Skip to main content

Full text of "Sa ostrva"

See other formats 


4026900 191] 


МО 30 АП5НЗЛАМП 


Ба а ЗОВЕ ВА СКР и 
пада Рик Земун 
паде и | 


Зи 


а во ДАДА 215 Д 
2. (7 2 же ка » 
и (2 оба РА А. 4 га 474 : 


ва СРДСКА ЖЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 83 


СА ОСТРВА 


ПРИПОВЕТКЕ 


ИВА- ЋИПИКА 


БЕОГРАД 


ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕЋИНЕ СРБИЈЕ 


19083. 


084838 

». 1,54 
/%. 
/#8 


Саб, 
1905 


~ МЕ (А еЕ 
г а На мору. .. 


АЛА А Љ-АЉАЛАЈ 
НЕ 


ЗА -АЈУ. 


И а 
риму рутет бљј 
~ + 


БРАЋА — 2бнио Гуо 


Писмо, што су га онај час примили, 
браћу узнемири и увјери о ономе, о чему 
су до сада сумњали. 

Отац у писму свјетује их и опомиње, 
да се чувају скитача Митра из Скадра, јер 
су га сигурно послала Османова браћа, да 
освете братову крв. 

А Митар данас на цести с њима ради, 
па су на чисту, што га је к њима довело: 
обистинила се њихова слутња; није их ни за 
шта неколико дана прежао. 

Браћа се погледају и презаво обазиру 
на њ, а старији, Спасоје, упознаје га боље и 
мисли: сигурно је он; чини се невјешт и 
пренаша мирно камење, као да ни за шта не 
зна. Једнако се страхиво погледају; све им 
очи бјеже на њ. А док њега не уочише, 
бијаху се лијепо примирили; вријеме бијаше 
зацијелило све невоље, што су их поднијели 
у потоње доба. 

Они су оставили своје огњиште у Ал- 
банији и са старим родитељима прибјегли у 
Црну Гору, откуд су им се пређи иселили. 


цеста — пут, друм. презаво — опрезно. страживо — са 
страхом, бојажљиво. пређи — претци. 


СА ОСТРВА 1 


2 СА ОСТРВА 


Собом поведоше крупну п ситну стоку и све 
оно што су у бијегу на себи могли понијети. 

Не би они то били урадили, да их на 
то не пагна љута невоља. 


.. . Једнога дана зла срећа намјери на 
њихову кућу у околици познатога трговца 
Осман-ефендију из Скадра. 

Браћа су с оцем тај дан редили духан, 
да се боље осуши; у то им се он јави и 
понуди им, да сређени духан к њему донесу: 
он ће га купити и боље но други платити. 

Долило вријеме, људи духан просушили, 
покупили и средили; у кола га укрцали, па 
с њиме правце у чаршију к Осман-ефендији. 

Њега пе нађоше код куће, већ брата му 
замјеника. Нуде му духан п веле: „Договорили 
смо се с Османом; прими га и измјери, па 
да га платиш, по што га и други плаћају.“ 

Али брат му неће ни да их чује. Каже: 
» Осман ми засигурно наредио, да духан ни- 
од кога не примам, и ето већ га од неколико 
дана не купујем.“ 

Пе помаже ни утврђена погодба, ни њи- 
хове молбе; још бијесан Арнаутин збива од 
њих шалу, смије се старцу и затвара им 
врата од дућана у образ. 

Стари Никола види, да су.се дјеца по- 
чела љутити, а није их лако одљутити, кад 
им прекипи, па, да не буде зла, одреди да 
се с духаном кући поврате. 

Млађи син потјера коње, па с оцем од- 
јури пз града. 


БРАЋА 3 


Старац, срдит, одмах се не сјети да је 
Спасоје заостао, а послије, кад су кола одма- 


кла, помисли: пожуриће пријечцем, па ће их 


достићи. 

Алп у Спасоју поджегла се младићска, 
крв; не може да издржи, а да не упшта брата 
Османова: рашта их срамоти, а при њихо- 
вој муци. 

Отвори врата од дућана; на око мирно 
униђе и, погледавши га, чисто у очи, вели му: 

— Што ти урадисмо, те ти тако с нама...% 
и све не изусти што хтједе рећи, јер се 
ефендија узвика, плане и ошамари га. Момци 
прискочише, стадоше га грдити, и поти- 
снуше га свом силом напоље. 

На улици чељад се око њега купи; смију 
се лудоме сељаку, а њему се чисто бли- 
јешти; нешто кроз зубе смрси, па постиђен 
пожури одатле, да негдје изван града одахне. 

Тек када је избио на чистину и узео 
свој џевердар, што га бјеше у крчми оста- 
вио, док се поврати, разабере се и с тугому 
души осјети што се с њиме бјеше догодило. 

Испије чашицу ракије п љуто уцвијељен 
пожури да своје достигне. 

Путем бесвјесно стиска стари џевердар, 
и прсти му грчевито по њему играју; хтио 
би да се умири, но не може. Раздражен је; 
срамота и понижење бију га п савлађују. 
А осјећа у себи живот и снагу; и свијетла 


блијешти мџ се — севају му очи (од љутине). смрси — 
нејасно рече, прогунђа. 


12 


4 СА ОСТРВА 


мисао да се освети јавља се, и у том тре- 
нутку поноситије ступа. 

Тако у двоумици, што да уради, иде 
даље и мисли: доћи ће и за то згода. Још 
му је пред очима мали комад цесте, па да 
закрене пријечцем, и, сигурно, изићи ће 
пред кола. 

У то, као да га је сама напаст нанијела, 
угледа прама себи на коњу Осман-ефендију. 
Јаше и долази к њему. 

Осјети тај час, да му се пред очима 
смрче; стресе му се живот, а саме руке до- 
хваћају џевердар. 

Али момче се устеже, да наједанпут не 
плане ; науми да се мирно с Османом објасни. 
Па кад му стиже сучелице упита га, — а 
напреже се да устави дрхтавицу у животу 
„и гласу: 

— Што данас мене и моје на правди 
обручи # Што не рече брату да примп духан2 

— Не требах га већ — одврати нехајно 
Осман, и хтједе га мимоићи. 


— Стани! А што нам не поручи, већ си 


наредио да ме брат ти бије; — прослиједи 
Спасоје, и све више жести се. 
— И ја ћу, ако ми скривиш — одговори 


он, и презирно махну руком. 
Момче плану и чврсто прихвати за узду. 


пријечцем — пречицом, пречим путем. сучелице — на- 
близу, лице у лице. обручи — обрука, наружи. нељајно — не- 
марно. прослиједи — продужи. 


пне 


Ји 


БРАЋА 


— Море! мичи с пута — плане и ефен- 
дија; мане бичем, но не спусти га, већ га 
над собом држи. 

— Нећу, док ми не одговориш! — 
бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. 

— Мичи, скоте, јер си погинуо! — раз- 
једи се Турчин, и удари га бичем по образу; | 
па се исти час маши за револвер. 

Спасоју сину мисао освете, пусти узду, 
одмаче се, пи у тренутку састави. Пуче из 
џевердара; он крочи брже, а иза неколико 
корачаја обрне се и лијепо угледа Османа 
распружена на земљи. 

Па потрча, држећи пушку у руци, на 
пријечац. Потресен изиђе пред кола; види. 
се, напреже се да се смири; али залуду, очи 
му звијерају на све стране, а горња усница. 
једнако дрхти. А кад се нађе лицем пред 
оцем, погледа га страхиво и истисне разго- 
вјетно : 

— Убио сам га! — и осјети у тај час 
да је слободније одахнуо. 

— Убио си га — понови стари, и за- 
мишљен рече с очитим увјерењем: — Знај 
и нас ви убио! 

У трепутку свом тројицом завлада једна, 
мпсао. Нагон да се спасе живот испољи се 
свом снагом, а као једина узданица сину им 
пред очима Црна Гора, стара постојбина њи- 
хових пређа. 


истисне — прозбори, рече. 


6 СА ОСТРВА 


И кад Спасоје нагло исприча, како је 
било, а отац се увјери да је тако, рече си- 
новима : 

— Бјежимо, да спасемо главу! — и сам 
поможе испрегнути коње. 

Дођоше кући окупљени истом мишљу: 
знаду добро што их чека, ако турској власти 
у руке пану. 

— Што је вриједно у кући, покупи! — 
наређује стари Никола жени, и похитп брату 
у другу кућу, да му остави п препоручи оно, 
што се махом собом не може понијети. 

За то вријеме браћа окупише стоку, па 
ни часа не почасивши породица крену прама 
висовима старога завичаја, откуд се је Ни- 
колин отац пселио, а куда се они сада журе, 
жељни да се чим прво дохвате голих кр- 
шева, да спасу живот. 

Иду непрекидно, мало говоре; не опочи- 
вају, већ хватају пријечце, само да што прво 
до границе дођу. 

Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи ! 
Не познају стари завичај својих пређа. Они 
тек из причања и јуначких пјесама познају 
земљу у коју иду. Сјећају се, да су толико 
пута гледали правце ономе крају, откуда су 
се назирали голи висови, како стрше у ве- 
дрину неба, иза којих се сунце рађало. Знали 
су да тамо свијет ходочасти чудотворцу 
св. Василију. А када су биле кућне и сеоске 


махом — одмах. чим прво, што трво — што пре. не отпто- 
чивају — не одмарају се. годочасти — пде на поклоњење. 


БРАЋА ! 


славе, и уз гусле се појало, било је те су 
се заносили за онпм брдинама, пи жељели их 
једном у животу видјети. 

Сада су им на догледу; распознају голе 
кршеве, гдје се орлови тиће, али они не иду 
тамо да ходочасте, ни на какву славу, већ 
да заклоне главу међу оне голети. 

Кад одмакоше од границе, породица, 
уморна од пута и узбуђења, сустаде; устави 
се да отпочине. Осјетише се сигурни, између 
кланаца и кршева, у земљи гдје од увпјек 
суди њихов сој. 

А и сутон већ се хвата по потоцима и 
доцима; постепенце неосјетљиво диже се на 
више, док не посурише над њима и највиши 
висови и све се заодјену суром свјетлошћу, 
која је обавила пи њихове тугаљиве прилике 
и огладњелу стоку, и изједначила их у боји 
с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља 
што ће од својих и од себе. Познају га до- 
бро у староме братству; има међу њима и 
кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих 
дана наћи ће му се на невољи, али послије 

Зар да се удоми у оним голим крше- 
вима, откуд му се отац иселпо% И дође му 
помисао: да му је добро било, не би оста- 
вио своју кућу и пошао у туђи свијет. И 
буљи у простор, п пренаша се мишљу код 
запуштена огњишта. Гледа пусте њиве, обра- 


тиће се— легу се. суди — заповеда, господари. доцима 
— малим, каменом ограђеним њивицама. постепенце — лагано. 
посурише — јавише се сури, сиве боје. удомити се — наста- 


нити се, окућити се. буљи — гледа, пиљи. 


8 СА ОСТРВА 


ђена поља, и сјећа се труда и зноја, док га. 
је обрадио; и гледа пред собом огладњелу 
стоку, што на голети скапава, нема, чега да 
се маши... — и смрче му се у души. 

Пије друге, разабире се и лијепо схваћа 
своју невољу, — али учињеноме нема лијека. 

А кад му поглед пане на синове иу 
памети му сине, што би се од њих дого- 
дило, да су код куће остали, — чисто му 
се живот потресе. И гледа их пред собом 
живе: њих двоје, једног до другога; и док 
их гледа заборавља на невољу, и бесвјесно 
у души му се усељује весеље: док је њих 
што ће да жали. Зар на свијету има ишта 
јачега и вриједнијега мимо њих 2 

А браћа окупљају живину и наредни су, 
да даље крену. 

