се у сад. вр. у свима лицима осимђ З-ћега мн.
безђ уметка предђ личнимђ наставцима, као што
виу Срба, н. п. разути Пист. 88, у тилт Хект. 83,
Луц. 65, улиш Луц. вд, а Србски источно разу-
те итд.

Међу глаголе као што е сљлилти се у Хрвата
иде и надинлти се (надати се): надилти се Хект.
48, 68, надит се (врего) Луц. 13, 52, надив се Хект. 11.

Садашнђ време.

81. Старо садашнћ вр. безђ уметка ктић са-
чували су Хрвати, али чисто само у 1-вомђ лицу
ед. и мн. и у 2-гомђ мн. вил Џист. 35, Хект. з2г
92, 93, вимо (где ве само на крао дошло о
као и у осталихђ глагола) Нист. 66, висте Нист.
102; а у 2-гомђ лицу ед. променћно ве старо си
на ш: виш Хект. 57, Луц. го, — у 3 ћемђ ед.
одпао ве и личнми наставакђ (тћ) и последнбти
гласђ одљђ корена (д одђ вд): ви Винод. 289, —
3-ћега лица мн. нисамљ налазио. — ако е и сло-
жено: повиш Хект. 57, заповиш Луц. го. Сложено
се налази у садашн, Бр. и изедначено као у Срба
сђ глаголима као што е видети: повидилт.

Прво лице сед.

85. Као што Срби наставакђ мо сђ уметкомђ
о претварао у у свагда у логу (место љмог-ол) и
гоћу (место хоти-от), а кадшто и у виђу и веле
(место види-ољт, вели-олм), тако Хрвати чине у гла-
гола свакога реда, кон предђ поменутимђ личнимђ
наставкомђ добило уметакђ. Н. п. у глагола, кон
у неодређеноме предљђ ги

а) немато другога наставка: веду Луц. 47, кла-
ду 109, седу 25, иду Мист. 36, 67, лриду 209, 105,
попду 61, 89, 10ћ, буду 95, Луц. 32, лизу Луц. г1,
47, заспу Пист. в2 (Лук. 13, 8), извреџу 13, реку 33,
7, 10, 50, 90, теку 12, куну Луц. 20, попит (роргуи)

Пист, 52 и избацивши и: плопт (роруп)аз, нато (паруп)
Пист. 22, — лру Пист. 26, лотару 32.

6) кон имало наставакђ #у: пристану Луц. 65.

в) кон имаго наставакђ 5 (у Хрвата #): вит
Пист. 6, зг, Хект. 57, бомо се Луц. 15, вемо Луц.
109, живло Пист. 69, т3, млним (тепш) 39; овамо
иде и бог се Шист. 21, сток Луц. 10.

г) кои имаго наставакђ и: говору Пист. 1, 15,
33, 89, изеџблто 106, надот 32, свршу 30, мломо 23,
61, 84, Хект. 91, Луц. 21, гвамо Пист. 51, чине з1,
39, 51, 105, нагог) 50, 53, взбут 35, извот 36, плаћу
12, враћу 10, траћу Луц. :7, пушћу Мист. 41, ношу
96, прошу 15, 8%, Луц. 107, мобло Пист. 13, 105,
поставлто 33, оздравло 10, 15.

д) нов имаго наставакђ а: лажу Пист. 12, 91,
шићу 37, Луц. 7, 28, лишу Пист. 91, Луц. 81, ужи-
жу Пист. 12, кат се Луц. зг, дат Пист. 16, 108,
шало 2, 6, 66, 88, 91, оперу 27, 30.

ђ) ков имајо наставакђ ова: благу Пист. 21,
припоручуто 51, навишћуло 5, обслужут 317, раду
се Хект. 84, штут Пист. 37, Хект. 101, обетут Хект.
52, приказут Луц. 55.

Али се у истихђ овихђ глагола налази и м,
ков се као и у Срба наставлна на исто самогла-
сно на ков и остали лични наставци, н, п. лридељ
Паист. 15, прилел Луц. 101; — видил Луц. в, жу-
дил Ковч. 19; — говорил ист. 108, дворил Луц.
71, водим Пист. 53, ослободит 15, 17, крстит 65,
подносит Луц. 9, полрсилт ист. з2г, поразит 52,
мтолит 15, 68, Луц. 101, славилм ЏШист. 37, ловим
Луц. 20; — давл Пист. 17. — У Луцића има и љо-
жет ба са не,као што ву Срба сложено лоложем.

Друго лица вд.

86. Старо и на крао нашао самђ само вданђ
путљ: будеши Пист. 15. — Место си одђ еси нала-
зи се и само с: онако како с веровал буди теби
Пист. 15; — добро с рекла: нитат љмужа, зач си

пет лужи илала Пист. 29. — У иласи (ппаву) Пист,
25, мислимђ да е штампарска погрешка место
илаш (итавс), као што е у бољси (ћог151) 100 ме-
сто болљши (ђов1вс1); тако иодговорас (од4аомогав) 3

Треће лице вд. и ли.

86. Врло се често налази на крао 7:

а) у ед. сметет ист. 85, тл, сусритет 7, 56,
будет 57, доџдет (доудећ) 15, лопдет (роудећ),
10, изапдет (ттаудећ) 9, саддет (5аудећ) 71, вр-
жет 16, 98, посичет 16, обучет ", притет 21, раз-

бивт (гагђтуе!) 23, разтарет 23, улрет 19; — вста-
нет 68, починет 99, опотакнет се 35; — достопцит се
вл, взбопит се 23, нашти ћет 95; — налирит 19, напу=

нит 3, одпустит 13, оздравит 15, осудит 10, отворит
68, погрдит з, повратит 18, понижит 17, прославит
99, узвишит 19, учинит 11, 15; — полмилувт 18, по-
штувт 11.

б) у мн. прилоеут Пист. 91, примут 16, будут
10, 70; — изгеинут 39, устанут 18, 52; —— ститот 87; —
обратет %, окусет тћ, оставет 16, слидет 39, судет
Винод. 166, гвалет 107; — знагот ПМист. 66, одлу-
шћаот 510, скончалот 57, прибивалот 11, 19, 26, ста-
рагт се 6,трепећут 101, разстрчут %ћ6; — одпушћутот
вг, — есут Винод. 165, сут Пист. 16, 78.

Али ово т мислимђ да нив остатакљ старога
наставка за треће лице(“%) него е коренђ одљђљ де-
монстративнога то, пакђ се додав да бг беседа
бвмла ача, као у Чеха #. Тако мислимљ а) по томе
што се налази иузђ трећелице глагола дати: датте
и дат се ват Пист. тз (Лук. 6, 31—38), како ту
си дал област сваке пути, да свакољу кога лу си
дала, дат лу живот вичнљи 68 (ЛОВ. 17, 1—2),
где бмл се предљ 7 сачувало и с (даст) закло-
нђно _ нБимђ будући, кадђ бм 7 бмло наставањљ.

(“) Осимљ последнвихљ примера изљ Винодолскихљ
закона.

6) што се налази и узђ друге речи: евот дра-
гинл мол Пист. д1,евот сат господин бог ваш 11,
ако зрно пшенице не утре, о но т сато прибива 100,
доброт ве Хент. 53,овогат ве ташће редовништво
Пист. 67 (АКк. 1, 26). в) што се налази и ту: да-
нас ти е заповидил Пист. 20, ево т и се прибаижа ки ле
ће издати 13, тко лоби живот своп,онти изеуби дуту
сво 41, сваки ки чини зао, он ти не напде свитлост
то, и он ти ће мене просвитлити 67, тко годи спо-
види да ве син божти Исус, в нбл ти бог прибива
13, — тако ипосле 3-ћега лица: оставити жоће све
аудобе наше, и изврже ти в дубину морску Пист,
81, ки годи благув крута овога, живети у вике
Пист, 73 (Тов. 6, 59).

Овако се т налази и у Срба; ћедел дасе уокнк
родно, тот нест стар. И. Посиловићђ, насл. 41, —
ако ли би одговорио да ве више пута обећао а нив
никад обслужио, тот ни поготову не море га од-
ришити ни по што. М. Добретићђљ, богосл. 97.

Што В. С. Карапићђ ковч. 18 споминћ лишеду,
говориду, тота у кнњигама нисамђ налазио, само у
старинама штампанимљ у Аркиву 2, има: играду 88,
скупллду, ополинаду 81.

Одђљ готети З-ће лице мн. има у Хрвата готе
Пист. 23, као што се налази и у Срба, а има и
жоће: крипости небеске гоће се ганути Пист, 1,
уши елусит тоће слишати Пист. 3.

Пређашиђ време прво (аог18|).

87. Сђ наставкомђ 7 безђ уметка, као што е
у Срба донетљ, имато га Хрвати и одђ глагола
рећи: рит Хект. 31, 35, 53, рисмло Хект. 53, ков
имало и Срби у старимђ кнвигама; а Одђ глагола
нести осимђ Оонихђ лица кол имаго и Срби у Хр-
вата се налази и 3-ће ед.: дони Хект. 55, Луц. 28,
96, одни Луц. 31, 37, 102, одни Луц. 28; нмачно су

овако у овомђ лицу узели кнвижевници на си-
лу према 1-вомђ лицу, као што су чинили и ста-
ри Србски кнбижевници (н. п. Гундулићљђ), а нити
га има у Србскомљ езику ни у староме Словенскомђ.
И одљ глагола вести (Хрватски писти) има ова-
ко време: за 1-во лице мн.: пџисло ХЖект. 33, за
3-ће лице ед.: лобав гиже твовизи љлене Мист.
з2, према Словенскоме пахћ, наћ, нам (Миклош. еог-
теп], стр. 85, 111) и према Србскоме елљ, ков има
В. С. Караџићђ у речни. кодђ „јести“, али не знамљ
има:о ли га Срби и у осталимђ лицима елд.

Пређашнић вр. друго (трекгр.).

88. У староме Словенскомђ езику уметакђ ва
доста често изедначукв а са ћ, те семесто а на-
лази вв (растекше место растваше) — а оба се елна-
ка слова могу и еднимђ заменити. 'Тако има: и
Србн у старимљ кнљигама нескше, плетеше (Стефанљ
Првовенчани у животу св. Симеуна 16, 2ви 2, 38)
а и данасђ имајо 662љ (== БЕЕХЉ——БЋАХЂ, ков послед-
нђ такође има говорећи беаг и билг), а у киђи-
жевника се налази и одђ другихђ глагола, н. п.
Качићљ има: рестише Разгов,. 17, реститу Кораб.
26, зовише Разгов. 132, иладише 16, иладиту 18,
знадише 132. У Хрвата се место целога а много
обичнис скраћено ћ, ков у нљихљ (као што 6 по-
знато) гласи и; они га имаго у глагола кон у нео-
дређеномђ предђ наставкомђ ти

а) немао другога наставка: гредише (Њаћ) Пист.
9, 21, 83, гредиту (Њап() 5, 29, 25, 58, кладиту Луц.
105, кредише Мист. вг, рестише 8, цватише Ивапиш.
22, гризише Хект. 55, тресише Луц. 91, тецише Хект.
37, тецисту Пист. 65, Хект. 37 (“), брзиту (ођвегуа-
ђап!) Пист, 19, стрзиту (вегуађап! Д. апост. 12,5)
(“) На другомђ месту има Хекторевићђ 4 место
ц: течише 67, ако нив штампарска погрешка.
4

Пист. 91 (“), кунише (тајефсеђа() 66, кунигу (та-
Тефсеђап!) 66, стеритуџу 112, стерише Луц. 69, вери
се Луц. 56; — по овомђ времену иде овамо и: да-
дише Мист. 25, идиту Хект. зз, будише (ега) Пист.
20 (у старимђ Србскимђ кнвигама воудвше, в. Па-
фар. 1евек. 109, старо Словенски вадвше, в., Миклош.
уега!. агапи. 1, 96). Одђ глагола овога реда са
самогласнимђ словомђ предљ наставкомљ 7и, ова-
мо иде пловише Жект. 16, словиту Луц. 28, остатци
ОДљЉ старога пловет. словет ОДЂ плутим слути; =—
и диту (фсеђап!) Пист. 38, 80, одђ дити.

6) кон имаго наставакљ ну: тониту ист. 58
(г Моџс. 15, 25).

в) кон имало наставакђ ћ, у Хрвата и: улиху
Хект. 6!, тотише (уојеђаћ) Пист. 16, 1, тотиту Пист.
66, не стише (појеђа!) ', 26, 11, Хент. 61, готиту
Луц. 105, не жтихту Пист. 82, Луц. 72, гттитуџ Хекнт.
6, смише (апцдеђа!) Пист,. во, илише (ћађеђа() 82,
25, Жект. 55, илисло Хект. 53. илиту Пист. 30, 75,
Хект. 37, лнилу Луц. 55.

г) кои имаго наставакђ а, али између нБихђ
само оваки: зовише (уосађа!) Шист, аг, чл, 11, 89,
зовиту 9о, Луц. 58, периту (1ауађап!) 19, 78, бери-
ше Луп. 69.

У Аркиву 2, 281 има и одђ глагола кои има
наставакђ и: чинилту.

89. Уметавђљ између наставака за време и за
лице редакљ се као и у Срба: биг-о-ло Пист. 8, 32,
тило-о=то 100, искпат=о-то 32, искпат-оч=те 9, чинл=
ф-о-те 31, бих-о-те 26, 66, 177.

90. Ово е време одљ глагола свршенихљ врло
редко; влизише (пигођау) Пист. 15, пристаниту
Хект. 61.

(“) У кнвизи стон зјамћи, али мислимљ да е по-
грешка место в!агаћи, ков се чета стрзилгу.

Глаголскиприлогђф сад.ипређ.вр.

91. Ова се глаголска Форма и у Хрвата врло
редко мена по падежима као придевђ: и взли на
главу нега сидећега ист. ћ2, учини се тудв зук
из неба кано дужа наглога прохљодећа Пист. 69,
— за то 1об оставламђ ово име косв ми значи ад-
уегђшт. Она се доста често налази са старимђ
е на краго место и#: за вр. садашнћ: нршеолће Ранб.
32, живуће Пист. 9, илмшоће 35, купеће 5, одговара -
ће 3,18 (он одговарагоће нљит рече), бласосливлат-=
ће о (еовораше благосливантоће бога, — за вр.
пређашић;: ставше ист. 18 (ставше из далека уздви-
енуше езас), поставше ћл, видивше %2 (видивше уче-
ници то, разсрдише се), 53, 65, 1% (Ку ствар видив-
ше Петар, паде на колина), 10%, напунивше 18, од-
говоривше 52 (одговоривше Петар рече), 18, оста-
вивше 1, отворивте 58, 01, 10, 101 (отворивше уста
свол учаше пих говорећи), приступивше 3 (присту=
пивше 1ТОда к Исусу рече ко пбту), %%, 58, 65, ути-
тивше 19, учинивше 57, покаравше 59, слишавше 52.
не кталвше 83, пославше 83.

Али в и јошљ чешће: за вр. садашнћ: пидући
и лоћи Мист. 99 (уасћи ! рупећ!), гредући 9, стр-
гућпи 30, видећи 32, ћл, 57, сидећи по, живећи 25,75,
живући 22, држећи 83, бовсћи се зе, спећи ћ2, 20в60-
рећи 18, 2ћ, 68, 69, просећи 13, носећи 45, знатоћи 34,
иератоћи 9л, ишћући 9, та, плачући 68, наслидутоћи
10; — за вр. пређашић: уздвигнувши Мист. 109, ви-
дивши 66, оставивши 65, 82, понаравши 50, скусавши
25, слишавши 95, пославши 9%, придавши 13.

92. У коихђ се глагола основа, на коло се на-
ставла наставакљ ши, свршув на сугласно слово,
они по староме правилу, ков су п Срби имали а
гдешто и садђ имао, предђ наставкомђћ ши немак)
в, а по томђ ни а предђ нђимљђ: вреше ист. 43,
одвреше 67, одврегши 5, рекши па, %2, 16, Хект. 55,

ДУ

66, 67, Луц. 71, 90, лотекши Пист. 25, 15, 18, потек=
ше 6%, притекше 105, обукти 50, свукши Луц. 3, влиз-
ше Пист. пат (уп ласе), влизши 2, 9, 18 (и 2вс1), лад-
ши 9, 17, 35, 61, 83, ладше 61, 86, оладши Луц. 16,
седши Хект. 61, дошадше ПШист. тп, дошадши Хект.
83, Луц. 3, одишадше Пист. ћо, нашадше 103, нашад-
ши 90, изашадше т1, 19 (изашатне), 108, изашадтши
аз, 91, обишадше 69, пошадше 62, 65, 69, 81, пошад-
ши 2%, привадше 15, пришадши 8, тимошадие 509, (7)
разпанши 61, пропанше л, почашаи 31, 89, почат-
ше 59, ллише 43, 8: (Исус тада плаше га за руку, уз-
двигну га), вазатше 51, %ћ, тт, вазатши 11, 31, 32,
3п, 35, полтше 58, полтши 56, приптаи 5, сналтие
"8, 51 (снамттше га зави га платно). (““) — У гла-
гола као што су улрети, раздрети, пострети, свр-
шув се основа на р, ков ве у некимђљ променама
(н. п. умрла) самогтласно,. а у некимљ (н. п. уљре)
сугласно. У глаголскомђ прилогу пређ. вр. оно е
у Хрвата као и у Срба самогласно, по томеин Хр-
вати имаго као и Срби в предђ ши: улрвши НМист.
107, раздрвши 21; али се налази и безђ ве: рго-
вгагвс1 Лист, 59, 92, ако сеовде а не чита онда ми-
слимђ да нив добро (као што не ба бело добро
чуши место чувши), ако ли се а чита онда е г су-
гласио и са свимђ е добро као распанши. — У
Хекторевића има и дошавши 31.

Прилози се ови налазе и безђ ши као у Ср-
ба: видив Пист. 5, одговорив 10, 19, 12, 51, двигнув
Луц. 98, вечерав Хект. 61; — а по томе и: дошад
Хект. 33, 58, 104, Луц. 106, 109, лошад Хект. 32,
изнашад Луц. тла, вазат Хект. 29, распан Луц. 102,
почан Хект. 69, Луц. 13,105. — У Хекторевића има
и лошав 53, нашав 56.

93. Одљ горети (у Хрвата горити) налази се
ован прилогљ сад. вр. са предђљ ли: горући Пист.

(“) 1. Раићђ у Џоуч. 1, 25 има ушлдшн, слшадшн.

(““) Тако има н. п, “ Качић; узалши Разгов. 21.

53
18, тако у Пист. има и видуће ћд; овако Луцићљ
има на едномђ месту шт место А: горушта >, али
му е обичнје горећи 105.

94. У глаг. прил. сад. вр. и на краго врло се
редко изоставли: праштавћ Хект. по, гтећ 51, Луц.
26, 69, мнећ Луц. 56, 91.

95. Врло се редакђ ован прилогђ одђ глагола
свршенихђ: плотврдећи и покажући Винод. 160, сло-
бодна учини самога себе слизуће с крижа Пист.
47 (Мар. 15, 30), лофде горати потежећи се в
град жудитски 3, слишећи 9, впиталоће 9, одитћ
Луц. 68.
| 96. Прилози као готе Хект. за, чув 69, говоре
13, леже Луц. 98, гледав 21, скончав Хект. 60, пло-
зирав Луц. 11, полмишалав 63, шетав Ранђ. зћ, — ред-
ви су и у Хрвата, а познато в да се налазе пн у
старихљ Дубровчана.

Глаголсклипридевљпрвни.

97. Глаголски придевђ првљи (рагпс. ргаећ. ас!.)
одљ глагола кон предђ наставкомђљ ти имало на-
ставакђ и, налази се у мушкомђ роду у Ивани-
шевића безљ л на кра:о; како сам се научи пети
20, да сат говори 29, како си учини 21.— Ова-
ко ви у Луцића лог 16 у слику.

Глаголсктипридевђф други.

98. Глаголски придевђ други (рагшс. ргаеђ,
раз5.) одђ глагола сђ наставкомђ „у предљ ти, у
Хрвата се налази сљ наставкомђ ен, предђ коимђ
се у одђ ну изоставла: помакнен Винод. 138, 110,
339 (што ве на последнђмђ месту прештампано
„ротаКпјеп“, мислимђ да е погрешка); — по томђ
е иглаголска самоставна речб: останени Винод. 386.

99. За глаголђ наћи ован се придевђ налази
одљ шад (ода шта се и првми глаголски придевђ
нашао), сљ наставкомђ 7, предђ коимђ се д пре-
твара у с: нашаст Пист. 25 (изгибал бише и на»

54
шаст ве, Лук. 15, 2%), 42, 80, 90, ков има:о гдешто
и Срби: нашаст А. Качићљ, кораб. 117, А. Миле-
тићђ, поч. слов. 129; — по томђ еи глаголска са-
моставна речњ лришастњ Пист. ћ. — Луцићљ има
изнаштен 13.

100. Глаголи сђ наставкомђ ћ (ков е у Хрва-
та и) предђ ти, наставлио у овомђ придеву по
старомђ правилу наставакђ н на ово и: видин Пист.
23 (тудобно вест срце чловичћвине извидино) 817,
115, желин Пист. 98, 115, 8% (братто мол придрага
и“ прижелина): =— по томђе и глаголска самоста-
вна речв: видинпе ист. 12, 21, 33, %4, 51, 58, 70
(тладци ваши ће видити видинта Д. апост. 2, 17),
живинђе Хект' 29, 5%, 90, 192, Луц. 54, трпинпце Луц.
11, желинтпе Пист. 110, Луц. 101, пложелинте Нист.
13, 5, утинте 93, Хект. 29, 58, 90, разулинтђе Пист.
2, бдинце 16, 92, Иваниш. 21, готинце Хект. 102,
Луц. 33, 5%, пототинте Пист. 6. — А налазисе као
што е и у Срба: устрпленце Пист, 18, 83, живаћ=
нфе Хект. 53, 51, 90, 92, 101.

Будуће време.

#01. У Хрвата « будуће време

а) или онако као што ву Срба: устати кто-
ћу ипотти ћу к отцу полу ирећићу Мист.
25 (Лук. 15, 18); бити ће тада становито жпилост
велика, ка ни била од почала свита, ни 6 сада. ни
ће бити 85 (Мат. 21', 12); лроситеи прилти
ћете 33 (1ов. 9, 4); стрт ћете господито пави-
шћевати 51 (1 Кор. 11, 25); не висте џ ко вриме
син члаовичаски прити стоће 102 (Мат. 25%, 11);
тко в он, ки ће издати тебе т (Тов. 21, 20).

6) или е сад. вр. свршенихљ глагола и буду-
ће: разрушите темпал ови, и в три дни из стано-
вице вадвиену нфга Пист. зг (Лов. 2, 19); сваки
ки чини зло, онти не натпде свитлост 10 (Тов. 3,20);
на годи завежете на зетљлљи она 0уду завезана и

55
на небу, и ка годи одришите на зепљљи она буду
одришена и на неби 21 (Мат. 18, 18); Марил ве нат-
бољљи дил обрала, ки се не однеље од нљфнигдаре

95 (Лук. 10, 22).

в) или глаголђ у неодређеномђ начину са свр-
шенимђ садашнљимђ временомђ глагола б%ти: 6 у-
де се звати син божти Пист. з (Лук. 1, 35); 4 20-
бити будеш искрнбга твога а ненавидити
будеш непринтелл твога 15 (Мат. 5, 13); нитко не

тнити буде да се твасталм 13 (2 Кор. 12, 6).

г) или глаголђ у неодређеномђљ начину са
садашнђимђ временомђ глагола иљлати: бдите, зач
не знате в ко вриле господин ваш ила прити.
4 оно знаште да ако би знал отац од обитили в ко
вриме лупеж илмаприти. бдио би веле добро
Пист. 102 (Мат. 25, %2); лорете ли пити чашу ку н
илаљмт пити 23 (Мат. 20, 22); колиљлат прити
67 (Лов. 16, 13) има платит Винод. 123.

Врло често различни ови начини стов вданљђ
узђ други: он ће бити велик, и син привишнђи

звати се буде Пист. з (Лук. 1, з2); — до лало
и не будете видити љмене,и опет до мало ви-
дите лене 66 (Лов. 16, 17); — залих зло погуби,

а виноград гоће налти инилтежакот, ки ту
будудоходакдавати навриленасвол га (Мат. 21,11).

Овако будуће време са будељ врло с често
и онда кадђ се у Срба заменгов садашнљимђ врем.
свршенихђ глагола: када будете видити ова да
се чине, знаште да близу вест кралфвство божљђ Пист.
10 (Лук. 21, 31); да сваки коби вировати буде
унљ не погине, да буде илати живот вичнљи Пист.
то (Лов. 3, 16). А налази се и онако као што ву
Срба: ки буде вировати и крсти се, спасен буде,
а ки не узвирув. у истину осудит се Пист. 68

(Мар. 16, 16).

Заповедно.

102. 3-ће лице заповедно заментесе у Хрва-
та 2-тимђ, ков и у Срба бива, али редко: сваки
чловик 6џ ди брз на слишанте а касан на говоре-
нте Мист, 67 (Ак. 1, 19); не слути се сртце ва-
ше, ни се стратши 10% (Лов. 15, 27); прошнљф ваше
познатте се прид богол 2 (Филиб. 8, 6); свака
драга се напупи и свака гора и вршак се пони-
ж и а (Лук. 3, 5; будите боци ваши припасани
102 (Лук. 12, 35).

103. Заповедно се налази и одђ глагола 27е-
ти (као и у Србскимђ старимђ кнђигама) и то
онако као што га имало глаголи кон иду у еданђ
редђ са разулети: не гтотитте звати Пист. 22
(Мат. 23, ге), не ттитте се болти 5 (Лук. 2, 10),
не ститп те осусвати и не будете осуџени 13 (Лук.
6, 37), не гтитп да те зло добуде, да ти добуди
добротом злобу 10 (Рим. 12, 21), не г тип веће са-
еришевати з1 (Лов. 8, 11), гтип Хект. 58. — И ОдЂ
тоћи налази се заповедно: не лози он нечисти
дут веће напастовати Пист, 87; — место не този
налази се и немоб као што е и у Срба: нељочц-
те се страшити Пист. 28 (> Моис. 20, 20), не то п-
те судитиц не ћете бити сувни Пист. 13 (Лук. 6, 37).

104. Према Србскоме виђ(и) у Хрвата « вит:
вип руке мов НМист. 66 (Тов. 20, 27), ну вит како
еа мобалтлше 36 (КОВ. 1', 36), витло (уеатиз) 5,
випте (ућдеће) 1, 85, тако и лович Луц. 58, за-
повит Пист. 45; према Србскоме сђј(и) има у Хрва-
та: попиште НПист. 52.

Неодређено.

105. В. С. Караџићђ ковч. :8 пише да начинђљ
неодређенњши (тбпи.) Хрвати кодђ свиго глагола
говоре безђ и на кра:о; лисат, молит, вућ. Тота у
кнбигама нема, него 6 каону Срба: ллакати Пист.
47, благовати 25, жтвалљлити, славити 82, сктрапити
Винод. :1, платити 15, пошти 125. Безђ и у киби-

гама с онако редко као и у Срба: ллатит Винод.
199, лошт Хект. 92.

Погодбено

106. Што Мажуранићђ у Колу 3, 89 поминћ
бин (==бит), биш, било, бите, за то имамђ само ове
примере: да бил видил Винод. 333. готил бил
Арк. 1, 205. Иначе самђ свуда налазио онако као
што е у Срба: ако бисте били од свита ово-
га, свит би љлобио оно ча ве нбеово Мист. 98 (Тов.
15, 19); — ако бил не био дошал и ако бих тим
не говорил, грита не биилмили 99 (10в. 15, 22).

Двоинау глагола.

107. Но самђ налазио само у Хекторевиће-
вимђ песмама, и то само у садашнћмђ времену
глагола бити (евве):.

Два ми ста (“) спромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала, и липо се драговала. 171,
Кере ста два конђица много липо раздилила. 17.
Два ми ста Кралћвића, два миста Кралћвића,
Два мин ста Кралћвића од бомнка не добегла,
Али ста убнена, али ста (““) жива одведена";
Нису ти убивна, да нису ти убиена,

Нису ти убиевна, да жива ми ста одведена,

Жива ста одведена к цару Налзиту на порту 52.

Изђ овога се свега може видети да су наи-
главнте разлике између Србскога и Хрватскогђ
езика ове три:

1. што Срби имаго гласђђа Хрвати га нема!
него место нђга 2 (в. у 25—38);

(“) Безђ сумнћ ово треба овако читати, а не љи-
ста, као што стон у новоме Задарскомђ изданао.

(""%) На оба ова места у новоме Задарскомљ изда-
нзо стон шта, ков в очевидна погрешка.

2. што Срби гласљ 24 кон у наставку 1 по-
став одљђ и сђ гласовима иза коихђљ дође прели-
вато у друге, а Хрвати не (в. у 31);

3. што Срби гласљ л на краго слога претва-:
раго у о, а Хрвати не (в. у 27); — ово се тров и
потребно и доволђно да се може наипоуздане
разазнати е ли што писано Србски или Хрватски.

Да ба што користи одљ овога чланка базло
и онимђ Србима кон не читао радо овако сухо-
парнихђ ствари, ево неколико врста изђ кнбиге,
кол в писана Хрватскимђ езикомђ наичисттимђ из-
међу свло другихђ ков имахђ предљ собомђ пи-
шући ован чланакљ.

Пистуле 19. Гов. 5. (“)

1. Бише дан благдана жудинскога, и взиде Исус
в Срусалем. 2. А еств брузолиму локва, ка се зове жу-
дински Бетсанда, а то ест кади се овце за посвети-
лишће периху, и около себе пет пристришак имише.
3. М в нБих лежаше велико множтво немоћников , сли-
пац, хромих н сусих, ки чекаху ганутћ воде. 1. Аннел
тада Божни по времену схолше в локву и смућеваше воду.
И ки наџпрна слизише в локву по смућениу воде, здрав
будише, од ке годи немоћи немоћан бише. 5. А бише
ники чловик онде тридесет и осам годишћ имилоћи в
немоћи сволон. 6. Овога како види Исус лежећи, и по-
зна да велико вриме бише имил в пемоћи сволонџ, рече

(%) У оригиналу е одђ слова до слова овако:

1. В!зсе дап Ђашдапа хидузсћока, 1 умде 15815 У
Хегизајет. 2. А уезг у Хегило ти [одџа, сћа ве жопе хи-
Ффувесћ Вегаа, а 10 уезр сћад! зе огсе га розпец-
пзеће регћи, 1 осћојо веђе рег рта твасасћ штвсе. 3.
1 у елић Јехавсе уебко тпохшо петосћтећој, вПрас,
ћгопић | 1звизћ, сћу сесћасћи гапшуе уоде. %. Апуе! [а-
да Вохуг ро угштепи 5ћоуазсе у Тосћип 1 зтпсћеџпазсе
уоди. 1 сћу паурма зИмзсе у Јодип ро зтисћепуп уо-
де, зато! Ђид!все, од Ке код! петосћ! петосћап Ђувзсе.
5. Ађувсе гикт сјошк опде штдезе 1 оззат одвећ Иитупки
у петшок! зпоуоу. 6. Опока Како уг4! Гззиз Јехесћ!, 1
розпа да уећсћо угште ђаасе ти у петосјћ зпоуоу, гесе

ићму: хоћеш ли да будеш здрава 7. Одговори му не-
моћник: господине, чловика нимам ки би ме поставил
в локву онда када се смути вода. Сре докле п приду,
ини при мене в то слизу. 8. Рече нбму Исус: устани
се, и вазми постело твого, и ходи. 9. И тудћ здрав би
чловик, и вазе постемо својо, ихонше. А бише субота
в они дан, 10. И говораху Жудпин оному ки здрав би-
ше учинћн: субота ест данас, не пристони се теби взети
постело тволо. 11. А он нђим одговори: кип емене здрава
учинил, он ми в рекал: вазми постелмо тволо и ходи. 12.
И впиташе нћга; тко 6 он чловик, би ти е рекал: ваз-
ми постело твого и ходи 12. А ов, ки бише оздраваћа,
ве знаше тко бише. Исус тада уклони се од множтва,
ко се бише скупило онде. 11. По том тога нанде га
Исус в темплу, и рече нђбму: ето св учивћн здрав, оре
не хтин веће сагришкти, да ти још горе нич не приде.
'5. МИ поиде он чловик и нависти Жуднем да Исус би-
шее, ки здрава нћга вест учинил.

гтети: ћосклеве И да ћидезс 2дгаћ7 7. Одеопог ти пе-
тосћиећ: говродте, сГошећа птпат ећ; ђ; те розбао
У Тодип опда сћада зе зтиш! уода. Хеге досће уа ред,
ипо рг; тепе у спш 5120. 8. Кесе гллетп 15818: пз!ап!
зе, 1 уазпи розее и оуџ, 1 ћод!, 9. 1 шдуе >7агај ћл
сјошећ, 1 уаље розјес пп виоуп, 1 ћоуазсе. А Ћ!зсе зиђога
у оп1 дап. 10. 1 сопогаћи ходу! опоти сћ љдагар ђазсе
усјешеп : зиђона уезј дапаз, пе ртзгоуг зе [еђ) ухен
розе и оуџ,. 11. А оп спип одгопог!: сћр уе тепе
г4гапа уст, оп по уе гека!: уаљам розјеси оуп, !
под. 22. 1 урбазсе стека : (сћо уе оп сјошећ, Ки уе
гека!: уахти розмгевћи оуп 1 ћоду 13. А опе, К!; ћазсе
ождгашш еп, пе хпазсе (сћо ћазсе. Еави5 (зада усћош ве
од тпохша, ећо зе Њеасе вепрПо опде. 15. Ро ћот [0-
ва пауде ка [5515 у гетри, 1 гесе етети: его 51 ус!-
теп хдгаћ, упге пе ћну уесћје завтјвси , да Пуозс соге
те пе рте. 15. ТГ роуде оп слрошећ 1 пашз хифет да
15508 се, сћу 2дгапа гтеса уез! уст.

РАЗМАТРАНА 0 СТАРБМЋ СРБСКИМ
ПРАВАМА

НА ОСНОВУ СТАРБЕ ПИСМЕНЂЊЕ СПОМЕНИКА ИМ ДУ-
ШАНОВОГЂ ЗАКОНИКА

Написао Ддрљ Никола ћрстићљ редовима чланљ Дру-
штва Србске Словесности, професорљ права при Ли-
цет нтажества Србге.

Насловђ мон разматрана промен!о самђ за-
то наивише, што истми насловђ неодговара ви-
пте нимало самомљ садржао овљг мои разматрана.
Прва мол разматрана печатана у Гласнику УП.
могао самђ сђ правомђ „Разматранђма о Душа-
новомђ законику“ назвати; онда нисамђ мисл1о,
да ћу истимђљ разматранљма овако пространђ
обимђ дати. У Гласнику УН. надписљ „Разматра-
на о Душановомђљ законику“ већђ нге одговарао
надлежномђ изложеномђ тамо предмету; врђ се
тамо већђ Душановђ законикђ упоређув сљ оста-
лимђ изворима старогђ србског права; и збогљ
ове неслђдствености између наслова исамогђ подљ
насловомђ изложеногђ предмета а самђ се тру-
д10 извинити. Да самњиове године исти насловђ
задржао, бео бе краинђ неслћдственђ, поставив-
ти по наслову за основђ мон разматрана Душа-
новђ законикђ, а овамо самђ предметђ излажу-
ћи и разаснаватоћи наводима, црплћнима изђ срб-
ски писменљг споменика, кон суили много пре или
много доцнте после Душановогљ законика постали.
Да самђ првлмђ моимљ разматранљма већђ узљ
Душановђ законикђ поставјо за основђ и оста-

ле србске изворе, бато бња нека питана о поли-
тичномђ станго србски државлана лснје изложло,
него што самб то учито на основу Душановогђ
законика. Оволико самђ сматраоза дужностњ сво-
га извинена ради навести зато, што самђ проду-
женимђ моимљ разматранђма, давши 1Имљ дру-
Ми основђ, и друпи предмету сходни насловђ
дао.
Це

О ДРЖАВНОМЂ СТРОКЕОЈ.

Б. О ОРГАНИМА ДРЖАВНОГЂ ВЛАДАНИ И УПран-
| лана.

Владателђска права, кола су србски кралђви
и цареви у србскои држави имали, изложло самђ
на основу мени познатм извора у Гласнику УП.
и тиме на неки начинђљ одговороо самњ на прво
знатно у државномфђ праву питанђ; ко е имао пра-
во владана и управлана2 Изљ истогљ састава уви-
ђа се да « србска држава имала видљ ограниче-
не монархте, у котон е владателђ већиномљ по пра-
ву наслђдсетва долазго на престолђ, а наслђђивао
в свакадђ наистарји владателћвђ синљ. Увиђа се
далђ изђ истогђ састава да е наивишу управла-
воћу и судеиску властђ имао владателђ у своимђ
рукама, дав онђ чиновнике поставлно, кои су ОБЕ
ли обвезани нђгове заповести извршавати, ерђ ко
кнђигу цареву — заповђстђ — нје испунјо, сма-
транђ е за царевогђ преступника, и бавао е стро-
го казнћнљ.

Закони у србском држави нису бвтли изливљђ
неограничене волћ владателђве. За гдиков за-
коне истина вели се да су по царевон заповести
постали, али царева заповестђ само е онда бмгла
законђ, кадђ е надлежно издата бели. Џри изда-
ванго закона свакадљ се србски владателђ служто

саборима, у конима скуплђни светски и црквени
властели (види Гласникђ УП. стр. 107—115; и Гла-
сникђ УП. стр. 59) доносили су дотичне земалр-
ске законе. При земалљскои управи владателђи
су принуђени бегли служити се чиновницима, кон
су владателђве заповести извршивали, ну обште
старали се о поредку и безбедности у землби.
Владателв е врховнљи управителњ државе бо,
чиновници боли су оруђа, кол е при посдинимљ
частима земалвске управе владателђ употребла-
вао, и кон су му на руци бмли, да се државна ма-
шина у редовномђ кретанљо безђ икаквогђ задр-
жавана одржи. Саборе дакле и чиновнике мора-
мо сматрати као органе при србском државномђ
владан и управлано. Сабори су мотрили да се
по ондашнњђимђ околностима и правнимљ понат!а-
ма недонесу никакви противправни закони, и да
се одрже права и повластице, ков су повдине нла-
се србски државлана уживале. Чиновници пакљ
извршавали су заповести владатела и дужни су
бмали испунити све што е законима предписано
бвло; чиновници батли су, као и данасђ што су,
одЂ части покретна сила, кол е целу државну ма-
шину у кретанђ доводила; одђ части су они бљ-
ли саме саставне части те државне машине. Го-
ворећи дакле о србскомђ државномђф строго, нуж-
дно е опредћлити положан кои су у државномђ срб-
СКОМЂ животу некадђ сабори и чиновници заузи-
мали; и определити, колико ве могуће упливђ, кои
су сабори на законодавну властђ имали, и кругљ
делана поевдинњ чиновника.

Нле ми нуждно доказивати, да ли Е, иколико
важно, да се што нене испита, изложи и раза-
сни негдашнињ!и србски државими животђ. Н самђ
већљ едномђ негди рекао да ми исторпо нашегђљ
народа донде нећемо доволђно познавати, докђ
годЂ небуде разсветлћиђ нашљ правни негдаш-

НБЛИ животђ. За правими пакђ животђ едногђ на-
рода наивећу важностђ има државно устроиство,
у комђ се налазе основи постолвши у држави
установа, ков морамо сматрати за живлћ, изђ кои
се све, штову народу добро и зло бало, развило.
Узмимо само на ум, како е различно дћланћ др-
жавне власти у монархли, аристокраши и демо-
краши, у монарх!и ограничено и неограниченои,
како су различне покретне силе у држави едном
и другом, и различни извори, изђ кои свака олђ
нБи сву свого моћђ црпи; па ћемо сместа увидити
како велики, превладињми упливђ у све догађае
некогђ народа има строн државе. Безђ познавана
државногђ строл нећемо моћи сазнати узроке мно-
ги догађаа, нећемо моћи пронаћи изворе несрећа,
ков су народђ постигле, и ков ћемо погрешно
приписивати гдикоимђЂ личностима при свемћ томђ,
што исте несреће првљги зачетакљ,. основђ и гла-
внми свом изворђ имаго у манама и оскудицама
државногђ строа.

Безђ сумић, повдина знатна лица, кол у ру-
нама имаго државну властв, могу врло много пута
дати знатанђ полетђ народномђ деланто,. могу
народљ, кон се у робству бео пониженђ, пробу-
дивши у нђму народну свест, ослободити роб-
ства, довести га у редђ независним народа, и учи-
нити да између осталм народа заузме достоино
положенћ. Дћиство оваквњг знатна поединљ лица
беће у толико веће, у колико ће неограниченје
разполагати сђ власти, кото ће у рукама имати.
Али ако државна управа буде на нби више поде-
лћна, онда ће истина у држави бмти више гаран-
ште за одржанћ личне слободе свакогђ посдиногђ,
али онда само у томђ случао моћи ће држава и
народђ знаменитји напредакљ учинити, ако ће сви
дотични, кон ће на државну управу уплива има-
ти, у срдцу носити државнњш напредакђ, ако ће

ба
предљ очима имати обште добро, ако ће при об-
штимљ дћлима заборавлати приватне свов кори-
сти, ако ће при постизавано обштњ интереса
у заборавђ бацати личне увреде, већђ ако ће се
са свакимђ сполвати, да се обште иљћли непро-
маше, ако кодљђ дотичењм неће бмти тежнђ за при-
ватномђ славомђ и власти, ако срца нетонва неће
бмти покварена пакленомљђ зависти и гаднимљ своев-
лмобјемђ. Ако ли ће они, кои ће на државну упра-
ву уплива имати, подложени бмти споменутимђ
и другимђ гаднимљ пороцима, то ће они свотомђ
пакости пречити сваки авнби напредакђ, нанлеп-
ше и напкористије желђ и тежнђ повдинњ добро-
мислећи лица изђ приватне мржиђ осуећаваће,
неимагоћи узвишени понатја о државномђ живо-
ту свов интересе предпоставлаће обштемђ добру;
и тежећи за приватнимђ своимљ користима упро:
пашћаваће обште добро, осуећаваће обште ићли,
уништаваће народђ и државу. За доказђ изло-
женога ла бм више примера могао навести изљђ
наше и стране исторје; но н то нећу да чиним,
врђ нисамђљ науманђ описивати добре и зле стра-
не негдашићгђ нашегљ државногљ устроиства; не-
го наводећи дђла (Гасја) показати; какво е исто
устроиство бело. Ово нека е о томе доста, па
ћу зато да пређемђ на самђ предметђ мон раз-
матрана, и то прво на саборе.

1. Саборнњми начинђ саветована о обштимћ,
народнимђ дђлима одђ наистарји времена свон-
ственђ е свима Славенскимђ народима, па тако
и Србима. Истора повдине Славенски народа то
доволвно сведочи. Г. Мацћловски у свогои исто-
ри Славенски права наводи као нешто , што <
обште познато: да су Славени ради рђћиава-
на важнји правиље питана долазили на већа в%ла
(веуту). „Славени“ вели онђ на другомђ мосту
„скупатли су се у отаичне скупштине, и ту се са

старфшината, ков су сами за управланђ пвиљтљ по-
словила бмрали, савфтовали о унутрашнђимљ сво-
итљ пословима“. (“у Но политичне ове скупштине
старе Славена невала сматрати за устросне на-
родне саборе, и парламенте, као што се да-
насђ налазе у многимђ државама. Државнњи жи-
вотђ кодђ Славена нте скоро нимало бо развтенђ
у времена, кадђ су сви Славени у засднини жи-
вили, а овде е говорђ о народнимђљ скупштинама
овње древнм времена. Мени се чини, да негдаш-
ић полптичне скупштине наши праотаца доста
добро можемо уподобити саветованвма наши об-
штина о свонмђ обштинскимђљ пословима. При
овимђ обштинскимђ саветованђма и1е строго опре-
делћно, ко и колико право има при решаванг
неки обште дела2 сви чланови обштине обично
могу доћи на скупштину, али опетђ богати, и
знатнји чланови имаго пресудими упливђ у реша-
ванћ обштински дела. Ни кодђ старвг Славена нле
строго определђно бвгло, ко има право доћи у скуп-
штину, и гласованђмђ имати уплива у решаванћ
обшти дела. На старе славенске скупштине до-
лаз!о е свакти, кон е нека обшта своџиства имао.
У овомђ смислу и Г. Мацћловски представла намљ
старе славенске саборе, говорећи: Ма вбћа дола-
зили су сви чланови народа, ком су љтогли ору-
#ж5 носити, и ту су се подљ предсћдаванћлљ из-
браноеђ чиновника савбтовали о обштелтљ добру.
ли подљ закарпатснки Славена право предсвдаванл
на зепалљскитљ скупштината илали су притажа-
телђи плодне, и по толе богате зетлћ, и ови су се
звали еосподарима жупе, или жупанилта“. (77)

(%) „Исторга Славенски прага одљ дра. Вацла-
ва ЉМацбговскогљ, превео др. Никола Крстић у Бу-
диму. 1856, у. 3 . 37. 126.

("%) У споменутомђ дблу Г. Мацћровскогљ у. 30. 167.
5

Народне скупштине, кос су Славени имали,
докђ су 1ошљ сви у завднини живили, задржала
су повдина славенска племена и онда, кадђ су се
разцепила у више народа, и кадљ већђ између
повдинљг грана славенскогђ народа нису постол-
ле никакве свезе. Скупштине ове нису истина има-
ле у свимђ славенскнимљђ земламла еднаку важноств,
негди су већма негди мачћ бвмле разнвјене, али
ТИ налазимо кодђ свпо славенски племена, ко су
сво) независност сачувала.

Прелазећи на посматранћ старљг србски са-
бора, за нуждно налазимђ споменути, да мол раз-
матрана нежелимљ разпрострети на време пре вла-
дана породице Неманића. Истор!га србскогђ наро-
да пре Неманића врло е слабо разсветлћна, ни
наиглавнје моменте у истори овогђ времена не-
можемо тако лако определити. о правномђ пакљ
животу едва бо штогодђ рећи могли, Србск!Ш на-
родђ у овомђ времену разделћиљ ес бео на мно-
ге части; обште влас:и, кол ба србски народљу
хармопичноин свези држала, и ићга на деланћ покре-
тала, и у деланло управлала, нте бело: н1е безло КО ДЂ
Срба обште тежећ, обштв пћлаи, па зато нђго-
во деланђ условлавало се свакадђ већиномђ одљђ
узрока, сполљно дђИствулоћи, а нте батло слђдство
развленогђ кародногђ живота, и државним установа.
Истомђ сђ првимђ Неманђомђ деланђ есрбскогђ
народа починђ добјати подпуну самосталност,
и постав у строгомђ смислу деланћ србскогћ на-
рода. Разделћни у много провпишна Срби почи-
то се одђ Немчанђ |. полђ едномђ Ообштомђ
власти сћђдинавати; они има:о свов ићли, ков по-
стића усилава:) се; према другимђ суседнимђ на-
родима они се полвлојо самостални, делима по-
казутоћи, да нема никога, кои бег !Имђ што запо-
ведати мотао; бране се противу сполбне напада-
на, и ова одб:ао, саветуго се о своимђ унутраш-

67 .

ињимљ делима, и устронвазо се; сдномљ. речи Срби
подђ Немаивомђ |. доб! то свом авиљш, државнљи
животфђ. — Говорећи о државномђ стропо, а овде
посебно о саборима, имаћу у виду дакле држав-
иљи животђ србскогљ народа, кон се сђ владомђ
првога Неманђ почанћ, а кон се крозђ више не-
го 200 година продужуе. Ово се напзнатније време
у свон србског исторли, трудимо се, да га, коли-
ко ве више могуће, разсветлимо.
Ко е сазивао саборе :

Кадђ и гди су сабори сазивани:

Ко е званђ бао на саборе:

О чему су се сабори саветовали"

Какву су сабори према владателвима имали
важност 2

Ово су главна питана кол се могу о сабо-
рима поставити. Да се може на ова шњттгана до-
волђно определђно одговорити; имали ба доста
_ иснаи образђ саборнохтђ делана у србскон држа-
ви. Да ли решенћ овљ; потана има за насђ важ-
ности2 сваку ће лако извести одтудљђ, што се
сабори у старон србском држави сматрати морало
као органђ законодавне власти, кол у развитакђ
правногђљ живота свакогљ народа превладиње упливљ
има. На поставлћна патанн о србекимђ сабори-
ма рећићу оно, што самђ о нбима изђ србски из-
вора извести пиогао,

На прво пнтанћ: ков сазивао саборљг сљ пу-
номђ определђпости можемо одговорити: да 6
свакадђ владателђ земалвске саборе сазивао. У
изворима нигди се истина неспомишђ, да влада-
телђ има право и обвезаностђ сазвати саборђ;
али то право и обвезаностђ бетла в пуждно слћд-
ство права владани, ков се србскомђ владателн
припадало. Србски владателњ стало е на челу
законодавне и административне власти, ОнЂ 6мо-
рао дакле имати властљ, кол е пуждна бела, да

свонмђ дужностима одговори. Гдиког докази цр-
плђни изђ србске прошлости уверавајо насђ, да
су се србски владателђи и служили овимљ пра-
вомђ изрично сепоминатоћи, да су дотични влада-
телњи сазвали саборљ. Тако се у животопису Не-
манћ 1. кон су написали нђгови синови св. Нрво-
венчанњи кралђ и св. Сава изрично наводи, да е
Немана |. сазивао саборе; (“) тако се пза Душа-
на асно говори у родословпо архиепископа Дани-
ла, да е у свом дворђ Сверчинђ сазвао на саборљ
све оне, консу право участвована у саборима има-
ли. (%%) За остале владателћ неспоминђ се нигди
изрично да су сами сазивали саборе, али почемђ
е ванђ сваке сумић поставлћно то, да су сабори
држани бегли и подђ другимђ владателђима, и
почемђ су саборе Неманла |., и цар Душавђ —
владателђи, кон су тако дугимђ временомђ еданђ
одђ другогђ удалђни -— сазивалн, са извђстно-
сти можемо рећи, да суи остали владателђи пра-
во сазивана сабора упражнавали, и ту обвезаностђњ
точно изпунавали.

Сљ овимђ бе се могло поставлћно прво пи-
танћ сматрати за решено, кадђ ми се небљ на-
метала сумни: да ли су боли обвезани србски вла-
дателђи одљ врељена до врелена сазивати саборе:
Питанђ ово у свези стон са поставлћнимђ дру-
гимђ пнтанђмђ; Аадљ су сабори сазивани бљолигпа
ћу зато на оба питана засдно одговорити.

НИ мислимћ, да се сљ известности може рећи, да,
изузимазоћи еданђ единњи случан, конћу ниже наве-

(%) Све животопнсе печатао в г. 1. Шафарнкљ подљ
насловомђ .„Ратаку агеуп:ћо ргзетпјећ у Ј1ћо-
з]оуапц у“ :85:. у Прагу подђ називема. „| Ту 0 | 57.
Бупеопаод Кгаје Вгсбрапа“ а 21у01 зу. 5)-
теопаод 57“. БЗауу.“ Сравни састава подђ првивмђ
назавомђ бр. УП. Х; г подђ другимљ назввомђ бр. ХЕ.

(7%) Ранћљ, Исторћа Сербовљ П. стр, 1733.

69
сти, иначе србски владателњи нису бмли обвезани.
у неко определћно време сазивати саборе. Србски
државни животђ у староћ србском држави ме
дошао до подпуногђ., савршенотђ развитка, па
зато и нису бмла закономђ решена сва питана
кол се на државно устроНство односе. Између
оваквБг нерешен» питана налази се ин гториђ по-
ставлђно питанћ. Изђ свпо доказа, ков о држав-
НномЂ животу У србскимљ изворама налазимо, ско-
ро сђ асности увиђамо, да « одђ владателђве во-
лаћ зависило, кадђ ће саборфђ сазвати. Обичаем,
мислимђ, бело 6 определћно, да се за државнми
животђ важнји питана безђ саборскогђ саветова-
на нерешава:о, а владателљи су по свомђ увиђе-
нео определавали да ли ве дотично полвивше се
питанђ доста важно, да се саборђ сазове. — Са-
мо при ступано владатела на престолђ, рекао ба,
бео с владателђ обвезанђ сазвати саборљ. Исти-
на, ни ова обвезаностб нје у изворима нигди из-
речно определћна, али примери: Дечанскогљ, Ду-
шана. и младогђ цара Уроша даго ми повода ми-
слити, да су србски владателђи при ступаншо на
престолђ обвезани бегли сазвати сабор, кадђ су
се увдно по усВвосномђ ОДЂ времена првовенча-
НОГЂ крала Стефана обичао и венчали на пре-
СТОЛЂ. За Дечанскогљ и Душана нсне историске
доказе имамо, да су, ступагоћи ка кралђвскти пре-
столђ, сазвали саборе, на когхма су венчани бвгли:
вфницемљ кралбвства. (“) За младогђ цара Уроша

(%) Св. Стеф. Дечааски у дислона дарованон мана-
стиру Дечавима вели „И Богом дарованимћ ВКнцемћ кра–
АЧЕСТВА срвпскаго ВКНЧАНА БАРА НА Кралевство ВБ Един дБНћ
со синомњ моимњ ВЕЋ ЛЕТО 5 ко МЕСЕЦА ГЕНАФА 5 двињ ИН-
дикта 6 6Њ праздникћ Богогавленила. Бласословенисмћ и рбконо
прбијсвешеннаго дрхиспискспа Никодима и ВСКХв о епчскопњ и
вСегО СББОРА срббскаро“ _ Србски спољеници ч. |. бр.
176. стр. у Београду 1839. Дечански првепацђ одљ
Гедеона ЕосиФа ЕОришића. У Н. Саду 1852. стр. 41-67.

имамо доволно основа рећи, да е такође присту-
пато на престолђ сазвао саборђ. ерђ онђ у не-
кон дипломи одљ 10. Априла 1357. године већљђ
споминћ; ла се договарао са саборомђ, кои е за
цело одма после Душанове смрти сазвао, и на
комђ 6 онђ нарскимћ венцемђ венчанђ бо. (“) Да
се после Душана србски државнеи животђф дуже
времена безђ прекидана, п безђ икаквљ: препона
разно бмо, за цело бе: се строа!е определило
бело: кадђ ће обвезавђ бељти владателњ сазвати
саборђ.

Ни за место, у ког се мора саборђ сазвати,
неналазимо у изворима викаквм определена. Са-
мо за едно место налазимо у нашимђ сзворима
определћно: да се у нђму морат држати сабори,
а то е место: црква Жича, кого 6 св.првовенчани
кралђ са своимђ синомђ Радославомљ сазидао.
определивти: да се у топ цркви поставла!о: кра-
аћви, митрополити, епископа, и игумани. (““) Подђ
пос тавланђм:; крала разумева се: нблово венчанђ
ва кралђвсти престолђ, а подђ поставланћмђ
мвтрополита по своп прилици разуме се: изборђ,
и хиротонвисанћ; а оба ова предмета, т. е. вралђ-
во венчаванћ на престолђ, и изборђ митрополита
спадала су у вругљ саборскогђљ делана. Осимђ
Жиче за остала места нигди неналазимо спомену-
то, да су закономђ каквимђ определћна бела за
баборе. Касши владателђи одступили су одљ уред-
бе првовенчаногљ врала, па су се иу другимђ ме-
стима венчавали на владателњеки престолђ, као

За Душаново крунисанђ на сабору налази се доказђ

у Ранћу на наведеномв месту, му лругимђ нзворима.

(5) Срб. Споменици. бр. 36. стр. 57.
(48) „Рата Ку ит. д. подђ називомљ „ОКказку ођсап-

зкећо Рјзепиисћу!“ стр. 8.

годђ што и митрополити нису бели бирани само
у Жачи, него и у другимђ местима. По своин при-
лици у редовнимђ околностима сазиванђ в сабор
у престолно место, као што ба се то могло аз-
вести изђ реч! , кос се у животопасу Немац |.
налазе, за когђ се вели, да е дотична у саборима
участвутоћа лица „ке себи призвао“. По томе да-
кле Немана |. сазивао « саборе у Приштину. Де-
манскти се по свон прилици у Меродитљи венчао
венцемћ кралђвства, и тако < ово место за нђго-
вогђ владани бало место за саборе. За Душана
сђ извћстности знамо да « сазвао саборе у Свер-
чинљ, кадђ ве после смрти свога отца венчанђ на
вралђвскии престолљђ, у Скотлв, кадљ е поставлђиђ
митрополитђ [оаникје за патргарха, и кадђ в по
свон прилаци н Душанђ за цара проглашенђ цар-.
скимђ венцемђ венчанђ бо; п у Серезф, кадђ 6
1349. године по смрти патрјарха оаниша Сава ТУ.
избранђ био за србеногљ патриирха. И царђ Урош
по своћ прилици у Скоплф сазвао се сабор, и ту
6 царскимђ венцемђ венчанђ омо, ерђ и диплома,
коло самђ више горе навео, издана е у Скопло по
свонприлици непосредно одма после тога, кадђе ОнЂ
царсвамђ венцемђ за србскогљђљ цара вензанђ б 610.
За владателћ после Душана нигди се неспоминђ,
да су се при заузимано владе венцемђ владателњ-
ским венчавали. при свемђ томљв, што се спо-
менђ сабора 1ошљ и после косовске битке у из-
ворима налази. РазстроНство, косв е после Нема-
нића у србскон држави овладало, весте узрок», да
се свечаностђ венчана на владателљски престолђ
изоставита морала. — Напоследку неће, мислимћ,
сувишно бмти овде навести, да су стари Славе-
ни авна саветованн држалн у храмовима сво бо-
гова, а одтудђ не безђ слђдствености можемо
извести то, да су и Србски сабори сазивании др-
жани оОли у светимђ храмовима. као што том

споменуто установленђ св, Првовенчаногђ крала
за цркву Жичу одљђ части потврђуе. (“)

Важно е треће о саборима поставлћно пита-
нђ: Ков званф бмо на државне саборе2 п тако ко
е могао имати утицал на решаванћ важнли држа-
ви дела; На ово питанђ само ћемо онда моћи_
задоволавагоћли одговорђ дати, ако се будемо стро-
го придржавали домаћи извора починеоћи одљ вре-
мена Неманђ ]. па све до смрти вљмесокогђ Сте-
фана, кадђ се србска држава коначно растролвати
почела.

Испитугоћи изворе уверавамо се, да у прва
времена није батло определћно: ко ће позванљ бвг-
ти на саборна саветована 2 Владателђи су у са-
боре позивали свакогђ, нон 1Имђ е могао у нечемљ
савета дати, а само се по себи разуме, да изђ
оваквње саветовани никадђ нису бола изклочена
лица, кон су у вишемђ свештеномђ чину бвлла,
или кол су знати звана одправлала. Историски
примери асно сведоче, да су се сви владателђи,
за ков се зна, да су саборе сазивали, у истимђ
саборима саветовали са наизнатинјимђљ лицама цр-
квенимђ и светскимљ. При свемђ томђ, доказати
се неможе, да су владателђи обвезани бали неко-
га у саборна саветовапа позвати, па зато све,
што е владателђ у договору са позванима на са-
ветованћ решо, бео е законђ кон « обвезивао
свакогђ безђ разлике, да ли е у саветовано уча-
ствовао или не Каснје све се већма определн-
вало: ко ће на саборе званђ бити, а подљ Душа-
номђ е питанђ ово коначно решено тиме, што с
под строгомђ казни онима, кон нису имали пра-
ва доћи на саборна саветована, забранћно бело
у оваквимђ саветованљма участвовати.

пат Ина

(%) Ист. Слав. права. (. 126. Познато 6, да су у
средвћмђ веву нв у другимђ државама земалђски сабо-
ри сазивави у св. храмове.

За доказђ наведенога некђ ми се дозволи
да наведемђ саме наше домаће изворе, изђ кои
ће се наиболђ увидити,ко е у србскои држави у са-
борнимђ саветованљма участвовао.

По сведочби св. првовенчаногђ крала Немана
1. позвао е на саборно саветованђ: „есвсего лрхине-
рена евњдимиа глаголема, и чрбињце с игоумени сесими, И чњ=
стиме ерене, старњце Же и велњмоуже свов, стњ мллл и до ке-
лика ихве и други путђ: „подроужиг свсе и сминм свос и
дрвхинереа свсего,клалиника рексмаго, и пристленики дКломњ,
и кнезе земћли свов, иже над властеми, воекоди же и коинхк“. (%)
Св. Сава такође у животопису свогђ отца спо-
минћ као участнике у саборномљ саветован!о: Бл1-
городноуо дЕтвиу (Стефана првовенчаногђ, и Вука,
ерђ у тан ма св. Сава већљ нје бео код роди-
телђскогђ дома) и изврднће си вомаре малће и велике»
ков ниже назива; „Богати и сџвози, стафдџи и они“ а за
све у скупу вели „створи оуклонити се народоу“: (““) Као
што се изђ наведенљм примера увиђа, подђ Не-
манвомђ |. нје бело определћно, ко ће у сабор-
нимђ саветованђма участвовати, Магслимђљ да нећу
погрешати, ако нажемђ, да су подљ НеманБбомђ
|. „црђковници“ имали манђи упливђ у решавашћ
чисто државнограђански дела, него ли светски
моди, а између светски државлана они су већма
утицали у државну управу, кон су веће активне
услуге држави чинили, па се зато спомино као
участници у саборима „пристакники дКломњ), кнезе 3е-
мбли свое, иже надћ властрми, вовводи же и воинме. И то
се увдно изђ наведенм доказа увиђа, да су се
властели већђ делили на љале и велике, премда
ни сЂђ едномђ речцомђ неспоминђ се разлика,
кол ве нзмеђу еднм и други постолла. —- По кази-

(%) Рата у; Рлуоћ, ву. Бутеопа одзу. Кг. Б!брапа.
бр. МЕ. Х.

(77) У встомђ делу: Хлуо!. 57. Бут. од ву. Бауу
стр 3. н т. д.

вато архгепископа Данила кралђ Милутинђ саве-
товао се у саборима; с властели и многими велможами
своими, (8) а у дипломи некон , коло в за цело пре
1302. године издао, вели самђ за себе кралђ Ми-
лутинђ, „по зговоривсе врллевство ми, с лрупепископомћ втс-
римњ Сустатиемњћ и сво госпождомћ матери МИ КрАЛИЦОМБ
Сленомњ и ск всћми епископе) србвскмими“ и назначуес име-
на дотичњ епископа. (““). За Дечанскогђ е такође
известио , да се у саборима саветовао с лруеписко-
помћ, епископима, и с Бадстели землви сербскта, кос архје-
пискошђ Данило назива „силнмими своими“, (%“) И Ду-
шанђ, желећи се венчати на кралћвски престолђ
„сотвори посланте кљ преосвашеному Данилу, и сему прессвл-
феному пришедншу со Спископњме же и игуменћ, но всамњ прич-
тома церковнљемћ но ксему совору соврану земли сервскта КЉ
царсткма дворк Сверчнће и у сабору саветовао се
„СА СИЛНММИ о тЕЧЕСРЕТА ,„нелможи и возилчллники“ дакле са-
мо с вишимђљ благородствомђ, с модма., кон су
имали дђИиствителнотђ участја у управи државна
делам ("=")

Изђ наведенњ доказа доста се нсво увиђа,
дасу у саборнимђ саветованвма участвовали прљ-
ковници и властели, а и то се изђ наведен до-
каза може извести, да су црвковиици само у ре-
тааванђ онљг дела подпуно утицали, кол су сђцр-
ввомђ нешто у свези бела, а да у саветованиа о
чисто државнимђ делима миого пути нису ни по-
зивани бавали. Тошђ није бело основнога закона,
кои бе строго определнвао: ко ложе и сте, а ко
несте у саборна саветованл доћи“ (ванавђ осно-
вими законђ донешенђ в бео подљ Душаном, и

(7) Равћђ Т. ПН. стр; 581. 614.

(+%) Описате древностћ србски у св. Гори. У Бео-
граду 1847. бр. 6. стр. за.

(%#%) Ранћљ РК. П. стр. 663. 690. 692. Срб. Споме-
ци бр. 176. стр. зга.

(“##%) Ранбљ Т. НИ. стр. 633. 132. 155.

налази се у Душановомђ законику, па зато истви
законикљ и встљ понанглавнјги изворђ за решенђ
поставлћиогђ пнитана: ко е Ово позиванђ на са-
боре, а ко е изђ ов изкмоченђ бог У уводу у
законикђљ као участници Ју саборима наводе се;
патргаргљ. аратереи. ирљковники мали и велики, царљ
и властели тали п велики. Иста она липа данле,
кола сеи пре Душава као саборни участници спо-
минзо, наводе се к у овомљф уводу у Душановђ за-
конинђ, кон е поставлћиђ бео саборомђ у сагла-
спо свио наведенњм участника. Она разлика, кол се
пре Душана опажа, и по когобћ црквена лица са-
мо се онда као участници у саборнимђљ савето-
ванђма спомито, кадђ се предметђ оваквогђ са-
ветована односто на црквена дела, престала е Ду-
шановимђ законикомљ, кон сведочи, да су цркве-
на лица утицала у законодавство србске државе.
и тако у дела, кол су одђ пркве могла са Ссвимђ
одвовна и различна бмти. Важност, ког су цр-
квена лица имала у србском државни одљ стар
времена, подигнута 6 Душановимђ законикомђљ на
нанивишпи степенљ. Ову важност нису знали цр-
квени моди у пуно! мери крозђ сва времена одр-
жати ; врђ одма после Душанове смрти светски
властели присвоилн су себи толику претегу и ва-
жностђ, да су ирвовнике одђ држави дела ско-
ро са свимђ изкљлочили, и да се упливђ пцрковни-
„ка у државна дела за дуже време тако притало,
да га ми едва опажамо. Светски властели то су
тим лакше могли учинити, што су они поредљ
политичнњ права, кнол су уживали, сачивнавали ВОб-
ну силу србске државе, имали су данле у своимђ
рукама матерјалну снагу, којомђ су се при пости-
заватшо свон цђли послуживали ; црковници пакђ
нису овакву матерјалну снагу за подупиранћ свои
права имали, ерђ су,као што се изђ гдикои изво-
ра може извести, противно држазномљ устроиству

суседне намђ Унгарске, особлођени блли одђ ду-
жности воесвана. %). Они су уживали дакле права
безђ обвезаности, али башљ тиме изгубили су сву
свого матерјилну моћњ, изгубили су средство, ко-
имђ бе се могли бљмли у уживато политичне пра-
ва и онда одржати, кадђ у србском држави нле

#) Немогу сасвимђ определћно рећи, да су срб-
ски црковници ослобођени базли одђ дужности воева-
на, ерђ докази, кон се налазе о томе у изворима, мо-
гу имати ин друми сиисао. "Тако Душанљ обдар!о едве
келе у св. Гори различни»ђ селима, н отроцима, ков
в ослободо од воџске. (Опнс. древ. у св. Гори бр.
5. стр. 30; бр. 10. стр. %#6 сравви бр. 18. стр. 63).
Познато в, да су србски државлини бмли обвезани во-
евати зато, што су имали земмо баштину, па тако подђ
поменутимђ ослобођенћмфђ одђ воиџиске може се разуме-
ти, да су одљ дужности воввана бљмли ослобођени.
Ово предпоставлашђ потврђава се тимђ, што сеу
србскон исторји песпомвић, да су п црквена лица уча-
ствовала у боввима, као што се то сђ известности зна
за унгарско духовенство; напротивђ зна се, да су се
црковници трудили ослободити се одљ дужности вов-
вана у землама, у кочма су закономђ бмлн обвезани да
возтото, и да воћнике да!) (Ист. Слав. права Му. 97—101.
и на другимљ местима). Али подђ ослобођаванћиљ одђ
вонске може се разумети ослобођенћ одљ обвезаности,
примити вонску на копавђ, ослобођенћ одђ терета
приселице, врђ се то ослобођаванћ и споминћ изме-
ђу осталљ: работа, конма су обвчно отроци властел-
ски земала бмли подложни, Кралђљ Дечански у свотон,
дипломи дарованои монастиру Дечапима вели „ал за ра-
таб, колико има игоменњ плбгсвБ оу коемњ селк ад (0 тога гере
села ДА постави рутде (рдтнике 2) кога хоке, (Срб. Спом.бр. 335.)
што бе доказивало. да добра манастирска, па сигурно
ни друга црквепа, нисубвла ослобођена одђ терета да-
вати вонивкес, само штосе дужностб воевава пје раз-
простирала и на сама црквена лица, кол су у свештеномђ
чиву бела. У Унвгарском бело е велики црковинка
(Ргеја Ђапдегја ) кон су свов моде подљ својом за-
ставомђ у бон или самп водили, или подљ воИводомђ,
когљсу они навменовалн шилали. Воћска други црковнн-
ка воввала е подљ управомљ жупана (Сотез Сотнашв).

већљ бело снажни владатела, кон су у пређашни
времена црковнике, и нђрова права бранили, и зна-
тво увећавали. У томе, што црковинци нису бегли
снажни одржати своћ подпунми упливђ у реша-
ванћ државнм дела, налазимђ еданђ одљ знатни
узрока, кон су паступивше растронство србске
државе подпомагали, и коначну пропаст србске
независности ускорили. Црквена лина, имагоћли
своћ свети позивђ служити Богу, и народђ учи-
ти, С пуномђ некористолобивости бвгли би се ода-
ли народнемђ делима у она тужна времена, кадђ
су раздорђ и узалмна раздраженостђ између светски
властела, и нова гадна тежна за самовластјемђ
државне силе ослаблавале, и кадђ слаба рука Ду-
штановогђ наслђдника нје у стано бела држати
у слоги, единству и подчинђности осиливше се
властеле. Црковници задобили су после опетђ не-
ки упливђ у државна дела, али е сила србскогђ
народа онда већђ клонула била. А кадљ 6 србска
држава изгубила своло независностб, народђ нен-
матоћи светске главе, изгубивши свов владателћ,
у патрарсима почитовао е не само црквене ар-
хнпастире, и духовне учителђ, него ве у нБима и
свов грађанске управителћ налазто. Н!е овде ме-
сто, да се у обширно разчлениванђ упустимљђ, у
колико су архипастири одговарали лепомђ и ве-
ликомђ поверено, кос е народђ у ни полагао;
али се неустручавамђ рећи, да бе се за цело срб-
сви народљ у далеко болћмђ станто, и сваковр-
стномђ већемђ развитку налазјо бео, него што
смо га у почетку овога столћти нашли, да се по-
сле изгублћне државне независности, барђ србска
ерархја могла одржати у првашнбон независно -
сти, сили, и у негдашнђмђ цвету.

Осимђ патршрха и архјереа спомино се као
участници у саборима: црфковници љмали и велики,
и властели лали и велики. Већњ самђ у УП. свезки

Гласника на стр. 107. рекао, да се може мислити,
да су у кругђ велики прљковника спадали ексар-
си и игулани. Обтирнје изпитиванђ србски изво-
ра укреплава ме: у овомљ. мишлето. Досто'нство
игумна у србскон држави бегло е врло знатно, мо-
настири, вон су бели игуманје, уживали су осо-
бита права, и бОмли су одђ србски владатела зна-
тно покровителљствовани. Ексарси су такође спа-
далн у кругђ велики црљковника. У стара време-–
на бело ве три степена ексарха: ексарси |. степе-
на, почестни, и пертодевте. Ове последић нала-
зимо и у србском држави, као што се изђ 38. Ду-
шановогђ закона увиђа. Они су бели подчинћни
власти епископа, митрополита и патрларха, и бБ1-
ли су као неби нБтови помоћници. (“) — У кругљ
малн црвковника могу се ставити ереи, т. 6. све-
штеници при великимђ црквама, пи монаси изђ мо-
настира, кон су бели игуманје, ерђ се ереи и ка-
луђери на гдикоимђ местима у србскимљ изворима
као участници у државнимљ саборима споминтро.
Разлику нзмеђу велики и малљм властела па самр
назначто у У. св. Гласника на страни #14. и 115.

Генералномђљ определено, ков се у миогимђ
изворима налази. и по коме се увиђа, да су у ре-
шаванђ државне дела угицали црковници и вла-

(“~ Кесарсн првогљ степена бели су епископн,
кон су педђ собохђ више епископа имали, У всточ-
ноћ римском држави боало в петђ ексархата: Антнохискти,
Александрвети, Ефески Кесгрек, пи Херавлискти. По-
честпими ексарсп базли су епкскопи, н становали су у
већимђ варошима, а касије су овимђ пхзеномђ означа-
вави матрополати. Перћодевти ексарси бмли су, кон су
у развимђ делвма по налогу епископа по епархјама
путовали, | Кпесћичаоп _ јимз ессјезтавист едфди Ме.
Јоап. Сћегтјег. Т. |. рад. 185. 5. 202. Розопп 1818. О
кругу деланви ексарха пергодевта види: Тћоштав Вгопа-
Фоп5; Назброгтзећез Бехгсоп аПег Вепгтопе: дег Хуе есс.
подљ речи; Кхагсће. рад. 1062. Огездеп ппд Берга 1756.

стели, придати вала забрану, кого 61. душановђ
законђ садржава, и по којон ве подђ строгимђ ка-
звима запрећено бвало, да недолазе на саборе они
кон нису беле црковници и властели. (“) Осимљђ
црковника = властела сви остали државлани из-
клочени су бели дакле изђ саборим саветована,
а тимђ истимђ потврђено се бело право прковни-
ка и властела, да на саборе долазити могу. Из-
влочене изђ саборша саветована назива Душа-
новђ законикђ себрима, о коима сам н већђ ед-
номћ у Гласинку обширнте говор1о. Вредно ке овде
споменути, да се речњ себрђ осимђљ Душановогђ
законика у другимђ србскимљ изворима неналази,
а то барђ нисамђ могао приметити.

Осимђ свпо овде наведенњм участника у са-
борнимђ саветованвма Душанђ у хрисовулђи, ко:о
в 1329. год. у Скопло издао, вели, да се тошљђ са-
борно саветовао „с влагсчетикок и христолевивок пр
високок лугоџсттео БлдговКонок чарицео КУфл бленок, цари-
цео царства ми. И сњБогодадовавињмћ по пркеЗловлеНикМА
смномњ НАМ крдаемњ Оурошелње (%%). Да су владателђви
синови, и у обште сви чланови владагоће породице
у саборима участвовали,. нје нуждно доказивати,
врђ се то потврђув како домаћимђ изворима, та-
кои прамерима свио земала, ковг су у среднђмђ
веку имале парламентарни животљ. Несвоистве-
но « србскомђ праву то, тто се Душанљђ ни са сво-
јомђ супругомђ саборно саветовао. У овом Ду-
штановомђ поступку, коимђ ве онђ сво:о супругу
у саборна саветовани увео, треба тражити у-
зрокђ, што се парица блена после Душанове смр-

5Р) Наведени заковђ налази се подђ називомђ ХХУ.
0 сввору, а самђ заковђ овако гласи: „б!. СеБровл сћБС-
ФА ДА нАЕстћ. КтО ли се мјарћијетћ сбБсрникћ. Да мосе осуши
оуркжита, и да се чрсмадетћ подкочие.“

("%) Опис. древност! И србски у светон гори бр.:2.
стр. 52.

ти трудила, да у свов руке задобте државну упра-
ву, чему су сви србски властели противни бвзли,
нехотећи се покоравати женском власти. У Овомђ
Душановомђ поступку тражити треба уедно и се-
ме раздора, косе између владателн и србски вла-
стела поселно баало. Упливђ, кон су кадкадђљ же-
не у србска државна дела имале, бмо е штетанљ
државниммђ интересима, као што насђ исторја
доста доволђно уверава, Безљ сумић влада Дес-
пота вмсокотђ Стефана бела би далеко ача, да
е кнегина Милица одђ државним дела сасвимђ укло-
нђна бала. Вонничкти духђ, кон е онда у редови-
ма србски властела владао, није дозволавао, да се
они подвргну управи слабе женске руке. Разузда-
ностђ, и страсти властела могла е само у стеги
држати снажна мишица гонака, а не нђжностђ и
хитленостђ жене. — Определена поставша подљ Ду-
шаномђ, задржала су и после нђгове смрти сво:о
важност. Црковници и властели бели су участни-
ци у саборима и после Душанове смрти; али узђ
ни спомино се и матере владателн као участни-
це у саборнимђ саветованбма. Тако у дипломи,
коло е царђ Урошђ младми 1357. год. 10. Априла
издао, споминђ се саборђ, у комљђ су участвовали:
царева мати блена, патргартљ, литрополити, игу-
мани, н сви властели велтожни. (“) А и деспотђ
високи Стефанђ споминћ, да се у сабору осимђ
патргарха. митрополита, и властела саветовао са
својомђ манкомљ кнеги ивомљ Милипомђ. (%«) После
смрти деспота високогђ Стефана неспоминло се ви-
ше сабори у србскимђ изворима. Наступивше тужне
околности за србску државу, и коначна промена
државногђ устроИства нису допу'птале, да се ипо-
сле смрти високогђ Стефана сабори сазивало.