Они тек што су границу прешли, осје- 
тише се лакше; младост их носи. Спасоје 
је задовољан што је пзнио живу главу: осјећа 
се жив; а млађи, кад га гледа, диви се ње- 
говој снази и јунаштву; жести се, и још 
млад мисли: — поред своје живе главе што 
је љепше од освете“! 

Најпослије и отац се диже, и породица 
опет крене. Пожурише, да куму чим прво 
стигну; сигурни су да ће код њега, изглад- 
њели п уморни од дугога пута, наћи топли 
конак. 

У свануће, стари Никола и син му Спа- 
соје пођоше на Цетиње, да се властима 


живинуџ — стоку. наредни спремни, готови. 


БРАЋА 9 


пријаве, и да чисто испричају што се дого- 
· дило. Па ако власти нађу да су право ра- 
дили, у одбрани образа и живота, нека их 
приме међу осталу браћу, као своје поданике. 

Другога дана задовољни, с дарованим 
пушкама о рамену, што је знак да их је го- 
сподар међу своје примио, повратише се куму. 

Настајних дана упријеше живо, да прије 
зиме и снијега саграде комад потлеушице, 
да заклоне главу они и благо им. Поможе 
им и кум; и породица се чисто весело усели 
у нову кућу. 

Али надође јесен и затече их истрошене 
и отанчале; трсише брзо оно што су имали, 
а зараде ни од куда; није но да се скапа од 
сваке невоље. Отац гледа своја два сина, 
млада и јака, и мисли: док је њих, биће и 
хљеба ! 

Па се договорише: дигоше од своје 
владе путне листове и упуте се у Боку, да 
као пи други, штедњом и својим животима, 
теку новац, да прехране себе и своје. 

И срећа их намјери на радњу, па, пошто 
им рекоше да ће бити зараде за дуље вре- 
мена, синови остадоше у граду, а отац се 
поврати кући, дана паши замијени жену и 
да уздржи оно потребе, што са собом у би- 
јегу понесоше.... 

У подне радници су отпуштени с посала 
да се заложе. Браћа су купили за објед, као 


настајниг —- даљих, који су на реду. упрпјеше — пре- 
тоше, навалише. потлеушице — приземне куће. благо — стока. 
трсише — утрошише. 


1() СА ОСТРВА 


и обично, хљеба; њима је доста њиме се за- 
ложити до вечере. 

СОјели су као и други на ивицу пута, до 
самога мора, на одваљено камење, што лежи 
по још недограђеној цести. Ваде крух из 
торбе, комадају га, но некако им се не прима 
залогајем у устима; звијерају уоколо, а по- 
глед им и нехотице пада на скитача Митра, 
који на око нехајно их посматра, али на ма- 
хове издаје се: види се, није му мило, што 
у њ гледају, а не може да их чисто погледа, 
буни се, па пође на страну, само да им није 
на догледу. 

А браћа, кад им није на оку, грђе пре- 
дају: у непознатом су свијету; иду по ноћи 
по оним мрачним и тијесним улицама; може 


да их негђе из бусије нападне и у трену ока. 


смлати или убије. 

Па може бити да се с њим још неко 
крије, биће их и више: Османова браћа бо- 
гата су, неће штеђети, само да брата освете. 

Старијп брат Спасоје све је узбуђенији, 
што више размишља; жао му је што је доље 
силазио и брата собом повео, да обојица. 
лудо настрадају. 

А билп су се привикли послу, мекоти 
времена и штомини код мора, и одредили 
да остану, док год радње буде, да не дође 
овај наручени скитач, од кога једнако стрепе. 

— Што си замишљен — пита млађи 
брат, с намјером да чује што ће Спасоје рећи. 


предају — презају. 


БРАЋА 11 


— Најбоље би било да оставимо работу, 
па да се кући повратимо. Не опомпње отац 
онако — одговори он смишљено. 

— Да га јавимо суду! — настави млађи. 
— Зашто да оставимо радњу 2 Потребни смо. 

Опет обојица ћуте, размишљају, али за- 
луду: не могу да се одлуче што да ураде. 

А пред њима стоји раскомадани хљеб; 
сунце их грије и море мирује; око њих се 
све упокојило. 

Радници, пошто се заложише, растр- 
каше се, да се вина напију, да боље одоле 
послу. 

Млађи брат покупи заостатке и стави 
их у торбу. 

Затим се оба дигоше, стресају са себе 
мрвице, и — растижу се у сунцу. 

Гледају у море; а кад подигну главу, 
очи им бјеже на њихове висове, већ покрите 
снијегом и пламте им снагом и здрављем. 

Али, види се, изражај им је лица за- 
бринут и тужан, и немирни су, а имали би 
уживати у својој младости, док је око њих 
све ведро и упокојено. 

— Најбоље је да се повратимо — по- 
навља Спасоје. Није вајде своје послове дру- 
гоме казивати. 

— Ради како знаш — одговара млађи. 
Али часком смисли се: — Знаш што 2 Прото 
добро нас познаје; да га замолимо, да Митра 
с радње отјера, да друге не брка. 


растижу се — растежу се, протежу се. прото — главни 
мајстор, надстојник. 


12 СА ОСТРВА 


— Тражиће разлога — замишљен од- 
говара старији. У то к њима однекуда при- 
лази Митар; погледа их испод ока и поред 
њих пређе; збуни се, па кашљуца, и као ми- 
могред пита их: — „Еле, момци, како сте 7“ 
Браћа га у чуду гледају п не одговарају; 
гледају га како тешко корача, и презавосе 
на све стране обазире. 

— Испричгј све проту — нука млађи 
орат Спасоја, кад је Митар одмакао. Нема 
ту вла... бранио сам се... и угледавши неи- 
мара вели живље: — Да испричамо, видје- 
ћеш, биће нам лакше ! 

Оба, онако подражена и узбуђена, при- 
ђоше к њему. Млађи узе ријеч и укратко 
све испрпповиједа. 


— Па ето — збори на свршетку — сада 
тај скитач, зао човјек, — и показа кретом 
главе на њ, — хоће да га освети, а брату 


ми при глави било... Већ молимо те као бо- 
љега, отјерај с радње ону налет, да не 
буде зла. 

Оба брата упрли очима у њ и желе да 
чују одговор; али он затеже, размишља, не 
зна на први мах што да им рече. 

Дотле пак Митар по погледима и крет- 
њама браће досјећа се да се о њему води 
ријеч, па не губећи времена стругне некамо. 

Неимар потражи га, да га с браћом 
суочи, а не нашавши га увјери се да је 
онако како му они пспричаше. 


нука = нуди, тера. подражен — раздражен. налет — 
напаст. кретњама — покретима. некамд — некуда. 


БРАЋА | нед 5 


— Не бојте се! — говори браћи. — Сада 
ће банути жандарска патрола, па ће они за 
њим... А ви идите с осталима на радњу. 

Браћа, умирена, прихватише се посла. 
Код мора у пуном подзимњем дану сунце 
их лијепо грије, топло им, па задовољно 
раде. Понешто и разговарају, понајвише 
раде и ћуте, као да мисли сабирају. Па им 
пану на памет дани радње; урезују у памети 
приштедњу, и у тој мисли чисто живље раде, 
пи веселе се послу. А и кући ће брзо; одмо- 
риће се и науживати својих навика: свога 
крша и вечерњих сједника, гдје се уз добру 
ватру у причању лијепо осјећа, како зим- 
ска ноћ брзо одмиче. 

Кад су до мало у службеној дужности 
наљегли жандари, неимар приђе к њима и 
исприповиједи им потанко оно што су браћа 
исказала. 

Вођа жандарски до краја га саслуша, 
на се замисли. У часу се одлучио што да 
уради: „Злочин је учињен, убојица је пред 
њим, а за убиство није поднио казну; није 
друге, ваља га предати закону.“ 

Неимар их поведе к браћи. Они у послу 
пригнути, нису видјели жандара, док вођа 
Спасоју не стави руку на раме. Тада се обо- 
јица окретоше и зачуђени погледају један 
другоме равно у очи. 


подзимњем дану — дану пред самом зимом. сједника — 
села, седељака. наљегли — дошли, наишли. равно — право. 


[4 СА ОСТРВА 


Вођа лијепо упита откле су и како се 
зову, и понука их да му испричају редом 
оно исто, што су пи проту испричали. 

Онп, у нади да ће их жандари ослобо- 
дити скитача Митра, поновише исту ствар 
по други пут, а вођа, задовољан исказом, 
уозбиљивши се, нареди им у пме закона да 
пођу с њим. 

Забринути и у стрепњи што ће се до- 
годити, оставише рад. Радници гледају за 
њима, а они између њих иду и већ ништа 
не разумијевају, ћуте и не могу никако да 
се снађу. 

Путем им је при души све тјешње, а 
кад уђоше у град у тијесне улице, гдје нигда 
сунце не грије и гдје се тјескоба у сред 
подне осјећа, чисто се растужише; зла слутња 
поче усе јављати. А кад ступише на праг 
жандарске касарне и угледаше пред собом 
ходнику протрнуше до у срце; на видјелу, 
прво но ће унићи, сукобише им се погледи, 
а једнакога, су изражаја: пуни сумње и брат- 
ске самилости. 

Послије преко града воде их у суд. Ну- 
тем бесвјесно гледају у чељад и нажгане 
фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу 
ништа тај час ни осјећали, нити су могли 
да приберу пусте мисли, али црна слутња 
ипак се јављала. 

А кад их жандари предадоше тамни- 
НаЦИ И оК5] их РО у једну ћелију, оста- 


понука — понуди. у стрепњи — у страху. да се снађу 
- да дођу к себи, да се приберу. нажгане — упаљене. 


БРАЋА 15 


лоше дуго један поред другога прислоњени 
уза зид. Слушали су с улице корачаје че- 
љади и вику дјечурлије; гледали су у зраку 
свјетлости, што је однекуда одозго долазила 
и захваћала комад обијељена зида. И дуго 
су тако стајали, док млађи брат прозборп: 

— Затворили нас — и дохвати Спасо- 
јеву руку, као да помоћи од њега тражи, и 
надода: Срећа те смо заједно. 

— Нека су мене, убпо сам! — одго- 
вори оп. — Но што ће с тобом 2 

Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба, 
поновише и потврдише оно, што су већ 
казали. 

Судац, млад човјек, посматра их; види 
се, вјерује њиховим исказима, помаже им кад 
се у говору заплету, али они су збуњени, па 
ништа ни примјећују. Најпослије им лијепо 
каже: 

— Зваћу вас опет, па ћемо боље разви- 
дјети, и предаје их тамничару. 

Суд поведе истрагу, а у томе прође дуго 
времена. 

Браћа у тамници, с дана на дан, све више 
опадају, и у страху су да ће се игда сунца, 
нагријати. | 

Наслућују из сучевих ријечи, да би се 
могло догодити, да их уврсте у турске по- 
данике и предаду турским властима. Кад на 
то мисле, чисто протрну; не зборе, али по- 
гледима изражују очити страх, као знаду што 
их тамо чека. И тада им усне дрхте и оба, 


16 СА ОСТРВА 


као по договору, отворено гледају у зраку 
свјетлости што одозго с прозора долази. 

Тако пролазе дани, један за другим, без 
икаквих промјена. 

Једнако слушају корачаје чељади, што 
улицом пролази, вику дјечурлије и неразу- 
мљиве гласове мрачнога града и шапатљи- 
ве ноћи. 

За кишних дана ослушкују једнолично 
падање кише, па их душа боли: за пољем 
и кућицом, да се заклоне; за ватром, да се 
осуше и огрију, и за веселим разговором, у 
друштву чобанчади. 

Осјећају лромјене времена. Кад је на 
пољу ведро/ назиру свјетлију зраку, што 
одозго с прозора к њима долази, да им на- 
вјести, да је над њима негдје јавило се сунце 
и — жеља их за њим вуче. 