(%) Србски Споменица бр. 16. стр. 57.
(%%) Опвсанјв древности србски у светоџ гори. бр.
18. стр. 63.

Врло бвг занимлђиво бело, кадђ бм опреде-
лћно могли одговорити на питанћ: „О челу су се
србски сабори саветовали7“ т. е. нон су предмети
у кругљ саборскогђ саветована спадали Изђ од-
говора на ово питанћ могли бљ нанболћ и сљ наи-
већомђ слћдетвености оценити упливђ, кои су
србски сабори у државна дела имали, и опреде-
лити границу до ков се властђ србски владатели
простирала. У одговору на ово питанћ немогу по-'
ставити спешална начела, изђ кон бњ сеувидити
могао кругљ делателности србски сабора, ерђ на
ован предметђ односећи се србски извори нису
доволђни, да се на поставлћно питанђ сђ пуномђ
опредћлености одговори. И данасђ, кадђ су намљ
устронства европски држава толико позната, и
кадђ тако обилна средства имамо сђ државнимђ
устроиствама упознати се, тешко бе бело строго
назначити предмете, кон у вругђ авнм саветована
спадао. У обште може се рећи, да су сви важнји за
државни животђ предмети законодавства, адми-
нистрашје, па и саме суденске власти спадали у
кругђ саборски саветовапн. Генерално ово наче-
ло може се извести изђ спомена повдинњ предме-
та, кон се у србскимђ изворима налазе а за ков
се зна, да су у кругљавнм саветована спадали. Не-
ће сувишно багти повдине ове предмете негдашнђи
АВНБ србски саветована овде ју краткости навести,

Пре него што се у избра анђ предмета авнм
србски саветована упустимђ, морамђ споменути
да се авно саветованђ о државнимамђ делима у
србскимђ изворима полвлов у двострукомђ виду.
За гдиков предмете вели се да су решени у са-
бору, аза друге наводи се да сео нбима владателђ
саветовао ванђ сабора не са свима, него само сљ
ГДИКОИМЂ саборнимђ участницима. 7 оваквимђћ спе-
шјалнимђљ саветованњма, кон се у изворима не-
споминео подљђ именомђ сабора, решаванису пред-

мети, кон или по свогои природи, или по околно-
стима нису могли Ови предлагани решаван:о уку-
пногђљ сабора. Сабори су сазивани бевали у на-
предљ определћномђ месту, спешална саветована
држао е владателђ онде и онда, гди 6 и кадђе
за добро нашао. У саборима участвовали су сви
дотични црковници и властели, у спешална саве-
тована позивао е владателђ или само поверенје
моде, или оне, кон су се у нђговои околини нала-
зили. У осталомђ, н мислимђ, да су и ова спе-
цилна саветована деланђ владатела ограничавала.

Између предмета саборски и нвиљм савето-
вана споминг се у изворима слћдугоћи:

1. Определнванђ мера, ков су нуждне бвзле,
да се чистоћа религе сачува, и одржи. Првљи
о овомђ предмету саборђ сазвао е Немана 1. подљ
кимђ су првми путђ рекао бе одђ србски држа-
внњо властји издате наредбе, ков су смерале да
се утврди православ!в, а изкорени у србскои др-
жави ересб. На овомђ сабору бело е заклочено
да се оружана сила изашлћ противу сретика, да
се неки сретици спале, иманћ други сретика да
се узапти и сиротинби подели. Началнику еретика
одсекли су взикђ, нђгове кнђиге спалћне, онђ е
прогнанђ, и издата е заповеств, да му се ни име
у будуће не споминђ. Првовенчани кралђ вели,
да е Немана 1. овамђ начиномђ изкоренто ересђ, (")
кол се међу тимђ каснјге опетђ поавила, па су
зато у Душановомђ законику нове мере за уни-

(%) Светми првовенчанњи кралђ тако лепимљ реч-
ма описув целу распру, кол се породнла збогђљ раз-
пространћне у србскои држави ереси између србски
властела, кон су на земалљски саборђ позвани бвгли,
да самђ мислро цео дотичивш у. одђ речни до речи на-
вести, али ме одђ тога ограниченостђ гласниковогљ про-
стора задржала, Рата Ку. Улуог. ву. бутеопа од Кгаје
Хабрапа бр. УГ. стр. 7.

штенђћ ереси а одржанћ чистоће православ!а учи-
нЂне, и нови су закони донешени.

2. Уступанђ престола, ков се двапутђ у срб-
скок истор!и полвлее: подљ Неманљомђљ |. и подђ
кралћмђ Драгутиномђ. За Неманго сљ извђсности
знамо да е оставлаоћи се светске власти, и наме-
ранђ будући примити „днуелљњскми и лпостолњскми ијбразњ“
као што ев. кралђ вели, предао државну владу
своме наистарјемђ свну Стефану предљ лицама,
кола су у саборнимђ саветованњњма участвовала.
Овомђ приликомђ поетавлћни су и главни основи
престолногљ наслђдства, кои су се и слђдугоћи
владателђи придржавали. (%) — За Драгутина неспо-
минћ се истина нигди да е државну владу предђљ
саборомђ млађемђ свомђ брату Милутину предао,
али уступанђ престола тако е бмалло важанђ за
србску државу предметђ, да се сђ основаности
може рећи да ве ово уступанђ престола текђ у
договору сђ осталимђ властелима учинћно.

3. На велике народне свечаности сазивали су
србски владателђи такође све, кон су у саборима
участвовали, као што насђ примери св. Првовен-
чаногђ крала, и крала Владислава уверавао. Подљ
првовенчанимђ кралђмђ пренешене су изђ Хилен-
дара св. мошти Неманђ [. у Србпо, и поставлћне
су у манастиру Студеници. Преношенћ ово бвгло
ве понаИглавнији повод, те су се завадивша се бра-
ћа Вукђ и Стефанђ измирили. (%“) Подђ кралђмђ

(“) Наведено дело бр. ТУ. стр. 1.

(%%) Ево узрокђ наводи св. Сава, што су мошти св,
Симеона Неманђћ изђ Хилендара пренешене у Студе-
ницу: „вв странћ тон ввзметоше се езмци, А БЛАЖЕНКЕ ОТБЦБ
нашњ тамо лежитњ. о семђ молимњ твом (ев, Саве, ерђ св.
Сава ове речи наводн по смислу писма, ков су му по-
слали нћгова браћа св. првовенчавњи кралљ, и Вукђ)
„молитвом, господа ради да непркзриши насћ, ВБЗМИ же чКст-
номе мофи господина не, смешна, и принеси не ес смо га
ко ДА исплвнено Блалгословенте его гавитњ се на насћ“. А св.

8а

Владисавомђ донешене су мошти у Бугарскои умр-
логђ св, Саве у Србпо. котомђ приликомђ е кралђ
Владиславђ на ово жалостно торжество све уча-
стнике у саборнимђ саветованвма позвао.

4. Питанћ: хоће ли се водити ратђ или не,
бело ве већђ подђ Милутиномђ предметђ авногђ
саветована. А и за Душана знамо, да се 0 овомђ
питано саветовао са свонмђ властелима. (“) За
Дечанскогљ само се нагађати може, да се такође
авно саветовао са своимђ властелима пре него
што е вобиску противу Бугарскогђ Михаила поди-
гао; а за кнеза Лазара скоро е у народно преда-
не прешло, да се нвно договарао сђ своимђ вла-
стелима хоће ли се сђ Турцима бити или пе, 'и
вечера у очи видова дне ништа друго нте, но само
последнћ о овомђ предмету ивно саветованћ. При-
рода предмета при овимљ саветованњма захтевала
е, да се ствари што брже рћше, владателђи су
се зато саветовали сљ онима, кон су се око нбБи
налазили, и кон су на авно саветованћ безђ ду-
гогђ одлагана могли доћи. Узрокђ што е ово пи-
танђ у кругђ авнља, државне саветована спадало,
у томе се налази што су србски властели сачи-
навали езгру и нанвећ:а део србске воџске, па
зато при свон свотои обвезаности воевана, мора-

вралњ вели, да ве нзмеђу осталога ово писао свомђф бра-
ту св. Сави: ТКмњ же непрестанно молоџ те, 0) пркподо-
ВБВЕ отњче нашњ,. Саво, послоушли огласа вљсилакфаго ТИ ИЗБ
гаоубинм србдвца, и непразри меслениа моего, и сетавњ мо-
фин светаго, и прЖподевнаго, и створћ с нами милоств, потњ-
Шиавћ се и самњ принеси Благосуханив мошфи скетаго, да про-
свћтитњ се шотачвствнЕ его принесенисмћ моши его и пришњ-
СРВИЕМЋ О ТЕСИМЊ. ПОСКЕрБНИ Бо се земаа нмша везаконни НА-
ими, Ио БИЕНА БАСТЊ О КрЕвми, и ВљпАдохОмМћ ВЕЋ О ПАКНБ ино-
племенњимењ“. Овимљ последввемђ речма смера св. кралб
на распру, којо 6 сђ млађимђ свонмђ братомђ Вукомђф
имао, н Ратаку: подђ споменутимђ називима,
(7) Ранћњ Т. П. стр. 587, 755.

ли су бати питани за саветђ; да ли е, или не, за
државу пробитачно да се упусте у ратђ 2

5. Преговори о миру бмли су подђ Дечан-
скимђ у два ма предмети авина саветована, у кон-
ма су само светски властели участвовали. А н за
Душана се споминђ, да се при обсади града Со-
луна саветовао „с силнмими отбчћствпа си“ о миру, кон
е императорђ искао. Душанљђ вели, да се са синомљ
Урошемђ и сљ властелима саветовао ионда кадљ
е Дубровчанима дипломомђ одђ 1350. год. Септ
20. права и повластице неке потврдло. (%)

6. Милутинђ се саветовао „еђ многими велмо-
жами сесими“ о томе: како да буде казнћиђ нђговљђ
синђ Стефанђ после кралђ Дечански, што се усу-
до оружте подићи противу свога отца. Ован пред-
метђ бео с важанђ за србскти држави животљ.
Стефанљ е бмо стари синђ Милутиновђ, онђ е
имао бета наслђдникљ србскогђ престола, па по
томе у нђговомђ лицу требало е почитоватни буду-
ћегљ србскогђ крала, а увдно казнити непослу:и-
ностђ сина према отцу, и дрскост бунтовника
према владатело у толико више, што то нте бмо
први случан, да се синђ и братђ противђ отца
и брата владатела подигао. Нуждпнесу боле стро-
ге мере, да се у будуће учини кран оваквимђ по-
кушаима, О овимђ мерама саветовао се Милутинђ
сђ властелима, али неуздаоћи се можда, да ће
цео саборђ одобрити хтети строге мере, ков су
према Дечанскомђ употреблћне, и боећи се, га
ово питанђћ неда повода распри, кол ба врло важ-
не послђдице за државни животљ могла имати,
и нђгове у овомђ погледу намере са свимђ осув-
тити, а напоследку и зато, што е Дечански безђ
сумнђ у своимђ намерама противу свогђ отца под-
помаганђ бео многимђ властелима, Милутинљђ ре-

(“) Ранћљ '7. НИ. стр. 690, 782. Србекн Споменици.
бр. 13. стр. 52.

шенђ предмета нте предао сабору, него га е реппо
у договору сђ многимђ властелима, али " зацело
сљ онима. за ков ве увђренљ бео да се неће про-
тивити нђговои волђи, него да ћена нђгове пред-

логе одговорити: „Благсчестивми кралк ДОоБрЕ и сми-
слено вбшалћ еси“, (%)

7. Изборђ архгепископа, а после патргарха
бо е предметљ саборскогђ саветована. До врала
Драгутина поставлло е арх'епископа кралђ у са-
гласно сђ црковницима само, (““) а одљ времена кра-
ла Драгутина имали су уплива у изборђ архтепи-
скопа и властели тако, да в одђ овогђ времена
изборђ архјгепископа блмо предметђ саборскогђ
саветована, као што насђ доволђно о томе увљ-
рава:о примери: св. Евстат!а |. Никодима, Данила
архиепископа, Тоаникја, Саве ТУ. патртарха, за ков
сљ извђстности знамо, дасу у слђдству државно-
саборногђ саветованиа избрани бели на вмсоко
црквено достоинство. (7"%)

8. Венчаванђ србскогђ владатела на престолђ
аогађало се такође у присуству државногљ сабо-

ра, као што то примђри: Дечанскогђ и Душана
доволђно сведоче. (%"%%)

9. Доношенђ новљм закона, и потврђаванђ
уредба, ков су владателђи издали, а ковсу имале
карактерђ закона, бмло се предметђ саборногђ
саветована. Душановђ законикђ, као што се без-
спорно изђ увода у исти законикђ увиђа, бело е
поставлћнђ саизволенђмђ државногљ сабора, а

(“%) Раићђ Т. НП. стр. 611.
(%%) Гласникђ УГ. стр. 30.

(0) Гласникђ УП. стр. стр. 33,30, Ранћљ Т(.П. п.
618, 757, 761.

(%#%6) Србски Споменици бр. 176. стр. 321, Дечан-
ски првенацљ стр. 51. Раићљ Т. П. стр. 733, 747 7161.

87 а

сигурно закони и пре и после Душана издавани,
доношени су на државнимђ саборима. (“")

10. Подариванђ землђ у србском држави ма-
настирима. као да се такође одљ времена Дечан-
скогђ бео предметђ саборногљ саветована. Тако
Дечанскзи у својон дипломи дарованон манастиру
Дечанима вели: „и тарекохњ его игоуменпа овше луКксто чрбн-
цемћ сњ Благословентемћ гослодина ми отца Данила и ЕСКХЊ
епископк ми всего сбора срвекаго“ гди се подђ благослове-
нгетљ одобренћ државногљ сабора разумева зато,
што су овомђ манастиру многе землђ „и многа при-
тежанпа гаже на крвмоу“ подарена. Исто тако и деспотђ
весокји Стефанђ, желећи обдарити манастирђ
Хилендарђ вели „и згонорихсе сво госпогшмћ и маикомњ
ми кнегиномћ МИЛИЦОМ Мо сЊ господином ПрЕиЈсвефентиМЊ
пдатртарушмњ курб Данташмњ, и мМГтропслти и чвстними иг5-
мени и кллстели монми“. Подариванђ землђ монасти-
рима зато е могао бмти предметђљ саборногљ са-
ветована, што су са землвомђ скопчани бвгли разни
терети, Одђ кон су манастирски моди ослобођа-
вани бљгтвали. ("%)

11. Изљ 150. душановогљђљ закона може се изве-
сти, да су србски владателђи „властеломђ и власте-
личикомљ“ давали „на свбору земљлмо и градове у
државу“ т.е. подљ управу, одкудђ бал се могло
разумети, да е подарчванћ виши државна звана та-
кође подпадало некоћ контроли државногљ сабора.

(“) Србски владателњи издавали су уредбе, указе,
подљ називомђ ловелбнга, кон су обвезну силу закона
имали, али кол ве државни саборљ усвоавао, и накна-
дво потврђавао, као што се сђ освовомђ изљ Душа-
новогђ закона може извести. гди се између остале за-
кона спомино лрва повелфига као закони, ков е са-
борљ одобр!о, и усвопо.

("%) Србски Споменици бр. 176; Описанјв древно-
стћи у светом Горн бр. 18, стр. 63.

, 88

Ово су предмети, кон се у србскимљ извори-
ма споминпо, и за ков се зна да су решавани авн-
нимљ саветованђмђ владатела, црковника и власте-
ла. Безђ сумић осимђ овљ премета бљмло 6 идру-
ги, кон су у кругђ саборногђ делана спадали, али
ков ми незнамо зато, што намђ нису познати сви
извори старе наше прошлости. У хрисовулвма, и
надписима, кон ће се безђ сумаћ у лепомђ бро:о
у Босни, Херцеговини, Бугарскои, а особито Ал-
банти и старом Срб!и налазити, скривено лежи ве-
лико богатство података за стару србску исторпо
и прошлњи правими животђ. Оскудице, кокв се
садђљ опажа), попуниће се можда у теча: времена,
докђ се домаћи извори србске прошлости умно-
же, познаду и разсветле.

Последић, а и врло знатно питанђ, ков самђ
о саборима поставјо, еств; „Какву су сабори иљма-
ли важностђљ према владателљиљла“. Одговорђ на ово
питанђ показао ба намђ меру саборскогђ упливаза
државнљи животђ, и определјо бг односђ кон е
између владатела сђ едне стране, а црвковника
и властела сљ друге стране бмо. Одговорљ на
ово питанђ научло бм насђ да ли су србски са-
бори у рукама владателл бели само играчка, ко-
ТОМЂ 6 владателђ могао чинити шта 6 хтео; или
су србски сабори блмли стубови, на коима е др-
жавиљи строн почивао, и руке, средствомљ кон се
државно тело свозо снагу изивлљивало. Али одго-
ворђ моџ на поставлћно питанђ неће моћи има-
ти толику важностђ, ерђ се неусуђуемђ на овопи_
танћ сђ пуномђ определћности одговарати збогђ
тога, што нису доволБни извори, на коима се од-
говорљ оснивати може.

Испитугоћи изворе одљ Неманђ Т. па до уки-
нућа србске независности и коначногђљ растрон-
ства србскогљ државногђ живота, уверавамљ се,
да србски сабори нису имали свакадђ еднаку ва-

жностђ. Подђ Неманђомђ |. полвлило се сабори
више у виду некогђ породичногђ савета, него ли
државне корпораше, кол е бела позвана, да ка-
снае решителињи упливђ задобле у државна дела.
У саборима, ко« е Неманла 1. сазвао, патр архал-
ни живалђ врло се ако опажа у државномђљ устрон-
ству, па зато и вели св, кралђ Стефанђ у живо-
топису свогђ отца, да е онђ, Немана |. авно на
сабору изобличто оне, кон су бели послђдовате-
лађи арјеве науке, а св. Сава споминћ да е Немана
1. сабране властеле називао: „чеда мод везлеБлтенал и
ввепиткнад мнок“, што е заиста знакђ неразе1е-
ногђ патрјархалногђ живота Властели и црвко-
вници у ово време само су саветованћмђ сво-
имђ дакле утицали у државна дела, нБтовђ упливђ
бо в ограниченђ, нбтова вола н мишлћиђ само е
онда имало важности, кадђ се са мишлђићимђ вла-
дателн подударало. Волин владателћва бљала е за-
КОНЂ, кон е свакогђ обвезивао, па зато се у Овомђ
времену више, него каснје понвлкмо србски вла-
дателђи као господари према своимђ подчинђћни-
ма, као отацђ према свогон породици. У овом
подчинђности задржали су се србски саборни до
Стефана Дечанскогљ, подљ коимђ су онн задобили
већу важностњ, кол се подђ Душаномљ утврдила
и умножила. Кралђ Милутинђ 1ошљђ се могао пре-
столнога наслћдника лишити вида, и изклочити
га изђ наслђдан, што доволњно показув подчинђ-
ностђ властела према владатело; Дечански! напро-
тивђ саизволенђмђ сабора установлива манастирђ
Дечане, и определнва нуждне за издржаванћ мо-
наха землћ. Дечански ве волвомђ властела дошао
на кралђвскти престолђ, па заго су властели и
задржати могли упливђ, кои е Дечанскогђ изђ Ца-
риградскогљ прогонства у отечество повралто, и
после Милутинове смрти као законогљ престол-
ногђ наслђдника на престолђ уздигао. Сабори су

се подпуно развили подљ Душаном, кон е, коли-
ко знамо, наничешће и наизнатнје саборе сазивао.
Подљ Душаномљ су сабори упражнавали у стро-
гомЂ смислу законодавну властб, као што насљ
подпуно уверава Душановђ законикђ, кои е са-
изволенђмђ србскогђ сабора добто своло важност.
Чудно е, да ве Душанђ, кон е поглавито вонникђ
бо, наивише учинто, да се србскти државнњи жи-
вотљ развте, али а мислим, да е Душанђ особито
тимђ умножто силу србскогљ оружа, што е нвиљли
животђ осладјо свима властелима, кон су се сђ
нБимђ засднички трудили, да славу отечества, сљ
КОИМЂ 6 и нова собствена будућностђ нантешнћ
скопчана бела, подигну, утемелћ и до цветана
доведу. — Подђ царемђ Урошемљ младимђ сила
србски сабора тако е велика бмла, да «е царђ
Урош, заузиматоћи престолђ, иавно обећати мо-
рао, да ће се придржавати закона, ков ве подљ
Душаномљ саборђ поставло. (“) Подљ деспотомљ
вмсокимђ Стефаномљ пакђ видимо, да Србски са-
бори исто тако, као што е то случан бо у Полђ-
скои и Француско, и нанвишу суденску властб
извршавато, +“) врђ у дипломи одљ 8. РОна 1411.

(%) У дипломи својом одљ 24. Апвила 1307. вели
цар Урошљ: „иже весла доврко страшкш ми по закон;
Фставленном; всечвстнаго ЗБОРА, иже с прежде господином
и родителемћ царства ми, светопочившимњ цлремњ, иже Бста-
ви всаклаа прдвида, таи Бед и ОтКрждлаетњ царство мис“.
Срб. Спом. бр. 16, стр. 56, 57.

112) Г. Мацћровски мисли, да су сабори у Полскон
тимђ већу важностђ имали, што су узђ законодавну, и
суденску власт извршавали, Ист. Слав. Права |. ч.
у. 127. Напротивђ Карлђ Роттекљ у своме делу „АПсе-
тејпе бДевесћлећее“ Кћгепаозкађе, Вгаппзећуе , 1851.
Вд. 8. раг. 32.), говорећи о томе, како в Лудвикљ ХТУ. по-
моћу свон министера Ришелћи и ин Мазаринјл своло не-
ограничену владу основао, вели за парламентђ „Кз —
дав Рагјатеп! — ууаг јез; уете тећг, 218 угав ез пг-
зргпош Пећ кеугезеп — еп Сбегјејизћо!.“ Овде се у оста-

___—-—=====—=

у месту Игоднон (Агодини») („вњлћто 5цу 6919 ин-
диктимињ д мЦА Тоунпа И оу Шгоднои“) вели деспотђ вња-
сокћи Стефанђ: „Сгдајењзерати, лешие утитороу попоу
кур венедиктоу Цраповико сб свеКтомњ гна патртарха и всего
вогодарованаго ми сбвора с митрополити и сњо властели
заради ни се не свидћ прдкедно мМЗДОМ привмати ') тоуждихњ
троудовљ“. (%) Да ли су србскисабори и пре васо-
когђ Стефана упражнавали судеИску власт, не-
могу определити. У изворима нисамђ о томе на-
тшао никаквогђ спомена.

И сђљ овимђ свршавамђ свом говорљ о срб-
скимђ саборима. Изђљ изложенога увиђа се, да су
србски сабори заиста бели органи државногђ вла-
дана и управлана. Србски су сабори имали зна-
танђ упливђ у развитакђ негдашнђгђ нашегљђ др-
жавногђ живота. Све, што самђ нашао у изво-
рима мени познатимђ, за ован предметђ доста
оскуднимђ, навео сам, трудећи се по могућству
разнснити кратку, али снину прошлостђ нашега
народа. Србска држава пропала е пре него што
ве могла уживати плодове устроћства, ков е погла-
вито одђ Душана добила. У овомђ устронству,
ков е у многоме подобно бвгло устропствама оста-
лег европски држава, налазе се многе мане, али
да нису пороци србски властела уништили србску
независност, ове бг се мане временомђ уништиле

лОомЂ може приметити, да су у нанистарга времена парла-
менти (одљ речи рагађојаге==стоПодшит ћађеге, дого-
варати се) бели не само нанвиши судови (рћасИит се-
пегаје) него места, гдису се сакуплћни црквени ин гра-
ђански властели, о свима државнљмљђ делима договарали,
и само одђ онда , кадђ ве „Сопве!:! ргтус ди го!
почео решавати државна дела, изразђ „рагјатеппип“ по-
чео 6 означавати наивишии судљ. Огвргипе попа М'емћ дег
Севсћууогпепапзга! у. Паптејв, Вегћп 1858. 0. 1. 35. и
прим. 6.

(“) Опинсанје древности србски у светон Гори бр.
17. стр. 61—62.

и на поставлђнимђљ основима могло ба се бело
развити државно устронство, кос ба у станго бвгло
целостђ србске државе до данашнби дана сачу-
вати. Свовлгобте, завистб, злоба, и врло мала л!о-
бавђљ кђ народу и отечеству есу узрокђ србске
пропасти. Ово имаћмо добро на памети, ово некљ
насђ упути, да се за сва времена чувамо порока,
кон ће свакадљ кадри бљти државу, и поредљ нан-
савршенјегђ нђногљ устроИства ослабити, упропа-
стити, и уништити,

П. Сабори су бели поглавито органи држав-
ногђ владана, у државну управу сабори су по
своме позиву већђ имали манљли упливђ, ерђ су
владателђи за државну управу имали чиновнике,
ков су по разнимђ струкама употреблавали. И сада,
кадђ су државна устроиства подпуно развтена,
чиновници се сматрало за органе државне управе;
они су у негдашиђоми србском држави органи др-
жавне управе тимђ више обли, што су имали про-
страни кругђ делана, што нису бљтли толико огра-
ничени и подчинћни вишимђ властима, као што
су данасљ. Сви чиновници безђљ разлике, ма се
подђ каквимђ именомђ спомин:), бљгли су подчи-
нђни владатело, и дужни су бмли нђгове запо-
вести извршавати, ерђ е владателђ бато наивиш!и
државнми управителњ; али Федеративнми живалр,
кон ве превладно онда у државнимђ устроИствама
заузимао ма, оставлно 6 доволђно слободногљ
кретана повдинимђ чиновницима у кругу нБтовогђ
звана.

Нге ни могуће, да предметђ о србскимђ чино-
вницима у надлежиомђ системномђ реду разло-
жимљ. Многи чиновници спомино се у изворима
само по имену;га кругљ нљгове делателности нена-
води се. За гдиков чиновнике знамо, шта су ра-
дили, али граница нБгове власти нте намђ позната.
Узљ имена гдикои чиновника споена су разна по-

нитћа, како у различна времена, тако и у ведно и
исто време. Све ове тешкоће на основу наши дон-
кошнђи извора, а мислимђ, није могуће подпуно
савладати. Имена многи високи звана у теча
времена претрпила су врло знатне промене, и
употреблавана су у напразличнтемђ значено | тако,
да бе у врло велику погрешку пао сваки, кои
бг именима, кол су великодостоИнике означавала,
за свако време дао еднако значенћ, и еднаку ва-
жностђ. Гдикол имена означавала су наипре само-
сталне или барђ полусамосталне владателћ,а
после су се тимђ именима називали владателђима
иполувладателљима подчинћни клетвеници (уава ).
Друга пакђљ имена означавала су наппре влада-
тело подчинђне земалђске великодостоннике, кон
су после подђ истимђ именима постали самостални.
Промене, ков су се догодиле са називима: жупанљ,
ннезљ, воввода, банљф ит. д. мов казиванћ доволвно
правдало и потврђавало. Напоследку узђ све ове
тешкоће морамђито напоменути, да гдикон имена
означава!) неко звангв , а пи степенђљ властелства,
па нте свакадљђ могуће сљ пуномљ извесности опре-
делити, да ли се у вдномђили у другомђ смислу
дотична речђ употреблава. Све ово иматоћи у ви-
ду, надамђ се, сваки ће ме извинити, ако у раз-
лагано овогђ предмета небудемђ посве системанђ.

Г. МацЉћловски све славенске чиновнике дели
на великодостоинике , н на чиновнике земалљђске и
дворске; и вели да су земалбски чиновници кКодђ
Славена препознати бљали, него ли дворски. (“%)
Ово разделенћ може се усвоити и за србске чи.
новнике, али приметити морам, да се подђ име-
пима, квол су великодостоИнике означавала, често
у изворима наводе лица, кон су се свакадђ при
авору задржавала, па су зато у кругљ дворски
чиновника спадала. Неможе се строго определи-

(“%) Исторја Слав. Права 1. 5. лав, 17, 18.

да

ти граница, кол е бљмла између великодостоИника
дворски и земалњски чиновника; и врло Об гре-
ппо свакти, кон бе подђ еднимђ називомђ само
великодостоника, а подљ другимђ само дворскогљ
или земалбскогђ чиновника разумевао.

Великодостопницита оне називамђ, кон су или
по рођено, или по званпо, ков су одправлали, знат-
не утицали у решаванђ државним дела. Они су
се одђ земалбски чиновника разликовали узвише-
нимђ положенђмђф и знатношћу, коло су у држави
имали. Могли су се и при владателђскомђ двору
налазити, иу томђ случао у свомђ лицусполвали
су своиства како великодостоника, тако и двор-
скогђ чиновника, али су се могли и ванђ двора
налазити, и башљ тимђ су се разликовали одђ двор-
ски чиновника, кон су се свакадљ при владателђ-
вомђ двору и обично узљђ владателћво лице нала-
зили.

Зелаљлљскитљ чиновницима оне називамђ . кон
су имали мато важностњ за државнљми животђ, и
кон су манћ важности дело одправлиали. Г. Мацљ-
товСски нимало насђ неупућуе, чимђ су се земалњ-
ски чиновници одђ осталљм разликовали, онђ само
наводи имена Он.л чиновника, коб у редђ земалљњ-
ски чиновника поставла. Примечава међутимђ да
су гдикои великодостоПници, изгубивши у теча!о
времена негдашн:о свого важност, реду (“) земалђњ-
ски чиновника причислђни бвлли.

Дворски су чиновници Они били, кон су се,
као што е торе примећено, налазили при влада-
телвскомђ двору и обично узђ саму владателђву
личностБ. Мени се чини да се изђ навода Г. Ма-
цћровскогђ неувиђа доволђно да су дворски чи-
новници постали ОДЂ служитела, кои су придани
Ољтли великодостоиницима и земалвскимђ чиновни-
цима. Лакше е веровати да су се дворски чинов-

(%) Сравни (у. ав, 59, 50. у ист. Слав. Права ч. 1.

ници називали кралбвилљ служитељита, алим ован
називљ неће се, чини ми се, односити само на двор-
ске чиновнике, него на све властеле безђ разли-
ке. (%) Врло е вероватно, и поготову природно и
то да су дворски чиновници касте постали него
ли земалњски, а у србскимђ изворима до Душана
едва се и спомино. Дворска звани одправлалн
су свакадђ Знатнји властели, и бљтли су први вла-
дателђви саветници.

Изложивши у кратко разлике, ков се опажало
између звани, кон се у србскимђљ изворима наво-
де, нуждно е, пре него што се у излаганђ круга
делателности поединњљг чиновника, упустимђ спо-
менути да се гдикол звани спомино у Душано-
вомђ законику, друга само у гдикоимђ хрисовулн-
ма и надписима, а гдикол само и едино у некимђ

(“) Кралљ Стефанђ Урошљ учинло е 1289. год. не-
ку милостђ Дубровчанима, предљ своимђ слугама: ра-
гославомљ н Будиславомљ Лвалљчикњотљ; а вов-
вода Радич Срнковићњ у пекомљ договору сљ Дубров-
никомђ одђ 1399. год. Августа 25. заклео се са сво-
јомљ: браттомљф сљ властели п слугати; а на овимљ
местима речв слуга занста неозначава простогљ. слу-
житела , него владателћвогђ подчинћнка, слугу у ви-
шемљ смислу, као што се то особнто увнђа изђ не-
когђљ указа Душановогђ одђ 1346, 234. Окт. гдин се спо-
минћ слуга Добиживљ вао нект цариникљ, п човекђ
у власти, кон 6 могао треове определинвати, и царину
одљ куплб узимати; онђе бво дакле властелинђ, ерљ се
асно у указу каже, да Јобиживљ неузима царине на
Трћбини „и всаци властели кои те (ће) столти по
добиживу, да неузила царине“ Србски Споменици
бр. 33. стр. %0о; бр. 86, стр. 117; бр. 10. 30., стр. 50.
Неће бмти сувишно, да овде напоменем, да су себла-
городници ну Унгарскон звали „зегујетез гета“ а
ово благородство именовало се „соевјиз 5егугеп-
Пит гешат!тит“ врђ су крала бранити, нђму ору-
жбимљ на служби бвмти морали. У Унгарскон после 14.
века сваки е бмо властелинђљ, кон в одђ владатели,
палатина, и т. д. добјо баштину зелло.

историскимђ споменицима. Кругђ делателности сва-
когђ повдиногђ чиновника нте ми могуће опреде-
лити, серђ се гдикон зваша у изворима само по
имену наводе; али ипакљ трудићу се споменути,
све што се у изворима мени познатимђ о поеди-
нимђ чинивницима наводи.

У редљ великодостоиника негдашнћ србске
државе ставламђ кнеза, жупана, вопводу, бана, кљ-
зиљца и логотета. Ови су безђ сумнћ врло ве-
лик упливђ имали у решаванћ државна дела
и пре него што се државнополитичнмни животђ
развто, и после, калљ су се држави сабори устро-
или, ни кадђ су подпуну важностђ у србском др-
жави задобили. Прва тронца посталли су наслћ-
дгемђ великодостоиници; достоинство бана бело
ве кадкадђ само наслђдно; а КБЗиБЦђ и логотетђ
бео е великодостоиникђ по своме званно. Називи
прва три великодостоИника означавао степенђ
властелства, кон е у породицама наслђданђ био,
али уедно и званје, ков е неко одправлао. Они,
кон су паслђдемђ посталли кнезови, жупани, и
вонводе, свакадђ су бвегли увдно и државни вели-
кодостонници; а кон су званје кнеза и жупана од-
правлали, нису можда свакадљ реду великодостон-
ника припадали. Тешко е у свакомђ посдиномђ
случао, кадђ се у изворима ови називи налазе,
определити, да ли се подђ нбима разумева сте-
пенђ властелства, или одправлано званје.

Дворски чиновници по моме мишлђио бртли
су: деспотљ, севастократорљ, кесарљ, протосевастњ,
протовистглрљ, протоспатарф, двородржица, вла-
стелинљ, ствеоноша, а у некомђ погледу логотетљ,
канђиђ и диакљ, Већђ сами називи гдикоин Овба чи-
новника показуто, да су они припадали владате-
лћвомђ двору, а изт, иста назива увиђа се увдно
и кругђ нљовогђ делана. Изузимаоћи двородр-
жицу, властелина стћгоношу, и дилка,сви остали

називи есу грчки, н узаимлћни су одђ грчкогђ двор-
скогљ живота, а и сама зваша заведена су већи-
номђ подљ Душаномђ, кон е свои владателњскти
дворђ тако устрото, као што е бео грчки импе-
раторски дворђљ устровнљ. Гдикон између овљ: на-
зива немаго определћногђ значена, а логотети, #њ-
знљци и дилци спадали су у редђ дворски чино-
вника зато, што су они државне дужности, али
обично узђ личност владателђву налазећи се,
извршивали.

Све остале чиновнике, ков у прва два реда
нисамђ споменуо, називамђ зелаљљскила. Гдикои
називи упућуго насђ мислити да су ови чиновници
неке вођиничке дужности одправлили. Кругљ дела-
на и положенђ многи земалбски чиновника не
намђ познато, гдикои су бљгли строго подчинђћни
вишимђљ чиновницима, и Г. Мацћловски сматра !и
као слуге, кон су другимђ чиновницима придани
батли у помоћв, за неке можемо рећи, да су 06-
штинска зван:а одправлали.

Изложивши све што се о чиновницима у 0о6-
ште може рећи, прелазимђ на поедине називе чи-
новника, кои се у србскимђ изворима налазе, опре-
делнватоћи смисао, у комђ се посвдини називи у
разна времена употреблавато. Споменућу наипре
називе великодостоИника сљ различнимђ значенђмђ
иств назива, после дворске и земалљске чиновнике.

Међу великодостоИиницима на првомђ месту
спомена заслужуе:

Кнезљ, кон ве по степену властелства свакадљ
у редђ великодостонника спадао, а и по одпра-
вланомђ званпо обично понаИзнатнје место у др-
жавнон управи заузимао. У прва времена перго-
да Неманића речђ хнезф неполвлов се као називђ
властелскогђ степена, него се употреблеое за озна-_
ченђ одправлапогђ званја, па зато Првовенчани
кралђ у животопису свога отца Неманђ |. вели,

да се између осталм саветовао с киезовита зе-
25, (“) т.е.сђ лодма, кон су поевдине части, т. 6.
окружја, или провинције србске државе управлили.
Кпезови су имали врло велику важностђ у срб-
скон држави, бетли су управителђи читав про-
стора. Они су само у обштимљ државнимљ делима
баали подчинђни владатело, бвгли су обвезани вов-
вати на државне непрјателћ, али су имали право
участвовати у решавано свно државниљ, дела, има-
ли су сво:о вовну силу, котомђ су независно ОДЂ
владатела располагали у толикон мери, да су мо-
гли не само непрателњска нападана на државу
одбтати, тито имљ е бела дужностњ, него су се
могли безђ владателђвотђ саизволени и у самђ
ратђ са странима упуштати. Важностђ ову задр-
жали су кнезови и онда, кадљ се државно устрон-
ство подпуно развило. У дипломи, коло е млади
царђ Урошљ 1362 Августа 22. издао, и когомђ е
утврдо Дубровчанима прага, кол су одђ пређа-
ни србски кралђва задобили. спомнић се: да се
кнезђ Воиславђ и градђ Которљђ завад!о бмо сђ Ду-
бровчанима, кон пославши свов посланике младомђ
дару Урошу, молили су га, да 1и сђ Воиславомђ
и Которомђ измири, као што ето им учинћно. (%%)
Ован примерђ, а нте седипњи у србскои исторји, до-
волђно доказук велику моћњ негдашнњи провинш-
алнљ управителла у србскон држави, и слабу свезу
кол еизмеђђ нђи и владатели посталла. Ова полу-
зависност провини!алиња управителн, и велика
моћБ, кого су поедини управителђи кадри бљтли
развити, дале су више пути повода распрама, кое
су између владатели и иђћму подчнићним кнезова
посталле, и учиниле су способнима исте кнезове,
да могу ступити у авне договоре са странимђ не-
прјателвима свога владателиа. — По Душановомђ

(") РатаКу. Хлуог зу. бутеопг од Кгаје Б!ерапа. Х.

("| Србски Споменици бр. 55.

законику кнезови бљтли су управителђи градова,
и нова е дужностђ бела бдити надђ безбедно-
сти простора, коимђ су управлали. — У извори-
ма спомино се кадшто велики кнезови, кон су та-
вође бели управителби прованша,. Тако св. Сава
вели, да е Немана 1. оставлаоћи престолђ наиста-
рјемђ свомђ сину Стефану, млађегђ сина Вука
поставјо за „кнеза велћа ни враосучи ем; земак доеолдвноу“
да нбимђ управла остатоћи подчинћиђ брату вла-
датело. (“) Тако и подђ кралђимђ Урошемђ вели-
нимђ споминћ се у изворима „кнез вели, улмвски
Анудрћи. ("%) Но ванђ тога, што су внезови бели
провинџални управителњи, иста речб имали друго
значенћ, Кнезђ е означавао и независногђ влада-
тела, као што то казуго примђри: цара Лазара,
и деспота високогђ Стефана. Царђ Лазарђ и самљђ
себе назива на некимђ местима кнезомђ, а тимђ
именом означавао га и други србски извори
издани и за нђгова живота а и после смрти, Ла-
зарђ е бљмо кнезђ пре него што е постао србски
владателђ, па е то име задржао и после, кадђе
за владателн избранђ бо, а деспотђ високти Сте-
Фанђ слђдуоћи примеру свогаотца, и наслћдивши
нЂђговђ престолђ, задржао ке и пазивђ кнеза, као
што се у гдикоимљ изворима споминђ, (“““) Кнез
в бало и дворски чиновникђ, као што се може
увидити изђ дипломе цара Уроша младогђ, изда-
те „под Призркномњ на ривницћ Априла вд к лаћто РОН
6865——1357, у којон се споминго „кнезове цлоћства ми,

(%) Ратаку. Жуог зу. Бутеопа од зу. Бауу. ТУ.

(7“) Ратку. Окагку ођсапзкећо Разетптс!у!. стр.
10. Срб. Спом. бр. 1.

(778) Србски ЛЕтопнељ одђ год. 18147. ч. ТУ. стр. 56.
Описана древности србски у св. Гори бр. 16. 18. Срб-
сви Споменици бр. 73. 90. 91. н т. д. У дипломи дес-
пота ветсокогђ Стефана подђ бр. 18 наведено на вдномђ
месту стон: „великомџ књ зу „Лазару“.

+
4.

100

кон дрвжетњ коукео цларвствами“,а и у дипломама босан-
ски кралђва налази се споменђ „дворски кнезо-
ва“. (%) Кнезовима су се канда називали и сеоски
поглавари, кон су могли бмти подчинђни власте-
лима, ерђ се у некимђ изворима наводи да су из-
међу остали лица и кнезови бели подчинавани
црквама као власи, и онда се кнезђ на првомђ
месту споминћ, (%“) — Напоследку речђ кнезђ озна-
чавала се степенђ властелства, кон е бео наслђ-
данђ. Властели кнезови нису бели подчинђни са-
мо владателт), него и повдинимђљ провинцџалнимљ
управчтелђима, кои су себи подчинћне властеле
разна степена имали. Неће бмти сувишно овде
тОШЂ и то навести да е речђ кнезђ и данасђ по-
зната у србскомђ народу, па да и данасђљ озна-
чава као некадљ: провиншалногђ управитела, не-
зависногђ владатела, сеоскогљ поглавара, па ни сте-
пенђ властелства. Речђ иста кнезђ позната е Кодђ
свио славенски народа одђ напстарги времена, и
имала е, а има и данасљ различна значена.

На другомђ месту између великодостоИника
спомена заслужуе: ,

Вотвода, кон е како по одправланомђ званпо,
тако и по степену властелства врло знатно ме-
сто у државномђ строго заузимао. У србском др-
жави подђ истомђ речи разумевао се наипре еди-
но „воИничкти управителђ“, као што се увиђа изђ
животописа Неманђ 1. за когљ св. Првовенчанљти
кралђ вели, да в у саветђ позвао восводи и вош-
нљ; (%%“) а и Душановђ законикђ споминђ вонводу
] (~) Србски Споменвци бр. 47; 136; н т. Д.

(%“) У дипломи св. првовепчаногљ врала дарованон
монастиру Ланчи споминћ се грдћ квнезћ, когђе завдно
сђ децомћ поклонјо истомђ манастиру; а кралђб Милу-
тинЂ поклонјо 6 вао влаха „кнеза воихне с дати“ хилен-
дарскон цркви св. Богороднце. Ратаку. ОКкагку ође.
рат. стр. 7; Описанте древн. србски усв. Гори. бр. 6.

(#"#) Види стр. 98, приметбу.

121

као управитела воиске. Вонвода е имао врло ве-
лику важностђ и власт у србскои држави, у вон-
ски ве онђ у строгомђ смислу неограничену власт
имао, нђгове заповеди морао е свак!и строго испу-
навати, иначе се сматрао за царевогђ преступни-
ка, и бевао е казнђић, као да е саме цареве запо-
веди преслушао; али у пресуђивано питана: да
ли е неко кривђ или не, а можда и у определено
казни за осведоченогђ кривца бивао е канда огра-
ничаванђ одђ мали ин велики судова, кои су се
узђ воску налазили. (%) Онаиџ, коме е едномљ вр'о-
вна управа с вонскомљ поверена базла, називао се
ВОПвВОДОМЂ, ма когђљ иначе степена властелинђ бо
али дужности воиводе нису бмле сталне, и пре-
сталле су сђ престанкомђ рата. Вовода е онда
заузимао или првашнћ место, ков ве у државном
управи заузимао, или ве добио ново определенђћ,
Воџнводу ве назначавао свакадљ владателњ, па зато
Г. Мацјћловски мисли, да су воџиводе чисто двор-
ски чиновници бели. што се подпуно одобрити
неможе, врђ воивода само е могао, али н!е морао
бљмти изђ реда дворанства. (%“) Касн!еизменто се
кругђ воиводиногђљ дћлана, воџиводе су постали
управителђи повдинљ провинша, и речђ воивода
више ве означавала степенђ властелства него ли
одправлано званте. Вонводе као управителћ про-
винша у србскон држави неналазимо, али налазимо
ти особито у почетку 15. века у Босни, гди су
они исто тако велику важностБб имали, као у срб-
скон држави кнезови, па су зато могли безђ са-
гласта крала водити ратљ са странимљ државама. ("““)

(%) Видин 110. зак. у Душ. законику Ратау. Оках-
ку ође. разат. стр. 10.

("“) Исторћн Слав. Права . 17.

(""%) Србски Споменици бр. 116. „Размифње, и рат
и зал вола“ као што се на наведеномђ месту вели, коал
се заметнула између бос. вовводе Радосава Павловића и

102
Достоинство великогђ воћводе у Босни бело е
наслђдно, и прелазило е свавадђ на наПстаргегђ
сина, или на наиближегђ а пнаистарјегђ сродника.
Деца и браћа великогђ воНводе за нђгова живота
називали су се кнезовима, кон су у авнимђ посло-
вима свакадђ знаменито участвовали. (“) ВоПводе
као дворске чиновнике , или барђ као лица, кол
су се при двору задржавала, налазимо у србском
држави већђ одђ времепа Дечанскогђ крала, ер
на дипломама, ков ве исгми владателђ издао, изме-
ђу други сведока подписани су и воиводе, што в
опакђ, да су се онн узђ лице владателђво нала-
зили. Шта више, воиводе се спомишо у србскон
држави и после Косовске битке у разнимђ дипло-
мама, ков су они као сведоци веће вероватности
ради по усвовнпомђ и утврђеномђ већђљ онда обичан
подписали. (>) Управителљи посдиим област!
вел. пнезови, и релике вобводе, имала су себи
подчинђне властеле, а између пи гдикон су но-
сили називђ воиводе. ("+") После пропасти србске
п босанске државе, важносте, поло су некадђ вон-
воде имале, изгубила се са свимљ.

града Дубровника бела е утишана босанскимљ кралћмљ
Шефаномђ Гврвтвомв Тврртвовићемљ 11833. Марта 2.

(7) Вели:1и воввода Сзидалђ нмаов Ораћу кнеза
Влкца и кнеза Влка; али мушке деце нјв имао. По нђ-
говон смртв постао е велипкимђ вопводонђ СтбБпанђ,
синђ кнеза Вукца Хранића кон 6. сигурно пре Сандала
умро бмо. Стћпавђ 6 имао синове кнеза Владислава
па кнеза Влатка. Сравни Србски Спом. бр. 96. сабр.
115. 119. 1:20. Восввода Радосавђ Шавловићђ имао 6 сина
кнеза Иванишза, кон ве после бо воевода. Сравни Срб.
Спом. бр. 117. са 133.

(+%) Подљ Дечанскимљ споминћ се восвода Младењћ,
дедђ Вука Бранковића, вонвода Дећнњ ЛлињЕкњ. Пре ин
после Косовске битке спомнн:о се разне вонводе. Срб.
Споменици бр. 36 37. 73. 90. 91. 111. и т. д. Описа-
нје древ. Србски у св. Корн. бр. 15.

(+) Србски Споменици бр. 67. 115. и т. д.

103

Жупанљ в такође врло знатно место заузи-
мао у србско-државномђ строго. И оваречђњ озна-
чава одправлано званје, и степенђ властелства;и
како у србсквимђ изворима, тако и по мишленло исто-
рика има различно значенћ. Познато 6 взђ исто-
рће, да се жупани као управителђи посвдивљ срб-
ски области полавладо већђ у првимђ столђтјама
после последић сеобе Срба. рви ови жупани,
као што ми се чини, нису базли самостални вла-
дателђи. Землћ косв су Србин населили, беле су
грчке, србски жупани бљгли су полђ грчкимђ го-
сподствомђ управителђи овљ земала, али су се
трудили отрести се одђ грчкогђ господства, и
постати самостални. Бело се више жупана, кои
су са подчинђнимђ себи народомђ доста пезиви-
сно управлали. Преобширанђ бе бео, кадђ бв:
се упустто у разлаганћ судбине ове: поседи; срб-
ски жупана; иглова истор:а бела блм усвдно исто-
рта србскогђ народа Он времена. Прелазећи сто-
аћта сђ ћутанћмђ станићу се при почетку пе-
рода Неманића, и размотрићу, шта су одђ овогђ
времена бмлли жупани. Познато «, да се Стефанљф
Немана |. кадђ « србску државу устројо, и одце-
пивши се одљ Грка самосталнимђ начишо, нази-
вао „вгеликинтљ жупапомтљ“, а да 6 у прва времена
свов владе и иђговђ синђ Стефанљ после прво-
венчанљми кралђ, такође ован насловђ „великогљ
жупана“ носјо, као што се то доста асно увиђа
изђ дипломе, кото с Неманла 1. 1198—1199. даровао
манастиру Хилендару. (“) У овомљ времену дакле
„велик: жупанљ“ бо ве државиљми управителдр, и
разликовао се одђобластнм управитела тимђ, што
су нћму подчинћив бели жупана, областни упра-
вителљи., Истина, изђ наши домаћи извора неуви-

%) Опнсанје древности србекн у св. Гори бр. 1.
Ратаку. Оказку ођеапзкећо р!зештем С. У. стр. 3.

102

ђа се, да е у србскон држави подђљ Неманљомђ Т.
и првовенчанимђ кралћмђ бњегло областињг управи-
тела, кон су се називали жупани, али то скоро сљ
извђености можемо извести одтудђ, што се жу-
пани споминг подђ Урошемђ великимђљ, и Сте-
фаномђљ Дечанскимђ, а и подљ кралћмђ Милути-
номђ, за когђ архгепископђљ Данилђ казув, да е
по одржаном надљ бугарскимђ кралћмђ Шишма-
номђ побђди само подђ тимђ условјемђ начинто
сљ Бугарима мирђ, ако Шишманљ у бракђ ступи
сђ кћери некогђ србскогњ велможе, и кадђ е Шиш-
манђ на то пристао, Милутинђ му е дао за лобов-
цу кћерв свога жупана Драготе. (%) Тешко е опре-
дћлити, да ли ве речђ жупапђ у ова времена озна-
чавала само областногљ управитела, или само сте-
пенђ властелства. Нанвероватнје се, дасу жупани
бњтли како областни управителви, тако исто и вла-
стели вишегљ реда, ерђ кадљ се у дипломама подпи-
суго као сведоци, полвлемо се више као властели
вишегљ реда, и то као дворани, кон су се при
владателђвомљ двору налазили; напротивђ у пи-
сму. ков е Урошђ велини писао „жоупаноу Тврвтвкоу“
исти жупанђ полвлов се као областнаи упра-
вителђ, коме Урошљ поручук, да се освети Ду-
бровчанима за неправду. кого су они србском
државланину Урсетеви учинили, (%“) Жупани обла-
стни управителђи имали су велику властв у сво-
имљђ рукама, они су, као и кнезови и вонводе, има-
ли свог) собствену оружану силу, што се већђ и
изЂђ наведеногђ писма великогђ Уроша увиђа. Жу-
пани гдикои области, исто тако као кнезови и
вониводе, имазоћи велику силу у своимђ рукама,
често су се побунђивали противу свои владатела,
одцеплвивалису се одљ обште државне свезе, под-
чинавали су се странимђ владателњима, и противу

(%) Србски Споменнци бр. 21. 27. Ранћљ И. стр. 559,
(%%) Србски Спом. бр. 31.

105

србски владатела утврђивали су уговоре СсЂ н61о-
вимђ непрателњима. (%) Све ово доказусв, колико
су ови велики властели Оодђ владатела независни
бвгли. Достоминство жупана нандуже одржало се
у Босни, гдису се ови 1ошљ 1461. налазили, као што
насљ босански извори доволБно уверавато. (“%). —
У теча: времена речђ жупанљ почела е означа-
вати и степенђ властелства, и у овомђ погледу
рекао бе да су жупани нешто манћглљ степена
властели бљгли, нето кнезови и воиводе. Властели
жупани бели су подчинђни не само владателђима,
него и областнимђљ управителњима кнезовима и
воиводама, као што се изђ многи извора доволђ-
но увиђа. (%"“) Невероватно ми се чипи, што Г. Гил-
Фердингђ вели, да су жупани бњали старешине ма-
ам сеоски обштина, старешине жупа, (““““) врђ ту-
па неозначава село, него се у жупи бавмло више
села, кол су могла имати разне господаре, па су
зато и столла подљ разномђ управомљ. Могло е
истина бвмти господара жупа, кон су се звали жу-
панима, али баало е и такви жупа, ков разделћне
на више собственика нису могле имати едногљ
старешину т.е. жупана, ако се подђ старешиномђ
разумева господарђ или управителњ жупе. (“'“"""“)

(%) Жупанљ Радославђ синљ кнеза Андрев Хлвм-
скога, називајоћи себе клетвенинкомљ „гнО крлаб гбрњ=
ском“ ступа у сатозђ сљ Дубровникомљ противђ кра-
ла Уроша 1254. Мал 22. Срб. Спом. бр. 20.

(7) Срб“ 'ер Еп.

(%"%) Жупанљ одговара речи: Сотез, кон е озна-
чавала областногђ управитела, Кбјврап, а уедно и сте-
пенљ властелства: Сга[. Да су областни управителђи
имали подљ собомђ жупане, види Ср. Спом. бр. 86.

(+) Писма о исторји Срба и Бугара одљ Хил-
фердинга, превео Миланђ Милићевићђ св. 1. стр. 188.

(799%%) Г. Дрђ Инко Ијафарикђ опоменуо ме, да св
у србскимљ изворима спомино надворни жупани (Со-
тез раја), али н споменђ овљм жупана у србскимђ из-

106

Банљ, као зиновникђ и великодостоиникљђ
србске државе неспоминђ се нигде у србскимђ
изворима. У Босни и Хрватском налазимо бане
у разна времена, а Г. Мацћтовски мисли, да 6 до-
стоинство бана некада и у србскои држави посто-
пало, велећи да су место жупана и бана у Срб!и
друга два званта установлћна, и то званје логотета
и прбликирге (7). Ово мишлћић србски извори до-
волђњно неправда, серђ се називђ бана изузи-
матоћи Босну и Хрватску — непозављмов у србском
исторји у целомђ периоду Неманића, жупани пакђ
тошљ за времена Дечанскогђ вралла споминло се у
србскимђ изворима, а у сусћднони Босни постоа-
ли су н на сто година скоро после србске про-
пасти на Косову. У Босни бео е банђ независ-
нези управителђ Босне, уживатоћи безђ икаквогђ
ограничена владателвска права; али ечесто ован
називћ означавао и полузависногђ управитела
Босне онда, кадђ « ова гуђон власти подчинђна
безла. Већђњ се за Хвалимира крала ХХХИ. вели,
да се свого кћерђ удао за вфнецкогљ бана, а Б%-
нецљ бмо е градљ у Босни на рћки Врбасу (““). У

ворима нисамђ приметро. У дипломама кодђљ Зесћугапа|-
пега у делу: гегип ћиопгамсагот зстрбогез ИП. 105. 156.
наводе се ови називи жупана: Дпрапиз раја. 2прапиз
СауаНагш5, Хпрапиз Рпсегпагиз, 2Жиаргпиз Сотшивзае.
Истор. Слав. права. |. приметба 227.

(“) Исторја Слав. права. 1. у 37. ТУ.

(+) Рашћљ Т. П. стр. 286. Ше сувишно, да овде
приметимђљ, да само мимогредно споминћмљ име бана
пре Неманићевогђ доба зато, серђ србска држава подљ
свонмђ вел. жупанима, ни подљ кралђвима далматинскимљ
па све до Неманђ 1. нје бмла довољно правно развје-
на. Као што се изђ наведеногђ места увиђа, у Бос-
ни су бњетли познати бани одђ стари времена, а Кон-
стантинђ Порфирогенитђ већљ споминђћ ну Хрватскон
бана, кон е подљ собомђ имао Гацко полђ, и пределе
реке Крбаве, н Лике. Осимђ босански н хрватски ба-
нова спомино гдикон у овомђ добу бановине захлм-

107

Босни су бани имали устроснђ владателњскти
дворђ, и свов дворане, између кои спомито се
сви степени властела, кнезови, воџиводе , жупани.
Одђ времена, кадђ су се босански бани почели
називати србскимђ и босанскимђљ кралђвима, не-
споминто се више у изворима бани зато, што су
ти бани одђ то доба бели кралћви, Босански
банвђ Хвртко, синовацљ одђ Душана угнђтаваногљђ
бана Стефана, сазнавши да с владателљска по-
родица у Србли изумрла, дошавши у Србпо, наслћ-
демђ заузео в као што самђ велиу дипломи, коко
е 1378. год. Апр. 10. издао, „престољљ монхњ прароди-
тел, Господе србвњске, зане 60 тН БКХа Мон прародителин
вк земањнЕмњ царстеке и т. д. и подписивао се „сте-
фанђ Тврљтко вћ Христа Бога краљ Срввлљемћ и Бона и,
Примсрк“. (%) Бани северински, мачвански, хрватски
и т. д. односе се на државно устроиство У нгар-
ске, и нестов ни у каквоџ свези са србскимђф др-
жавнимђ устроиствомљ, па зато и прелазе вругљ
мон разматрана. ;

ску, требинњску, и т. д. У унгарскимђ изворима спо-
минћ се такође у разна времена достоннство бана. У
Унгарји бљели су бани велики властели, и ималн су
знатанђ упливђ у решаванћ држави дела. Између оста-
ле бана споминђћ се у Унгарскон: Северинскт, Ма-
чванска, Приморскг,. Бугарскт банђ (Вапиз меуе-
мепз!з, Масзоепз!, МагИипиз, Вишагае егс.) пи т. д.
Достоннство бана, као ни остала висока достоинства,
у стара времена нису бела наслћбдна, н стална, тако
унгарсеји кралђљ Стеванђљ У. вели за бана Роланда 1270.
год. „Ваго је сштп гест! позич зетрег зја шв а ззипов
(епшезе! , аПааапдо Рајаппашт, доапдодиг Вапаџип 4:-
мегзоз ршгез СотнНашв.“ егс. Кејег Содех Фуротан сиз
Напрамае УН. 2. р. 15. Егапк: А Кот салзав (бгуспуе Ма-
Буагћопђап. Видапо, 1845, |. 122. |ар.

(“) Србски Споменици бр. 66. Истњи кралђ Тврђ-
тко године 1375, Фебр. 9. подпнсанђ е као банђ 6о-
сански. Банђ Кулинђ споминћ се у некон заклетви ве-
ће 1189. године. Срб. Спом. бр. 1.

108

Напоследку међу велможе негдашнђ србске
државе ставламђ казнаца и логотета. кон су по
своме званпо знатно место заузимали у државном
управи. Обоица полвлимло се као дворски чанов-
ници зато, што су се обично узђ личност вла-
датела налазили, али ипакђ по своме званпо ви-
ше припадао реду великодостоћника, него ли у
бром дворски чиновника.

Казнацљ (в6ааБвиђ) судећи по називу, старао
се о државнои казни, прикуплао 6 државне при-
ходе, можда е разређивао дотичне прирезе, и по
наредби владателл употреблавао е државне прихо-
де на обште цели: вдномђ речи казнацђ валвда е
бео неки видђљ министера финансје. Кругљ нђ- ·
говогђ делана по нашимф изворима неможемо о-
пределити, ерђ се у старимђ споменицима казна-
ци само по имену спомине. Званје казнаца бело
се важно, ерђ су казнаци свакадђ велики властели,
налазили су се при владателћвомђ двору, и под-
писивали су се на изданимђ одљ владателл ди-
пломама као сведоци. Казнацљ се споминђ већђ
у некомђ писму кралђице Блене, матере кралл Ми-
лутина, управлћномђ на дубровачкогђ кнеза Ма-
рина Жоржа, у комђ иста кралђица обећава, да
ће Дубровчане оставити у уживано права, кол
су одђ нћногђ мужа и сина Уроша (Милутина)
добили. Ово е кралљица блена обећала предђ
дубровачкимђ посланицима, а одљ свосв стране
предђ три сведока, између кон еданђ е бвло ка-
зиљињ ЉМрвилњ. Подђ Дечанскимђљ такођерђ 6 по-
стопло зване казнаца, а познато е балон у Босни,
ерђ у некимђ писменимђљ споменицима налазимо
кљанњца Санњка, КОМ е по свом прилици наипре жу-
панђ бмо, и кон 6 имао сина косекоду Радича Скнко-
вићња. У гдикоимђ писменимђ споменицима нала-

199

зимо на називђ „челникљ ризнички“ кои се два-
путђ подђ деспотомђ ђурђемљ споминћ, (%)

„логеотетђ — у дипломама налази се написа-
но: логоветђ, лотофетђ, логопетђ — такође е
одправлао у србском држави знатно званје, Кадђ
бња ово зване са садашнбимђ коимђ званјемђ упо-
редити хтели, могли бљо логотета уподобити др-
жавномђљ секретару, или начелнику државне вла-
дателђве канцелар!е, кон се обично налазго узђ
владателђву личноств, сђ владателћмђ е путовао,
нђгове заповести извршавао. Г. Мацћ!овски ве-
ли, да е званје логотета установјо Душанљ, и за-
иста пре 1349. године ла нисамђ ни у едномђ срб-
скомђ споменику примђтто, да се споминђ зване
логотета, шта више, ни на самимђљ Душановимђ
дипломама неналазе се подписани логотети, не-
го се првми путђ спомито у Душановомђ зако-
нику, а одђ 1357. године споминто се логотети врло
честоу разнимђ старимђ писменимђ споменицима.
Поглавита дужност логотета бмала е писати, т.
ве. саставлати хрисовулћ, а по своџн прилици и
сва остала писма, кол е издавао владателб. Онђ
ве чувао велики државни печат, и ударао га
на дипломе, па томе бмо екао неки контролорђ
а увднои десна рука владателл при издаван!:о дипло-
ма, и саставлан:о државна, писама, кол в онђ по
владателђвомђ налогу саставлно, као што се то
увиђа изљ разнљг преговора србски кралћва са ду-
бровачкомђ републихомђ, па се зато и полвлее
логотетђ и као дворски чиновникђљ тимђ више,
што се на више места споминђ убдно и као ми-
лостникђ,т. 6, сведок, кои се на диплому ради нћне

(“) Србски Споменици бр. 32. н 37; сравнн бр.
79. и 86. види бр. 137. 138. Кбзивцђ у србскон држа-
ви може се успоредити званпо, ков ве одправлло: Са-
тегаг! 18.

веће вероватности подписивао ; (%) али то насђ
увдно уверава, да су логотети великодостоИни-
ци бели, почемђ су се на дипломама за сведоке
само моди вишегљ чина, и степена властелства
обично употреблавали. Подљђ царемљ Урошемђ
младимђ употреблћиђ е логофетђљ Деанђ за по-
клисара, ерђ у неком дипломи истога владателл
стом: како сте ми подоучили по логодетЕ царства ми Деа-
НА и по Грвгбрћ, (77) одкудђ се уедно и то увиђа,
да су владателђи у исто време два а сигурно и ви-
ше логотета имали. У ова времена посланици
добјали су обично устмена упутств!а, кон су се
при своимђ сђ другимђљ државама преговорима
придржавали, па зато е и употреблћиђ изразђ
„поручили“. Логотети су саставлили а и сами
писали државна писма, кол некји видљ др-
жавнљм уговора има), али су сигурно саставла-
ли и писали и дипломе, ков су владателви давали
приватнимђ лицима, и онда су наплаћивали неке
таксе одђ Онљз. КОН су ДИПЛОМОМЂ неку землео
добили; али исте таксе нису прималн логотети
за писанћ дипломе, него за жтрисовулђ, т. 6. за
златними печатђ, кон су на диплому ставлади.
Таксе су ове доста велике бмле. обдарепњи да-
вао е одђ свакогђ села, ков ке у баштину доб1о
по л== 30 перпера логотету. (“"")

И св овимђ самђ рекао све, што самљ на о-
вомђ месту о србскимђ велможама могао рећи.

(“) Србски Споменици бр. 47. Као милостници под-
писивани су логотети на дипломама после смрти цара
Уроша, а првљми путђ у некон дипломи Вука Бранко-
вића одђ 1370. год. Априла 5. Срб. Спом. бр. 62. М
после Косовске битке спомишо се логотети; тако 1506.
споминћ се логоветђ Богданшђ, кон в 1529. бо про-
товистарђ; а на нђгово место бмо ве Логофетњ Вонхна.
Срб. Спом. бр. 90. 111.

(%“) Срб. Спом. бр. 53.

(+=) Види 113. законђ у душановомљ законику.

пл

Неће бетти сувишно да и то приметимћ, да зва-
ија великодостоиника нису бела свакадђ стална
него да е могао велики властелинђ разна зван!а
едно за другимђ одправлати.

0 дворскимђ чиновницима на основу домаћи
извора неможемо ни сђ толикомђ опредђлености
говорити, колико о велможама, ерђ се већиномђ
дворски чиновници само и едино по имену спо-
минзо. Називи гдикон дворски чиновника налазе
се само у историскимђ делима, или у некимљђ над-
писима, а у Душановомђ законику едва се гдикои
споминпо.

_ Између дворски чиновника наИзнатнји бмо е:

Деспотљ, кон се споминћ у Раићевои исторји
и у гдикоимђ старимђ надписима. Ученљи г. Па-
вле Шафарикљ вели, да е деспотђ заузимао прво
место у царскомђ дворанству. (“) АН нисамљ могао
наћи нигди у србскимђ изворима, да се деспотђ
наводи као некзи дворск!и чиновникљ. Познато 6
да се Стефанђ синђ кнеза Лазара. ступивши по-
сле Косовске битке на престолђ, називао деспо-
томђ, а вадкадђ и кнезомђ; али у ово време дес-
потђ није више бмо првми степенђ достоннства
у владателбскомђ двору. него е та речв означа-
вала самогђ полузависногђ владатела. Могуће
е међутимђ, и врло вероватно да ес Стефанђ у
двору свога отца 1ошљ пре Косовске битке бо
деспотђ, па « тами називђ задржао и после, кадљ
ве и саму владу надљ србскомђ државомђ у свов
руке узео; што е тимђ вероватнте, ерђ Раићљ ве-
ли, да е грчези царђ Алекси Ангелђ Комненљ Сте-
фана, после првовенчаногђ пралн, кадђ е истви

(7) Мисли г. П. Шафарика о степенима дворски
достоинства у србскон држави у кратко е споменуо г.
нћговђ синовацљ Дрљ Инко Шафарикђ у Гласнику У.
стр. 299.; на ово место чешће ћу се позвати у течало
ове разправе.

112

вђгову кћер узео себи за лобовцу, почествовао
деспотскимђ саномђ, а и Немана |. пре, него што
в остав!о светску владу, поставто 6 истогђ свогђ
сина Стефана србскимђ Јеслотољтљ. (%) ГР. Мапљ-
јовски вели, да су се женске одљ владателђске
породице у Србли називале деспине, (““) о чему
се изђ србски извора нисамђ могао уверити. У
Душановомљ законику називђ деспота неналази се.

Севастократорљ бо в по г. Шафарику дру-
грли степенђ дворанскогђ достоинства. Мени су
непознате нђгове дужности, али е на свак на-
чинђ заузимао знатно место у реду негдашнби
србски дворана. Већљ Неманл !. у свотон дипло-
ми, коло е 1198—99 дао манастиру Хилендару, на-
зива свогђ сина Стефана севастократорољљ. (“““)
Раићљ вели, да ве Душанђ севаетократоромђ Ср-
бли поставјо Декана, болћ Деана, што се и Ду-
итановомђљ дипломом одљ 1349, год. потврдити
може; ерђ се у истон дипломи споминђ севасто-
краторф дбанљ, и за нђга вели Душанђ да е бо
„братђ царђства ли“. (““""УУИ отацљ Вука Бранковића
бмо е севастократорђ, и споминђ се у дипломи
младогђ цара Уроша одђ 11. Марта 1369 (5исогја
и Вукђ Бранковић самђ вели, да ве синђ севас-
тократора Бранка. (“""%“) У Бугарском су такође
бмали познатн севастократори, као што се увиђа
изђ надписа, налазећегђ сеу цркви Болнскон кодђ
Софје одђ 1255 (оу:3), гди се споминђ братучедђ
цара бугарскогђ а унукђ србскогљ крала Стефа-

на Калоћињ севастократор. А и у договору кон су
„а
(~) Раићљ Т. П. стр, 109.

(““) Исторћа Слав. права. 1. у 39.

(%%%) Описанје древности Србски у св. Гори бр.
1. Ратку. Окатку ођсапзкећо репа; С. У.

(+#%%) Рашћђ Т. П. 750. Опнсанје древностти срб-
ски у св. Гори бр. 12.

(+#%#Ж) Описан. древ. срб. у св. Гори бр. 13. 15.

113

противу србскогљ крала Уроша 1253. РЕОнла 15. Ду-
бровчани са бугарскимђ царемђ Асеномђ заклго-
чили споминђ се: зетђ цара бугарскогђ севасто-
нраторф Петарљ. (“) Изђ наведеногђ увађа се, да
су севастократори кодљ Срба и Бугара бели по-
знати далеко пре Душана и да су севастократо-
ри свакадђ бели сродници владателђве породи-
це, као што сви наведени примери доволвно до-
казу!о. .

Кесарф бео ке по Г. Шафарику трећи сте-
пенђ достоинства у Душановомђ двору. Раићђ за
времена Душанова спомнниђ Кесаре Пребулу Гри-
горга п Воихтну. (““) Кесарђ Воихна споминђ се у
надпису на завђси велики царски дверш предљ
олтаромђ цркве хилендарске одђ год. 1399, кого
е завђсу већи кесара Воихне, а мобовца деспота
Углћше манастиру Хилендару дала. Кругљ кеса-
рове власти по србскимљ изворима неможе се
опредћлити. Деспотђ Углћша, братђ крала Ву-
кашина, бмо е наипре кесарђ, (“"“) и управлло е
Драмомђ, и одтудђ бља могли изводити, да су ке-
сари и областни управителби бљмли, па да е речђ
кесарђ пре достоинство, него ли званге означа-
вала. У србскимђ дипломама, и у Душановомђ
законику нисамђ могао опазити, да се кесарђ спо-
минђ.

Протосевастф или као што се гдигди исписуе
протосевастатосљ бмо ве манђгђ степена дворски
чиновиикђ одђ кесара, ерђ су кесариодђ прото-
севаста постаали, почемђ се у некомљ надпису
у манастиру Рилскомђ одђ год. 1335. споминћ;

(7) Гласникљ УП. стр. 190; Србски Споменици бр.
16. Ратку. Окагхку ође. рлзет С. ХУГ. Севастократорљ
Петарљ имао е земло, — државни просторђљ, КоимМљ
е управлло; на наведеномљ месту стр. 18.

(“%) Раићљ Т. П. 550.

(77) Гласникђ У. стр. 299. 301.

протосевастатосљ Реља дДраговола, а у другомђ
надпису одђ год. 1341, кон се у истомђ манасти-
ру налази, споминђћ се: „Кесарица, супружница Ре-
1% Драговолф“, одкудљ се увиђа, ла се истви Ре-
ли после 1335 године добмо степенђ кесара. А
већђ се подђ кралђимђ Милутиномђ споминћ про-
тосевастђ, верђ исти кралђ у некон сволоим ди-

пломи вели, да е традђ Штипљђ зидао протосевастђ
Хрела, што насђ уверава, да су протосевасти
такође знаменита места у државнон управи зау-
зимали. (“)

Протовистглрф бмо ве по г. Шафарику 5. сте-
пенф дворинскогљ достоинства у Србли. У срб-
скимђ писменимђ споменицима, кон су пре Душа-
на, а и одђ самогђ Душана издати, па ни у са-
момђ Душановомђ законику неспоминђсе досто-
инство протовист!ара, али да е исто достоинство
у дворовима србски владатела бало, уверавамђ се
одтудђ, што се у дипломи Ђурђа деспота Одђ
1429. год. 13. Дек. споминђ протовистглрљ Богданљ.
а налази се споменђ протовист!ара и у другимђ
старимљ србскимљ писменимђ споменицима 14. и
15. века. Протовистлри подписивал" су се нади-
пломама — као милостници т. е. сведоци. а у Бо-
сни протовистјари испунавали су кадшто дужно-
сти логотета. као што се увиђа изђ дипломе Ште-
Фана Томаша босанскогђ крала одђ 1444, у колон
при краго стои: „ЛА фестов протовистафњуписахњ по запо-
види господина ми крллл Томаша ад писа се ЗСлАВНШОМЋ граде
6 крешев;. (““%)

(7) Гласникљ УП. 182. Описанје древн. србски у
св. Гори бр. 6.

("“) Протовнестирљ Богданђ бео е нанпре Лого-
тетђао што самђ на стр. 110 у прим. споменуо. Рестов про-
тобистарђ осимљ наведене Ди писао е другу год.
1451. Дек. 18. „У стоономћ мест; У Бовокц;.“ Протовистаре
имали су и повдини управителби србски области; као

155

Протоспатарљ, колико ве мени познато, неспо-
минђ се нигди у србескимђ писменимђ споменнци-
ма, а ни у Душановомђ законику. Раићђ вели, да
е царђ Урошљ младњи Вукашиновогљ брата Углђ-
шу украсто протоспатарскимљ достопнсвтомљ. Не-
могу опредђлити, али е вђроватно, да ве у Србли
протоспатарђ то бо, што е кодљ осталм Сла-
вена блао рладнег, и кодђ Руса мбчникљ. (“)

Дворљдр»жица, судећи по имену бво, в двор-
ски чиновникђ, кон се старао о дворскимђ по-
требама. Споминђ се само у заклетви, копо е А-
лександерђ господиниђ Канинђ и Авлону положпло
онда, кадђ е за дубровачкогђ грађанина избранђ
бео. — У дипломи Стефана Дабише босанско:ђ
крали одљ 1392. год. Тул. 17. споминђ се: дворски
стани , кон в такође, као и двородржица под-
писанђ као сведокђ на дипломи, и кон ве можда сљ
двородржицомђ еднаке дужности одправлао. (55)
Напослћдку

Властелина стбеоношу такође ставламђ у вругљ
дворски чиновника зато, што се и у другимђ др-
жавама налазило дворски звана овога имена, и
дотични називали су се латински уехШеп 1. е.
стђгоноше, (“"“) а бирани су бамгли свакадђ изђ кру-
га виши властела. У сусћднон Унгарскои власте-
ли стђгоноша (огзрао 7а87108а1, ђагопез ђапдегтап)
одправлали су нагвиша државна звана, и овимљ
звантама разликовали су се одљ осталње великодо-
стоиника и нису бали дворски чиновници. "'Гамо
дакле стђгоноша —ђаго ђапдегта вз нте — бео осо-
битми неки чиновникђф. него е то бео насловђ и

н. п. Балша, дука драчки 1385; /7оређ господињђ зет-
скон и поморскон землђи 1386. Србски Споменици
бр. 111. 136. 110. 10. 71.

(“) Раићђљ П. 829. Ист. Слав. прав. 1. у 51.

("“%) Србски Споменици бр. 61. 81.

(%%%) Ист. Слав. права Г. у 51.

116

слћдство одправланогђ другогђ звата. У Душа-
новомђ законику споминђ се властелинђ стћго-
ноша само ва едномђ месту и то у 157 закону и
само по имену, па зато кругљ дђлана властели-
на стђгоноше неможемо опредћлити. Нђћгово се
званје по свон прилици у томф састоало, даву
време рата владателђву заставу (стЂгљђ) предљ вла-
дателђвомђ четомђ носло. (“")

Неће сувишно бвмти да овде напоменемђ, да
су се властели налазећи се при владателђвомђ
двору називали: дворане властелвсци. Они се спо-
мито у 144. Душановомђ закону, у комђ се опре-
дћлава: да се судити морао поротомђ, ако учи-
не неко зло у двору. Изљ истогђ бњ се могло
извести, да су и невластели могли бети дворани,
почемђ насловђ истогђ закона гласи: „М дворлнежњ“
а у самомђ закону спомино се осимђ властела и
себри, кон су се пресудомљ божтомљ морали прав-
дати, ако су обтужени бели, да су злочинство
учинили.

(“) Знатнји властели стћгоноше у Унгарскон бв-
ли су: РајаИпиз гегли, пта Госппнепеп згиз геглиз; Со-
тез Сипае гег1в; Вапиз Сгоаае, 5! ауотае ас РПајтанае;
Зиттоз Сашегатиз (нте ли то крзнрцњ2). Судећи поо-
ВИМЂ именима и по важности званја, кол су именова-
ни великодостонници одправлали, звали су се зато:
Вагогев Ђапдетан, што су свов собствене бандерје,
свов стетове— заставе — имали, и сђ истима воевали; па
зато они ни нису бљегли дворски чивовници. Бело 6 на-
противђ у Унгарскон велики властела, кон су се зва-
ли: Вагопез гегт,кон су имали свов бандерје, стегове;
али кон су у строгомђ смислу одпралали дворска зва-
ићи, као н. п. пехарникђљ , КОМОрникђ, и т. д. кон су се
свакадђљ при двору, и узђ личност владателђву нала-
зилни, а кон су ипакљ нанзнатнији упливђ у државном
управи ималн. По овоме и србскти властелинљ стбео-
ноша могао ве бњети великји властелинђ, кон 6 подљ
своимђ стегомђ восвао, и кон те морао дворско зва-
нзв одправлати.