А кад осјете да им је хладније, но обично, 
п чују на махове хуку вјетра и шуштање 
картушине и другога смећа, што удар вјетра 
са улице диже и у зидове замијеће, знаду 
да горје у њиховим кршевима завија чисти 
сјевер. 

Тада они замишљају топле заклонице, 
у које сунце упире, гдје су се с чобанима 
заклањали од љуте студени. Над главама 
им вјетар хуче, и одбија се од голих кр- 
шева, а њима је у друштву мило и топло: 
грије их сунце, врео задах чобаница, и мла- 
дићски животи, скупљени један уз други, да 


картушине — комадића. хартије. смећа — смета, ђубрета. 
замијеће — заноси, удара. завија — дува. 


и“ Ват 


ЗИД 
~. У, 


~ 


БРАЋА [7 


се заједнички од студени обране. С тугом у 
души осјећају сву сласт пустога живота, и 
јавља се потајна жеља за љепотом простора 
и љепотом веселе свјетлости, испољава се 
у силној чежњи за старим навикама; желе 
да се огрију сунца, истрче и уморе од труда, 
и осјећају да им је љешше било и онда, када 
су у страху од своје куће бјежали у црно- 
горске кршеве, него овдје, у овоме скуче- 
номе и мрачноме простору. А кад би их пу- 
стили, пожурили би, куд му драго, ако ћеи 
у хајдуке, да се травом и коријењем хране. 

Браћа обгрљена дочекују зору; сан им 
у душу уноси мало покоја, а чим отворе 
очи, гледају у зраку што одозго с прозора 
унилази, да им навјести наступ још једнога, 
суморнога дана. 

Али једнога дана нада, да ће видјети 
своју кућу, сине им у души, као нигда до- 
сле. Узеше их по други пут -на испит, а 
овога пута учини им се да је судац с њима 
пријатан и добар. 

Испитује их потанко п са особитом па- 
жњом, али братски, усрдно. 

У његовим живим очима, у милости гласа 
и благом дочеку. осјетише сада разабранија 
браћа његову очиту самилост прама њима. 

То их осоколи и гане, па старији ис- 
прича исту ствар, искреније и топлије; ни- 
једном се не заплете, сигурним изражајем 
да истину говори. 


навјести — јави. 


СА ОСТРВА 2 


18 СА ОСТРВА 


Судац их посматра, замислио се и — 
пише. 

Наједном подиже главу и упита Спасоја: 

— Можда га нијеси на мртво убиог 
— Јесам! — одговори он. — Виђу га 
мртва ! 

— Ти не можеш знати, да је баш онај 
час преминуо — опет ће судац. 

— Убих га, па ето! — понавља ОН 
одлучно. 

— И ја бих био исто учинио — јави 
се и млађи. 

Судац причини се као да је пречуо ри- 
јечи млађега брата, и прослиједи писањем. 

Ваља да се сви списи пошаљу на ста- 
рију власт, да она ријеши коме да се пре- 
даду браћа, црногорским или турским вла- 
стима. 

Послије дуга писања судац подиже гла- 
ву и стаде да у себи чита што је написао. 

Браћа га посматрају, као чини им се да 
од њега зависе њихови животи. Он се за- 
нио у читање, па не осјећа на себи њихо- 
вих погледа; на око задовољан је; досјети 
се да то што је написао није службени за- 
писник бирократскога облика, већ врућа 
молба, потекла пз сродне душе, као отицај 
из живога врела. У њој влада главна мисао: 
ушто би од браће било, кад би их предали 
турским властима, да им суде!“ 

Па се диже и тјешио их: 


прослиједи — продужи, настави. 


БРАЋА 19 


— Даће Бог, те неће бити зла ! | 

А браћа зафално га гледају и, утјешени, 
враћају се пуни наде у тамницу. 

У нади, што их већ не оставља, доче- 
кују оца. 

Кад му назријеше у тмици старачко 
лице, зачас заборављају своју невољу, гле- 
лају један у другога, а не могу да нађу ри- 
јечи, да изразе своје осјећаје. 

Не љубе се, нити здраве; као да се боје, 
да тиме у овоме недостојноме мјесту оскврне 
своја врела осјећања. 

Иза њих стоји млади судац; службено 
присуствује састанку, јер истрага још траје. 


— Јесте ли здравог — пита их забри- 
нути отад. 

— Толико што имамо добра — одго- 
вара Спасоје, па упита: — А како је на 


дому 2% Можеш ли сам“ 

— Слабо.... стока тек што се држи.... Но 
свеједно — рече живље. — Само да сте ми 
ви живо и здраво. А знајте, зборе наши, да, 
неће бити зла, већ да ће вас домало пустити. 

Браћа се живо згледаше, а отац про- 
мијени говор и упита их: 

— А имате ли своју потребу 7 

— Имамо. Да знаш: зарада нам је код 
тамничара... То ти узми код њега што ти 
је потреба, па понеси кући... ваљаће ти — 
одговара Спасоје, и очито жали оца. 


тмици — тами, помрчини. толико што имамо добра — 
то нам је све добро што га имамо. домало — брзо, кроз кратко 
време, 


ож 


2() СА ОСТРВА 


— А како мајка — сјети се наједном 
млађи, и стидљиво обори очи и маче се с 
мјеста. 

— Држи се и она — одговори отац, за- 
мишљен. 

Часом ћуте, осјећају да би имали дуго 
да говоре, но не могу, па сабиру мисли, као 
да желе да све што имају у души једном 
ријечју изразе. 

Дуго синови оца посматрају, и све јачи 
нагон осваја их за кућом, па и нехотице у 
души буди се немир; раздражено гледају 
око себе; но благи поглед очев, пун трпљи- 
вости, смири их и — наново се прегарају. 

А вријеме пролази. Тога се сјетише, кад 
негдје даље уминуше корачаји војника, који 
су у марширању пролазили поред тамнице; 
те корачаје они су у памети бесвјесно пра- 
тили; — када их нестаде, као пренуше се. 

Па и судац их опомиње, да је вријеме 
растанку. Он то изговара топлим гласом 
очите самилости; па отац и синови усрдно 
у њ гледају. 

— Помоћи ће господин — изрече умилно 
стари. 

— Хоће — потврђују синови очитим 
увјерењем. 

Наново ћуте. Млади судац се замислио. 

Гледа она тугаљива, здрава лица; у души 
му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа, 


прегарају се— мире се са судбином. одзвања — одјекује. 


БРАЋА 91 


на себи живе младићске погледе, жељне ни- 
чега другога, већ радње и сласти у своме 
животу. 

И оно нешто тешко, пусто, слично њи- 
ховим животима, осјећа у себи, па у тре- 
нутку у памети сину му сва трагика измо- 
рена народа; и јаки нагон сродства уставља 
се на њиховим тугаљивим лицима. 

— Вријеме је да се одијелите — вели 
им гласом, као да их моли. 

А они драговољно слушају; љубе се, а 
не говоре, већ измјенице дају један другоме 
све што у души имају и у себи од рођења носе. 

... Браћа још неколико дана обгрљени 
ишчекују зору и, тек што се пробуде, гле- 
дају у зраку свјетлости, што одозго с про- 
зора долази и дан им навјешта. 

Нада им се непрекидно јавља; а живот 
и младост не могу да се одреку свјетлости 
и простора. Па када једнога дана униђе 
млади судац, да им јави да су прости, јер 
су осле црногорски поданици, — чисто обе- 
зумише. Силни излијев радости махом баци 
у заборав сву муку и невољу. 

— Фала, брате! — пуном душом говоре 
младоме суцу, а њега та ријеч потресе до 
аушу. 

Излазе на улицу; збуњено се гледају, 
а очи им играју, као да хоће да у се сакупе 
сву растркану свјетлост изгубљених дана. 


измјенице — наизменце. навјешта — јавља. просте — 
слободни. осле — одсад. махом — одједном. 


де 
% 


Изван града леда "своје _ ви 6 
ћава. их ли и бијеле се сметови | 


али њих за то није брига. 6: догледу Кт 
пустих висова осјетише се као риба, кад · се | 
из мреже измакне п морем заструји, — - осје-_ | 
тише бесвјесно, као никада досле, сву љЉ 


поту свјежине, свјетлости и простора. 


прљаве са 


права Виру 


За ЗуЗУД ЗИМИ ЗЛЕ СУША 


Босаснаг »аз зазевевавевоевеове РРРРРСНЕН 


5 (боао« 256 ој Ж “а авио ери 9565:59 45 


НА МОРУ 


—-—— 


По господаричину винограду пребирао 
је Иво бијело грожђе; тргао га и трпао у 
крто, па кад га крцато напуни, искренуо би 
га на стожиште, што је тик винограда, до 
пута, у зиду ограђено. Пошљедњим кртоцем 
мали се стог грожђа лијепо заоблио. 

Вруће је — премда сунце нагиње к за- 
паду, па се мало помало примиче, да тамо 
далеко, преко недогледне пучине, утоне у 
море. На сунцу прожига, ну у хладу може 
се издржати, а зачас биће и угодно. 

Јучер је поровило, па се ваздух очи- 
стио и разблажио; прозиран је, те оку не 
смета. Топло је, ну није кријеса ни запаре. 

Овака ведрина послије кишице угађа и 
усред љета. У њој природа оживе, буја и расте. 
На живу, мрку и блиједу испрану зеленилу 
око се драгује и на њем мирно опочива. Вино- 
град се свијетли, обасјан жарким сунцем. У 


тргао — брао. крто -- котарица. крцато — пуно, пунцато. 
тик — до, сасвим близо. прожига — леже, пече. прозиран — 
јасан, провидан. кријеса — ватре, врелине. драгује се — осећа 
се пријатно. 


24 СА ОСТРВА 


његову сјају преливају се у разним шарама 
горње лозе, лишће и збијени гроздови; доње 
пак и земља испод њих, с прожутјелом тра- 
вом, испремјештале се измјенице сунцем и 
сјеном, као мрежом, па кад дрхтави вјетрић 
заћарлија, све се то гане, затрепеће и поигра; 
та мјешавина, сочна, једра, у напону живота, 
замирише и раздрага се; тајанствено шашће 
нешто неразумљиво, што к себи мами и ис- 
пуња милином... Иво се загледао у хрпицу 
слатка, жућкаста грожђа... Разлијенио се; 
не да му се почети. То је грожђе у полусјени, 
јер над стожиштем расте китњасто смоково 
стабло, па су се чак над њим испружиле ње- 
гове гране. Један огранак, што се управо над 
грожђем надвисио, пун је меснатих и облих 
смокава, пуцалица и вјешалица. Презреле је 
убила јучерашња киша, џа су им се уснице 
распуцале и поплавиле; нијесу ни лијепе ни 
слатке. Онима пак, што стопрв зрију, уснице 
се живо црвене, набрекле су и напупчале: 
рекао би проговориће... 

Иво погледа на сунце, па ће сам собом: 

— Почећу; ваља да свршим прије него 
зађе. 

Сједне на камен, па се изује. Затим до- 
хвати пуну каблицу воде, па у њој испере 
ноге. Након тога подиже се, са стога захвати 
први прегршт грожђа и баци га у винотоку, 
што му је при руци била. Са грожђа зазуји 


сјеном — сенком, хладом. стопрв — тек. напупчале — 
наједрале. винотоку — кацу, чабар. 


3 
Е 
= 
- 
“4 


НА МОРУ 25 


сијасет кукаца, пчела и осинаца, што су 
се изокола окупили и на њем се уставили, 
да га сисају и зрње му испијају. Полети с 
њега и неколико бјелкастих и шарених ле- 
пирица, што су се уз зрно приљубиле, да га 
оближу. Оне се дотакоше смокова лишћа, па 
на њем и остадоше. 


Обинци и пчеле, узнемирени непрестаним 
дохватајем грожђа, оштрије зује, а у то зу- 
јање упада и бренцање пољске мухе златице. 

Најпослије Иво пребаци све грожђе у 
винотоку и покупи заостало пуније зрње; 
взагрне ногавице све до кољена, прекорачи, 
те уђе у њу. 

На слатки сок, што га је земља лакомо 
упијала, и на гдјекоје преостало слатко и 
просушено зрно накупили се наново сви до- 
садашпњи гости. Жељно граби ко што може. 
Отимају се... И шарене лепирице опет доми- 
љеше, те се тихо приљубише уз сочну земљу. 

Младић, међутим, почео да масти. 

На њем су бијеле пртене хлаће, што их 
је донио из војништва. На глави плава мор- 
нарска капа, са црном врпцом и са исписаним 
великим, златним словима. Голорук је. Распу- 
чене прси заруњавиле су. Глава му је при- 
кладна. Очи, власи и брци загасити. Лице 
здраво, од сунца прогорјело. На око је миран. 

Има неколико дана, да је дошао из Пуља. 


кукаца — инсеката. осинаца — осица, оса. зрње — зр- 
невље. лепирица — лептира. бренцање — зујање, звоњење. 
масти — муља грожђе. жлаће — чакшире. распучене — раскоп- 
чане, заруњавиле — обрасле длаком. прогорјело — огорело. 


26 СА ОСТРВА 


Прву недјељу, па за великом мисом, мал- 
дане сва се сеоска момчад сакупила око њега. 
Свако хоће да га понешто упита. Он одго- 
вара, не као прво, плашљиво, као чобанче, 
него мирно, скоро господски. 

— Јеси ли ми видио братаг — упита га 
неки. 

— Брата ти Да... заправо рећ' и ни- 
јесам одавна. 

Прекине говор. Цигара му није димила; 
примакне ју прстима, извади из џепића ши- 
бицу, дигне ногу, мане шибицом о гаће, при- 
чека. да плане, па припали, потегне у се дима, 
те настави: 


— Брат ти се укрцао отраг пд године. 
Заједрио је пут Леванта. Протурили су га у 
први разред... Зар вам не пишег2 

— Ето и није... 

Дјевојке, што мимо њ пролазе, криомице 
га погледају, па одмичу. Виђеније људе по- 
здравља и здрави се с њима, а они му лијепо 
узвраћају. Стару и младу господарицу по- 
аздравио је по војничку, па онда, тек је за- 
звонило, отишао на ручак. Данас ће га домаћи 
гостити: прва је неђеља што се повратио. 

Младост за њим гледа, чуди се како се 


дотјерао и угојио: — „Брате, преобразио се 
и просвијетлио, — а прво био предљив и 
дјетињаст. “ 

миса — служба у католичкој цркви. заправо рећ — 


право, истину рећи. шибицу — жижицу, падидрвце. отраг — 
пре. криомице — кришом. просвијетлио се — постао је разум- 
нији, паметнији. предљив — плашљив, дојажљив. 


НА МОРУ 2: 


Лако је њима тако говорити. Не знају 
они, колико је он труда и муке поднио, док 
се приучио реду. Ну зашто да сада на то 
мисли Послије, кад се изучио, било му је 
љепше, а било је вечери, кад се с првим 
у селу не би мијењао. Сада је прошло зло 
и добро. Дошао је кући, па нека га: — Свуд 
је поћи, ма је дома доћи... 

Чим се повратио, одмах га је у службу 
узела стара господарица. Рашта и не биг 
Она га је и прво познавала, као радишна и 
поштена младића, па јој је било драго да 
га опет види. И млада господарица Даринка 
лијепо га је дочекала. Та тек што га је 
уочила, слатко му се насмејала и о којечем 
га приупитивала. Међутим, он се чудио, што 
се још није удала. — Богата је и згодна 
— мислио је — како да је срећа не намјери 
на којега господичића2! Јутрос ју је боље 
загледао, кад је њу и мајку јој пратио из 
села к мору. Ударајући мазгу промишљао је: 
— Уједрила је, а и руменија, је, ако и није 
претила... Ну то се и не пристоји господ- 
ској дјевојци. ; 

И преко воље погледа на сунце. 

— Ох, о, одмиче! — па живље упре 
ногама да гњечи зрње. 


ж 


Млада господарица Даринка окупала се 
око једанаесте у простоме мору. Свукла се 


радишна — радина, вредна. уједрила јв — попунила 
се. претила — дебела. простоме — отвореном, неограђеном. 


28 СА ОСТРВА 


у хладу, на пијеску, у заливу између огром- 
них стијена, што су се у земљу усадиле и 
над њом се надвисиле. Уљегла је у море, 
устежући се и врцајући се сваки час с ноге 
на ногу. Затим је срчано загазила, па се 
бацила свим животом на пличину, насуту би- 
јелим, ситним жалом. 

Угодно јој је. Тијелом је најприје оби- 
ђоше хладни срси ; најежурила се. Топло младо 
месо осјетило је мокар, млак додир мора. 
Његов чисти дашак упијала је у се пуним 
устима. Лагани шешир, са широким крилима, 
заклања је од сунчане жеге. Часом се усте- 
зала, па се затим подуши главом. 

Мокра густа коса прилијепила јој се уз 
тјеме, чело, врат и плећа, па је дражи, блажи 
и утажује врућину угојена јој тијела. Неко 
вријеме остала је тако распружена, па онда 
заплива свом брзином. 

Ужива. Колико ли разлике од јуче до 
данас Синоћ је била раздражена, а како да 
не буде 2 Отраг неколико дана молила је мајку, 
да дођу амо, тек да се прође и окупа, да се 
наужива свјетла сунца, зеленила и мора. 

Мајка јој даномице обећавала, па би опет 
у задњи час порекла. Ну јуче ју је живо 
спопала; требало је све приправити одмах 
у вече, па тако јутрос и сиђоше. 


жалом — наносом, шљунком. срси — жмарци. најежу- 
рила се — најежида се, узела је дрхтавица. дашак — дах, 
ваздух. подушт се — загњури се. утажује — умирује, блажи. 
даномице — данима, више дана узастопце. 


ВА А А а“ 


ЕРИ СУГ У 


ПА МОРУ 99 


Што ће у селу 2 Нигдје из куће ни макац. 
Увијек с књигом у руци смуца се по пра- 
зним собама. Књига је добар друг, ну ипак 
каткад и додија. Она се зажељела живе 
књиге, у слободној природи. Још се добро 
сјећа оних трију година, што их је провела 
у заводу код милосрдних сестара. Чинило јој 
се, кад је заувијек кући отпутовала, да 
оставља гробље, гдје је три године била жива 
закопана. Једва је дочекала да у село дође, 
да се обијесно наужива с пријатељицама из 
дјетињства свега онога, чега се добро сје- 
ћала и што није могла да заборави, ни кроз 
оне три године свога тамновања. Ну и сео- 
ског, једноличног живота брво се заси- 
тила. Жељна новости и науке читала би по 
цијели божји дан, а од саме природе даро- 
вита и осјетљива, лако је схваћала и осјећала 
„ув коју му драго књигу, што би јој дошла 
под руку. Него, на махове, и то јој омрзну. 
Тада би вруће зажељела пустити се к мору, 
настанити се за које вријеме у малој кућици, 
тик боровика, у потпуној самоћи, па радујући 
се свему, што је у около назријевала, и по- 
давајући се најсмјелијем маштању, разуздана, 
разметала би се младошћу и здрављем. И да- 
нашњи дан — ето сада у мору — за њу је 
слава. 

У први мах њен долазак причинио јој 
се као благдан — свијетла, ведрине, жара и 
чежње... 


ни макац — нп маћи се. смуца се — лута, иде. тик 
боровика — до саме борове шумице, 


30 СА ОСТРВА 


Лијепо ли то море на сунцу одсијева ! 
Супротни оток, гле, сјаји се; кућице се бје- 
лушкају, борови се живо зелене. А оно усред 
мора острвце како гори на сунцу, са свих 
страна плакано бистрим морем и ведрим ми- 
рисавим ваздухом... 


Подиже се из воде, исправи и протегне, 
пак отресе главом. Ситни прсак разасу се 
око ње и закријеси на сунцу у свим бојама. 
Засја злаћана коса. Плаве очи, као и море, 
растворишев се; ноздрве подрхтавају пи шире 
се. Лице јој се осуло ситним капљицама; 
образ и чело разведрили се и расхладили. 

— Доста је, доста! — огласи се с про- 
зора мајка, гледајући је непрекидно. 

— Још, још! Ала је лијепо! — одазове 
се дјевојка, — те се надуши смијати. 

— Наудиће ти; нијеси обикла... Изађи! 

— Неће! Још мало. 

Пак скиде шешир, заграби њиме мора, 
придржи га објема рукама над главом, да се 
на њу циједе капљице. 

— Јој! стресе се првим додиром и по- 
дигне ногу. 

— Доста је! Одмах изиђи — викала је 
јаче мајка. 

— Ето, ето! 

Најпослије јој додија, те изиђе. 

Око ње се склопило мокро, танко оди- 
јело. Све дијелове тијела означила јој жива 


преак — млаз. закријеси — засветли, засија. надуши се 
— зацени се. 


НА МОРУ 3! 


црта. Бокови се лијепо истакли, а њедра се 
заокружила; на њима нешто одскаче, на- 
брекло је, те се заобљује у облику двију 
тиквица. 

Баци се на врело жало, да се осуши. 
Сада јој је још драже! Врући је пијесак 
жицну. Млака топлина заструји мокрим ти- 
јелом ; раздрагала се. Оћути се лаком; зами- 
риса свјежином. Ужива на сунцу и ведрини! 
Тако је неко вријеме стајала, па, смисливши 
ве, нагло се обуче и пјевуцкајући упути се 
кући. 

Дочекао је готов ручак. Обједовала је са 
слашћу здрава, безбрижна чељадета, испла- 
кана морем. Неко вријеме задржала се с 
мајком, затим је оћутила угодну слабоћу жи- 
ваца. Тијело је тражило опочинка. Посмјехом 
поздрави мајку, и униђе у своју собицу. Кроз 
отворени прозор загледа се у непрегледно 
море, обасјано горућим сунцем. Благи вје- 
трић струјио је с њега, дирао га, те му блажио 
пучину од жестоке жеге. Прекоморске голети, 
даљни оток и оближње острвце, и све што 
је на њем, купало се и одсијевало у сјајној 
ведрини. Валићи су на крају котрљали пи- 
јесак и кркоћили око сурих хриди. Она се 
загледала у пламенит трак мора, крцат сун- 
чаном жестином. Тај се траг, треперећи, пре- 
ливао и кријесио. Његов одбљесак дражио 


оћутни се — осети се. смислившми се — домисливши се. 
слабоћу — малаксалост. оточинка — одмора. посмјетом — 
осмехом. кркоћили — кркорили. гриди — стена, кршева. крцат 
— шун, пунцат. кријесио се — светлио се, сијао се. 


52 СА ОСТРВА 


јој очи; није могла да издржи. Одмакне се од 
прозора, те прислони капке. Онда узе са стола, 
књигу, баци на постељу, отвори ју и задубе 
Ма а АРА 

Море се ваљушкало, па је његов одсјев 
дрхтао по зидовима. Цијела соба обавила, се 
полусјајном мрежом, у којој се, титрајући, 
испремјештали сунце и сјена. То непрекидно 
трепетање испунило је читав простор, па је 
каткад заиграло и на њену лицу. Валићи 
су даље мрморили; кроз шумпцу боровика 
једнолично је пропухивао вјетар и одисао 
чежњом. Све се то спајало у један љупки 
шум тек ода сна пробуђена мора... 