117

Осимђ ваведенњм налазе се 1ошљ гдикон на-
зиви чиновника, ков бња или у редђ велможа или
у редђ дворски чиновники ставити могли по важ-
ности, кого су можда у србскон држави имали, и
по званпо, ков су одправлали; али косв самђ у редљ
земалбски чиновника ставго или зато, што се по
достоинству велможама успоредити немогу, или
што су се, судећи по имену, преовладно сљ зе-
малбскимђ пословима занимали, и по томеи башљђ
ако су се при двору и налазили, заузимали су у
реду дворана само подчинђно место. При спо-
мену дотични чиновника приметићу да ли бљ се
могли придати велможама или дворскимђ чинов-
ницима.

Земалбски чиновници разликовали су се одљ
велможа тимђ, што су ОДЂ нБи мане важност
имали, и што су подчинћни бели велможама; а
одљ дворски чиновника разликовали се тимђ, што
су одђ двора удалћни бетли, или ако су сеу дво-
ру налазили, испунавали су само манђ дужности.
У реду земалђски чиновника на првомђф месту спо-
мена заслужуе:

Краишникљ, т. 6. властелинђ, ком 6 краишта,
границе државе чувао. Краишници споминао се
у Душановомљ законику, они су бмли управите-
ли пограничним државне окрулиа, а можда ице-
ле областти, па зато се и вели за нби; „властеле,
коџ краишта држе.“ По важности, коло 6 имало
чуванћ државнља граница за сваки народђ и по
гдикоимђ примерима, кон се кодљ странњ народа
налазе, могли бм рећи, да су краншници бвгли
изђ реда србски велможа, али велика одговор-
ностњ, колони су за свол дела при управи свога
краишта подложени багли, дав ми основа мислити,
да су се краншници одђ велможа разликовали,
али су ипакђу државнои управи знатно место за-
узимали, и зацело спадали су у бром наџвећи

118

земалљски чиновника. Они су се старалио поред-
ку и безбедности свога краишта, располагали су
оружаномђ силомђ, кон имљ в потребна бала да
редђ у краишту држе, и свако сполљњно нападанђ
одљ свога краишта одбо. Али ако су кранишници
у извршавано свон дужности немарни бели, па
су у слћђдетву те немарности или тати и гусари,
или страна воиска краишту. и другон царевон зем-
лђи неку штету нанели, онда су они свуту ште-
ту изђ свога џепа држави и приватнима накнађа-
вали; а ако су ванђ тога сђ татима и гусарима у
свези бљли, бевали су као и сами ти злочинци
строго казнћни. (“)

Прфликирге спомино се у 24. Душановомљђ за-
кону између осталм административни: чиновника,
кон су бели обвезани старати се о безбедности
себи подчинћињ областји. Кругђ ноговогђ делана
на основу србски извора неможе се определити.
Г. Мацћловски вели, да е Душанђ прђмиктје завео
место жупана. Званје прбмикрја — ргтписегив —
познато е бљало у Грчком већђ подљ' великимљ Тео-
достемђ, и Рмтписегив (ргтпиз т сегат ег Тађшат
гејаиз) споминћ се у многимђ землама, и свакадљ
е високогђ степена чиновникђ бео. Збогђ тога,
што кругљ делана прћмиктрје никако немогу опре-
делити, нисамђ 1и навео уреду србски велможа. (“")

(“) Србски властели краншници могу се успоре-
дити чуварима граница, кон су у среднћђмђ веку позна-
ти бетли подђ називомљ „Огапхепгга!.“ Г. Манћјовски
(1. у 103) сматра краншнике као чиновнике на грани-
ци, ни недав 1Иимђ никакву важност. О краншницима го-
воре 122. и 137. закони душановогљ законика.

(77) Рештеегиз означавао е свакадљ првогђ, нан-
већегђљ чиновника у некон струки државне управе; озна-
чавала е та речђ у среднћмђ веку: државногђ секре-
тара, канцелара; исто тако н првогђ чиновника при не-
комђ одделу воџске; а уедно и главногљ служителл не-
когђ великогљ властелина.

по

Челникљ судећи по имену, бо 6 некти поли-
"пцаннљи или воснми чиновник, а одтуда, што се
У Душановомђ законику у брого осталњо админи-
стративнња чиновника спомнић, могли бња мислити,
да су челници и администативни чиновници бвзли.
Челпици су такође често присутствовали при из-
давато диплома као сведоци, налазили су се да:
кле при владателђвомђ двору, па !И зато можемо
за неке дворске чиновнике сматрати, особито ако
ји упоредимо са вонничкимђ управителђима вла-
дателћвњ. чувара (гарде), кон су се при свима дво-
ровима налазилп, и кон су свакадђ изђ реда ве-
лики властела бирани бели. (“) Званје челника
постолло е 1ошђ подђљ Дечанскимђ, а налазимо
га у србском држави и после Косовске битке, ерђ
кнезђ Стефанљ и братђ му Влркђ послали су Влка
челника да некимђ местима рдтешу меге (међе) те:
да назначе границу. Осимђ челника спомино се
у изворима ни велики челници, кон су такође као
сведоци при издавашо диплома употреблђви; и то
насљ увђрава, да в више степени челника ба1ло. (““)

ћефалла бо ве поглавито административнБли
чиновникђ, кон е извршуоћу властђ имао у ру-
кама, а у ведно ве н неке полицанне дужности Од- ·
правлао. Кругљ нђгове делателности неможемо
строго определити, али су намђ ипакђ познате
неке дужности кефалта. Оли су бегли управителђи
вароппи, и срезова, и старалису сео безбедности
места и предела, кон су нђтовоми власти подчи-
ићи бели. Кефалје имале су у варогпима тамни-

(“) Ако су челници волнички дворски чиновници
бели, могу се упоредити сљ чиновницима, кон суу
Унгарскон познати бели подђ називима: Сотез агпт-
сегогшт гегјз, Магвђег епз егогшп гег15, Сотез СПпо-
гит ег Висћамогштп. Кејег Сод. Рррђт, У. 1. р. 195; ХЕ.
1 р. 169; 1Х. 3. р. 308. КЕгарк. 1.- рак. 122.

(“) Србеви Спом. бр. 36. 90. 91, 137. Описанје
древности србски у светон Гори бр. 19.

129

це подђ своимђ надзором, али заповеђено е бвгло,
„НИикто шртЊ о нихњ да неприми ничизгл чловћка у тамвницоу
Безђ книге цареве“, врђ су у противномђ случало пла-
ћали цару „пет сат перперфњ“. Кефалгама е бело по-
веравано чуванђ путова у смеснимђ жупама, гди
нте бњмо еданђ господарљ, они су имали свов стра-
же, сђ конма су ту дужностђ одправлали сђ то-
ликомђ одговорности, да су изђ свогђ џепа морали
накнадити штету, коло су тати или гусари нанели
путницима, а сами су после одљ тата, гусара, или
стража,ков су путове чувале, потраживали накнаду.
Путници п нису морали непосредно одђ кефалн
потраживати накнаду, него су в добјали и одљ
суди, кнезова ин цара, т. е. одђ свио државна вла-
стпи, ков су се после наплаћивале одђ кефала,
кон су и за оне ствари одговарали, ков су пу-
тници предали стражама, па су се после изгубиле.
Кефалје су становали и по градовима, и бели су
неки подчинђнње чиновници, имали су право захте-
вати да имђ варошани — граждани — прода жито,
вино и месо у пола цене, или као што у закону
СТОН „да им пршдавлтњ Жито, вино, и месо за динарћ, шо
иному за два“, а ванђ тога имали су и друге неке
доходке, ков су по закону узимали, кои су дакле
закономђ или обичавмђ определћни бели. Кефа-
ле су помагали судге при извршавано пресуда,и
обвезани су бљлли извршити оно, што имђ судје
наложе, и ако нису суд!е послушали, бмло е пред-
писано „дасе кажкнео како прбслоушњници“. (78) У некимђ
случаввима кефалте полвлиоо се као суде, као што
се изђ 195. душ. закона, и изђ неки други писме-
не споменика ув:ђа. (%“) Споменђ кефалн налази

(“) Све што самђ о кефалима рекао, налази се
определћвно у 58. 159. 163. 178. 173. Душановомђ за-
кону.

("“) По Душановомљ законику рекао бњг, кефалле да
су онда суденску власт извршивали, кадђ се нека учи-

се у србскимђ изворима и после Косовске битке.
Управителђи посдинњм област!! имали су такође
свов кефалте. (“)

Дићњ, Динкљ споминћ се већђ у дипломи 60-
санскогђ бана Кулина одљђ 29. Августа 1189. Био
в канцелариски чиновникђ, преписивао е,аи самљ
« саставлно сва писма, кол су владателђи, држа-
вне власти, и повдини властели издавали. Динкљ
в бео подчинћнђ логотету, али с често и саме
дужности логотета одправлао, и могао ке бмти и
изђ реда невластела избранђ, па зато су нћгова
деца у редђ меропшића спадала, ерљђ само тако
можемо разумети, како ве кралђ Милутинђ могао
цркви Архистратига између остала моди подчи-
нити Влада дилковогљ сина, врљ дав дилкђ власте-
линђ блмо, зацело бљ: и нђговђ синљ реду властела
припадао, и онда владателђ небљња могао тако сљ
нђимђ располагати. Бело е више степена динка,
ерђ се у некои дипломи Стеф. Дечанскогђљ одђ
22. Тан. 1325. споминђ: „Архидикке Млринђ Бараниње“,

нћна штета путемљ административнимђ накнађивала, и
онда су кефалје већиномђ присутствовали као изврши-
телђи, н. п. кадђ е неко потрљо туђе жито, дужници су
проценили штету предљ кефалом, па 6 кефалн ту пре-
суду н извршио; или прешли су гусари изљ туђе землћ
у србску државу, учинили лмодма штету безђ да су
дотичне страже гусаре опазиле, и похватале; штета е
бмла проценћна, при процени е н кефала био. По
повелћнно Душановомђ одђ 20. Септ. 1350. год. Ду-
бровчани кон су се налазили по трђеовелљ, подноси-
ли су све свосв тужбе цариницима, кнезовима, или кефа-
мама дотичне градова, и ови су тужбу испитивали,
пресуду по законику нзрицали изузимазоћи неке слу-
часве, а по свон прилици изречену пресуду одмаин
извршивалн. Србски Споменици бр. з2. Доцније као да
су у овомљ погледу друге мере донете. У истомђљ
делу бр. 13.

(7) Србски Споменици бр. 61. 71. 91. Описанје
древностји србски у св. Гори бр. 19;

122

кон е сигурно старешина надљ осталимђ динцима
бо и одправлао дужности, ков су после предане
логотету. Кадљ е неко одљ цара добто село, или
жупу у баштину, морао е дилку за писанђ дипло-
ме платити 6 перпера. Г. Мапљћ!говски по доказима
Хагековимђ вели, да су и у Чешкоин ђацима (Лак)
називали оне кои су авина писма писали. (“)
Цариникљ бмо ве финанстал ни чиновник, и
као што му име показув, узимао е царину. Њари-
на се узимала одљђ трговаца, кон су свотомђ ку-
ПлБОМЂ т. е. еспапомђ долазили у србску државу
или изђ србске државе одлазили у другу државу.
Царина се узимала на месту трвга, т. « онде, где
ве трговацђљ свого купло продавао, али су ипакђ
бљмла нека места назначена, у коима су становалн_
цариници, и у коима се узимала царина. Какво е
царинско место бело већђ за времена крала Уро-
ша великогђ Брсково, у комђ су Дубровчани давали
„ДЕСЕТЕ шдњ соли“. Душановђ законикљ забранђи-
вао в подђ строгомђ новчаномђ казни цариницима
злоупотребити своло властв, па зато су цариници
морали 3—500 перпера платити, ако су трговца при-
морили, да имђ ствари манљомђ ценомђ — у без-
иђије — прода, или ако су нђговђ еспапљ расто-
варили, и трговца задржали, те није могао отићи
у свов време на тргљ, гди е мислро свого куплао
продавати. Цариникљ се у некимљ случасвима бо и
суд!а, као што се увиђа изђ повелђи!а Душановогљ
одђ 20. Септ. 1350. године. Царина, кого су тр-
товци на трговима одђ куплђ плаћали, у некомђ

(“) Србски Споменици бр. 1. 37. Описанје древно-
сти србски у Св. Гори бр. 6. Душановогђ законика
111. законђ; Ист. Слав. Права |. у 151:. Ла су невла-
стели, особито Неропси могли изучити кнђигу, увиђа се
изђ Дечанскогљ дипломе, дароване манастиру Дечанима,
у којом између осталога и ово се наређув „ко ли МЕ-
ропшикњ кнкигу изоучи да 6 мКропуњ“. Срб. Спом. бр. 176.

123

повелћино крала великогљ Уроша назива се „до
ходакњ господњски.“ (У)

Глобаре споминђ Душановђ законикљђ, у комђ
су нбјове дужности доста асно изложене. Глоба-
ри су станли узђ судте, кон су глобаре употре-
блавали као извршителћ пресуда у случасввима,
кадђ се обтуженми морао плаћати глобу. Суде су
давали глобарима лисменњш налогђ, кога и колико
да оглобе, и они су се морали свога добивеногђљ
упутствја придржавати. Ако « неко одљ црквенњ
моди бео осуђенђ, да плати глобу, онда су цр-
квени моди поставлани багли за глобаре, и само
су ови узимали дотичну глобу, и давали 10 цркви;
царђ и кефалге у куплђић овм глоба нису се ме-
шали. (““)

Прћббеарљ бео ке као неки полицаинљи чино-
вникљ. Споменђ о инћму нашао самђ само у едномљ
писму, на комђ е подписанђ „отефанљ краћи сћ Богомњ
самодрвжецњ српски“ и у коме се вели „и пркаћгафрњ да
невлада надћ ними“ т. е. надђ Дубровчанима, кои сђ
трђеомљ ходе по србскои држави. (">")

(“) Душан 6 13%6. забрано Дабиживу, да неузима
на Трббинви царину „никому н кто креде оу Дсубровникћ
(и) изв Доубрсвникде Срб. Спом. бр. по. А Стефанђ У-
рошљђ вели: и копци ше пеу кбпак, ако рлстовлри 5 Брбсковћ,
да падти царину, дколи мимсонесе ДА где прода, тб и царин;
да падти“. Србски Споменици бр. 21. 22. 21. %3. Госпо-
дари Зетскон и Поморскон землђи имали су такође свов
царинике у пределима, кон су подђ Неманићима саста-
вне части србске државе бмли. Срб. Спом. бр. 71. Сра-
вни 1ошљ 105, н 106 законђ у Душановомђ законику.

(77) КГ. Мацћровски вели , да су Глобари бвгли као
неке слуге, придане вишимљ сановницима; и уподо-
блива Ти чешкимљ /Лоборцила, рускоме Вирнику. и
Лечнику, п пољскоме Ликтору. (Ист. Слав. Права [5
5". ПУ 58). О глобарима у Срб!и сравни 183. и 195.
Душанове законе.

("%) Срб. Споменици бр. 12.

124

Пр%станици, кои се у 124. Душановомђф за-
кону споминро, и кои су рекао бњл то исто бвтли
што и приставники им пристави, бљали су помоћници
разнља други чиновника. У животопису Неманђ |.
споминео се „приставники дбалољшљ“ а у босанскимђ
писменимђ споменицима налазимо „приставе кра-
абвства“ и „пристава одљ двора“, ком су уедно и
кнезови бели. О приставима, као чиновницима кон
су особито при судовима употреблавани, говори-
ћу другли путђ. (")

Владалђци спомино се у Душ. законику као
невзи управителњи области и градова. Одговара-
лису као и кефалје за злоченства, и особито за
крађу, кол се у неловимљ областима догодила. У
градовима су у свези сђ градскимђ свештенствомђ
судили грађанске парнице. (“") Владалрци и владсу-
ЦТИ вњ о земдњи, кон се подђљ Душаномђ споминло
(опис. древ. у Св. Гори стр. 46), бетлису по свом
прилици едни и исти чиновници.

Севастђ споминђ се у реду административна
чиновника особито после кефалје и кнеза. Подљ
кралђмђ Милутиномђ споминђћ се „Секастњ МЈБрадњ
Маншакњ“ и за нђга се велида 6 „тоу мегк оутеса“ т-
е. опредћлто е границе плашиша лабикева. У Бугар-
скоџ су такође познати багли севасти. (“““)

Сљтнинњђ и Ставилацљ спомино ст такође као
неки чиновници, али кругђ нејовогљ делана немо-
гу определити. Споменђ сбтника нашао самњу
писменомђ договору жупана Радослава, сина вел.
кнеза Хломскогљ Андрее са Дубровчанима противђ
србскогљ крала Уроша одђ 22. Малз 1254. (Срб.
Спом. бр. 20). Ставилацљ био е реда властелскогљ
и употреблаванљ е бмо за сведока при државнимљ

(") 0 на ама сравни Срб. Спом. 6. 39.95. 118. 136.

("%)1аћ. 125.161. 173. душ. закони споминјо владалвце.

("7 попис: древностћћ србски у св. Гори бр. 6. 10.
Ратаку: Окажку ође. разет. С ХЕХ.

125

преговорима, и при издавано диплома. Стариници
бели су сеоске и жупске старешине, а употре-
блћни су бели као сведоци при определлванго
међа. Милостници називали су севластели, кои су
као сведоци присутствовали, кадђ с владателђ
или кон велможа некоме неку милост учин1о, и
кон су се као сведоци и на дотичне милостне
внђиге т. 6, дипломе владатела и велможа подпи-
сивали. Место израза лмилостници употреблава се
у босанскимђ писменимђ споменицима изразђ руч-
ници. (У)

_ Ово су називи велможа, дворски и земалђски
чиновника, кон се у србскимђ изворима спомин:),
ков самђ називе изђ разне писменљм споменика
скупо, и по могућности определто. Несумнамљ се,
да в осимђ овде наведенљг чиновника бело у нег-
дашнњои србском држави ин други, ков а нисамб
споменуо, верђ 1И нисамђ смотрго у изворима, ков
самђ при руци имао; а и то допуштамљ, да су
гдикои наведени чиновници одправлали и друге
послове Осимђ Онвг, ков самђ споменуо. Прашина
покрива многе србске дипломе, многа стара писма,
и надписе, наивернте сведоке наше негдашић про-
шлости, и наИиистинитје учителћ нашегљ прошлогљ
живота. Безђ сумић пронаћиће се у напредавђ
тошђ многи писмени споменици, само ће требати,
да све изворе домаће добро проучимо, нљтовомљ
помоћи празне листове наше исторге попунимо,
све што е досадљђ у исторји погрешно и неосно-
вано, поправимо, и тако науку наше домаће исто-
рте колико 6 више могуће осветлимо и усавршимо,

(“) Стариници спомино се у дипломи кнеза (деспота)
Стефана, и брата му Влока. Опис. древ. србски у св.
Гори. бр. 19. Ставиллашњ ЉМилишњ налази се подписанђ
већђ у дипломи Стеф. Дечанскогђљ одљ 1325. Србски
Споменици бр. 37. Види далћ у нстор кнрБити бр. 61. 66.

О лилостљницита, п ручницима видни 617. ду. законђ,
и Срб. Спом. 68. 83.

126

На овомђ месту напоследку требало бин да
споменемђ и устроиство негдашнњи србски 06-
штина, али о томе, изузимајоћи податке изђ пов-
динм кравва, у коима су Срби живили, н!е могуће
поготову ништа казати зато, што сео ТтомМђ пред-
мету у србскимђ изворима неговори. На едномђ
само месту сећамљ се да самђ читао, како се об-
везао властелинђ, кон 6 свол села другоме пре-
продао, или устушо, да ће саветовати старешине
села, да мирно признаду власт новога господара,
одкудђ изводимђ, да се обштински животђ сљ 15.
векомђ већђ почео нешто развити. У осталомљ
по околностима ондашнђби времена , кадђ се сва
властђ у рукама повдинњ властела бмла, кадђ се
вонничка сила држава састолда изђ свупа наору-
жанљм властелски лмод!и, кадђ е скоро сва землаи
разделћна бљмгла између владатела, цркве и вла-
стела, кон су господари и судге на землђи наста-
ние лроди бвгли, по ОВИМЂ, велимђ, околностима
времена обштински животђ имао « далеко манго
важностђ него садђ, кадђ су властелска права
укинута, и кадђ се државна моћњ и снага оснива
на сили поединљ обштина.

У Београду на ђурђевђ данђ 1857.

127

СКАУТ полњичкан.

(По П. 1. Шафарику у „Саворћз-у сезкећо тизешт“,
1854. св. П.)

На сваки начинђ мг Славени, што се тиче
блага и обилности старински споменика о праву,
неможемо се упоредити ни Римланима ни Герма-
нима; али ипакђ нисмо баш ни тако сиромашни,
да наука о исторги права небљг лепе грађе нашла
ина нашони домаћои землђи. Неками е слободно
у обште напоменути неке одљ поглавит!и, по про-
страном славенпскомђ поло расутњи споменика ово-
га рода, кои јошђ веднако узалудђ чекао да !и
когодђ у редљ стави и основно разасни. По себи
се пакђ разуме, да су очи мов управлћне само на
чисто славенске, на славенскои землђи израстав-
ше и на народномђ славенскомђ езику нама пре-
дане споменике о праву, обилазећи све установе
и законе, кои су или кодљ Славена писани бвгли
изворно латински, или изђ грчкога, латинскога и
немачкога езика на славенск!и преведени. "Гакође
неможе се овде обзирђ узети ни на веће доку-
менте и писмена акта одђ властши.

Међу свима Славенима Руси се одликуго ста-
риномђ и чистотомђ свон споменика о праву. Те
нвиове споменике започинћ „Лравда русскал“ одљ
великога кнеза Арослава Владимировића око год.
1016. и 1020. (Руск. Дост. 7. 1. 1815. и 1843. Кала-
човљ 1846.) Кљ овон се приклочу!о, ако и у при-
личномђ простору времена: „закони великога кнеза

128

Ивана 11. Василгевића“ одђ г. 1497. (Калатдовичљ и
Строввљ 1819., Актом истор. 'Г. 1. 1811.), и „Судебникљ
цара и великога кнеза Ивана ТУ. Василтевића“ одђ
год. 1550. Духовно закодатство, о коме овде ние реч,
кодљ Руса иде 1ошљђ у стара времена, а имено у
времена великога кнеза Владимира Сватославића
или у последић године 10. столећа. — Стари полђ-
ски закони из-реда су писани латински (Вапт ле,
Јив рој. 1831.), но ништа манђ гошљђ се рано осе-
тила потреба да се они разнене средствомђ на-
роднога езика, о чему сведоче не само „Кајег
избауу рој ћ: Махоупесктећ“, одђ год. 1449., 1450.,
1503. и 1504. (Кејеууе] 1824.), него и бело-рускји
преводђ статута, изданога у Вислици год. 1347. кра-
лћмђ Казимиромљ. Кметовски судови по магде-
буршкомђ праву (Оггује ргаузтаун Коуу ргаута Маг-
деђигзКесо), кон су Тошљ у ХУ. столећу преве-
дени бмли (УМ1аћеуузКк! 1843.), само одљ части, т.
се. што се тиче езика, принадлеже овамо, ерђ су
узети са туђега пола. — Напротивђ Белоруси мо-
гу се похвалити многимђ важнимђ споменицима
домаћегљ законодатства у народномђљ езику. Ова-
мо спадао осимђ већђ споменутогђ статута ви-
сличвогђ: „Статутљ Владислава П. Игелона Олгердо-
вића“ одљ год. 1420—1423. (Акт зап. Росе. 1. 1846 ),
далћ „Маистатљ или жалованналп гратота корола Ка-
зилира“ одљ год. 1457. (такође тамо), „Судебникљ“
крала Казимира Агеловића, изђ год, 1468., а мимо све
то прекрасими „З!а[и! | еузКк!“ одљ год. 1505.,
1522—20,. 1564.., 1588. (Рглаћуцајк 1821.). — Одљ чеш-
ки споменика овде ће се у-кратко напоменути са-
мо наћстарћи: „Кп:ћа згагећорапа 2 Ковеп-
ђегКка с11: МапсепГ оргах! и зопди 2еп)
вкећо“ сљ конца ХШ. или изђ почетка ХЛУ. сто-
лећа (Рајаску, Агећу 1. 18а0.), „Кад ргауа зет.
вкећо“ изђ ХТГУ. столећа, изворно, може-бвати,
саставлћиђ латински између 1348. — 1351. а на чеш-

129

КИ езикђ проведенђ после 1378. (такође тамо ПН.
1812.) и Андрге Дубе „Ууктаа па ргауо љет-
згкесезк 6“, између 1394.—1400. (такође тамо): врђ
„Мајезћав Сагоппа 1348,“ . будући е латински сачи-
нћна, строго узевши неспада амо, премда « три-
путђ чешки превођена. — Много су ређи,и манђга
обима, споменици старога законодатства кодђ 1ож-
но Славена. У Срба се налази „Законикљ цара Душа-
на“ изђ г. 1349. и 1354. (Рата Ку Лћов!. 1851.). У Хрва-
та су истомђ не давно неке оманћ установе ттам-
помђ обнародоване, имено; „законљ Виподолскаш“
изђ год. 1280. (Коћо св. И. 1843.) и „Статутљ острова
Крке“ изђ год. 1280. (Аг у ПИ. 1852.). О осталмђ 1ого-
славенскимђ споменицима права, као о „Статуту
Полљичколе“, Кастевскомљђ (2), Веспринскомђи т,
д., до-сада су се међу ученимђ лодма само разно-
сили неизвестни гласови,

Будући самђ одђ високоученогђ и за истори-
ске науке, а особито за археологло многозаслу-
женогђ професора араре (“) у Млетцима доб1о
еданђ врло добарђ преписђ „Статута Пољичкога“,
и скупа одђ нђга опуномоћенђ, употребити га по
волђи мото на ползу науке: то неоклевамђ у светђ
га пустити и онвма, кон се таковимђ стварма за-
нима:о, О истоме, до-сада шаки еднон наученљ
моди само по имену познатомђ статуту дати
кратко известје. Мос ће се известје ограничити
само на кнбижевно-истор: иско разаснђић, ерљ уну-
трашнг оцену са точке право славне морамђ оста-
вити ученммђ правословима. Но пре него што
приступимђ кђ описиван самога статута, морамђ
нешто рећи о географ!скомђљ положао и ста-
рои исторги Полљица. (%“)

Област, ргомпса, жупа пољичка лежи у
садашнњон Далмаши у округу сплетскомђ на при-

(“) Сада се већђ преставло. Прев.

(+%) Речђ „Полвица“ пемшгтши е рџигаје.

130

морго између Сплета и Омиша, и то тако, да пре-
ма северу или путемђ кљ Сплету граничи наипре
речицомђ Жаровницотљ. а далћ мало атаромђ зам-
ка Клиса, према истоку и огу рекомђ Детинотљ,
кон овде прави велику едну окуку, а према запа-
ду морем. Наистарги описђ ове землћ подђ нљђ-
нимђ садашнвимђ именомђ имамо одђ ЛМаладгл
Фуска изљ Падове, кон е цветао у почетку ХУЈ.
столећа, и нђгове речи гласе овако: „Али унутра
далћ одљ Сплета, око 80 корака далеко, налази
се грло едне велике н врло држестне долине, кон
е затворена одвећђ врлетнимђ брдима (т. е. бр-
домђ Љашорљ), урођеници зову е Полђица. Тамо
се живи у селима, и има око две хилнде моди
(кон су за оружђ), и ти владао међу собомљ по
собственамђ законима и никада се туђинцу непо-
коравало за-дуго. Сђ истока граничи рекомђ Це-
тиномђ, на ков ушћу сђ опостранске обале нала-
зи се добро познати градићђ сђ варошицомђ
Омишемђ.“ (7) („зеад пигогвиз ргоси] а Зратато згадиз
Гегте осћовита зин| вапсег тахипае атоетвзипае-
чае сопуаШв, цизе азреггта, ппо туп5 топићив
стештдаја ађ па сепв Роћна уосашг. Еа меант
(апишт таћађнага аа дио тића угогшп сопипет, ди
вв јагђиз муепјев пић ехгегпо фи рагпегип!. Тег-
пипа и“ ађ опетме СеНпа амо, ад сијив озџат т
иНегоге пра агх ез! ећ угсив потте АЈпшзза поп
тасејеђг1в.“ Глаешв р. 454.) Имена овљ: села или 06-
штина. србски „кнатуни“ названљ, изђ кои се састада-
ла република Полвица, неимаштпи ни едногђ гра-
да или вароши, сачувана су намђ у самомђ ста-
туту и топо определђто одљ год. 1662., т. е. 2о-
ита Долацљ, Гортљти ЛДолацљ, Костанђ (р.), Звечанђ
(пешћ.). Чичле (р!., сеп Чичла), Гата (р1), Дуброва
(на другомђ месту Гирун-дДубрава), Ситно (кепн.

(~) Омишљ пол). зјаг.

131
Ситнога). Сринђинљ, Дући (р1), Ссенице (р!.) и По-
страна, и тако дванаестђ на бро:о. Осимђ тога у
статуту се напомишо !ошљ и нека друга села, и
места. н. пр. 7рљуши, Чажинљ, Вранћ, Казакљ, Ма-
ово, Гапно, Брацљ м т. д. Преднаведене обштине
ошљ и давђ данашнези тако се зову:ито у окру-
гу сплетскомљ, у претури истогљ имена: Ссенице,
Пострана. Ситно, Зритжљине (510; У округу синБскомђ
(2): Долашђ. Торн и Донђт,н осимђ тога Сргане
Тралбуси; у округу омишкомњ; Чичле, Костанћ, Ду-
брава. Дуће. Гата, Звечанђ и осимђ тога 1ошћ и
Тугари. Сада, и то у Октоберу 1853. Косташћ е
узетоизђ омишкога округа и подигнуто за глан-
но место новогљ едногђ округа, (ако се у томе
неварамђ, ерђ се у новинама налази име Кистанђ).
Брон житела може се у неколико премерити по
преднаведеномљ наводу Наладта Фуска: маџарскти
историкљ Енгелђ узима да 11 ве год. 1793. бљтло 15.000
душа. — Изљф тамне и текђ у одломцима познате
исторе полвичке овде нека с само оволико спо-
менуто; Землмо, у когон Полвичани обмтавато, 10шљ
е Константинђљ Порфирогенита (око 950.) назвао
особитомђ хрватскомђ области (жупа). — У цве-
ту хрватско-далматинскогђ кралћвства наводи се
толиђ у споменицима ХЕ. столећа Цетина и кнезђ
цетинскии (сеПпепзјз сотев, 1066., 1076., 1078.). по
томе предходникљ кнеза полђичкогљ. Већђ у ХИП.
и ХТУ. столећу Полђичани су познати бетли подљ
тимђ именомђ као наивећи и напнемилостивлји мор-
ски разбоИници. Год. 1243. у друштву са баномљ
босанскимђљ помагали су кнезу хлумскоме противђ
кнезова трогирски. Год. 1268. бетли су овимђ као
и кнезомђ сплетскимђ гонђни као опаки гусари.
Год. 1275. здруже се са жителвима омишкимљ на
морско пустоловство, при чему су 1 Млетчићи
потукли. Око год. 1322. кадљ се кнезови шибе.
нички и трогирски дигоше на босанскогђ бана

9“

132
Младена, бели су ЏНолљичани на овога страни.
Онђ е наипре прибегао кљ нбима, а затимљ у гра-
дићђ Клисљ. Год. 1418—19. помагали су пристали-
цама херцега хрватскогљ ЛХрвола противђ града
Сплета, кон е одђ нђга одпао бо. Кадљ упадо-
ше Турци у Херцеговину и Босну, и Нолљица за
пеко време бише подђ турскомђ владом; али
миромђ међу Турциман Млетчзићима у год. 1483.
уступе Турци Полђица Млетцима, кон су, као вр-
ховно и заштитно господарство, Полвичанима са-
чували стару самосталну управу. Одђ Млетака,
као што знамо, господарство е прешло на Аустрпо.

Статутђ, или право, ове тако мале и некада
само морскимђ пустоловствомђ на гласу области
(ргоутета, жупа), кои се налажаше у рукама г.
професора Караре, пасанђ е на хартли, и то само
на еднои страни, у маломђ Ффолпо, Мванолљ Бур-
га делотљ, за Петра Кружићевића, год. 1785. У све-
му има 112. листова. На концу т. е. садржан чи-
таго се ове речи: „На 1785. дадо л донљ Петарљ
КБружићевићљ еосподину Иву Бургаделу либара 65,
што љи е приписа ови законљ или статут, а за
карту и оклопљ дадо либарљ 48“. Бургадели кпаода
ве бмо онами свештеникђ у Далмаши, кон е, као
што уверава Кухарскаи, год. 1803. превео библпо на
србски а умрђо пре 1810. О овомљ статуту међу
ученимђ лодма пре тога разнос1то се гласђ, као
да е писанђ глаголђскимђ писменима, али то нив
истина, него е писанђ босанскомђљ ћирилицом,
кол е у римо-католика одђ старине у обичало бња-
ла (баремђ одљ ХТУ—ХУ. столећа); та се пакђ
босанска ћирилица много разликус одђ оне, ко-
томђ се служе тожни Славени православне вероис-
поведи. А то погрешно узиманђ отуда 6 прои-
зишло, што су сами Полђичани та свол писмена
називали глаголбскима. Тако е у тогђ народа и
нЂговв старешина дубоко пало бело познаванђ пи-

133

смена икнђижевности! Закони и наредбе у статуту
самомђ нит су по хронологји нит; по системи ка-
ковон уређени. Чини се, као да преписчикђ Бур-
гадели у томе нив кривђ , него да с то све тако
станло у старомђ рукопису , изђ кога в онђ пре-
писивао. А држимђ, да су земалвски секретари,
баремђ одђ год. 1665., кадђсетан стари статутљ
обновто, морали бамти променђни, па да се ован
статутђљ обштинскти писарђ Марко Љулђвићљ на-
писао, различите наредбе косвгде на различите
чисте листове пописавши, непазећи при томе на
редђ, као што е то бмвало ипо другимђ нашимђ
местима и обштинама. Наистарји датумђ у ста-
туту е година 1400. на првомђ листу; друге из-
рекомђ наведсне године ово су: 12482 на листу 84.
1576 на листу 28. и 75. 1585 на листу 7. и 13. 1605
на листу 93. 1623 на листу 77. 1636 на листу 96,
1662 на листу 97, 1664 на листу 101, 1665 на листу
1. 102. и 103. 1670 на листу 104. 1685 на листу 29,
и 105. 1725 на листу 107. и 108. Иначе морали бњ-
смо узети, да е едномђ старми рукописђ, кадђ су
му се листови расули, безђ свакогљ размишланиа
преписанђ, као што то врло често бава, имено
пакђ тако ве чинђно са душановимљ србскимђљ за-
коникомљ. Што се езика тиче, ован се у самомђ
статуту на едномђ месту, т. е. кодђ става одђ год.
1663. на листу 103., назива хрватскимђ: „Да се бо-
45 разули, тарватски и латински“, т. бе. да се болћ
разуме заквонђ е написанђ хрватски и латински;
као што се и ЊЦетина, одђ ков су доције постала
НПолђица, Константиномђ Порфирогенитомђ узима
међу хрватска места. У основу пакђ тан се езикђ
ни-мало неразликус одђ србскога, ито одђљ наре-
ча чакавскогђ, и принадлежи кђ данашићмђ хр-
ватскомђ, на сваки начинђ истомђ доцније тако
названоме (а изворно и управо словинскомљ) наре-
что. МИзљ наведеногђљ места види се, да се у 0о6-

132

штинскои аркиви некада налазто и латинска текстљ
овогђ статута: да лига и данасђ има, то незнамђ.
У недостатку латинскогљ превода могу за оба-
снћађ тавиља места или употреблћне терминологте
као рукопомоћњ служити латинска документа хр-
ватски и далматински кралђва, а 1ошљ болћ ста-
тути вароппи и острова Далмаше и Хрватске, кои
су одђ части већђ издани на светђ, одљ части
пакђ налазе се у рукопису, н. пр. за ша Јадег па
(Уеп. 1564.), занцна стунашз Зеђетс! (Уеп. 1608),
мапа соптипна а Безтае (Уеп. 1643.), Ресгета
сотатиппа вз Вгашаге (Оши 1656.), згаШша сопати-
ппа в Саглшае (Хеп. 1693.), мапа стунашз Тгасигн
(Уеп. 1708.), згапша ступашз Саћам (Уеп. 1715,) и
многи други.

Пре него што разложимо обимђ и карактерљ
статута, нао и устројство Полљица, у колико се
изђ самотђ статута дознас, неће излишно бати,
да се саобшти овде споменутогљ историка Енгела
карактерско описиванђ Полљица ин Полђичана.

„У землљи Полвицима никадђ нис бело ни
града ни вароши: 1ошљђ лодђ високомђ Портомђ
управлнли су се тамошнби жителђи по СВОИМЂ
законима и задржавши нисте свосволвно су се
дали Млетцима подђ заштиту. Жеителљи, око 15.000
на броло, деле се на три разреда. Прввш се раз-
редђ састон изђ дванаестђ племена, кол порекло
свов доводе одђ љлаџарски племића, кон су у пне-
мирна времена тамо пребегли. Друг! ке разредљу
већемљ бро:)о, и поноси се што произлази одљ
босанскогљ племства. Осталљми народђ сачинава
трећли разредљ. На ђурђевђ данђ држе опи свого
народну свупштину, коло називало „зборљ“. Свакти
разредђ има свон особитни станљ. Ту се на-ново
бирај) и потврђуго обштинске старешине. Прво
лице или глава обштине есте велик кнезђ, кон
се увекљ избира изђљ првогљ разреда. Нђга пакђ

135

бира:о кнезови или обштински чиновници, кон се
узимао изђ босанскогђ племства и гласове.своин
обштина доносе на скупштину. Како великога кне-
за бирао кнезови, тако опетђ народђ, по обшти-
нама разређенљ, бира кнезове или потврђуе старе
чиновнике. Првми разредњ бира скупа и едногљђ
вопводу ми два лристава. Изборђ великогђ кнеза
редко бева безљ насилности, ерђ обично има више
партал. У случао да се таннимђ изборомђ недо-
ђе до цели. то по неки путђ бава, да кон врло
ревностанђ присталица увраде ковчегђ, у комђ се
налазе земалвски закони и кон нгродљ увењђ пре-
дав великомђ кнезу, Сљ овомђ драгоцености по-
бегне крадлвивашљ у кућу онога, кога хоће да бу-
де изабранђ за великогђ кнеза. Сваки чланђ са-
бора има право, гонити га каменђћмђ, пушпкомђ
пили мачемђ, па многи се доиста и служе овимљ
правомљ. Донесе ли пакђ овакавђ спартанашђ у
сигурност свого плачку, то е дотично лице уре-
дно изабрано за великогђ кнеза и нико му се не-
сме противити., Све ово опоманћ на „сбље у Ко-
зака и на стару Спарту. Правда се, као што обич-
но бљмва у ратоборним народа, изриче сумарно.
Кадљ се кавга заметне међу землводржцима, он-
да суда отиде на место, тамо седне на сво:о
разастрту кабаницу, саслуша обадве стране па
изрече свом судђ, и тимђ се обично сва кавга
сврши. Убје ли кон изђ Полвица кога изђ друге
ков обштине, то све обшитинске старешине ту скупу
дођу убшци у кућу тамо еду, ппоп плачкаго што
Иимђ се годђ свади. Затимђ се велики кнезђ и3-
вести о томе, шта се догодило. па и онђ дође
тамо н узме што ве заостало. Учнни ли се убтн-
СТВО ПОДЂ околностима, ков ствар неотешчавало,
онда се зликовацђ казни са 10 талира, т. е. 8це-
кина, и тасе казанђ зове „крварина“. У стара вре-
мена убице су каменћмђ тукли: доцнте пакљ хте-

136
де великји кнезђ да се избегне апелатши одђ иђ-
гове сентенше на ђенералљ-преведитора, па е за-
то зликовца одмахђ давао каменђмђ утући, или,
што бјаше пробитачн!је па по томе и чешће, онђ
е убјанђ каменђмђ преобраћао у новчану глобу.
Божи судђ у огшо и води [ошђ се еднако обдр-
жава, збогђ чега ћешљ понекадљђљ наћи полуиспе-
чене и полуосакаћене кон су проглашени за не-
вине. Одпре су обтуженоме закуцавали шилке
ОДЂђ вловогђ дрвета међу нокте и месо, па за те
шилђке нехтедоше узети никакво друго дрво, да
се небм ништа ново учинило, ерђ статутомђ се
прописув слово дрво. У осталоме Полђичани су
гостолобиви , учтиви, али према Женскномђ полу
строги, и о нђму неговоре другче него „сљ опро-
штенђмђ“, Светога Вита пошту:о одвећђ ако, као
стари Славени Вида, и збогђ свога нкога, лепогљ
раста, као н збогђ свога мирногђ и одважногђ
карактера врло су добри за воџнике. Нбвиова зе-
мли неприступна е великимђ воискама, они пакђ
сами могу у већемђ брого излетати, збогђ чега су
не само своимђ суседима, него зшта-више и са-
МмЂ своимЂ млетачкимђ господарима често опа-
сни бљевали. У нБиовон землђи налази се знаме-
нито село ЛМирунљ-дДубрава, т. е. Перунова гора.
Будући су се Млетчићима свосволђно подвргли,
то су остали ослобођени одђ свакл пореза и
плаћали су само годишнињаи данакђ одљђ 300 реала.
У време рата морали су служити у воћсци. За
слободе свов увекљ су се бринули, па зато Гиђ
е те морао свати ђенераљ на-ново потврдити,
Па ипакђ се мирнимђ путемђ сђ нбима дотле до-
шло, да су и више данка плаћали а и сами лично
служили.“ Толико и на овакавђ начинђф извештава
Енгелђ о Полђичанима. Онљђ е црпао, премда из-
рекомђ некаже, изђ дела „Торогтаћа Уепега“ (Уеп.
1788., 8' 5. П. р. 123—128.) и изљ известја Гаврила

137

Болда о Далмаши. Неможе се одрећи, да е нћго-
во известте, у целости узето, на истини основано,
али у посдиностима много в ковшта неосновано
и неистинито измешано, као н. пр. укуцаванђ шилђ-
кова одђ словогђ дрвета међу нокте, о чему у
статуту нема пи речце, премда се историкљ на
нЂга позива.

Но мвг ћемо да видимо, шта изђ самогђ ста-
тута можемо дознати о Полђицима и Полљичани-
ма. Нанпре о землђи. Ова се обично назива „Иро-
винигл Пољичка“, али неколико пута налази се и
старо названћђ „жупа“, „присвитла господа и по-
штена жупа полљичка, а башка у жупу, билигљ жут-
ска“. Полњица су била разделђна на дванаестђ
об'штина или срезова „катуни“ (сапјоп, угсив, 415"
ичећиз), конма смо имена напред навели: „у сву
дванаесте натупитљ у Полљицихљ“. ФЗемалђски по-
главарђ звао се „кнезљ“, одпре 1ошљ „великг кнезљ“.
НђЂга су бирали „натуни“ на едну годину дана.
Онђ ве трипутђ у години морао обићи земло и
тамо судђ држати са судџама г целим дворомђ
(сија). Врховно и заштитно господарство Мле-
така звало се „господство“: „присвфтло господство
тлетачко“ а самђ дужде „егосподарљ“, ков се име
употреблнвало и за землводржца (Чопипиз бипа!).
Врховно господарство Млетака имало « потврдити
кнеза, на годину дана изабраногђ. Нђму су дода-
на бетла три, такође па годину дана изабране су-
дте изђ племена Тишимира, Лимића и Кременића.
И обштински заступника (ргоспгагог, Наса) бљало
е такође само три (одљ год. 1662. само два), и опи
су тако исто бирани изђ та три племена. Они су
имали прибирати десетке, и кривце насудђљ вући,
и то збогђ ублиства, срамоте и краће (крвљ, но-
вљми гап, бот,сила, лупежљ). Амо ве спадао и канп-
лерђ: „канчелир%, ротиљи нанчелирљ“. Ови су, ако
добро разумемђ, бљтли главни чланови „двора“ (си-

138
га). Од-туда севиди, да су нанвиша звана 1ошљ
одљ 15. столећа бела наследна у некимђ племе-
нима. Ниже место заузимали су „пристави“ (рг1вја|-
див. сатегагшивз), кон су имали разносити позиве
и посланице. Међу овима при ивномљ (поротномљ,
(безсћууогпеп) суду бео се у обичао „лристављ а
наваастито ротнљт“. Старешине по срезовима („ла-
туни“) звали су се „катунари“. Мри суду 0 глаби
бвго ве поротими судљ (поротћ) у назадњу, а то зботђ
тога, што е обтуженоме подђ известнимђ окол-
ностима на волњи станло тан судђ одбацити па
захтевати судђ земалњети. Поротнпика бело е по
неки путђ дванаестђ а по неки путђ шестђ. Ра-
спре збогђљ земала и дугова или збогђ имаовине
решавао « срести судђ, коч су саставлали чети-
ри племића и деветоро слободни (Егејзаззеп, ЏЂег-
ит). Одђ овога, као ин одђ пороте, апелирало се
на дворски судђ „лољички столљ“ а одђ овога
на кнеза н на-последну одђ внеза, и то подљвр-
ло великимђ ограниченђимђ, на кнеза сплетскога.
Поданицима (плетовита) бљоо 6 „господарњ“ (Фопи-
пиз Раипдт) први надлежнљи судђ, бапљ као у Ма-
џарскоћ. Предводителђ наоружаногљ народа звао
се „воџвода“. Житељи су се делили на четири раз-
реда: 1) на племиће, влљластелинљ, властеле; 2) на
слободне, дидићи; 3) на селнке, поданике, хљетови,
ктетићи, подаожници, ми 4) на пастире, влашићи.
Находе се места као; „свљлљ племенитљтљ власте-
лолљ и дидићетљ и ктетићемтљ и влашићетнљ“, челиће:;
„властелотљ и дидићемлљ и клетићетљ“, а напчешће:
„ваастелолљ и дидићетљ“. МИмаовсне звале су се
„плетенштипа“, пи делиле су се у баштине“ (ћипа
аусј, Ееђш ег), одљ старе речн „башта“ т. 6. отапљ,
ни у „ждрибнице“ (Тапдиз Фдугеиз, дигећа К008 212е-
гаНепев Сбтипдгшек, копкомљ припала земла), и у
„подворнице“ т. е. заупна добра. НВозацљ се звао
„благо“. Бело 6. дволки скупштина; т. е. сресвпи

139

облитњг земалђски; и на едне и на друге долазили
су само племићи и слободни. Оне су се звале
„зборљ“, „саптљ“. „станакфљ“, а само веданпутб „виће“.
На свеобштон скупштини установлавали су се за-
кони. („Лолљица узаконише и устатутише овако“.)
Пресуде и заклеочена („листи столачке што изто-
ди изљ квартирна“) писала су се на памучнон хар-
ти „бунбажина“ (Ђотђустпа) и земалњескимђ пе.
чатомђ утврђивале: одљ чега безђ сумнћ разли-
ковати вала земалбскји грбљ „билигљ жупски“;
сравни немачку домовну марку, дворску марку н
т. д., чега в 1отшљ одђ незапамћенљ: времена бело
у Славена („гпате, земи конакљ“, русти доњку-
ментђ). Осимљђ тога 1тошљ ћу овде споменути: |)
меру, вагу ни новацљ: кварта пољичка, олишка.
сплискаи, либра (Пга, Пуге), бечљ (ашиад. го из), по
солидуса, в0и), воланча (ођојив; ђоПопатив; ђојо-
стпо2), орланљ (неки новашљ са орломљ), розга
(хватњ: „лутђ широкљ веднурозеу“); 2) називе згра-
да: каштел (савјеПшп), палача и полита (рајаџит,
„палача у лпно. палача џ подљ, на селу полита“),
селачка голгоница, кућа еољгоница, торљ (стаћев,
стал за стоку), влашљ (ћетаје оуш, стал за ов-
це) и т.-д.

Статутђ полђички разделћнђ е наманђ гла-
ве, а свега 11 има 108. Одђ нби као да ће неко-
лицина бветти старјегђ постанка: а ков. поименце,
то се неможе известно определити, ерљђ су много
измешане новјимљ уметцима и додатцима. Но у
карариномђ препису имаго свои особитњи насловђ
а напредљ и регистарђ, али наслови у тексту са-
моме неслажу се сасвимљ са регистромљ. Наслови
ти гласе овако: 1) ларвљт законљ одљ кнеза; 2) судђ
парвљма на станљ полљичкт; 3) рони, тко се пргв;
4) од традитура, и забаве и силе; 5) да се могу
прокаратури прит супроћљ вривцу и скупит десе-
тину; 6) одљ осуде племенита човика и поротћ лу-

140

пежу»; 7) одљ сетенцигв кнеза, и ча ве вотвода и ча
се осуди лупежљ; %) клетићу парвма судљ нћеовљ
господарљ,; 9) одљ робства; 10) да нелоре Влатљ
стати у Пољица и ко бљ-убто извашљскога и т. д.
По овема, на сваки начинђ доцниимђ насловима
може се у неколико познати и пресудити карак-
терљ езика и стила. Обок е просто и неистражено,
саразмерно стато неизображеногљ народа. Пра-
вословна терминологја 1јошђ « у своимђ почетци-
ма, налазе се истина по неки стари славенски из-
рази, али у манђмђ брого, а напротивђ долазе
многе стране речи. Ма ћемо одђљ свега тога неке
примере навести. Асјог се овако описуе: овљт ки
прави љмов ве, а геив (обтуженљи); овљиш, ки пљта
недапч богљ, виссезвог овако: наконнђега (нђеовљ на-
коннфга), тођне, тођ а зову се гибуће а патођне,
птођа стабуло (т. ве. зјађПе). Славенски изрази
есу: баштина (дав Егђач!), благо (дав бСе1а), ближ-
ни (сопвапошпепв, дег Уегууапффе, сродникљ),
чета (соћогз, фе Тгирре), десетина (даз Жетћен,
десетакљ), дидићљ (егнпч5, дег Егејвазве, слобо-
див), дружина варвна (прилтелђи изванђ сродства,
Егеџпде апззегћађ дег Уегууапа ксћаћ), двор, глава
и главарф (Чег НаорШпо), иступљ и оступљ (ођвси-
гит), кљетљ (в. г.), кнезљ (сотев, дег Сгаб), 1упежљ
(дег Рлеђ,. крадлђивацљђ), надвор%, оброкљ (ћегпипив);
осудљ (тиојећа реситагја, де Сејдааге, новчана
казанђ), озлогласити (уегашпдеп, опасти, опадати),
парба и парна (Ив, дег З!ген), ллељленштина (ћападив,
даз Огипдашек), подложникљ (виђанив, дег Џптег-
'ћап), плорот% (јигу, дав бевећугоглепсегтсћ!), плорот-
никђ и рота, ротникљ (дег евсћууогпе), лозовљ
(сНано, фе Радипе), принашти и прибавити (асаит-
геге), пристављ, приставштина, редовници (Фе Ве-
аптеп), рокљ (дПано), салмљ, стананљ, столљ (Тађија
јод! сјагта, бегмсћив!аТе!), судацљ, виће, владика (дег
Ви«сћоћ, епископљ), властелинљ (Чег Адећсе), влагљ

141

(дег Шпее), воџвода, застава (дег СбеГапсепе), збор,
ждрибница, жупа и т. д. Напротивђ изђ страногљ
езика узете су ове речи: алео, асашинљ, авизанљ
(уоса! из), бандљ (таста реситлапла), деференигл, дота,
епбра (ппђгема га, ргоосоПит), фруштати, кун-
тентати се, кушенигл (сопвсјепПа), лиге и лпарти
(фе Рагјетеп), музувирљ (саттагог), ожурникљ
(азџаглов, гепегагог), ласаноегљ (дет Кавећпа), лена,
посидовати, на пошта (а розга, ех орровзно), прока-
ротурљ, рачунљ, ризикђ и ризиканђ, сетенцга, содљ
(дег Зо14), стабуло, статутљф, сувепити (воууептге),
шнапџо (итал. гсатраге, Франц. есћаррег), таста-
ленатљ, традитурљ и традитура (ргодног, ргоди о),
турљла (ођвсигшт) и т. д. При свему пакђф томе за-
држалису се у статути и по неки стари лепи из-
рази, н. пр. иступљ нета оступа, рана кого покри=
ва ... (непокрива) свита, прављ се нашао, укрего
(украо) истодљ прага (изђ куће, орр. на поли), ако-
ли заминл плетенштине лаптотљ (т. 6. по парче,
вз Шскууе!ве), дивошка обарнута на опосунљ (гце, 80-
јеппнег девзропваца), и т. д.

Што се тиче вредности нашегђ споменика
са точке правословне, то морамђ оставити уче-
неамљ правословима да е они определе. Али што
се тиче духа, кон у нђму влада, у кратко само то-
лико могу казати, да ован статутђ нис тако строгђљ
и ужасанђ, нити тако страшанђ и чудовиштанђ,
као што бвм се може-бмти по времену и месту
могло очекивати, премда и одђ едногђи одђ дру-
гога носи на себи трага ковгде. У целости узев-
ши, кадђљ бвеесмо га успоредили са статутима и
законима изђ истогђ времена, могао ба сђ чести
постолти. За доказђ и едногаи другогђ, што самБ
горе споменуо, нека овде при заклоченг) нађу
места неколике главе изљ истогђ статута.

Глава 285. Одљ карви. Аколи би кон кметићђ

142
на свога господара руке постави, дужанђљ с едномђ
рукомљђ.

Глава 26. а) Одљ жена, Ако бил тко кому б!о
жену али сестру гдихоће али ћерљ презђ нихђ
узрока подобна. та е дужанђ дводупли осудђ, ча
ве либарљ 50. Аколибљ на кућу дошадљђ у кући али
на двору, то е дужан двократђ толико, што ест

либарљ 100.

6) Одљ женскога налтиванла на човика. Аколи-
бљ кол женска глава на кога нанхивала, то сђ ти-
ми нив за то валанђ удрити, да одговорити. Ну-
либм ка женска глава на кога наскакала босвмђ
али вомђ кавгомђ на скубану, али на боиИ. презљђ
негова подобна узрона али кривине, и тутђ, ако-
бе е присташо до прага, за то неплаћа ништа.

Глава 32. Одљ продав плетенштине. Наџпарво
стари законђ хоће, да се плеленштина нвеморе
продавати ни заложнти устмито, рекући отаиџно,
а навластито мимо ближнега. Да имашљ продати
свитло билодано, и понудити парво свога ближ-
нега. — И законљ ве старми полђички, да има
оповидити онљи, кон мисли продати, на три з6о-
ра, али при кнезу на три оброка, говорећи: ово
ћу продати. Ако ће кои ближиљи купити, присту-
пи! Аколи неа, а пл ћу, кому могу. И тко продае,
неморе искупити опетђ. — До сада су Полвицаи
толиће узаконила. да е ближнми воланђ искупити
до годишћа. Аколи се 1ошће кон ближнљи нађе
ближе одљ онога, ви е искупша, воланђ 6 ОНБШ и
ОодЂђ онога искупити. Аколи су та оба подђ една-
ко ближна. али бњигихђљ и веће баало, кино су еднако
близу, тада имало) онако и на онљмљи дил искупити,
како и свото племенштину диле.На поконђ конца.
ако има бмти права и законита продал. има се
цинити по цини достоИнљахђ, кон процинвоо и сти-

маго по свом кушенши оноиџ, ча е та племенштина
вридна.

Глава 44. Законђ о калмакљ. Закоњ 6, да вду-
жанђ гланвомђ, када с на жито, докле нив никло.
Тада га ве воланђ, чигово е жито, убити, и онде
принити га на арвотину, гди е рило, и онди га оста-
вити. — Аколи е жито у траву, воланђ да е убивђ
истратити за се, зачђ свина носи двос оружћ,
косу и мотику. Аколи е у винограду, како е рече-
но, подђ гвозди, море се убити и потратити. —
Аколи е карзница сђ прашчићи, али, аколи е лто
свинбњ, нис човикђ воланђ убити паиболђга али
карзнице, него мане, да едно, а не веће у едно за-
стане. — Иако е прасацљ жировникђ, а ест ппљхђ
манвихђ, неима се онђ убити, него манљ!п. Аколи
ве еданђ самђ прасацљ жировникђ брезљ инљгхљ,
има се парво оповидити придљ свидочбомђа паке
обочитивши воланђ да е онми убити и потратити
толико у житу, толико у винограду: — Аколи би
они, чи 6 прасацљ, имао господара, кому бл имао
дат главу одљ онога прасца, тада му се има оста-
вити глава одђ нђга, а ино се волинђ за се обра-
тит. — Да право е има наити истиномђ, вли му
доисто нашасто у желуци побилижћ одђ гроз-
ДОВЂ Оли одђ жита, ако е у житу ба. — А тан
се разумпи, докле годирђ почму путемђ жито но-
сити, по овихђ нутихђ у снопихђ немлаћено, када
се лорђ почме носити, тан билигђ несуди ништа,
докле се жито справи.

Глава 55. О приставитљ. Аколн бла тко поре-
као пристава, а навластито ротнога, тере га до-
стигне за кривога пристава, вестђ завонђ старвш,
да му се имаго исићи три ребра, и нив већљ виро-
ванђ ни зашто. Аколи га небљм достигао, ки га е
порекао, него се нашао прављ, тада на онога тан
пада, ки га се права порекао.

144

Гасва 95. Од виштицљ и чаровницљ. Акобњ, се
истиномђ нашла кол виштица али чаровница али
вражалица, одђ парвога обнашана има се фру-
штати. Ако ли се веће наиде, има се сажгати.

Изђ овога, што самђ до-сада у-кратко саоб-
штто о особинама статута полвичкогђ, доволбно
се, као што мислимљ, увиђа важностђ овога спо-
меника зогославенскогђљ законодатства, и за-цело
небљ бела неоснована жела,. да се иств! штам-
помђ на светђ изда, особито при тако маломђ
брого подобнља споменика. |

М. Поповићљ.

145

пРЕГЛЕЛЋ

ЗАДРУЖНОГЂ СТАНА СРБА СЕЛАКА.
Написао М. БЂ. Милићевићљ.

„Бола је сложна инокоштина него не-
сложна мложнна“. — Посл, стр. 2!. —

У друштвеномђ животу нашегђ народа има
еданђ полвђ, кон е, може бвмти, исклмочна особина
самљг Срба. Понлвђ ован заслужув да се прегледа
и изучи колико стога, што е врло честђ, толико
и зато, што 6 онђ, тако рећи, прва школа, у ко-
топ се Срби, понаивише, за грађански животљ
спрема: и обучавао и, што обстанакђ нђговљ стон
у свези сђ економичкимђ напредкомђ народа и
државе. Речђ е о задрузи кодђ Срба.

Осветлити задругу србску, изучити нђну уну-
траштшио управу и одношена задругара едногљф пре-
ма другомђ, према кућићмђ старешини и према
обштини и држави, бљтло бр и мобопитно и по-
лезно за свакотђ Србина.

Но будући да одношена задруге и нћна упра-
ва нје свуда и у свему еднака ал немамљ, по нез-
годи, извора одакле бе то поцропсти могао, то
ћу се, по нужди, ограничити само на задруге у
Србли, ков самђ видго, у конма самљ се родто и
одрасто. Притомђ, штогодђ овде узговоримђ го-
ворићу о задругама сеоскимђ, ерђ по варошима
или задруга никако и нема или и ако 11 има то,
готово, пре спадао у редђ ортачиненего праве
задруге.

146

Задруга е така кућа, у котон више браће ро-
ђене или одљ стричева, или стричева и сановаца
и т. д. у скупи живе (“) и сви завдно О еднимђ
нђивама. ливадама. виноградима а а А д. раде И при-
ходђ по договору троше и употреблиоо.

Самђ законђ овако определмо« задругу: „а-
друга ве онде, где в смеса завдничкогђљ живота и
иланп свезотљ сродства или усвовнфлљ по природи
основана и утврђена.“ (“)

Има ствар, кос ну задрузи могу бљгти исклв)-
чна особина едногђ задругара, но то се ограни-
чава само на одело, миразђ, женск! накитљђ и т.
п. а све друго, као што су: нбиве, ливаде, воћна-
ци, виногради, казани, воденице, стае, куће ит. д-
иманћ е читаве задруге и ни еданђ задругарђ —
у задрузи — неможе казати шта 6, наиме, нЂгово
шта ли осталм задругара.

+»

Станђ овако — као што е задруга, — у
комђ се полвлого тако различне дужности, права,
потребе И интереси ; небљг могло никако обстати
да му не иде наруку све домаће воспитаванћ. (“““)

(“) Има задруга, у конма живе по 20, 25, а ин зо
и више душа. У селу Рипно, најс београдске, бвала е
за мога детинрства кућа неки Родила, у којоџ е бело
31 душа, кос моди, кос жена и деце. А Г. Вукђ на
стр. 173 свога Рјечника вели, да „у Косову у кући
некога Трифуновића има 62 душе, међу конма је 13
жена сљ мужевима н двије удовице.“

(%“) бол. у. Зак. Грађ.

(“"%) Врло мало има међу селлцима мод, кон ба
узрокљ распаду задруге видили у неудеснимђ услов!ама
нђногђ обстанка, него понанвише држе, да ве то већђ
некака несрећа за све задругаре како почну поговарати
о деоби. НИ самђ самђ познавао едну кућу, у колон в
владало сувверћ, да онан одма мора умрети, кон нагне
да се дели изђ задруге. Све ово пакђљ приноси, да се
задруге обдрже па макарђ у нљима бвмло некомђ и те-
же и неправје одђ осталв.

147

Маг ћемо се потрудити да изложимо она правила,
кон су темелђ задругама. Правила ова понанвише
су обичаћна, наследна, али 1/ има и тањи, пол су
прописана ОодДдЂ власти, па потоме, одђ себе се
разуме, имаго великогђ утока на то станћ; зато
ћемо мвр излажући управу задруге, свуда споме-
нути и те законе прописе, кон кос место одређи-
вали и утемелђивали буду.
Тако пре свега представла намђ се

а) Старешина задруге.

У задружнон кући старешинство, обично, узи-
ма онаџ , кон е годинама наЛстарји; но често се
догађа, да онђ то и млађемђ одђ себе уступи,
ако сви други мисле, да бм оваџ за то болњии и
способнји бко.

Ово старешинство непредав се свагда дого-
воромђ, но често га по кон задругарђ присвон
самђ а остали га, као и неотице, за старешину
кућиђгђ признаду и признало.

Често бвмва у кући, у котон самђ отацљ са
сљановима живи, да онђ уступи старешинство свов
сну и то не, свагда, ономђ, кои е наистарји не-
го ОНОМЂ, кои с наипаметиши. Шта више, може б6:-
ти,.„да одђ стотине нема едногђ оца, кон бљеги у
старости задржао старешинство надђ кућомљ, не-
го га, како остари и изнемогне, преда наивалан!1-
вмђ свомђ слну. У нђи има за извиненћ тога и
пословица, кон вели: „Ко ради онаи вала и да су-
ди“. Нема л ово какве свезе са онимђ оставла-
нђмђ скиптра иуклананђмђ у манастирђ наши да-
виље круноноснњ предака —

Ован старешина управла кућомђ и целимђ
иманђмђ ал не сасвимђ по својом волљи, већђ у
договору са свима одрастлимђ задругарима н сђ
обзиромђ на писане и обичаине законг. Онђф за-
поведа шта ће се кадђ и како радити; онђ одре-

10“

ђув свакогђ одљ млађи на посао и у свакомђ кућ-
нћмђ раду помаже и самђ где и колико доспе.
Опђ светув к кара немарне; онђ суди и по-
равнава споречене задругаре. (")
Онљ погађа и исплаћув надничаре или ма ка-
кве раднике за кућевне послове.

Ошљ продав шта е за прода (““) и купувшто
кући треба.

Онђ држи кућевне новце где 11 има. Нћму
остали задругари даго рачунђ о ономђ што су
потрошили и враћао што имђ ве претекло.

Онђ о крстномђ имену носи колачђ у цркву
и ломи га са свештеникомљ. ("""%)

Онђ о задушницама наљленте мртвима за ду-
шу свеће и посквурице и носи 1и у цркву. ("#"%)

(“) Онђ само љллађе може ошинути или и истући
а према свима другима текђ саветђ н артованћ упо-
треблива, н ово, у доброн кући, учини више него ин
бон, верђ 11 ве на то привикло домаће воспнтанћ; а где
артованћ старешине непомаже ту се задруга већљ ра-
спала или, како они кажу, ту су већђ „две куће“.

(==) (у. 510. Фак. Грађ. овако гласи за старешину
задруге: — „Онљ ништа на штету задруге — безљ са-
изволена исте — предузилати песте, но ако ош
балађ нешто и учини и други за годину дана одкадљ
дознаду непротестират, онда остав стално и не-
поречно“. —

(“"%) Но варошима може се често видити да до-
маћинђ 0 својом слави пошлћ по детету свомђљ или и
по слуги колачђ у цркву да га тамо самђ свештеникљђ
преломи. Ово ба у селу бела велика поруга; ерђ по-
сао ован, по важности и значетшо своме само глави
кућевнон припада. Тако се често чусв, кадђ овакављ
човекђ умре, да се у запевки надђ нБбимљ и то нари-
че. — Лепимђљ славама србскимђ, на жалост , почеше
се по варошима предпоставлинти имендани, светковине.
ков нити доликузо нити се уместно могу примити за
народне светковине.

(%%+%%) Ован се обичан састон у томе: умеси се до-
ста поскурица и начини доста свећа воштанњ, па уготру

Онђ излази у обштину на скупђ и догогорђ
сеоски; онђ ту прима одљ власти заповести и
казув 11 свонмђ домаћима; онђ се позива да од-
говори ако бе кон одђ нђговљ млађи какву по-
вреду туђоћ части или имано учинто. Преко пђга
само позивао се нђћгови млађи на судђ обштин-
ск!И, падђ зашто овоме треба. Укратко; онљ е
неки посредникђ између свов мале државе — ку-
ће — и власти сеоске.

За старешиномђ долазе

6) Остализадругари.

Сви остали задругари ма и непунолетни бњ:-
ли пмтаго се у договору кућевномљ. Шта више,
Срби, селзци, тако воле све сђ договоромђ одпо-
чинати, да се често газда са слугомђ о свакомђ
послу као са ортакомђ или задругаромђ догова-
ра. Удивпштелно се како Срби милуго договорљ у
свакомђ предузећу и како мрзе на онога, кои пре-
дузима и свршув самђ а неће никога ни низашто
да пита. Ову склоностђ кЂ договору преносе они
доције и у животђ грађански и ништа имр аив
теже него кадђ имђ кметђ само налаже шта да
ураде а неказус имђ одљ кога е то наређено и
зашто. Они слуша врло радо што имђ се годљ
заповеди, али само оће да имђ се укекђ каже и
узрокђ зашто мора:о ово или оно учинити, Ова

на задушпнице (у суботу предљ белу недело) пошто се
сви у кући моле Богу, домаћинђ узме и свеће н по-
скурице па састави едну поскурицу и едну свећу и пре-
крстивши се полмеоби 1и обе говорећи: „ово за покоћ
душе моме оцу“, па узђ другу „стрицу“ или већљ кога
има мртвогђ докле ји све не слољене; а наппосле узљ
едну рекне: „ово за покоћ душе свима моимђ знанимђ
и незнанимђљ мртвима“. Ово се после све однесе цр-
кви те се свеће запале а поскурице повду н поделе
сиротинђи предљ црквомљ.

150

се склоностђ замеће у задрузи и она неће никадђ
бати опасна Србскоп држави, врђ в она навикну-
та радо чинити све оно, што се клони на добро
обште куће — отачбине — текђ оће, као иу за-
друзи, да сви они, конма се обшти терети нала-
жу, и знао, зашто се ти терети морао поднети
и какву они користђ обштон кући поставла:о у
изгледљђ.

Свакомђ послу, у добром задрузи предходи
слошкти договодљ, (“) а извршенћ оно.љ, што се
договоромђ избере оставлн се увекђљ старешини

задруге. —

Сваки задругарђ може, радећи онда, кадђ
задруга светкув, или иначе изванђ задруге, при-
бавити ког) пару: н. пр. Онђ може умети градити
каце, кола и т. д. па на свечанику — кадђљ у нђ-
говон кући нико неради (““) — може онђ начинити
ков буре, наобручати коме кацу, или опасати ко-
ла и добитакђ одђ тога нђгова е собственостђ
нити му старешина одљ нђ тражи рачуна (а онђ
самђ, ако оће, може то и задрузи као обштњаи
приходђ устуџити). И башљ кадђ се зна да за-
другарђ има своин (таки) новаца, а потреба се ука-
же да онђ пође кудгодђљ одљ куће као на прили-
ку на кулукљф, (“““) на саборђ цркви или на кум-

(“) Договори ови бмвајо где се пре задругари са-
стану или на раду или на путу или на ручку или увече
на вечери, и старешина несазива !1 све увданђ ма него,
као што реко, где се сљ кимђ пре састане. |
млого други малњљ свечаника, у косв бљ валало радити;
у ове дане они нераде себи а иду другима на мобу или
и за новце коме што ураде. Ово увекђ чине млађи,
конма (као) нје тако греота као старјима.

(#%#) Кулука у Срби нема по 19. у. Устава зе-
малљскогљ; но грађенћ путова п свак нвиљи радђ они
називао хулукотљ.

ство или кудђ у госте, старешина му задруге мо-
ра датн одђ кућевнм новаца онолико, колико <
нуждно да се онђ тамо сљ образомђ проведе; но
Оонђ, ако жели бгги мало пространје руке, додаће
самђ кђ томе и одђ оне свовк собствености.

Задругарђ е природнвша и закономђ призна-
ти туторђ у задрузи заоставши малолетника (“)
(што наипре за кућиђгђ старешану важи); и до-
ћплље годљ, пише ју. закону о томе, едне пунољетне
или оженћне главе у задрузи ита, и нико одљђ зао-
ставши нешште да се пописљ (имана) чини, Судљ по-
писа чинити неће (““) и т. д.

Момци се жене и девоџике се удао у задру-
зи, обично, онако, како се ков и рађало. Врло су
редки случан (+) да се млађе годинама жени ил'
удав пре старгегђљ 1ошђ неженђногђ или неудатогљ.

Садђ да видимо како бмва и

в) Наследтеу задрузи.

У нашемђ отечеству, поредђ обштегђ про-
писа о наслеђивано, постон нарочитњи законђ за
наслеђиванђ у задрузи изузетно одђ обшта пра-
вила о наследпо; тако, наприлику, да сам а ино-
костанљ живго и умрђо па по себи само женско
дете оставјо онда ме оно, безђ сумић, као оца
наслеђув; али да самђ н са 1ошђ еднимђ или ви-
ше браће у задрузи живо па (безђ завештана)
умрђо оставивши само женску децу, онда ме „не-
наслеђуго лоп (женска) деца него задруга као нат-
пречат наследнинљ, а лото децу она (задруга) само
лора одранити и џ свов врете пристотно удолити
по постовћетљ обичал“. ("“У7)

(~) д. 159. Грађ. Зак.

("%) у. 520. Грађ. Зак.

(6527) ТК. в. кадђ 6 оно старје болестно или сакато.

(%#%%) Види толкованђ 529. 7. зак. Грађан. 7. Фебра-
ра 1847. године В. 22 159.

152

Ован законђ узетђ у свези са онимђ што
ћемо доције казати, доволђно насљ уверава да
правителвство млого више жели обстанакђљ задру-
га него ли умложаванћ инокоштине. И нека оста-
не задруга, то лепо патрјархално станћ нашегљ
народа, где само може обстати безђ ичте штете,
али е законђ ован врло н„еприроданљ; зато се ма
и надамо да онђ неће бати дугогђ века.

г) Жене у задрузни нљини послови.

Женама у задрузи поделћна су права и ду-
жности. Оне редомђ раде све кућевне послове:
тако редомђ сире сирђт. е, свака мора едно лето
бмти станара те мусти стоку, сирити, збирати ма-
сло и скорупђ; а друге, ков кодђ куће остану
мораго редити. Ово беава овако: свака жена мора
недело дана, одђ понеделњника узотру почингоћи,
месити лебђ, кувати ело и носити га радницима
где се они узнаоде на раду. И за ову недело да-
на, докле кол реди, непде она на радђ ако се за-
друта већа, ако ли ве задруга мала она и у полњ-
скомђ раду помаже колнко доспе. Одђ реда се
ослобођава свекрва и новодоведена млада; прва
засвагда а друга за годину дана, одкако е дове-
дева; по ово бмва и едно и друго у онимљ задру-
гама, где се слога и лобавв, а догађа се да у не-
кимљ кућама свекрву тераго да реди, докле годђ
може а млади, штоноречб,. трељлга данљ руке у те-
сто (т. е. да реди), текђ ово обов не служи за-
друзи на дику и, тако да се изразимо, обште ми-
палђић неодобрава оваке поступке.

Овде неће бетти сувишно рећи штогодђ о ве-
ликимђ теретима сеоски жека, па бмле оне у за-
другама или внокосне, премда е првима ипакђ сваг-
да теже. Ко ове терете нје своимљ очима видло
томе се тешко представити !И и описати. Осимљ
тога што жена, по свомђ определене, рађа, дон,

| 153
негув и одратов децу, она одева одђ главе до
пете себе, мужа и сву децу (“%) (а често и 1ошљђ
по неколике изђ задруге), жена готови ело сваке
врсте и, на свомђ рамену мора га радницима од-
нети ма они и на сатђ ода далено бели, она му-
зе стоку, сири сирђ, доноси воду (за кућу ионол
стоци и живини, гол лети пасе онде, где нема во-
де); жена служи и гове свекру, старјемђ деверуи
мужу и помаже имђ мало не у сваномђ полбскомђ

раду.

Мало има радова полбски, у коима жене не-
помажу лмодма а лоди, може се рећа, ни у ка-
квомђ домаћемђ послу неделе терете са женама.
Врло «е редакђ човекњђ — у селу — кон бе место
жене донео воде кући или самђ, кадђ бв она и
болестна бмла уместо леба, срђ се то сматра као
посао женски, посао, кон човека (као) понижава.

Жеене имаго у свомђ — женскомљ — раду мло-
га правила, коал нигде нису написана, но кноал се
преданћмђ одђ оца на смна изучавао и чувапо.

У задрузи, где има по 5—6 а не редко и по
10 жена немао оне све еднакђ брок деце: нека
рађа сваке године, нека у три текљ едномђ а не-
ка и никако. Садђ све скупа да израђуо што
за целу кућу треба батло бљг неправо за ону, кол
или нема деце никако или 1И има мало. Стога су
имђ ти послови овако поделћни;

Свака жена у задрузи, одева свога мужа и
свог) децу сама, али, ако ве свекарђ удовђ онда
узме и нђга да одева она, кол свон има наиманћ
на оделу. Тако исто бева и ако кои деверђ —

(“) Ито одљ платна, ков е она сама утрлвила, изгре-
бенала, опрела, смотала, скувала, оснозала изаткала и
убелила. Тако биван сђ вуненимљ оделомђ, у коме лоди
помогну толико што остригу вуну сљ оваца и поделе
ве међу женама па после све што треба раде саме жене,

154
задругарђ — обудови онда и нћга, па и децу му,
одева кол одђ онвг снаа, ков свони наиманђ имаго
на оделу. а

Но све што жене израђу:о, израђу!:о га или
одђ вуне или одђ тежине — куделћ, — зато се
вуна, пошто се остриже сђ оваца, подели или на
онолико делова колико е мушки глава у кући, или
на онолико, колико свега има душа у задрузи, па
се после сваком жени да онолико делова, колико
она има на оделу бело мушки глава бело душа.
Прво се зове деоба по љушкиљла а друго деоба
по челлдила (или као што на млого места говоре
по живини).

Девоиџкама у задрузи, кадђ прирасту, дав се
више вуне и оставлино се покадкадђ одђ полњ-
скогђ рада да и себи штогодђ дарова спреме,

За конопло има задруга обшти еданђ коно-
пликђ или и два, кон се, кадђ буде време, пооре
плугомђ обштимђ као и друго оранђ па после се
свакон странки (партаи) у кући, кого по една же-
на одева одели по лел коноплака, коло онда та
иста странка ускопа и засев, потомђ, кадђ коно-
пла доспе, бере, подсеца, кисели и, пошто се на
задружнимђ колима пренесе кући, трлБи, чешла,
зумба, преде, кува. снуев, тка и т. д.

Свака овака странка мора себи одђ свос ко-
ноплђ и семе оставити да ви до године има чимђ
посенти. Ово е семе собственостђ дотичне стран-
ке, кол га може другоиџ, ако ова остане безђ сво-'
га, и продати за новце.

Међу женама е она прва, колоћ с мужљђ нан-
старпи, (>) премда су онв у своимђ пословима не

(“) Жена добива старештво по мужу па ма она
удатбомђ и млађа бвгла. На прилику, два су брата у
задрузи, оба оженћна. Старјегљ ве н жена у кући ста-
рји па и ако она умре и онђ се ожени подруми путљ

155

зависне едпа одђ друге. Изузима се случаџ, кадђ
е старешина у кући сбаић, коме се јошљ жива ма-
ти, кол е тадђ стара одђ домаћинове жене. У
осталомђ то незначи млого бвмти прва међу же-
нама, врђ су нђина права и дужности еднаке сва-
колко (осимђ оногђ случаа што смо напредђ о
свекрви и млади навели).

4) Деоба задруге.

Врло су различни узроци, кон задругу при-
морава:о да се подели ал е понанчешћаи тап што
су. задругарима неправично поделћне дужности и
права. За жене ве у задрузи увекђ наџтеже и оне
врло често раде да се задруга подели; стога 6
уобште на нби повика да оне завађао браћу и
разкрђуго задругу, но оне томе нису криве толи-
ко, колико само станћ ствар:и. После оногљ, што
смо мм побролали да у нбине теретне дужности
спада, нетреба имљ замерити што себи траже
олакшице.

Кадђ се већђ види да се задруга збогђљ че-
ста неспоразумлена мора поделити онда се за-
аругари, ако могу, сложе сами између себе оће
л се свакти засебе одвоити, или ће по више ни
завдно; тако исто договоре се и о томе сђ кимђ
ће бмти отацљ мати и малолетни смновци и сБг-
новице, ако има таквљ лица, (“) па се онда поде-
ле, пошто наипре начине сви скупа куће онима,
кол излазе. Затимђ поделе нђиве, ливаде, воћа,
________________-_-___-_--
опетђ е ова друга нђгова жена старја одђсвов етрве,
кол ве истина пре дошла у кућу али за млађегђ брата.

(“) Првимђ двома увекђ стон на волђи сђ кимљ
оће да буду н увекђ имљ се (и пре закона) дав део
имана, кон држи до нрине смрти онаћ, кодђ кога они
седе а после се таџн или подели међу свима или за
довека остав ономе, кон. 6 сачувао до смрти оца и ма-
терљ.

156

винограде, стоку, алате и све што имало. Ово све
понаичешће бљва предђ неколико нђинљг суседа,
ков они сами позову или имђ 1И и кметђ одреди.
Ако се ненамире ни сами нч предљ компшама ни
предђ кметомђ, онда се упућуо суду, кон имђ
пресуђув по закону. (")

Нежепћнимђ задругарима, на деоби, дав се
изђ обштегђљ имапа онолико на женитбу, колико
су, одприлике, други потрошили кадђ су се женили.

Исто тако, дасв се ономе, кон узме отца, ма-
терв, деду или старогђ стрица осимђ дела овм
лица и на укопџину овима одђ стоке, т. е. на име
онотђ што се мора потрошити кадђ ко одђ ова-
ки лица умре, —

Врло потреса човека деоба оне задруге, кол
ве у слози и лобави живила, у колони се свако гле-
дало да само виша уради него што ће остати
другоме. Ту се мора човеку сажалити башђ и ако
сама стварђ незаслужусв нимало жалћна. Таки слу-
чан нису редки у нашемђ народу; а нека ми се
не замери што ћу споменути еданђ, кон се пре
едно 60—70 година догод!о у молон породици, и
кон се и данасђ споминђ сљ особитимђ чувствомљ.

Прадеда мон Милићђ, кон с породицу нашу
изђ Старе Србте овамо довео, у сволон 825. годи-
ни доживто с толико порода одљ себеи свов бра-
ће, да е већђ за некористно држао више ји све
ускупи оставити; стога едномђ, на нек1и празникљ
зовне кљ себи све смнове, смновце и старје унву-
ке сђ нртовимЂђ женама па имђ рекне: „Децо,л салљ

(“) По у. 196. Зак. Грађ. — Неможемо да неспо-
менемо, да суду нема тежегљ посла и замршенегљ одљ
расправе и деобе задруге. Ко нје видјо тан процесљ,
неможе о нбму добити понатји макарђ да му се како
описув. Нанболћ е за задругаре а за судђ се велика
олакшица, кадђ се они сложе и поделе предђ СсвоимЂ
комишама,

157

радљ да ватљђ кажетљ да с кошница већљ затати-
чила и треба да се рои; плетите празнике. скидат-
те каптарћ да не повду чеље зиловникљ“. “ни се
сви убезекну незнаоћи шта то управо значи а
кадђ имђ онђ каже да треба већљ да се поделе
они се сневеселе а неки бризну плакати, к, ми-
слећи да с томе неко одђ нљи узрокђ, заншту да
имђ га одкрисв па да га исеку. Нис, децо мод, пи-
ко друпи тан, што оће деобу, него е оћу а, ре-
Е 3 о дер
кне старвти ; мени 6 ОДЂ сво васђ наижалте што
ће оно што се досадђ звало само паше одсадђ
да се зове и наше и ваше пи жљино ал «еп то 6о-
лћ него да се поделите онда кадђ сами будете
мога доба“.

Научени у свему слушати деду они су сепо-
делили ал деца нбина крозђ дуго време пису мо-
гла да се обавесте ков е ч!н кућа него су увекђ
и данђивала и ноћивала где 1И кадђ затече данђ
или мрагљ. Баезгвало с, причало, да сва изгласа за-
плачу, кадђ имђ се ревне: „Абдете свако свогон
кући; то не ваша кућа“. —

Задруга има свои добрљг а и слабљи страна.
У нон в, нарочито, за мушке лакше, ерђ они,
лакше и брже сврше свактш посао кућевнљи, за
жене пакђ задруга ве одвећђ тешка, као што се
види и изђ оногђ, што смо ма горе рекли. — Станђћ
задружно млого е удесне одЂ инокосногтђ и за
развитакђ доброгђ домаћегђ воспитанја, ерђ у
задрузи еданђ разуманђљ старешина управла во-
лБомљ неколики моди, кон му се радо покорава:о;
онђ дав еднакљ правацђ за поучаванћ коскакве
10—15-оро деце. бдна вешта свекрва руководи
неколико младња неуки снаа путемђ, кон води 06-
штон слози, срећи и напредку, докле у инокошти-
ни ради сваши по свотон памети како у полљскомљ

158
раду и кућето тако и у воспитавано деце. И ове
околности чине, те е увекђ задружнику, науче-
номђ у задрузи, чувагоћи свог добро чувати и дру-
гога, лакше доказати, да онђ, жертвугоћи штона
ползу отачбине жертвуе то на саму свогокористђб
и срећу.

Да Србинђ, селакђ, има смока мора имати
стоке, а овоџ треба чобанинђ; да има алђину Онђ
а жена сукнзо или зубунђ, мора имати оваца те
да сђ ни остриже вуне; да има воловемора има-
ти крава, ков бег му 11 отелиле; да има меса мо-
ра опетђ имати свов стоке, ерђ иначе нема га
где наћи а стока потребукв да се надгледа; да има
вина треба му виноградђ; да има ракле треба му
воће; да има масти треба ранити убоннице; да има
воска и меда треба чувати кошнице; — едномђ
речи што му годљ треба све самљ мора набавити
а ништа, нема где, за новце купити; па и стога
е, при тако 1ошђ не лоделвно! раднљи, задруга
добра, почемђ у нбои доволђно душа има да се
свакои одђ толики млогостручнљм радна по вдна
одредити може.

Докђљ е народђ нашљ бео подљ Турцима, ли-
шенђ свакогђ правосудја и задруга е имала мло-
го веће значенђ него данасљ: сада сваки грађа-
нинђ, коме се каква повреда или штета учини,
прибегава закону и суду и одатле у довлетво-
рена тражи, а за Турака се сваки уздао више у
свого задругу и родбину него ли у турски (под-
митлвивљми) судљ. Оваку превагу према иноко-
штини има:о и данасђ млоге задруге, но она ес
већђ сасвимђ излишна у Србли.

Осимђ тога задруга се необходно нуждна у
држави воћничкоиџ; и, безђ сумнћ, у тон цели су
и наше отечествене власти забранљивале задру-
гама делити се и оне, кон су то преступили сма-
трале су као кривце,и суду на осуду спрово-

159

диле. (7) Доците ве Нопечителљство правосудла схо-
дно 5. 9. 15. 17. 38. и т. д. расписало судовима (“")
да деленћ не сматрао као кривицу, кол осуђешто
подлежи, будући се то небљг слагало сђ изреч-
нимђ Ссмисломђ закона, кои ономе, кон е пуноле-
танљ дав слободу да може „свол права држати и
сљ њњита руковати и располагати“. Ово учини те
се задруге почну накрпатђ делити, стога законо-
давна властђ опетђ подђ 22. КО)ша 1846. год. В. ла
270. изда правила о деленго задруга, по коима се
задруге саме немогу делити збогђљ маловажнји
узрока, као на прилику збогљ свађе, заваде, кол
ве случаИно и одскора међу задружницима поста-
ла; а кадђ е мрзостђ већђ укоренћна међу задру-
гарима, да свађа дуго трае и т. п., онда се ипакђ
може задруга раздвоити.

И ова правила имађау само световну силу,а
доцније подђ 5. Фебруара 1855. год. В. Ла 41. из-
даде весочанша властђ решенђ овогђ садржан:
„да при постовћемђ основу о деоби, кон еи Грађ.
Законикомђ усвоснђ нје могуће деоби противу-
стати, и по томе, да се кђ предупређено деобе
само морална средства и унапредакђљ употребли-
валог“. Ово с последнћ,ипо нђму се данасђ упра-
влаго народљ и власти у Срби. (%"“)

Но и осимђ тога вмеоко правителђство зе-
малђско млого више жели обстанакђ задруга не-
го ли умложаванћ инокоштина. То се види изђ
иђговље уредба и закона кон се на задругу одно-
се; међу ков долази и законђ о ношено терета
државнље!, коимђ е задругама млого већа олакшица

(“) Височ. Указљ одђ 18. ЕОла 1839 год.

(%“) Расписљ Попечинтелства правосуда одђ 18.
Фебруара 1816. год. А. 5179 одљ 1845. ГОД.

(+=) Полицаџне власти дужне су сђ концемљ сва-
ке године поднети Попеч. Внутр. Дћла списакђљ поде-
аБнив задруга. —

160

учинћна него за инокосне главе. Ево речти самогђ
закона о наплаћивано данка: „Ако се 2 когош ку-
ћи, пише тамо, нађу четири главе, ков бљ данакљ
плаћати илале, то се една одљ плаћана ослобођава
а три плаћа. Исто тако и где петђ ила една не-
плаћа. Где тестђ или седамљ глава у еднот кући
ила . две се главе ослобођавато; где в осатљ или
деветф џ едноп кући, три, а где десетђ, четири
одљ плаћашил ослобођават)“. — — — — —

„Кадљ се кнротћ оца тошљ четири смна у еднот
кући неподелћна налазе, коџ бљ данакљ пааћа-
ти морали, ту сеџикротђ оца гошљ една
глава ослобођава“.

А напротивђ: „кадљ оташљ више сљнова ила,
ноџ тлаћант данка подлеже, пакљђ 6 сви, кнромђ
едногљ. одљ оца оделбни бмли, то ће и отацљ
на сволто главу и заоставшгт сљф нђљитљ
неоделћими смлтљ на свот данакљ пла-
ћати“. (%)

Шта « друго хтело иовде законодавство, ако
не: ићи на руку одржавано задруга а сталти на
путђ нбиномђ распадано и умложавано иноко-
штине.

За економисти напредакђ народа и државе
задруга «, поредђ свио свон, горе побролнљ, до-
брм страна, штетно станћ. Увекљ поделћни за-
другари више стеку него кадљ су у задрузи. Уз-
мимо обаснена ради задругу одђ 5 ожепћна гла-
ва: нбоћ е доста 6 волова теглећи, трол кола,
30—40 говеда, 80—-100 оваца и т. д.и имагћи
колико имђ треба задругари се за више неће ни
бринути; а нека се поделе тли 5 глава, свака за
себе, неможе имђ нипошто бмти да свати нена-
бави себи два вола то су одма 10 уместо 6 во-

(7) „Правила за пописљ данакљ плаћаоћи глава
В. Л2 319

——==- точка 10. 18. и 15.
с. ле 101 7

одљ 8. Марта 1850

161

лова, сваки мора имати свол кола, врђ и безљто-
га неможе бвмти, ето одма петорљг уместо трон
у задрузи. Тако бмва са стокомђ и уобште са
иманђмђ сваке врсте. Ништа нје горе него кадђ
моди живе и остаре у задрузи па се онда поде-
ле: таки докђ су живили у задрузи бвгли су газде,
кадђ се поделе пакљ они текљ виде да су сиро-
тина, а овамо су остарели и за тешки радђи ку-
ћенђ неспособни. По томе, ако воИнички обзири
несаветуго одржаванћ задруга, онда е, по мотом
памети, у интересу народа са стране економичке
нанболћ, да се оне деле онда, кадђ су задругари
тошђ млади и за сваки радљђ и кућенђ способни
и то увекљ кадђ они сами деобу захтева:о; ерђ се
неда помислити да ико друпи може болћ одљђ ни
оценити потребу деобе задруге.

162

пшттистични податињи школски
заведкнта

у Кнажеству Србскомђ.

Одљ Дра Милована Спасића, редовнога члена Друш-
тва Србске Словесности, главнога управитела основ-
им школа, и пр.

Све што се у свету догађало и догађа, и це-
ла будућност нћгова, оснива се на прошлости. —
Родљ ве се човеческзи непрестано развјно и дљђ-
лао, обзирући се на свог прошлоств, кол му е
свагда бела наилча основа развитка, и напболљти
учителђ будућности. Но ова прошлостњ, ма да е
како важна, прелазила « у заборавностр, и тако,
особито за удалћнге потомство, нје одђ онакове
користи бела, одђ какове бљм бмти могла; и
ово ве манђ или више донде транлло, докле моди
нису почели особиту пажшо на прошлост обра-
ћати, верно в бележити и потомству предавати. —
За то и видимо, да е сваки онан народљђљ болђ на-
предовао и развјао се, кон е прошлост, а осо-
бито свого, за учитела будућности узимао, него
онаи, кон еово пренебрегавао и заборавности пре-
давао. Ово осведочава намђ напболћ исторла, кол
е огледало векова и народа, и кол е такође плодљ
прошлости, Но наша намђра не тако далеко у
овомђ ићи, за то ћемо се укратко обазрети на
нашу прошлостђ среднћђгђ века, и таме подкре-
пити важност нћну уобште.

Нема Србина, па ма и наипростји бо, кон
незна, да смо имали: жупана, кралђва, царева,
вонвода, ратова и т. д., ерђ ово, н овомђ подо“
бно,исами слепа узђ гусле у песмама спомино. —

163
Но овакова предана и овакови предмети спадао
у исторпо, као што за нто имаго и вредностњ; али
за државописђ несадржава грађе, као што е:
брон народа, цркви и школа, станђ и одношаи
трговине и финансје, и т. д, Да ба овакови по-
датим прошлости наше, за Србство одљ неоце-
ниме користи и наџивеће поучителности бвтли, све-
дочи намђ „Душановђ законикљ“, кон е одђ олуе
и зуба времена сачуванљ. Нђгова велика важностњ
и врлина види се и изђ тога, што га разлажу мно-
ги учени лоди и странне народности, и налазе у
вђму науке и поучена; правдослови, историцња,
филолози, државницњм. — Што пак државописнњ
податка немамо одђ времена Србски владатели
средиђгђ века, ше чудо, сврђ таковм слабо види-
мо и кодђ други савремен народа, кои нису она-
ковомЂ бичу и онако горкон судбини изложени
бљали, као Срби и нБлово отечество. —

Ован недостатакђ прошлости, будући е др-
жавописна наука оногђ времена бмла 1оштљ у ко-
левки, и побуд!го е новјегђ века како државопра-
вленја, тако и повдине лоде, те су на постоећа,
кон очарателномђ брзиномђ пролазе, веће вни-
манћ обраћати, па ти и са великимђ трошкомђ и
трудомђ скуплати и у писмохраништама чувати
почели. Но и ово нге бало доста. При нагомила-
вато дђла и писменвг одношена, затрпавани суи
државописни податцв, кон су по томђ тежко при-
ступни бљали и самимђ лмодима одљ струке, а ка-
мо ли осталомђ ученомђ свету и државнишима
коима пазити треба да будућа на прошлимљђ (и
постовћимђ) осниваго. За то су скоро све евро-
пеиске, и остале изображенле државе установиле
„Државописна надлежателства“, кол имаго зада-
такђ: све државописне податке, као и уредбе и
законе, скуплати, у редђ доводити и средствомђ

печатнђ авности 1и предавати. —
1"

165

И мл имамо спрамђ нашегђ стана доста др-
жавописнћ податка у писмохраништама, особито
нанновјегђ времена, иова се сваки данђ умножа-
вало. Али, какову користђ ОДЂ нБи имамо, кадђ
су несаставлћни и необдћлани, па по томђ теш-
ко и приступни; — Они су 1оштљ одљ манђ ко-
ристи за едногђ ученогђ странца, кон бг радљ
бвго о стано нашегђљ отечества што писати и насљ
у ближе и болђ познанство са другимђ народима
довести. Да ве пакђ свакомђ народу нуждно по-
знанство сљ другимђ народима, особито ономћ, кои
е слабо познатђ, нетреба доказивати. Сђ ове точ-
ке сматраоћи предметђ и предавмо ове штати-
стичне податке нвности, кон се као грађа за др-
жавописљ отечества нашегђ у смотренјо школски
заведена сматрати имаго, и кос смо по силама
вашњмђ онако изложили, како е у самон ствари.

Нама се свима познато, да е школа бело у
Србли за време владана , или болђ рећи за време
вовевана неумрлогђ Карађорђа; ерђ велика школа
у Београду оно време постолвша, предпоставла
и мале, основне школе, изђ кон су ученице у ову
„велику школу“ долазили. Но колико !И е и ка-
ковње батло, и гди су ове постолле, извђстно не-
знамо. — Кадљ е Србта 1813. године пала и стра-
дала, и школе су наравно пропале. Но оне су
ипакљ, при свемђ томђ што ратне околности ни-
су допуштале на нби особито вниманђ обраћати,
уватиле неки коренђ у землви отечества нашегђ
па и семе за будућу жетву поселле. Лоди, кон
су за време владана Карађорђевогђљ школе поди-
зали и у нбима бели, окусили су плодђ и добро-
чинство школски заведен!а, па су после, кадђ е
свирђпостњ Азнта попустила, опетђ почели о шко-
лама мислити, и ове су како тако подизали и 06-
државали. Негди е попа идуховникђ при светомђ
храму (или кодђ свов куће) учло по косв дете; не-

165

гди су се по неколико разумнји моди сложили,
учитела нашли и погодили, кон е нљтову децу уч1о
како е могао и знао, селећи се са школомђ изђ
куће у вућу свон ученика; а негди су особито по
већимђљ варошима, настонлвали и старешине, да
се школе заводе. Овако неизвђстно , пергодично
и бђдно станђ школа, транло е двадесетђ годи-
на; и текђ, кадљ се се 18932. и слћбдугоћи година ги-
мназла установлавала, почело се обраћати внима-
иђ и на основне школе. Кадље се 183: год. школ-
ске увидило, да нема доволљно, и преправне де-
це за гимназпо, и да родителђи незва:о, кадђ имљ
децу у гимназпо шилати вала, разписао е „Упра-
вителнви Совђтђ“ 3. Октомврја 1835. год. и „Ис-
правничествама“ препоручло, да народу обаве, да
ће се теченје гимназ!е 27. и. м. одпочети, и да де-
цу за гимназпо способно у Крагусвацљ шило. Слђд-
ства овогђ разписа показала су да на основне
школе треба млого веће вниманћ обратити, него
што е обраћано; зато се одма 22. Марта 1836. г.
установи зван!е „Директора свио школа“, и за та-
ковогђ буде поставлћниђ почивипи Петарђљ Радо-
вановићђ. Изђ наставленји директору датогљ ви-
ди се, да е наређено, да у свакомђ окружно бу-
ду по две правителђствене школе. Одма ПО ОВОМЂ
22. Августа и. год. буде по наредби кнажескон и
планђ прописанђ: како ће школе по окруж!ма
постоати. Па како су школе 1832: год. школске
први путђ посђћене, одђ ков год. и званично
извђетје О нђима имамо, то имњ за основђ овогљ
предмета узимамо 1832 год. школску; и по овомћ,
изложивши станђ школски заведенја и 184: и 185;
год. школске, и сравнивши га едно сђ другимљ,
видићемо: колики смо напредак у школскимљ
заведенјама, па и у просвети, за последнњли два-
десетђ година учинили.

• .

166

Колико в у котљ окружио бмло осн. школа и уче-
ника 1832 год. шноаске.

Окружла. школе, ученицњг,

1. Београдско (сљ Београдомљ) 6 · . 282
2. Валђвско ОАЗА 6 17: 126
3. Шабачко Гана 086 9 ;. 508
4. Подринско ВИМЕ 1 - 32
5. Ужичко Миу ЈЕ же 4 | 76
6. Чачанско У беџ , 2 - 88
7. Рудничко “и. 1 | 42
8. Крагусвачко ..... 9 253
9; Смедеревско: :..'. а У 5)
10. Пожаревачко . .. 8 Зи уза
1. Краинско |АТКУНО ЈЕ 5 | 81216
12. Црнорђчко ; 2 ђ 67
13. Банљско (Гургус.и КаЕе ) 5 ну 190"
14. ћупрлиско п 154 ов 3 Бони а
15. Агодинско „НЕД 1 «1010 146
16. Крушевачко . . 3 7 "1:
Опега о ПИЕКЕ 9 75 72, · 2514

Ове 72 школе, по издржавато нђтоввг учи-
тели могу се ставити у три реда. У првми дола-
зе школе правителђствене, у друпи обштинске,
а у трећи редљ приватне. Правителвственљ школа
бмло ве 26 н учителђи су нбини добивали плату
изђ правителђствене кассе, кол ве одђ 100 до 150
талира годишић бала. Обштински е школа бело
27 и учителђи су, осекомђ опредђлену имђ пла-
ту, добивали одђ обштина, а та в бмла одђ 7400
до 1509 гр. чаршиски, како гди, осимђ Београда,
гди е већа плата бмала. Ириватиље пакђ школа бв6г-
ло в 19, кон су учителљи доб!али одђ свакогђљ уче-
ника, како су се са родителђљима ђачкимђ пого-
дили, одђ 60 пара па до 4 гроша на месешљ. На
26 правитетелљственеа учитела издато е исте го-
дине 3200, на 27 обштински 1496, а на 19 прива-
тим 382 талира; кос кадђ се у едну сумму скупи,

167 у

износи 5078 талира. Кадљђ се ова сумма на 722. учи-
тела раздели, дође на свакогђ, едно на друго, по
70 талира и 12 гроша. Обштми пакљ броин уче-
ника, разделивши са обштимђ бросмђ школа, до-
ђе на едногђ учителл или едну школу до 35 уче-
ника. До 1836. год. обштине су обично саме учи-
телћ тражиле и погађале, као што су и поеди-
ни моди то чиниди, имаоћи поверена у обшти-
ни. Но како е зване Директора установлћно, ован
е учителђ, особито за правителљствене школе
набавлао а представлао, и по одобрено „У прави-
телногђ Совђта“ у дужноств увод1о. —

У смотрешо предмета, кон су ученицмма у
основ. школама предавани, примђтити е, да ови
нису бљгли прописани; по чему су ови и зависи-
ли ОДЂ способности поевдиногђ учитеда и могућ-
ности набавити потреби кнбига. Но понаивише
предавани су: букварђ, часловацђ, псалтирљ, че-
тири вида рачуна, писанћ, молитве, свештена исто-
рга, а негди и катихисисђ и славенска граматика.
Начинђ пакђ, конмђ су ови предмети предавани
бо в уобште: механичанђ; ерљ правила нје бело
прописанћ!, по коима ба се учителви управлили,
а о методу слабо ве кон понатја имао. —

Гимназ!а, коло смо напредђ споменули, имала
е 183: год. школске: 4 разреда н 4 профессора,
а 85 ученика. Предаваеми предмети бвгли су: Хри-
стлинска наука, србска и славенска граматика, 06-
шта исторји народа и естествена, рачунида, зе-
млБОПИСЂ, човекословте, реторика, постика, дре-
вности грчке и римске; ксторја Срба, логика, Фи-
лЛОСОФ!ТА морална, психолога емпирична и физика. ——

Кадљ се ово заведен и у нђму наодећи се
профессори и ученицње горнђћмђ брого основић
школа дода, онда ве у целомђ отечеству нашемђ
1832 године школске бело: 73 школска заведенји
76 учитела, а 2599 ученика.

168

Овде неће излишно бати, и то напоменути:
да е Богословга у Београду заведена Септемврја
1836. године. Она се с као у почетку састолла
183: год. школске изљ едногђ разреда, и имала е
два профессора, а 47 ученика. Но како нђно уста-
новленћ спада у 1838 и слћдуоће године, то ће-
мо и о овомђ заведенно доцше говорити.

ћолико в у колљ опружтпо бљло основим школа и
ученика 184> год. школске.

Окружја школе ученица.
1. Варошљњ Београдђ . .. 7 а
2пувоврацско“ "49 25 13 и 7
3. Валђвско МА у 20 ЈИ о "ЕУ
4. Шабачко о 1 СИР 6 23 ава 057
5. Подринско И ИВ 10 1. 100
6. Ужичко Јан а ашице“ 7 пи
7. Чачанско 5 маја мр а н 6 "рР
8. Рудничко аи = паса ње 5 И 1.
"о УК атуевачко 9 (У УЛУ. 21 ЈНА
19 "'бнедеревско # „-. 9 и
11. Пожаревачко . . . .. 26 МИА
12. Краинско 8 245
13. Црнорђчко 9 145
14. Гургусовачко л 105
15. Алексиначко . . ., 6 189
16. Ђупршиско 12 362
17. Нгодинско 9 376
18. Крушевачко : 6 149
19. Приват. школа коегди 12 120.

Спопа та н Мр ер РУИИ РА 7 НЕ
Одђ овм 213 школа бело е дакле 201 06-
штинска, а 12 приватне. Исто толико бвло ви
учитела.
Како су 1828 године приходи обштински, 06-
штинама уступлћни, на ту пћлђ, да и учителђ

ОДЂ ни издржавао, нје ни еданђ учителђ плату

169

своло изђ правителљствене кассе више добтао, не-
го изђ обштинске. Ков обштине нису имале при-
хода, или су ови мали бели, па нису могле одђ
нђи и учителђ издржавати, ударале су прирезљ
на сваку порезђ плаћагоћу главу дотичне обшти-
не, и количина овога зависила е одђ указавше се
потребе. — Но како е ован начинђ издржавани
учитела несходанђ био, то ве се почео 1831. год.
установлавати, по срезовима и окруж!ама, обштван
прирезђ за издржаванђ учителни. Ован прирезђ
установлаванђ е негди манљи, а негди већи, ка-
ко е гди школа бело, и колика 6 гди плата учи-
телђима опредћлена. Новим су се прирезни сти-
цали у срезку, или окружну школску кассу, како
е гди установлћно бело, и учителђи су добивали
плату: негди на месецђ, негди на два или три, а
негди н на шестђ месеце. Кђ овомђ и то 6 зло
бвло, што су обштине (или старешине срезоваи
окруж!а) сами учителљима плату одређивали, коло
су могли повишавати и умаливати, како су кадљ
хтели, и како су комђ учитело наклони, или нена-
клони бели. — Учителђима привативе школа пла-
ћали су обично, као и пређе, родителђи ђачки,
по два до четири гроша на месецљ одљ ученика.
На плате 213 учителн, издато е 134: године школ-
ске: 14.328 талира. Ова сумма кадђ се раздели са
наведенммљ броевмђ учитела, дође на свакогђ по:
69 талира и 6 гроша. Дакле едно на друго узе-
то, учителби су ове године лоше награђени бв:-
ли, него 1835., и овоме се узрокђ преднаведенњти,
што е нбтова награда одђ обштина зависила. Исто
тако и манђ ученика ове године на едну школу
или едногђ учитела долази, врђ кадђ се обшта
сумма ученика са обштимђљ бровмђ школа разде-
ли, дође на едну школу само 29. ученика. —

183: године школске установлћно 6 10ОШтТЂ
едно званје Директора; и тако су одђ овогђ вре.

170

мена два лица по посћћавано школа ишла, имазо)-
ћи свако свон кругљ. Обштине, ков су изђ соб-
ственогђљ побуђена школе подизале, и учителћ су
са дотичиммђ Директорима набавлале и бирале
и по предложешо Директора а потврђено Попе-
чителбства Просвештенша увођенн су у дужноств.
Устровнјемђ пакђ „авногђ училиштногљ наставле-
на“ 1844. год., буде кругђљ дћлана „Главнља упра-
витела основи школа“ (Директора) разпростра-
иђиљ, Одљ овогђ времена главни су Управитедњи
свакти за себе имали свого нарочиту канцеларпо.
Они су, по преслушаномљ (кадшто) мнђино 06-
штина учителђ набавлали и поставлали, као што
су и мђстне управителђ школа са обштинама би-
рали и у овшмђ звашима потврђивали; у званич-
нон преписки са окружнмимђ Началничествама стол-
ли; школе свон кругова сваке године посђћавали;
о извршивано свло школски уредби и предписа-
на старали. се, као што су се и о томе бринули,
да се станђ школа и учитела поболвшава и бо-
аЂаи начинђ предавана уводи; Попечителђству Про-
свештенја чинили представлена, о дћлима нБтовђ
кругљ прелазећимђљ, и годишна му извђстаа о ста-
но школа и узитела подносили; и све налоге одђ
Попечителљства одпуштене имђ извршивали. —
Истамђ Устровнјемљ опредђлево ев да теченте
школско по селима трасв три, а по варошима че-
тири године; као и кон ће се предмети у школа-
ма предавати. Селске и паланачке школе, гди е
еданђ учителњ, разделћне су на три разреда, и за
предаванћ у нбима прописано е; читанћ србско и
славенско, писанђ, четири вида рачуна, молитве,
свештена исторгаи, катихисисђ, землрописђ и пљ-
ите црквено, (као и обшта знана). Варошке шко-
ле, гди бљгло више одђ едногђ учитела , поделђне
су на четири разреда, и у овима се за предаванђ
прописано, осимљ наведенм предмета, и: Србска

тл

грамматика, исторга србскогђ народа и правило
троино изђ рачунице. Начинђ пакђ, коимђ су ови
предмети предавани бато 6 уобште, формомеха-
ничанђ; ерђ наставленје 1844. год. за учителђ про-
писано, нје таковогђ садржал. да бе начинф пре-
давана, пређе постонвипи, у свему пренначити
и преобразити могло. —

Одљ 183: до 1845 године установлћно ве Одђ
ВвБипње школски заведента: Лослено-трговачна шко-
ла, три Полугитпазгтв, Богословтл (види напредљђ) и
Мицет, а постолвша Гиљлназл у Крагуввцу прене-
та е у Београдђ и умножена е. Ове 184: год. школ-
ске делила се ве послено-трговачка школа натри
разреда; полугимназје имале су свака по четири,
а гимназга шест разреда; богословно заведенте
састонло се изђ четири разреда; а лицел теченте
тралло се четири године, и поделћно в бело на
ФилосоФНИско и правдословно оддћленте.

Ова заведена итала су:

Заведева Професори ученице!,
1. Послено-тргов. школа 4 МИ у 42,
2. Три полугим. (скупа) 12 Миа 151
3. Гимназта При авем 6 а 183
4. Богословја с ње та 4 5 и: 122
5. Лицем МАНЕ ВИА 9 пи + 62
Свега Ја 35 два 3) 560

По разлики и важности опредћлена, заведеша, и
плата е профессора различна; но овусу сви доби-
вали изђ правителђствене кассе, као и остали зе-
малбски званичници. Ове 1842 год. издато е на пла-
те 35 профессора свега: 12.150 талира; кол сумма
кадђ се са обштамђ бросвмђ профессора разде-
ли, дође на свакогђ, едно на друго, по 347 тал.
и 3; гроша.

Предававми предмети у овмшмђ вљипимђ за-
ведешама, бали су, и то:а) у послено-трговач-

172

кон школи: наука христ!анска, србскти, немачки
и грчели езикђ, рачуница, географ!а, исторја на-
рода, и трговине, начертанје (и моделиранђ), при-
родна исторга и технологја; — 6) у полугимназта-
ма: катихисисђ , србска грамматика, землвописћ,
природна исторла, рачуница, краснописђ, латин-
ска и немачка грамматика, истор!а народа, библ!и-
ске и цркве христјанске исторла, начертанје и пђ-
нте црквено; — в) у гимназги,осимђ наведенњ и за
полугимназге прописана предмета: реторика, ми-
тологн, алгебра, постика, толкованђ стихотвора-
ца, древности, антропологја и етика; — г) у бо-
гословји: катихисисђ, славенска грамматика, би-
блиска истор:а, землвописљ, обшта исторла, ра-
чуница, логика, Физика, антрополога, реторика
црквена, исторја цркве, литургика, педагогака,
херменевтика, пасторална, морална, толкованћ
евангелјн, пђије и правило црквено; — и д) ули-
цело: наука христјанска, основна Философја и ло-
гика, обшта истора, математика , естетика и 0об-
шта филолога, Француски езикђ, метафизика и
етика, обшта и отечествена исторја, ввшша мате-
матика, Филолопа славенска, физика, право при-
родно , полиша, државна економја, штатистика,
србски поступакљ судеИнск!и, србеко право гра-
ђанско, право криминално и звно положително пра-
во народа. —

Овди то додати за умђстно наодимо, да в
мало предавасвмљг предмета ове године бело на-
печатанњ,, особито за ввипа заведена. Но уста-
новлђиђмђ „Одбора Просвештена“, кон ве доците
„школска комис1и“ заменила, почело се н на овомђ
озбилвнје радити. О овомђ одбору, као и о глав-
НОМЂ Фонду школскомђ беће речђ доцније.

Кадђ се брои овљ вишњ заведенја, и нђини
професора и ученика дода ономђљ основним шко-
ла, види се, да ве 1845 год. школске бвмло свега:

173

220 школски заведетн, 248 учитела, а 6761 уче-
никђ.

Сравненћ, изљ когљ се види, колико ве џ котљ окру-
жио школа и ученика утпожено одљ 183" до 184'%|б
год. шкоасне.

Окружни шволе ученицег.
1. Београдско (сђљ Београд.) 1 РО: 342
пНалђвсво , а = <= % пауке 434
3. Шабачко 14 379
4. Подринско . 9 337
5. Ужичко 3 178
6. Чачанско .. а 128
7. Рудничко л 116
8. Крагуевако 12 308
9. Смедеревско 5 154
10. Пожаревачо 18 562,
1. Краинско Б2 29
12. Црнорђчко 7 78
13. Банско (Гургус. и АлЕке. · 5• 104
14. ћЋупрлиско о 9 151
15. Агодинско 5 230
16. Крушевачко 3 37
Свега више . Мој ВА 6129, ти. 3567 уч.

Кадђ се овомђ броло дода 1оштђф 12 приват-
не школа и у нбима наодећи се 120 ученика, ви-
ди се, да е у нашемђ отечеству одђ 1832 до кон-
ца 1842 год. школске, приновлћно. 141 школа, а
3687 ученика. Осимђ овога, у теченпо овњ 10 го-
дина установлћна е: посленотрговачка школа, три
полугимназте, богослов!а и лицен, (а постолвша
гимнази добила е два разреда више). Кадљђ се

броћ и овљ заведенјн и у нђима наодећи се уче-
ника дода горнђмђ брог приновлћиња, онда се

асно увиђа, да е 1845 год. школске, 147 школски
заведена, а 4162 ученика више било, него 183:
године.

174

Колико в у комљ окружтшо бљло основним школа, и
ученика 185: год. школске.

Овруж!а шволе ученице,
1. Варошљ Београдљ Једи с 639
2 пеогтралско УУ У“ не 29%%.2 8 317
3. Валђвско . при а плана ЗЕ5. 595
4. Шабачко . зри аса 27! 17 966
5. Подринско КЊ а || две 349
Ми А А а Боан це ин зиор над енвиневии 16. 536
Уа (а 15 аи ричвим нечим ИМЕ 392
ВН иањо а е . ес ПБ пољани 3а1
9. Крагусвачко ... .. 2З · .5 830
10. Смедеревско ..... 2 ће 587
1. Пожаревачко . . . .. 5 БИТ 927
1еинаннско. | 5. о Не 849
13 рнорЕчко „,- . . . : Љу а. 479
"Е Шергусовачке +. 27. 4 пе 357
15. Алексиначко . .. .. ај: 318
16. ћупрско Еше бе о таи
Ке цодинско де -- с -. 13 555
18. Крушевачко, . . . .. По ацинрерин - 367
19. Приватна школа . .. 7 Мраеињие 108

„Бр 2 27: НКЛРНМИВРНИЦИИ НПР + АИДС 7.
Одљ 337 школа, 18 су за женсти, а 319 за
мушили полђ. У првимђ е бмло 846 ученица; а у
другимђ 9125 ученика. Овомђ установлено дево-
ачки школа тљамђ се више радовати морамо, што
1842 год. ни едне деволчке школе нје бело; по
чему е судити, да се и на воспитаванђ и обуча-
ванђ женскогђ пола велико вниманђ обраћати по-
чело, и да е се увидило, да е домаће, т. е.матер-
нђ воспитаванђћ деце осповђ осталомђ, па за то
да требаи на воспитаванћ будући домаћица већи
позорђ обраћати. — Колико е каковљ школа бв1-
ло, толико ве и учителђкћи и учителла, Ови су из-
државани до конца Април! ис, године, понаивитне
прирезомђ, 0 комђ смо напредљ споменули, да в

се установливати почео, и конесе по свимђ окру-
жјама разпростро; но бвгло 10 е кон су и изђ 06-
штински каса плату добјали. Одђ овогђ пакђ вре-
мена, почемђ е обштми школски прирезђ одђ
два цванцика годишић, 114 Декемврја 1855 године
установлћнђ, почели су сви учителђи и учителљ-
ке дев. школа плату уредно примати изђ глав-
НОТЂ Фонда школскогђ, у кон утиче савђ наведе-
ни прирезљ. Ове 185: год. шк. издато е на пла-
те, 333 авим учитела и учителљкш: 32.719 тали-
ра; кол сумма кадђ се раздели на наведенљми бром
учителин, дође на свакогђ по; 98 талира и 6 гро-
ша. Изђ овогђ се види, да е за прошли 10 го
дина свакогђ учитела, едно на друго узето, пла-
та повљшена са: 29 талира годишнић; чему се за
поглавитми узрокђљ може узети то, што е Попе-
чителљство Просвештенја 1тоштђ 13847. год. разпи-
сало, да обштине и старешине по срезовима и
окруж!има плате учителвске могу поввипавати, а
већђ постоеће немогу умалавати, и што е лакше
бвло обштвммђ силама, срезова и окружаа, учите-
лима већу награду дати, него што су то поеди-
на села и обштине чинити могле. —

За наведено време учинћиђ е велики напре-
дакђ и у грађено зданја школски, кос обштине
о свомђ трошку подижу, издржавало и сђ потре-
бама снабдђваго, будући е забранћно зданја школ-
ска безђ плана и предходећегђ одобрена гради-
ти. Ово 6 учинило, те данасђ на млого места и
по селима имамо валанљги иђлисходињ зданта школ-
ски, каковњг пређе ни у самимђ варошима нје бватло.
Но у смотрешо умножена ученика неможемо се
тако похвалити, ерђ кадљ се обштљи брон уче-
ника са постолвшимљ бровмђ школа раздели, до-
ђе само 29—30 ученика на едну школу; ков пока-
зув, да и за овљ: 10 година (сђ ове точке узевши
ствар), ни смо нимало напредђ пошли. Узрокљ

176

ве овоме, што никакове уредбе нису издате, кое
ба родителћ обвезивале , децу у школу шилати;
но надати се можемо, да ће се и ово скоримђ
учинити, почемђ су околности зато млого по-
спћинле. —

Учебни предмети, кои су 1842 године преда-
вани, млого су болћ и ићлисходние за овљ: 10. го-
дина израђени, на разреде поделћни и сви печа-
тани; ка коима су додата „Прва знана“ (место
обштња знана) и една већа читанка. У деволчкимђ
школама, ков се на три разреда а шестђ оддћле-
на деле, предавани су одприлике они исти пред-
мети, кон су и у мушкимђ школама (у три разре-
да) предавани; кђ чему е наравно додатђ и жен-
ски радљ. Исто тако и начинђ, коимђ су пред-
мети ученицима предавани поболвшанђ се твеме,
што е место фФормо-механичногђ, заведенђ, Фор-
мо-реллнњи начинђ. Ово показус и наше „Педа-
гогично-методично наставленђ за учителђ основ-
не школа“ 1855. год. издато, ков ве школска ком-
мисја прегледала и одобрила; па ве по томђи учи-
телђима наложено, да се по нђму при предавано
предмета управлато. Овде за умђстно држимо и
то напоменути, да е 1853. год. установлђиђ „Ин-
спекторатђ свио школа“; но ве после три године
укинутђ, ерђ е искуство показало, да званични
послови, при извршиванј) млого болћ и брже иду,
што манђ мостова имаго прелазити. —

Одђ 184: год. шк. установлђно е Оодђ вБпиња
заведена школски: трговачка школа у Пожарев-
цу (обштинска); землводћлска школа у Топчиде-
ру; и артилериска (или вовнна) школа (1850. год.
ков теченје трав петђ година). Постонвша гимна-
за умножена е са еднммђљ разредомђ; а лицен е
разделћиђ на: естествословно-технично, правдо-
словно и обште оддћленје.

177

Бљиша гаколска заведенгл имала су 1855 год. шко:

Заведенја. Профессори. Ученици.

1. Трг. школа у Пожарев. 1 оће 28
2. Послено-трг. школа 5 НА: 30
3. Земгодћлска школа 4 зао 110
4. Три полугим. (свега) 15 унон 463
пе бимна ин тивноци илевокоља Зи УН | 448
6. Восвнна школа АКО ВЕ 4» маја 48
7. Лицен ПРИНЧЕВИ РАКА дал
8."Богословта ".''. "РОБА, 5 убд. 139

(вена и а о мо 27 08 пена 52

У бром профессора ставлћни су и управите-
ли заведена, кон су понаивише у исто време и
профессори; као што су придодати и катихете
или вероучителђи, кои имало и друга, нарочита
опредћлени. Сви профессорн и учителби овм за-
веденја добивато плату изђ кассе правителљстве-
не и поставлигосе указима кнажескимљ, као и оста-
ли званичницљи земалђски. На плате овм 68 про-
фессора, учитела и управитела, издато е речене
године: 27.825 талира, коло сумму разделивши са
наведенммљ бровмђ наставника, дође, едно на дру-
го узето, на свакогђ по: 409 талира и 4: гроша. —
Исто тако и здаша су, у коима се ова заведена
налазе, правителђствена, ков 1И обдржава и са
свама потребама и приборима за предаванђ нау-
ка вуждниемђ снабдђва. На оваи конацђ знатпе
се сумме сваке године опредћлило, почему се и
средства за обучаванћ здраво умножава!ло. Не ма-
нђ, правителбство троши знатне сумме и на под-
помаганђ сиромашнњ. а добро учећи се младића,
и то коб у отечественммђ, а кос ЈУ странињљмђ
ВвБиПИМЂ заведешама. Овде треба намђ и то напо-
менути, да питомце восвнне школе издржава пра-
вителђљство, а ученике землводђлске школе гла-
ВНБИ ФОоНДЂ школски.

178

Предавасми предмети бмли су, ито: а) у по-
слено трговачкои школи, осимђ онљ: 1842 год. пре-
давани предмета: познаванђ робе, наука о трго-
вини, двогубо кнбиговодство и кореспонденце; —
6) у землводђлскои школи: катихисисђ, читанђћ,
писанђ и рачунђ, землводђћлте, скотоводство и пћ-
нте црквено. Кљ чему долази и упражнаванђ у полђ-
скомђ раду, грађено оруд за землводћлае, зи-
дато и оружг; — в) у полугимназјама, кђ Оонммђ
предметима 184: год. предаванимђ додата е: сла-
венска грамматика, реторика и математика; — г)
у гимназји, освмђ онљл предмета (изузимајоћи пов-
диности), кон су пре 10 година предавани: сла-
венска грамматика, старо-грчеи и Францускзи
езикђ, србска и славенска словесностђ, геометрла,
тригонометрја и физика; — д) у вовннои школи:
христјанска наука, артилерта, хемла теоретична и
практична, математика, механика, основна прак-
тична математика, геометрја, физика, тактика,
военна адманистраша и генералђ-штаба, полђска
Фортификаша, штилђ вовннеи, наука грађевине,
начертателна геометрја и чертанђ, восвна геогра-
фФ!н, исторја, ашенђ , гимнастика, пливанђ, фекто-
ванђ, Француски и немачки езикђ; — е) у лице:
одкако е на естествословно-технично , правдосло-
вно и обште оддћленте разделђнђ: наука христ!1-
анска, логика, теор!а словесности или Филолопла,
естетика, исторла словесности србске , славенске
и наНглавији народа европенски, исторга обшта
и народа србскогђљ, штатистика, државна еконо-
мћи, Финансја , политична рачуница, Француски и
немачки 6ЗИКЉ , физика, фФизичнви землБбописђ и
метеоролога , природна истор:и, минералопи са
геогнозтомђ, ботаника, зоолога, хем!а, техноло-
га, вњипа математика, практична геометрта, меха-
ника, и грађанска архитектура, наука о трговини
са квљиговодствомљ, наука о землводђлио, енцвт-

179

клопедћа права и исторја законознана, римско и
криминално право, грађанско право Србје и гра-
ђанскти и кривичими поступакђ Срб1в, администра-
тивно међународно и авно право Србе, и 1тоштђ
неки споредни предмети; — и ж) у богословли,
кђ предметима 1845 год. предаванемљ додатђ е:
русски езикђ. Одђ овм предмета неки су печа-
тани, а неки нису. Но како дотични профессори,
сваки свов предмете прилђжно израђусе, можемо
се надати, да ћен остали за мало година изђљ пе-
чатнђ изићи. — |

(ЕС ин
шиша ___

Кадђ се напоследку обштљми брон ови ввишња
заведена, профессора и ученика дода обштемљ
брого основним школа, учитела и ученика, види
се, да е 185: год, школске бело свега: 347 школ-
ски заведени, 2404 наставника, и 11.281 ученикљ.
Сравненљ, изђ когљ се видити може, колико 6 џ котз
окружто 185: одљ 184: год. школске више школа и

ученика ббгло.

Окружла. Школе. Ученици.
1. Београдљ па 7 БА РСНЦЕ 240
2. Београдско . . . 12 при, 92
3. Валђвско подне 2 „ИЛИН Е 35
4. Шабачко РАНА 4 А БЕЈ + 309
5. Подринско . . 8 · (манђ 20)
6. Ужичко пика 9 Мо 282,
7. Чачанско Зи: 8 у убмв Е 176
8. Рудничко пе 8 3:89 28 183
9. Крагусвачко . .. 7 ГИ ПВАОТЕ 269
10. Смедеревско . . ја ди он. 260
11. Пожаревачко |. . 8 злон с4. 143
12. Краинско Муна 15 : 17). 604
13. Црнорђчко |... 8 вије 33а
14. Гургусовачко . . Џ ми деко 252
15. Алексиначко |. . 2 ој о 129

за ррфељ риоциињи Уз

Окружа. Шволе. Ученици.
преносђ сумме 14 3328
16. ћуприско . .. 3 Мо ОНЕ «
19 "Игодинско. % ». 9 сви и
18. Крушевачко . .. 6 РАИ

Свега више 2 "7. Ватина .“ 62 Ен

Осимђ овога, за оввг 10 година умножено е
три веша школска заведента, а ученика (у свимђ
већимђ школама): 750. Ован бром, кадљ се дода
горнћмђ, онда е свега умножено: 135 школски за-
ведена, а 4552 ученика. Но кадђ се одђ овога
одбте 8 ириватнм школа и у нђима 12 ученика,
кон е ове године манђ бело, него 1842, као и онаи
манакђ у окр. подринскомљ (одђ 20 ученика), онда
ве начисто и свега за реченњг 10 година умножено:
127 школа, а 4520 ученика. 3

При концу, кадђ се ово умноженђ школа и
ученика дода ономђ одђ 184: године школске,
Биди се, да ве у нашемђ отечеству за последнви
20 година приновлћно: 274 школска заведета, а
8682 ученика, т. е. оволико е школа и ученика
1855: више бљло, него 1832 год. школске. |

Кадђ смо изложили премда укратко станђ и
напредакђ наши школски заведена за прошли
20 година, за дужност држимо 1ошљ о два за-
ведета прословити, кол су установлћна ради
школске пцЉли. Та су заведена;

1. Главнљш фондљ школскгт. Напредђ смо спо-
менули, како се се 183: године веће вниманђ обра-
ћати почело и на основне школе, и како су неки

учителви, по издржаван:о нБбиномђ, бвлли прави-
телњствени, неки обштински, а неки приватни. Да
бљг се ова разлика у издржавашо учителн избегла,
и учителђи, будући е свио една цђлв, справедлђи-
вје награђивали, предлож!о е „Управителнми Со-
вђтље Кназу 10 Февруар1а 1836 године: Да се уста-
нови прирезђ одђ едногђ цванцика годишнћ на
порезђ плаћајоће главе, па да се одљ ти новаца

181

издржава: учителђи, и фондђ школски установи.
Ово предложенћ, изђ непознати намђ узрока, нте
одобрено. — Доцније пакђ, 13. Ануар:а 1841. год.
установисепоменутми Фондђ,подљименомљ: „Глав-
НИ ФОондђ школскти“, п ован се повери еднон
„Депуташи«“, да сђ нбимђ рукув и управла. По
устроенџо нђговомђ, дато му е опредћленђ: да
се донде умножава, а изђ нђга (осимђ интереса)
ништа нетроши, докљ толики ненарасте, да на-
ставнике свипо школски заведена отечества, као
и ова, небуде у станго доходцима издржавати. Но
колико е сђ едне стране дато овомђ Фонду про-
страно опредћленђ, толико е сђ друге, у сред-
ствама за прирашћиванђ, ограниченђ и скученђ.
Нђговђ постанакђ, као и умножаванћ, зависило в
одљ доброволвнм завћђштанја и прилога. У прво
време нђговогљ установлена нашло се е прилично
просветолобаца, кон су му доста знатне сумме
или у еданпутђ дали, или докђ су годђ живи сва-
ке године давати обећали. Исто тако и народђ
ве доста штедро прилагао на ован Фондђ прили-
комђ славлћна патрона школскогђ, Светогђ Са-
ве. — Али, како кол година доцније, све в манђ
прилога бевало, ерђ народђ ве, као у почетку раз-
витка СВОГЂ, вичанђ да одђ оногђ, на што при-
лаже, и корист какову што пре види; а ово н!е
могло тако брзо бшмти. За осветленћ овога наво-
димо, да е главни фФондђ школск!И, ков одђ за-
вђштанја, а ков одљ доброволђим прилога добло:
1853. год. 378, а 1854. само 230 цесарски. —
Ово слабо напредованђ Фонда, увидивши Депу-
таша, почела е размишлнвати: како би се и ко-
имђ начиномђ повернви 100 Фондђ брже умножа-
вао, и што пре предпоставлбну цђлв постигао.
О овомђ размишлаваоћи, а знагодћи, као што в
напредљ поменуто, да по срезовима и окруж!а по-
стои гди већи а гди манљли прирезђ за издржа-

182

ванћ учитела, предложила ве Попечителвству Про-
свештена 14. Марта 1853. године: Да се невднако
постоећти прирезђ школски по срезовима и окру-
жианма у целомђљ отечеству изедначи, и на 6 гро-
ша годишнђ сведе; да ован прирезђ дало и оне
главе, ков су изђ данка изузете; да се одђ он
обштина, школе имазоћи, ков мало прирези: гла-
ва бров, а велике обштинске приходе имаго, из-
вђстне сумме узимао на рачунђ плата учителђски;
да се школе, спрама множине народа, у свима кра-
вевима отечества, подеднако умножава:о; ит. д.; —
па да се одђ овљг новаца учителђима бола и стал-
на плата опредћли и издас, а што претиче, да
се капиталу овогђ Фонда причишлава. — По пред-
рачуну пакђ, кон е Депуташа главнимђ ФОондОомђ
школскимћ управлатоћа добро сватила, останло
ба годишић повереномђ 100 фонду око 15.000 та-
лира начисто. — Ово предложенђ, збогђ разнњ
околности, особито рата на истоку, сталло 6 ви-
ше одђ две године безђ икакови слђдетва. Но 14.
Декемвр!а 1855. год. поводомђ наведеногђ пред-
ложена Депуташе а представлена Попечителђства
Просвештенја, буде вмсочанше рђшено и одоб-
рено: Да се обштви школски приревђ одђ два
цванцика годишнђ установлава; да су ован дужна
давати не само порезђ плаћалоћа лица, него и она,
кол су изђ овогђ изузета (као чиновници, пен-
зтонери, свештеници, и т. д.); да се овимђ прире-
зомђ издржавао сви учителђи основи школа, и
землводћлека школа у Топчидеру, а што претни-

че, да се капиталђ глав. фонда школскогђ умно-
жава; и напоследку. да се долкошнби прирези
школски, као ионан одђ едногђ гроша за землво-
АЂлеку школу укидао (“). — У исто време наре-

(“) До овогђ рћшена постоло ве особенњи при-
резђ за зелводћлску школу; но садђ е укинутђ, а гл.
Фондђ школски нздржава и ову школу, на коло годи-
шећ троши до 9000 талира.

183
г

ђено е, да се ован обштми прирезђ почне ску-
илити сђ данкомђ за митровско полгод!е 1855., а
учителђи постовћу плату свого да почну примати
изђ глав. Фонда школскогђ одљ Ђурђева дне 1856.
године, како блмпо еданђ полгодишнњии прирезљ
свагда при руцње имали, и учителђима плату ме-
сечно издавали. Ову за будућностњ нашу врло
важну наредбу, свуда е народђ радостно примло
и поздравто, особито моди, кон се о просвети
народнвон старапо.

По овомђ одма 15. Септемвр:а 1856. год. из-
дато е ново устровнје главногђ Фонда школскогђ,
когђ прва точка опредћленћ Фонда овако разла-
же: „Да се изђ нђговогђ редовногђ и изванред-
ногђ доходка сви наставници основне училишта
отечества нашегђ, и економическа школа у Топ-
чидеру издржава!о, као и завести се имагоћа педа-
гогична школа, у којон ће се воспитавати и изо-
бражавати учителњи основи школа.“ Далђ се у
трећои точки каже: Да е капиталђ овогђ Фонда
неприкосновенђ, и да се (после неколико година
и кадљ до извђстне величине дође) интереси нђ-
гови обраћати имаго само на изображенђћ и про-
свећенћ народно.

Ово благодђтелно и отечестволобиво уста-
новленђ имало е то благотворно слћдство, што
е учителна наши станђ одма поболвшано, и стал-
ностђ наши основним школа утврђена. Нама е изђ
предходећегђ познато, да учителђи, уобште узе-
то, нису имали 185: год. школске више одђ 98
талира и 6 гроша, да ову плату нису свуда уред-
но и месечно до конца Априлта 1856. год. прима-
ли, и да в ова зависила одђ обштина. Садђ пакђ,
по важности места и величини обштнна, у коима
учителђствук), нбино е станђ тако поболвшано,
да нивдногђ нема, кон бља манђ одљђ 100 (а више
одљ 200) талира годишнђ плате имао, осимљ огре-.

184

кЈ
ва и обиталишта, кол одђ дотична обштина без-
платно имало. Ову плату почели су они Одђ 1.
Ноемврја 1856. год. уживати, и добиваго е уредно
и месечно, као и остали званичници земалђски,
По обштемљђ платномђ списку учитела, буџетђ
нђинфђ за 185; рачунску годину износи у округломђ
бро:о: 40.000 талира. Ову сумму, кадђ ба са бро-
емђ учителл ис. год. дђИиствугоћи, разделили, ви-
дили бљм, да ве свакогђ учитела, едно на друго
узето, плата са20 талирау веданпутђ повишена. —

Одљ установлена главногђ Фонда школскогђ
па до установлена обштегђ приреза школскогђ,
т. е. одљђ конца 1841. до конца 1855. године, нара-
стао е капиталђ истогђ фонда на 97.221 талирђ,
у коло е сумму и савђ интересљ ушао, будући да
ОоДдЂ овогђ није ништа потрошено. — Одђ конца
пакђ 1855. до конца Октомврга 1856. године (од-
баатоћи издатке на плате учитедњске и землво-
дЂлеку школу за исто време учинћне), капиталђ
е главногљ Фонда школскогђ, ков одђ интереса
и претекшегђ приреза, а ков одђ ванредна при-
хода, кон су за ово време врло знатни бали (“),
умноженђ са 59.909 талира и 11 гроша порезки.
Ован приплодђ кадљ се главнон сумми сљ концемљ
1855. год. постонвшои дода, цео се е капиталђ
главногђ Фонда школскогђ сђ концемђ Октом-
врја 1856. год. састоно изљ 157.130 тал. и 1 гр.
порезки. — Маг се овон срећнон иден, о садаш-
вђмђ начину умножавана Фонда ШКОЛСКОгЂ, тимђ
више радовати морамо, што смо, по добро учи-
нђномђ предрачуну, увђрени, да ће нашљ глав-

(%) Подљ ванреднимђ приходима разумевајосе,
осимђ осталогђ, и оне сумме, ков су у некимљ окру-
жјаама и срезовима одљ прошлогодишнњи приреза школ-
ски заостале, као и знатна сумма заоставша одљ пре-
ђе скупланогђ приреза за землљодђлску школу, па су
"садђ све у капиталђ гл. Фонда ушле.

185

НИ ФОоНДЂ школски, ков одљ претичућегђ при-
реза, а ков одђ лихве или внтереса (и безђ ван-
реднвг прихода), за 1оштђ толико времена, коли-
ко има одђ нђговогђ установлена, на 1,000.000 та-
лира капатала имати. ОволикИ пакђ капиталђ, и
овако величествено установлеић, за просвету и
изображенђ народно имати, држимо, да ние ни ма-
ло претерано, ако регнемо: да овако заведен!е
служи чести нашемђ отечеству; да име и славу
нашегђ Светлогђ Кназа и правителђства у исто-
рти овековечава и кодђ потомства сваке призна-
телности удостолва; и да народђ нашљ нђговом
лепоп будућности тимђ бржимђ коракомђ води,
што е просвета и изображенђ темелђ или ОсНОвЂ
свему напредку народа. И

2. Школска коплтисста. Што се се више школ-
ски заведеша у нашемђ отечеству подизало, и
што е се веће вниманћ на нђи обраћало, све е
се и већа потреба показивала: саставити едно
надлежателство, ков бег се старало о устровн!а.
ма разне школски заведен!а, о системи и начину
наставлана, о предметима, кои ће се у школама
и како предавати, и т. д. Да ба се овммђ потре-
бама коликогодљ одговорило Попечителђство Про-
свештенпа, како е „Дружтво србске словесности“
установлћно, узимало е кадкадђ и ово у помоћ,
и шилало му на прегледђ и мнћије нека сачине-
ита, кол су за школе наменћна. Но како е овогђ
Дружтва друго опредђленђ, па се са школскимљ
предметима ше ни занимати могло, то е уредбомђљ
одљ 3. ВОла 1845. год. установлђиђ „Одборђљ Про-
свештена“. Ован Одборљ саставлћнђ е изђ 9
чланова, ОДЂ кои е еданђ предсђдателђ бво;и
имали су, као такови, додатакђ кђ свотои редов-
нон плати, свати по 180 талира. Дужности „Од-
бора Просвештенја“, укратко речено, беле су:

186

израђивати и опредћлавати систему школску и
начинђ авногљ наставленја за сва заведена; из-
бирати основе , по конма ће се науке предавати;
прегледати и оценљивати кнђиге за предаванћ са-
чинђне, и старати се, да се ове печата:о; испи-
тивати кандидате за учителљска и профессорска
зван, и о нбима мниђнте давати; прегледати кон-
дунте учителвске, и расматрати тужбе противу
нђи поднешене; исплтивати способности младића,
кои се у странне државе на науке шилв о пра-
вителђственомђ трошку. — Ован е Одборђ столо
подђљ Попечителљствомђ Просвештенја, но имао
е право не само одђ овогђ послате му предмете
и дђла разсматрати и мнћнје давати, него ве и самђ
дћлателностђ свого развшти и Попечителђству
представлена чинити могао. Осимђ овога, Попе-
чителђство, кадђ се у едномђ предмету са мнљђ-
нјемђ Одбора не сложило, нје га одбацити могло,
него га еКназу на рђћшенђ подносило, — Овако-
во устровић и опредћленћ „Одбора Просвеште-
иза“, нје тежнђи Попечителђства Просвештенја
одговарало; па зато нје му тако ако ни наклоно
бело, нити га ве у дђИствовано нђговомђ онако
подпомагало, као што е могло. — По овомљђљ на-
равно, нје могао ни Одборђљ свого дђлателностљ
онако развити, као што ба е иначе развло, да ни-
какови препона нше имао. — При свемђ овомђ,
онђ е, особито поедини чланови нђгови, ипакђ
ревностно дђлао, и старао се, вмсокон намери
правителвства достоино одговорити. Но текђ што
е, тако рећи радити почео, буде 30. Октомврји
1847. год. укинутђ. —

Али, са престанкомђ дћИствована „Одбора
Просвештенја“, нису и обште. потребе престале.
Шта више , свати се е данђ све већа потреба и
управо нужда показивала, да укинуто школско
надлежателство треба ипакђ обновитиин у животђ

187

повратати, па бело то у комђ му драго духу,и
подЂ коимђ му драго именомљ. Ово тако и буде,
и укинути Одборђ обнови се подђ именомђ „Ком-
мисеја школскаг; но у духу савршене подчинћно-
сти Попечителђству, будући да само оно раднти
и прегледати може, што 101 Попечителђство пред-
пише и пошлђ, и о чему одђ нђћ миђнјге иште.
Ова коммисста, кол и данасђ постон , саставлћна
в у почетку изђ 12 чланова, а садђ 1И има 14,
кои, као такови, немаго никакове плате. Но чла-
нови нићни, одушевлћни за обштимђ напредкомђ,
а немајоћи никакови препона, развили су велику
дђлателноств при свемђ томђ, што су и са сво-
имђ особитимђ званичнимђ дужностима обтереће-
ни, Они су не само коммиссли послата сачиненји
и дћла прегледали, примђтбе и поправке чинили,
мнђнга давали, и проскте школа тичуће се сачи-
навали, него су и сами разне школске предмете
израђивали, и после 1И, као приватни лмоди По-
печителђству подносили. — Ову дђлателностђ
коммиссте сведоче сама дђла, ерђ она е за 8 го-
дина нђногђ суштествована прегледала и одобри-
ла око 80 разне сачинета, школски предмета и
дћла, кол су после напечатана. Осимђ овога, што
су нашла шволска заведени понаивише печатане
предмете добила, чимђ е нвно наставленје олак-
шано, много е принела и М томђ , што е система
школска и начинђ предавани поболђшанђ. — За
ревзаостно дђланђћ, изволила ви Нђгова Светлост,
преко Попечителњства Просвештента, изавити ком-
миссти свов веасочапше благоволенћ, особито,
што су кнбиге за основне школе израђене и на-
печатане. —

У колико су раднбомђ школске коммиссе1те
добила наша школска заведена, у толико ви на-
ше кнђижество обогаћено; врђ међу шкволскимђ
кнБбигама има и такови дђла, кол пређеу нашемђ

188

кнђижеству нисмо имали. — На овомђ добромф
напредну наши школски заведента и книжевности,
имамо млого, и понаивише, благодарити и ште дро-
ти правителђства, ков е, по оцени коммиссте сва-
ко школско дћло пристоИно наградило, и велике
жертве на олтарђ просвете приносило, и прино-
си. Овако штедро подпомогнути, продужимо дакле,
како поевдини учени Срби, тако и коммисеји школ-
ска, 0 котон е речв, приносити жертве на свети
олтарђ просвете народа нашегђ, па 1оштђ за ма-
ло година не ће ни седне науке бмти, коло на ма-
тернћмђ езику написану и напечатану имати не-
ћемо; ков ће насђ са осталимђ напреднјимђ на-
родима у изображености и кнђижеству успореди-
ти, па ибудућноств Србства болћ утврдити моћи.

189

окруже кранНнско.
Описао Ила Пчелар писарљ ђутрука Београдскогљ.

(сљ картом)

5 1. Окружте Краинско заузима у данашићмђ
Килжеству Србскомђ природно положенћ свос
између 2449 и 2450 сћверне ширине и 100 и 299
источне дужине. — Границе су му одђ истока
Кнлажество Влашко, Оодђ ковгђ се рђкомђ Дуна-
вомђ раздван; одЂ плого-истока Бугарска, одђ
ков се рђћкомђ Тимокомђ раздвал; одђ тога Црно-
рћчко, иодђ запада Пожаревачко окруж!е; а одљ
сђвера воиводство Србско у царевини Аустрискомн
одљ ковга се такође Дунавомђ дели.

2. Површина окруж!а Краинскогђ износи око-
ло 63 [0 географтискии мила.

у 3. Ово окруж!е дели се на четири среза
или иначе капетанје, и на рударско окруже, или
рударски срезђ, а по особно на ове срезове при-
пада и то:

а) На срезђ Краинск!и 11 (0 3000
6) , „ __Брзо-паланачкии 12 ,„ 1000
в) „ 4 Клаочкти 9 ,. 2500
ја 4 Поречкоречкти 14 , 1500
УДЕЕ М Рударскли 5, —

Свега 630 —

уд. Землн е брдовита и по већон части ле-
пимђ жиророднмамђ шумама покривена, но има
и лепи пола и ливада, особито кран Дунава око
Кладова и Неготина, и премда су врло плодна,
опетђ нису нанболћ, а нарочито она око Кладова
запремлћна и обдђлана.

190

у 5. Планине, косв се крозђ ово окруже пру-
жао и разгранавајо, премда су само продуженђ
Карпатски гора ~- Балкана — опетђ се могу на два
главна стабла поделити, и то: прво и главно ста-
бло пружа се одђ Дунава и горнђгљ ђердапа по.
кран Манданљ-Пека до границе овружа ЊЦрно-
рђчкогђ, и оданде далђ правећи границу изме-
ђу окружја Црнорђчкогђ и Пожаревачкогђ кљ
окружно ћупргискомђ и Алексиначкомђ.

Друго стабло планина починђ одђ долнђгђ
Ђердапа Турски званогљ Демирђ-каша, и пружа
се до села Сикола, одакле се са постепенимђ спу-
штанђмђ у Тимочке равнице губи. Ове две глав-
не гране карпатске планине, деле се на многа соб-
ствена имена, одђ кон су знатнје, и то у првомђ
стаблу: Бабина Машила, Чомрда, Гребенђ, Лиш-
ковашђ, Старица, Рудна Глава, Гавранђ, Главица,
и знаменито и наивише у томе окружно брдо
Столђ, на врху ковгђ већђ дрва не расту (види
Рударски путђ по Срби барона ЗК. В. Хердера
стр. 18), а у другомђ стаблу: Штрбашљ, Слава Бо-
жа, Подвршка, Дели-Тованђ, Голви и Црнљши врхђљ.

у 6. Као што се за наивероватнје држи, да
окруже Краинско 63 [] милђ простора заузима,
такоможе се узети да на планине и брда безђ раз-
лике 57, а на равнице 6 [] мила припада. А1оштљ
подробните кадђ се стане окружје Краинско раз-
матрати, примђтити се може: да е већа частђ истогљ
жирородномђљ шумомђ покривена. И то припада на

а) шуме . 5 . 5 5 40
6) ливаде . ; . · 1 6
в) нбиве . ; ; - Е 5
г) винограде . . - : 4
д) села и вароши . : ; 1;

е) лугове трнаке, или неискр-
чена места 5 . Е 5

191

ж) каменита и кршна места
гди нити дрво нити трава

расте“... - Е : 5 1:
Сума ; Ј : 4 4 63 (0 хм.

у 7. РЂђке има овкружје Краинско онакове,
ков га окружава:о и границе му праве, ин то: Ду-
нављ са сћвера иистока, а Тимокђ одђ зого-истока.

Рђке у окружно Краинскомђ истичуће и у
две преднаведене пограничне рћке утичуће есу ове:

а) У срезу Рударскомђ: Велик: Пекљђ, кон изђ
Омолљски планина близу границе окруж!а Црно-
рђчкогђ изђ ввипе врела извире, и тече посредљ
предћла Рударскогђ близу Маиданљ-Пека, и да-
лђ опетђ крозђ окружјте Пожаревачко до ушћа
свогђ, гди се исподђ В. Градишта у Дунавђ из-
лива. Ова знатна рђка В. Пекђ осимђ што прима
у себе и то сђ леве стране три поважнте рударске
рђчице: Годоровицу, Црну, и Грабову, сђ десне
стране такође прима Мабданску рђку, Мали Пекљђ
Желћђзникђ и Честобродицу. Преднапоменуте рђ-
ке сирћчђ: Велики и Малми Пекђ, 1ошштђ су изђ
стара времена збогђ рудокопна познате, и за Ср-
бпо одђ велике важности; врђ Србско Правител-
ство на тима рђкама сада свов доста добро уре-
ђене и сђ нужднимђ машинама и осталимђ потре-
бностима снабдћвене, одђ различите метала, а
особито валане бакарне и гвоздене кузнице имаде.

6) У срезу Поречкорђчкомђ: Шашка, „Тобава
и Дрначка рфка, одђ кон е прва близу Маиданљ-
Пека, друга исподђ брда Стола, и трећа исподђ
Црногђ врха и Дели-Тована извире, и пошто се
прве две ввипе, а трећа исподђ саме зидине Ми-
лошеве куле саставе, образуго знамениту Моречку
рбку — после В. Пека у томе окружпо наивећу.
Поречка рђка одљ тога кђ сђверу и посредљ сре-
за Поречкорђчкогђ тече, и исподђ главице вњ-

192
ше Голубина излива се у Дунавђ. Орешковица из-
вире исподђ брега Лишковца и кодђ Милановца
излива се у Дунавђ. Болфтинска река сћверно
исподђ Лишковца извире, и пошто три незнатна
потока у себе прима, више горнђгђ ђердапа у-
тиче у Дунавђ.

в) У срезу Клмочкомђ рђке истичуће есу:
Косовица вљице Сипа кодђ долнђгљ Ђердапа, Шап-
на исподђ Кладушнице, Модвршка рђка исподђ
Брлоте, и #. Каљленичка рћка исподљ Велеснице
у Дунавђ утичу, и све скоро исподљ брда Славе
Божте извиру. Дерибаша извире исподљ Церибацке,
а губи се у песковитоин корбавскон равници.

г) У срезу Брзопаланачкомљђ: Река исподљ
брда Штрбца извире, и вљине Брзе Паланке у Ду-
навђ утиче; Убуча ввљице В. Острова, и Хална исподђ
Милиловца утичу у Дунавђ, а извиру и то прва
вепше манастира Вратне, крозђ природне величе-
ствене пећине, а друга исподљ Гологљђ Врха, и те-
че крозђ цели Брзопаланачкти срезљ. Болборошљ
или Даричинацљ, више Душановца извире, а губи
се у равницама око Србовлаа. Жороглашна река
извире изђ два главна врела ввишше села Попови-
це и Шаркамена, пролазећи покран Нсенице крозђ
Короглашђ и окружне вароши Неготина, у Него-
тинсти се ритђ излива.

д)У срезу Краинскомљ: Сиколска извире исподљ
горе Дели-Тована, итече крозђ Сиколе, Метриша
Речке и Мокранћ, па веште на - сата негђ што у
Тимокђ утиче прима у себе Чубранску реку. Зла-
тоносна Жикова извире ввиге Глоговице, и тече
одђ сћвера кљ логу преко села истогђ имена, и
исподђљ 'Табаковца као и Рогабвска река такође
исподђ Роглђва утиче у Тимокђ; и напоследку
Лучанска река извире исподљ Стола, па оданде

крозђ село Топлу у Црну реку утиче.

193

у 8. На свимђ овемђ рђкама, ков Краинско
окружте наводнава:), имаде врло много, но по ве-
ћон части одђ слабогњ матергала, воденица и
валилица сукна, и воденичишта; но почемђ нису
све уредне и постолне (воденице), то 11 не вред-
но едну по едну ни именовати, већђсамо у толи-
ко примђчавамђ да Ш око 200 имаде. Ово ве до-
волБНнБи доказђ да се на истимђ рђкама разли-
чите раднђ и фабрике построити могу.

у 9. Редки су они предћли, кон су тако мло-
гимђ рђкама одђ природе срабдђвени, као што в
окруж!в Краинско. И не само што обитателђима
тога окружаа збогђ поилаи друге удобности слу-
же, но и рибомђ су одвећђ богате. На Дунаву има-
ду жителђи тогђ окружја поредђ Правителстве-
изћ, И облитински важни риболова, а нарочито у
ђердапу кодђ Сипа, гди се наоде велике риболо-
вне гарде; и вирови кодђ Текте и Пореча врло
рибомђ изобилу:о, а нарочито морунама, есетрама,
пастругама, кечигама, сомовима, шаранима, и т.д.
У осталимђ лакђ рђкама имаде доволБвно ситнеи
врло вкусне различите рибе, одђ ков су наислађе
при изворима пастрмке. У Тимоку пакђ поредђ
изобилне разне вкусне беле рибе, наоде се сомо-
ви, у тежини до 40 ока, штуке, шарани, — а ве-
розуба само у Марту месецу сваке године, ит.д.

У 10. Поредђљ предизложенљм богатства имаде
у окружно Краинскомђ три златоносне рђћке, и
то: Великт Пекљ, Тилокљ, а особито Мсикова са сво-
имђ потоцима (види Рударски путђ по Србли Ба-
рона . В. Хердера стр. 22). У овимђ рђкама, мћ-
штани а нарочито жителђи села Вражогрнца са
своимђ простимљ орудлама чисто злато испирапо,
и тимђ свосв труде знатно награђуло.

УП. У Дунаву имаде 11 ада (острова) око
тога окруж!а, одђ кои су наизнатн!е: Поречка и
Адакалска. Поречки островђ у два раздћлка при-

194

надлежи жителђљима Милановачкимђ (изљ когђ су
се пре 20 година у равницу Милановачку изсели-
ли), а Адакалско острово принадлежи отоманском
порти. Сипски или гардеИски седамђ остров-
чића принадлеже Срб!и. Адице кодђ Варге, Бур-
дела, и Грабовице принадлеже жителђима ис-
та села. Нанзнатнји пакђ и наивећли на Дуна-
ву островђ поредђ среза Брзопаланачкогђ ле-
жећи, кон ве у време блаженопочившегђ вожда
Србскогљ Карађорђа Петровића Срби принадле-
жао,а сада кнажеству Влашкомљђ принадлежи, естђ
Велико Острова, тако и Џеџерацко зовомо Голоо-
строво припада Влашкон. Шимнанско као и Кор-
бавско острово па и мала исподљ Брзепаланке а-
дица ако су и ближе нашоин обали опетђ су по-
одавна у Влашко притажанје прешле. А тако ис-
то адица кодђ Голубина и друга ввљипе Текје це-
сарји принадлеже. Србско-Краински жителђи сђ
наведенимђљ адама за сада тмамђ се само ползупво,
што у истима свов усђве и ливаде имало.

у 12. Ритова имаде у окружио Краинскомђ на
три места, и то наивећји с онан кодљ Неготина.
Ован Неготинскти ритђ около 3500 готара землђ
водомђ заузима и у виду полумесеца варошњ Не-
готинђ сђ 1ожне стране окружава. Друга су два
рита много мана и оба се сђ гожне стране варо-
ши Кладова на 71 сата растонша наоде. Ова су
три рита барскомђ рибомђ а нарочито штукама,
линђвима и чиковима богата, а не манћђ трскомђ
и пинвицама.

О риту или блату Неготинскомђ вредно 6 о-
во примђтити; оно ве на више места до два и вњг-
ше Фата дубоко, а при томђљ одвећљ глибовито и
збогђ свов природне трулежи разне болести, а о-
собито лети жителђима Неготинскимђ проузрокув.
Колико е воздухђ одђ тогђ трулогђ, стоевћегђ и

195

неотичућегљ блата летизагушлњивђ, па 1ошљ кадљ
се и несноснми смрадђ одђ врло близу вароши
Неготина лежећи млоги салана, — у коима се нан-
манђ по 100.000 коза преко лета заколђ и исто-
пи, сагози; онда за моде у Неготину живеће пра-
вми пакао постав.