Листала је по књизи. Гдегдје се заустав- 
љала, те даље превртала. Домало јој доди- 
јало. Обузе је лаки сан. Вјеђе се и нехотице 
заклапаху. Још једном преврне листом, па као 
електризована стиховима, на које бијаше на- 
тртала, прене се и на глас почне да чита: 


». О по таге! о тло таге! о зоугштапа 
осе сће ша! ере алпћпко 1 споге! 
5ргио, сће Је расће арге е гвапа 

Е Гаог пе (касете огт! регуег5о штоге ! 
Јо пи (гаји! 11 (6е, рег оге е4 оге 

Е аПа ггап уПа (па ргогопда е агсапа 
СОћјез1 рег Та пла уЦа аго у1соге.“ 


Задње ријечи изговарала је тише... 

То су били најновији стихови, пуни при- 
родног осјећања за морем, стихови оне би- 
једне и несретне контесе Ларе. 


пропуживао — дувао, пиркао. натртала — наишла, 


А о А АВА ДАР 


БР 


"и 


МУМУ и 


НА МОРУ 555 


Ти стихови испунише ју миљем и задо- 
вољством. У њима је нашло одјека њено 
удивљење. Лице јој се разведри, душа опет 
примири. Шум мора, као пјесма успаванка, 
уљуља је, те спокојно заспа... 


Пробудила се након мало времена, те 
се одмах прихватила Лариних пјесама, да 
даље чита. 

Када се сунце нагнуло боље к западу, 
подиже се, умије и среди, те накани да изиђе. 

— Куда ћеш% — упита је мајка. 

— Идем у виноград ; послије ћу на рибе. 
Хоћу да се још данас свега науживам ! 

У винограду нашла је Иву, гдје масти. 

— Јеси ли% — јави се. 

— Још мало, па је готово. Хоћете з0- 
бати 2 Изабрао сам неколико гроздова... Знао 
сам да ћете доћи. Ено тамо под смоквом. 

— Хоћу, хоћу! — прихвати весело — 
те приђе к смокви. Изабере грозд, па пре- 
бирући крупније зрње поче маскати : 

— Слатко је! Ово је вугава 2 

Иво погледа: _ 

— Је! 

— Чујеш! — зобљући ће она. — Опреми 
брзо посао, послије ћемо на рибе. 

— На рибе; — А што ћемо надјетиг 

— Наћи ћемо штогод... Упараћеш не- 
колико приљепака. 


зобати — јести зрневље. маскати -— мљаскати, јести. 
вугава — врста црнога грожђа. надјети — наденути, метнути као 
мамац. упарати — спремпти. приљепака — мамаца за удицу. 


СА ОСТРВА 8 


34 СА ОСТРВА 


— А знате7.... Тршчице су у нереду... 
и удице су зарђале. 
— Не брини се! Може се ловити; јутрос 


сам све прегледала... Ну ти увијек зано- 
вијеташ ! 

— Јат... Мени је право. 

— Поћи ћемо, поћи! — те запљешће 
рукама. 


Даринка, дозобавши, баци гроздов стрш, 
па се примакне к њему. Иво је, међутим, сма- 
стио грожђе. Изиђе из винотоке; сједне да 
испере ноге, па да навуче обућу. 

Она се око њега узврпољила. Завирује 
сад у њ, сад некуд другамо. Наједном поглед 
јој паде на смокву: 

— Јеси ли јео смокава 

— Јесам... Дану, кушајте их и ви. 

— Много их је вјешалица. Биће слатке7 

— И нијесу... убила их киша. Видите, 
како су поплавиле. 

— Шта знаш ти! Окладићу се, да су 
сада слађе. 

— Ајде де!... Нека је опет на вашу! 

Она се примакне к стаблу. Убере двије- 
три, па окуси. Тада се окрете к њему: 

— Знаш шта Убери их неколико 8 
вечеру. Мајци су драге... Ала брзо... Мичи 
се! Јеси ли већ средиог Ти си се у војни- 
штву разлијенио. 


тршчице — штапци, прутови. запљешће — запљеска. стрш 
— шепурина. смастио — изгњечио, исцедио ширу. другамо — 
на другу страну. дану — ела, нудер. ала брзо — хајде брзо. 


ПРАВЕ А 


НА МОРУ 55 


— Да, разлијенио ! — мирно ће Иво, те се 
маче, па ће лијено: — Да вас тамо отпреме, 
валај би вам спали обрашчићи. 

— Би! Мислиш, да не би била храбрен 
војник. Гледај! 

И она се укочи и избочи пред њим прси. 

Младић се насмија: 

— Прави војник! рече и поче брати 
смокве. 

Кад их је набрао пун прегршт, огледне се: 

— Куд ћу с њима2 

— Кудг Шта ја знам... Ах! де их амо 
— и скине шешир с главе: Хити их! 

Иво их у њ баци. А она остави шешир 
под смоквом. 

— Кад га напуниш, доста је. 

И опет се ушета. Наједном се смисли: 

— Ти бери, ја ћу читати. 

Отвори књигу, преврне неколико стра- 
ница, па ће гласно: 


„10 ЕС ато, 10 5 ато, оћ сће абга Фоппа та! 

Моп зизвигтт а! (по сог диезфа рагоја, 

Рег цџап(о пе јпсопбгтави | о пе хедга! 

Апсо пе! вогт!,, хо' Ђасјаги 10 зоја,“ 

Она је срчано наглашавала сваку ријеч, 
уживајући у страственом љубавном изливу... 
Иво је, међутим, миран, даље брао смокве, 
не обзирући се на њу, ни на Ларине стихове. 

— Ти не слушаш2% — изненада ће она. 
— Зар ништа не разумијеш% А био сп че- 
тири године у морнарици. 


де иг — дај их. ушета се — поче ходати. 


36 СА ОСТРВА 


— Не знам талијански. 

— Како не знаш% а и са мном гдјекад 
говориш. | 

— Ко 2... Оно је по нашу ; гдјекоју ријеч 
помијешам, што од вас и господарице при- 
чујем. 

— Слушај! опет ћу читати. 

Иво се обрне, а она смијући се поче: 

„10 Рато, 10 Ралао...“ па застане. 

Погледа га: 

— Разумијеш ли7 

Он се смео. Разумије, а неће му се да рече. 

Ну дјевојка га све једнако мотри и смије 
му се. Тада ће он отежући: 

— То Рато — То је... баш кад хоћете 
знгт — као: „драга си ми«, а простите... те 
се обрне другамо. 

— Ха, ха! Ето јур нешто знаш. 

И нагло заклопи књигу и загледа се 
прама мору. 

Домало опет сврне погледом на њ: 

— Је ли, да су лијепе талијанске пјесме: 
Јеси ли ти коју научио у Пуљу 2 

— Не ја... Није ми се дало; стопрв сам 
по гдјекоју ријеч уловио... А да вам право 
рекнем, нијесу ми ни драге. Нема пјесама 
над нашим! 

— Ко говориг зачуди се дјевојка. — 
Које пјесме 7 

— Е, не знате ви... Ви их и не разу- 
мијете. Заправо рећи, сада је добро, ма кад 


другамо — на другу страну. јур — већ. стопрв — тек. 


Ба. 


НА МОРУ ЗЈј 


сте се оно вратили из школе, занашали сте 
и мијешали, да вас се није могло слушати. 

— Јер сам ја све талијански учила! 

— Баш зато и не знате шта су наше 
пјесме. Да чујете Загорце, кад затресу уз 
гусле. Управ човјека милињем испуњају, а 
гдјекад ражљуте и разиграју. Како кад!... 
А да, и ваш сусјед зими забугари. 

— Чула сам га, ну онако се не говори 
у нас. Оно је из књиге. 

— Све једно — разумије се... Па што, 
зар вам није драго чути ни нашу младост, 
кад ноћу испред дјевојачких кућа пјевају 2.. 
Ама, право рећи, тада ви спавате... 

Даринка не одговори, него га прома- 
траше, чудећи се како се наједном разго- 
ворио, што је било против његова обичаја, 
јер је био мучаљив. И подругљиво се насмија. 

— Ругајте се, ругајте — може вам бити! 

Шешир је био крцат зрелих смокава. 
Стрпала се једна уз другу, па се гњече: 
сочне су и једре. Низ румене уснице медени 
им се сок циједи... 

Иво узе шешир и скањивајући се упита; 

— Зар ћемо одмах на рибе2 

— Да кадг Садће сунце заћи. Брзо! Још 
си туде #! | 

И стаде га потезати за рукав од кошуље: 

— Лијенчино ! 


занашалм — заносили у говору, погрешно изговарали. 
милмњем — миљем. забутари — запева песму, почне казивати 
џесму вишим гласом. младост — младеж. мучалив — ћутљив. 


крцат — пун, пунцат. 


38 СА ОСТРВА 


— Није конац свијета. Доћи ћемо. 

— Макни се, кажем ти! 

— Лако је вама; удрили у објест, као 
ништа вам не фали. 

— А ти си у пустим бригама! 

— Нијесам, хвала Богу, ну није ми ни 
као вама. 

— Шта запредаш 2 Је и боље. Но ајде — 
те смијући се поче га гурати. 

Младић се није бранио, него је у њу 
бленуо и чудио се што јој је данас, да је 
тако горопадна. 

Тако дођоше пред кућу. 

Стара мајка сједила је на кућноме прагу. 
У великој здјели тријебила је и прала нешто 
зеља. 


— Донијела сам вам смокава — јави се 
дјевојка. 


— А гле, па у чем! — опази стара, те 
настави: — Искрени их у крљелицу; ето је 


на столу. 

Иво послуша. 

— Мама, сад ћу с Ивом на рибе. 

— Пођи, само не иди далеко од краја. 
Возај се око куће. 

— Све једно. Не видиш да је утишало 2... 


А понијећемо оба весла. Шта мислишг На- 
ловићемо за вечеру. 


— Слабо утање од твог лова! 


запредаш — зановеташ. је — јесте, кхрљвлицу — суд, 
зделу. уфане — надање, уздање. 


НА МОРУ 39 


— Да, видјећеш... Гледај нас с прозора. 
Иве! Хомо! — заповиједи и обрте се к њему: 

— Је ли испран чамац 2 

— Је, још јутрос... Знате да ми је то 
први посао. 

Обоје се упути на жало. 

— Сада пођи, па упарај неколико при- 
љепака. Само брзо, чекаћу те овдје. 

Пошто младић оде, дјевојка се загледа 
у пространо море. Упала је очима у даљину, 
докле јој је око досизало... Помало душа јој 
се ганула слатким чувством, пуним снагеи 
живота... У неизмерну простору, обавиту 
и испуњену плаветнилом и морем, осјећала 
се пуним и једрим зрнцем васионе. У њој 
је клијао живот пун страствених чежња, 
жеља и неокушана, тек наслућена милиња. 
Непрегледно, тихо море привлачи ју к себи... 
Продире мишљу у његове дубине и згража 
се над његовом неумољивом силом. Па сваки | 
пут, када се пред њом простирало и до 
ногу се разливало, очитим обожавањем скру- 
шила би се њена дјевичанска душа. Тек тада 
пројуриле би јој памећу све дјетињске успо- 
мене. Њежне слике из тог доба низале су се 
редом. Обавило би ју слатко осјећање, пуно 
искрене поезије и чисте љубави прама свему 
што осјећа да око ње дише, живи и до чега 
јој око допире. У тој самоћи њено је биће 
за нечим жељковало... Тражила је идеал 


томо — хајдемо. упарај приљепака — спреми мамаца 
за удицу. досизало — доширало. милиња — милине, миља. 
згража се — грози се. 


4() СА ОСТРВА 


достојан ње и онакав као што је то хировито 
море. Тако бп дуго непомично стајала, пу- 
штајући маха мислима и природним покре- 
тима. Нешто непознато будило се у њој, чиме 
се наслађивала. У том часу поистовјетила 
би се с оним што је око ње било, оди- 
сало и мрморило; осјећала би гануће пуно 
сласти; хтјела би да га омеђаши и захвати, 
ну оно је одмицало даље и даље, све доу 
вјечност... Тада би се истргла сањаријама, 
и часом болно би је у грудима жицнуло, 
жалећи за изгубљеном слашћу, коју није 
могла да заустави... 

Међутим се поврати Иво. 

При жалу малог залива, обраслу мири- 
савим травама и плодним грмљем, између 
којег вири суро камење, привезан је чамац. 
Не миче се. Приређен је за рибање. Два весла 
леже упоредо. Тршчица с намотаном туњом 
и с три коњске струне, на којима су уве- 
зане удице и олово, прислоњена му је уз бок. 
Врх јој се подвио. 


1 о чанњеа Уб Мања ЕДИ а о ас ај ромско 


— Притегни ! — нареди дјевојка. Младић 
прихвати коноп, одријеши и повуче. Чамац | 
. Ј 
допузи до краја. · 558 


Даринка скупи око себе одијело и за- 
корачи у чамац. 

За њом униђе младић и отисне се ногом 
од земље. 


фировито — ћудљиво. гануће — потресеност. грмљем 
-— тжбунићима. приређен — спреман. рибање — риболов, туњом 
— струком. 


| РЕ 


НА МОРУ 4 | 


И кајић заструји затоном. Иво намести 
весла, и обоје се упоредо смјестило уз њих. 
Завеслали испрва полако, па то боље, док се 
не зауставише отворену мору на поглед. 
Онда подигоше весла, а затим узе Даринка 
тршчицу, одвије с ње туњу и пружи му је да 
надије 5 

Иво дохвати удицу, те је испуни чупком. 

Она онда завитла тршчицом; туња зви- 
ждну у ваздуху и нагло паде у море. Олово 
је тонуло у дубину. Њена рука подрхтавашве. 
Грчевито је држала тршчицу у рукама. Бо- 
јала се да јој се не измакне, да не срне доље 
на дно. Тако је ишчекивала... 

Међутим, сунце се слегло. На скрајњој 
тачки обзорја, тамо око запада, црљено је и 
као закрвављено; мало више љубичасто је и 
плаво. Велики дио неба заодио се разно- 
ликим меким бојама и ишарао фантастичним 
приликама. Сјеверна пак страна разом бр- 
дина тамна је; покрио ју густ облак, чији 
су вршци оловаст=:: :: сурп, као и врхови го- 
лети, око којих су панизани. Потпуна тишина. 
Море спава; не миче се. Пошљедње свијетло 
прострло се преко мора све до чамца, па га 
обасјало жеженом ждраком. Његов сјај још 
више одскаче, јер се такми са црним гоми- 
лама, што се од сјевера тек видљиво подижу. 
То свијетло и њих обасјава. У њем се пре- 


кајић — чунић. затоном — луком, заливом. надије — 
надене. те је испуни чупком — спреми је, метпу јој мамац. 
срне — оде. слегло се — смирило се, зашло. разом — ивицом. 
свијетло — светлост. такми се — надмеће се. 


49 СА ОСТРВА 


лива боја њена лица и плава јој коса, па јој 
подаје изражај ведар и поносан... 


Туња задрхће; тршчица се свину при врху 


— Туцају, — полако ће она, као да се: 
некога плаши. 
— Биће гладне — одазове се Иве. — 


Пустите боље, па кад живо притегне, дигните 
одједном. 

— Знам ја... Не бој се. Ну није још 
вагуцало. 

Зачас, па у дубини зачестало туцање. 
Риба затегну јаче. Тршчица се стресе, а дје- 
војка одмах с њоме завине и истегне свом 
снагом. Неколико капљица мора пане преда 
њу. Голе пак удице синуле немилосрдно. 

— Измаче се... Гледај, све су изјеле... 
Надиј опет! 

Момак послуша, а Даринка завитла још 
једном... 

По мору је пао први сутон. Ваздухом 
још само блуди трачак бакараста сјаја, што 
још пошљедњи пут заигра на морској пу чини 
и одсјевну на њену лицу, те се наједном 
изгуби у суром свјетлу, свјетлу исте боје 
као што су и високе околишне голети. 

И морска је површина посурила. А за- 
падом сунца и дјевојачко је лице изгубило 
ведрину; бљеђе је и озбиљније, док непо- 
мично буљи у онај комадић туње, што се над 
површјем уз море приљубио и захваћа га, 


свиту се — сави се. загуцало — загризло, почело тутати. 
завине –— завитла. трачак — прамен, сноп. околшишни — околни. 


пи 
4 " 

“ "7". 

Ка Ји: Учи 
ма а [АД РИД РРЕЊУ ДА а ( 


НА МОРУ 43 


али се у њем не утапа. Чека... Раздражена 
је и скоро срдита, што доље неће да повуче. 
Напире се очима, да пробије тамну дубину, 
да види јесу ли се око удица накупиле рибе, 
и јагме ли се и залијетају ли се око њих. 
Залуду! Опаметиле се. Али ипак ишчекује. 
Тјеши се: ваља да дођу, гладне су!... 

Наједном се нагло превије тршчица. Мал- 
дане истрже јој се из руку. Туња се махом 
кида и трга на све стране. Причини јој се, 
сада ће ју нешто затегнути. 

Она се преплаши и завикну нехотице: 

— Ухватила се... Помози! 

Иво прихвати тршчицу и снажно при- 
тегну, те извуче. 

На; удици се закопрца овећа риба. Мла- 
дић је дохвати и зубима загризе у главу, те 
је скиде с удице. 

— Није ни превелика, а ви се поплашили. 

Тада је стави пред њу. 

Дјевојка се бојажљиво загледала у њу. 
Риба се још неколико пута залепршала, од- 
скочила и репом замахнула, те непрекидно 
зијевала. Напокон се умирила и лежала не- 
помично. Њој се причини, да ју гледа уми- 
рућим, прозирним рибљим очима. 

— Шта сте се у њу упиљили7 Хоћете 
да још једном надијем 2 

Даринка се тргну и погледа га. Скоро се 
застидила, али се одмах разабере и насмија. 


натире се — напреже се. трга -— трза. трозирним — 
провидним. 


[о 
> 


СА ОСТРВА 


— Добро је завукла. Мишљах да је већа! 

Онда дозва мајку. Ова се огласи с про- 
зора, а она узе рибу, те ју: показа 

— Видим, видим! — весело ће стара... 
Ну сад је већ доста... Ноћ је! Вратите се! 

— Мирно је; возикаћемо се! 

Иво спреми рибу. Око тршчице завије 
туњу, па се смјести уз весло, а она прихвати 
друго. И завеслаше живо. Чамац стрпже 
море. Од велике брзине и ударања весала 
пјени се предњи дио и бокови му. Ућутали 
су. Дјевојка се нешто замислила, али наједном 
прене се, па се огласи: 

— Закренимо мало уванка... до острвца. 

— Како хоћете... Ну касно је! 

Иво послуша преко воље. Чамад је газио 
прама острвцу... 

Домало са сјеверне стране дизаху се тихо, 
као потајице, мрки облаци. Разом голих бр- 
дина тамни су, пуни, а врхови су им игласти 
и свјетлији. Одједном с те стране попирну 
охладно повјетарце; један мали облак отрже 
се из гомиле, па сам хитрије заплови ва- 
здухом ; пун је и кишан. Из њега затутњи, па 
сијевну, а вјетар дуну јаче. Морска се пу- 
чина гану и заструји. 

— Невјера ће, — опази Иво забринуто. 

— Далеко је од нас. Не видиш, да је 
пред нама ведро: 


огласи се — јави се. возикаћемо се — возићемо се тамо 
амо. уванка — на поље. потајице — кришом. гану — прену. 
невјера ће — време ће, бура ће. 


ин И 


|] | 


НА МОРУ 4: 


— Пе говорите ви мени; загрмјело је. 
— И окрене се сјеверу —: Сјеверин је! 
Брзо!... Обрнимо, док је на вријеме. 

— Ти се плашиш7 

— Ко се зла не боји! 

Младић зашија. Кајић.закружи, па се 
окрене. 

Вјетар погна онај сиви облак управо к 
њима... Море се узнемирило; по његовој по- 
вршини лети и гони се тамни прсак: стиже 
један другога. Најпослије се још жешће из- 
мјеша. Њих двоје веслаху живо. Она упире 
механички рукама у весло, а поглед је при- 
чврстила у онај облак, из којега сада чешће 
сијева и грми и који се све више к њима 
примиче. 

И стара мајка опази невријеме, па стаде 
из свега грла да дозива ћерку. Вјетар јој 
разнашаше глас, те је испрекидани његов 
звук једва до њих допирао. Облаци се скла- 
паху са свих страна. С њима се помијешао 
и онај самац. У около све се стисло. За- 
час смрачило се небо и море; помрка је. 

Они упријеше свом снагом, али њено 
весло заостаје. Иво јој припомаже другом. 
руком. Још неколико добрих завеслаја, па 
су у заливу. 

Ну вјетар дуну оштрије. Ојевну са свих 
страна; грмљавина, зачестала ; поче попрска- 
вати и већ се спуштаху ријетке капље, крупне 


сјеверин — северин, северац ветар. зашија -— запе. прсак 
— џшечушање. помрка — помрчина, мрак. зачестала - учестала. 


46 СА ОСТРВА 


као грашково зрно. Вдружили се море и вјетар. 
Обоје побјеснило... Тек да је се само дохва- 
тити затона! Није далеко, ну валови их при- 
јече: ударају прсимице у чамац, па прсак и 
вода мочи их и по образу шиба. 

— Није друге, треба упријети што се 
може и не може — одлучи се младић — те се 
ногама одапре и захвати цијелим веслом у 
дубину, све док је могло допријети. Оно се 
увија. Он упире јаче и јаче... Наједном оћути 
да је отпор слабији. Заграби још једном и 
са страхом се досјети, да се весло сломило 
у дубини. -Вјетар је хукао; валови ударајући 
о хриди пљускаху, хитајући воду у висину; 
стријеле се крижаху небом. У природи је 
страховито шумило и пи олуја је и на 
крају/и на мору. | 

Иво се одупирао и ИН веслом, 
што. је боље о; ну све залуду. Вјетари 
валови силом Зустављаху чамац, а младић 
опави — мјесто да се приближују правцем 
крају, да од њега одмичу. 

И мајка Даринкина устави се, због нез- 
тен + /д | 36. 

С прозора је јаука. ја и запомагала, што 
ју јел грло новило; Ну-ниокле пом ћи: уморе 


дубоко, а небо високо“. 


Напокон, младић је био чисту, да је 
све напрезање узалудно;“он попусти, па до- 


прсимице — право. оћути — осети. крижалљу се — 
укрштаху се. кусастим — крњим, пребијеним. ниокле — ни- 
откуда. 


НА МОРУ 47 


хвати читаво Даринкино весло, те одлучи да 
с крме равна кајићем. | 

Чамац, вјетром гоњен, постранце одми- 
цаше к југу. 

— Ћерце моја! викала је стара и згра- 
жала се над толиком несрећом. 

Њено јаукање ишчезавало је у хукању 
вјетра пи шуму мора и губило се негдје у 
самом лелеку ваздуха. Момак се поплашио; 
није знао шта да почне. Дјевојка пак с неким 
удивљењем проматрала је тамни и бјесни 
свемир. Страховити његов спјев обезумио је. 
Сијевање и тутњава утукла је у њој сваки 
осјећај страха. 

Вјетар јој вијаше косом; ријетке капље 
кише косо је удараху по лицу, док је она 
упирала срчано поглед у околиш и у томе 
некако уживала, не схваћајући опасност, у 
којој се налазила. 

Из тог душевног сањарења прену је 
Ивин плашљиви глас: 

— Куд ћемо сада !7... Ово неће утишалт"... 

— Хоће, болан! 

А небом иморем пао густ мрак, Све је у 
њему бестрага ишчезло; само пред собом 
назријева се острвце, обавито тајанственом 
тамом. 