Стари моди причано, да Неготинскти ритђ пре
60 година нје суштествовао; но кадђ е неки Ар-
машђљ Короглашку реку браномђ на свог воде-
ницу навратто бмо, онда в изђ само до гниђћзда
свов воденице водро, а исподђ воденице нје се
постарао кудаће вода отицатв. Вода исподђ во-
денице пролазећа неиматоћи свон правњт каналђ
куда ће отицати, морала е сама себи каналђ за
далћ отицанћ отварати. Оваковимђ е начиномђ
дакле воденична вода сама себи матицу образо-
вала. Немогавши се воденична вода вељше у свос
старо корито или болђ рећиматицу повратити, у-
путила се и преко равногђ Неготинскогђ пола,
и почела застанти у нискои равнишњ између Не-
готина и Буковогђ манастира. У то време кадљ
в нека одђ велике кише силна буица нагнула, не
само што нје могла Армашеву брану прекинути и
далћ низђ свон каналђ, кон е у Дунаво онда во-
д1о, продрети, но напротивђ тога тако ве старо
корито (матицу) или стари каналђ засула и по-
равнила, да се ни сада скоро непознасе куда « та
Короглашка река свото матицу и корито имала:
Овакова буица не само што ве Армашеву водени-
цу однела, но већма е и 1оштђ дублђ Армашеву
аругу прокопала, и теамђ ново корито кђ Него-
тину водеће, Короглашкон реце за свагда отво-
р ила. Одљ оногђ доба дакле па и данасђ се Ко-
роглашка рђка у Неготинску равницу, крозђ саму
варошњ. Неготинђ пролазећи, излива, и изђ годи-
не у годину све вљице дублћ и простране Него-
тинскии ритђ образув. Оваџ ритђ никуда неоти-

13"

196

че, већђ у нђму вода застав и чрезђ трулежђ за-
гушлђивости особито лети производи. Сматра:о-
ћи на положенђ вароши Неготина и нћзиногђ бла-
та, и неотице мора иголе позорлђивф човекљ при-
мђтити и увђрити се; да како кол година све вв1-
ше Короглашка или садани Неготинска рђка у
ритђ (блато) изливатоћа се повседневно, а нарочи-
то у кишно доба сђ буицомђ велики талогђ и
песакђ сђ некомђ тинђомђ помешанђ носећи, у
блато словве еданђ преко другога правећи, дно
истогђ блата сваке године примђтно у власину по-
диже, и све ввљипе пола покрива, а самон вароши
Неготину потопомђ и изгнанјемђ жителљства пре-
ти. Фителђи Неготински ако и нема:го волћ, мо-
раће скоримђ ово загушлљиво и баромђ окруже-
но место оставити, и изселити се на Праово , гди
су тоштђ стари Римлани на величественно узвише-
нон равници славими градђ Децебалђ имали.

Кадђљ бв Неготинца ово увидили и за ранје
бб вмсочашнемђ месту молбу поднели да бг имђ
се дозволило изђ саданђгђ рита изселити, и кодђ
Праова на Дунавђ изселити, и онде наново насе-
лити; и кадђ бљм на Праово по инџпинирскомђ пла-
пу Неготинци нову варошњ подигли. не само што
ба на близу стосћемђ Косаку славно пристани-
ште за сваколке лађе имали, но и за кратко бњ:вре-
ме ова карошњ прва после Београда трговачка
варошњ постала, и бмла бњг ова нова на дунаву
варошљ за Србно то, што е данасђ Ибраилђ за
Влашку, и Галацђљ за Молдалано; србо топ неба
у пловидби никаковљаи вљипе ђердапђ до ЊЦрнога
мора сметао.

Као што е природа предћлљ таи плочастимђ
наменомђ обдарила, то бм се безђ по муке и
ускоро величествена варошњ подикла. Овако (5
и Влашко правителство малђ по малђ почело
стару и блатаву варошљњ Чернецљ кодђ Турне Се-

197

верина изселнвати, гди се ево крозђ неколико го-
дина врло лепа трговачка варошњ са окружнимљ
надлежателствама и другимђ канцелар!ама подиже.
Нанппосле ако се Неготинцима не свиди на Прао-
во изселавати, могу се на тулбу вњише, или кодљ
Тролновог стуба ниже Кладова на празнимђ и
сљ пристаништима снабдђвенимљ равницама изсе-
лити. Збогђ подобногђ узрока, мораће се и са-
данђ Кладово кадђ тадђ изселити; ерђ му изливђ
Дунава горто част вароши скоро сваке друге
или треће године плави и уништава, а кодђ воде
будући никаковогђ пристаништа нема. Ако ба се
Неготинцљ на Праово у разстолнио одђ Неготина
1 сата изселили, опетђ бр имђ сва она при-
тиажанаа око Неготина у близости и домаша!о
остала, а лобимо Баднђво бб имђ и онда као и
садђ за увеселенје служило.

у 13. Минералнљ вода у окружно Краинскомђ
мало имаде, и то наизнатши е она на путу ис-
подђ Адакале водђ Џеврина, ладна и ако сумпо-
рита вода, кол изђ едне кречнокамене стене ис-
тиче. Ова бег вода безђ сумниђ роду човеческомљ
одђ ползе могла бмти, кадљ бе се надлежно очи-
стила и точно испитала. На врше места а наро-
чито у срезу Клочкомђ слано-горки слатина и
бара имаде, одђ кои већа част лети у сушно
доба усане.

у 14 Поредђф свега што окруже Краинско ма-
ли просторђ на површио земномђ заузима, опетђ
зато ве и овде клима различна; ерђ у Рударскомђ
предђлу и срезу Поречкоречкомђ воздухђљ е лети
умђрено топалђ и вообште здравђ, а зими умђ-
рено ладанђ, а у равницама особито око Него-
тина лети врло топалђ а зими са СВИМЂ оштарђ
и ладанђ; у истомђ окружпо источни ветарђ 30-
вомљи кошава велике снегове наноси,а одђ запад-
нђгђ ветра нити кише нити снегови пада. Но

198

ован е ветарђ горнакђ акђ и зими ладанђ, ерђ
одљ високм гора Пожаревачкогљ окруж!а нБима
долази.

у 15. Изђ царства растћија роди у окружно
Краинскомљ: шпеница, ечамђ, и кукурузђ толико,
да жителби истогђљ окружја ову рану на свог
потребу ни полакђ потрошити немогу, већђ оста-
такђ те ране чрезђ прода у новацђ обраћа.
Далђ роди доста и сваколка варива, бостана и
свакога рода воћа, — кокв ве Србскомђ поднебпо
своиствено, — шлљива мало, доволвно жира, ши-
шарки, руг, броћа и различитогђ бвмла.

Шума има у окружно Краинскомђ доволвно,
а особито у планинама, дрва су слђдуоћи родо-
ва: букова, растова , граничева, церова, липова,
аворова , асенова, кленова, дренова, грабова, ди-
влђи и питомк лески, и т. д.

5) 16. Изђљ царства животногђ окрул!е Кра-
инско има доволљно говеда, леп кона, овапа,
прилично свина, млого коза, кђ томе пчела, пиал-
вица и нешто свиленњ буба. Далђ птица сваколке
врсте — ков обично у умђренимђ полсима живе.
По шумама наоди се особито у Поречкоречкимђ:
елена, срна, дивлби свина, медведа, курака, лиси-
ца, рисова, дивлђи мачака и т. д.

У рђкама има различнм риба, као у Дунаву:
моруна, есетри,сомова, паструга, носвица, шарана,
и т. д.; у Тимоку: сомова, шарана, верозуба само
у Марту месецу, штука, кленова, и разне друге
ситне беле рибе. У осталимђ пакђ у внутрености
окружја текућимђљ манђимђ рђкама поредљ раз-
личним врло вкуснље риба имаде ракова и пастрмки,
особито при изворима.

у 17. Одљ ископаемњл имаде у окружно Кра-
инскомђ гвожђа у грднои мложини (особито у Ру-
дарскомђ предђћлу), бакара, олова, сребра, сумпо-
ра, злата, и т. д. Наизнатнја рудокопна места есу:

199

Рудна Глава, а особито Маиџданпекђ, гди се сада
гвожђе и бакар, у великомђ количеству топи;
а држи се да и соли има али дубоко у землби.

у 18. Брон житела ву окружпо Краинскомђ
по наиновјемђљ попису:

У срезу Краинскомђ по ти 03х
з 4 Брзопаланачкомђ . . . 18.084
и: 5 Клочкомђ А иња 9309
= "и Поречкоречкомв 1... 6520
» » Рударскомђ ВИД ји 1095

Свега 7 4... 459:045

Поредђ овога жителђства имаде у градовима
Турака до 1535 луша, а напоследку агана источ-
ногђ вђроисповђданји до 1000 душа, но ови су
последнђи у число Срба и Влаа урачунати.

у 19. За просвђштенје народа тога окружта
осимђ основним училишта по селима и варошима,
кон ћемо ниже кодђ свакогђљ места именовати,
постон у Неготину полугимназја одђ четири раз-
реда.

5 20. Поглавито заниманје народа окружја
Краинскогђ то е: што се жителђи овогђ окру
жаја по већоин части занимао землћдћл]емђ, вино-
дћлемђ, скотоводствомђ, и риболовомђљ. — За-
нати кои се сада у окружно Краинскомђ раде
есу: терз! уски, абаши ски, чизмарскии , коларскаи
бачварскти, тишлерскаи, дунђерскзи, ћерамишиИскти
свећарскти, мутавшиИски , пушкарски, ковачки,
кугонџшискли, ћурч!писк!и, грнчарск!и, ит. д. Занате
ове раде домородцњ. По селима жене праве сук-
но и платно, за одеванћ обосвга пола доволвно,
У овомђ окружпо нема за сада никаковљг Фабри-
ка, овромђљ Правителствене тошонице гвожђа и
бакра у Маиданпеку.

у 21. Прговину воде варошани (Срби и Вла-
си). Нанипоглавитји предмети кои се изђ окруж!а
Краинскогђ за пограничне државе износе, есу и то:

200

а) у Аустрпо; говеда, конљи, козе, овце, сви-
иђ, и т. д. а одљ производа: пшеница, кукурузђ,
ечамђ, лон у великони мложини, коже различите
особито козћ и овчте (сирове), маств, мед, во-
сакђ, поташњ, руџ, вуна, риба, анварђ, пилви-
це, и т. д. |

6) у Влашку: свинђ, риба, аиварђ, барутђ,
восакђ, коже, ћерамиде, и т. д.

в) у Бугарску: вино, рака, катранђ, и по
нешто одђ живе стоке.

Уноси се изђ околнљ држава у окружје Кра-
инско, и то: |

а) изђ Аустр1е: алатђ лађарскаи, арт!а, атлазљ
свиленњш и памучињљаи, басме фине различите, дими-
катонђ, колоналнњи еспапђ,злато клободанђ, ко-
же урађене, косе, крмезђ, кушаци, и мараме сви-
лене и памучне, памукђ преденђ, платно разли-
чито, румђ, сатови, стипса, ствари златне и по-
литиране, Фесови, челикђ, чол, шалови, шамје,
различите израђене гвожђарје и т. д. (Види рђч-
никђ Географиско-Статистичими Србе г. Гована
Гавриловића, стр. 256).

6) изђ Влашке: брашно, бурадњ, дизгини,
жито, каиши, кашкавалђ (сирђ), коже различите
урађене, лонш землани, ножеви мали, со, чан Ру-
ски, Брашовскти еспапћ, и т. д.

в) изђ Бугарске: абе, антерилуцм, гантани
вунени, памучни, еспапи свилени и сребрни, гвож-
ђе различито, дуванђ, зеитинђ, ибрици, легени,
кадифе, ката, конопци, коже говеђе, козје и ов-
чје и дивлачје, лом, луле, разне мараме памучне,
мерпани, ножићи, пештемалђисвилени и памучни,
платно , рун, саблђ, нтагани, смокве, шамје, раз-
лични Фини свилени еспапи.

Проноси се пакљ крозђ окруж!е Краинско и то:

· 201

а) изђ Аустрје у Бугарску еспапђ у маломђ
количеству (ербо парапловомђ управо се у Бу-
гарску носе).

6) изђ Бугарске и Македоше у Аустрпо
"и Влашку проноси се крозђ Краинско окруже:
бисерљ, вуна, дуванђ, коже различите неурађене,
кордованђ, памук, свила фарбана и нерађена,
зентинђ, ружична мастђ и т. д.

У томе окружно наИглавнја трговачка места
есу: Неготинђ, Косакђ, Радувевашљ , Кладово, Те-
кта, Милановашљ. Нанађурђ бмава у Неготину о ма-
лон Госпоини.

За лакше отправланђ трговине постов у ово-
ме окружпо три ђумрука, и петђ пост-експедиша.

у 22. Древна исторји овогљ предћла кон 17-ту
част книжества Србскогљ заузима, ест она иста,
о којоћ г. Гованђ Гавриловићђ у своме Рђчнику
Географиско-статистичномђ стр. 266 говори. А
нова исторја е у толико коликомно другимђ окр.
Србле позната, пзузиматоћи што ке главни упра-
вителђ основним школа П. Радовановићљ у свотон
кнбизи: „Воине Срба сђ Туршама“ укратко но
нанверолтие сђ ратне стране описао; и што е
пола народа у томе окружио изђ Влашке, не-
што пре 160, а нешто ну овомђ столћтио добегло,
и онде се настанило, кои иста она права ужива!о,
као и осталми Србски народђ. А будући да су и
Власи истотљ православногђљ вђроисповђданја —
когђ су и Срби, — за то едне са Србима цркве
и школе имаго, и сђ онимђ истимђ напредкомћ,
као и Срби изображава'о се. А саданњи Србиу
окружно Краинскомђ живећи есу потомцвг ОнБл
Срба, кон су у време царовани Србскогђу овомђ
предђлу живили,

у 23. Окружје Краинско дели се на петђ
слђдугоћи среза: Краинск:и, Брзопаланачкаи, Клаоч-
ки, Поречкоречкши и Рударсти. Сваши одђ овњ

202

срезова — осимђ Рударски — разделћиђ е на
вљипе обштина, а обштине по величини на едно
или вљипе села.

у 24. 7. Срезљ Краинскг траничи сђверно са сре-
зомђ Брзопаланачкимђ и Поречкоречкимђ, источ-
но сђ Влашкомђ и Бугарскомђ, где га одљ Влаш-
ке Дунавђ а одђ Бугарске рћна Тимокђ раздван,
— зожно Тимокомђ и Црнорђчкимђ окружјемђ сђ
Бугарскомђ, а западно такође сљ Црнорђчкимђ
окружјемђ; заузима простора 113), ГП] геог. ми-
ла. У овомђ срезу има една варошњ, 25 обштина
и 27 села са 4324 куће и 24.037 житела.

1. Неготинљ, славно позориште храброгђ гона-
ка и снажне подпоре Карађорђеве Србте Абдукђ
Велђка Петровића, естђ садана окружна варошњ
са 761 кућомђ и 3494 житела, столица епископа
Неготинскогљђ, конзистор:е епарх!е Неготинске,
началничества и суда окружиа Краинскогђ, и
два срезска началника: Краинскогђ и Брзопала-
начкогђ среза. Има едну стару до пола у землђи
цркву, полугимназно, и нормалне школе са три
учителн и едномђ учителђкомђ, кол женску децу
изображава, примирителнми судђ, пошту, и чи-
талиште. Овде е пинца петкомђ и суботомљ. По
приповедано старо лодји, Неготинђ носи име
свов одђ Турака, кон су се онде збогђ лепогђ
и равногђ местоположена пре сто година насе-
лили; но онда исту варошђ н!е као сада рмтђ
окружавао (види у 12). Поредљ свега тога што
Неготинђ има нешто и калдрме, опетђ су сокацњ
у кишно доба доста калави, и поредђ свега што
имаде неколико приличнва авнБј и правителственњ,
зданја, опетђ зато што су сокацм тесни и непра-
вилни, ни у шта се страви загледати немогу. Во-
ду за пиће окромђ рђчне и бунарске лети по све-
му блотаве другу инема:о, збогђ чега жителство
а нарочито лети ако одђ грознице страда.

203

2. Радуввацљ на Дунаву у лепом равнице са
282 куће и 1464 житела, има цркву, школу одђ три
разреда и примирителнеи судђ за себе. Овде <
карантинђ иђумрукљ после Алексиначкогђ за Ср-
бпо нанважнли.

3. Сапариновацф на малом рћиљмо Царичинашљ
са 69 кућа и 343 житела, сђ примирителнимђ су-
домђ за себе.

4. Короелашт на Неготинскон рђцв са 70 ву-
ћа и 369 жит., сљ примирителнимђ судомђ за се-
бе. Овде се лепо видити и разпознати може ста-
ро корито крозђ ово село протичуће реке, кол
пре 40 година нје на Неготинђ ишла, и кол н!е
донда прекрасну Неготинску равну околину топи-
ла и ритђ правила, већђ се е поредђљ села Ср-
бо-Влаа у Дунавђ изливала (у 12).

5. Србовла са 122 куће и 627 жит.; има цркву
и примирителними судђ.

6. Буковче са 260 кућа и 1368 жит., сђ прими-
рителвимђљ судомљ. У овоме се кв селу она нова
сљ лепимђ торонђмђ бевша црква збогђ невеш-
тогљ цмнцарскогђ зидана стропоштала.

7. Кобишнљица са 250 кућа и 1241 жит., има
примирителнми судђ за себе.

8. Мокранф са 217 кућа и 1170 жит., има цр-
кву и примирителнвши судљ за себе. У атару овогљ
села сЂ 1ожне стране наоди се оно знаменито и
чувено брдо зовомо Локва и Васока, на коме бр-
ду наилешше вино у Србли роди. Ово брдо само
заузима преко едне [] геогр. милћ, ков ве све ви-
новомЂ лозомђ засађено. На Локви имаде преко
400 а на Весокон преко 200 све скоро каменомђ
озиданњг пространм пивница (подрума). На овомђ
брду не само околна но и далђна села свов ви-
нограде и пивнице има:!).

9. Бловановацљ исподђ Локве са 65 кућа и
338 жит., сђ примирителнимђ судомђ за себе.

204

10. Метришљ са 105 кућа и 616 жит.; има цр-
кву и примирителнљи судђ за себе.

1. 8. Лсикова на златоноснон рђиња истогђ
имена са 230 кућа, и 1245 жит.; има цркву и при-
мирителнми судђ за себе.

12. М. Асикова са 81 кућомђ и 480 жит.; има
примирителнињи судљ.

13. Глоговица са 149 кућа и 1006 жит.; има
цркву и примирителнми судђ за себе.

14, Роелћво са 65 кућа н 370 жит.; има цркву,
школу одљђ три разреда и примирителнњши судљ.

15. Следовашљ са 55 кућа и 297 жит. сђ при-
мирителнимђ судомђ за себе.

16. Ралиљ са 187 кућа и 997 жит.; има прими-
рителнљи судђ за себе.

17. Бруспикљ са 135 кућа и 914 жит,.; има цр-
кву и примирителнњи судљ. Подђ ову обштину
спадао јлоштђ два села а имено:

18. Аленовацљ са 14 куће и 264 жит.; и

19. Габаковацљ са 39 кућа и 275 жит.

20. Таптниче са 153 куће и 900 жит.; има цр-
кву и примирителнми судђ за себе.

21. Копривница са 161 кућомљ и 1026 жат.; има
цркву, обштинску школу одђ три разреда, и при-
мирителињми судђ, подђ кон подпада и село

22. Чоконлрљ на погранично. рћивг Тимоку са
25 кућа и 143 жит,

23. Салашљ са 108 кућа и 655 жит.; има прими-
рителнљи судђ за себе.

ЗА. Сиколе исподђ планине Дели-Тована, лана
обаитина са 184 куће и 1290 жит.; има цркву, 06-
штинску школу одђ три разреда и примирител-
иљзИ судђ за себе. О овомђ селу сђ похваломђ
примђтити треба да су жителби овогђ села у це-
ломљ Краинскомђ окружпо како у сто тако иу
новцу наибогатји, а притомђ ин нантрудолобивји
моди, и да ни у едномђ селу окружја Краинскогђ

205

нема толико писменљм и читатоћи стараца колико
у овоме, а то збогђ тога што Сиколани просве-
.„толобивњг лоди будући одђ пре 80 година ника-
да безђ школе па ни подђ Турпмма бљли нису,
ако су имђ свештенишљг у исто време и школски
учителђи бвгли.

25. Брестовацљ са 48 кућа и 571 жит. сљ при-
мирителнамљ судомђ за себе.

25. Чубра са 158 кућа и 928 жит.; има црквуи
примирителнињи судљ.

27. Речка на Сиколскои рћим у средини сре-
за Краинскогђ са 125 кућа и 724 жит.; има црквуи
обштинсву школу одђ три разреда, и примири-
телнљми судђ за себе. |

28. Лука исподљ великогљ Стола са 140 кућа
и 922 жит.; има примирителнљи судђ за себе.

У овомђ срезу западно одђ Неготина управо
преко рита на '/, сата далеко у романтическомљђ гаго
лежи обштежителнвми богатњи Буковљ ланастирљ.
Црква се овогђ манастира стара и безђ икакове
знаменитости, али е лепа здашн са прекраснемљђ
чесмама, шумама, виноградима и ливадама окружа-
ваго. Поредљ овога братство овогђ манастира, кос-
му е глава игуманђ, притажава лепе башче, нђиве,
воденице,и у мложини одраслу жирородну горуи
разногљ рода стоке.

Друге стародревне или нове знаменитости у
овоме срезу нема, ков бмл се могле овде напоме-
нути, опкромђ толико што се скоро свуда у зем-
лађи плочастми каменђ за зиданђ одвећђ удо-
банђ и у великои мложини наоди.

П. Срезљ Брзопаланачкгт, граничи сђверно са
срезомђ Клочкимђ, источно сђ Влашкомђ и Ду-
навомђ, зожно сђ Краинскимђ а западнђ са сре-
зомђ ПНоречко-речкимђ, а заузима простора 127,
П] геогр. мили, има едну варошицу и 20 села у 19

206

обштина са 3237 кућа и 18,084 жит. Места су слћ-
дугоћа:

1. Варошица Брза-Паланка, на великон окуки.
и обали Дунава сљ маломљ чаршломђ и са 96 ку-
ћа и 391 жит.; овде ве права столица срезскогђ
началника одђ овогљ среза, има обштинску шко-
лу одђ три разреда, примирителнои судђ, и по-
штанску штацпо. Овде се сада спрема матерјилђ
за великолђпну пркву. Ова е варошица у толико
знаменита што су вњљице времена у нон Турца
где су шанацљ и џамџо имали, боравили, и што су
Срби подљ владомђљ покоћнога господара Кара-
ђорђа Петровића у 1806 години знатну побђду
надђљ Турцима одржали (види Воине Србасљ Тур-
цима стр. Зи 10). — Брзопаланачкои обштини при-
надлежи и село

2. Река са 35 кућа и 156 жит.

3. Купусиште са 98 кућа и 403 жит.; има цр-
кву и примирителнри судљ за себе.

4. Слатина на реки Нбучи са 130 кућа и 591
жит. има пркву и примирителнљи судљ.

5. Уровица на рђчице у Нбучу утичућои са
273 куће и 1373 жит.; има цркву и примирителињи
судђ за себе.

6. ВБратна на рђки Нбучи са 65 кућа и 297
жит. има примирителиљми судљ. На 1 сатђ узђ ис-
ту реку западно наоди се манастирђ истогђ име-
на, метохђ обштежителногђ манастира Букова —
са лепимђ полђскимђ притажанама. Кодђ овога в
манастира река Нбуча едно грдно каменито брдо
провалила и себи далђ путђ отворила. Мћштани
зову ово величествено место — ков као каква на
сводђ саставлћна каша изгледа — Прерастђ. Ма-
настирђ се овам зато Вратна зове, што кодђ нђ-
га река Абуча као крозђ врата пролази. При свемљ
томђ што нико незна, косв ован манастирђ поди-
гао, ипакљ никакови се древни надписи у истомђ

207

по томе видити немогу, што су га Турцња ввипе
пута ватри излагали.

7. Миплтловацљ на обали Дунава гди се рђка
Замна у Дунавђ прама В. Острова излива са 187
кућа и 969 жит.; има лепо сазидану цркву, 06-
штинску школу одђ триразреда, и примирителињи
судљ. подђ кои подпада и село

8. М. Каленица са 46 кућа и 610 жит.; има цр-
кву одђ дрвеногђ материнла. Ова су два села 1833
год. изђ сусћдногђ влашкогтђ В. Острова подђ
предводителствомђ старца Георга Кориђ у Ср-
бпо добегла. В. Острово е пре 3) година Краин-
скомђ окружно принадлежало (види у 11). У ата-
ру ове обштине лежи брдо зовомо АИдукђ, ков
изобилно и скоро као и на Локви племенито ви-
но роди.

9. Плавна исподљ брда Гологђ Врха на реки
Замни са 173 куће и 1044 жит.; има цркву и при-
мирителими судљ. Исподђ овогђ села на : сата
наоди се као и кодђ манастира Вратне величе-
ственми одђ камена природнми исподђ планине
свод, крозђ кои рђка Замна протиче, и кои сводљ
као каковљи тунелђ изгледа.

10. Лоловица близу извора Замне са 140 ку-
ћа и 1035 жит.; има цркву и примирителнњи судљ.

1. Грнлане са 146 кућа и 922 жит.; има цркву,
обштинску школу одђ три разреда, и примири-
телнми судђ за себе.

12. Шаркаленљ са 81 кућомђ и 596 жит.; има
примирителнњи судђ за себе.

13. Карбулово са 77 кућа и 524 жит.; има при-
мирителнљи судљ за себе.

14. Мсеница са 120 кућа и 779 жит.; са прими-
рителнимђ судом.

15. Маладница са 144 куће и 636 жит.; има цр-
кву и примирителнми судљ. Ово е село за нашу
Србску исторџо у толико знатнте, што е 1807 го-

208
дине покоћиљи господарђ Карађорђе Петровићљ
знамениту побђду сљ храбримђ вобводама и на-
родомђ своимђ надђљ 'Турцема и Мула-Пашомђ
одржао (види. обтирни«г Воџине Срба сђљ Турцема
стр. 16 и 17). О тон битки, кол е четири сата трал-
ла, и између Малаинице и села Штубика, као што
и данасђ шанчеви сведоче, догодила се, причао
ми е у примирителномђ Штубичкомђ суду старацљ
одђ 80 година чича Петарђ Стобковићђ изђ ис-
тогђ села, кон се у овони битки участникђ и оче-
видацљ бо, да ве Мула-паша на неоседланон ко-
били безђ чалме едва живђ утекао.

16. Штубикљ западно одђ Малаинице на '
сата лежеће село са189 кућа и 1217 жит.; има цр-
кву, обштинскву школу и примирителнљи суд.

17. Ибуковациљ напвеће село и наџбогатји 06-
штина у овоме окружно са 436 кућа и 2250 жит.;
има школу одђ 3 разреда и сада новозидагоћу се
цркву, и примирителнљми судђ у лепомђ зданпио.

18. Дуплане са 91 кућомђ и 510 жит.; сђ при-
мирителнммђ судомђ за себе.

19. Видровацљ са 132 куће и 876 жит.; има при-
мирителнљти судљђ.

20. Душановацљ или Џаново, ака обштина са
292 куће и 1584 жит.; има цркву, школу одђ 3 раз-
реда, и примирителнми судљ у лепомљ зданџо. У
атару ове обштине на '|, сата далеко на обали
Дунава лежи знатно трговачко место Лослњ, у
коме е главна солска за Србио камарашта, са
пространљмђ и величественммљ магацвиима, и вр-
ло добримђ пристаништемђ за лађе.

21. Праово са 175 кућа и 917 жит.; има цркву
и у лепомђ зданпо примирителниљи судљ. Источно
одљ Косака на у, сата на обали Дупава лежи. —
Праово е у последић време Римско бао знатанђ
градђ звани Децебалф. а сада та мћштанви 30-
ву Дече. Овоме граду и сада се зидине па и са-

209

ме каше гдћ су беле добро познало. Градљ ве „2-
цебалђ на величествено весокои ин пространом
равницњ,, на обали Дунава лежећи, т. е. одљ ис-
тока кђ западу 432 у дужини, а одђ тога квђеђверу
до саме обале Дунава 256 Бечки фати у ширини,
Зидови су овогђ града до 2 и више Фата дебе-
ли. Отвђена обала одђ самогђ града до воде Ду-
навске 24 Фата имаде, па збогђ тога се дакле сђ
овогђ места у Влашку видити може. НПрекомђрно
суштествовавше Римско богатство овогђљ града Де-
цебала и одђ туда се засведочава, што се и данђ
данасђ сребрни и бакарни новце, а кђ томе и раз-
личите вешто изрезане скупоцћне аптике по ово-
ме граду наоде. О граду Децебалу обширнте пи-
те Др. Андра П. Ивановићљ у У. кнвизи Гласни-
на Друштва Србске Словесности стр. 240, и осимљ
овога у колико су ова 2 села т. е. Џаново и Пра-
ово, како по древну тако и нову а нарочито на-
шу Србску исторпо знатна, видити се може изљђ
овога што ми е врстими анђвскзи учителђ Г. [0-
ванђ Максимовићђ у рукопису предао, и сљ тимђ
повода ми дао да селу Шанђву у картимолон да-
демђ опетђ старо име Душицу или Душановашђ,
Онђ пише:

„У овружпо Краинскомљђ, срезу Брзопаланач-
Бом, одљ Дунава : а окружногљ места Неготина
1 сатђ хода, лежи данашнћ село Шанђво, кок е
одђ самљ Влаха обљ:таемо, и ков романтички бре-
жулице ВИНОВОМЂ лозомђ засађени, по већон ча-
сти окружавало. Оно е превелико име свосв коре-
но добмло поради вђчне успомене онога, кон
е Србно па нанвишши степенђ слиности и силе по-
дигао, Душана. Тако чрезђ два и полђ вђка |Га-
иђво се славомђ преузносило, тимђ ввице нама
незаборавлђно име „Душица“ носило. — Кадљ су
Турињм Србио покорили, онда су они и нашу Ду-
шицу у Џан (душа) а одтуда и Џанђво претво-

210

рили и подђ тимђ се именомђ ево и до данасђ
познато остало. — На сћвернои страни ШЏанђва
налази се едно шиласто доста големо горомђ по-
кривено округло брдо, ков се одђ мћштана Лепа
Главица пазљева,и ков се како изђ сусћдне Осман-
ске државе, тако и изђ внутрености Влашке ви-
дити може. На западнон страни Џанђва : сата
хода постов стародревногљ монастира истогђ
имена Душице упиштожене и развалћне руине, по
коима судећи дав се заклочити, да е Душица у
првобљтности својтоћ, морао веома красанђ мона-
стирђ беати. Народљ нашљ у обште се вднобразно
у томе саглашава и потврђуе, да е недалеко Одђ
монастира овога Кралћвићђ Марко, кон е у боло
кодђ Кралђва у Влашком ранћнђ, и у отечество
донетђ, овдђ заиста саранћнљ. Премда ово при-
чанђ народнђ непоричемђ нити за немогућно др-
жимђ, и пакђ небм потврђивао потоме, што др-
жимђ да с необходимо ово питанћ достаточно
истор:Иски испитати. Сћверо-западно : сата, ле-
жи врело Болборошљ, ковга матица воденичне ви-
тлове окреће и плодоносна полн наводнава. У
време владана императора Римскогљ Трална до-
ведена се бмла водена жица изљ Штубички плани-
на у градђ Децебал, кол е подземнљии токђ свом
имала, и котон се оловнми олукђ одђ главе рђке
до реченога града пружао, па е ове Римске гра-
ђане красномђ водомђ снабдђвала. Почемђ е Де-
цебалђ сђ паденјемђ своимђ првобњтну слиностБ
свого изгубто, онда се в наравно и водоводљ ован
затрпао, вода потомђ назадђљ ударивши, олуке
распрснула, ков се мђесто потомљ Болборошљ на-
зове, гдђ и данасђ вода на веше мђста као суза
чиста и веома лака извире. Селацм Праовскаи слу-
чанно су 1853 године парче едно олука оловногљ
ископали, у косму може до 15 ока тежине бати,
Одљ Болбороша 1 сатђ лежи на поло Праовскомђ

211

шанацљ покоинога господара Србскога Кара-ђор-
ђа. Шанацљ оваиџ на 350 хват!Ии лежи одљ села Пра-
ова, и примђчава се да е и виши бмти морао. У
воснимђ стварима вћшти причало, да е вопроснњти
шанацљђ доста згодно постровић, и онђ е — по при-
чано народиђмђ — Турско воисив млого наудло,
и на не малон сметивли бмо. (Види Воџне Срба сљ
Турцима стр. 19—30). Шанацљ воваћ на извљипеномљ
отвореномђ доста широкомђ поло, а лежи међу
селима Праовомљ, Џавђвомђ и Самариновцемђ сљ
лица Дунавђ предђљ собомљ имазоћи; изђ чега се
дав видити, да су храбри Срби ондћ неустраши-
мо воеввали, и по казмватно народнђмђ, сђ помо-
ћу сагозне Руске вонске подђ Исајевимљ Турке
разбили, а тиме благодетно станђ Србе умножн-
ти допринели,“

Поредљ предописане Римске древности нао-
де се у срезу овоме и више, одђ кои су наизнаме-
нитје оне развалине по планини Мирочу. Но о
овоме околни обитателђи ништа причати незна-
ду; окромђ што се асно изђ зЗидина и развалина
види, да е морао какавђ пространђ и акђ градђ не-
гда бети.

11. Срезљ Кмочка. У полуострову, ков Ду-
навђ са три стране окружава пи одђ вонводства
Србле и кнажества Влашкогљ раздвал, а одљ за-
падне стране граничи са срезовима Поречко-Реч-
кимђ и Брзо-Паланачкимђ истогђ окружаа. Збогђ
велике окуке и змтовидногђљ кривудана Дунава,
ован е срезђ право име „клочђ“ заслужјо. Про-
стора имаде ввице одљ 9 [ј мила. Срезђ Клмочкти
има едну варошњ, вдну варошицу и 17 села у 13
обштина, у коима наоде се 2023 куће и 9309 жи-
тела, и поредђ тога' 3 тврдинћ имаде. Мљђста су
ова:

1. Варошљ Лладово на Дунаву са 302 куће и
1286 житела. Овде с столица срезкогђљ начални-

14%

212

ка, а поредђ тога има ђумрукђ прама Влашкокн,
политу, примирителињи судљ, цркву, и школу ОдђЂ
4 разреда. Овде се прилична трговина водни са
сусћдивмђ кнажествомђ Влашкимђљ. Има лепе баш-
че и винограде, кои дато племенито бело вино.
Варошљњ е ова правилно ушорена , приличну чар-
што има, и суботомђ добру пилцу, но зботђ то-
га што никаково за лађе пристаниште нема, и што
горто част вароши до саме чарпше изливђ Ду-
нава често плави и уништава, нема изгледа даће
кадђ годђ ово место за трговину важнјимђ по-
стати. (Види у 12) — До Кладова кђ западу
лежи градђ Фетисламђ (т. е. Турска побђда) са
86 кућа и 550 душа. Оваџ су Турцм после вла-
дана господара Кара-ђорђа одђ шанца у акђ градђ
преобратили. У томе граду живе сами ГТурцњг има-
тоћи свов дућане, џампо, гарнизонђ, и едногђ каи-
макама, кон ве и управителђ овога града. Турцве
у граду живећи есу по већон части землћдћлињ,
међу коима имаде и шпекуланта; но будући да
неки одђ Турака усћве и винограде изванђ гра-
да притажавало то они Правителству Србскомђ одђ
свои усђва и винограда уредно понешто плаћао.
Градђ се Фетисламђ наобали Дунава у пето-угол-
номђ виду са нкимђ зидовима и шанчевима утвр-
ђенђ, и са свега 55 топова снабдћвенђ. Ово е
место тимђ ввљше за нашу исторпо знаменито што
су Срби подљ блаженопочившимљ вождомђ сво-
имђ Кара-ђорђемђ вљипе пута крвава сраженји
на томђ месту са Турцима имали. (Види Воиџне
Срба сљ Турцима стр. 22, 30 и 40). —

2. Кладушница на обали Дунава !|, сата вњг-
ше Кладова са 91 кућомђ и 407 жит.; има лепу
пркву и школу одђ 3 разреда. Овде ве бљмло при-
станиште пароплова. Ово село принадлежи Џе-
перацкои обштини.

213

3. Џеџерашљ — Влашки значи лретрзли — на
обали Дунава до саме Кладушнице са 58 кућа и 293
жит.; има стару камарашпо, примирителнми судђ
за себе, за Кладушницу ни за

4. Сипљ, кон ве названђ одђ Римскогђ насипа
на Дунаву до самогђљ донђгљ ђердапа (Демирђ ка-
пје) са 76 кућа и 347 жит., има цркву парох!адну
и гарде риболова. Кодљ овогђљ села лепо се ви-
ди и свуда асно разпознав исполинскии насипљ
(сада грмовима обрастао) млоголмодногђ Римскогђ
народа. Да ба избегли Римлани опасностђ ђердапа,
матицу су Дунава крозђ ован каналљ (насипљ) навр-
тали и туда лађама пролазили, но кадђсу Римла-
ни пали, буица « тан чудесни насипљ провалила
и Дунавску матицу у свов корито опетљ на ђер-
дапђ упутила, гди и сада грдно количество по
Дунаву камените стћне праве велик! тумљђ, врт-
логе и страшне клокотагоће букове, кон бродара
у страхђ и трелетђ приводе.

5. Гекга варошица спроћу Оршаве са 210 ку-
ћа и 893 жит. овде ве ђумрукљ прама цесарте и
Влашке, преко ковга Краинско, ЊЦрно-Рђчко, и
Гургусовачко окруж!е са Оршавомђ знамениту
трговину води. а нарочичо отечественимђ промиз-
водима у у 21 споменутимђ. Чаршпо има малу али
скелу живу. Далђ пма примирителими судђ, лепу
цркву, и школу одђљ 3 разреда, а збогђ трговине
и ђумрукђ у лепомђ ни тврдомљђ зданпо. Овде се
Одљ данђ на данђ све вљипе и паче потребе а на-
рочито збогђ трговине увиђа), да се што скорте
поштанска шташи установи, кол ће се сђ Оршав-
скомђи Кладовскомђ сагожават ; и да се уреданђ
путђ између Текле и Кладова огради и тимђ тр-
говина на томђ краго узвиси. У овомђ 6 селу ро-
ђенђ незаборавимњаи патрротђ Србски покоинми
Аврамђ Петронјевићљ. По средини ове варотице
примђчава:о се грдне исподземне зидине, и ру-

214

ине, изљ чега се заклмочити дав да с морала ка-
ква важна тврдина и варошњ у древна времена бња-
ти; но нико ништа о тон причати незна. Узљ Ду-
навђ пакђ на 1 сатђ ода одљ Теше при свршет-
ку стена прама села ограђене у нашон странинадљђ
самомђ Дунавскомђ водомђ на еднои отворенон
грднои стћни види се знаменитђ Римскји надписђ,
кон мђштани _ „Гролнова Табла“ зову; оваџ ес
надписђ за чудо у онако мотомђ камену художе-
свено изрезанђ, и по красвима крилатимљ змаеви-
ма и киповима украшенљ. Табла е надђ вБодомљ
Дунавскомђ кадљ е нанвећа вода 2 Фата у стени
изрезана. Сама пакђ ова табла у висини 2 а у
ширини 3 ', бечки фати имаде. Слова пакђна ис-
тон табли у колико су до садђ сачувана всу слђ-

дугоћа:

МР САКЗАНРМУХЕНУЛДК К
МЕКУА ТРВАВАХМОБ АУС _ СЕВМ
РОММК МАХЕМОЗ ТНЕВР

от пп
АЛОМТ М

Ниже Текје у растолнио 3|, сата на самон
окуки и средини Дунава између Србте, Цесарје и
Влашке лежи одвећђ акђ и вешто сазиданђ у
острову градљ “дакале иначе у картама позната
„Меп Огзоуа“ са 135 кућа и 485 Турака (т. е. жи-
телн), међу коима живе и око 30 душа Христанна.
У овомђ граду постон Турски гарнизонђ одљ 500
вонника, надђ коима е заповђдникђ миралаи. '"Гур-
цља у томђ граду имаду џампо свото и едвогђ ка-
дпо. Ован су градђ Аустрјанцљ чудесно сђ мло-

215

гимђ лагумима и сводовима подземнимђ сазидали
и нужднимђ кулама и околнимђ градићима снаб-
ађли, и по свршетку Турцама уговоромђ безђ
икакве битке предали. Ован градђљ одкадљ су
Турске руке допао нико га до данасђф освало нле.
Подљ ован градђ спада и Кастелђ иначе званљми
„ЕКог; Епзађећ«“ спроћу истогљ Адакалскогљђ града
на обали Србскон такође врло художествено Одљ
Немаца сазидана тврдина са чрезвичанномђ вБњ-
сокомђ стражарскомђ куломђ. Градђ се Кастелљ
свакзи данђ по заоду сунца затвара ипутнишима
велике неугодности, а трговини знатне препоне
причинава, ерђ се туда ноћ: ни сувимђ ни водомљ
проћи не може. У граду Кастелу иу наинон!е
време млоги су Србски жителђи свото погибелњ
и гробђ у Дунаву нашли. Овакова жалостиљпри-
мђра млого имаде. Сва три у овомљ срезу посто-
ећа Турска града зависе одђ валге Видинскогљ.

6. Костолљ село на у, сата исподљ Кладова
на обали Дунава прама Турне Северина лежеће
са 49 кућа ни 21411 жит.; кодђ овогђљ села постов
остати Тралнове ћупрјге т. е. стубови. Ово село
принадлежи обштини М. Врбичкон.

7. М. Врбица на обали Дунава има 84 куће и
422 жит., цркву и примирителнљми судђ заедно са
Костоломљ. |

8. В. Врбица на обали Дунава са 120 кућа и
579 жит.; имацркву и примирителиљи судљ.

9. Ртково на самомђ врху клочкогљ полуос-
трова са 111 кућомђ а 571 жит.; има цркву и при-
мирителнљи судљ. Одђ овогђ се села Дунавђљ по
кран Корбава, и одонде кђ западу окреће,

10. Корбаво са 139 кућа и 712 жит.; има цр-
кву и школу одђ 3 разреда, и примир. судљ.

11. Ватога на обали Дунава са 96 кућа и 420
жит,; има цркву и примир. судђ, комђ принадле-
жи и село

216

12. Брлога са 38 куће, и 133 жит.; одЂ овогђ
села се Дунављ кђ вогу савла.

13; Велесница на обали Дунава и узвишенон
равницњ,, са 94 куће и 389 жит.; има примирител-
ими судљ за себе.

14. Бордељ са 151 кућомђ и 693 жит.: има
примирителими судљ. Одавде се Дунавђ кљ западу
до Брзе Паланке окреће.

15. Грабовица ака обштина '|, сата одљ Дуна-
ва удалђна на главномђљ друму, има 196 кућа и
948 жит. пркву, школу одђ 3 разреда и примир.
судљ. — Сва досадљ именована села као што су
редомљ именована леже на обали Дунава, а ниже
гавлћна есу у внутрености овога среза, као:

16. 8. Каленица са 100 кућа и 406 жит.; има
цркву и примирителнми судљ. Крозђ ово село ле-
пе река протиче. :

17. Подвршка збогђљ планине НПодвршке тако
именовано село, са 67 кућа и 341 жит.; има цркву
и примирителњиаи судђ, подђ кон 1оштђ два села
подпада и то: Манастирица и Речица. Ваше
овогђ села на планини Подвршки наоди се една
аелика пештера, у котон обично козе зимуло.

18. Речица исподђљ Подвршке на истои рђивњ,
кол врозђ НПодвршку тече, са 21 кућомђ и 84 жит.;

ово е село наиманђ у целомљ окружпо; и

19. Манастирица, названо село збогђ близу
наодећегљ се манастира зовомогљ ЉМанастирица, са
25 кућа ни 139 жит. Манастирђ ввипе овогђ села
лежећи у прилтном долини сђ лепимђ водама и
полњскимљ притажанјама неимагоћи братства прео-
браћенђ е у мирску цркву. Стари моди у Мана-
стирици живећи, причао да су они одђ свом де-
дова пи прамдедова слушали, да е ову црквицу

217

Манастирицу после пропасти Србскогђ царства
на поло Косову неки Никодје Србинљ сазидао,
гди е до смрти свов у самоћи жинло, и да « ту
Милева принцеза Србска, кадљ се е Балзитовогђ
робства ослободила и одђ 'Тамерлана утекла, у
таи манастирђ свративши неко време одмарала, и
потомђ далђ у отечество повратила. Манастирљ
е ован маленђ и премда просто сазиданђљ опетђ
се види да е доцније богатствомљ изобилствовао,
а тому сведоче и около стоевће руине, ков су си-
гурно ћелје за братство морале бвмти. Молерал
у истоћ цркви 1оштђ на вљице места видити се
може, и до пре 5 година у олтару падљ вратима
читати се могло: „Радулбегђ“. На пмтанђ мос мћ-
стни стари казљтвали су ми да е ИСТИ манастирђ
Никодгјемђ Србиномђ сазиданђ, но доцније да га
ес неки Влашти воивода по имеву Радулђ попра-
влао, н на ново моловати дао.

Вредно «с напоменути да у овоме срезу вр-
ло лепа итшеница, кукуруз, као и бело племени-
то вино а особито у атару Корбавскомђ роди, но
и жителђи су а нарочито Корбавлани, Ртковла-
ни, М. и В. Врбичани похвале достоћни земледћл-
цња и чисто обучени, а притомђ богати моди, но
у шуми и дрвима оскудђвало, па зато бвтребало
да се и остала села овога среза на предименова-
не жинтелћђ сђ тимђ пре и болћ угледал, врбо у
дрвима и шуми изобилству!).

17. Срезђ Моречкоречкт граничи сћверно сђ
воиводствомђ Србскимђљ, одђ кога га Дунављ раз_
двал, источно са срезомђљ Клмочкимђ,. тожно сљ
Црнорђчкимђ и Пожаревачкимљ окруж!емђ, и за-
паднђ са срезомљ Рударскимђ, и едномљ частио
окружта Пожаревачкогљ. Простора у себи имаде
преко 14 [] геогр. мила. Ован срезђ има едну ва-

218

рошђ и 10 села, свако сђ обштиномљ за себе са
1205 кућа и 6520 жит. Мљђста су слђдулоћа:

1. Варошњ Милановацљ одљђ имена кназа Срб-
скогђ Милана, на Дунаву исподљ горнђгљ ђерда-
па и старогљ Пореча на ; милђ далеко у тесном
равницљи при утоку Орешковице у Дунавђ са 312
кућа и 1344 жит,л овде е столица срезскогђ начал-
ника, а поредљ ове постони за сада полуђумрукљ
прама Свинђице, пошта, примирителнми судђ,
школа одљ 3 разреда; има и угледну цркву са то-
ронђмђ, кол е за сада прва у целомђ окружно
Краинскомљ. Ова ве варошљ правилно ушорена и
приличну чаршпо имаде, но безђ икакве пиаце,
поредђ тога е зими у опасности, врђакосе ледљ
у стето ниже Милановца загуши, успорђ се и во-
да Дунавска оплавити и уништити може. У Ми-
лановцу никакове знатне трговине нема, а жите-
лађи се по већони части водопловствомђ а по не-
ки и винодђлтемђ занимало, и заиста и овде ако с
и мало винограда племенита вина има:о.

2. Голубинђ на 2 сата исподљ Милановца на
обали Дунава лежеће село са 88 кућа и 470 жит.;
и примирителнимђ судомђ.

3. Болфтинљ у планини веипе Милановца у ду-
бокон долини са 44 куће, и 191 жит. и примири-
телнимђ судомђ.

Узђ Поречку реку редомђ стоећа села, одљ
Дунава починтоћи есу слћдувћа:

4. Мосна са 68 кућа и 332 жит., са примири-
телнимђ судомђ.

5. Гополница са 72 куће и 362 жит.; са прими-
рителнимђ судом,

6. Клокочевацљ са 89 кућа и 464 жит, и при-
мирителнимђ судомђ.

219

7. Црнапка сљ 108 кућа и 649 жит.; има пркву,
обштинску школу у лепомђ зданпо и примири-
телнми судљ.

8. Танда исподљ Црногђ вра са 79 кућа и 561
жит.; и примирителнимђ судомљ.

9. Горнане на рћце Лгобави са 213 кућа и 1327
жит. и примирителнимђ судомљ. У ова последна
ава села у изобилно роди врло лепа и бела пше-
ница,

10. Рудна Глава исподђљ рударске планине
истогђ имена, на рћим Шашки, са 138 кућа и7%
жит. и примирителнимљ судомђ.

11. Острово Лоречљ са старомђ црквомђ зна-
менито по нашу исторпо (види Воине Срба са
Туршима, стр. 40).

Стародревности у овоме срезу мало имаде,
измеђђ кон е нанзнаменитта древностб руине одљ
Милошеве куле наодеће се исподљ села Црнанке
на ! сата, гди се Леобава и Шашка саставлало и
образу Поречку реку. О овон руини само се
толико изђ народићгђ приповедана дознав да е
она бела Милоша Обилића кула. Осимђљ ове ку-
ле вљипе повдини руина ков гди по срезу имаде,

но нико незна ништа о нБима приповедати.

Р. Срезљ (Окружте) Рударскт. Овап рударскти
предђлђ сматра се као срезђ окружпо Краинскомђ
принадлежећи; но у исто време онђ е окружте за
себе, чисто правителству принадлежеће, а грани-
чи сђверно и западно сљ окружјемљ Пожаревач-
кимђ, источно пакђ и ложно са срезомђ Пореч-
коречкимљ. Простора у себи имаде одђ прилике
15 (0) геогр. мила. Ован « Рударскти срезђ за на-
ше отечество еданђ одђ наизнаменитји предћла
зато што се у превеликон мложини скупоцђћни и

220

други многостручни метали наоде и топе. Но увђ-
ренђ будући да « тами предђлф рударски већљ
саотечественишима нашимђ познатђ, само 1и
топитђ внимателне чинимђ на кнБвижицу зовому
Рударскти путђ по Србли стр. 8, 9, 10 и 1.

Срезљ Рударскии има едну варошњи 3 засео-
ка са 262 куће и 1095 разногљ вђронисповђдан!та
жителђства. Мђста су слђдуглоћа:

1. Варошњ Љапдантекљ на маломђ Пеку стара
но сада Правителствомђ Србскимљ обновлћна и
врло лепимђ здашама украшена, међу рударскимљ
планинама на приличнои равнице ушорена ва-
рошњ са 166 кућа и 456 разногљ вђроисповђданти
житела. Овде с столица рудокопства Србског,
има школу одљ 3 разреда и уредну шацу, а ско-
римђ ће се варошљ Манданпекђ и црквомђ кра-
сити. Поредђљ тога имаде пошту и млоги рудар-
ски чивовника. Осимђ кузнице бакарне, гвоздене
и чекићђ, у коима има 517 житела разне вђроин-
сповђди, има 1ошђ 3 засеока ин то:

2. Дебелља „Те негдашнђ село сђ лепимђ
правителственимђ зданјама на левон обали вели-
когђљ Џека на петђ четврти сата одђ рударске
вароши удалћниђ, са 29 кућа ни 102 жит. разне
вђроисповђди.

3. Грабова на рћиље истогђ имена са 10 кућа
и 5 житела, и

4. Раткова река негдашнђ село на главномђ
поштанскомђ друму са 11 кућа и 15 житела. У
овимђ последнвимђ засеошмма живе зими рудари
и шумарски пандури.

у 25. О друмовима и путовима сљ похваломђ
примђтити имамђ да е окруж!с Краинско едино

221

и у Србли прво, ков наиболћ уређене и шлон-
комђ насуте путове имаде. Такови су:

а) Одђљ села Копривнице, т. 6. одђ границе
Црнорћчкогђ окруж!а преко салаша вароши Не-
готина, Самариновца , Кослка, Милиловца, Брзе-
паланке, Мироча, Милановца, Ранкове реке, Маин-
данпека, и т. д.

6) Одљ Неготина до Радуевца и ушћа Тимока

в) Одљ Брзе-Паланке преко Грабовице, Ве-
леснице , и Брлоге до Кладова. Путови су ови,
велимђ, добри, но само имљ у резерва шлонакђ
оскудђва, а и окуке исподђ Мироча кодђ Голу-
бина треба чешће да се оправлато, врбо 1И збогљ
стрменитости брда често буица квари и уништава.

Поредљ овБгглавнбе птлонкомђ насипанбе по -
тански путова н остали су између села поширени и
прилично уређени; но само 1оштђ треба да се као
и главни шлаонкомђ заспу и набпо.

Благостанђ трговине у томе краго неодложно
изискув да се путђ одљ Кладова покран Дунава
и ђердапа па до 'екје као и сљ Влашке стране
сагради, а притомђ да се при великон суши и опа-
дато Дунава у ђердапу донђмђ каменђ барутомђ
почисти, и тбмђћ начином трговини путђ сувимђ
и водомђ болћ отвори. Да ба се ован путђ као
и са Влашке стране брже и лакше саградити мо-
гао потребна е помоћњ пе само остала 3 среза
окружиаа Краинскогђ, него и Црнорћчко и Гургусо-
вачко окруж!е треба у помоћњ да притеку; ерђ
се сђ тимђ путомђ збогђ скеле Оршавске сва три
окружан у трговачком раднђи служе.

у 26. Школе у коима се местима овога окру-
жта наоде на свомђ месту казано е, но 10Ош5ђ остае
и то сђ похваломђљ примђтити да су учителђи

222

овогљ окруж!а не само наиболћ платом и дру-
гимђ потребностима за животђ нужднима награ-
ђени; но и сљ наиболБђимђ и угледнимђ училишт-
нимђ здавама снабдђвени, Ове школе многа мла-
дежљ безљ икакове старешинске претиђ и нагона
— навно одђ туда свото проистичућу ползу уви-
ђагоћи — прилћжно и редовно посћитава, збогљ
чега и добарђ успћхђ у наукама показуе.

у 27. Са економшске стране кадђ посмо-
тримо окруже Краинско, увиђамо да е такође
доста напредно; врђ ни едно окруж!е толике 0о6-
штинске бикове и аигире за приплодђ стоке свов
као ово набавило нје.

Обштинске нБиве пакђ у томе окружпо не
малми приходљ обштинскимђ касама приносе, из-
међу кон обштина Корбавска нанваше као пред-
ходница похвалу заслужуе.

у 28. Обштинске куће, у коима се и канце-
ларје примирителнњ судова наоде, есу такође до-
бре, удесне, простране, и по већон части одљ
тврдогђ матер!нала саграђене, коима и остале ну-
ждне зграде и друге потребности неоскудђвао.

у 29. Главна е карактеристика народа окру-
жла Краинскогљ: слуша савђте и налоге свога
старешинства до удивленја; почитус свов све-
пштенство као праве пастире и учителђћ; повинусв
се своимђ кметовима и уважава учителћ. Кђ то-
ме е исти народђ побожанђ, миролгобивђ, дђате-
ланђ, искренђ и одвећђ гостолобивђ; едномђ ре-
чпо слободно е казати, да се поступакђ народа
окружла Краинскогђ другимђ окружима, а наро-
чито у послушности и миролмобнпо као обра-
зацђ препоручити може. Само 1оштђ у смотренто
радић и то у землђдћлио. особито винодђлио.,
пчеловодству и свиловодству доволвногђ иску-

223

ства нема; но надежда е да ће му скоримђ еко-
ном/иска Топчидерска школа и то знанђ донети.
Сва предописана уредностђ и похвале достоИна
покорностђ прама власти тога окружји, колико
се земалбскои власти толико се и самоме Краин-
скомђ народу захвалити има.

Заклочаватоћи описанје окружја Краинскогђ
примђтити неизоставламђ: да е немалми узрок
напредка тога окруж!а и одтуда произишао, што
га е провидђније скоро свагда сђ мудрим, ревно-
стнимђ, отечестволобивимђ и човеколмобивимђ
старешинама и управителвима земалбскимљ снаб-
дћвало.

224

| [| + | |
а | ИлеНа и Бјв ремек 5 | 5
2 а | = |||
| Алексиначко | 2| ва! 4082 | 5832] 8085 136
2 |Вар. Београдђ|—- 1 2011 2812 7483 6527 5
3 Београдско 5| 121 7576 | 10,096 | 16,655 | 25,16
4 Валђвско 4 192 8752 | 13,468 | 21,930 | За,41 |-
5 |Гургусовачко | 2 | 110 | 5420 | 9035 | 12.218 | 20,06 -
6 Краинско _ | 4| 81 | 11,224 | 13,115 | 17,535 | 28,78#)
7 |Крагуввачко | 3 174 | 11,558 | 14,322 | 24421 | 36,80»
8 |Крушевачко |4)271| 9645 | 12,727 | 19,936 | 30,24
9 |Подранско _ | 3] 891 5897 | 7906 | 12,312 | 19,66 |||
10 |Пожаревачко | 5 182 | 18,871 | 22,236 | 34.646 | 54,33.
(11 Рудничко 3 114 | 6261 7816 | 13,755 | 20,264%
12 |Смедеревско | 2| 541 7747 | 9631 | 14479 | 23,11 5
13 |Ужичко 5| 188 | 12.088 | 16,041 | 27.287 | 41,26: |
| Црнорђчко — |2| 45 7340 9763 | 12,349 | 20.564 |
15 |Чачанско | 4| 142 8645 9767 | 15,887 | 24,22: .
16 Шабачко 3 115 9053 | 12.076 | 19,212 | 30,234!
17 |Агодинско | 2'| 145 9436 | 11,289 | 16.533 | 26,04.
18 |ћупртско 2 95| 7455 9160! 13,155 | 20,90
| Главна Сума |55| 2203 |153,065 |199,324 |308,108 |176,06

225

на
5.|5 5
ЕТ више
~|5
215
15 | 28
— 2,
= 1
— 16
“ 1
— 1
— 15
и
4 4
1 13
|| 5
4 Па |
28 | % |

| · Страт
Сума целогљ Е = 5: “се
= 2 | 55 5. = | Сума
народонаселени = 5 555 55 | бар
г о јабнјЕ о
5 и зри “У ЗАИ
27.311 61152! 1 159
16,896 __ |1431 [1793 |1753 | 4977
51,917 184 | 442 | 112 738
69,816 59 | 263 | 115 437
41.319 44 АЖАН зе 3
59,43 — | 23 1023 | – 1046
75543 133 | 255 | 37 435
62,908 — | 20| — 20
39,885 == |“ 112 2 14
113,117 110 | 128 | 180 468
41,837 па Мећава кв
47.221 114 | 225 | 90 429
84,596 4 БлКо Вта
42 681 па пала 2
40.882 ову азаИне 22.
61.750 638 | 320 | 117 | 107%
53,871 „ДРЕ ага 10
43215 и –
983.495 || 2679 | 3691 |3љ49 | 9819

226

По попису 1844 бело ве лмод-

ства у Србли . 826,131
По попису 1846 аи лмодства
у па и о . 892,315
По попису 1850 орка в мод-
ства у Срб!и ња 929,603
Кадђ се дакле КВО модства 185 |;
нађеногђ и износећегђ . . .. .. . 983,496
сравни са бросмђ лмодства нашавшегђ
се у 1844 и износившегђ , .. .. . 826,131
онда ве порастло модство у Срб!и
за 10 година одђ 1844 до 1854 . . . . 157,865
97 вароши Београду бђ.лао в лмодства овдашнћељ
по анису, 1848. "се ои <= 1 Уа
= ЈГ 1846) пе = «о ома ОУ

По попису пакђ 1850 године со е само 7953.

А самђ онда одма спаз!о, да е погрешка у попи-
су учинћна бати морала; и зато самђ ставто (ви-
ди Гласника свес. ТУ страну 228—229), да е у Бео-
граду бмати морало 1854 године: 12,344 душе. По-
грешка се после одкрила. Комисла у Београду по-
писугоћа 1849 изоставила е све оне главе, ков су
пре 1850, као "|, '|, "|, :|,б порезђ и аРа ЋЕ упи-
сане бмле; па не само главе мушке ков подпунњи
данакљ пре нису плаћале, него и нбине породице:
Погрешка е та сада и тимђ исправлћна, што по
последнђмђ 185); године извршеномђ у Београду
попису, кадљ су све пореске главе пописане, бром
модства овдашнћгђ износи: 16,896.

Тованљ Гавриловићљ.

ха

227

простогвђ СРБСКЕ ПАТРИС.

У осмоџн кнђизи Гласника, одђ стр. 116 до
130 штампанфђ е чланакђ: О границаљла, докле себв
простирала областђ негдашнфељ Шећскогљ патрглр-
тата. Али изђ берата изданогђ садашнћмђ Цари-
градскомљ патр!арху Кирилу месеца Мухарема 1272
а то ве Септембра 1855 види се, да Порта нје изђ
свом кнбига избрисала негдашнћ патргарше: Пећ-
ску и Оридску; него да !И сматра као скопчане
сђ патриарш!омђљ Цариградскомђ; само да се не
могу одђ последнић раставити. МИ тако, докле
се простирала област патрарипе Пећске и до-
кле се и сада простире, види се изђ помену-
тогђ берата, кон е штампанђ у новинама ко из-
лазе у Трсту на Талминскомђ езмку, подђ име-
номљ: „Оззегуајоге Тлевићо“ 21-гљ Фебруара 1856
брого А3-мђ. У преводу Србскомђ гласи таи бе-
ратђ овако:

Молбеницомђ поднесеномђ моме царскомђ
дивану одђ митрополита и знаменити лод!и Грч-
когђ народа и нбинимђ печатима и подписима утвр-
ђеномђ авлћно ми е,како сусе по момђ царскомђ
указу, конмђ е збогђ злочесте управе сметнутђ
патр!архђ грчки Н. и наређено да се избере новђ,
скупили и изабрали ностоца овога берата (коме сре-
ћанђ да буде конацђ), припознатога збогђ свов
способности. искуства, проницателности, верно-
сти и ревности у испунавашо дужности свон као
поданика мов вмасоке порте. И како се дакле по-
траживало, да се достоинство патр!арско одузме

15"

228

одђ Н. и преда Х. и дасе овомђ последнићмљ изда
бератђ на основу старг уговора, прегледани су
бљтли тевтери одђ прихода епископски, кои се
налазе у мотон царско“ благаиници; изђ кои се
види, да се патргарипа Цариградска сљ онимљђ што
тон припада поверена управи Х. по сили другога
берата, подразумевајоћи у то и патриршн о Орид-
ску и што одђ нћ зависи, подђ уговором да се
годишнћ даванђ одљ 33.425 гроша, 20 пара и 34
аспрти измирус мотон царском благаИницљ, почев-
ши од 1. Марта, да се са свршеткомђ године
рачунђ пречисти и да се признаница нћму на то
изда; да се део одђ речене суме. кои износи
5000 гроша, плаћа драгоману мога дивана у име
опаклица (куинска трошкова); да сеодђ суме одђ
90.000 аспр:и, кон се прима одђ патргарш:е, по-
чевши одљ месеца Мухарема, део вданђ, кон из
носи 65.940 аспрзи и кои се употреблава по гласу
указа могђ одљ месеца Марта 1251 на трошкове
наше резервне воиске, плаћа годишнћ благаини-
це вВОНничкон; а остатакђ мотои царскон благаи.
ницб, да се свршеткомђ сваке године рачун пре-
чисти и патрјарху изда признаница, пошто изми-
ри и канцелар! иске таксе; да се у име онога што
припада патр:арпши Пећскон 163.000 аспрт на го-
дину плати мотон царском благанници у надлеж-
немђ канцеларјама, и да се дупликатђ пречиш-
ћеногђ рачуна преда патр:арху свршеткомђ сва-
ке годиине. Подђ овемђ уговорима Н самљ по цар-
скомђ указу момђ одђ 8 Репепа 1251 издао оваин
вмсокти бератђ и заклмочто самђ и наредто као што
слђдуе:

Именоваињи Х. (кон да срећно сврши) иза-
бранђ на место Н. за патрарха Грчкогђ народа,
управлаоћи у исто време и именованимђ патрлар-
ипама, саставлђиммђ сђ патриршомђ Цариград-
скомђ подђ нђговеамђ предшественицама, упра-

229

влиће заедно сђ митрополитима, нБинммђ посло-
вима и нбинммљ богочесттемђ (култусљ). Онђ не-
ће бмти збаченђ, осимђ ако буде обтуженђ и за
крива нађенђ; нити ће и ко моћи заштитомђ и
препорукомђ поставлђнђ бмти на место нђгово.

Као што « означено у кнђигама, царски се
указђ одђ пре давао пуну власт на управу по-
слова патрјарху заедно са синодомђ митропо-
литскимљ; и тако патрјархђ противно мотон цар-
скон заповести неће чинити ништа докђ не при-
стану митрополити.

__ Кадљђ бе се годђљ место патр!архово упра-
внило, патр!архђ се мора избирати изђ свештен-
ства,и сђ пристанкомђ митрополита, кон стану:о
одђ старине у Цариграду; ато су: митропо-
лити Еракл'искти, Цизичкти, Никомед ски, Ни-
кеискли, Халкедонски, а и сђ пристанкомђ дру-
ги митрополста, кон бе се у Цариграду десили;
изабранми, пошто буде пр!авлђиђ весокон пор-
ти и за патргарха призн:.тђ, управлаће нБинммђ
пословима каноничкимђ и другима у договору
са светмлмђ Ссинодомћ; и докле годљ не стане чи-
нити неправде, гонити, преступати правила ка-
нона црквенњљ, и не буде окривлђиђ као издан-
никђ државе, остаће непоколеблвивђ на свомђ
месту, 3 докле годђ живљ буде.

Ако ба пакђ патр!архђ бео обтуженљђ за неу-
редно владанћ,а ту тужбу не бе подписали сви
митрополити него само неколицена ОДЂ нБи, или
какавђ опадникљђ, онда се на проказивана и пред-
ставлани овакова неће гледати; иначе приступиће
се кљ истраживано, па услћдђ тога учиниће се
што в право, и како прави судђ донесе.

Па како одправланђ послова рав у провин-
шима царства, и управланћ прихода и расхода и
други интереса цркве патр!арске шее по правили-
ма каноничкимђ поверено самоме патрларху, него

230

заевднички синоду митрополитскомђ, по томе си-
нодђ мора бвмти одговоранђ за дугове црквене,
и како е печатђ цркве патр!арске увекђ поверен
бо рукама митрополитскима, да они знао за
новце у залмђи подђ интересђ узете. Сматрагоћи
сђ друге стране и на то, што св. синодђ одђ сва-
когљ насртана заклонвђнђ има такође у своимђ
рукама печате свпо манастира у мотои држави, и
да се у то не може нико мешати, зато и печатђ
цркве патршарске поверенљ ве нбима онако исто,
као што е и пре бво, и преданђ ће бвати ОНБМЂ
митрополитима, коске они буду изабрали за то, ка-
ко бег они боли одговорни према вакуФу (џамји-
скомђ имато), удовицама и сиротама. Издаванђ
овогђ указа учинђно е на потраживанћ заедничко
патрјарха и митрополита. И противно томе неће
се никада што учинити.

Као што самђ благоволо дати новоме па-
трјарху пуно извршиванђ власти као што су то
и предшествевицњи нђгови имали; тако ће и са-
дашињи патрјархђ уживати благодети старк уго-
вора (клаузула); алђ да строго обдржава поре-
дакђ и каноне установлћне; а онђ ће имати од-
правланћ свило послова благочестја и други зав-
днички сђ митрополитима и обдржаваће се у
границама свов власти.

Како одљ патрларха и синода зависи, шила-
ти митрополите у епарх!е нђине, и опетђ 1И одо-
нудђ позивати; тако заклочено оваковомђ нико
се противити не може. 4

Па како нје забранћно патрларсима, митро-
политима и другимђ свештеницмама читати еван-
гелје у свотои собственои кући, а и иконе по-
ставлати; то да небљм гувернери тражили новаца
што су у собаман у приватиммђ кућама донесе-
на кандила, палђне свеће, намештене налонћ и
иконе , читано евангелје и одслужена литурпа, и

231

штака арх!тереиска изложена бала; ерђ е ово нби-
ма дозволћно чинити, и зато имђе нарочито упи-
сано у нбинђф бератђ.

Местнемђ властима не слободно кинђити
и узнемиривати цркве и манастире, ставлђне По Дљ
властђ патрјарха и митрополита; осимЂђ ако имљ
в на то властђ дана царскимђ Ферманомћ, ако по-
кажу бурунтпо пашину, или подђ изговоромђ да
чине каково истраживанђ.

Епархте, ков одљђ стариназависе одђ патрпар-
ипе Цариградске есу:

1. Кесарла, 26. Зумна,

2. Ефесђ, 27. Адрганоподњ.
3. Хераклеа, 28. Амазла,

4. Бушлукђ, 29. Бруса,

5. Галиполи, 30. Нова Кесарла,
6. Манприофита, 31. Анина,

7. Метра, 32. Верла,

8. Сирулзе, 33. Аталта,

9. Цаззикђ, | 34. Талантђ,

10. Викомедла, 35. Широ,

11. Никеа, 36. Салона,

12. Халкедонла, 37. Крста,

13. Дирконђ, 38. Трапезунтђ,
14. Шпалдалај, 39. Лариса,

15. Солунђ, 40. "Грикала,

16. Читра, 41. Молдавла,
17. Кампана, 42. Угро-Валахла,
18. Платамонђ, 43. Арта,

19. Догранђ, 44. Неупакте,
20. Петра, 45. Филипополр,
21. Ардамери, 46. Смирна,

22. брисо, 47. Родос,
23. Трново, , 48. Серезђ,
ЗА. Чирмери, 49. Драма,

25. КоФфча, 50. Зихна,

51. Митилене, 84. Мисистра;
52. Алепљ, 85. Олене,

53. Дидимотика, 86. Христанополд,
54. Ангора, 87. Науплла,
55. Филаделфта, 88. Прлонесђ,
56. Писилдла, 89. Ленђа,

57. Меленикђ, 90. Санторинђ,
58. Патрас, 91. Еласонђ,
59. Тива, 92. Самосђ,

60. Апосљ, 93. Хлосђ

61. Наносђ, 94. Фанарла,
62. Мисемврла, 95. Халдеа,

63. Видинђ, 96. Тиносђ,

61. Дристра, 97. Мегитарасљ.
65. Егрипђ, 98. Касандра,
66. Соф1а, 99. Милосђ.
67. Мида, 100. Сифнос,
68. Виз1е, 101. Епна

69. Анхгалосђ, 192. Погонјани,
70. Варна, 103. Гребина,
71. Бопланђ, 1094. Леукадла,
72. Макрина, 105. Елаклисја,
73. Силивр:а, 106. Ревендосђ,
74. Сисополисђ, _ 107. ћефал!а,
75. Ксанти, 108. Акобо,

76. Воло, 109. Зарната,
77. Димитр!асђ, 110. Гастуни,
78. Склосђ, ИП ал.

79. Лемносђ, г
80. Имбросђ, 112. Нисава,

81. Коринтђ, 113. Андраполр,
82. Монембазла. 114. Пергафтеха,
83. Калаврита, | 115. Трнполица.

Епархје уписане у бератђ патргаршше Пећске,
савдинђпе сђ патрарппомђ Цариградскомђ есу:
1. Дупница, ад. Самоковђ,

2. Базликђ, 5. Вларићђ,

3. Ихтиман, 6. Ерцеговина

. Патзе,

· Сугурђ,

. Касаба,

. Кусурли,

· Ушћупћ,

· Скопа,

· Варна,

· Егри Паланка
. Калкондилерђ,
. Ниш,

· Алапа,

· Хисарђ,

· Росба,

. Кпохуклукђ,

· Радомир,

· Кастендиле,

. Истип,

· Кракоба,

. Каглниђ,

· Босна,

· Рандуевнђ,

· Саракинђ,

· Травникљђ.

30.
31.

Сни-Пазарљђ,
Снви-Барусђ.

233

32.
33.
За.
35.
36.
37.
38.
89;
40.

ДГ.

42.
43.
ДА.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
санџакату
Чиесижком ,

Пергоптела,
Ладедникђ,
Метрополицја.
Пеланђиђа,
Либирђ,
Тимарђ,
Сермандра,
Кађика,
Хисарџикђ,
Карадагли(ЦрнаГора)
Пргеполћ,
Таслипа,
Манданљ,
Асона,
Белова,
Зворникђ,
Локола,
Сузитча,
Долакисурда,
Међовали.
Цркве налазеће сеу

Босанскомђ и
Београд,

•
7

Сирина, Бузезто, Нова,
Преспа , Приштина , ђа-
ково.

Епархје зависеће одђ патраршпе Оридске и са-
ставлћне сђ патрарш!омљ ЊЦариградскомђ, као:

НИ ИЛИ СИ

· Пилагонлта,
. Прилипђ,

др рум,
ехпосђљ,
Радостина.

· Струмница,
. Тиринпа,

· Барандо,

· Пунаинга,

10.
1.

12.

13.
14.

15;
16.
17.

Клокели,

Анипа.

Бардари са своим цр-
квама,

Белата,

Исланиђа,

Карађова,

Старова.

Флорина,

234

18. Чумна, 32. Тепеделенђ,
19, Егрибопакљђ, 33. Београдђ,
20. Кастора, 3а. Мелтекастри,
21. Курбитела, 35. Нисанте,
22. Насилиђи, 36. Карабурнарђ,
23. Сисанђ, 37. Авланђ,
24. Карна, 38. Сита,
25. бнитела, 39. Елбасанђ,
26. Пелише, 40. Каваа,
27. Ћћупруђу, 41. Драч (Дурахо),
5 42. Тиранђ
28. Хугарђ, : ,
| 5 43. Левра,
29. Улан; 44. Чиртова.
30. Иппогарђ, 45. Престе,
31. Преметесђ, 46. Демисхисарљ.

Митрополити, архјепископи, епископи, на-
столтелђи манастирски, пустинашњ, калуђери и
сви православни, кон у реченамђљ епарх!нма стал-
но или привремено живе, дужни су признавати
патрарха као свогђ духовногђ поглавара, кђ нљђ-
му се обраћати у свама пословама, кои имђ се
буду показали и кон припада: нђговомђ судству
(компетенши); да се заповести нђгове не престу-
пато, и да му се сви покорава:о по канонмма нбБи-
ногљ обреда (аинђ).

Патрарипомђ ће се управлати онако као што
ве и пре бело. Патрархђ ће управлати послови-
ма са св. Ссинодомћ.

Приходи и друга давана годишна измирива-
ће се у четири пута. Даванђ одљ патрјарине Пећ-
ске и Оридске предаваће се годишић ДОтИчримљ
благаиницама; а што се тиче поклона, ков е да-
вати обичан разнимшмљ писарницама вес. порте,
они се неће истраживати ввипе него колико се
одређено; нити ће коме му драго ба:ти слободно
сљ овакимђ истраживанђма обтерећавати патртар-
ха и митрополите у дужности нвлове вере.

235

Нико неће смети одузимати одђ патрјарха и
митрополита властб, коло имаго надђ своимђ ма-
настирима и црквама у држави могои безљ фер-
мана царскогљ; такођерђ нико неће смети чинити
какве му драго сметић, кадђ се поправлиго цркве
по закону и ков се поправке мора:о извршити да
се цр:ве одрже у своме старомђ стан.

Безђ потраживана патрјарха и синода нико-
ме се неће дати епархје или епискоше бмо Онђ
ко му драго.

Ако бвг вогодђ одђ рав хтео се оженити, или
свого жену пустити, нико други осимђ патр:арха
и нђговњи заступника у то се мешати неће.

Свештеници ч заступнице патр!архови, кон
су безђ одобрена нђговогђ допустили, да се кои
одђ равс ожени, или кон су учинили што, збогђ
чега се морао по канону казнити, треба казнђб
да претрпе, и у то нико да се не меша.

У случа женидбе, распуштана и други по-
слова, као и у случао распре између поданика
мов вњтс. порте, кадђ патрјархљ, митрополити,
архгепископи, епископи и намествице заповеде
раи, да положе заклетву по свомђ обреду, па да
се тмамђ начиномђ стварђ поравна или посведочи,
или ако се за добро нађе да се на кога анатема
метне и тако да се казни; кадје и нанби (суде и
чланови суда) уметоее мешати неман) противно
постовћимђ правилима и истраживати глобе про-
тивно налазку и одобрено патргарха, митрополи-
та и епископа.

Свештеницеама неће бати слободно, по соб-
ственон власти свотон благословити бракове за-
бранђне.

Како правила нБбиове вере забраном раи пу-
стити жену и узети другу пре смрти прве; тако
и четири пута женити се; то правила ова не са-
мо што ће се обдржавати, него они кон противу

236

исти правила узраде, батће казнћни. И као што в
забранћно онљма кои се жене недопуштенљмђ
начипомђ, у цркву доћи, тако исто кадљ ба та-
кова лица помрла, неће моћи местна власт на-
терати свештенике, да !И прате у гроблђ

Све што бе митрополити, арх!гепископи, епи-
скопи, свештеницњ, пустанацња, калуђери и други
христјани на смрти тестаментомђ завештали цр-
квама, сиротинђи, патргарш!и, митрополитима, ар-
хгепископима и епископима, пина завештана бвл-
ће спажна по канонима нБине вере; и сведочбе
христјански сведока беће допуштене одђ светогљ
закона; свако завештанђ, ков за живота учини
христјанинђ патрарху, архјгепископу, митрополи-
ту, епископу, цркви и другима, изискаће се после
смрти нђгове одђ наслћдника по закону. Наслћд-
ниша дужни су платити каноничке приходе.

Ако кон рал трећину добара свои поклони
цркви, манастирима, патр:арху, митрополиту, ар“
хепископу и епископу, трећина ће се ова одузе“
ти одђ наслђдника посредствомљ закона.

Епископи, калуђери, архгепископи , митропо“-
лити, свештеницња и настолтелђи манастирски, ком
бе што скривили противу свои обреда, казниће
се по канону, и нико се неће томе противити или
се у то мешати.

У поставланћ и избациванђ пароха нико се
мешати неће. :

Кадљ патрјархђ и синодљ заклоче, да се зба-
це или поставе митрополити, арх!гепископаи , епи-
скопи, калуђера и настолтелђи манастирски, или
да се попуне места умрла митрополита, архтепи-
скопа и други достонока, изборђљ ће се овакавђ
одобрити кадђ ми потраживанђ за то дође оОДдЂ
патртарха и кадђ се плате таксе, ков се дати
има:о мојон парскоћ благаћницм. МИ тако ће се
издавати потребни берати да се у зваша поста-

237

ве; осимђ тога издаће се царска заповестђ, да
се нико не уплеће и патрирха да не нагони си-
ломђ кога ће поставити на ког) епископпо и ар-
хтепископпо.

Ако ба паша, кадта и наипђљ тражили да се
збаци или прогна збогљ рђавогљ владана кои ми-
трополитђ, архјепископђ и епископђ. то ће за-
висити одђ суда патрјархова ; и ако би се про-
тиву нБби исти подносиле тужбе непосведочене
и ако бе другимђ коимђ начиномђ изданђ бвто
ферманђ. онђ се извршити неће.

Ако ба се кадђ потражило или нареди-
ло да се одљ патрршје Цариградске две па-
траарш!е: Пећска и Оридска, или друга кол ми-
трополја одцепе, на тако потраживанђ и наређи-
ванћ неће се гледати. ЊЦарскти хатђ у надлежне
кнђиге уписанђ п изишавши на там конацђ . да
се обдржи редђ постовћли стварги, и зато овом
наредби што противно учинити се неће.

Све парнице око старешинства исамогђ све-
тогЂ закона, ков бг се могле заметнути између
патртарха, митрополита, арх!епископа , епископа
наместника и нБбини чиновника, размотриће се и
судити у царскомђ дивану.

Никакавђ христјанинђ неможе се силомђ на-
терати да се одрече свов вере.

Петнаестђ чиновника патрархови, међу кон-
ма и нђговђ капу-ћехал — заступниквђ -— неће
плаћати арача ни други намета личнт.

Седамђ чиновника патргарпие Пећске и пет-
наестђ патрарипе Орпдске уписани у старимђ
бератима као ослобођени одђ данка на личност,
бљаће и у напредакђ,одкако су те две патрјаршпе
сљ Цариградскомђ саставлђне, ослобођени Одђ
данка.

Патргарху ће слободно бати, и да се у то
нико не меша, да има свов винограде, башче, има-

238
на, тргове, землђ, манастире, дућане, добра и
живу стоку, ков се све сматра као побожна за-
вђштана и ков све зависи одљ патр!аршпе и цркве.

Ако патрјархђ има примати одђ митрополита,
архгепископа, епископа, калуђера, настолтелиа ма-
настирски и друге рав, што му годишнић припада
по постосећемђ реду и по гласу нђгова берата,
судје местне даће оружану помоћљњ по закону нђ-
говомђ поверенику, кон му приходђ купи, и по-
моћи ће му, да скупи оно што му припада.

Ран ће плаћати годишнћ даванђ, милости-
но , венчаницу и за манастире и све остале по-
клоне за патр:арха по старомђ обича безђ сва-
когђ противлђна.

Патр:арховимђ повереницема, конма е препс-
ручено да купе годишна давана, даће се пратио-
ци, и ако бвг они — повереници — морали менати
ношиво и штапове носити, чиновници кои се 30-
ву уртје — привременици — не могу имђ на путђ
стати или ОДдЂ нБби новаца узимати преко закона.

Ако какавђ архгепископђ или епископђ неба
имао новаца да правителству плати што плаћати
има, него ба имао какву робу или друге таке ства-
ри да распача, повереници нђбини, кон ба ову ро-
бу носили, да не буду узнемиривани и да не пла-
ћаго по местима, где се ђумруци налазе, надзира-
тедњима или поморскимђ скелама царину или дру-
ге поклоне да да:.

Ако бе се за потребу патр:нрхову носили
производи сђ нђговљм винограда; клокђ , медђ и
друге ствари, ков ба му христанни доносили у
име милостинћ, надзирателњи ђумручки и ђумрук-
чте не ће ништа за то тражити ни по скелама ни
по другимђ местима нити ношен: томђ и наПма-
нђ сметиђ чинити.

Дамнипа, доходакђ: касабте, новци одљ мило-
стинђ, благослова и тржишта, венчанице за прву,

239

другу и трећу женидбу и други поклони, кон се
даго патргарху, митрополитима, архтепископима,
епископима, настолтелђима манастирскимђ и дру-
гомђ свештенству, сђ дванаестђ аспри ков платити
има сваке године оженђнђ човекђ, и веданђ цекинђ
свак свештеникђ митрополитима, да се плате
безљ затезани; па ако кон христанинђ место го-
тови новаца да у зрну или зеитину, ОДдЂОвЊ про-
извода нити ће се наплаћивати царина нити бачђ.

Кадђ патршархђ или нђгови моди желећи из-
мирити оно што се правителству давати има, ста-
ну купити доходке одђ цркава и села, кои се до-
ходци зову ембатични, па како се догађало че-
сто да су поменути лмоди узнемиравани бвгли Оодђ
чиновника мов васоке порте, гледаће се да се
овакови самовластни поступци не чине.

Ако бег се кон одђ рав у време кадљ се по-
резђ за правителство купи скупили у едну кућу
са својомђ родбиномђ и породицом, казугоћи да
они сви саставла:о само вданђ димникљ — кућу —
и тимђ бе се хтели ползовати, што е у берату
уписано: толико ће се платити ОДдђЂ едне куће;
то имђ неће бмти слободно таквимђ начиномђ
оштећавати државни приходђ., И ако ба власте-
ли, као што су заими и тимарготи — кон имао
веће и манђ спахнлуке — казали да ран по нБ1о-
вимђ спахилуцима, кућама и селима, све су нБбини
настоИници, селаци и слуге, да тако извуку моде
одљ плаћана димнице: то имђ се допустити неће,
да се оваковимђ изговоромђ послуже.

Кадђ бео патртархђ и митрополити хтели за
рачунђ давана правителству узети себи ствари,
конђ и имана умрла митрополита, арх!епископа,
епископа, старешина манастирски, калуђера и ка-
луђерица, чиновници Финансјилни — касамђ — кон
наслђдте деле, управителђи и надзирателђи побо-
жињг заведена, представници и други чиновни-

240

ди не могу се у то мешати, као да то наслћдје
све по кнБбизи благаинице у име доходка нљима
припада; ерђ по одредбњи мога царскогђ хата —
писма свовручногђ — ако умрли нема наслђдни-
ка. одђ добара нђговљ треба да се измири што се
узаконћђно; а ако има наслћдника, финансјално
надлежателство не може на нБи руке метнути.

Кадђ патрјархђ и синодђ заклоче, да се по
канонима казне митрополити и епископи што не
плаћао оно што су на годину плаћати дужни, да
имђ се одсече коса или да се збаце а нБиове
епарх!је другима ладу, оваквои наредби нико сме.
тиђ чинити неће.

Ако бе кон одљ рав у друго се место пре-
село да се тамо незаконо ожени; неће му се
допустити, да се оженити може.

Нетреба нагонити свештенике силом да вен-
чаваго недопуштене женидбе; нити треба узне-
миравати патргарха и митрополите да поставла!о
и збацаго епископе.

Нити ће когодђ сметати нити потраживати
да се кон одђ рав прокуне збогђ какве казни;
нико и никоимђ начиномђ да се у овати посао
не меша,

Калуђери вон су се одрекли светски ства-
р:и, неће смети ков вуда ићи забаве ради; па кадљ
имђ патрјархђ и митрополити заповеде, да се
врате у свон постригђ, нико се томе противити
неће.

Ако бе патр:арси изђ други места у ЊЦари-
градђ дошли да свов послове у редљ доведу, они
те свог послове вала у редђ да доведу преко
патр;нрха и митрополита.

Ако кога архјепископа или свештеника тре-
ба затворити по закону, то ће се учинити преко
патрларха.

241

Они калуђери и пустинлци,. кон би се усу-
дили тумарати косв куда и немире чинити, бљће
одђ патргирха и митрополита казнђни и повраће-_
ни у манастире у коима су пре базли.

Кадљ патрархђ желећи дознати, како рачу-
не црквене и манастирске воде они, кон нђима
управлао, па нађе да су опи кон рачуне по-
лажу доходке себи присволвали, и зато !И збаци
и место нђи постави друге; томе се нико проти-
вити неће.

Чиновнидци, урфте, нетреба да узнемируго и до-
сађуго епископима кон имаго свов берате и зави-
се Одђ патр!арха, кадђ купе димницу. Да не ба
бљтло оваковљ досађивана, треба ову наредбу упи-
сати у нБловф бератђ.

Потраживана патртарха и синода, подкреплђ-
на печатомљ патр!арскимђ,узимаће се у размотренћ.

Нико неће моћи узнемкривати патрларха, ни-
ти му сметати да носи штаку; нити ће се другимђ
начиномђ ко мешати у нђгове послове.

Патрларха неће моћи нико натерати, да узме
у службу моде, ков нити Онђ нити синодђ неби
хтели у служби држати.

Патрлархљ у кругу власти кои му е горе озна-
ченђ управлаће землама ставлђнимђ подђ духов-
но судство нђгово за едно са синодомђ; и да се
нико у то не меша.

Тако да се зна, да се овако, и да се веруес
племенитомђ знаку, конмђе указђ ован утврђенђ.

Издано месеца Муарема 1272 у Цариграду
добро сачуваномљ.

У овомљ берату имена епарх!л подљ патртар-
ипомљ Пећскомђ, нису написана као што бетреба-
16

222

ло. Има ту много погрешака. То бева увекљ кадљ
се имена пишу Турски, кол нису Турска. Имена
ће се та по времену моћи поправити, особито
кадђ се добаве преписи концепта берата, гони су
Пећскихљ патргарсима одљ порте давапи, и кон
се концепти, у државнон архиви у Цариграду наћи,
преписати и сравнити могу. Нама се за сада до-
ста оволико да знамо докле се простирала областђб
патрарш!е Пећске.
Тованљ Гавриловићљ.

243

диплота ВОСводЕ УгрОВЛАХИЋ.
скогљ толина паханла
одљ год: ара = 7104 = 1596.

Милостпо Божтео Тоднљ мнханаћ коекодћ но господваћ
кљсов темле Фгреклахтнскоес снић келнкдгд н Пркдобрлга
поконндга Тодна петрдашко коескода . дакатћ господсткамн
спо покелкнио господствдамн . добреве ф костеци сђ сниз
НМЋ птра , но сћ сннокемсн . елнце мњ Бога пркпвститћ .
коже да ма естђ еоунна . зуернихћверхћ . ДЕЛ раду-
ХФЕћ 6 роших књ сахевдрк колика хокетћ се хтетћ нубратђ
0 посезде ОФ помо н ф кода н од сахвн о шавма н Фф
свдаллнил .72акеож гд естћ (пеогилл .... сниз имст ...2)
Ф господина радула 24 Д дпрн готокн н 2 едни крбг; Б
н продадо твхћ моде нже ЕНШш (фЕХБ. тле охниз 71 ское
с добро коло . но сћхнанте ввсдмћ мнигашомњ Ф крћстин.
исто Ф горфћ н о дол, н О првдћ господсткомн . сего
радн дадехћ мз господствомн добреке н сњ снив. емв
пћтрекћ . нжевнше рвхв . коже да ма естћ оуниз Ећ
охабнмћ . сннокемсн. н внвкомћ . н праензхустомћ . инф
КОГОЖЕ Н ннпоколЕБНМћ . по рихмео господсткламн . н сеже
сквдетемо поставлкемћ господсткомн . похтеннимћ прден-
тељемћ господствамн . Жаплић икдић кеднкн деормникћ . н
жапдић кнсдрћ келикн логефетћ . н »седосте келикн Ен-
стадрћ . но радулљћ коморинкћ . н шерБбдшњ пехлринкњ он
калеопомнћ спдтарћ . жвплињ првда велики постелинкћ . н

некусдрћ велднкн логеофетњ н еоже памахахћ адћ ПАТРЕ
16"

граматикњ . књ месеца водни кд. дин. ећ стелин граду гер-
гнуб . но Ф ддамл до сего текаше увтошћ. вљ ЛЕТ. 271,

'
Тодић мнханлањ коекодњ мнилостио Божгело господнић

на печату пише: мнлостпо Божпено Ггодић махднлњ кос кода

Оригиналђ налази се кодђ Друштва Срб. Слов.
Сљ оригинала вђрно преписао бо

Др Мнко Шафарикљ
У Београду д. зо Септ. 1856. :

245

РУКОПИС ИРЕтОЊЂ.

У Београду у Народноћ бибмотеци има ру-
кописђ у коме су црквена правила за ове дане;

1. месеца тонја 15, кнезу Лазару.

2. мтсеца ОктОКрЕА ВЕЋ до дњић, поврокњ пркскетме
Богороднце.

3. мтсеца манд 6, пркнесете | мофен уљстимихђ
нже Еђ скетмхћ отуд пдшего инкодн Ф мурн ликте кћ
фраскњи градћ БАфЂ. У

Д. месеца поемкрта кд, скетдгто — велнкомахеннка
мерљка рта.

5. мвсеца Тлнадрта 51, паметћ пркподовидго н Бого-
носилго отуд нашего ромила.

Писанђ е на хартпи у 8-ини. Има 161 листа
безђ првога и осмога, коихђ нема, те су муза то
прве речп свршетакљ мале вечерић кнезу Лазару:
... (О крђем твонх ућетимх ЕЋПлЋШАЕТ Се, двко, н по
рождљестећ те петлавнив поклдл Табаци су броевима
Словенскимђ забележени на првомђ и последнћмђ
листу; ови бросвви иду опетђ изђ почетка одљ
листа 25, где се починђ правило покрову богоро-
дичину, и одђ листа 96, где се починђ правило
св. Ромилу. Тако дакле рукопис има три раздела;
у другоме одђ нБихђ само су на прва три табака
поменути броеви, а на осталима ихђ нема. И ли-
стови су осимђ 85—95 забележени броввима (Сло-
венскимђ), кон одђ листа 96 (где се починђ правило
св. Ромилу) иду опетђ изђ почетка, али се познав
да ихђ нив бележио онаи кон е рукописђ писао
него неко други доцније. Листови 86—95 испредђ

246

службе св. Ромилу а иза правила св. Мерку-
рпо са свимђ су одђ друге харт!е, грублћ и но-
вје. У првоме одљ речена три раздела има по 22
врсте на страни, у другомђ по 20, у трећемђ по
19. — На другоџ страни листа 22-гога, где се упра-
во свршусв правило кнезу Лазару, пише скоропи-
снимђ словима: н простн, Брате мон мовнммн, дфе н
мало послашанје, овдте мобовњ рдунтелнидд. — Истимђ
писмомђ на другом страни листа 24-тога, дакле
на крато првога раздела, пише: с!а харт до конуд
не кама, не вама, прости Брате, простн. А на првоћ
страни листа 82-га, где се свршусв правило св.
Меркурпо, опетђ истомђ рукомђ и словима стон
записано: кћ клдм же ЕЊСЕМЋ МОлНтЕ8 ткора, н моленте
иростнржмо, тако кћ прамадртнић, ддћ оулишенн рлхама,
еда некто књноуснкћ молнтем продветћ 0 мн грешнемћ,
да оунститњ сезмерилд наша свгрвшента мнлостнењмн кла-
дћна, КЊСвХЋ нас да ебложнтћ кћ страхћ скон, еже кестћ
нлуеле Бљслкон пркмоудростн. много грашин Купр дам
(еромонадх раудннић 6ћ лбто бата „70, Ф рожд. „ЛУКЕ.
Зна се дакле да е рукописђљ нашђ довде (пр-
ва два раздела) писао еромонахђ Кипрјанђ го-
дине 1692. Да ли с онђ писао и трећи разделђ,
правило св. Ромилу, може се сумнати, ерђ е пис
мо доста различво, премда е истога доба. Листо-
ви 86—95 као што се одђ осталога разликупо хар-
тТОМЂ, тако се разликуго и писмомђљ: оно е позне
и са свимђ грубо, а и нема на нђбима ништа него
преписљ сђ првихђ листа службе св. Ромилу, и
то по Руски, као што су данашнћ прквене кнБи-
ге наше.

Одђ три знатна човека имамо автографе у
овомђ рукопасу. Листови 83—85 Кипрганова руко-
писа бљали су празни, пакђ е на првон страна лн-
ста 84-ога записано ово; Љето Бнт!л 7СК6.дд СЋ 2НД-
де когда пртнходн 8 мондстнр раклинув нлнтн крдинк ах
мнтроподнт расски!езлрхњ скетаго пркстодд срљБскаго др-

247

сенте ноднокну, посланик мнлостните радн Фф скетеншаго
патртлрха о срквскаго но Блгдрекаго господина господина
Моксем, при нгаменх рлединукома кур кнсдртона, нпрон-
гамљив кур софронто. вд лето господне джкд муд Пон.
к. рикого ду Лрсемте Годнокну. Исподђ овога записа
на истом страни стони и ово: бен 2л живота нмено-
ванидго патртхроха прденлик коспримн престолћ сервсктн
но вмств плтрудрхћ, нже номмик многодвтстеветћ, СЕНДЋ-
телљстивио дућ Мнкентен Стефанокнућ дрхедудкон Бе лград-
св... мнтропомн. У горићмђ запису митрополита
а потонђга патрарха Арсен! знатно е Тошђ што
се са свимђ добро познас како е србизме доте-
ривао према Словенскимђљ кнђигама изљ Русте иствли
архиђаконђљ Вићеинтте, н. п. у речима „в мондстир“
Оодђ 8 начинго е ве, у речи „с(кејтаго“ одђ о начи-
то е е, у речи с(кејтеншлг(о) одђ е начино се фу
амену Трсенте одђ краинћга е начино 6 н, итд.

На страни другоин листа 24-ога, исподђ онихђ
речи где се Кипрјанђ тужи да му „хартћд не вала“
записао ве поменути Вићентје ово: Ко нстиниз Бра-
те де н дакнашна хлартба, сотворнхђ над нен прова, н
некаснхћ простимћ хларактеромћ н не нд тлвовое дтло
устроснимић уринломћ, но обрттохћ ткого Еннз уесо рд-
ди ндинслаћ есн о наввтћ: по неже не козмогл есн послв-
диошеи правна сотеорнти наудло лодмо н проу., ДЕЛО
жен традђ ткон похвллада ЕеСсмћ раб недостонимн Внкен-
"ЕН дрхедтаконћ БЋлградсктн.

На другом страни листа 85-ога има овам
записљ: Аато слжн. Бнкша миђ влсвапо петрокпув др-
химандрта 1 езлрхв пекскомв послантка плтридрха серБ-
скога господнил господннх дедндсна фрадн МмтлОстниЋ н
вешен шукркокннх дрсентемћ хетертнм кд снх стравах 12-
несенинх, н слаун мн се о влскрсенпо Е!тН кд мондстир
светаго кнадл ладлрд раклитуа Тлн кердиткњ хокомн цеднх(ћ)
пвтв дћић, Ф нгаменд длезнд н Ф Брдтте гошењ.

На другон страни листа 83-га има ован записђ,
у комђ се споминћ митрополитђ Моџс1е, али се

248

не зна вели га башђ онђ писао; ето БАТА „7СлД.
Васто вади како пртнде кљ с(кејтано овнтем преос(кејшен-
ниши лрхрептскопћ н мнтрополит Белгрлдски но ксего
хртсттанстка под кластио прескктлаго песлрл фрнмскаго
обрттлаемаго господнић господнић Моксен Петровну ЕЂ
обнтелћ глаголемаио кљринк, индеже поунедот мошн с(ке).
таге келнком(оујуеника кнеха Лахлра петлишемљ оубра-
шенн, н проднемот дарљмо нсувлента ксвић С екрого но мо-
вовпо нехнцемћрного прнходешнм к рлу с(квејтмм мо-
шрем его. ЕЂ плато Ф рож. Х. (лжк5 18МА а.

пвеји
Сад да видимо шта рукописђ нашљђ има самђ
за исторпо.

У правилу кнезу Лазару има и жит!е нђгово
(на листу 14—18), ков се осимљ езика и правописа
готово ни мало не разликув одђ онога у Србла-
цима (н. п. у ономе кон ве штампанђ у Москви
1765 и име му е ракнла молекида СТМХЋ СЕрБСКИХЋ
просевтнтелен). Ваизнатша ве разлика што нашљђ·
рукописђ казугоћи како с кнезђ Лазарђ завладао
Србскимђ парствомђ вели: прћете Бллгословллет се
Ф прхтерефвтх фанђ, но кљсего прнута но сљвора срљБскх
го, Но тако слмодрљжај Бмедет срљвмем, а у помену-
томђ Срблаку нема сћвора срћвеклго, него место
нђга само „прихта ур ковнлго“. Друге су разлике н.
п. само оваке: нашђљ рукописђ помишоћи женид-
бу Лазареву вели: сљдражљвинув себк сљуестдкдет, а у
Срблаку на томе месту стоп, „свпражинуз“.

У правилу кнезу Лазару има на крало и по-
хвала, кол за исторпо Србске кнбижевпости мо-
же бмти врло знатна. Она е осимђ малихљ разли-
ка исто оно што намђ е познато као записђ на
покрову кнеза Лазара и штампано у П. 1. Ша«а-
рика кнбизи Ратку аРеупћо реветпећуг Јћов!о-
уапџу (у разделу: оКкажку ођсапзкећо рзепитећуј,
стр. 27—28).

У нашемђ рукопису она овако гласи:

249 ·

Месеца Тана „те. скетаго н слакнаго велнкомоууе-
инка лаадра.

Ку жикотк скоем 0 хрнстк подвнхлк се, но поглимм
наманлтом тЕрдк протикл се, иљина же 8 пркстолл Ела:
дмкм сввего ликве рлдвешн се.

Нђ „бе. кошљућ житио ладарћ пртет. (7)

Вћ нрасимх мнра сего вљспитал се есн 6 гоностн
ткоске, Ф поган моууеннуес, внеже ладаре, н окрвпка фракд
господих 6вћ кскх господах ДемањиихХ Бркпка н слленд
поклал те. господствовалћ есн (>) деммео Фућстетдл сн,
нов всвх Благћин (7) вљакеселнаћ есн кђрвусните ти хрн-
стани, н моужествнимћ срдфемћн желатемљ Благохстд (=)
наћшћаћ есно пл дмбд но стпостата БољстЕнмХ рковћ,
раДевдивћ песљтрпнмо Бмтн срдуа ткоемз, хрети хрнстта-
ин Ффуђстел ти оБллдлемјимћ Бмти ихмандтвин, дше лн
сего пе полаубнши, остакитн тукишио вмсотв темлилго
господстића ин (7) соблгрити се крћепо СБОСНО, но СсљЕЋЕа-
ишта се сђ кон певесилго цара. твмже нодск жЖЕеллемћ
ползаунаћ есн: но хм, оубнлак сен, но мзувиа ни 6
спрбелђ есн Ф Бога, нотњиша пе кћ хрввенје постлен Е%2-
мовлменила ти хеда, нхже снрбих оставнаћ есп о пртшћ-
стећем тконић. тебћ Бо впрлахдинеша се ећ негесила ке-
сем ећунла, мит скрћвми о волетим омеше 8#Ћ2МО-
Бленила тпохеда, ноећ мнолах скрђевх житје провљида-
от, (оБладлем!н 50 Сат пхмаилтким, н трвввем Кљси
помошн твое. твмже модни се, модн се кћ овфемв кла-
Ммије 0 ВЋАМОБМСНИЕХ ТВ О ХЕДА НОО О КЋСВХЋ не сЋ 6%-
фопо но мововцо (9) слажеших нић, пеудлем 650 миОдКМћ
стпрежетих соутћ кљамовменнах ти хеда, АдаЦИН Бо ХАЋБЋ
нхћ КљудЕНГОШе НА пхћ КОБЋ ВелНЕЋ, но тко Бллгдл ЕЋ

(") Овога довде нема у ШаФарника.

(=) Овде у Шафарнка нма н.

(7) У Шафарика БЛлагМХћ.

() У ШаФарика Бллгооуст!д.

5) Овога одљ речи естлвнтн до н нема у Шаарика.
) У Шафарпка наџпре МОБОКНО па онда Екрово.

350

ЋАБНТЋ положише (7), Ф моухтеннхе. нћ дше н првшлћ есн
6 жит!д сего, СКрћбм Но Болврин хедћ ткоих ЕтДН (“), н
ко маусннкљђ дрднокенте нмхшн кђ Богз (“). праклонн
коли КЋћ квнулешома те кладњије, просн многолттиое
КЋ БлАГМИХ жЖитЕе КЉаМОБАСИНМ тн туедом проводнтн
Благовгодно (:9), просн прлвославнкн брк христтднсући
неоскадно стоти вћ Оуљстепо тн, просн влагодвтемо ('')
н ПОБЂДНТЕМО БОГ8 ПОБЋД8 податн кљамовменинм ти хуе-
дом, кнеда стефлаиа но влћка, ид невндимте н кодније
кратн. помош Бо лре пртимем, СЂ БОГОМЋ теБћ похедла н
Блдгодаренје КћадамН. СЋЕЋрН лик (!=) сђресвдинк све-
танх мауеникћ, но сћ ељсвин помолн се прославаћшома
те вогв. кљхевтн ('3) геефгно, поденгни димнтртх, ББЕДН
Феодора ('"), понин меркерфта н прокотмд, но .м. моуте-
никђ секастунскњх, не еостдкн, Ећ нмхже моухешн когорт |
хеда теол ('7) внедђ стефди н клћкљћ. просн ф Богд по-
датн помошљћ. ('0) пртадн 860 на помошћ наша, пдеже
мре есн. нд мод ('') же мдлаа приношенћл прихрн, но ЕЂ
многад кђитин Ста. не по достодипо бо тевћ похедла прн-
несох, #ђ по сила маллдго мн радамл. твмже по малад
ЕЂАМЋААА уло нћ пе како ('“) ти, страстотрђиуес хрн-
стовђ ('") н скветм моутеннхе много Бо податлнећ (7)

(7) У Шафарика постлетше.

(%) У Шафарика КЋС1.

(%) У Шафарика господо.

(1) У Шафарика Богооугодно.

(:') Ове речи у Шафарика нема, тако ни потонћга н.

(3) У Шафарвка има 1ошљђ Сконж.

(9) У Шафарнка њхевстн.

(19) У Шафарнка #едере. Краннћ се слово не
види добро у нашемђљ рукопису.

15) У Шафарика има Тошљ ЕБАМОБМЕНД.

(19) У Шафарика ово место овако гласи: просн
податн нам се отћ Богд помошн.

(7) Место на мод у Шафарнка стоп мамонд.

(18) У ШТафарика тдко.

(19) Место страстотрћпте христовђ у Шаљфарика
стон о мндлн мон господнне.

(19) У Шаарика малоподатанећ, и нема Бо.

251

БмаЋ есно ВЕЋ тлавинтнх но маловкуших, кодмн пдхс ЕЋ не-
првходнмнх н келиктих, пате кљепртелђесноф вогд. тел
СНЋ Бо страно мене вћ стрлинмх окрљимле (>') есн
наеобтнлио, ићних же обогода прошва да екрљмншни мене (>),
вода зтишн Б8ра мотвио доуше но твла моего. првдстон-
шн бо 8 пркстола каддмкм Сб моруеннућскњимн лим ке-
селе се прквогдте. молн о стадт тесем провкрденк Фуљ-
ство ткос сљхраинтн Фф вљедкого наманаљтскалго нххож-
ден!д. ко томзв подовлет вљелкал слака, ућстћ н поклл-
манте отув н смив но сћ скетммћ доехомћ и ни н прн-
сно но Кћ ебн етком лмин. (73)

Може бетти да басмо много добили кадљ б51-
смо поуздано знали како су ове речи калуђери-
це бфимје дошле у правило кнезу Лазару по на-
шемљ рукопису. На то бма нанлакше бљмло поми-
слити да ихђ с отацљ Кипрјавђ преписао сђ по-
крова кнеза Лазара. Али вала узети на умљ да у
запису на покрову и ју нашемђ рукопису стои:
„на мол же малад припошента прихри н књ многа
ВЋМЋиН ста“, и да се одхахђ за овимђ реччма ка-
же каква су „прнношен“ п шта су „сета“, па се пе
споминћ покровљђ, него стои: „ме по достомлипо Бо
ТЕбЋ похедл8 прннесох, нћ по свак маллдго МН фд-
78 ма“. Ове речи колико сљ едне стране сметало
мислити да е ово бфФимша писала само да буде
запасђ на покрову, толико сђ друге стране до-
пуштао мислити да е ово у правилу кнезу Лаза-
ру могло бемти или права похвала или место нђћ
какавђ годљ поговорђ калуђерице бфФимја, кои
у старгемђ рукопису нађе отацљ Кипрјанђ и пре-

(2) У ШаФарика окрммаљ.

(22) У Шаарнка ме.

(5) Последнњихљ врста одљ речи првдстоншн до
крал нема у Шафарика, а у нашемљ рукопису нема под.
писа кон има Шафарикљ: Сфнимта оусрпдно прнноснтћ
стд тебб, светћ!. —- Ово су све разлике осимђ право-
писа, кон е у Шафарика старли.

252

писа. Оваку похвалу могла се бљимла и на по-
кровђ препочети. Може бати да ћесе ствар ова
расветлити ако се кадђ нађе у старгемђ рукопи-
су служба кнезу Лазару, за кого се гошљ не зна
Ки зове > ти. Мара а
__ Знатно е што у служби кнезу Лазару руко-
писђ нашђ има две молитве, у коима се као на-
родиви владалацђљ споминђћ деспотђ. Ево ихђ:;
Не вћед прнаеди Ф некмтул кћ Бмтје, нже Ф дЕ-
км ненскасомажите плсћ ради Кил се. нхмданлам крлгд

пгљалхсите алати сајам к 4:

покорм Борешаго нас, деспота нлшема погтда длрвн мол-
Бамн ткоего ладара но фождшене те слоко вожте. (л. 14):

Оџкрленећ догша сколо вожљстатимм лапотлин крд-
сномз слова сллкић пркдстоншни еЋ дрљуноктинн многа.
сего радио н молим те. СЋ кљиве мдсћ пау скоге плу
фан, милостнепо деспотв илшема погкуителилл пл свпо-
статм непросн, тако дл те оублажлем. (л. 21)

У правилу св. Ромилу имало два житја. бдно
е на обичномђ месту, поквратко (на листу 111—114),
и починћ се овако: бћоуве Фуство нмеше Бдињ (“),
роднтеме же благоуљствем и вокше се вотд, Ф нихже н
Ћ оухешје китамћ длет се, а свршуе се овако: ске-
талжте его рака нстохувнкћ спасента иљестић ЕЋримим Бест,
сувимнмћ подлошн дркнте, хромљмнмћ хожденте, н просто
рецин. ЕЋсАКЊ педоугћ но вљелљкој БОЛЕДИЋ НСЕМЕКАЕТЋ.
Друго « са свимђ на краго и врло дуго (л. 120—
161). Починђ се овако: Житје н жидићн ф хестн уо-
деса поволеменидго н пркподовилго отуд плшего ромила
поустиножнтема, сћтпнсдво грнгорффемћ оухуепнкомњ его,
ошљаннком н добропнсцемћ, БЋ подкрилн скетме горм
деоиа, ЕЋ маст плрнулемћмић меллил. Бллгослокн отте.
Ннутоже снце сладуднше, пиже ниже добрм рлунтемемћ
тирлита достонпо, коже нже ПрЕподовић ни БОоГомМОБњуШЕ
житбе првшњдашнх, скетмхћ, страданта н Бефбн пислипо
првддатн. А свршув се: сћ Благостио пранмн похкдменте

(~) Тако се у старимђ киљигама зове Видинђ.

253

Ф оувоглго 8мл мбего, лко да тконми молвтедмн проше-
ите пргимемћ пражде БнешТихћ гркхћ пдшихћ, н невесна-
го дара сподовћим се, н некеснос нлслвдвемћ улрство сЋ
вљсемн скетмнмн, 0 храст 1соуст господин нашемћ, емоу-
же подовметћ слава но ућстћ но покланлте сљ бељидтећ-
пина его отуемћ н ксескетмић н Благинмћ н жнеоткоре-
им его доухомћ, Мими н прнспо но ЕЂ ВЋКЉМ О СЕКОМЊ
амбињћ. Што се у дужемђљ житпо налази за исто-
рпо, ово е: Место где се родио Ромилђ слакићн-
ш!н 6 град Бднињ нже кћ нстрв лежецин, егоже н пн-
фин стрлив не погркшитњ кто нарефше. Отацљ му грвкћ
Беше родомћ, 6 Блвгдроњ же мати. МИт“е му пре налу-
ђерства беше Рзско. Кадђ су га родптелњи дали
оџунтемо накоема пђ оухеше, — ВЋСВХЋ ПрЋећамде
иже првжде его 6ђ оухнлире вђшњдшее дати. Отишав-
ши одљ куће да се покалуђери постихлетћ 2г0р1е,
ЕЋ ториокћ пражде глагомемњн гроддћ. винил же тртновњ
тоежде еплрхте вљходитћ, и онде се постриже у ед-
номђ Ф ниже тамо моплстирен, а трннока гест прист-
децих гора оустте мастимић пдрехтешемћ х0кома, НохлМмћ
ИЋЕБН О ЕЋ првдградан, горд скетла н Тћ пдрехенњ Ф дрен-
пљинх, ЕЂ пнхже мпожњстео нисокћ жневше ндаже до им-
вид жнезвт. Одатле се Ромилђ пресели у плрофтн-
скаго поуствино ка Григорпо Синаиту, где имало езе-
ра нхже жителе мтста оного енрм плрнуотћ. Али 74
улов томленте 7ломотимх разбоничкћ, нхже н хоусдре
места оного жнтеме ндрнуотћ, Ромилђ и другђ му
Иларонђ фходетћ Ф плрофћа ноћ 2 агорје пак Е%7-
крлашмот се, и стане се вђ мћств могкрм нхриудлемомћ,
остолитемћ дљне еднпого тринова града. А кадђ дукт-
двше ко плрортавскад паствина добре жителстеветћ, удара
АЛЕЗЛИДрв СЋ ГИЋЕОМЋ 2лпрвтвеша многомћ, радронин-
Ком но 8БиијАмћ глакнос подетни томлмеше, — остаклше
улгорће, #% плрорте пакмо кљакрлашмот се. Тада кђ нБи-
ма дође и Григорје (кон се ово жит!е писао) Ф
копставтнил града. После некога времена лвич имђ
пнсаштемћ скопедскмн кефалама пко масалманн хотетћ тд-

254

мо пртнтн, него да се уклоне оданде, и тако се они
опетђ врате у дхагоде у киле ское прљеме нже ЕЂ
могкрн. На скоро отиде Ромилђ оданде у Свету
гору и пастани се у гори скешенићне лаерфн, нже н
мелана мбстиљмћ 7едттемњћ. Али по кркменн пвкосмћ
савун се оуБтеше Бмтн хрнстулнљстњенћншлго деспота
оџтмеше, п тада метежа н страха ксн нпоцн нже ЕЋ
скетвн горћ жневфен исплвнише се, н многн Ф скетњис
горм нхдетгоше, па тако и Ромилђ већ нно мтсто дхо'
дитћ, нектдомо касић н неславно, лулонћ ФБМУНОГО БеСЋ-
доо токомо, а нанпосле и лулонл Флаудмет се, п ЕЋ СрћБ-
скаго теммо оходнтћ сђоухеннкм сеонмн, ећ мтсто глх
гомемсе рлвднинуд, ндеже оБмтедћ «ест господа пахшего
Гсоуса хрнста, прлтдинкљ кљднесеша, и крме не 50
много тамо првбмећ ВЂсходитћ 6 26ММЕНЊХЋ КЂ ЕВУНТНМЋ
овмтемемћ. — У краћему жнтио не споминђ се име
деспота Углћше, него стони науелинкћ нже – маккдо-
мен он тракен кладмуљстевен, А за прелазакљ Ромиловљђ
изђ Свете горе у Раваницу овако говори нраће
житје: ну горм о навшњдћ, нлурткћ постихаетћ, н нже та-
мо КЉСВХЋ ННООБрадињимн н ратлнувмн сљдржимн стрд
стмн Обрвтћ но Кћ скериићив слакм о рлардалшнх се, ЕЂ е-
днињство Кро ВЕЋ мл крменн сконмн слокесн сЂењкоу-
пн. звтержденњ ТЕХЋ ЕНДЋЕЊ Ф О кЂрћ, кљет се отоуда, Н
ЕЂ далматио приходитњ ЕЋ мтсто нћкое, име же мтстоу
раввивиуа.

И за езикђ нашљ има драгоценихђ ствари у
овоћ управо за пркву писаноћ кнђизи. Ево само
неколико врста

Изђ правила кнезу Лазару:

Сћворм прдрдинкомовнимх ЕКљсн прттдтте, мОКм БО
паДАрЋ НАСЋ ДИЋСЋ КљсокњиМ пропоктдантемћ кћптет, сљ-
тмелме ид трдпеха доухокнизно; сЂ тџантемњ кеселеше се тљ-
цемћ, н памет сконухжид его похћтем, слакеше того ко
згодннка вожд. (л. 4)

Кемо похвлалинмм пЕсимн вљспонмћ лахдра, нже
тружастеа сема внновндгог _ славан Бо 6ЕЂ жит,н над 16.

255

ман поклуа се, слакненшн же 6 добрих Хбаћ тен се, 285-
поећам послвдве свсего кладмићм. 8ћ ле н недовмћемћ
хедантн те достонић, оукркпн иљ мадре поворих те. (л. 6)

Дљиљсћ урћккн пракослакила тлнно ликасткветћ. (л. 6)

Радвма Ф пелвић нсплвиненђ то Бмаћ есн, но Благо-
датм Божстешњие, вљедућских же ДОБродвтемен ОБИЛИЋ,
нифнм же н оуБогнм сео Боглтаство растоснаћ есн.
сего радн те христос ил несесву мнеогнм БОГАТаСтЕОМ
овогадтн. (л. 9)

По рождастећ скотемћ растеше н кркпмаше се доухомћ
скетмић. (л. 15)

Баст отбућ смномћ н дашерем. (л. 15)

И тако слмодржаућ Бмедет срљвлем. (л. 15)

Наташе тко лћаћ рикле нектн поглтмтм стадо
хрнстовко. (л. 17)

Тавитл ме Халћ нувлен. (л. 19)

Рекностио вожте мовем рлждег се нхлшла сен. (л. 19)

Изђ правила покрову богородичину:

Скнипо те мокснн жаталћ алроновљ нменовкд.тм БО
жнвотидго дрвел хрнста процакте, ка немаже дрђхно-
кенте нмоџшн, 71 ни уттокшее те, удрнцђе, помолн се,
набавнтн ндсћ Ф вљелкого 7ла. (л. 32)

Изђ правила св. Николи:

Божстенаио жихић ил 7емлн пожнлњ есн, светнтемо,
КЂ небеспома жито прашлаћ есн, твмже но праставменн
твоем увстнос твло ское тебћ њжелмошнмић ЕЂдалћ 6сн,
нжте н овстосфе моБлрно оБлоБм2лем. (л. 49)

Оутшенте грвхом ко матн Божа нспросн ндмњ,
рака мн простдршн, госпожде, пограженнома ЕЋ ГлБМ-
"8 неудлаша. (л. 58)

Ђ. Даничићљ.

256

РУБОШИСТЋ АЛЕСАВДРОВ.

Друштво Србске Словесности има рукопис,
ковму име на прво страни другога листа где се
починђ овако гласи: Последовлине стнхологнн предћ
касе љето слаке н тропдрн н конддун н полхкелен. На
другон страни листа 291 писподђ речи конпдућ стн-
хологнн сне пише: (апнслхв дућ грешних но хаднхњ 6л
еромонлсех длезенддарњ попл дидрсекнуњ пострн-
гомњ пећдинић. н Брдтне ле уто погрешеино БЕДеТћ,
непрдеманте, д не клвинте, Ббогд радни. лета господмил
сура. (1736). А на првомђ листу вога е друга стра-
на празна паше ово: (по стнхологио неспнедљ естћ
дховинкћ длезандларћ ин намћ пожалокал 21 СЛЖБУ
а себе 21 кехтин спомеш. Смнренн мнтрополднтћ пншкн
геертн подпнсах ка лето елжл5. сек. ке. Кнбига 6 пи-
сана на харт! у малоп 8-ини, има 296 листа по сђ
16—20 врста на страни. У нон су на л.2—4 псал-
ми „на господн клхедхње; л. 4—11 славе клскрњене; л.
11—16 подовна осмнмћ гласокомћ; л. 16—17 што се
пов вд недело ил зтрин по тронупомћ каноне: л. 17—
24 троплрни влскрсви н нуплкон осмамњ гласокомћ; л.
25— 27 жалмн на поллкељен пл господскне прахдинкн; л.
28—33 прнпелд прејњ класе лето; л. 34—59 сралмн на-
врдиин, први ил рождаство прескетме Богороднун, а
последнња! светомв лез костлаитниг ин еленн; л. 58—
61 седнлне осмнић гласом: л. 61—72 стихологне пе-
клемн ка недело н ид прдхдинкн господскне; л. 73—75
стихологне инд хеллите; л. 75—-77 сллаиословне келнкоес
ва господскне прдлудинкн; л. 77—984 стихологне ид лу-
таргтин; л. 84—103 катакдене крљста, Богороднун, ро-
ждастев христовз, гоготлеленнио,, сретеннио, вллгокешенн!о;

= -—-Р_Р

257

л. 103—177 славе, тропари и кондаци за месецљ
сектемрне, октомрне. носмрњне, декемрис, течалхрне, фер-
карђ и мдртћ, и то на знатнје дане: л. 178—291 ова-
ке а гдешто и друге песме за осталихђ петђ ме-
сеци, кон нису именовани; л. 292—296 додано е:
херувика на литурпи Златоустога и ва прежде све-
шепнон, и што се пов на Василјевоћ литургли ка
место достон но ест, и то нанпре по срћски па онда
по грљудски, и притестис ид прлдавики; а свемуе за-
вршетакђ ово:

Плтриулрха худтенне егда дутартнелетњ:
Васескетеншема н клсевлажонненшемв уз же н госно-
дни нашема дрхнепнеккаиа пекскбма прљкне настипи-
анне, плтридрха же клсемћ срављемћ но Блатдромћ, псмо-
рне, далмдтне, трлввнне и кретдаинскимк Фстрокомњђ к
северинмћ страилић но Белдго поданлкни, господламћ го-
споднив господниа, куфјио куфио кур хрсећнао, многд емз
лета.

Митрополита улдтенне: Прееоскефенненше-
ма н слокескненшемз фу5 н господине нашемз, мнтро-
полнта же вогосихеслемне еплрхне шишкне сл окрстин-
мн стрлилми, господамћ господнив господнив фу н вун-
тело нашемз курео куфио кур гесергнео, многд емз лета,

Киђига ова будући доста велика и имаоћи
ПпоДдПписЂ православнога митропо лита. више и ПО-
узданје одђ сваке друге до садђ познате пока-
зуе какавђ е бео езикђ у цркви напон не богђ
зна кадђ него Г[ошђ до пре сто и неколико годи-
на. Да бљ кнбижевности напон безло што више
одђ користи благо ков ве у овомђ драгоценомљ
рукопису, исписаћу изђ нђга што е могуће више
примера и то одђ слова до слова, само што ће
речи косе су у рукопису скраћене, овде бати це-
ле. Ево ванипре песме Србскимђ светцима:

Скмефиз србскомв. л. 171—172. слана.
касеудстин пратдвикњ скетне тн пдметн. симеоне оте
васевлаженне, мококто слррлаше се достонно вБллже-

258

фес те, радвн се Благоуастим ндуело модемћ тконмћ,
наћ нихже трвине ересн нскоренинењ, прлакосуленне керн
лодв илслднаћ есн. радвн се тронун поворинхе, урквдмћ
клуденженне, нешнмћ богдтитело. радан се смеренна
кобрадћ, но странстини зунтемо, иже текашес удрстко
Фрнизењ постинудски ка пастнин пожнлњ есн. ннина сл
атгелн 8 хрнста кеселншн се, ка немаже Ф масћ сд нн-
мн молдн се, спасти се дашилић НаШНМ.

— трепдр. Божастленоно славо но Благодетно
проскетев се, н по самрти поклувешн скетлостђ жЖнтиА
ткоето, нетлудешн мнро влаговханим притекмошн кд ра-
це мофен тконхњ, но моди твос наставндаћ есн ка скетв
вадагорадамна. снисене еуе плашњћ, хрнста Богд молн,
дарокватн намћ келнго мнлостћ.

— нонддакљћ. Фггелское пад демдн калмовнећ жи-
тне, мнродржавнм н мнрд естлавнаћ есн. пошеннемћ хрн-
ств снмеоне каследовдаћ есн, ка немвже мовгешнх те
апостолски илстакндаћ еснокапне: влзлаБнте Бога, го
нн кадлаабн нас.

— прнпело светомзв сумефдив срћеско-
м 8. л. 31. Прндете клен ннокомћ унин, ПОХЕЛАВМЋ МН-
ротохкелго сумееил лете преподовинмћ крлсотв.

Скетома слвквн срвскома. л. 159—160. сла-
ва. Сллен 8 клсехћ ара хрнста клунекакћ, кладнудстев-
но уд естакнењ, гори леонд дошалњ. ндеже внсота
вллагородних до раба смереннемћ наменнењћ, традн мпогн-
мн теле вдрвундаћ есн, моднтвамн же двшв проскетна
есн, добре ннохласкни пожнлаћ есн, дггедски кл пзстини
пожнаћ есн. лдпостолеки ка мнре илаунаћ есн Болетлимн
пофеннх н странстена хожденнемћ меусинудскне под-
внгн слершнањ есн, кто нхглаголетћ ткое добродетелн,
нмнже небеска ид демли прнтежљаћ есн, славо Блаже-
нне оуе пастира назунтело. на ко предстое хрнств Бо-
гв, модн сндстн се дашамћ нашим. |

— тропдрћ. Пати вакодешлто вел жиданњ настан-
ннкћ н прљеопрестодњинкћ н зунтелћ Бнстћ. прувве прн-
шад светнтемо славо етаулстко свос прескети, породнењ

е дахомћ светнмћ ко древл маслнина свешенндх ти хе-
да. темћ ко хпостола н скетнтелемћ крвховидго те ул -
тае молнмћ, хрнста Богд молн, длровати ндамћ кедно
инлостћ.

— кондлакћ. Како прљкоскетителх кедиклго, дно-
столомћ схелширинкх урквнм прослакммотћ те модн тво-
их преподовне. на пдко нмес дрљуиокенне ка хрнста
мелнтелдмн сн Ф клдсех мн Бедњ спдеди, дл докем ти:
радвн се слво Фхс Богомздре.

— прнпело скетомв саккн србћско-
из. л. 30. Прндете клен сагласно Клстхиланић СслЕКЕ
срљбекдго леге лрхнереомћ похелло.

Скетомзв кралао. л. 128—129. слава. Длилењ
хастисе тружаство певеснл праддизотњ мнсдано хемљил
ка весело саднамоше ва паметн довмаго поденжинка
стефаил тркпелнкодишнаго. слн 60 касенхредин хрнсто-
вемћ 2апо(ке)демћ храннтедћ Бнстђ ихвестненшн, не по-
милона тлеошехњ цлрстенил ради кеупве но влаженине кл
нећтниг жнидин, ид растотн и даст вбогимћ, ин махенн-
хаескимћ кезијемћ кенуд се. светен предстос тронун џехо-
датанственне самнремне проснти мировни грехомћпросн-
ти еставленне нже того керого слврњшмошихћ тржаство.

— на стихокно слава. Шарстко еже ил де-
ман добре окрвмлле страдалхе, но Багреннуг посе сме-
фенно стежа мзадрокавне., тирнх посешде н снмћ хлељ
флтдравлле. темже прегожлставил тронцуд удрстњенма кан-
но н мауеннхлства кепцемђ зкехе те.

— тропдр скетома крдла стефдив ље-
уднскома. Вл трвненинхћ доле страдалњинхћ поденгљћ
теонхћ многовбрхрине ранн претрпелњ есн, но по конун-
не сксен кенлућ Ф Богл са мвусинудскквмћ ликн каспрн-
емлешн н ка демио кроткнхћ достонио клделрлешн се Бла-
женне. е) нас модн хрнста Бога, длровдхти дашамћ нлшимњ
келшо милост.

— копддакњ скетом: крдало стефдив.
Дрвгаго констлитнил стежл те дрккн Благохастнемћ, Блд-

женне, н кротостиво, правде н мнлостииламн, инд и ке-
17“

260
анкомвхеннна н стрлдалца нетнинд. темже н токоо вра-
сен се капнетњ: стефаи мне похвдла н зтаржденне.

— припело скетомзв краља детулнскома
стефдлиг. л. 29. Прндете клен сагласно КдсљхЕдљИМЊ
келикаго махуеннка ка цдрехћ стефана леге Благохастио
поворинка.

ара зроша. л. 141—142. слана. 0) корене
царска трекраснам кетлењ нрасте, Благовханнин крнић,
влаженин пдрђ зрошћ. н2 млада КладмОвнињ хрнста, Бого-
именнтћ кемценосл Бил есн, Благоудстнемћ н вероко
прескетле нкродшенњ, влагфулстнећ скиотроносл н пре-
нуфедаић но пренменнтњ, скетие тронце. мнилосттилмн же
н унстотово простраииос селенве Бил еси даха скетаго,
еретнудекнхћ зуснн Фблиуетне, фрведињ скетлоес зкра-
шеевне, клс Ф гоностн господх кадложндћ се есн, Елдокн
н сирбти слидедевље Фтаулекн, Ераждн втолле н мир
втвржале, нирих милзе, ебндимне наниле, достолепно
улрствовлећ дтаулстен севемћ, хавнстио же дидеолео Ф
свовхњ присинхњ самртњ непрлкедиво н вехљењремени зао
подњељ есн, н жалост кемпо естден слродстев тесемв,
ве престаи молити се, молим се тебе, спасти се намњф
вдсдкого вавета, мововнио удташимћ паметћ теопо.

— тропдрћ. виотаскн уветеше добротоо пре-
зкржвенћ удрстиоељећ етдудствн скоемћ, н пепрдкеднок
самртв во ведљеременноо подњедњ есн, врошз кдсеуастне,
улрскаго коренђ слладакћ мре но не вд време слуремић кд
господо жнтинузг влселно се, н жалост кемио Оставн
сародљстев сквсемв. моде се е илсћ ткорешнмњ паметћ
тко.

— конданљђ. бурдсли Бллгородане уветњ прекра-
син павн се, врошв касехастне, н Хавнстио 8БНЕМЋ БНСТЊ
Ф сконхћ прнсвихћ, вожнемћ дахомћ проскешенњ скето-
реднаго племене скетћ Бндаћ есн, н мауеннуаскимћ кен-
цемћ зведе се, кл хуртегђ невесми клделрдаешн се. моди
се е нлећ ткорешимћ сл мовокно скетано пдметђ ткопо.

Скетомв н слакнома кне28 ладарв.
л. 250. Кто тебе не Блажитњ Бадраго делдатела 210

261

кеден Божнхћ, нан кто не похзалнтњ касекраснос ткосв
житне. сабрал Бо есн тко пусла мовотрадна многоуке-
тинне добродетелн, Бадашао слава нски 76маћно н#лме-
интн, око. слепнмћ, нога хромимћ, жајалћ старости, ка-
семћ касакћ Бнлаћ есн мнлостненого ракоко, махусиниа же
кенцемћ гллев сконо Зкраснаћ бсн. хрнств Б0г8 предњсто-
ншн., того славн наслаждабв се. емаље модн се, молнмте,
мааре мадре, традомћ теонмћ кеунокати ка тишине. спа-
стн се дашамћ НаАШНМЋ.

—"тропарћ. Красота кажделекђ слан кожне каје
маномћ н тома Благозгоднањ есн, н порахенљин ти талантћ
добре казљелдећ, вснгавнлаћ есн, 0 немљже подендл седо
крвне, Опадаже но млада Болетнен сконхв тако махеннЕћ

прнељњ есн кендућ 0) христа Бога, сегоже молн спастн се
полофим те лаглре прнснопаметне.

— конхдакћњћ. Вахћерлаињинка влагОохтастнА касент-
федна н мзхсинка нстнине непностнидиам уастин н по
ДАГ8 касхедллетћ те стада твосм5 вогомадре, но 1лко нмее
дрђанокенне ка хрнстав Бога, тебе слакешнимћ сламнренне
непросн дал хокем ти: радан се лладаре прнснопахметне.

Скветомв мазума деспота. л. 289, слава.
Ва нсходе днендго тн преставленнм унстне даше ткосе
уастненшн сте, воголепил дед мажа трншн кл одежњдахњ
красотоно сиољаошихћ лицемћ скетлвмћ н оунихрладостин-
ма ка матери скоен он вуеннкомћ гллголаше: ФОк8д8 МАМЋ
придоше красине мажне сне; епиже рдавмевшн посеше-
нне Божне, ако посла бог дггедн ка Браун делнлсна
но курнлла, тихо катетн даша тко ф уастидго тела тко-
его свете скетнтемо прелаженне, мазуме достохвдне.

— стинихефа. Домћ демањнагто улрствкд оставнаћ есн,

превлаженне н ноколвленне мазуме, домћ скетен тронун
Бнлаћ есн.

б)вше скетнмњ деспотомњ. л. 289—290.
стихефа. Стефан кемдуљ добротн н красота пркен,
преподевнах же дигелнил лоха удстил породн света р0-
ждне кнноградд спаснаго: мазема скешенндго н ноднид

слакнаго, Ф нихже истаудетњ намљ веселне дашевное, нхже
молнтедмн, христе коже, спасен давши маше ко мнлосфњдћ.

— стакала. Придете слворн кернихњ, придете, ликђ
састакимћ, песин ако кенђи плетавше, кенудемћ увД-
пало дконув, платио же капнородиао. довлеставнн мза-
дроканнемћ керпи сто хатвфе, мазкмл достонно са но-
линомћ слакннмњ, бо же коренћ #Блажмоша стефана
касехкалнаго, сих же пракослакне пожнеша, сего же ка
светнтелстке простакта, ихже класпевмоше снце рцемк:
радвн се милости подлатемо стефане Блаженне, радан се
светнтелемћ здобренне мазуме славне, радан се постра-
дакн о модехћ сконхћ неодине прехвалне, Фрасли СрњБ-
скаго влагородита, паил тко низше дрољукокенне 8 хрнста
удра мир модемћ свонињ неспроснте но дашамћ нашнињ
келно мнлостћ,

Срби кои се баве о езику веома ће се ра-
довати и овимђ стварима:

На рождастко господа воган спаса на
вего несзсел Хрнста. л.152—-153. тропдрћ. Ро-
ждастко твоес. хрнсте воже плшћ, касне мирокн скетћ. рА2-
вмл, ка нем Бо хкетдамћ слажешн 7кетдоно 8удх8 се
тебе клатати се славну прдедн н тебе кедетн са кнсотн
кастокла, господн, славд тебе.

— комдакћ. Дена данлсњ пресашасткенидго рд-
ждљетћ, но деммил кртотћ непрнстапнома привоситњ, дгге-
уноса плстнрмн слакослокетћ, клкскв же са 2 К62501о ПУТ
неастезаотњ, нлсв Бе радни родн се отрохе мллдо прекеу-

нн БОГ.
Богошкленинао. л. 157. тропхрћ. Ва норданн

крило тн се господи тронулскос плен се поклоненне:
фоднтелек бо глас скедетелстиокаше тн, вдамовленнаго
те снид нменве. н даухђ вд кнденн голабнин нхкесткока-
ше слокесн втержденне. шаењлен се хрнсте коже н мнирћ
преосвефњ, славд тебе.

На клекрљсеннехрнстоко.л. 201—212. Хрн-
стосњ каскрсе ну мртенхћ самртио самртћ попрдећ н с8-
нмћ Ка гровехћ жнеотњ дарова.

263

—копдакћњ. бије но ка гроб сашаљњ есн Бесламр-
тне, ид адокв ратдрашнањ есн сила, но клскрсалђ есн ко
поведнтелћ христе воже, жендмћ муроноснуамћ радост
прокефлећ но сконмћ дпостоломђ мнрћ даровлењ. нже
падшнмњћ подлен клскрсенне.

Ва скетнп петндесетинув. л. 228. Прнде-
те модне, трнсаставнома Божасткв поклоннм се: сниз кл
оун са скетнмћ дахомћ , отдућ воведњлетно родни снид са-
присносана н сапрестелна, но дахњ светн ка Фун са
снномћ прослакњалемћ. еднил сила, еднио сафастко, еднно
вожастко, емаже покламимоше се клен глаголемћ: скетн
воже, ска саљдетен синомћ денсткомћ скетаго даха, свке-
ти крепкн, ниже бул појилхомћ. н дахђ скетн прнде кл
мнрњ, скетн Бедсмрљтин, зтешнтелин дише. вже Фд уд
неходен н кл снне похнкден. тронце скета, сллел теБе.

Недељни касехћ светих. л. 238—239. слака.
Прндете керин данас ликћ слеливинеше Бллгохдстио тржа-
стевнмћ н клдсехћ светих преслакивио н улстивио пдметћ слд
ко похатемћ глагомофе: рлдвите се апостолн славни, проф-
роци но мауеннун н скефеннонлхелљинун, рлданте сепре-
подовинхњ саборе н праведних, радвите се улстинхћ женљ
унуе, но хрнста да мноћ молите, победа удра над клрљклрн
даровати, но дашамћ машнмћ келноо Милост. |

— кондакћ. ко пдуеткн естастка садетемо тКа-
он каселеннлаа пврнноситћ ти господин Богопоснне мзусин-
ки. техћ молитками кл мире глвбоце уркокђ тково н грл-
ждавстко тебе Богороднце ради савладн мвогомилостике-

Положепне удстине рнан прескетне БоО-
городнце. л. 254—255. слана на литн. Касепетди
но касесллена улонце, богороднце, мати касес тедрн са-
детема, христианска падетде н 2лстапленне, пеудлинмћ
втешенне , нендадеошнм се н Оуманинић скорое илдет-
ине, молнић те, милостнед Бадн вамћ грешнинић, пе еста-
кн равћ сконхћ н пе фронин молевниа педостонинхв, мо-
лим тн се клднржмоше на Брда теон улстин, са плд-
кмошнмн н пат шастевиошнмн да пребадетћ мнлостћ
твом, Ф владнунце, рндоло ткосло уастиово 7афнтн, н Ед

26а
васавомћ месте сављмодн градњ но модн ткосе Ф клредр-
снаго илиастеви, но молн се ка нс тебе рождшемв се
хрвств Бога нашемв да спдсетћ Ф грехћ дашн наше.

Светеомв трнфвана. л. 168. слава. Префн-
дехћ еснодже ва демлн превлаженне трнфане удстин, ка
трвдв мажаски поташав се, н вореннемћ тн крено ха-
дожве махеннуе грдаго ннхложњ прнетђ погеде кемдућ,
хрнста гогл нашего вмоман, не ескаден стрлстоностхе кд
еже спдсти пасћ.

Ево и кон псаламђ:

Л. 2—4. Псал. 140. Господн, кадепхћ к тебе, #слн-
шн ме господн, кламн глас молнтен мосе, егда Елхова К
тебе, велишн ме господин. 2. да се нспрдентћ молнтед
мод иако клдило пред тобозо, клуденке рака мост жртва
веуефана, веслишн ме господн. 3. положн господн хрдне-
ние встомћ монмћ но двефћ огрхвденне (0 вствахћ монхћ.
4. не звлбин срдца моето ка слокеса лвкаестенћ, не-
пареватн вкивн о гресехњ сл улокекн ткорешнмн ведако-
ине, н пе слустмот се са нхабранинин ихћ. 5. покджет
ме пракедннкћ милостио н о овлнунт ме, елен же греш-
наго да не намаститв глабн мове. ко еше н молнтка
мом кл Благоколевне ихћ нхћ. 6. пожрљтн Бнше прн ка-
мен свдне нхћ. велишет се глдголн мое пко клумогоше.
7. ко таљша 76ман проседе се на демлн, раснпдше се
кости нхв при дде. 8 мко к тебе господн господин Ффун
мон, на те зпокахћ, не димн дашз мо. 9. сахранн ме
Ф сетнаоже саставише мне н Ф савладлић ДЕЛМЛОШИХћ Бе-
даконне. 10. кападатћсе вд мрежв ского грешинун, еднић
есомћ аућ дондеже прендз.

— Псал. 141. 2. Глласомћ монмћ ка господа = Еа-
твахћ. гласомћ монмћ ка господа помолнх се. 3. проле!о
преде инмћ молнткв мого, и пеудаћ мого преде ннмћ ка2-
кеца. 4. етда идусааше Ф мене дахњмон. н тн позналђ
есн о стахн мое. пд пати семћ по пемвже хождахћ сакрн-
те сетмне 5. саматрахжћ до дестао но кдаргледахћ, Н ве
бе дилен мене. погнве бегстко фФ мене, н вест кахни-
свден дашз мог. 6. кахкахњк тебе господн, рехб:тн есн

265

впокдине мбе, уестћ мог есн на хемлн жтненжћ 7. КАН
мн молнтев мого, тко смернх се зело, НХБЛЕН ме Ф го-
нефиих ме, плко вкрепише се пахс мене. 8. нхкедн нс
таминце двша мо нспокедлтн се нменн ткоемз. мене
жавтћ прдкединун донхеже влудасн мне.

— Псал. 129. Нућ глбнин влхвахћ к тебе господн»
господн, велншн глас мон. 2. вадета вшн твон кланемљмошн
глас молитен моее. 3. ле ведановнми на7рншн господн, го-
сподн, кто постовтћ, тко Ф тебе оуншенне естћ. 3. нме-
ни твсего радн потрпех те господин, н потрњпе даша мод
ка слово тест, вповл двша мод над господа. 5 6 стра-
же втрвнес до ношн. Ф страже зтрнее дал впоклетћ нс-
олнаћ на господа. 6. ако Ф господа милост н многе
Ф него нублеленне, но та ндвавитћ нерданам Ф касехћ
ведаконнхћ его.

— Псал. 116. Хвалите господа касн еднун, н по-
хвалнте его влсно модне. 2. тко втврди се мнлостћ его
на нас, но нстиннах господних пребнвлетћ вд кекн.

Л. 77—80. Псал. 102. Благослокн даше мол го-
спода н класа кливтрнтал мод име скетое его 2. Благо-
словн даше мом господа, н не 2А6нЕЛН ЕКлсехћ КлХданН
ето, 3. ецешлаоцаго Касл Бедаконна твом н нхцема-
кошихго касе недвгн ткое. 4. наклелакирлго 6 нстасини
живот твон, венудифлго те мнлостио н шедротамн. 5.
несплавимолго ка влдгнхћ желлине теос. (обнокнт се ко
рђав гопостћ твопд. 6. ткорен мнлостишо господњћ н свд-
БЕ касемћ ФБнднмимћ. 7. склада пзатн ское монсеокен,
снпокомњ нсранлевомћ хотенна свог. 8 шедарђ н мн-
хостнећ господћ., длготрпелнењ н многомнлостнењ. 9. не
до конуд прогнеклет се, мн вд кекн крлждветћ. 10. не
по Бехлконнемћ нашимћ слтворнлаћ естћ памћ, ин по гре-
хомћ нашнмћ владалћ естћ намћ, 11. алко по кнсоте не.
веснен Ф хемњле втерднаћ ест господ мнлостћ скок
на восшнх се его. 12. елнко Фстоетћ влстоцн Ф2лПадв,
вдалнаћ еств Ф мдасћ Бедаконни ндша. 13. дкоже ше-
дритв Фтлауњ снин, вшедрнтћ господ коешес се его. 14.
бо та поднл сладанне паше, помена гако прстћ есмн.

266

15. улокекћ, пео трлкл дине его, тко укетђ селнин та-
ко оцактетћ. 16. шко дахћ прондетђ Ел немћ н не 68-
детћ, н не потилетћ к тома места сквего. 17. МилОстЊ
же господша Ф кека н до кекд ва Босјних се его 18.
н правда его пл сипнохћ снповњ хрланешихњ 2лбетђ его
н помнешнхћ 7лпокедн его творнтн е. 19. господњ на
небесн зготовд престолљ скон, н цлрстене его кдсемн
Бладлета. 20. вБлагослокнте господа касн дггелн его,
силин крепостино, творстен слоко его, еже 8слншатн глас
слокес его. 22. Бллгословнте господа класе силн его, слв-
ги его ткорешен комо его, 23. вллгословнте господа кл-
са дела его нд каслкомћ месте кладихуаствиц его, БЛА-
гослокн даше мол господа.

— Псал. 145. ЖХељан даше мод господа. Елсхелмо
господа ка жикоте моемћ. пово бога мосма допдеже есомћ.
3. не наденте се ил кнехје ни ид снин улокехлекне, ка
нихвже вест сплсенниа. 4. нандетћ дахћ его но КлаЕра-
тнт се ка деммо свог, Ел тан длаић погнБнатћ Касл по-
мншленнт ето, 5. Блажешњ емаже Богћ нмковлл помош-
внкћ его, впокдине его нил господа Богд скоего, 6. сл-
творшаго небо н хтеммо, море, н клед лаже кл ннхћ. хра-
нешто нстнив кл кекћ, 7. творешлго СВдћ ФОБНДИМНМЋ,
дафаго пица ллувшимћ, 8. господ решнтђ сококлине,
господћ змаждрлетћ слепце, господњ влуводитћ пнхкрже-
нне, господ мобнтћ прлкедникн, 9. господћ хранитђ
прншалуце, снрд н клдбка прнемлст, но пат грешнихћ
погабитњ, 10. каулрнт се господ ка кекн, Богђ твон сн-
оне кл род н род |

Л. 25. Псал 134. Хвалите име господне, хеллнте ра-
БН господа, 2. стосшен 6кд храме господин, ка дкорежхћ
дома бога миашего. 3. хеланте господа, ако Благњ господћ,
понте нмепн его, плко добро. + плко штакокл нара секе
господ, нсрдима кл достолине себе. 5. злко даћ похилхћ
ко келен господћ, ин господњ илшњћ над клсемн богн. 6.
каса елика клсхоте господћ, слтворн на небесн н плд7е-
ман, кл морихв но вд клсежђ вехднилхћ. 7. клдкоден ФБЛА-
кн Ф последњинхћ јемле, млине ка даждћ сатеофн, н2во-

267

ден кетрн Ф скрокнцњ сконхњ. 10. ниже порддн првенце
егупатскне Фф хулокека до скота. 11. посла хнамепнц н
увдесл по среде тебе егупте, ид фларлеонва н нд клсе фл-
Бн его. 12. ниже порлдн ехнки миогн, н нхви улре крепкне.

Жалин навравин инд рожњдластко хрн-
стоко. л.37.

Васкаикнете господекн каса темћма. понте же нме-
ви его, даднте слава хвлле его. Руете поговкн колћ страш-
на дела ткоза Да клуквеселет се некесл но рдлдвет се је-
мма. Матн снеонћ рехетћ улокевћ н улокекћ родн се ка
немћ. Нувлеленне посла господњ ладемћ сконмћ. (0) сн-
ои влалаголепне красотн его. Богђ нлшћ на негесн н на
темлн каса елнка клсхоте слтворн. Клех се дакида рака
мосмв до кекл зготокмо семе ткос н сллиждв кл род н
род престолњ ткон. Кто келнић ако БОгћ нашћ, тн сен
богљ ткорен увдеса. Жадалљ послетђ тебе господћ 6 сн-
она. ( товоо пдуелстко ка данћ силни ткосе. Нх урекд
прежде дапинуе родих те, клет се господњ н не ралсклет
се. Тин есн скешенникћ вд кекн по униз мелхнседекока. Ре-
хе господћ кл мне; снињћ мон есн тн, дућ дланасћ родих те

На саворљбесплтинхњлархаггелћ.л. 56
Наспонте господекн песлић покз, клспонте господекн,
Балгослокнте нме его. |Лко келен господћ н хадланњ 56-
ле), страшлињ еств над клсемн вБогн. Прннесете госпо-
девн слава н уаст.

Ђ. Даничићљ.

ДОДАТА
КЂ ОПИСАНПО СРБСКИ НОВАЦА,
Одљ Дра Мика Шафарика.

(Види Гласникђ Друштва Србске Словесности св. УЛЏШ стр. 265)

И ове године бели смо тако срећни, прику-
пити моћи кђ нашон нумизматичвон збирки не-
колико лмобопитнеа комада, ков овде авности пре-
даемо. Сви описани и изображени у овои свезки
новци есу сребрни. Неке одђ овљм добили смо Оодђ
приватна притажатела на послугу, да 1И снимити
и нацртати можемо, конима за ову лмобезну услу-
гу благодаримо; други су дошли, као дарђ у нашљђ
народима Музеумђ одљ вдногљ чесногђ свеште-
ника именомђљ Попнешковића изђ старе Срб:е;
треће самђ ла на момђ летошнђмђ путу одђ ча-
сти снимго изђ редкњ и кодљ насђ неналазећи се
кнбига, у коима самђ !# нашао изображене и опи-
сане, или самђ 1И по самммђ оригтиналима нацр-
тао у Загребу и у Млетцима.

НОВЦИ СРБСКОГА КРАЛА ВЛАДИСЛАВА
(одљ г. 1234 до 1240)
Таба. 1. бр. 1. Новашљ сребрнљ, врао добро сачуванљ,
27 грана тежањљ.
На лицу: Исусљ Христосђ на престолу седе-
ћи, као обично, до главе: ју Хе, а сђ леве стра-
не до престола крстђ +.

На наличо: Кралђ брадатђ, са отвореномђ
круномђ на глави, у дугон долами, седи на пре-

269

столу безђ наслона, и држи у десном руци у ме-
сто скиптра велики едноструки врстђ; до нђго-
ва десногђ рамена у поло латинско слово: Њ;
а унаоколо око крал новца латински надписљ:
МОМЕТА УБГАРЕЗЕАУ. то естњ: Монета илити но-
вацљ Владислава.

Ован прекраснњии новацљ послао намђ « да га
снимимо иу нашемђ Гласнику нввости предамо,
Господ. Стеф. Мачан, варошки Физикусђ шабач-
кји ревностими свупителђљ старина, кон намђ
са усрдномђ услужности саобштава све ново-
сти ков нађе. Принадлежи по нашемђљ знано ме-
ђу нанлепше комаде Србске нумизматике , и есте
досадђ вдинми за кон се зна. Место му е иза
описан у овогђ Гласника св. ШИ подђ броевима
8, 9, 10, 11, 12, 13, новаца истога крала Владисла-
ва, одђ кои се своимђ латинскимђ надписомђ и
седећимђ кралђћмђ толико разликуе, да сачинава
новђ родђ новаца овога крална, досадђ сасвимђ
непознатђ кодђ насљ. Е

Таб. 1. бр. 2. Новашљ сребрнљ, врло добро сачуванљ,
тежанкљф 31 гранљ.

На лицу: Мсусђ Христосђ на престолу седе-
ћи као обично, до главе надписђ с, Х;.

На наличо: вралљ брадатђ, сђ дугомђ до
рамена косомђ, стои у дугон оперваженои са по-
ставомђ одђ коже халђини, и држи у деснои руци
жезао сђ крстомђ на крал; леву руку метнуо е
на прси; до нђговма ногу десно у поло, слово:
5 а лево изврнуто 6; око кран новца у наоколо
надписђ србски: РАББ ХОМ КЛАДИСЛАВБ, то ест:
Рабљ Христу Владиславђ.

Ован лепи новацђ, налазећи се у нашемљ
Музеуму, сасвимђ наличи на описани и нацртанњти
у овогђ Гласника свез. ПГ подљ бр. 8. табл. 1

270

нованђљ истога крала; али ипакђ сачинава нову
фелу, ерђ се разликув одљ онога прво по лику
крали, кон овде има другчно халљину, а друго и по
расположен надписа, кон в на ономђ до ногу
кралђвм прекинутђ кодђ слова 4, а Д с већљ на
деснон страни; на овомђ пакђ кодђ слова Ља по-
сле овогђ стои евданђљ кружићђ, — па текљ он-
да на другои страни до ногу слћдусв далћ над-
писЂ;: аДИсЛаВћ.

НОВАЦЂ СТЕФАНА УРОША П МИЛУТИНА
(одљ год. 1275 до 1321)

Таб. 1. бр. 3. Новацљ сребрнљ, добро сачуванљ, те-
жанљ 22 грана.

На лицу: Христосљ Спасителђ седи на пре-
столу као обично, и има кодђ главе обичнњи над-

писђ; КС. Хс.

На наличто: кралђ гологлавђ, бралатђ са ду-
гомђ до рамена косом, седи у дугачкои халђини
на престолу безђ наслона; у деснои руци држи
крстићђ, а у левои држакљ правога мача, кон е ме-
тнуо преко крила, у корицама; у насколо на крато

новца надписњ: МОМЕТА ВЕСТ5 5ЗТЕКАМ = Но-

вацљ крала Стефана.

И ован новашђ наличи сасвимђ на описане
већђ и нацртане у Гласника св. ПТ подђ бр. 32
табл. Ш, н у св. УП подђ бр. 4. табл. [1 новце
истога кралл, па е ипакђ и ован опетђ нова фе-
ла онога рода новаца, ерђ кралђ има другчје халБи-
не, и другч!е е надписђљ расположенђ; на онима
се прекида надписђ десно до главе кралђве у ре-
чи ВЕСТ15 кодљ слова Е, а 615 стоти већђ на ле-
вон страни до главе; а на овомљ прекида секодљђ
ВЕСТ, а текђ 5 стони на левон страни. — Ован
лепи новацљ налази се уприватномђф притажанпо

27
Архивара Попечит. Внутренђи Дћла госп. Стефана
Поповића, кои се имао доброту саобштити намђ
га за снимленђ и описанје.

НОВАЦЂ КРАЛА КОНСТАНТИНА,

сна Милутинова; око год. 1222.

Таб. 1. бр. 4. Новацљф сребрнљ, добро сачуванљ.

На лицу: кралђ, сђ маломђ брадомђ, сђ кру-
номђ отвореномђ на глави, у дугачком широком
халђини, седећи на малон столици, држи у десном
руци скиптарђ, на коесга врху е цветђ одђ крина,
а у левон руци царску нбуку сђ крстомђ; око нђ-
га на краго новца надписђ латински: р: ВЕХ СОБ-
ТАМММУ5: = Ропипиз Кех Созјапипиз, то естђ;
Господинђ квралђ Костантин.

На наличло: Свети Стефанђ првомученикђ
стовћи у дугони ђаконскои одежди, са венцемђ
славе око главе, десномђ рукомђ држи кадиони-
цу, а у левон држи кнбигу; до нђговњм рамена сђ
обадве стране по една ружа одђ седамђ точки
саставлћна ; — а око нђга надписђ латинск!и; у
кружнои црти одђ точки на самомђ краго новца
на обе пћгове стране налазећон се, слћдугоћи:
5. БТЕКАМУЗ ЗУСУТАНЛ. то естђ;: Светми Сте-
Фанђ Скадарски или Скадра.

Ован лепми и знаменити за србску исторпо
нованђљ нашао самњљ а у дђлу: Ре дпођиз Ипрега-
јогши Ваззае ХМитив,. Едшо аНега, топе вз ас до-
сштепиз адћос тедиз апсја. МРССШ, одљ кос
врло редке одђ знатногђ млетачкогђ археолога
Бернарда Нанил сачинћне иу средини 18-тогђ ве-
ка у Млетцима издате кнбиге, имамо еданђ ексем-
пларђ првога издашн и у библотеци Друштва Срб-
ске Словесности. У обадва издашн ован новацђ
нацртанђ ве на табл. ! подђљ броемђ 2, а у дћлу

272

самомђ и описанђ и вели о нђму сачинителб да
се оригиналђ нђговђ налази у Музеу Ант. Савор-
ниана, властелина Млетачкога.

Ован новацђ морамо по целомђ нђговомђ из-
гледу приписати Костантнну млађемђ сину крала
Стефана Уроша П Милутина, когљ с ован са тре-
ћомђ својомђ супругомђ. грчкомђ Симонидомђ
родто, и комђ су са штетомђ старјегђ смна Сте-
Фапа Уроша (после крала тогљ имена Ш-ћегљ, Де-
чанскогљ) и отацђ и мати страну држали, токо
да се ован после смрти крала Милутина за срб-
скогђ врала прогласто, и да е Стефанђ Урошљ
Ш-ћи Дечански само силомђ оружа помоћу по-
бћде надђ нбимђ одржане, при когон е Костан-
тинђ погинуо, до свогђ права н до престола до-
ћи могао. Ован новацђљ очевидно доказув и осве-
дочава , да ве Костантинђ кроз неко време кра-
лђвска права упражнавао, и да е барђ у ненимљ
предђлима србске државе као кралђ признатђ 6510. —
Ово « дакле новђ родђ србски новаца, кодђ насљ
барђ досадђ слабо познатђ, а врло важанљђ.