— Да нас бар тамо баци — суне му 
памећу, — те живо управи прама крају. 


равна -- управља. постранце — у косо. ћерце — кћери. 
згражала се — грозила се. свемир -- свет. што се може до- 
тледати. сањарења — сањања. суне му памећуи -- помисли, 


4 СА ОСТРВА 


Вјетар је био повољан. Чамац се спусти 
к острвцу. Срећа, те су га валови гонили к 
жалу, у увалицу. Кад су били близу, Иво 
нагло дохвати коноп и скочи на земљу, по- 
вуче крај свом снагом, да га притегне. Чамац 
заструже и насједне. 

— Хвала Богу! Спасени смо!... Изиђите 
— повика радосно. 

Даринка скочи на крај. Иво притегне 
чамац боље и свеза коноп за овећи камен. 

Ноћ је и тмица, мјесеца нема. По небу 
гоне се мрки облаци; само средином, гдје је 
мало. ведрине, осуле се звијезде. Вјетар је 
у увалици понешто попустио, ну још пропу- 
хује и вије. Море је узбуркано; валови пљу- 
скају и разбијају се по голим хридима. Све 
се то спаја у један меланхолични хук, пун 
вапаја, чежње и страсти... 

Њој се тек сада приказа сва незгода; 
увиди како се лудо владала. Још би лако 
за се, — ну падне јој на памет стара мајка. 

— Што ће бити од њег Изјешће се жива; 
ишчамиће. Мислиће да смо изгубљени !... 

Причини јој се, да је види на прозору 
ојађену, сраксриљеним рукама, како ју дозива 
и вапи за њом. Код те помисли нешто хоће 
да је задуши; плакала би... 

Иво се некако примирио, кад је осјетио 
да је на суху. Чим је ногом опипао земљу, 


увалицу — удубљење, мали залив. тмица — помрчипа. 
иичамшће — свиснуће од очаја. раскриљеним — риширеним. 
вали — жали, нариче. задуши — угуши. 


Ке 
Р 4 


~ 
со 


НА МОРУ 


пане му на памет она: „Хвали море, држ' се 
краја“. Он је засигурно знао, да ће невера 
ипак митити. Ну требало је почекати, а дотле 
ваља наћи какво ааклониште; зеру су про- 
кисли, а вјетар је хладан. 

— Хомо на другу страну. Не стојмо су- 
прот вјетру — опази Иво. 

Обоје се макоше. Није било никакве 
стазице, па су тртали по кршу и грмљу. На- 
једном она се задије и посрне, једва се ис- 
прави. Нога јој упане у шкрип између ка- 
мења. Напрезала се, да је извуче, али узалуд. 

— Чекај! дозва га поплашена. 

— Шта биг2 

— Запала ми нога, не могу ју извући... 

Младић се приближи к њојзи. 

— Крените њоме симо — тамо. 

— Не могу, па не могу... Што ћу сада! 

Момак се слегне и опипа мјесто рукама. 

— Придржите се мене... Де, повуците 
ногу на се. 

Дјевојка тргну и иза неколико покушаја 
истрже се. 

— Сада ми дајте руку, да не панете, 

Тако су, полако и посрћући, довукли се 
на противну страну острвца. Између грмља, 
одмах поврх мора, срећа их намјерила на 
лединасти дочић. Ту се зауставише. Били су 
у затишју. Хукање вјетра и шум мора добро 


невера ће митити — утиша ће се одујина, ветар. зеру 
— мадко. тртали — лутали. задије се — саплете се. шкрип 
— процеп. симо тамо — тамо амо. слегне се — сатне се. ле- 
династи дочић — давно неорана њивица на камениту месту. 


СА ОСТРВА 4 


(аи 5 
БИ а 
~ 
РА 


1 


50) СА ОСТРВА 


су се чули, ну није им то пуно сметало. Само 
каткад изненада духнуло би, па би се опет 
примирило. 


Иво помисли да наложи огањ, да се осуше. 

— Накупићу суварака — рече јој. 

— Не види се! Остани овдје. 

— Наћи ћу штогод; огријаћете се... Ну 
сједните. Подметнуо бих вам копаран, ну ни- 
јесам га донио. И он опет упре очима у мрак, 
а затим је позва: 

— Ево овдје... Дођите! 

Дјевојка се смјести на нешто просушене 
траве и грмља, а Иво попође; накупи сува- 
рака, па стаде да ложи огањ. 

Влажна шума зацмури; осјетио се оштар 
мирис кадуље, пелина и зимораде. Напокон 
задими и запуцкета, те весело запламса. 

Округ око ватре заокружио се црвен- 
кастим титрајућим одразом. Иза њега, у бли- 
зини, пуста је тама. Над њим високо назри- 
јева се небо, окружено неким полукругом, 
испред којега бучи узаврело море. 

На махове однекуд набаци се вјетар, па 
погна пламеном на страну, — као хоће да 
продре тај дебели мрак. _ 

Иво сједне сучелице дјевојци. Ућутали су. 

Она ослушкиваше котрљање и лупање 
валова и уједно размишљаше о невољи, што 
је неочекивано снађе. 


пуно — много. попође — пође. зацмурињ — задими се. 
кадуље — жалфије. запуцкета — поче пуцкарати. запламса 
— запдамте, разбукта се. титрајџћим одразом — устрепталим 
одблеском сучелице — према. 


НА МОРУ 5| 


Ради саме ње на први мах није јој то- 
лико ни жао; ну када се понешто прими- 
рила, поче да расуђује хладно. 

Појмови ужаса у природи попустише и 
завлада разум. 

Наново падне јој мисао на стару мајку, 
па затим на село и на пријатељице... Како 
ће да претури ову цијелу ноћ; А такођер 
може се догодити, да невријеме потраје и до 
сутра, те онда би по њих дошао други брод, 
да их спасава. 

Ко ће тада одољети смпјеху, пецкању и 
задиркивању свијета! Цијслу ноћ сама с 
младићем ! 

Сви ће рећи : „Нека, нека — што јој није 
и горе, и онако је некаква својеглава за- 
вртуша! Чудо — што нијс и до сада на- 
страдала !< 

Код те помисли истрже јој се и нехо- 
тице поругљив посмјех. 

— Бриге ме за свијет — прошапта. Сви 
су — кад и он, те погледа на њ. 

Иво се безбрижно загледао у ватру. Што 
му је стало! Он није ту ништа крив. Бијаше 
њега слушати — мишљаше младић — па би 
сада били код куће! — 

Обоје су шутјели и згледали се. Зашто 
не проговара 2 — суне јој памећу. — А њој 
се не да првој започети... 

Наједном оћути грдну самоћу. Причини 
јој се да је сама на пустом острвцу. Њега 


завртуша — ветрошир. тшутјељли — ћутади. 
4“ 


52 СА ОСТРВА 


као да и нема код ње, као да није ни жив! 
И опет пусти маха природним покретима... 

Колико би друкчије било, да се она 
могла наћи с неким другим — овако у пу- 
стоши. Да је то могао бити њен одабраник, 
одабраник како га је она замишљала и чију 
је слику свагдје и у сваком уживању гле- 
дала пред очима! Тада би ова ноћ била за њу 
врхунац среће. Опојена разиграном страшћу, 
заборавила би на цијели свијет. У њ би се 
прометнула, па би они заједнички дисали тај 
чисти зрак и уживали у простору и слободи. 
Шум мора уз хукање вјетра били би јој нај- 
слађа пјесма свадбена. А у муњевну ваздуху 
и сијевању, уз тутњаву громова, у гњеву при- 
роде, с чијим обзорјем разлијеже се и одје- 
кује вапај до вапаја, утишала, би јој се немирна 
душа и топло тијело. Поистовјетила би се 
с том страховитом појавом, те у његову 
врућем загрљају, иза бурне олује, дочекала, 
би, блажена, испуњена неисказаним милињем, 
питому румену зору и топли љетњи дан. 

Али овако... и сврне очима на њ, а он 
дријема... Тај његов мир — дражи је. За- 
жели да чује жив глас. 

— Иво, зар куњаш 2 

Он се прене, па измуца: 

— Уморан сам ! 

— Разабери се; разговараћемо... При- 
повједај штогод! 


муњевну — пуну електрине, муњевине. поистовјетила би 
се — измирила би се. 


“ НА МОРУ 53 


— Није доба за разговор. 

Опет умукоше. Она је ослушкивала,.. 

Хук вјетра блажи је. Јоште је кроз го- 
лети свирао једнолично и једнаком силом, те 
се чинило да за нечим вапи. Тај вапај до- 
пирао јој је до срца. Сјета је спопаде, живци 
се умекшаше. У грлу ју поче нешто да гуши 
и онда јој сузе навру на очи. 

Није знала разлога, чему ли се то сму- 
тила. Бол је није раздирао. Није осјећала 
горчине, него напротив у грудима продирало 
је некакво неутјешиво и непоњатно чувство, 
те ју равзњежило, док се она том чувству 
сасма подавала, па би и заплакала, али не 
овако сама, него с другим, који би је сасма, 
схваћао или пак на мајчину крилу... онако 
као кад је дјететом била. 

— Иво! — јави се она скоро плачући. 

— Слушам. 

— Шта ће бити ноћас од биједне мајкег! 
Мислиће да смо изгубљени. 

— Не брините се зато. Сјетиће се да 
смо овдје. Зна да сјеверин амо баца. И ри- 
бари, по овакву времену, овдје се заклањају. 

— Изјешће ју сумња... А ни одкуд по- 
моћи ! Село далеко... Јадница сама и бетежна 
у кући! А ако јој је наудило! Ајме! биће 
већег зла него мислимо. 

— Не бојте се; Бог је велик. 

Ну дјевојку заокупљао све већи немир. 


непоњатно — непојмљиво. сасма — сасвим. бетежна — 
бодеспа. ајме! — јаох! заокупљао — обузимао. 


54 СА ОСТРВА 


— Вратимо се дома! Вјетар је попустио. 

— Бог с вама! Јесте ли при памети; Не 
би сутра од нас било гласа ни трага. Помрка 
је, а и мора је колико хоћете. 

— Мени је додијало! 

— Е, кому није.. 2! Умирите се... Одавле, 
до сванућа, никуд ни макац. И он уз то по- 
гледа у звијезде: — Прошла су поноћа. 

— Слушај вјетар како цвили... 

— Нека га. Ми смо у заклоници. 

— А није те страхг% 

— Па није! Ну заправо вам рећи, није 
лијепо овако у самоћи... Ето, о! Ну у двоје 
смо, па је одмах: лакше..: А да се ви не 
страшите 7 

— Не ја! 

— Да не! А препали се отолич рибе, да 
вас не завуче! 


Прекинуше разговор. Њему се није дало 
говорити; дријемало му се, а и њу, уморну, 
поче да савладава сан. 

Ватра се гасила. Суварци су и нешто 
жбичица догорјевали. Он покупи око себе 
још прегршт сушња и листинца, те га поспе 
по ватри. Огањ се подуши... док часом 
опет боље лизну и запуцкета, те расвијетли 
околиш. 

Онда се опет шутке згледаваху; нијесу 
знали што да почну. 


ни макац — ни маћи се. отољич — мало час, пре неко- 
дико тренутака. савладава — савлађује. жбичица — пањића. 
сушња — шушња. листинца — лишћа. подуши се — затуши 


се. шутке — ћутећи. 


„РА, рт о авенији 


| сл 
| ср 


НА МОРУ 


— Спавао бих — изговори у неке он, 
па зијевну и растегне се... И овако је дуго 
до сванућа. 

— А шта ћу ја радит 2 

— Проспавајте и ви. Добро је опочинути. 

— А каког 

— Откинућу неколико грана смрче, па 
подложите под главу. 

Устаде, те с оближњег грма убере не- 
колико грана и донесе их. 