Кадљ ован новацђ сравнимо сђ онимђљу Гла-
сника св. УП, на табл. У подђ бр. 30 изображе-
нимђ, а на страни 228 описанимђ новцемђ деспо-
та Костантина, онда видимо, да ве онан старјега
изгледа, и може бетти, да се кованђ 1ошђ за жи-
вота Милутинова, ако е Костантинђ бо оде-
лћиђ деспотђ неке части србске државе; а ован
показуе изгледђ позднји новаца Душановљ и Уро-
тлевве кован за Которђ; фигуре и цео посао на
нђму сасвимђ наличе на ове которске новце, ков
се може одма видити. ако се онђ сравни са цр-
тежима у Гласника св. И! табл. У, подђљ бр.
66; свез. У, табл. 1. подђ бр. 2; св. УП, таба. |. бр.
6. налазећимђ се тмл новаца.

Истина има у србском исторги и више го-
сподара, кон се зову Костантини, на примерђ у

273

Млетачком архиви нашао самђ актђ одђ 18-тогљ
Августа 1401-ве године, кон садржава одгозорљ
правителљства Млетачкогђ посланигу некогђ го-
сподина Костантина, когђ титулира:о: „господар
предћла Србје лежећи около наше землђ Драч-
ке“ (Ропипиз Бегугае [еггноги, диода езћ сгбшт стг-
са [еггиомит позгшт Риггећи) и кои се имао за
жену блену, сестру Ђорђа Тоше, кнеза Алба-
нте, одЂђ когђ су Млетчићи добили градђ Драчђ;
али О овомђ неможе се никако предпоставити, да
ба се називао кралђћмђи да бв ковао новце подљ
ТОМЂ титуломђ, и тако мљг ова два новца неуме-
ме пикомђ другомђ приписати, но сину Милути-
НОВОМЂ.

НОВАЦЂЉ СТЕФАНА ДУШАНА ЦАРА.
(одљ год. 134%-— 1356)

Таб. 1. бр. 5. Новпцљ сребрнљ врло добро сачуванљ,
тежакљ 19 грана.

На лицу: Христосљ Спасителв седећи на пре-

столу сђ надписомђ до главе [С Хе. а до престола
у поло десно словомђ : 1. а лево: О.

На паличо: у целом поло у петђ редака
надписђ славенск!и ; -- СТЕФАНБ ВБ ХА БА. Б 6 ЛА.
ГОКЕРНИ ПРБ ОБ «9, то сств: Стефанђ вђ Хрнста
Бога благоверими царђ и проча, кон е окруженђ
цртомђ широкомљ изрезпаномђ на крав) новца
стовћомђ.

•

Ован новацљ, кон е вашљђ народиои Музеумђ
лоб!о на дарђ одђ едпогђ свештеника изђ старе
Срб!е, Попнешковића, разликуев се по расположе-
шо надписа и по ружипама у нђму, као ипо сло-
вима на лицу, одђ свио нама досадђ познате Ду-
шановњг новаца овога рода, ков смо у Гласнику
овомђ св. Ш. таб. У. подљ бр. 55. 56; св. У.

271

табл. [. бр. 1. св. УП. табл. П. бр. 7. нацртане
саобштили, и тако сачинава пову Фелу.

Таба. 1. бр. 6. Новацљ сребрнљ, врло добро сачуванљ.

На лицу: Мсусљ Христосђ седећи на престо-
лу као обично; до престола у поло десно сло-
во: Е , лево: У.

На наличо: кралђ са затвореномђ илити
царскомђ круномђ на глави, седи на престолу
безђ наслона, одевенђ у дугу доламу, држи де-
сномђ рукомђ мачђ за држакђ, а левомљ за врхђ,
кон в метнуо преко крила; око нђга по крао нов-
ца надписђ латинск!и ; | ВХ · НВАЗЈЕ · 5ТТРАМА =
Кех Качае 5џрап А. то еств: кралђ Рашки Сте-
Фанђ А.

Ован новацђљ извад!о 6 самБб изђ дћла;: [оћ.
уоп Кегсће] Зегћепз аће Мипхгеп, печатаногђ
1848-ме године у Петербургу, у комђ е на табли-
ци означенои бросвмђљ ХШ. подђљ Л2 5. изобра-
женђ, и ков самђ на момђ летошиђмђ путован:о
кодЂ господина И. Кукулђвића у Загребу вид!о.
Сачкнителђ некаже где се оригиналђ налази, али
ће за цело бшти у нбговон знаменитон збирки у Пе-
тербургу. Подобанљђ ве новцима Душановима, ков
смо већђ издали и описали еданђ у овога Глас-
ника св. ПТ. на стр. 227, где в« и изображенђ на
табл. У. подљ броемђ 54. по Луценбахеру, кон не-
казув ништа одкуда га има, а други у св. УЕ. на
стр. 193, изображенђ тамо на табл. |. подђ бр. 2,
и то по оригиналу валазећемђ се у збирки Го-
сподина Стеф. Верковића; но одђ обадва она нов-
ца разликув се ован не само тамђ што су лико-
ви на нђму другчје и савршенје израђени, него
одљ другога и словима на лицу до престола, а
ОдЂ обадва надписомђ латинским на наличлпо дру-
гИМЂ; Онђ е дакле нова фела истогђ рода Душа-
повм новаца.

275

НОВЦИ ЦАРА УРОША МЛАДОГЂ.
(одђ год. 1356—1367)

Таб. !. бр. 7. Новацљ сребрнљђ, врло добро сачуванљ,
тежанкљ 12 грана.

На лицу: царђ са затвореномђ круномђ на
глави, у дугон украшенои долами седи на конго
на лево ступакоћемђ, а држи у деснои руци скип-
тарђ сђ крстомђ, као звезда украшеним, на врху:
до царев: рамена у поло надписђ скраћене по дђ
титлама речи имагоћи оваи: СФа на десноћ стра-
ни, и фр на левои, то естб: Стефанђ царљ; предђ
прелма Кона ту полио ружица,

На наличо: у поло племићски шлемђ, на
лево овренутђ, украшенђ горе круномђ, абу-
комђ, у колгон е звезда, и пераницомђ одђ три пе-
ра на врху, око овога надписљ латинсти у кругу
на краго новца: УВОЗТУБ ТМРЕНАТОЋ, то ест:
Урошљ царљ.

Ован лепђ новацљ такође ес добто нашљ Му-
зеумђ одђ свештеника изђ старе Србте Попнеш-
ковића на дарљ. Подобанђ = много новцима цара
Уроша описанимђ и нацртанимђ у Гласника св.
УП. на страни 212 и слђд. а табл. УГ. подђ бро-
евима 35 и 36, и св. УШ. на стр. 268 а табл.
1. подђ бр. 4, али се опетђ толино одђ свио нБби
разликув ни фигурама а и надписомђ, особито ис-
правношћу латинскогђ надпонса, да се мора при-
мати за нову фелу овога рода новаца Урошев.

Таба. 1. бр. 8. Новацљ сребрниљ, доста добро сачу-
ванљ, тежакљ 12 грана

На лицу: царђ брадатђ, са парскомђ круномђ

на глави, обученђу дугу украшену халђину, седи

на кошо на лево ступ:оћемђ; у десном руци др-

жи скиптарђ са четвороугластомђ некомђ пло-

чицомђ на врху, на когон с по свон прилици бо

18"

276

кретђ, кон се излизао; до рамена цареву поло

надписђ, десно : ФР а левоо Шћ, дакле: Брошњ; до-
ле подђ конђмђ у поло стони слово:7.

На наличо: опетђ као и на предидућемђ
шлемђ благородногљ конвичтва круномђ, лбу-
КОМЂ, на когом е звазда, и перланицомђ олљ три пе-
ра украшенђ, соко ковга е кружна црта а иза ове
на кра:го новца унаоколо надписђ латинскти доста
излизанђ слћдузоћа. : 4 р. УВОБТУ 5 .... коре,
ков има бљмти вероватно: Вопилиз Огозшз Ипрега-
(ог, то еств: Господинњ Урошљђ царљ.

И оваи ве новаицљ дарђ отца Попнешковића
изђ старе Србте, и чува се садђ у Музеуму на-
шемђ; сачинаса новђ родђ Урошевњ новаца, прем-
да в на први погледђ подобанђ ономђ роду нћ-
говм новаца, кон ве описанђ у Гласника св. УП.
на стр. 211, а нацртанђ тамо на табл. Ш. подљ
бр. 19; одђ ковга се ован вештествено разликув
целимђ наличђмђ, ковс овде има латински над-
писђ, а тамо славенски.

Таба. ИТ. бр. 9. Новацф сребрнљ, врло добро сачу-
ванљ, 15 грана тежакљ.

Ован новацђ цара Уроша сасвимђ е подо-
банђ новцу истогљ цара издатомљ одљђ насђ у
Гласника св. УП, где е на стр. 209 описанђ, а на
таб. И!. подђљ бр. 16 нацртанђ; али се разликуе
Оодљ истогђ, прво престоломђ овде много ввиџе
„украшенимђ, друго крстомђ друголч!имђ на скил-
тру на лицу, а треће шлемомђ овде налево окре-
нутимђ на наличло; есте дакле и ово опетђ нова
Фела поваца цара Уроша, досад непозната. Му-
зеумђ наш добто е и оваџ на дарђ одђ истогђ
ч. отца Попнешковића.

Таба. 11. бр. 10. Мовацљ сребриљ, врло добро сачу-
ванљ, тежакљ 13 грана.

277

На лицу: Исусђ Христосђ на престолу седе-
ћи, као обично на старгимђ србскимђ новцима; до
~ “~
главе у место правогђ надписа [С ХС стои погре-
шво изрезано, десно: Х а лево р, у поло до
престола десно стон слово :С.

На наличо: царђ брадатђ седи на престолу
безђ наслона, са царскомђ затвореномђ круномљ
на глави, обученђ у дугои халђини, и опасанђ
царскимђљ ораромђ, држи у десном руци скип-
тарђ сђ крстомђ на врху; до нђга у поло надписђ
деено: %' а лево Ш); прва монаграмђ значи Бро
а друпи иљ, дакле: Урошљ.

Ово е новђ родђ новаца цара Уроша до-
садђ непознатђ; чува сеу оригиналу поклонђ-
номђ одђ горепохвалћногљ отца Нопнешковића
у нашемђљ народномљ Музеуму при Попечителству
Просвештенја.

Таб. 1. бр. 11. Новацљ сребрнљ, врао добро сачу-
ванљ, 15 грана тежанљ.

На лицу: царђ брадатљ седн на престолу с
нискимђ наслономђ иза леђа; има затворену кру-
ну на глави и дугу доламу, а држи у десници
скиптарђ сђ крстомђ на крало;: ноге метнуо е на
истукљ; до нђговљм рамена у поло славенски над-
писђЂ, подђ титлама скраћенђ: десно: #20, лево:
тр5; то ест: Урош царђ; ниже подљ овимђ мо-
нограмима у поло десно до престола стони сло-
во Т, алево велика звезда и подђ нљомђ два кру-
жића.

На наличто: шлемљ ритерскли марамомђ о:
страгђ покривенђ; а горе круномђ, звездомђ
и пераницомђ ОДЂ три пера украшенђ, око ово-
га латински надписвђ: 5 УПНОЗГТУЗ ТРЕВАТ =
Уговшиз Шпрегабог, то еств: Урошђ царђ.

278

И ован лепђ,новђ ерђ досадљ непознатђ, но-
вапљ Урошевђ поклошјо ве нашемђ Музеуму чест-
ибн отацљ Попнешковићђ; и премда онф наличи на
Урошевђ новацђ описанђ у Гласника св. УП. на
стр. 208, где се изображенђ на таб. ИП]. подђ бр.
15. ипакђ разликуоћи се одђ истогђ знатно 0с0о-
бито по слову Т и звезди на лицу, али и по раз-
положен надписа на наличло, сачинава нову фе-
лу тога рода Урошевњ новаца.

НОВАЦЂ ВУКА БРАНКОВИЋА.
_ (одљ год. 1389-—1398)

Табла. 11. бр. 12. НМовацљ сребрнљ, доста добро са-
чуванљ.

На лицу: Псусљ Христосђ седећи на престо-
лу безђ наслона, ковга су краеви украшени цве-
товима крина:; десномђ пруженомђ рукомђ дас
благословђ, а левомђ држи еванђеле, до главе
~ ~
(Се же

На паличо: Светителљ, сђ венцемђ славе око
главе стоевћи, у дугон одежди, левомђ рукомђ др-
жи внбигу на прсима, а десномљ пруженомљђ држи
грану дугачку одђ нђговљг ногу до главе; донћ-
га лево надписђ славенскћи: ДТ ВЛААКБ. валлда: Де-
спотђ Влекњ; мљебарђ незнамо шта бе друго мо-
гла значити она прва два слова.

Ован лепљ новацљ Вука Бранковића, сачина-
ватоћи новђ родђ нђгове новаца, нама досадђ

непознатњ, нашли смо у дћлу горе наведеномђ:

Кегсће! Зегћлерз аНПе Мппхеп. у комђ ве на табли-
ци означенон са ХУ подђ бр. 22. изображенђ; ори-
гиналђ бе сигурно у збирки самогђ Госп. Раихе-
ла, кон будући чуварђ царскогђ кабинета моне-
та у Петербургу, имао « лепу збирку старљг но-
ваца, са знатнимђ бросвмђ тогославенски комада.

279

НОВЦИ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА.

(одљ год. 1427—1157)

Табл. 1!. бр. 13. Шовацф сребрнљ, добро сачуванљ,
14 грана тежакљ.

На лицу: у целомђ поло у три врсте над-
писђ славенскуи: • гић # ДЕСПО + ТБГ # то естђ:
Господинђ Деспотђ Ђурађђ; са четири оне звез-
де на угловима украшенћ.

На наличло: лавђ на десно корачагоћи, око
нђга четири цвета одђ крина, а све у кружно;
црти сђ обе стране зубчастоин.

Таб. 1. бр. 14. Новацшљ сребрнљ, врло добро сачу-
ванљ, 15 грана тежанљ.

Пређашнћмљ много подобанњ, разликув се
одђ истога као нова фела еднога сђ нБбимљ рода
на лицу, много већимђ и већма изкићенимђ звез-
дама у угловима надписа; а на налично тамђ што
има око лава осимђ четири цвета одђ крина 10шљ
између овм и вданђ крстићфђ горе, и две звезди-
це доле.

Оба ова лепа новчића саобштена су намђ,
да 1: можемо употребити за наше описанје,и
нацртане авности предати, одђ Господина С.
Мачал физикуса вароши Шабца; они истина на-
личе на новце Деспота Ђурђа описане већљ у
нашега Гласника св. ПЕ на стр. 240 а нацртане
у истон свезки, на табл. УП подљ бр. 77 и 78; али
се тако знатно одђ нби разлику, да !И морамо
признати за две нове, досадђ непознате, феле
онога рода новаца ђурђеви.

•

280

НОВАЦЉ СРБСКОГЂ КРАЛА ВЛАДИМИРА.

(око год. 1015)
Таб. ПЛбр. 15. Новацљ златанљ, доста добро са-
чуванљ.

На лицу: Исусљ Христосђ до поаса, са вен-
цемђ славе око главе, и еванђемемђ на прсима.
ков левомђ рукомђ држи, као што обично баева
на повцима србскимђ; око главе надписђ славен-
ски, ковга су нека слова излизана, тако изврнутђ,
да се види, да е погрешкомђ на самомђ печзту
право изрезанђ бмо, н тако на одтиску морао
натражке изврнутђ изићи; може се добро у огле-
далу читати: :(УСА ХРИСТ ..... ЛХ. ков е вђроватно
бљало: Тсусђ Христосљ. Око крал кругђ одђ точки.

На паличт: кралђ брнатђ, са некомђ митромђ
ва глави, у дугомђ и широкомђ оделу седи на
столици, одђ ков се ништа невиди, и држи де-
сномђ рукомђ дугђљ жезао, на косга врху е не-
савршено израђенђ крстђ; лево у поло до раме-
на кралђвогђљ неки особитми знакђ; око крала
надписђ славенсктиИи такођерђ изврнутђ, али се
добро читати може овако: — БЛАДМИРА НА столћ
то 6стђ: Владимирђ на столћ. Око свега кругљ
одљ точки, Ован знаменитми новацђ нашао самб
гакође у дђлу; Вејеће] Зегрјепз аНе Мппхеп. 85:.
Рећегђиге 1828. У овомђ дћлу налазе се три та-
блице означене броевима. ХШ. ХГРУ. и ХУ., на
коима има свега 31 новацђ; наивише су познати
КОД насђ, само ови су намљ бегли непознати, косв
смо овде подљ бр. 6и 12 саобштили, и ован, кон
се тамо на таб. ХШ подљђ бр. 1 изображенђ на-
лази. Господ. Рабхелђ, кон е у Петербургу еданљф
одљ нанвећи знатела нумизматике бао, приписуе
га Србскомђ крало Владимиру; мљз нђгову аук-
ториту сђ тмамђ радјеверувмо и овде слђдуемо,
што се по нашемђљ знанго ован новацћ ако е исти-

281

нитђ неможе приписати, осимђ каквогђ рускогљ
Владимира, ков оншђ као Русесђ нив учинго дакле
е морао имати важне оспове противђ тога, ни-
комђ другомђ кромћ нашегљђ крала Србскогљ Вла-
димира, когђ е бугарски кралђ Владиславђ год.
1016 у 22 Мал издаинички убити дао, осимђ ед-
номђ бугарскомђ цару Владимиру Борисовићу,
кон е владао одђ год. 885 до 888-ме ; само дакле
између ова два Владимира сумна бмти може.

НОВЦИ ХРВОЛ ВУКЧИЋА. ВЕЛИКОГА БАНА
БОСАНСКОГЂ н ДУКЕ СПЛБГСКОГЂ.

(ово год. 1800)
Таб. 11. бр. 16. Новацљ сребрнљ, врло добро са-
чуванљђ.

На лицу: Светителђњ, сђ венцемђ славе око
главе, стони у дугачкои одежди, има митру на
глави, у пруженон левон руци архиереискти же-
зао, а десномђ пруженомљ благосила; око нђга
надписђ латински: 8. ОПОМУЗ ЗРАБЕТТ, то естБ:
Светми Дубимо Сплђта (разумева се патронљђ)..

На наличо: у средљ пола грбђ воиводе Хр-
воз, штитђ наклонђиђ, у комђ има петђ цветова
одљ крина, надђ нбимђ шлемђ, изђ косга се по-
диже рука наоружана у оклопу, држећа правђ
мачђ, до ићђ у поло лево три цвета одљ врина,
еданђ исподђ другогђ у отвђсномђ реду, а десно
два крстића исто тако, у наоколо надписђ ла-
тинсни: + М. СВНЕВУОП РрУСЕ5. БРАГ, = Мо-
пефа Сћегуон Рис:в Брајец, то еств: Новацљ Хр-
вол Дуке Сплђтскогљ.

Табл. ПТ бр. 17. Новацљ сребриљ, врло добро са-
чувант.

На лицу: ликљ Светитела као на предиду-

ћемђ, а наоколо надписђ; ЗАМТУ5Б РОЈМУ5 5РА-

282
ГЕТП. ж (цветђ одљђ крина) то естђ: Светми Дуи-
мо Сплђтски.

На пналичо; усредђ пола великји штитђ, на
комђ е грбђ, горе попреко водоравно два дире-
ка, подђљ нљима рука до рамена у оклопу дигла
мачђ правђ, а иза ове лево дворепми лавђ испра-
влћиђ; око овогђ штита надписљ латински: МО-
МЕТА х СНЕНУОП х РУС15 хХ 5БРАГЕТП. %
то естђ: Новацђ Хрвол Дуке Сплђтскогђ.

Таб. 11. бр. 18. Новацљ сребрнљф, врло добро са-
чуванљ.

На лицу: и ликђ светителн и надписђљ сасвимђ
као на ономђ подђ бр. 16, само што е овде веће
све, и што на врао надписа има слово М. ков
значи: Магјуг, то естљ: Мученикљђ.

На палљичт: штитђ и грбђ исто као и на ономђ
подђ бр. 17, али надписђ у наоколо различанђ,
слћдувоћи: + МО -- СНЕВУОП - РрОСТ8 » 5.=
Мопеђја Сћегуон Рисјв Брајец, то естљ: Новацљ Хр-
вол Дуке Сплђтскогљђ.

Сва три ова новца извадјо самб изђ дћла:
1. соп Кегсћеј), Венгасе жиг Мипхкапде дег 88д4-
замазсћеп УКег. 5!. Рејегађиго, 1848, у комђ су
нацртани, а орагинали иљрови налазе се у Ран-
хеловон збирки у Петербургу. Ови новци са опи-
санимђ одђ насљ већђ у Гласника свез. У-тон на
стр. 221, и онде нацртанимђ на таб. П подђ бр.
13 новцемђ истогђ Хрвол, одђ когђ се веште-
ствено разликуго, творе два рода, а сваки родљ
опетђ две Феле новаца овогђ силногђ босанско-
далматинскогљ династе и господара Сплђтскогљ
у почетку 15-тогђ века цветавшегљ. |

283

НОВЦИ ГРАДА СПЛЂТА.

изђ 13-тогљ н 14-тогђ већа.

Таб. П1. бр. 19. Новацљ одљ биллона, (“) врао до-
бро сачуванљ

На лицу: крстићђ у вружнои црти, око нђ
4 звездице, кружића 8, и единице римске | че-
тирђ, опетђ кружномђ цртомђ ограђене.

На наличе: у поло надписљ латинскти у три
врсте: ЗРАГАТТУЗ, то встђ: Сплћђтскаи, круж-
номђ цртомђ ограђенђ.

Оригиналђ овога стародревногђ новца, кон
се по свомђ изгледу може у прву половину ХИ-гђ
века ставити, налази се у народномђ Музеуму у
Загребу.

Таб. 111. бр. 20. Новацљ одљ билаона, врло добро
сачуванљ.

На лицу: у средини пола крстићђ са четири
точке у угловима, окруженђ цртомђ, око ков
опетђ у кругу разположенм осамђ точкица, око
кон опетђ кружна црта.

На наличо: у вружнон црти у средини по-
ла у три врсте расположенђ надписљ тал!анск!и:
ЗРАГАЛЛТХО, то естљ: Сплћтеки.

Таб. 111. бр. 21. Новацљ бакренљ, добро сачуванљ.

На лицу: Глава светитела са епископскомђ
митромђ на лево окренута, у средини новца окру-
жена цртомђ, изванђ ове унаоколо латински
надписљ: -– 8. РОММУЗ = Светми Дућмо.

На наличто: усредњ пола кврстђ кружномђ
цртомђ обколћиђ, око коега латински надписђ

(“) Беллонђ ве сребро у комђ има више бакра
нежели сребра, одђ осме пробе.

281
ован: –. С. БРАГАТЕМ8УГ5. == Стуназ Зрата(еп:)5,

то вестђ: Варопљ Сплђтска.

Ова два такођерђ врло стара новца знаме-
нитогљ Далматинскогђ града Сплђћта, одђ кои се
први може ставити у другу половину ХП-тогђЂ
века, а други у ХШ векђ, извадјо самђ изђ ви-
ше пута наведеногђ дђла: Раихеловогљ; Венгасе
таг Мипхкипде дег впдзјамзсћеп УОКег. Ако се
они и немогу у строгомђ сммслу назвати србски,
маслимђ, да 11 опетђ као новце 1ожнославенске
браће можемо примити у нашљ Гласникђ; нити
ће то што шкодити моћи, ако мало помало при-
беремо у ован нашђ органђ, као у велику обшту
благаИницу, све што се о нумизматики 1гогосла-
венском у обште по разнимђ странимђ или ред-
кимЂ дђлима разселно налази.

НОВАЦЂЉ ГРАДА ШИБЕНИКА.

Таб. 111. бр. 22. Новашљ банренљ. врло добро са-
чуванљ.

На лицу: Архангела Михаила крилатога ликђ
стовћи на змји, и држећи у деснои руци коплћ
забодено у змлину главу, а у левон круглу са кр-
стТОмЂ; око нђга надписђ латинскли: 5. МАСАКР
ЗЕВЕМС. то естђ: Светвт Михаилљ Шибеника.

На налљличо: усредђ пола крилатђ лавђ све-
тога Марка сљ еванђелгемђ, грбђљ Млетака, око
нђга кружна црта, аиза ове око крал новца над-
писђ латински: + БАМСТУЗ. МАВСУ8. УЕМЕТЛ.

то ест; Светми Марко Млетака.

Ован новашцљ Шибеника града Далматинскогљ
налази се у оригиналу у Загребачкомђ Музеуму.

285

НОВАЦЂ ТРАДА БАРА АЛБАНЕСКОГЂ.
(Апнуаг:)

Таб. ПТ. бр. 23. Новацљ бакренљ, врло добро са-
чуванљ.

На лицу: Свети Теодорђ, са светителвскимљ
венцемђ славе око главе, и плаштемђ преко ра-
мена баченишђ, стосвћи пробада коплћмљ ажданпо,
кон се предђ нђговиемђ ногама вив; око нђга ла-
тински надписљ: .р АМГТУАВ ; шта оно р управо
значи извћстно рећи неумемо, нанприличнје ег:
РОММУЗ или РПОМШМУМ, и опда бе значило:
Господарђ Барсти или Господарство Барско.

На наличо: Светителђ са венцем славе око
главе, летећимђ плаштемљ на рамену, мачемђ о
Гедрима, ншући на кошо на десно скачућемћ, про-
бада коплћмђ аждако, подђ конђмђ лежећу. Ово
ба бмо Светми Ђорђе, да нема иза леђа у пол:
слово : 6. збогљ косвга мора се маслити, да ви
ово Светми Теодорљ.

Барђ градђ, као и цела Албанја горна, са
Скадромљ, Драчемђ, Дривастомђ, п другимђ гра-
довима, принадлежао _« негда Србскомљ цар-
ству; зато смо ован лепђ новацђ снимили по ори-
гиналу, налазећемђ се у нумизматичкон збирки
Музеа кои постон при библмотеци св. Марка у
Дуждовомђ двору у Млетцима, и ставламо га ова-
мо, као споменикђ града кои е негда у славном
прошлости србски бео. —

Изђ овогђ летошнђтђљ додатка кђ нашемђ
описаппо Србскње новаца могу увидити наши ро-
домобиви читателђби, ков старо-србски новци ин-
тересирао , да се одђ овљм знаменита, лепмг аи
важнље истор:Иски споменика 1ошђ врло много
наоди по свету, кон досадђ познати и нвности
предати нису. Управо садђ примисмо вђств одђ

286

нашегђ честитогђ и ревностногђ «скупителл ста-
рина Стеф. Верковића, да е и онђ на свомђ ле-
тошнђмђ путу по Албанји и старом Срби (сђ
пОгЂ намђ е већђ послао седамђ комада знаме-
менчтм рукописне кнБвига, одђ кон су четири
на пергамену писане), нашао знатанђ броин срб-
ски новаца а међу овима многе досадђ сасвимђ
непознате. Зато повторително умолавамо све на-
ше родолмобиве читателћ. да намђ саобште ако
сами имаго или кодђ когђ другогђ знаду такове
старе новце, да !И можемо издати, и тако Србску
нумизматику. што пре до некогљ савршенства
довести. Многи су насђ учени моди већђ опоме-
нули, да бљлврло цбли сходно и полезно бело из-
дати ово описанје србски новаца систематично
уређено ва некомђ ученима обште познатомђ езњ-
ку, како бг и велики кнбижевими светђ за ове
важне споменике дознати могао, но изђ горе по-
менутогђ узрока мораћемо таи посао, ковга пол-
зу и сами увиђамо, 1ошљ на неко време одложи-
ти, да ба то ест, дћло колико буде могућно
подпунје и богатје изишло, и странномђ ученомђ
свету у руке дошло у достоиномђ савршенству;
како бе и оно могло пуноважно сведочанство
дати о негдашићмђ цветаоћемљ станго и обра-
зованости Срба у време нБлове самостално и не-
зависимо постоеће државе,

287

грађа 2354 СРБСКУ СФРАГИСТИЋУ.

Одљ Дра. ИМ. Шафарика.

СФрагистика, или вештина познавати и уме-
ти толковати стародревне печате владалаца, власти
и надлежателства, па и други знамените за повђћ-
стницу лица, есте такође едно спомоћно знанђ
кђ исторги. И изђ собственогђ искуства знамљ
да се по повелама, листинама и писмима србскимђ
одржало и до данасђ сачувало много лобопитнњ
печата изђ времена србске самосталности, ерђ
самђ ТИ самђ неколико снимто и нацртао у цес.
кр. таннон дворскои архиви у Бечу, вон се пр-
тежи садљ налазе при кошама истња писама одђ
мене преписанва, у рукама могђ Господина стри-
ца у Прагу. Познати су лепи Србски печати већљ
на светђ издати: неки одђ Раића у нђговон исто-
рги, то естђ Цара Лазара, и Маике Анђелје и
нђим снова ђурђа и Тована; неки у Србскомљ
Лђтопису; еданљ одљ Соларића, то естђ Босан-
скога крала Стефана Дабише на бакрорезномђ
снимку едне нђгове повелђ; а особито они одђ
нашегђ прерано преминувшегљ Аврамовића, у
нђговомђ описанпо древности Србски у Светон
горн Атонскоџ. — Али валило бер се потрудити
да се прикупе у едно, колико е могуће, сви ови
сачувани печати и да се у хронвологичномђ по-
редну, сђ обасненђмђ издаду, те тако да се до-
616 Србска сфрагистика,ерђ ће текђљ она са нумиз-
матикомђ дати и поуздану Србску хералдику,
или познаванђ грбова и знакова како држава, зе-
мала и владалаца, тако и знаменита великаша,
властела и племића Србски, а сва ова знана зна-
тно подпомажу усавршенствованђ истор:е наро-
да. Несумнамђ да ће се и то мало по мало учи-
нити и постићи, и танко кђ онимђ србскимђ печа-

288

тима, кои су већђ на светђ издани, као грађу за
будућу Србску сфрагистику додавмђ и саобшта-
вамђ овде два знаменита печата, кол самњ на
момђ летошнћмђ путованго пашао у редкомђ дђ-
лу Бернарда Нани; Ре диођиз Кпрегагогшт Каззае
пошти, печатаномђ у Млетцима у средини про-
шлогљ Тдтогђ века. Обадва се налазе на хрисо-
вулама или златопечатнимђ повелама Србски ца-
рева Стефана Душана и Стефана Уроша, датимљ
граду Котору, ков се тамо чувао кодђ цркве
Светога Трифуна. Ови су дакле печати златни,
висећи, на обе стране нзтиснути, великомђф новцу
или талиру подобни. Одљ Стефана Душана на-
лазе се тамо две дипломе са овакимђ печатима.
коима ован царђ године 1#351ве потврђув Ко-
торанима слободе нвлове, ков су имђ дали Србски
кралђви пре иђга; а одљ Стефана Уроша има ед-
на иста такова повела когомђ се потврђу:го Кото-
ру слободе, ков су му даровали нђгови преддци:
Србски кралћви Радославђ, Владиславђ, Урош,
Светми вралђ Урош, и кралвица кирђ блена.
Ове се дипломе налазе у наведеномљ дћлу на та-
АИНСКТИ езЕЂ преведене, Ду:нанове на страни
13—23, а Урошеве на стр. 38—42: а печати изо-
бражени су иза новаца у истомђ дћлцу описан
на таблици И подђ броввима ХУПЕРи ЖХЕХ. А оази
додавмђ овом кнБизи Гласника на таблици ТУтон
и то Душановђ подђ броемђ ;, а Урошевђ подђ
бр. 2. Сећамђ се да се и међу печатима ков
самђ у ц. кр. архиви Бечкои снимло налази еданђ.
Душановђ, овоме сасвимђ подобанђ златанђ ви-
сећи печатљђ.

У другомђ исто тако редкомђ дћлу Занеттил
де питпиз Кесгшт Музгае зепи Каззтае ад Уепегов ђу-
ров регсизајв Сотетатошт. Уепе та МОССЕ, сх
(уроггарћла АБЊгнНапа, нашао самђ између остало-
га и два знаменита надписа, ков ученимђ Славен-

289

скимЂ историцима позната и напечатана, опетђ
мислимђ неће бвгги излишно и овде напечатати,
нека се нађу, као грађа за будућу подпуну збир-
њу надписа тичући се Србства и нђгове исторће,
какову прилђжни обдћлавателви нђни треба та-
кође помнђиво да прибира:,, будући и ова врло
важно помоћно средство кљђ истори. нарочито
кђ хронолопи нћнои.

Првми надписђ напечатанђ в у наведеномђљ
дћлу на страни 23, и вели Занетти да се налази
на олтару светога Николе епископа Мирлик!ско-
га у Бару у Неаполескои землби, кон е србски
кралђ Стефанђ Урош Милутинђ год. 139те вр-
ло скупоцћно одђ сребраначинио надљ гробом,
У ковмђ се подђ црквомђ у красном крипти чу-
ваго мошти овогакодђ нашегђ србскогђљ народа
особито славлћнога светитела,. Али Господанљ
Кукулђвићђ у свомђ извћстпо о путовано у Римђ
и Напулђ напечатаномђ у Архива за гогосла-
венску повђстницу кнбизи ЈУтон на стр. 349 опи-
сугоћи врло мобопитно и обширно ову цркву н
ниђне славенске споменике, где и ован надписљ
саобштава, извђстно каже да га тамо више нема.
Онђ 6 гласто овако у латинском", оригиналу:

АМХО рОММ МСССХЕХ МЕМЗЕ ТУМ! ПМРЛО-
МЕ УГ УПОЗТУЗ О ВЕХ ВАЗЗУМЕ ЕТ РОСТЕАЕ
АРТВАМАЕ ВУГСАВАЕ АС ТОТТУБ МАВИЛМЕ
рЕ СУБЕО АрЕМЕ А МАНГ УЗОУЕ Ар ЕРУМЕМ
рАМУВПИ МАСМГ РНЕЗЕХ5 ОРУБ АГТАВТ5 УСО-
МАМ МАСМАМ АВСЕХГКАМ БАМРАрЕЗ ЕТ САМ-
рРЕГАВНКА МАСМА рРЕ АКСЕХМГО ЕТЕНТ КЕЕСТТАР

НОХОЊЕМ РрЕГ ЕТ ВЕАТТ5У5УТМГ МСОГАТ. ЕТУ5
НЕНЕРЕ АЗТАМГЕ. РЕ САТЕВА КПЛО РЕЗГЗЕДА-
19

290.

УЕ КЕРЕШ ЕТ ЕХРЕНВТО А РЕШМСТО ВЕСЕ РЕ-
РУТАТО ЕТ МОЗ БВУДЕНУЗ О РЕ 1ХУПЛА РЕО-
ТНОМАСТЗУТЕЋ ЕЛ КОВЕВТУЗ РЕ ВАНВУТО
МАТУТЕК 1 ОММВУЗ РВЕКАТТЗУ ОРУЗ РЕ
РВЕЛМСТО МЕМЗЕ ТУМО 1ТУСЕРММУЗ ЕТ РЕН
ТОТУМ МЕХМЗЕМ МАВТТУМ АММО О ЗЕОУЕМТ15
СН.АЗТО КАУЕМГЕ КОРЕМЛТЕН СОМРГЕУТМУ5В.

Ков значи Србски:

„године господнћ 1319 месеца РдОи:а, индиктона
У!-тогђљ Урошђ вралђ Рашкји и Дноклитте, Алба-
није, Булгарје и целе поморске землћ одљ залива
адртатјискогљ, одљ мора све до реке Дунава ве-
ликога, дао ве начинити ово дђћло олтара, икону
велику сребрну, кандила и свећнаке велике Одђ
сребра, на честђ Богу и наиблаженгему Николало,
присуствугоћу нђгову наслђднику, и Десислава
сину изљ Котора, вђрну и искусну одљ горерече-
ногђ крала одаслату. А ма Рогерђ одђ Инвил1е
протомаисторђ и Робертђ одђ Барулла маисторђ
у свему горенаведеному посао оваџ верно смо
извршили сђ помоћу Христовомђ, одђ горерече-
ногђ месеца КОнја почевши, крозђ цео месецљ
Мартђ године слћдулоће«.

Овако има Занетти ован надписђ, а у наве-
деномђ извђстло Господина И. Кукулђвића 06-
ширнји ви у многомђ се одђ овогљ разликуе.
(Види Архива део ТУ. стр. 350-та.)

Други надписђ напечатанђ се у Занеттисввоин
врло редкои кнђижици на стр. 24, и Занетти вели
о нђму, да се налази на зиду сакристје велике
цркве у Тревизу (у области Млетакон у горнБон
Италји, близу мора и Млетака) и гласи латински
овако:

291

МСССТУ РТЕ ХХУ МАВТП ЕВАХМСТ5СУ8 РрЕ 54.
ГОМОХМЕ КУТГ РЕН ЕХСЕГЗУМ РЕХСРЕМ ЕТ
р. р. ОВПОЗГТУМ НЕСЕМ НАЗАЕ МПИЛТАНЕ СТМ-
бУБО ромАтТУМ.

Ков значи Србски:
„1304-те дана 25-тогљ Марта Франциско одљ Со-
ломона бео в одђ узвишенога владателл и госпо-
дара, господина Уроша крала Рашкогђ воџнич-
кимђ понсомђ обдаренљ“.

19»

292

извљстб

о. т. Подпредсћдатела, Професора К. С. Ли-
цел, Дра Анка Шафарика, о »"Ђговомђ путу у Мле-
тачку Архиву и истраживано споменика Србске
исторјге, читано у редовнон седници Друштва
Србске Словесности дана 31 Октобра год. 1857.

СЛАВНО ДРУШТВО,
ВЕСОКОоОпПОШтТОВАНА Господо!

Вративши се сљ далекогђ пута, поздравламљ
Васђ у овомђ скромномђ обиталишту народие
кнбижевно умне раднћ, срдачнимђ: помоз Богљ!
задоволанђ и весео, што Вамђ доносимђ изђ Мле-
така, куда ме е Ваше поштовано повђренћ ода-
слало, не само добре гласове него и такове спо-
менике, кон ће Ваша родолмобива срдца радошћу
и задоволђствомђ испунити.

Та ммасао, да се у Венеши мора налазити
много споменика принадлежећи кљ Србскоин исто-
рги среднћга века нје нова, п морала се одавно
родити кодљ родомобивм · Србски кнђижевника,
кон су добро знали изђ собственњг народна исто-
риски извора, каква « негда између славне и мо-
тућне Млетачке обштине и између свио гогосла-
венски земала свеза постолла, нарочито да су
Србски кралђви и мареви, а и после падепа цар-
ства, владаоци Срб!е, Босне, Зете, Албан!е, Хер-
пеговине светогђ Саве, Црне горе и други Срб-
ски земала са силнимђ и славнимђљ дуждовима
одђ Млетака у живомђ сношено, па и у добромђљ
прјателвству, шта вице и у присномђ сродству

293

живили. Ако дакле Србски кнђижевници и нису
извђетно знали више о овом ствари одђ оно ма-
ло, што су неки Венешански историци у СсвоимђЂ
аЂлима споменулио Србскимђ и Млетачкимђ сно-
шенама, могли су опетђ на основу тога поуздано
предпоставлати то, дасе у архивама, библотекама
и збиркама овогђ знаменитогђ, по свогои радино-
сти и трговини, по свомђ богатству, и сволои по-
литичкои моћи ин важности, наизнатнјегђ и наи-
славнјегђ града, морало сачувати врло много спо-
меника О славнои прошлости Србском, сведочећи
о томђ како е Србска држава изђ Млетака до-
блала наиразнте скупоцћне и фине робе и еспапе,
како с отуда добавлала печате за свов новце и
друга дћђла умђтности, како су Србски кралђви
изђ овога првогђ онда на свету трговачкогђ ме-
ста куповали оружћ и галте, па више пута узи-
мали и ћерке нђговњ господара себи за супруге
и кралђице , нанпосле како су побожни и за хри-
станску просвету одушевлћни Срби у нћму тако
знатанђ бром свони Славенски црквена кнљига Од-
ма у првомђ веку после изобретена кнђигопеча-
тиђ напечатали. Више што, осимђ овогђ знана и
предпоставлана, нје се по овон ствари могло од-
пре постићи већђ ни зато, што се до Млетачке
архиве нје могло лако доћи, врђ е она бвлла у вре-
ме републике, па и после готово неприступна
особито за странце, ито све дотле, докђ нле
НђЂгово Величество сада владаоћи Аустршискши
ћесарђ, ово знаменито, по својон величини и свомђ
богатству скоро единствено заведене отворити,
и ученомђ свету ради употреблена приступно
учинити дао.

Тако су са свино страна поитали у Млетке
испитателбђи повђестнице среднђга века, да потра-
же изворе и споменике свосв отечетвене исторте
у пребогатои овон архиви наиславнје оногђ време-

294

на државе, кон 6 са свима сусћднимђ землама Е-
вропе, особито са нћнимђ истоком, па и са са-
мимђ Азјатскимђ и Африканскимђ муамеданскимђ
народима у живомђ саобраштаћ) и нанближемђ сно-
шенро бвгла.

Тако е између многи други страно кнђиже-
вника године 1853 отишао у Млетке ради истра-
живана извора тогославенске исторјв и нашљђ веданљ
ревностанђ и отличанђ Славенскти списателђ, че-
ститњни и заслужнми предсђдателђ друштва за
когославенску повђстницу у Загребу, Господинђ
Иванђљ Кукулђвићђљ Сакцинск!и цес. кр. архиварђ
кралђвине Хорватско-Славонско-Далматинске, и
нђму имамо благодарити за прве извђстне а увдно
и подробне вђсти о налазећимђ се у архиви Мле-
тачкои споменицима зогославенске а нарочито и
Србске исторјв. Онђ се у особитомђ извђстпо на-
печатаномђ у трећои кнбизи валаногђ одђ нђга
уређеногђ Аркива за повђстницу гогославенску у
Загребу 1854-те год. обрадовао Славенске кнри-
жевнике а поименце и Србске лобителђ отече-
ствене исторје темђ казиванђмђ, како е нашао
и преписао у Млетачкои архиви многе споменике
изђ 11, 12 и 13 века односеће се на исторџо Хр-
вата и Срба а међу нвима и 12 комада важна по-
вела и писама Србски кралђва и царева изђ 14
века латински писанљ, додавши кљ томе, да одђ
велике множине таковњи важне писама ту наоде-
ћи се, збогђ краткости времена више тада пре-
писати нзе могао.

Почемђ е овимђ истраживанђмђ и посломђ
заслужногђ за 1огославенску повђстницу Госпо-
дина Кукулђвића стварђ та изванђ сваке сумнђ
доведена бела да у Млетцима има много важна
споменика тогославенски, особито Србски, и по-
што се и ово наше Друштво Србске Сло-

295

весности изђ горенаведеногђ извђстја нђговогђ
о великомђ богатству Млетачке архиве у пре-
важнимђ за Србску исторпо споменицима и изво-
рима уверило, одма су зажелили нђгови чланови
лмобећи свого народну исторџпо и познајоћи нћну
велику важностђ за народђ, ползовати се ОВИМЂ
единственимђ и пребогатимђ изворникомђ и при-
бавити све тамо наодеће се споменике Србске
исторге за народђ своџ и за обдћлавателђ наро-
дне наше исторје, како бе ова и тимђ сведочан-
ствима већма обинсвћна икђ пожеланои извђстно-
сти и обширности ближе доведена бмти могла:
Зато закљлоче у засћданпо свомђ дана 11. Сеп. год.
1850 подђ Ле 77 умолити Весочанше Правителс
ство наше, да без оно благоволило одобрити, да
се едно лицеможе послати на двамесеца тога ради
у Млетке, да у тамошнвон архиви истражусв и при-
купла споменике и изворе Србске истор1е, молећи
увдно да оно изволи одобрити за тан посао по-
требнми трошакђ, и издђиствовати да се одђ над-
лежне цесаро-кралћвске Аустрлиске власти изда
за то нуждно дозволенћ. Наше Веасоча те Пра-
вителђство уважило с желео и молбу Друштва Срб:
ске Словесности и одобрило е извђстну сумму нова-
ца на путни трошакђ, за кон посао Друштво 30 Дек-
1852 лег 99 избере мене свога члана, поверивши ми-
ован честими задатакљ. Но збогђ непредвиђенњ
препатствја морао се тан посао на дуже време одло-
жити, дотле докљф нису ове препоне сметатоће момђ
путовано у Млетке, летосђљ уклонћне; а како е
хвалђно Друштво свов поверенћђ мени вданпутђ
поклонђно едногласнимђ заклоченјемђ у сЉдни-
ци ове године дана30 Мал држанеподђ Лг 88 нано-
во потврдило, а и Васочанше Правителђство на-
ше, ков охотно подпомаже све што се на ползу
и напредакђ отечествене просвете и образовано -
сти односи, ово заклочене одобрило, то се н кре-

296

немђ дана 10-тогђ Августа тек. год. изђ Београда
ва путђ и отидемђ преко Беча, Загреба и Трста
у Млетке. На овомђ путу свагда самђ се трудло
у колико су ми време и нуждни послови дозво-
лавали, наћи и дознати што ново, што ба кђ по-
стиженто мов цћли, нарочито вђ прикупланео Срб-
ски историски споменика и извора спадало. У Бе-
чу дознао самђ одђ славно познатогљ нашегљ Сла-
венскогђ списатела Господина Доктора Ф. Ми-
клошића, цес. кр. университетскогђ профессора
Славенске литературе и езака, и кустоса цес. вр.
дворске библтотеке , да сееданђ део нђговогђљ важ-
ногђ пергодичногђ издавана: 5јамзсће Вњћоћек
званогђ, управо у печатнђи довршуе и да ће до
кон данђ авности предатђ бмти; далћ да онђ садљ
нанвише ради око приуготовлнванн за печатанђ
свио писама, повела и хрисовула Србски, ков су
писане Славенскимђ Езекомћ, и кос е онђ скупи-
ти могао, тако да ће овомђ дћлу додати и реге-
стра Србски споменика писанм на Латинскомђ
езвжу, нђму познатм. Управо е имао подђ рукама,
кадђ самв га поход1о, важанђ за ован нђговђ по-
сао старми Србсти рукописђ изђ Дубровника,
киђигу писаву на пергамену и садржаваоћу у себи
точне преписе неколико стотина Србски споме-
ника, међу коима в нашао преко тридесетљ кома-
да Србски писама и повела досадђљ сасвимђ не-
познат. То в онан исти рукописђ, кон чести-
ти Господинђ Кукулђвићђ споманћ у свомђ из-
вђстио о литерарномђ путовано у Дубровникђ,
Римљ и Напулђ, печатаномђ у Аркива за гогосла-
венску повћетницу кнљнзи ТУ, на стр. 327 подђ
бровмђ И, кого «е Господ. Професорђ Маклошићљ
бешвши и самђ у Дубровнику, оданде за употре-
бленђ на неко време у нарузђ узео и у Бечђ до-
бавто. Н'е нуждно доказивати, да ће ово дћло бња-
ти за Србску исторпо одђ наивеће важности, и

297

врло ми ве мило бмло чути одђ истогђ Господина
да е издаванћ и печатанић истога дђла већђ обез-
беђено и сигурно. — Одђ истога Господина чуо
самђ далћ да ве у Дубровачкој архиви у наинов!в
време нађенђ знатанђ брон старосрбски писме-
ности, повела, хрисовулн и писама, неколико сто-
тина комада, ков су досадђ бљзле сасвимђ непо-
знате, и да в познатми Славенски списателњ ро-
долобивми Дубровачки властелинђ кнезђ Орсатђ
Почићђ, узео на себе трудђ ове споменике то-
чно преписати, за печатно приуготовити и лвно-
сти предати; и тако се опетђ можемо радовати
знаменитомђ и важномђ умножено извора старо-
србске исторте ! (“")

У Загребљ самв нуждно свратити морао, да
се са Господ. Кукулђвићемђ састанемђ ради са-
вђта и упутства у смотрено начина раднћ мов и
истраживана у Млетачкон архиви, ков дати ми,
онђ се врло драговолђно обећао, да небма сасвимђ
непрпуготовлђиђ и непознатђ са овимђ огромнимђљ
заведенјемђ, кђ послу мени наложеномђ присту-
по; а ово самђсђ тимљ пре учинити могао , што
дозволенђ за мене изђ Беча 1ошљ нје у Млетке
отишло бело. Загребачки литератори су ме врло
мобезно примили, а особито племенити Господ.
Кунулћвићђ указивао ми в сваку мобавњ; и упу-
тто ме, како да ми се посао олакша, а преко то-
га дао ми е и препоруке за Млетке, господи зва-
ничницима бибмотеке св. Марка к велике архиве,
сљ коима ћу посла имати. Опђми е показао и 6о-
гату свого збирку писменмр споменика относећи
се на исторпо свџо гожнм Славена, ко!о е ОнђЂ сЂ

(7) Дошавши у Београдђ сђ великомљ радошћу
самђ чуо, да е наше Васочанше Правнтелљство са ве-
ликодушномљ готовошћу учинило кораке, да се ови спо-
меници што пре напечатај) н ученоме свету у руке

предгду.

298
великимђ трудомљ и трошкомћ, а са 1ошђ већомђ
ревношћу и лмобави свушо, и кого 1ошђ еднако,
умножава, попунана и обогаћава. Нђгова ве збир-
ка Хрватски ствари и нарочито Хрватски исто-
риски споменика наибогатта, и единствена у свомђ
роду; рекао мивда е жели колико годђљ буде мо-
гао попунити, па после у форми великогђ дипло-
матара печатати и на светђ издати, кђ чему 1ошљ
треба пеколико година времена. Али онђ има и
знатанђ брон Србски споменика, писан на Сла-
венскомђ и на Латинскомђ езику, косе ве са свно
страна где 6 годђљ што могао наћи и добити на
свонимђ путовима, чинђнима ради изтраживана
тожнославенски историски споменика, скушо и са-
ставто, и одђ кои се многи нигде инде неналазе.
Ове Србске ствари жело бњ онф за себе печа-
тати, ако бљм за тан посао нуждну помоћ и сред-
ства кодљ нашегђ ложнославенскогђ читагоћегљ
и родомобивогђ обштества нашао, а а самђ гау
име овогђљ поштованогђ Друштва Србске Слове-
сности мол1то да одђ ове похвалне и полезне на-
мђре неодустане, и обећао самђ му да ћемо ма
гледати све што у нашимђ силама стон учинити,
да му знатномђ пренумерашомђ ово предузиманђ
олакшамо; надамђ се да ће славно Друштво ове
мов речи и ово обећанћ одобрити и усвоинти, и
да ће се постарати за начинђ и средства, коима
ба се изданје овогђ за славу Србскогђ имена »
за обасненђ Србске исторв не мало важногљ дђла
подпомоћи могло.

Кодђљ Господ. Кукулћвића видо самњ и не-
колико редки а за нашу Србску нумизматику ва-
жим дђла, као што су Занетиева ни Наннева Ди-
серташје о Србскимљ новцима, издате и печатане
у средини 18-тогђљ века у Млетцима, и Раихелова
дђла о Србскимђ и ложнославенскимљ новцима из-
дата и печатана у Петербургу 1848.ме године, изђ

299

кон самђ више стар новаца, мени досадђ непо-
знатња, два знатна надписа, и два старосрбска пе-
чата копирао, ков ћу свеу нашемђ друштвеномђ
органу Гласнику читатоћемђ обштеству Србскомљ
саобштити.

У народномђљ Музеуму у Загребу само сам
врло итно могао прегледати налазеће се у овомђ
похвално уређеномђ и угледномђ заведенно Срб-
ске новце, зато валбђда и нисамђ нашао ништа
ново, мени непознато, него самђ ипакђ обогат1о
мов бележке цртежима одђљ два лепа стара Дал-
матинска новца едногљ Шибеничкогђ, и едногђ
Сплђтевогђ, одђ кон се оригинали у томљ Музеу-
му чувао. —

Дошавши преко Трста у Венецио, употребто
самђ дане одђ 29-тогљ Августа до 5-тогљ Септем-
бра, докђ ве то вств дозволенћ за мене од цеса-
ро-кралћвскогљ министерства унутрашнљи дђла
изђ Беча кђ дирекши Архиве Млетачке стигло, за
радно у знаменитон Библмотеци св. Марка у Дуж-
Ддовомђ двору, ков библотекарђ, славне италтан-
ски списателв Абате Валентинелли особито ул:-
дно и лмобезно ме примо, будући познаникљ и
пр! ателђ могљ Господина стрица. Наџипре самђ изљ
велики каталога рукописа ове славне библготеке,
кол поредљ 130,000 комада кнђига има преко 10,000
разним рукописне дђла, вадго и бележто оне Ла-
тинске и 'ГТаланске рукописе, у коима самђ се на-
дао наћи нешто за нашу исторпо, и начинјо самђ
списакљ одђ 36 комада Латински и 43 ком. Италјан-
ски рукописне дђћла; после тога тражро самђу
истимђ рукописима податке за Србску исторпо. и
копирао самђ изђ рукописногђ дћла: Соглато
Сбпоуап, Кецеге Ааје !п СопзфапШпороћ аппо
1402, врло занимлриво савремено извђстје о
великомђ 60: између Татарскогђ хана Тиму-

300

ра и Турскогђ султана Банзита, у комђ су и
синови Србскогђ цара Лазара участвовали, и ков
заслужув, да гау Гласнику напечатамо. Далђћ пра-
вло самљ тошљђ изђ неки рукописа кратке исторги-
ске бележке; прегледао самњ дђло Професора Фр.
Нарди , печатано у Надови 1840-те године, подђ
насловомљ: Тге Фоситепи дећа ГапигНа Могови,
у комђ исти ученми Галјански историкђф доказуе,
да"в една ћерка славне властелске породице Мле-
тачке Морозини, именомђ Констанца, сестра То-
мазине Морозини, супруге Мађарскога кралћвића
а матере Мађарскога крала Андрес ПЕ-ћегђ, бела
удата за кралл Владислава Србскогђ, смна Прво-
вћнчаногђ Стефана. Наџипосле прегледао самђ и
старе новце Србске и гожнославенске у археоло-
гИискомђљ музеуму наодећемђ се при. библотеци,
но нисамђ нашао, осимђ едногђ знаменитогђ нов-
ца града Бара, кон сам нацртао, ништа мени не-
познато Славенско; али Господинђ библотекарђ
мисли, да ће се за цело у осталимђ збиркама Ве-
неше наћи моћи више гогославенски новаца, а на-
рочито у главномђ градскомђ музеуму Кореровомљ.
Но ла збогљ краткости времена нити самђ више у
библмотеку св. Марка. нити у остале нвне и при-
ватне библотеке и музев Венешанске одлазити
могао, него самђ одђ онога дана кадђ ми вистек-
ше у Бечу дана 10-тогљ' Септембра т. г. по нов.
календару дозволенћ за архиву одђ овога дирек-
рекцје званично саобштено и писмено предато
бело, то вестђ одђ 17-тогђ Септ. по нов. цело вре-
ме за радно у архиви употредло, и сваки радили
данђ самђ одђ 10 до 3 сата непрестано прилђжно
писао, а само самђ празничне и неделђне дане
употребло на то, да знаменитости Венеше и пре-
красна дБбла умћђтности у овомђ граду више него
ма где нагомилана посћтимђ и да се иљјовимђ раз-
гледанђмљ наслађавамљ.

301

Сљ помоћу и савђтомђ Господина Цезара Фу-
карда, архивара или првога чувара архиве и цес
_ кр. професора палеограф1е, косвга умодности и л:о-
безнои услужности доволђно благодарити немогу,
ерђ е онљђ не само оставго архивђ отворенђ, ком
ба управо тада крозђ месецљ дана имао бмтти за-
творенђ, највише мени за лмобове, него ми е осимђ
тога сваку молбу наиусрднјимђ: начиномђ испуно,
толико самб за кратко време могљ тамошнићгђ ба-
влћна урадто, то вств крозљ 30 дана, да су ми се
сви они учени моди чудили, сђ коима самб имао
честђ у архиви познати се и завдно радити а у
чему се то састон садђ ћу у кратко изложити,

Архивђ Млетачки заиста е тако огромно ве-
лико заведенје, да му нема равна у свету, ерђ онђ
садржава у 300 разне величине соба, сала и хо-
дника, до 14 милона свезака акта! кол обузима:о
време сдљ год. 883 до нашегђ доба. — Стари
вђговђ део, наравно мани, дели се на многа одђ-
лени или серје, одђ кои свака има свосв особито
име. — Наизнатни су ова: одђленђ оригиналне
писама и повела, една велика соба пуна свезанм
међу дрвенимљ таблицама, нанивише на пергамену
писанм документа, кон 1ошђ нису регистрирани,
тако да се управо и незна шта се све налази у
нђима. Ово одћленђ садљ се уређусв и пописуе,
дакле се тошњ засадђ и неможе употребити. Наин-
стари споменикђ одђ досадљ прегледан есте од
године 1030. Одђ овога одћлена доста знатанђ
део однетђ е у Бечђљ и тамо се чува у цес. кр.
дворскон архиви заедно са 1ошђ некимђ изђљ ове
архиве узетимђ и у дворски пренетимљ спомени-
цима. — Друго едно одђленћ зове се: Аста тајо-
г1 Сопзћ!, дели се на таИнви и на авиви део, а са-
држава дћђла и заклочени скупштине свио вла-
стела млетачки, и починђ са год. 1232 а трав до
1797. Ово одћленћ као и оно прво нисамљ а мо-

302

гао збогђ краткости времена никако прегледати.
Треће одђленћ есу: Асја Сопзин Восагогипа; веш
Зепав, кон се талмински лову; Ргесад!, садржава
заклочеша и дђла скупштине одбора Млетачки
властела, кол се опетђ деле на навна и на таина,
она зову се: Мизга де! Зепајо, а траго одђ год.
1293 до 1440; после се цепаго на две серге, ПодЂ
именима: Тегга и Маге, ова траго одђ 1440 до 1797;
а танна се зову: Зесгеја Восајогшт и траг Одђ
1401 до 1630, потомђљ се цепајо и ова на две се-
рте подљ именима: СогЏ и Кеног;, и траг одђ год.
1630 до 1797. Одљ овњм самђ видо и прегледао ре-
гистре одђ обадва стар одђлена, то естб Одђ
Мизмга де! Зепајо и одљ Зесгеја Косајогшт до го-
дине 1440. — Четврто одћленђ есу: Асја СопзШи
пипогјв веп СоПеги, Таланскизваногђ: Б1спопла, са-
држава дђла и заклочена наивишегђ надлежа-
телљства или кабинета, починр са год. 1308, и де-
ле се на више серја одљ кон су неке авне а неке
таИне, а зову се: Могаћопо, одђ год. 1327 до1797;
БеНегае одђ год. 1308 до 1796. Пето одђленћ есу:
Соттетогтана; Шесто одћленћ: Кејанопезв атђавз-
вадогшп е!Весћогшт. Седмо одћленћ: Ехрозшопезв
атђаззадогит ехгапеогшт; Осмо одћленћ: Аста
Сопзп Ресетутогит; Девето одћленћ; Асћа #п-
ашзвНогштп Зга вз. После тога има одђленл кол имало
особита имена као: би Расјогшт; КБ Зупаса-
108; ЈШлђег аогепв; Шћег та тотогши; Шђег р!ег1о-
гот и 1ошљ многа друга, кол л збогђ краткости
времена нисамђ ни видити ни побележити могао,
и кол се сва састов изђ више или манђ велики
Фолманта, тако да неке сергеобузимао много сто-
тина Фоланта, а друге само неколико, или неколико
десетина; стара частђ сва е на кожи писана, а
нова већђ на артји одђљ половине 15-тогђ века
овамо, премда се налази нешто и одђ врло старм
изђ 13-тогђ века заоставши споменика писанњг на

303

артћи, али мало. Наравпа е ствар да е новја частђ
архнве наивећа, и да акта новога века и овњл по-
следнђи столђти наивише простора заузимало.

Одђ гореименованм_одћлена пл самђ нижена-
ведена три одђлена испљтао, тако да самђ наи-
пре наИточнје прегледао индексе или списке нБ!о-
ве, кон сами по 4 до 6 велики фФоланта на кожи
писанњља износе, вадећи све што се насђ тиче у
МО. регистарђ; а после самђ и саме оне кодексе
или рукописе предузимао, са моимђ регестрима
сравнвивао, и изђ нБи самђ неке важне спомени-
ке у целости преписао, колико ми ве рокљ бавлђ-
на у Млетцима допустло.

Тако самб испвтао: Прво: одћленђ косе се 30-
ве: Маг: де! Зепато, и ков садржава у себи сва за-
клочена и дбла одбора властелскогђ безђ кон со-
гласа нје могао дуждљ са колепомђ ништа важ-
но рђшити. Ово одћленђ обузима 60 велики пер-
гаменовње Фоланта. НИ самБђ изђ нђговогђ индек-
са, кон има 4 кнвиге у великомђ Фоло на кожи пи-
сане, повадо све што се годђ тиче гожнославен-
ски Србски земала. Изђ Г-вогђ дела индекса ва-
410 самђ и оно све што се тиче Далмаше и нљ-
на градова, острова адранскогђ мора, и остали
тогославенски предћла; но кадђ самђ после в:-
д1о, да се брон документа относећи се на те зе-
млћ у доциа времена, тако страшно умножава, да
цело мовг време небљг достачило ни да саме ове
регестре извадимђ и препишемђ, онда самђ изђ
П-ге, Ш-ће и ТУ-те кнБиге индекса вадго само
Србства тичућа се акта, и нека врло важна гожно-
славенска, у конима самб се надао, да може бети
што за нашу исторно. Тако самђ пописао подђ
рубрикама: Кеспшт Каззае зеџ Зегутае, Возпа, А!-
ђата, Зсјауопа !п сепеге, Атђазза!огез ес. #гас-
(а!огев, ргоугвогев пиза ад 5ејауошат, Зестагшт,

зол

Ригасћшит, Јадга, Зрајашт. Тгагигшт , Мопа , Ва-
вазтшт, тша Агђшт, Апзегшт , Сћегвит , Опагит,

Вгагла, Вагопезв Сгоанае, Сотнез Уеспае, 8Њеп-
сшт , изнашао и преписао у вданђ регистарђ до
1000 комада акта, кол сва снадао у време одђ
год. 1293 до 1437.

Друго одфљенф, ков самђ прегледао и исцр-
пао, зове се: Соттетогтаћа, садржава у себи са-
времене копе свио дужду и правителњству Мле-
тачкомђ са стране долазећи писама и документа
одљ год. 1285 до 1520-те, кон оригинали, у дуждо-
вомђ двору хранћни пропали су по ваивећон ча-
сти при пожару, кои в године 1577 дуждову
палату опустопио, но срећомђ су ове вђрне и са-
времене коше у другомђ надлежателњству држане
и сачуване беле. Обузима 22 велика Фолминта на
пергамену писана, и у овима су управо наилобо-
питнје ствари. Изђ овм самђ регистрирао до 300
разнм на Србску исторпо односећи се споменика.

Треће одфленћ, одљ мене разгледано зове се:
Чесгећа Сопзуп Восаћогши, садржава у себи таи-
на дђла и закмоченја одбора властела Млђтачки
састои се изђ 33 велика Фолманта на пергамену
писава, и простире се. одљ год. 1345 до 1481-ве.
Изђљ овм самђ сачито регистарђ садржаваоћи у
себи до 330 разна акта кђ Србскон исторџи при-
надлежећи.

После тога правго самђ 1ошљ списакђ спо-
меника кљ Србскон исторји принадлежећи и на-
лазећи се у рукописнимђ кодексима кон се зову:
Шљђег рјерлогат), Џбгг Зупфасаћив, Шер Б]апсиз егс.
ађћив, аб! Шегагшп взесгеџ СоПегн, Ељђег Расто-
гшт; а извадо самђ и у списакђ побележто изљ
овља свио до 100 комада различнег акта одђ части
наџивеће важности и древности.

Тамђ начиномђ добто самђ каталогђ, у КОоМЂ
в записано време, кратакђ садржан, и место где

305

се у Млетачкои архиви налазе, одђ наиманћ 1800
комада наиразличити акта, манћ, више важнм, а
кљ истори Србскои принадлежећи, кои сви спа-
дато у време одђ године 1200 до 1520-те премда
има неколико и старји, чакђ изђ 10-тогђ столђтла,
Али за цело можемосе надати, да ће се ован бром
знатно умножити, докђ се 1ошђ и остале части
архиве претресу, докљ се одђленћ оригинала у
редђ доведе, попише и за употребленђ приступно
учини, и докЂ се она одћлена испмтало, кон
збогђ краткости времена за садђ прегледати ни-
самђв могао.

Почемљ самђ горе описанњи регистарђ начи-
но, престао самђ правити ове каталоте, врбо сам
желто донети са собомђ барђ нешто у целости
преписано, ОдЂ онњг многа драгодћнње споменика
наше исторте, за ков самђ дознао, да се ту нала-
зе и имати могу, и ков самђ истражло и у мо спи-
сакљ уписао. И тако извадимђ помоћу моин регистра
изђ свио овм горе именован одђлена, тамо и амо
130 комада акта, о коима самђ судоо, да ће нБ1о-
во читанђ моћи учинити радост онимђ моимђ
предпоставлћнимђ старешинама, друговима и пр!а-
телђима, кои су лмобећи топло свом родђ и нђго-
ву славну исторпо, нанвише и подђиствовали, да
се оваџ посао радити могао.

Наипосле, да бља наши обдћлавателби исторге
видити могли и увђрити се, да су преписи овњ
акта сви стари и савремени, начинјро самђљ одђ сва-
кКогЂ одђ онљг велики одђлена вђрне снимке, изђ
кои се карактерђ и начинђ писма нБтовогђ позна-
ти може.

Сва ова акта писана су на Латинскомђ 6зњ1-
ку среднђга вћђка. Само самљ едну едину оригинал-
ну листину славено-хрватску нашао, писану гла-
голскимђ словима на пергамену године 1512, на
острову Крку, кол е и архиварима Ке“ досадљ

306

непозната, и коло самђ имђ а прочитао и на Ла-
тински превео, и за себе преписао и факсимилирао.

Изђ горе реченогђ већђ може славно Друш-
тво увидити, да 6 сђ овимђ моимЂ трудомђ само
започетђ посао врло важанђ за обасненђ Србске
исторте, кон кадђ се сврши, и кадђсв исторшиски
обдћланђ авности и свету преда, за цело ће но-
ву славу и важност Србскомђ имену и народу и
дома и предђ целимђљ изображенимљ светомђ при-
добити, и тако благотворна морална слђдства има-
ти. Но не само у архиви Млетачкон има 10Ошђ мно-
го нашега блага, ков ће требати истражити и ску-
пити, него по увђравано тамошнњи ученм моди,
кон су се за мои посао интересирали, и у оста-
лимђ збиркама Венеше, а поименце: у библготе-
кама св. Марка, патргаршје и кавалђра Циконђ;
оваи последнњ;и самђ има преко 5000 комада ва-
живеи редки рукописа, међу коима има изгублћимг
изђ архива Млетачкогђ кодекса; далђ у музеуму
Венешанскомђ кои се зове Кореровђ; па и по
другимђ приватнимђ збиркама много се 1ошћ са-
кривено налази.

Кадђ бег наше славно Друштво сђ одобренћмђ
Светлога Господара и Кназа нашегђ, свогђ ми-
лостивог покровитела, и сљ помоћу Правителђ-
ства нашегљ, ков га великодушно обдржава и
средствима снабдљва, све ово добило, па и оно
добавило и сакупило, што се 1ошљђ у Дубровнику,
у Бечу, у Загребу, у Сремскимђ Карловцима, у
Руссји и по многимђ местима у приватнимф рука-
ма одђ Србски споменика налази, за цело бњг се
толика и тако богата грађа за Србску исторпо
саставила, да бљг се одђ нђ могло подићи дђло,
ков ба светђ о прошлости и О важности србства
много важнје метслити и достоинје судити научи-
ло. Ово в велики задатакђ, и посао за десетине
година, али ће га добра вола иискрено прилежа“

307

ванђ са родолмобивомђ ревпости сдружено за це-
ло срећно свршити моћи !!

А се надамђљ да наше славно Друштво неће
одљ срећно започетогђ-“овогђ посла одустати,а
да ни наше Васокославно Правителђство, желеће
свесрдно унапредити образованостњ народа и на-
родну кађижевностб, и умножити честђ и славу
Србскога нарсда предђ светомђ, неће одрећи Друш-
тву свого великодушну подпору и помоћђ у овомђ
предпрјатно. (“) |

У Београду 31-вогђ Окт. 1857.
Дрљ И. Шафарикљ.

(“) По заклоченпо Друштва Србске Словесности
напечатаће се у идућемђ 10-томђ делу Гласника реге-
стра, кон ве подинсанџи у Млетачкомђљ архиву сачино,
а печатанђ цел акта одложиће се донде докљђ се под-
пунја збирка састави.

20•

308

иЗзвЕест6

О ДЂЛАНЕО И СТАН:О ДРУШТВА СРБСКЕ СЛО-
ВЕСНОСТИ ГОДИНЕ 1856. ЧИТАНО У ГЛАВНОМЂ
ЗАСЂДАНПО 13 ЛНУАдРА 1857.

Кадђ е год. 1841 на предложенћ ондашнби
Професора у Ликело, Господина Атанаста Николи-
ћа и Гована С. Поповића, Друштво Србске Сло-
весности заведено, положена му е блмлата погла-
вита цћлњ, да на ображавано Србскогђ езика и
разпространавано наука у обште на Србскомђ
езику по своимђ силама ради. Колико е Друш-
тво у течено времена ОВОМ цђћли одговарало, по-
казали су нђгови Гласници, ови ностоци укупне
Друштвене дћлателности.

Нежелећи бацити сенку на првенацђ овога
Друштва, кон, као и свакли почетакђ лмодске дђ-
лателности, печатђ трудности и болзлбиве не-
сигурности на себи носи, већђ почитутоћи племе-
ниту, велику и трудну пђлљ Друштва, сђ узтеза-
иђмђ примђчавамђ, да е оно у почетку , опредђ-
ливши себи одвећђ пространми кругљ дћђлана,
Друштвену пЉлв са поособномђ цђли каквогђ спи-
сателиа, озбилђнио и вештественно народа ползу
са узгредномђ и невештественомђ ползомђ по-
мешало, те тако и чисто-забавнимђ саставцима
место у Гласнику уступило. Но ова се сенка на-
скоро изчезла, и Друштвена дђлателностђ све-
де се на известти, опредђлителнји кругљ. Оз-
билбнји предмети, а нарочито изпштивана и осве-
тлавана наше исторје тичући се, привукоше на
себе наивећу пазлбивостђ Друштва, а чисто за-

309

бавни одпадоше, као недостоини одзиви ова-
квогђљ Друштва и по нђиовои садржини и по ве-
штини, Гласникђ постаде одзивомђ умнгом, изо-
браженјои класи народа, постаде будилникомђ
народногђ поноса, народне свести и прадедске
славе.

Овоџ поглавитои цћли верно оставше Друш-
тво прикупило е и ове године лепм података, на-
рочито за старпо нашу исторпо, а особито тру-
домђ Господина Гордана Х. Константинова, учи-
тела у Скопло, кога е оно 1оштђ у почетку про-
шле године кђ скуплано наши старина ободрило,
обећавши му пристопну награду. Одљ овм пода-
така, по већони части печатана у УШ. свезки
Гласника, нарочито споменђ заслужуе кратка ис-
торга одђљ цара Душана до кнеза Лазара, кол се
на анатему, МЦариградскимђ патрјгархомђ на нашу
цркву бачену односи, да оно важно житје Све-
тогђ Клименте на Грчкомђ езику печатано и не-
споминђмђ, ков ве истми Господинђ Друштву на
поклон послао, и ков нашу исторпо одљ вре-
мена Св. Кирила и Метод у већу светлостњ
поставла. Оваквомђ прибирано података за нашу
исторпо присаединћне су илитографисане табли-
це старм Србски новаца, ков е Г. Анко Шафа-
рикђ сђ враткимђ описанјемђ пропратлпо,

Кљ не маломђ осветлено наше истор!ге слу-
жи ће и придогљ Г. Константина Николаевића:
„О границама, докле се в простирала област нек-
дашићгђ Пећскогљ Патрархата“, почемђ ће лда-
ти повода пространјемђ претресано и изпшти.,
ванго.

ПНочемђ далћ речена цћлђ Друштва неизкл!о-
чув изпмтивана на томђ поло и у стран народа:
то ве сђ ползомђу Гласникђ примдћиђ и „ФШивотљ
Св. Саве“, Господиномђ Нешићемђ сђ Русскогђ

310

езика преведенми,. — Толико ве ОВОГОДИШНЕјИ
Гласникђ могао овогђ матерјала у себе смести-
ти. Но да бег се Србски народђ са свотомђ ис-
тортомђ пространје и раше упознао, прегледало
е Друштво Хилфердингова писма, тичућа се Ис-
торле Србала и Бугара, кол е Г. Милан ђ. Мили-
ћевићђ превео, и нашавши у нвима резултате
изпштивани у исторћи реченм народа, препоручи-
ло ТИ е Попечителљству Просвете, ков е прево-
дитело трошакђ за печатанђ поклонило.

Наипосле, на предложенђ Г. Гована Гаври-
ловића, писано е Господину Николасвићу у Ду-
бровникђ, да за Друштвене новце, ков при себи
има, изђ кнђига: „Ил зех зјапногшт; гегогтано-
пев; Шег угуз“ и изђ други изпише оно, што
се насђ и наше исторје тиче.

У обзиру на ображаванћ Србсвогљ езика
Друштво е оставило лепђ споменђљ потомству
у Даничићевон „Србскони Синтакси“, кого е, збогђ
иђне величине, препоручило Попечителђству Про-
свете на одкупљ за 120 6 цес. Обилна грађа, по
миђнио езикословногђ Одсека, принеће будућимљ
езикословима неоцениме ползе и олакшице у о-
предђлаван:о правила Србскомђљ слогу и духу
Србскогђ езика. Нодобну похвалу заслужусв и
прилогђ истога Господина, у УШ части Гласни-
ка печатанњш, као почетакђ трудногђ изшњттива-
на о „Србскимђ акцентима“,

Но да бег ово ображаванћ многостранно и
подпуно бело; да бе се положена и изпштана
правила сђ духомђ нашегђ езика и у савршенрон
Форми, у естестичнои одећи показала, те тако
и на тон нБбиви теорга сђ практикомђ сдружила,
примило е Друштво у реченњт Гласникђ „Похвал-
ву речђ Светомђ Сави“, одђ Г. Архимандрита Га-
врила, и „Кнвижевне образе“ одђ Господина [0-

вана Ристића. У овима се критично изимту:о и
оценкло дђла на кнвижевномђ поло упоковногђ
члана овога Друштва, Тована С. Поповића.

Овомђ дћлано присаединило « Друштво и
богаћенђ кнбижевногњљ езика, прибиранћмђ он
речи, ков се у различиммђ красвима Србствапо-
частно и редко говоре, а тако исто и пописа-
нимђ речма изђ Штулиногђљ Словара, ков е Друш-
тву послао Протопресвитерђ Дубровнички Г. Ни-
колаевићђ.

Ово « кратк!и, обштљми прегледђ овогодиш-
иђгЂђ укупногђ дђланил Друштва; но да ба се ово
дђланђ достаточн!е прегледати и оценити могло,
неће излишно башти, разложити га на почастна
дћлана повдинма Одсека.

1. Одсек Философскгт прегледао 6:

1. прилогђ Господина С. Сретеновића: „О е-
пискон народнои поеми“, преведени сљ Русскогђ
взика;

2. „похвалну речђ Светомђ Сави“, прилогђ
Господина Архимандрита Гаврила;

3. „кнђижевне образе“ одљ Г.Тована Ристића

11. Одсек Историско-Правословиљит:

Прилогђ Г. Николе Крстића; „Разсматрана о
старммљ | Србскимђ правама, на основу писменњ
споменика и Душановогђ законика“;

11. Одсекљ Природословиљт:

1. руколисе Г. Гована Миленковића, брвшегљ
Београдскогђ цариника;

2, прилогљ Г. Владимира Акшића: „Државо-
писљ Србје“ и „наставленђ за Осмотрителђ пого-
дописиље бележенн у Срби“; „Државописђ землћ-
дала Кнажества“;

ЈР“ Одсекљ Сзикословнљиг;

512

1. Исаиловићева недовршена „правила о Срб-
скомђ правопису“;

2. „Синтаксу“ Г. ђорђа Даничића, сљ при-
логомђ: „о Србскимђ акцентима“;

3. Протопресвитеромђ Дубровничкимђ Госпо-
диномђ Николасевићемђ послане речи, покуплђне
изђ вдне части Штулиногљ Словара, числомђ 8387,

4. Граматину Г. Кодора Неделђковића;

#“. Одсекљ Историск:т:

1. прилогђ Г. Димитра Нешића: „ивотђ
Светога Саве“, преведенђ сљ Русскогђ езика;

2. саставђ Г. Милана ђ. Милићевића: „Србта
последић године Карађођеве владе“;

3. Милићевићевђ превод: „Писма Хилфердин-
гова о истори Србала и Бугара“; |

4. прилогђ Г. Константина Николаевића; „О
границама, докле се се простирала областђ нег-
дашнђгђ Пећскогђ Патр!архата“;

5. надписе, послане Господиномђ [орданомљ
Х. Константиновим;

6. надписе, кове са старм рукописа сни-
мо Г. Константинђ Николаесвићђ;

7. прилогђ Г,. Милоша Поповића: „Статутљ
Полђичкти“ по Павлу |. ШаФарику;

8. диплому вониводе 'Угровлахискогљ [0оана
Михаила одљ године 1596;

9. надписе, ков е Г. Николасввићђ изљ Ду-
бровника послао;

10. старе рукописе, послане изђ Скоплл Гор-
даномђ Х. Константиновим;

Са свршенимђ овимђ прегледомљ прелазимђ
на станђ нашега Друштва, у колико е ово новимђ
подарцима ков у кнбигама и старимљ рукописима;
ков пакђ у новцима и стварнимђ старинама по-
болшано.

313

4. Подарци у новцита:

По приложеномђ списку А. умножена с сбир-
ка новаца са 261 комадомђ.

Б. Подарци у кпљигажа:

Ков одљ различнм Академћа, ков пакђ Одђ
поединњм лица добило се Друштво, по приложе-
номђ списку Б. свега 168 комада.

В. Подарци у рукописиља:

1. одљГ. Лазара Арсеневића, Члана Совћта,
два писма Кназа Милоша одђ год. 1815.;

2. Одљ Г. Тоаникја, Епископа Ужичкогђ: „Уго-
ворђ међу Кназемђ Ипсиланти н Србскимћ Арх!-
ереемђ Еосифомђ Буктировићемљђ“ о садљиствова-
нго овога, да се мирђ међу Србломђ и Грчкомђ
одржи;

3. одљ Гордана Х. Константинова, „житје и
жизнђ преподобне наше матере Петке“; „житје
кназа Стрегана;“ „Слово Кирила Словенца, Со-
лунскаго философа Бугарскаго“; „писмо Папе
Инокентја Стефану Душану, Царуг“ „Помћникљ
храму Сватаго Благовђшена прђесватје Богоро-
дице ПОдДЂ _увесте _Чери!е Гори вђ мђстћ нарицас-

мђмљ ВОДИЧНИЕЂ)“ рукописну кнљигу различногђ
садржан, У НИОК се налазе пописани Натргарси и
Арх!епископи сђ краткомђ исторгомђ одђ Стефа-
на Душана до Кнеза Лазара; описанје монастира,
и то а) Матке, зиданогђ кралђмђ Андрелшемђ;
6) Поботина, сазиданогђ Светомђ Никола Го-
спођомђ Даницомђ у време Крала Душана, в) /0-
божгл, озиданогљ СтеФаномђ Дечанскимђ влади-
чици Богородици; г) Душановогђ монастира, по-
дигнутогђ у славу Светомђ Архистратигу Миха-
илу; нанипосле, неколико са плоча снимлћинв
надписа;

4. одљ Ристе Армаша: диплому вонводе Угро-
влахискогђ Гоана Михаила одђ год. 1596;

314

5. одђ Протопресвитера у Дубровнику, Г.
Николаввића: „Еегриђисае Васизјепв ешвздуе ор:-
таи 1вјата“ и неколико снимлћива надписа.

Г. Подарци у стварнилљ старипнаљла:

1. одђ Г. Тована Гавриловића: две окрнђне
цигле, сђ надписомђ Гесошв диапае Еаујае;

2. одђ Г. [осифа Веселића: 7 комада рим-
ски циглица;

3. одђ Г. Владимира Иешића: Землђовидљ
„Огђ1в уећегђиз пошв.“

Добмвену одђ Г. Мачал, Хирурга, минера-
логичну сбирку, уступило е Дружство нашемђ
Ликело.

Краткзи ован прегледђ дђлана Друштва по-
казуе, да исто, према своимђљ слабимђ средства-
ма и околностима, сђ годинама сазрева и болом
будућности на сусретђ иде. Кадљ убопи на 06-
ИТтБИ жртвеникђ штогодђ принесе, онђ 6 принео
све, и потоме неможе сљ богатиромђ ни у срав-
ненје доћи. И самљми дакле мали успђхђ Друш-
тва, према усилћнон борби сђ противностима и
околностима, праведно заслужув обште призна-
телности и лепе надежде, да ће будућност, ка-
менђ по каменђ сабиратоћи, потомству величе-
ствено зданје озидати на нђгову радостб, поносђ
и славу.

Севретарђ

ђорђе Мааетићњ.

315

А. СПИСАКЂ
приновабим | Друштвенљ стар поваца у год. 1856.

Мачан, Хирургђ: поклонпо е 1 сребрнђ новацљ
Стефана Дечанскогљ.

Марко Андресвићђ изђ ни поклоно
е 3 бакарна новца.

Госифђ Веселићђљ поклонио е 6 бакарнаг новаца.

Радованђ Стоичевићђ, Парохљ Медвеђскаи,
поклонто е 1 сребрнђ новацљ.

Хаџи-Риста Бесара, поклошо е 3 сребрна
новца.

Анко Товановићђ, Началникђљ Среза Омолрв-
скогђ, поклошо е 5 бакарнљ новаца.

Миланђ А. Симићљ, поклонго 6 140 бакарнм
новаца. -

Горданђљ Х. Константиновђ, поклонпо 6 50 сре-
брнљг и 34 бакарна новца.

Димитрте Матићљ: поклонло е 1. сребрнђ но-
вапљ Стефана Дечанскогљђ.

Совронје Надрланскти, Протопр. ћупр!иск!и
поклонто е 1 бакренђ новацљ.

Ила Марковићђ, Цариникђљ Леобовискји по-
клонто е 3 сребрна новца.

Сава Вукотићђ, Њрногорацљ поклоно е 4,
сребрна и 9 бакарнљг новаца.

Б. СПИСАКЂЉ
приновлбим Другштвенљ кнљига у год. 1856.
Стеванђ Петровићњђ, ц. кр. земалђскогђ Суда

Саветникљ: 4танову Исторпо на латинскомђ ези-
ку одђ год. 1477.

Смоленђциљ, Лужичанинђ : „Фапббиф дис [ефееп
Сијертипа де: тепђуфеп ргафе (бе Ме регаебептћен ера

316

раван те бев теп(ф феп Чебђепа, осп 3. 6. бфта[е “ ,„УТете
Феаштане бег (ес фаоеп феп ргафе зп Фе: Обегашв,
роп 9. 6. бфтаег“ „Зеђгбиф ђег [егбу феоепђ феп ргафе
паф О Чђи8 УЛефоде зијаттепдеће ооп 3. 6. бфта[ег
„Часописљ товарства Матице Србске 1853—1854.
Редакторђ Икубљ Вукљ;“ „Календарђ Протика за
год. 1856“, и „Спевђ Принцу Алберту“.

Тованђљ Мариновићђ: „Сопр Фоеп зиг Ја ше-
гашге шодегпе дез Зегђез;“ „Тће еазјегл диезноп
дфивсизвед ггот а Зошћ-асјауопапе ит. д.; „БеНгез
виг ГРАдгтание е! 1е Мотшепесто раг Х. Магппег“
у две части.

Милица Стондиновићђ:; свов „песме“ 1 ком.

Кралфвско-Баварска Академ!а наука: ОдЂ исто-
рискогђ одсека седалљ свезки; одђ Философско-
Филологискогђ одсека седаљлљ свезкји; и „архео-
логична начертанта.“ |

А. Хилфердингљ свосв сачиненје: „Писма о
Истори Србалл и Бугара.“

Матица Будишинска: „Часописљ“ у 3 свез,и
„ЛЉтописљ“ у 3 свезке.

Кралђвско-Пруска Академ!а: „Месечна изве-
стра“ одђ год. 1854—55.

Наколаввићђ, Протопресвитерђ у Дубровни-
ну, „Магазинђ“ за год. 1852—53.; „Фефаревићеву
Стематографпо.“

Архимандритђ Гаврилђ: „О другомђ вселен-
скомђ собору“. |

Веселићљ Госифђ: „Библографпо Далмаше и
Црне Горе“.

Миланђ А. Симићњ;: „Восну Географно Евро-
пе;“ „Ехешиз тетогађез ћегогпае штуегвза!з“, и
„Оуган Хазопв тегатогрћовеоп“

Кралђвско-Баварска Академа: „Разправе фи-
ЛОСОФИСКО-Филологичногђ одсека“ 7-е части 3.
оделенћ; Доктора Лоренца Хибнера: „Блографску

317 у

Характеристику;“ „Разчланенђ кралђвско-Бавар-
скогђ жителђства;“ „Беседу Фридриху Вилхелму
Шелингу;“ „Разправа историскогђ одсека“, части
8-е оделенђ |.

Ила Кузмановићљ: различнњ кнђига 61 ком,

Д. Матићђ: две старе немачке кнбиге.

Мађарска Академла: 10 свезки „Известитела
Академле за годину 1855.“ 2. части „Мађарско-И-
сторискогђ Магазинађ“ „О Мађарскомђ правопи-
суг“ „Беседу у споменђ Графу Тосифу 'елеки;“
„О навоштенимђљ таблицама, нађенимђ у Тра-
силванји“. |

Петарђ В. Товановићђ: „Мавроурбинову Исто-
рпо“ на Рускомђ езику.

Миклошићљђ:; „ега (е фепђе ФоктепГеђге ђег (аго феп
Ббртафеп“.

Романђљ Зморск!и: „Литерарнми Дневникђ;“
„Домаћи спомени и повђсти«“. |

Императорско-Руска канцелар!а: „Паматники
дипломатическихђ сношенји древнен Росс!и«“ Д-у
частр.

Руско Географско обштество: 10 свезки и 2
свезке „Етнографискогђ Сборника.“

Тосифђ Веселићђ; „Благо езика словинскогђ.

Матица Србска: „Лђтописа«“ за год. 1856-у
частв |-у.

Милаковићђ: „Исторга Црне Горе“.

Торданђ Х. Константиновђ; „О животворномђљ
источнику частнога храма у Цариграду“ и „О жи-
воту Св. Клименте, Архгепископа Бугарскогљ“. 1..

Г. Панчићљ, „ЗЗегде фив де: 10 бесћеп о раф(епђеп
Рћапегосатеп, пеђћ беп Рласповзеп ештдег пецег 9геп.

>= рри————

318

станђ касск

ДРУШТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ
за 1856. год.

Прочитано у главно седници 13 Мнџара 1827.

1. Примио подписани Ка-
значен Друштва одљ бившегљ
Казначел Г. Лобомира П. Не-

надовића Без ва "еј а оО бр. Кон.

2. Одђ продати кнђига
по рачунима

3. Половину помоћи што
Правител. Друштву у помоћђ

1252 гр.

чар.

дав у 10 # цес. по 56 гр. 6240 гр. чар.

Свега примлђно «

1. За награде ГГ. члано-
вима кон дописе у Гласникђ
ДАНЕ И.» ен ак
2. Плата послужителђима
3. Трошкови разни Дру-
МИНИ зе е осуе де и а АЕ

4. За повезиванћ Гласни-
ка УП час.

5. Типографти за печата-
"_ић Грбова старе Србске Ди-
настје одђ М. А. Симића

6. Коммистонни трошкови

7. Плата Секретару за два
месеца

Сумма

· 5208 гр.

648 гр.
669 гр.

600 гр.

. 1272 гр.

218 гр.

400 гр.

· 9015 гр.

чар.
чар.

18 пр.
чар.
чар.
20 пр.

чар.
38 пр.

чар.

· 23.041 гр. 16. пр. :
Издаванћ.

чар

чар.

319

преносђ . . . . . 9.015 гр. 38 пр. чар.
Готовине има ков у
облигашама ков пакљ у го-

ТОВОМЂ новцу . . . . . . 14.026 гр. (“)
бета 05 КУ, Рачи“ БРОЛЗЕ. 23,04 тр.36 пр: чар.

Казначетч Друштва Србске Сло-
весности и ОСекретарљф Полечит.
Просвештенгл,

М. А. Симикљ.

(“) Овде е 300 талира или 7200 гроша, што ве В.
Правителство дало да се ко пошлђу Млетке ради старе
Србске исторле.

320

некролози.

Године 1857, 18 Марта, умрђо е у Темишва-
ру; држави Аустр/искои, еданђ одђ наистарји
редовна чланова Друштва Србске Словесности,
ДИМИТРЕЕ П. ТИРОЛЂ.

ПокоИникђ се родо у Чакову, у Банату 31
Ман 1793. Нанпре се учло у месту свогђ рођена,
после тога у Бристу, у Темишвару, и у Кечке-
мету; у Мези-Берино свршло е више гимназјалне
разреде, а у Пожуну у Евангеличкомђ лицеуму
кодђ професора: Гроса, кон се бео првми упра-
вителђ гимназјге Карловачке, Станислаидеса и Фа-
брани, слушао « науке Филосот!Иске. Хтео е нау-
ке продужити и слушати права; али га отацљ по-
зове кући да трговину води. Као послушанђ синђ
и преко волђ свов врати се кући, и 1816 године
смести се у Темишвару као трговацљђ.

Али в Тиролђи изишавши изђ школа наста-
вло самђ учитисе и науке себи прибавлати, а осо-
бито познати литературу Србску. Желмо да пи-
те кнбиге на свомђ материнскомђ езику показао
е тимђ, што е 1813 године огласто, да ће издати
Повфстру Краковске принцезе Ванде. Кнђига ова није
на светђ изишла збогђ мало предплатника.

У трговини срећа га послужила н!е; зато се
нђ остави; и стане у полицаину службу у вароши
Темишвару као писарђ. Алђ и у овон служби не
му се допало; зато е остави ипосвети се Србскои
книжевности. Као познатог у кнрижевности
Србина препоруче га ГГ. Танасје Звекићђ и Др.
Јованђ Стеићђ поконномђ берему Обреновићу
за учителл деци. Тако дође у Србпо 1829 и бато
в у кући беремовои преко 12 година учителњ.

321

Кадђ в брремђ Обреновићђ свогђ сина у Одесу
послао, да се тамо учи, послао е уза сина и Ти-
рола, као учитела и пратоца. У Одеси се бав!о
две године. Ту е имао прилику познати се саон-
дашнвимђ ученимфђ Русима, и императорско Оде-
ско Обштество исторге и древности избере га
едногласно 32 свогђ „дћиствителногђ“ члана.

Вративши се изђ Одесе у Београдђ, поста-
не овде инспекторђ правителствене типограф!је;
али те службе буде лишенђу Августу 1842. Оста-
вивши Србипо смести се опетђ у Темишвару; где
ве живго докле оданде не морао одђ Мапара укло-
нити се. Кадђ се мирђ у Аустргискон држави по-
врати, Тиролђ оде у Темишварђ, у коме е месту
бато учителђ Србскогљ езика у тамошињоин гимна-
зћи и управителђ основиљг местим Србски школа.

Онђ е издао на светђ:

1. Привђствователна кнљижица употребле-
на ради Србске тоности. У Будиму 1818.

2. Банатски Алманахђ за годину 1827, 1828.
У Будиму.

3. Славенска граматика, садђ први путт. на
србскомђ езику изасићна. Прва свезка у Бечу 1828.

4. Немачка Граматика за употребленје Срб-
ске младежи. У Будиму 1830.

5. Политическо Землћописан!е за употребле-
не учеће се младежи. У Београду 1832.

6. Начертанје ученогђљ Србскогђ Друштва. У
Београду 1835.

7. Сила праателства или Донљ Фуанљ и До-
на Теодора. У Београду 1835.

8. Мићние о употреблавашо страдателне ча-
стице се. У Београду 1836.

9. Мђсецословђ за годину 1836, 1838 и 1812.
у Београду.

10. Урана за годину 1837 и 1838. У Београду.

г1

322

11. Подвиги Димитри Максимовића Кнлже-
вића, Попечитела Одескогђљ учебногљ округа и
Президента Одескотђ Обштества кида а и Дре-
виости. У Београду 1841.

12. Нђсколко словђ о томђ, пишутђ ли Сер-
би буквами свосвго изобрђтенја. У Одеси 1841.

13. Одривакђ изђ Венелинове Исторге о Сла-
венима. У Београду 1841.

14. Доказиванћ, да су Славенски народи при-
мили Христјанство 1оштђ пре Кирила и Методла.
У Београду 1841.

15. Прегледђ Восногђ живота и подвига Ми-
ханла Андреесвића Милорадовића. У Београду 1841

16. (ете Фраптане бег [есбуфеп Фргафе (с Осип фе.
У Новомђ Саду 1851.

Тиролђ ес издао безђ свогђ имена:

17. Казиванђ старм 'Требћшана, и архива
сердара Малише и капетана Бошка Бућића Ник-
шића. У Београду 1842.

18. Возсавдиненје ушата сђ православномљ
црквомђ у Рускон Имперли. У Москви 18241.

19. Забавни налендарђ одђ Винка Лозића за
1830. У Будиму.

Подљ туђимђ именомђ е издао:

20. Ситнице изђ правописанша. У Одеси 1841.

Осимђ тога прилагао с онђ саставке у до-
латакђ кђ Србскимђ Давидовићемђ Новинама, у
Србски Лђтописђ, у Забавникђ Давидовићевћ, у
додатакђ кђ Србскимљ Београдскимђ Новинама, у
Народни Србски листђ, у Србски Магазинђ; и
у И. кнбигу Огласитела Гована Николића.

Млого е принео кђ томе, да изиђу Србски
Споменици. У Београду 1840.

О своме е трошку штампао: Несрећно су-
пружество Тована С. Поповића. У Будиму 1840; а
препечатао у Београду 1837 Усамлћногђ Едно-
шу Милована Видаковића.

323

У рукопису е останло:

1. Споменикђ чрезвичанним мужева народа
нашегљђ.

2. Политичка Истор:а Баната.

5. Немачка Граматика за употребленше Срб-
ске младежи прерађена и умножена.

4. Назгомзеће ЏђегајсћЕ Бегћјепз пепегег Жен.

5. Исторички прегледђ Србте нашега времена.

6. Житле Звекана Гове, забаталћногљ Полко-
вника.

7. Основне черте повђстнице Србске. — А про-
пале су му, кадђ су Маџари нђгову кућу и библ1о-
теку разграбили:

8. Истора Крме Татарске по Мурзакевићу.

9. Система нарави сђ Немачкогђ.

10. Друга Свеска славенске Граматике.

1!. Благовонми Садђф, образованја ради Срб-
ске младежи.

Србску Граматику Вукову, кол се изишла на
Немачкомђ езику у Каселу 1824 сљ предговоромђ
Нкова Грима, превео е са Србскога на Немачни
Тиролђ (Види 1 част Србског Лћтописа 1827.
саставакђ Милана Лобиправдића).

ПЕТАРЂ РАДОВАНОВИЋ, редовни чланђ
Друштва Србске Словесности, умре 3 марта 1857
у Београду. Родо се у Бачкон у Новомђљ Саду
године 1808, где е и гимназлалне науке свршло. У
Пештанскомђ е университету учго Философпо и
права. Године 1830 постане адвокатђ. Радто еад-
вокатске послове у Бачкои и у Срему, докле го-
дине 1834 гонја месеца прешавши у Србпо поста-
влћиђ бе за професора у гимназји Крагусвачкоић,
кон се онда о:гзори, едина у Срби у оно време.
Године 1836 марта месеца постане управителђ
свио школа у Срби, а после две године и два
месеца, 1838 месеца мал секретарђу Нопечителству
Просвештенја, ков се онда постави; исте годипе

21"

3га

у почетку новембра премештенђ бм у лицеџ, кон
се онда отвори, за професора математике, ста-
тистике и Немачкога езика; после петђ месеци,
марта 1839, опетђ бљг поставлћниђ за секретара у
Попечителству Просвештенја, у комђ е Одђ ок-
тобра године 1841 до августа 1842 извршивао и
дужностђ начелничку, Године 1842 месеца новем-
бра бњг поставлђиђ за председатела окружнога
суда Чачанскога, а 10 септ. 1843 опетђ се врати
на стару службу свото за главнога управитела
народне школа. У тоџ га служби и смртђ затече.

За члана Друштва |Србске Словесности бо
е изабранђ 1ошђ о постанто нђгову у првои глав-
нон седници, године 1842,

Кнвљижевна су дела нђгова ово:

Кратко сочинене антропологје или наука о
човеку. У Београду 1844.

Обшта звана свакомђ човеку нуждна. У Бео-
граду 1850 и по други путђ 1856 умножено. Ову
ве кнђигу на Бугарски превео и у Београду годи-
не 1855 штампао С. П,1. Коловђ (Обшци знанла веђ-
кому человђку нужднвл).

Воине Срба сђ Турцешма одђ устанка Вожда
Србскогђ Карађорђа до Септембра месеца 1813.
Изђ поузданљ извора. У Београду 1852.

јошђ е и „Новине Читалишта Београдскога“
уређивао године 1848,

И тако покоИникђ у Србскомљ народу не бе-
ше само знатанђ човекђ по службама косв одпра-
влаше него и у кнбижевности наконђ себе спо-
менђ остави.

БивлогрАФЕТ.

Т. СРБСКЕ КНБИГЕ ГОДИНЕ 1856.

(Ако кон одђ овихђ кнвига нис овде записана,
секретарство ће Друштва Србске Словесности бмти
веома захвално свакоме ко му за шо ави. — Кол се
кнБига јошљ нив могла добити у Београду, кодђ ниђ 6
ставлвно одакле се дознало за но. — Између школ-
скихђ кнђига записане су само оне ков су први путљ
штампане. године 1856 и ков су прештампане са знат-
НИМ променама.)

АВРАМОВИЋЂ 6. Грамматика старогрчкогђ или
Еллинскогђ езика. Са Грчкимђ и Србсвимђ
задатцима за преводљ. По Кинеру. Израмо
Свтим!е Аврамовићђ, професорљ Елиногрчкогљ
везика у гимназји Београдскои. Прегледала и
одобрила школска комисја. У Београду печа-
тала правителђствена кнђигопечатна. 8, с. ИГ,
ле 3, ис. ла а

Читанка новогрчкогђ езика за потребу
трговачке школе. Израдо бвтимје Аврамо-
вићљ, проФесорђ Елиногрчкогђ езика у гим-
наз:и Београдском. Прегледала и одобрила
школска комисја. У Београду печатала пра-
вителђствена кнбигопечатна. 8, л. 3, с. 173.

АКУРТИ ЕТ. и Д. Хагауорљ Мутзког сагзћуа. Да с.
Кг. аизшлапзке пује спппаде зазгаујо УСКо-
вјау РоКогпу, иснејј пагауорлва па с. Кг. акаде-
пиСпој гтпан и Веси. Ргехеј Ј. : р. Ассигн.
Џ Веси !гобкот с. К. ргодауаотсе ЗКој5кћ
кпјсаћ. 8. Х, 215.

326

АЛГЕБРА за гимназте, Прегледала школска коми-
сан. У Бђограду у правителђственои кнбБиго-
печатнби. 8. л. 1, с. 286.

Дело Ф. Мочника.

АТАНАЦКОВИЋЂ П. Приносђ родолобивњхђ мњт-
смли на жертвеникђ народнога напредка. У
Новом-Саду типографја Дра Дан. Медаковића.
8. л..2, с. 68:

У предговору се именусв ко 6 писао.

БОГОВИЋЂ М. Егапкорап. Ргата џ рећ стаћ од
Мека Восомса. Џ Лаггеђи ивкот пагодпе 115-
Кагтсе Рга Гјидеупа баја. 8. л. 4, с. 165.

БУКВАРЂ Србски ради учена младежи граждан-
скому ни црковному читане. У Новом-Саду
кнђигопечатна Дра Дан. Медаковића. 8. 52.

НЂмачки. У Бечу трошкомђ ц. кр. дирек-
ше училиштимхђ кнђига. 8. 56.

ВЕЛЂКОВИЋЂ С. 1. Беседа, којомђ е Столнђ Тов.
Велљковићљ, докторђ права и привременљми
професорђ Римскогђ и Криминалногђ права у
Лице К. С. свол предавана отворо. У Бео-
граду при правит. внђигопечатнђи. 8. 15.

ВУИЋЂ В. Србска граматика за гимназгалну мла-
деже кнажества Срб!е написао Владимирђ
Вуићђ, професорђ езика Србскогђ и Славен-
скогљ. Прегледала и одобрила школска ко-
мисја. У Београду у правителственон КнБи-
гопечатнљњи. 8. 244.

ГЛАСНИКЂ Друштва Србске Словесности. Свез-
ка УШ. У Београду у кнвигопечатнви кна-
жества Срб1е. 8. л. 2, с. 363, сђ 3 табл. литогр.

ДОГМАТИЧНО БОГОСЛОВЈЕ. Сљ рускогљ пре-
ведено. У Београду писменима кннжеско-Срб-
ске кнђигопечатнћ. 8. 413.

Дело архимандрита Антонја.

ЖЕРТВА Авраамова препечатана Глигоргемљ Во-

заревићемђ у Београду при правителственон

327

типографти 1835 године а по други путђ бре-
момљ 0. Карашћомф у Панчеву у печатнђи
кодђ А. Сибенхара. 8. 40.

ЗАДРАВЕЦЂ 1, Восођиђпо аеге 1: тоуешк. Ла
рогађи ЗКојзке паде вазгау! са Јогр Ладга-
уес зуеђјетк падђааКирје хавгеђаске 1 Кајекеја
геаћић 1 сјаушћ 5Којаћ уагазфаизјиућ. 0 Уага5-
фпп изкогта 1 ггозКот с. К. роу], Кплео зКагпе
Ј. Р!аљега. 12. с. 259, л. 2, сђ 1 икономђ.

17 У ЕБТЈЕ содпје о пој геајпој 1 сЛаупој по -
с десакаћ пи Уагазфпи Копсет 5КојзКе го пе
1856. ЏО Уагазапи п Јов. РТаћгега. 4. 40.

Озеетг. В!. |. Биег. 1857 22 15.

ЈАТС Р. М. ГЖуогпа ромезиса тпозНуо-сидогуог-
пе ргшке Совзре Вадпапзке. О Видипи зоуппа
Магпа Васо. 8. ХХХН, 364. (друго изданђ)

Озгегг. В!. 6. РНег. 1857 Ла 15.

ТОВАНОВИЋЂ П. Саса одљ Петра Говановића Бео-
градскогђ учитела. У Београду при кнбиго-
печатнљи кннжества Србскогљ. 16. 35.

ЈОТАВХЈА зедат, [0 јез; ђохсћпа , уодоКкагв па,
уалтепа, тапаска, уеКкоса сегуамка, река !
виђоје. Тако пазгаујепа шикка совр. п. Ј. р!-
запа од 4 58. еуапсећзја зуе ђохје (") ргту!-
дјепо 1 15ргауђепо. Зад сегуаги рш решзкор!-
вапо и ЗГоушз ки! јемк. ЏО Зрши изк М. Џ. Рре-
гајоуе 1 за. 8. 224.

Омегг. БЛ. #. Рлег, 1857 ЛЕ 18.

КАЗАЛИ П. А. Жака ргезапса Р. А. Кахаћ. Џ Ла-
дга Џезкот В. Ватгагаћ. 8. 88.

КАЛЕНДАРИ. Календарђ са шематизмомђ кна-
жества Срб!е за 1856 годину. У Београду у
кнђигопечатнби книжества Србскогљ. 8. 66.

Србски календарђ, за преступну годину
1856 одђ Д. Поповића. Украшенљ сђ 30 др-
вореза. У Бечу трошкомђ Алберта А. Вене-
дикта. 8. с. 86, л. 1.

328

Воивођанинђ. Србско-народнви календарђ
за преступну 1856 годину одљ Милана Д. Ра-
шића. Украшенљђљ са 23 (%) дрвореза. ГуУта го-
дипа. У Бечу писмени брменског манаств-
ра. 8. 103. |
–Годишнак. Велики календар Србски запре-
ступну годину 1856. УП. година. У Новомђ
Саду издав кнђигопечатна Дра Дан. Медако-
вића. 4. 64, сђ 8 прилика у тексту.

Зорица или календарђ за годину 1856. Из-
лао брема Караџићђ. ТУ година. У Београ-
ду правителственомђ кнђигопечатнљомљ. 8. 20.

————_ Ласта. Мали календар за годину 1856. УП

година. Издасв печатна Медаковића у Новомђ
Саду. 16 64.

КАТИХИСТСЂ , среднњти, за православна наро-

дна училишта у богоспасаемон епархји Бач-
кон. У Бечу трошкомђ ц. к. дррекше учили-
штнимхђ кнрига. 8. л. 1, с. 52.

—— [Православнога восточнога вђроисповђда-

ија катихисисђ за ввљпише ученичке разреде
у Богоспасаемон епархји Бачко... У Бечу
трошкомђ иц. к. дтрекше училиштнвтљ кКнБи-
га. 8. л. 1, с. 134.

КИСЕЛАКЂ И. Е. Ропџка пи ђоћатк: Увковзјауа Ро-

Когпова. Та с. К. апзтузке пује спппаде. 5
петаскога ргеуео Вг. Туап Еуг]. Клвеђак, ис!-
[еј] пагауоз!. хпап. па с. К. Лагтеђаској стп-
пагп. ЏО Веси Ггозкот с. К. ргодаотшсе Којић
кијеаћ. 8. л. 2, с. 167.

КНЕЗОВИЋЂ А. 1. МошШуепа Кпуша род !тепот

Рић пеђезк!. ЛХесда 17 гахиса и Кпу:хсаћ 1а-
Ђгапа 1иџ једпо зазауђепа ро — —. Бад рако
ђојуе роргамјуепа, сзећуегн рш па зушов! 12-

(“%) Не 23 него 12 на 6 листа.

329

Јам. О Види 8 сех. Кгају. тидгопсвепе Резћћап-

вке вкирсћпе зЈоуапић, 8. л. 5, с. 612.
, Очгегг. Б!. [. Гнег. 1857 Ле 3.

КНБИГА друга о взакословџо и читано за Срб-
ска народна училишта у Аустр;Искомђ цар-
ству. У Бечу трошкомђ ц. кр. дирекше учи-
лизитимхђ кнђига. 8. л. 1, с. 3За1.

КОВАЧЕВИЋЂ Г. Сражеше страшно и грозно меж-
ду Срблбђима и Турцима на поло Косову, по дђ
кназомђ Лазаромђ случившисе 1389-мђ лћђту
ЕОнја 15 дана. Саставћно Гавриломђ Кова-
чевићемђ 1805. 5. пут препечатана Госпо-
диномђ Константиномђ Каулициомђ 1834. 6.
путђ Глигоргемђ Возаровићемђ 1843. 7. путљ
бремјомђ О. Карашћемљ 1856. У Панчеву у
печатнђи кодђ А. Сибенхара. 8. 22.

КРСТИЋЂ Н. Истор!а Славенскм права. Одђ Дра
Вацлава Мацеметовскогђ, превео и са своимђ
примђтбама, ков се на Србско право односе,
попуншо Др. Никола Крстићђ, профессорђ
права у кнаж. Србскомљ лицело, редов. членђ
Дружтва Србске Словесности и Школске Ко-
мееје у Београду. Издала Матица Србска. У
Будиму писменвг цес. кр. свеучилишта Пеш-
танскогђ. 8, л. 2, с. ХТУ, 366, л. 3.

КУКУЛЂВИЋЂ И. С. Рјезте! Нгуашвк! ХУ. мека
од Туапа Кикшјемса БакстпзКкор. О Ларгеђи
ивкот пагодпе ИзКагпе дга. Кјидеуна баја. 8.
л. 1, с. 109. 1. 1.

Извађено изђ Леуепа 1855. Друго име на ко-
рици;: Збаг! рјезште! Нгуаг5 ки. Буегак Г.

Ргуозфојпа сгкуа Ласгеђаска. Орлзапа 5 21е-
даба роујев се, шпје лови ! зеампаћ од Гуапа
КаКкиђјеуа БЗакспзког. О Давстеђи изКот па-
годпе Изкагпе дга. Кјидеуна Саја. 8. с. У1, 22,
л. 1, са 2 листа литогр.

330

ЛИНДЕНМАбРЂ Е. П. Описђ минералнм водаи
нђино употребленђ ваобште а понаособђ лљ-
ковитбг вода у кнажеству Срби досада по-
знатљм. Списао Дрђ Ем. П. Линденмаерђљ, на-
чалникђ санитетскогђљ оддћлеши кнажества
Србе. У Београду правителственомђ кнби-
гопечатнљомђ кнаж. Србскогљ. 8. с. 126, л. 1.

ЛБТОПИСЂ Србск!ги за годину 1856. Частђ 1. ПИ.
Година ХХХ. кнбига 93, 94. Издав Матица Срб-
ска у Пешти. Учредо Гак. Игнатовићђ. У Бу-
диму писмена цес. крал. Свеучилишта Пеш-
танскогљђ. 8. л. 2, с. 156; л. 1. с. 152, л. 1.

У другом кнбизи нив именованђ уредникљђ.

(МАЛЕТИЋЉЂ 5.) Риторика. Део други. Частна ри-
торика. Одобрила школска комисла. У Бео-
граду при правителственои кнвигопечатнђи.
8. л. 4, с. 159.

У првомђ в делу именованђ ко 6 пнсао.

МАРИНКОВИЋЂ К. Пад Рдхили, или увтенте 13.000
мааденцевћ, на повеланте Ирода Цара ЕОдеискаго во Би-
ДАЕМЕ свљовшем са. Издао Константинђ Марин-
ковићђ, а препечатао Георпе Стаићђ, беавш.
словослагателђ прав. типографје. У Београ-
ду у правителственон кнђигопечатнђи. 8. 68.

МАОРАВ Р. р., уезсоуо д! Зеђептсо. ГеНега рав!о-
гаје та игПапо ед Шилсо а! роројо деПа зџа
фосев!. Дага, Ванага. 8. 29.

Озеегг. В!. 6. Брег. 1857 М 8.

МЕСИЋЂ М. Роуезштса аизтузке дегХауе. Даро-
гађи опппажјаћ пар:зао У. Ујафуој Тотек, с.
К. ттуапгед. ргогезвог апз јаке роубзипсе па
взуепе Ши п ХЛлапот Ргагп. 17 Севкова ргеуео
Мацја Мезе. 0 Веси !гобкот с. К. пргауе 5Ко1-
вкћ Кпјстаћ. 8. УП, 187.

МИЛАКОВИЋЂ Д. Исторја Црне горе. Написао
Д. Милаковићљ. У Задру у типограф!и браће
Баттара. 8. 1Х, 331, 1.

331

МИЛУТИНОВИЋЂ У. Еремтђ у Руссји или при-
мђтве на нравм и обичае Русске у почетку
ХЕХ вћка; отђ Е. Двшреа отђ Сент-Морђ,
сљ Францескогђ на Србски отђ Уроша Ми-
лутиновићњ, протопресвитера Митровачкогљ.
1. свезка. У Новомђ Саду кнђигопечатпа Дра
Дан. Медаковића. 8. с. 138, л. 1.

НИКОЛАбВИЋЂ ђ. Дђвоичица како треба да се
изобрази. Превео сђ нђмепкогђ Георпи Ни-

колаевичђ, протопресвитерђ у Дубровнику,
обдаренђ златпимђ почестнимђ крстомљ Ф.
1, Членђ Д.С. С. У Бечу у Србскоћ печатнђи
Соммера. 16. л. 4, с. 226.

НИНКОВИЋЂ П. Србска грамматика за ниже ги-
мнасталне классе. Одљ Петра Нинковића, про-
фесора гимнасје Новосадске. Друго попра-
влђно и умножено изданје. У Новомђљ Саду
трошкомђ Ггната Фукса печатано кнБигопе-
чатнбомђ |. К. Сопрона у Земуну. 8. УШТ, 106.

НОВИНЕ. бОЛазик Рајта пазкл. Два пута на неде-
ле по 1 таб. Фол. Уредникђ И. А. Казали
у Задру.

аовродагајк 5. бданђ путђ на недело по
+ таб. у а. Уредникљ Л. Вукотиновићђ у Загребу.

Хастеђаск кајопеки из|. бданђ путђљ на неде-
лео по 1 табу 4. Уредникљ Н. Хорватђљ у Загребу.

Званичне новине кнажества Срб:е. бданђ
путђ на недело по ; таб. у 4. У Београду.

Магодпе Хоуте, сагзко-Кг. зиХђепе. Сваки
данђ по + таб. Фол. Уредникљ Д. Деметарђу
Загребу.

Леуеп. бданђ путђ на месешљ по 4 таб. у 4.
Уредникђ |. Праусђ у Загребу. Издав се
помоћу Матице Илирске.

Подунавка. бданђ путђ на недело по 1 таб.

у 4. у Земуну.

332

Ратар. Новине за господарство, радиностђ
и трговину. бданђ путђ на недело по 1, таб.
у 4. Уредникљ Д.Петровићђ у Карловцима.

Световидљ. Два пута на недело по 1 таб.
Фол. Уредникђ А. Андрићђ у Бечу.

Светозорђ. бданђ путђ на недело по : таб.
у 4. Додатакљ Световиду.

Седмица. Листђ за науку и забаву. бданђ
путђ на недело по | таб. у 4. Додатакђљ С.
Дневнику.

Србске Новине. Сваки данђ по : таб. у 4.
Уредникђ К. Вуићђ у Београду.

Србски Дневник. Два пута на недело по
1 таб. Фол. Уредникђ Д. Медаковићђф у Но-
вомђ Саду.

Шумадинка. Листђ за кнвижевност, заба-
ву и новости. Два пута на недело по 1 таб.
у 4. Уредникђ Л. П. Ненадовићђ у Београду.

ПЕТРОВИЋЂ Д. Барона Л. одљ Бабо полђодђл-
ство разделћно на свов месечне раде, кнБи-
га за праксисђ полђскогђ господарства. Сђ
6ДНОМЂ литографираномђ тафломђ и едномђ
таблицомљ. Сђ Немачкогђљ превео Д. Петро-
вићђ професорђљ у Карловцихђ. У Новомђ Са-
ду штампа Др. Дан. Медаковића. 8. л.2, с. 96.

Ово св као што на корици пише: свезица |.

ПЕТРОВИЋЂ ђ. Рђчникљ закона, уредба' и уред-
бенм прописа' и пр. и пр. издан у кнаже-
ству Србли одђ 1827. до половине 1854. год.
Израдо ђорђе Петровићђ , привр. членђ су-
да Окр. Београдскогљ. У Београду правител-
ственомђ кнђигопечатнђомђ. 8. ХХН, 605.

ПРАКТЧНО | 6ЗБКОСЛОВЕЕ Нђмачко за град-
ска и главна Србско-народна училишта у Ау-
стрискомђ царству. У Бечу трошкомђ ц. к,
Дррекцје училиштињмхђ кнђига, 8. л. 1, с. 333.

"333

ПРВИ ТОНТИ 1856 лђта, или позмвђ господину
актуарпо Фонда свештеничкогђ и господину
пароху Голубиначкомђ У Новомђ Саду. 8. 22.

Озгегг. В!. Е. Рлег. 1857 М 9.

РЕТНОРОРТ5 ха тује геаћпе 5Које. разао Е. Х.
М. 7лрре, ј. г. испејј гаидоврозја па с. К.ђескот
взуепсш би. 0 Веси и с. К. пакјад: 5 Која ћ Кпј!-
саћ. 8. л. 1, с. 388, л. 3, сљ 1 табл.

ПРОГРАММЂ, четврти, велике гимназје Карло-
вачке за школску годину 1856. Уређув и из-
дав гимназте управителбство. У Новомђ Саду
кнђигопечатна Дра Дан. Медаковића. 4. 32.

РБАГЛЛЕАТСН дићоуп! ршзатаћ рођохпт' дизћат
17 газћс5шћ ђЂогођиђић Кпјесаћ зазгауђеп од
ШгаКко-кајопсзке ођсте Тађапзке. 0 Видти
изкор:з М. Ваго. 8. л. 2, с. 220.

Озгегг. В!а(, #. ГНег, 1857 2 18,

ПУЧИЋЂ О. Ш. Ромезџиса Риђгоумка ро Кпег1
Огваш Рибби-5канси. Џ Ладги изКагтса Бга-
је Ванага. 8. 61.

Ово е кнђига 1.

РАДОВАНОВИЋЂ П. Обшта знана свакомђ чове-
ку нуждна. Списао Петарђ Радовановић,
главним управителђ осн. школа К. С. Одобре-
НО колскомЂ коммисстомђ, и потврђено Ве:-
сокосл. Попечителвствомђ Просвћте. У Бео-
граду у правителственнои кнђигопечатнђи.
8. л. 4, с. 184.

Друго умножено изданћ.

РАШИЋЉЂ М. Д. Грофђ одђ Монте-Христо. По
Александру Дема посрбио Миланђ Д. Рашићљ,
Седма — десета частб. У Бечу тискомђ ер-
менског монастира. 8, л. 1, с. 224 ; л. 1, с. 197;
л. 1, с. 240, сђ 3 литогр. у свакои,

САБОЛОВИЋЂ А. Буагдапје хађауђапје з ђосот,
Шо тоШуепа Кпјулса га адефси п ЗКојц ћодеси
ројаг петаскога 8 рмдаукот пекоЦКко рођодић

334

резписаћ. Тгеђе тдапје. ЏО Љастеђи ШИзкот Е.
Тарапа. 12. с. 186, л. 1.
Озгегг. В!. #. РИег. 1857 Ла 21.
СБОРНИКЂ закона' и уредба и уредбенљ; указа,
издана у кнажеству Србли. (Одљђ почетка
1854. до конца 1855 године.) УШ. У Бђогра-
ду у правителственнои кнђигопечатнђи. 4. л.
3, с. 130.
СЛАДОВИЋЂ М. Роугези ЉазКиртаћ Зепјзке 1 Мо-
дгизке. ЏО Тга. 8. 452.
Леуеп 1856 ЛЕ а.
СРЕТЕНОВИЋЂ С. Славенска граматика. Саста-
вио Сава Сретеновићђ. Прегледала и одобри-
ла школска комисја. Друго попунђно и по-
правлћно издаванђ. У Бђограду у кнБигопе-
чатнђи кнажества Србског, 8. с. 149, л. 1.

СТОЛДИНОВИЋЂ С. Шалђивеи календарђ за го-
дину 1857. Написао Светозарђ Столдиновићђ
адвокатћ. Трећа година. У Новомљ Саду трош-
комђ Николе |. Новаковића. 8. 58.

СУНДЕЧИЋЉ 1. Низђ драгоцћнога бисера или ду-
ховне и моралне пћеме за дђцу одљђ |. Сун-
дечића клир. профессора. Свезка 1. У Задру
у кнбигопечатнђи бр. Баттара. 16. 96.

ТЕЧАИНЊЕ мђиичим таблица за ученике трговач-
ке школе. Прегледала и одобрила школска
комиста. У Београду правителственномђ кнђи-
гопечатнбомћ. 8. л. 1, с. 38,

ЋЕЛЕШЕВИЋЂ М.ђ. Преводи М!аила ђ. ћеле-
шевића, канцелисте Попечителљства Просве-
штенја. Свезка П. Црвена алђина изђ Чан-
КОВСКОгЂ, сђ немачкогљ преведена. У Београ-
ду словима правителњств, кнђигопечатић. 16.
л. 2, с. 82.

ФЕРИЋЂ И. Вагтагапје тике 1 гтеги ргеђјавова
пазбера Еаикегафја ројар сешл еуапејећаћа рг1-

335

роусдапо, за т рођоХтит |Напјапи, то уаплн
1 издвај! уедепо, и зуако а озођио Ккогате-
по угете петоспто 1 2дгауђт рођогикот рге-
рогибуо. 17; петаскоса ргеуео Туап Кег1с Хпр-
тик Висапзк!. (О Љастеђи изкот дга Сјидеуна
баја. 8. 87.

ХОРВАТЋЂ Н. Јећ Ратнаг 1. Љазкир Лагтеђаски јо-
5ре Као гаКоу ћло Кагатат; Роуезт роКиз од
— — . Џ Лагтеђи. 8. 36.

Очегтг. В!. Е. Рнег. 1857 ЉЗ 16.

ЦЕеРКОВНОС панте вљ недћанма И пПраздничниА ДНИ на Вес
гбдћ за оупотревленте Сербскиха Народна оучилиш
во Дустршскома цАрстек. Бо Ктенићк иждивенемљ Ц.
к. Дтрекшти оучилиштнихћ книгљ. 8. 98.

ЧИТАНКА, Шгака, та согпје спппамје. Кпјста рег-
уа, задегјауајиса 1221еде 17 ћегуа! вКе ЈНегашге
од регуоса пједпа росека до водте 1835. Џ
Веси 1гозкот с. Кг. гаупаге згуа паКаде 5Ко1-
зкћ Кпјеаћ. 8: Х, 546.

Сђ предговоромђ А, Мажуранића,

ЧОБИЋЂ Д. Домоводство и радиностб или деве-
то дћло мов. Написао Димитрге Чобићђ, на-
родни школа управителђ. У Земуну печа-
тано кнђигопечатињомљ |. К, Сопрона. 16. 91,
сђ 1 ксилогр. приликомђ.

ШЕМАТИЗАМЂ православне деецезе Далматин-

ске за годину 1856. У Задру у Батаре.
Седм. 1857 Љ2 з1.

ШУЛЕКЉЂ Б. Ву ђагзуо ха уг5је спппавје вргвао Во-
возјау Зшек. Џ Веси !гозкот с. К. ргодауао-
псе 8Ккој5јић Кпјкстаћ, 8. УШ, 320.

(АНКОВИЋЂ Ила Деде графљ). Руста года 1856,
Преводђ на Србски изљ Французкога Адолфа
Занда. У Задру у типографји браће Бата-
ра. 8. 46.

У предговору се именув ко в превео.

336

П. НОВЕ КНБИГЕ НА ДРУГИМЂ ЕЗИЦИМА КОБб СЕ
ТИЧУ СРБА.

(Између овихљ кнрига овде су записане само оне
ков су у Београдђ добавлћне.)

ВЕТТВАСЕ 2аг уегрјегсћепдеп зргасћеогвећипе аџр
Фет сеђјефе дег агзсћеп, сеШзсћеп ипа з1а-
ууасћеп зргасћеп ћегаизсесеђеп уоп А. Кићп
ипа А. Зећ]етсћег. Вегип, Рштилег 1856. Не 1,2.

Ту е између осталога: А. 5есМејсћег, Кигљег
ађгја5 дЧег кезећсћје дег зјаулсћеп 5ргасће. Е.
МиКк]озјећ, уегђа теепауа пп азроуетзсћеп, де
угпг2ље] згп пп 5зјаууасћеп, даз зшвах-ћ шп ан-
5Гоугепзсћеп.

СНОРАХ е; ОВЕТСМ. Ргоујпсев Рапшлеппез е! Коп-
та!пезв. Возпе, Зегуге, Негзесоџпе, Вшсгапе,
Б1ауоте, Шугле, Сгоане, Рата е, Мопгепегто,
Ађатше, раг М. Сћорт. Уајасће, Мо!дамге
Викоупе,; Пгапзујуапе, Веззагаћје, раг М. ОЉ:-
ст. Рапз, Р!до! 1856. 8. л. 2, с. 494, 226, сђ л.
39 на коима су ликови, планови и карте.

Друго име; Т' пуегз. готге еј дезетрНоп
де Топз 1е5 репр]ев. Епгоре, ћоте 39.

рОММТЕЕ, Е. Џђег Фе АНезте безсћасћге дег Бјаутеп
пп рата еп. Штампано у биИтиповђемсћје дег
Калзвег]. Акадеппше дег УуУзвепзећаћеп, рћлов.-
ћаа1. С1., ХХ Ва. 2 и. ЗНА. Јаћгтапо 1856 УУлеп.

ОТМ2ЕГ, 1. А. Сезсћасћје дег БЗ]аууепарозге] Сугш
опада Мећћод ипа дег зјауизећеп Ришггте. Уоп
Рг. 1. А. Сппхеј. Кентегихг, А. бећпшјет 1857.
8. Х1, 174, 132.

аОВТСН 5. РПглопагпо Љрогтаћсо де! потим Ши-
ви дећа Ратама сотрпајо да Ађ. Зипеопе
аћићлећ. Улеппа, Гесћпег; Дага, ВаНага 1856.
8. л. 1, с. УШ, 325.

нНикЕврха, А. Сбевећесћје дег Зегђеп чипа Ви!-
сагеп. Уоп А. НШегфапе. Аз дет Визззсћеп.

== _-

337

Етвје АђфћеНипе. Вашгеп, 1. Е, Зсћталјег 1856.
8. 17, 164. |
(ИГННТОВИћЋЂ 8.) Еп сћмзШећез УУ ог1 Шег ф!е
КЕ Оозипе дег оггепгаНзсћеп Егасе уоп 1. Ј. Рез,
Ргџск уоп Е. Мег 1857. 8, л. 1, с. 41.

Знатно за насљ по томе што е писао Србинљ.

КАЛМАСПС, 6. А. 5шан стег а 6. А. Кагпасе. Ри-
Ђисан пе! Оззегуа!оге Рапаго. Рата, Вабага.
1856. 16. 136.

КОРТТАВ5, Вамћ,, Кјетеге беће еп зргасћуу!авеп- |
већа сћеп, гевећгсћШећеп, ебпогтарвећеп
ипа гесћезћајомзећеп Јаћанз. Негапзеесеђеп
уоп Ег. Ми ћозлећ. 1. "Гћенп. УМеп, Е. Веск 1857.
8. л. 2, с. 380.

МАИКОВЂ А. Истора Сербскаго азмка по па-
матникамђ, писанниамљ кирилице:о, вђ свази
сђ исторјео народа. Сочиненје А. Маикова.
Москва вђ университетскон типографји 1857.

8. ТУ, 815.

МАНМОХТ. Метотгез ди Магесћај Магтоп! Рис де
Насизе де 17092 а 1341 ппргипез виг је тапи-
зет омелпа! де Гашепг. Рагл5 1857. НаПе, УУ.
Зећид. Тоте #—1Х. 8.

МКТОЗЕСН, Е. Еуапсгећши 5. Манћае1 рајаеовјо-
уешсе е содфсафбиз едаћ Ег. Мијочећ. Уптдо-
ђопае, Е. Веск 1856. 8. л. 1, с. 80.

Њех Мерћаш Рабат. Ефди Ег, Ми овлећ.
Казетсшиз рмог [ехшт сопшпепз. Утпдођопае,
Е. Веск 1856. 8. л. 2, с. 28.

Џрег фће бргасће дег АНезћеп гиватасћеп Сћго-

тафеп, уогуоћсћ Мезћог 8. Уоп Ег. Ми'Козтећ.
Мулеп УУ. Вгашишег (сопит.) 1855. 8. 52.
Гле Бргасће дег Вијагеп то 5леђепђигееп.
Уоп Егапх Ми !озеећ. Аз дет УП. Вапде дег
Репкзећг еп дег рћПоворћвећ - ћиоглавсћеп
22

338

Ст]азве дег Казеглећеп АКадепге дег Уу:звеп-
всћаћеп ђезопдегв ађседгиск!. УМјеп К,К. Ног-
пипа З!аа д гисКеге! 1856. 4. л. 1, с. 22.
Уегећетсћепде огаптанк дег вјамгзећеп зрга-
сћеп уоп Ег. Ми Тозјећ, Ргшег ђапд. Когтеп-
Тећге. УУгеп, УУ. Вгашти ег 1856. 8. с. ХУТ, 582.
ле УУигљејп дез АПзјоуепзсћеп. Уоп Егапг
М Лозтећ. Аџз дет УШ. Ва. дег Репкаесћг еп
дег рћПов.-ћзћог. Сјазве дег Калзег!. АКадепце
дег Уу:звепзсћа еп ђевопдегв ађеедгиск!. УУ1еп,
С. бегојаз 5. 1857. 3. л. 1, с. 28.

МАДУ 1. Магуагогз2ћа сзајада смитегекке! 65 10-
вгагтатља (абђјакка!ј. Масу Туапћо]. Зхегкези
6в Кадја Еглеђе у Тагудп. Рез,, Вешпе! Ј. ев
Когта У. 1857. 1. ПЦ. шзе!;. Аагоп—Вапћу.

РНОСВАММА де | г. ппазо сотарјећо 4! ргипа
сјазве пр Жага аПа пе де! аппо всојавИ со 1855
1856. Жгга 1856. 8. 150.

Ту в између осталога: (1. РапПо, 8ш уаг! уојсаг
дећа попа Шилса 11 Рајталма; 61 Кеггагп-Сарин, 8
тег де! РОг. МКојо Сблахећ; М. Тусемсћ, Пр: Апеото
Тосћећ; Р. А. Сава, 61. Н!аја !гадилопе деће од а:
Огало 11 Песо.

ОЏЕВАВР Ј-М. Га Вошпаше Мо!даме, Уатасћје
ећ Тгапзујуап:е (апстеппе Расте), Ја Зегће, 1е
Моп!гепесто е; Та Возие. Езва: де ђЉНоћедие
Ггапсалзе ћвгомдие де сез рмпстрашев. Раг Ј.-
М. Фивгага. Ехган ди Јопгпа! 1е Опесгагд. Ра-
г18, А. Кгапск 1857. 8. 47.

РАНКЕ Л. Исторга Сербли по Сербскимђ источни-
камђ. Сочиненте — — . Переводљ сђ Нђмец-
каго Петра Бартенева. С приложентемђ пор-
трета Чернаго Георга, сђ картого кнажества
Сербскаго и сђ винљетками, Москва 1857. 8.
л. 1, с. УД 323, 27, п.4.

_ 339

ВЕТУ5БВЕВС-РОВМАСВЕЕТР, О. Без ашепгв Рајта-
[е5 е; Теџга опугасев. Евздашззе рЊоггарћ ие
раг Оћоп ђагоп де — — . Ехган ди [оте
ХИ ди Вше п ди ВЊђорћџе ђејге. 8. 60.

(СТРАТИМИРОВИЋЂ ђ.) Рле КеГгогтеп 1пдег Тиг-
Кеј. Вејепсћјећ уоп Сеогг уоп. 85. Уугеп, Е. Ни-
се! 1856. 8. 124.

Знатно за насђи по томе што е Србинђ писао.

ЗАРАК, Р. Ј. ипа КА. С. НОЕЊЕВ. СЛакоН веће
Егаогтепе. Негаизсевеђеп уоп — — . Апв деп
Ађћапа!. дег. К. Боћт. Сев. дег УУ:55. У. Ко1-
ге, 10. Вапд. Ргас, 6. Наазе 5. 1857. 4. 62 сђ
5 снимака.

5ОМАУ5КУ Ј. Е. Словлдрћ тамна словкињсклго шести
РААПНХЋ о нлокунн: фрускекдго, БАЂРАрЊСКАГО, пр-
вЂивидРО, срђељекаго, хешњекаго н полљекдго. С“
ставиађ — — . Хастћ права, нам ућско- слови
свал. Егзје ПеГгегипа. Ргаг. С. Вејтапп 1857. 8.
ХУЋ, 80. Аа1 — апоћеп.

ТЕЉЕКЕ Ј. Нипуафак Кога Магуагогзлдеоп. Та
Сгб! Тејек! Јове. Резјеп, Еппећ (6. 1856. О16-
ак когећ. Магуаз Кају, Клиза Ра! ев Еламк
свављаг асабејте хе Керелуе!. 8.

До садђ 6 изашла внђига [—У и Х—ХП.

УАТЕМЛМЕМЛА (61. Вњ-огтаћпа деПа Рајпала е
де! Мопгепегго. Загало 4: бизерре УаТепипеђ,
тетђго деПа востеја БГауо-темлопаје ејс. А
врезе деПа зостеја з!езва. Ласгађја сог Пр: де!
Рг, Г.. бај 1855. 8. УП, 339.

Изашло в године 1856, као што пише на корици.

УУЏЕЛВАСЊН, С. уоп ТАММЕХВЕВ Сб. Вљ-Поггарћзећ-
зга зШзеће Џђегзјећ! дег ЕНегаг дез Озјегге!-
сћазсћеп Ка1зегз!ааћез уот 1. Јаппег ђа 31. Ре-
сетђег 1853. Егзјег ВегјсћЕ егзјане| пп ћоћеп

Аџћгасе вешег ЕхсеЏепа дез НШеггоп Милзгег5
22%

340

—

дез Гппегп А1ехапдег Егећеггп уоп Васћ итд.
уоп Ог. — — , Уогзћапа дег адпипагауеп
Вњђћоћек адез К. К. М!пзјегштзв дез Јппегп.
Ми 42 ТађеЏеп. Жугене уегтећле АпПаве.
Мулеп, Е. Мапх 1856. 8. УПТ, 214. — Уот 1. Јап-
пег ћав 31. Ресетђег 1854. ГууеПег Вегсћ!. Ми
57 ТађеПеп. Уулјеп, К. К. НоГ-ипа 85!ааздгиске-
ге! 1856. 8. 686.

БИ) |

ДОДАТА ЕЉ

О ПРИЛОЖЕНИМЂ ГРБОВИМА СРБСКИ ЗЕМАЛА
И ВЛАДАТЕЛА.

По закмоченпо Друштва Србске Словесно-
сти прилаже се овомђ Гласнику хералдичка та-
блица грбова онм земала у коима Срби обита-
вато или у коима су барђ некадђ живили, и онб
породица, ков су надљ Србскимђ народомђ негда
владале, ков е грбове врло згодно и леповку-
сво у едно симетрично цело саставјо и нацртао
ред. зланђ нстогђљ друштва Г. Милапђ А. Симић,
тако да в нБима јнакитјо храмљ србске славе, у
косга средини види се ликђ Силнога цара Сте-
Фана Душана, као представника наивеће славе и
моћи србства, подђ ковга моћнимђ скиптромљ 6
наивише одђ представлћнм овде у своимђ грбо-
вима земала кђ држави Србскои принадлежало.
Ован образђ заклдочило е споменуто Друштво
на светђ издати, прво: као хералдичку грађу и
као накнаду данасђ већђ врло редкогђ Љефаро-
вићевогљ дела, изђ когђ е онђ по већоин части и
извађенђ, ков в дћло ован родолобивмни Србски
умђтникђ издао у Бечу год. 1741 по Латинскомђ
ађлу Павла Ритера Витезовића, и то цело на ба-
кру резано, и ликовима србско-народнех светитела
умножено, посветивши га патргарху Арсенпо че-
твртомђ ; друго желило « Друштво дати у овомљ
образу родомобивон Србскон публици едно тако-
во собно украшенје, ков може у свакомђ Србину
обновити споменђ славне пролилости нђговогђ
народа и подранити у нђговомђ срдцу чувство
народногђ поноса.

342

Кљ обаснето подљђ истимђ грбовима налазе-
ћемђ се додаћемо овде неколико редака, како
ба сви наши читаоци особито она старинска
имена земала разумети могли, кол се овде наво-
де. — Велики опи по правилима хералдике са-
ставлћни грбови, кон се надђ ликомђ цара Сте-
фана и исподђ нђга налазе, означени бросвима
16 и 17 показу намђ знамена онм земала ков
су кђ Србскомђ царству принадлежале у време
царева Стефана Душана и Уроша младогђ, нБ1о-
во значенћ моћи ће сваки постићи, кадђ обасне-
иђ онљм грбова прочита, кон су сђ леве и сђ де-
сне стране подђ броевима 1 до 15 и 18 до 32 на-
ређани, и кон представла:о землћ у коима Срб-
скти народђ живи. 1. Грбђ Србје у старгемђ смвг-
слу, белњми крстђ у црвеномђ поло, са четири
сребрна оцила у четири угла крста; ово е и да-
насђ грбђ книажества Срб!е. 2. Дарданја, подђ
овимђ именомђ разумева се она ложна частђ Ср-
бте, кол тожно са Македонтомђ граничи, источно одђ
гора Деспотдачки, западно до реке прногђ Дрина
одђ Ниша до Орида допире, има у беломђ поло
црвеногђ дворепогђ лава на десно окренутогђ
усправлђногђ и коплђ у преднђимђ ногама држе-
ћегђ. 3. Зета или Зента частђ Србле лежећа
кран реке Цетинђ одђ скадарскогђ блата до ове
реке, садашна Њрна гора; грбђ е нђиђ сребрна
звезда на златномђ колуту и плаветномђ полпо,
4. Стара Славони; подђ овимђ именомђ разу-
мева се земла лежећа одђ „Дунава између реке
Саве и Драве до близу мора; има три дрвена
рта у беломђ поло на лево трчећа. 5. Грчка,
натожнја частђ Европске Турске, садашнл кра-
лЂђвина Грчка, има четири златна и четири пла-
ветна дирека, косо одћ леве према десном доле
преко штита положена. 6. Бугарска, земла из-
међу Дунава и Балкански гора одђ Видина до
Црнога мора пружена; има белогђ лава круни-

343

саногљ исправлђногђ у црвеномђ поло на лево
овренутогљ 7. Угровлах!а, иначе тако звана ма-
ла Влашка, или Краговескти Банатђ, има грбљ три
арапске главе у златномђ поло на лево окрену-
те. 8. Хелмска или Захумска земла, садашна
Херцеговина западна до Наренте, има голу руку
до рамена држећу буздованђ у црвеномђ пол!).
9. Рагуза или Дубровникђ, слободна обштина
подђљ заштитомђ Млетака а по нешто и Србски
царева стоећа, а са землама Србскогђ царства
граничећа, има три сребрнегреде у првеномљ по-
мо водоравно преко штита метнуте. 10. Мизјл е
нанистарје име земала кран Дунава и Саве леже-
ћи одђ Босне до црногљђ мора, делила се на гор-
но Мизно садашно Србно, ин долно Мизпо сада
Бугарску; грбђ е нђиђ сребриђ точакђ у плаве-
тномЂђ поло. 11. Рама се источна частђ Босне
кран Дрине и Дунава лежећа, има грбђ оБлопомђ
наоружану руку до рамена држећу голу сабло у
црвеномђ поло, на лево окренуто. 12. Лподзл е
горна част адршатскогђ примора између Далма-
ше, Истре, Краинске и Хрватске землћ; има окру-
гао широкђ црнђ шеширђ у златномђ поло. 13.
Романа, значи областв ВизантИскогђљ царства
Европску између балкански гора и грчкога мора
лежећу, има грбђ на четири пола разделћнђ са
шестђ златнљг крунау нћмуу плаветномђ и цпрве-
номЂ поло. 14. Хулмн ке част Црне горе Одђ
Скадарскогђ езера западно, има грбђ голу руку
до рамена на лево пружену и држећу голу сабл:о, до
ков су сљ обе стране полумесецљ и звезда. 15. Њар-
ство одђ Неманћ основано. Знаменито е сваколко
то полавленђћ, да су кралђви Србски од дома
Неманђиногђ употреблавали двоглавогљ белогђ
орла у црвеномђ пол са крунама на обадве гла-
ве, и са два цвета ОДЂ врина исподђ крила као
свов знаменћ, ков в бмоуправо грбђ римскога
царства. На старимљ изображенјама Србски вла-

Зал

дателн по црквама старљ: србски монастира, про-
исходећимђ наиманђ изђ средине или друге по-
ловине 15. века, а вероватно и гошљ пре маланњг
свуда се већђ може видити ован двоглави орао
као украса царске одежде, кол е сва посута са-
мимђ ситнимђ лвоглавимђ орловима, тако дао
овомђ знаку известно можемо рећи да 6 старђ и
да га нису текђ доцше Рубчићђ или Витезовићђ
измислила. И на печату цара Лазара издатомђ у
Раићевон истор!и находи се ован двоглављми орао.
18. Рассти, частђ Србте на реки Рашки, око Но-
„вогђ Пазара и Косовогђ пола лежећа, грбђ 10
ве летећи орао у плаветномђ пол држећи три
конђске подковице, едну у кљмону а две канџама;
често су грбљ Рашке безђ орла три подковице у
плаветпномђ поло, као што е и овде на штитови-
ма Душана и Уроша представлђнф. 19. ривала
се частђ она Србле кол се данасђ зове Шумадла,
има у грбу вепрову главу са стреломђ у чело за-
боденомђ у беломђ поло. 20. Далмаша 6 при-
морђ адртатскогђ залива све до Албанје; грбђ
су 100 три лавове главе крунисане у плаветномђ
поло. 21. Босна, зове се предћлђ око реке и-
стогђ имена до реке Врбаса, има два прекрште-
на косо положена клмоча у златномђ поло, кои
су на своимђ врховима украшени арапскимђ вру“
нисанимђ главама. 22. Сремђ в предђлђ између
Саве и Дунава лежећи, има у грбу на беломљ
зититу елена лежећегљ на зеленои греди на лево
окренутогђ, иза ковга стони зелено дрво; надљ
нђимђ И подђ нљимђ плаветна пруга представла-
тоћа реку, а све три ове греде водоравно су пре-
ко штита положене. 23. Албан!а, земли одђ ска-
дарсквогђ езера тожно кран мора лежећа, има ку-
лу у плаветномђ помо за свон знакђ. 243. Херце-
говина светога Саве, земла е између Србле, Бо-
сне и Црне горе лежећа, има голу до рамена ру-
ву на десно у црвеномђ поло пружену и држећу

= РЕН

345

мотку одђ копла. 25. Македонта, земла на тожноин
страни балкански планина до грчкогђ мора до-
пирућа, између Тракте, Епира, Тессалге и Србске
Дардане лежећа, има грбљ лава исправлђногђф на
лево окренутогђ у златномђ поло. 26. Тессалм,
грчка земла, зожно исподђ Македонје, кран трч-
когђ мора лежећа; грбђ 10б ес штитђ на двос
по преко разделћиђ са црнимђ летећимђ орломђ
У златномђ пољмо у горнбои половини, и са три
стреле врховима горе окренуте у пцрвеномђ по-
мо, у ДОолнБОн половини штита. 27. Мизге допти
грбђ две круне, одђ кон се долна изврнута у
плаветномђ поло. 28. Славона садашна, земла
између Саве и Драве, Срема и Хрватске лежећа,
има знакђ куну у црвеномђ пол на лево трчећу,
надђ нБомђЂ и под нБОмђЂ плаветанђ дирекђ преко
штита положенђ, надђ горнђимђ дирекомљ сре-
брна звезда, све на црвеномђ штиту. 29. Епирљ
ве землиа исподђ Албаша гожно кран адртатскогђ
залива лежећа, има курака исправлћногђ на лево
окренутогђ у сребрномђ поло. 30. Хрватска зе“
мла лежи одђ адргатскогђ мора до реке Драве"
између Славоне, Босне, Далмаше, Краинске и И.
стрје, има грбђ штитђ на црвене и беле коцке
поделћниђљ. 31. Дакла ве земла данасђ на Влашку,
Ерделђ и Молдавио поделћна, старми нвђиђ грбђ
показув два према себи исправлђна лава у цр-
веномђ поло, међу коима одђ оздо подиже се
ошилакђ пола бео а пола црвенђ. 32. Илирг е
старо име земала лежећи одђ адргатскогђ мора
источно олђ Унгарје до Епира, а према истоку
до Бугарске; прастаро знаменђ овњљг земалл есте
младђ месецљ и звезда преодница сребрни у цр-
веномђ поло; ован су знак Турци текђ онда
примили кадђ су землђ ове освоили; а да 6 ово
заиста прастарми грбђ овм земала посведочавато
силни новци римски за Илирикђ и у Илирику у

Сиску ковани, сребрни, бакарни и бронзени, на ко-
има се исти оваџ грбђ налази.

Далћ лево на стубовима храма повешани су
грбови онљ земала ков су негда кљ Србском др-
жави принадлежале и то подђ бр. 6. Тривалле, 7.
Раме, 8. Зете подђљ архижупаномђ Неманбомњђ, 9,
Миз!е старе, 10. Србте, 11. Славонје нове, 12. Грбљ
Стефана – Лазаревића десиота Србскогљ бео
крст у дрвеномђљ поло, ни сђ обе стране
по еданђ златанђ кринђ у беломђ пола). 13. Грбђ
крала Стефана Неманђ. 14. Расс!е, 25. Грбђ кра-
лђвине Босанске. 16. Грбљ Срема, као кралђви-
не Стефана Драгутина Сремскогљ. 17. Грбљ де-
спота Ђурђа Бранковића, кои се и на нђговимђ
новцима врло често налази, лавђ на лево скачу-
ћи и предђ нБимђ две, кадкадђ око нђга п чети-
ри звезде.

На стубовима храма сђ десне стране намеп-
тени су грбови онљр племена или породица (ди-
настја) ков су землћ Србске после разстровна
Србскога царства разграбиле и држале, и то: 1.
Грбђ врална Вукашина Мрнавчевића; ован грбђ,
вила до понса са распуштеномђ косомђ, налази
се на едномђ печату Вукашиновомђ у Бечком
цес. кр. дворском архиви. 2. Грбђ херцега све-
тога Саве (чувара грбђ светогљ Саве), и ован грбђ,
лавђ исправлћнђ држећи клочђ у преднбљимђ ша-
пама, налази се на печатима херцега Влатка У
Бечкони архиви. 3. Грбђ деспота ђорђа Бран-
ковића, цветови одђ крина често се завдно са
звездама могу видити око лава на новцима ђор-
ђа Бранковића, а биволски рогови овде на шле-
му стоећи кодђ Рубчића налазе се на штиту сђ
обе стране до лава, а надђ шлемомђ иодиже се
кодђ овога златна крилата аждал или змаин на гр-
бу Бранковића. 4. Грбљ кнеза Лазара Гребела-
новића. 5. Грбђ кнезова одђ Зете Балшића, о-
ван куракђ налази се и на новцима Балше, али

347

двапутђ и у штиту и надђ шлемомљ. 6. Грбђ кне-
зова Црногорски Црносвића, двоглавми црнљ
орао у црвеномљ поло, ОВО е и данасђ 1ошљђ грбљ
Црне горе, а имамо и неке Србске новце неизвљ-
стне, еврђ немаго никаква надписа, са овимђ дво-
главимђ орломђ, кои су по нашемћ мнђипо или
Црногорски или Албански одљ Кастрготића. 7.
Грбђ Николе Алтомана, Босанскога великогђ вон-
воде. 8. Грбљ Херцеговине доцни. 9. Грбљ ђор-
ђа Кастртотића Скендербега, кнеза одљ Албан!е
и Епира, двоглавми црнђ орао у плаветномђ по-
лето безђ круне, али са звездомђ надђ главама, 0о-

ван грбђ налази се и на печату у Бечком ар-
хиви.

Нанипосле на краИнвимђ зидовима храма сђ
обе стране додати су грбови онљг земала и др-
жава у коима е Србски народђ или негда у дре-
вности жив!го или и данасђ живи и то лево подђ
бр. 1. Тессалје, куда су се Срби наипре досели-
ли са сЂвера сђ дозволенђмђ цара римско - грч-
когђ Иракл1а ; 2. Панонје, данасђљ Унгар!е; 3. Ро-
манге ; 4. Илирика; 5. Славоше старе велике, ду-
навске; а десно подљђ бр. 10. Сквитје, подђ коимђ
врло пространимђ именомђ разумевало се све зе-
млђ сЂђвероисточно одђ карпатски гора лежеће
Полђско -руске; 11. ПГракјн, землна гожно између
Балкана и мора све до Цариграда пружена; 12.
Турска стара, у прво су време Турски Султани
оваки грбљ употребливали; 13. Турска нова, и 14.
Славона балтИска, то ест, поморанске землћ
сћверне, у коима су такође стародревна Србска
Славенска племена обитавала.

Пре Душана слабо су се по Србскимђ зе-
млама улотребливали грбови или хералдички зна-
ци племићски или благороднички; само о некима
можемо сасвимђ известно рећи, да су !и Срби
већђ пре вђга познавали и употреблавали, на
примерђ о двоглавомђ орлу, и о цветовима лилје

348

или крина, кон се већђ на новцима Србски кра-
ађва налазе; али ве ован царђ завео дворске
Форме и разне обичав одђ части одљ Грчкогђ
царства узете, а одђ части и изђ запада при-
млћне; о нђму се приповеда да с и грбове вла-
стелима и благородницима свогђљ царства опре-
дело, и имамо едно рукописно дђло, косвга нан-
стари ексемпларђ налази се у цес. кр. библоте- ·
ци у Бечу, а старе коше и по другимђ местима,
у комђ е неми Рубчићђ скушо ин измалао грбове
Србски и Босански властелски породица. Ован
Рубчићљ назива се херолдомљ грбова цара Сте-
Фана Душана (УУаррепћегојд), седанђ ексемпларђ
ниЂговогђ дђла, рукописђ на артји изђ почетка
18. века, налази се у бибмотеци Босански отаца
редовника Францишкански, у Сутисци, сђ косга
смо начинили снимакђ, налазећти се садљ у нашон
Народнои библмотеци ири В. С. Попечителњству
Просвештетна; у овомђ Рубчићевомђ дђлу, из-
међу остале, налазе се скоро сви ови по те-
Фаровићу и Ритеру на овом таблици представлђ-
ни грбови. Колико ве одђ Рубчићевм грбова н-
стино и право, а колико доцније измишлћно, под-
метуто и додано, то ћемо онда болћ разсудити
моћи, кадђ колико е могуће подпунје познамо
новце а особито и печате старе Србске.

ПОПРАВКЕ.

У свезку УН Гласника Друштва Србске Словесно-
сти одљ године 1856-те увукле су се при печатанзо осимљ
други манњи, неке такове погрешке, ков сммсао онм
саставака у конма су остале сасвимђљ кваре; зато умо-
лавамо читаоце, да 1И изволе по овде слћдутоћимђ по-
правкама исправнти у колико се то ест може.

У Жито преподобне Петке на стр. 133-ћоџ до-
ле на крао кодђ речи: „ни фуцћ ил по умиленнЋ књ2-

——____—_=_=__=___——_

349

дмавш!н“ прекинутђ ве сммсао и продуженћ слђдув
на стр. 136-тон у врсти 12-тон одозго кодђ речи:
„дритћ иткоторвс Бжтљенос вндтите“ и садђ непреки-
дно трав до стране 1141-ве до кран 10-те врсте одоз-
го и до речи: „фрвгм педлипо укстрон“; овде се опетљ
прекида смесао и продужуе се на стр. 135-тон у вр-
сти 10-тон кодђ речи: „снце у50 тому Ењса одржешу
н поклрмошу“ и садљ трав до стране 136-те врсте 11-те
и речи: „Ећеже прнне-“, онде прескаче на страну 13%-ту
горе у врсту прву, н ту се продужусв одђљ речи: „стн
тело пркподовије Ф епткатћ 66 сллакнњн град трановњ“,
и садђ непрекидно трав до врсте 28-ме нисте стране
и до речи: „лмнић“, после косв додати су тропарђ и
кондакђљ св. Петке, сђ конима се на стр. 135-тон ово
житје свршуе.

Али осимђ овље главим погрешака пуно 6 овожи-
те Тошљ погрешака преписа н печатић, косв ће лако
исправити умети читаоци овогђ рода споменике по-
знавазоћи, а кадђ бОвг [И мљровде све навести и испра-
вити хтели, морали ба неколико табака напечатати.

Далћ на страни 135-мон где се у врсти 21-вон
свршуо саобштени одљ ГК. Гордана Х. Константинова
кратки чланци: житје кназа Стрегана, слово Кирила
Славенца Солунскаго фФ!лософа бугарскаго, и писмо
отђ Папе Инокентл Душану Стефану царто , ков ве ован
као што пише изђ разне рукописнње кнбига по мана-
стирима старе Србје преписао, изоставлћно ве загла-
в!е надђ надписомђ кон починћ у врсти г2-гон ре-
чима: „Благоволенјемђ оца“ н кон в завдно са слћ-
дузоћимђ на стр. 149-тон надписомђ другимђ, починјо-
ћимђ се у врсти 9-тон речима: „Изволешемљ оца“
преписанђ изђ старво рукописи србула, као што се
то каже у примђтби на стр. 150-тон.

Ш.

77
45:
да
СИ ИКИО Орр55.

>> и
| | љ|Е ве.
| =
О)
Ч) ај 22 |

И "' и ће

„иаљит
А 7

~
| 1%
у =
Џ
ЛА а.
ЦЕ
|
|
“у
|
|
це
+:
.
%
Е А а
ПИ

Бгрзко цбепо Чгибфуо, ВеЛргаа
301. бјазпјк. 1. одејјак

РЈЕАЗЕ РО МОТ ВЕМОМЕ
САВР5 ОБ 5ЦР5 ЕКОМ ТН, РОСКЕТ |

ОММЕВБТУ ОР ТОКВОМТО ШВЕАКУ

Internet Archive Audio

Featured

Top

Images

Featured

Top

Software

Featured

Top

Books

Featured

Top

Video

Featured

Top

Mobile Apps

Browser Extensions

Archive-It Subscription

Save Page Now

Full text of "Glasnik"

See other formats