— Ето, то вам је мјесто блазине. 

— Чуј! Леви ти одмах близу мене. 

— Хоћу! 

Обоје полегаше. Она се узврпољила ; на- 
мјешта се на сваки начин. 

— Тврдо, а% Е није то као на перју — 
не! Сутра спаваћемо слађе. 

— Причај штогод, да не заспимо. 

— О чем2 

— Коју гачицу. 

— Не знам.... А а није ово доба... 
Заспимо ! 

И за час бијаше опет све мирно. Она 
пако никако да стисне ока. 

— Иво, спаваш ли: 

— Да — измуца младић, а већ га оба- 
раша дријем. 

Дјевојка се подбочи на руку, те је не- 
помично зурила у даљину, у један комадић 


у неке — у неко доба. растегне се — протегне се. опо- 
чинути — отпочинути, одморити се. подложите — подметвите. 
грма — жбуна. блазине — подтлавља. гачицу — гатку, причу. 
стисне — склопи. зурила — пиљила. 


56 СА ОСТРВА 


неба што је био ведар и на којем су тре- 
птале звијезде. Затим је прислушкивала цви- 
љење вјетра, који је био тиши и нагло је 
попуштао. Пљускање валова још се добро 
чуло. Мјесеца није било, а доље окле би морао 
да извири још се црнило. 

Иво захрче... 

Тада се дјевојка оћути посве сама. Није 
била плашива, ну сасвим тим оваква пустош, 
усред мора, није јој се свиђала. Такођер падну 
јој на памет све бајке, што их је у дје- 
тињству слушала, а особито она о немани 
„пб рибе, пб човјека“, што се ноћу скита, и 
коју су рибари толико пута при мјесечини 
на хриди видјели. Додуше она у то није вје- 
ровала. Дапаче смијала би се и изругавала 
причаоцима, ну сада, у овој самоћи, те при- 
повјетке ређаше се живо пред очима, те јој 
се наметаху, као да би могле бити и достојне 
вјеровања. Иза ње нешто шушну. Вјетар је 
котрљао сухо лишће. Знала је шта, је, ну ипак 
успрене и препане се. Крв у њој замре, на- 
јежури се. 

— Иво... Иво! 

А он непрекидно хрче. 

Ну она му се тада примакну, па сједне 
уза њ. 

Тако је сједила дуже време, дирајући 
га и држећи га за руку. Најпослије сан ју 


извири — појави се. сасвим тим — мимо све то, ипак. 
немани — чудовишту. дапаче — напротив. изругавала се — 
ругала се. успрене — прену се, трже се. најежури се — на- 
јежи се, 


(538 
| у | 2: Пе и 
(еј о и и аи а име 


Пау 
Ку 


еј ид 


у 


РРА 


РА 


Мин САМ и 
пи Равни и УРА | 


НА МОРУ 57 


посве савлада, и ако се свом снагом отимала. 
Вјетар је доста попустио, а валови тек што 
пзачкају крајеве острвца и жаморе тихо. 
Небо се разведрило; још је само тамно разом 
вемље у полукругу. Шумор лахора и валића 
уљуљао је; закуњала је сједећке. Послије у 
сну прислони главу уза њ и заспа... 

Младић се пробудио пред зору. Осјети 
крај себе њезину главу; подигне се предњим 
тијелом, а поглед му паде на њу, испружену 
крај њега. 

Слатко је спавала, пак није хтио да је 
пробуди. .. 

Зијевне му се и он оћути неку слабоћу 
и раздраженост. И гладан је. Та од јуче од 
подне није ништа окусио. 

Тада му око пане на њено прикладно 
обличје, које му је било тако близу. Загледа 
Мел њу... 

Коса јој је у нереду по глави, челу и 
плећима разбацана; дуге вјеђе подрхтавају; 
обрве се прикупиле и надвиле над очи. Спо- 
којно лице осуло се лаким руменилом, а чело 
се бијели и одсјечено је као мрамор; уста су 
на пб отворена, па оштри зубићи реже на 
црвене, узвинуте уснице. 

Никада је није такву видио, никада није 
толико буљио у њу... 

Даринка се помакну у сну; распружи се 
и прикупи. 


илачкају — запљускују. разом — ивицом. на иб — у 
пола. узвинуте — подигнуте. распружи се — опружи се, про- 
теже се. 


а 
58 СА ОСТРВА 


Њега нешто жицну; жиле му остиниле. 
Шта је тог 

Још је проматра; не може скинути ока 
с дјевојке, као да је опчињен. А она уз- 
дахну. Прси се надигоше; лице се разведрило. 
Момак очима продираше у пуни јој врат и 
мало раскривена њедра. Инстинктивно за- 
гледа се у кожу испод подбратка. Пред очима 
заблијештила му бјелина; завртило му се. 
Та бјелина мами га, ваби и засљепљује. Не 
може да издржи; маче се и пригне к њену 
лицу. Положи на њ главу. Долазило му, да 
је додирне цјеливом, али не усуђује се. Зна 
да је дјевица и да му је господарица... На 
сами тај помишљај препане се и дигне нагло 
главу. Уз то кроза сан она нешто смрсии 
осмјехну се, па се опет примири. 

То га осоколи; чисто га омамило. Он 
оћути да му кроз срце и цијели живот јури 
млаз топле крви, све до очију, што су се 
закрвавиле. Жиле су набрекле. Бујица успа- 
љене страсти тражила је силом одушка. Све 
дршће... 

Док се тресао цијелим тијелом, рука му 
се чисто механички подиже, да је загрли, 
и он се прислони уз њу, срчући мирис и то- 
плину чисте и свјеже пути. То потраја час, 
а дјевојка се лецну. — Младић се унлашено 
тргну натраг, а она сањивим очима погледа 


_ _ Остиниле — стегле се. цјеливом — пољупцем. смрси — 
нејасно изговори, промрмља. омамило — опчинило, омађијало. 
пути — тела. лецну се — трже се, прену се. 


НА ~ 


НА МОРУ 59 


уоколо — као да се сјетила нечега, па нагло 
одскочи са земље и остаде као камен. Са- 
свијем се збунила и гледаше као изгубљена. 

— Шта јег 

— Ништа! Свануло је. 

Она га само погледа. Па лицу и у очима 
опази лакоми изражај похоте. Засрами се... 

— Брзо! Хомо! И упути се, не гледајући 
га више, на другу страну, пут чамца. Он 
пожури за њом. 

Свитало је. Вјетрић пропирује с мирног 
мора. Охладно је. Звијезде блиједе. Сјене 
ишчезавају Опаја их млаки воњ грмља и 
трава, што га лахор нанаша са свих страна. 
С истока, откуд ће сунце да сине, разгаљује 
се небо. Питома, мека румен на прегрште 
расишље се морем и земљом. Брзали су, па 
зачас дођоше у увалицу, где је био при- 
везан чамац. Иво се напрегну да га турне 
у море, те се укрцаше. Омјести се, да с крме 
весла, п они лијепо запловише пут краја. 

Дјевојка се загледала у исток. Мучаљива 
је и забринута. Срди се на се и на њега. 


— Јесам ли дуго спавала% — тек што 
га упита окосито. | 

— Не знам. И ја сам се овај час про- 
будио. 

Није хтјела да даље испитује. Била је 
малдане сигурна свега што јој се причи- 


сјене — сенке. воњ — мирис, задах. турне — одгурне, 
отера. мучаљива — ћутљива. окосито — осорљиво. малдсче 


— готово, скоро. 


60 СА ОСТРВА 


нило у полусну. То је осјетила будећи се, ну 
опет је и сумњала; можда јој се је само при- 
чинило. 

Иво је мирно веслао, као да није његов 
посао, и ако се у себи гризао, што је пре- 
наглио; ну тјешио се, што се то догодило 
нехотице и што она за то застално и не 
може да знаде. 

Међутим се дјевојка примирила. Прома- 
траше исток, да уочи порођај сунца. Цијела 
се. нарав будила ; дан се јављао. Блиједо, 
свјеже свијетло распростирало се свемиром 
даље и даље... Уживала је у свјежем, чистом 
и прозрачном ваздуху, те дашку мора Упи- 
јала га у се на пуна уста и осјећала га по 
цијеломе тијелу. И сунце се родило, те је 
одмах почело да загријева. Горућа ждрака 
допре од истока, све до њених ногу, па на- 
пријед. Вал сјајне свјетости и живота заплови 
васионом. Младић весла: ето су близу краја. 
А она погледа тамо. Разабире кућу и око ње 
зелени боровик. Приближују се. На прозору 
— нешто се црни и маше бијелом марамом. 
Упозна мајку; срце јој заигра. 

— Иво, настој! 


— Не могу боље — изговори он и испод 


себе предљиво је погледа, као да моли опро- 
штење. 

Она мирно издржа поглед, те се насмија. 
Тај осмјех њега утјеши и умири. 


застално — поуздано. нарав — природа. настој — буди 
вредан, похитај. предљиво — бојажљиво. 


а "ЧИ 
о а + = У 


НА МОРУ 61 


Ведрина и сунце избрисало је с њене 
чисте пути онај додир. 

За час и они су у затону. 

Даринка прва искочи на крај. Потрча 
до у кућу. На кућноме прагу угледа старо, 
радошћу обасјано мајчино лице........ 

Оног истог дана она се у мору насла- 
ђивала приказом свог умишљеног идеала. 
Чисто дјевичански уживала је у ведрини, зе- 
ленилу иу Лариним стиховима, сјећајући се 
с неком особитом раздраженошћу и насладом 


оне — ако и ужасне, ну ипак по њему раз- 
мићену фантазију — необичне ноћи. 
приказом -— замишљањем, представом у мислима. разми. 


ћену — размажену. 


УУАНИНАНИАМАНМАНАМИМНАИАМААААНИ5 


ЦВИЈЕТА 


Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, 
трговца у граду, брише стакла на прозорима, 
да се у соби боље види, јер сваки час доље 
из дућана може да бане господар, а њему је 
мило да је у кући што је могуће свјетлије. 

Напољу непрекидно киши, а сва је при- 
лика, неће за дуго престати, јер јесење кише, 
кад навале, не устављају се лако. 

За све што је већ пун дан, у кући је 
тек сутонска свјетлост, а тако је увијек, кад 
је небо натуштено. Из тијесних улица, што 
леже испод голих брдина, с високим наго- 
миланим кућама, одмах с јесени, свјетлост је 
поступно слабија, а сунце се нигда и не 
показује ; оно само што за ведрих дана часом 
обасја врхове виших зграда, па га се оздо 
од жеље гледа, како се одбљескује на горњим 
стаклима. 

Дјевојка брише стакла, лагано и одмје- 
рено, као што је монотоно падање кише — 
и погледа доље на чељад, што се жури да 
не покисне. 


ЦВИЈЕТА 63 


Она то ради свакога дана, и то јој је 
један од најмилијих посала; бар није увијек 
у тмици! 

— Брзо, па постави трпезу — јави се 
госпођа, вукући се лијено из кухиње, застаде 
код прозора, и гледа кроз стакло доље, у 
блато и каљуже слабо покалдрмљене улице. 

Цвијета доврши посао, пође у кухињу 
да стакне, а повративши се простре на тр- 
пезу, и смјешта посуђе за објед. 

Домало, једно за другим, дође : син госпо- 
дарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ 
дјевојка за удају, па најпослије и господар 
из дућана. 

Он потапка, ногама по поду, свуче капут, 
и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично. 
Води послове у кући и у дућану, а за све 
што је окосит набавља својој породици оно 
што јој је потребно да добро живи. 

Извади из џепа новине и стави их на 
сто. Затим, на око једнако једак, рече као у 
вјетар, не гледећи никога у лице: 

— Дошао је одговор од Спасоја; пише 
ва њу — и погледа испод ока на слушкињу. 

Дјевојка се постиди тога погледа, јер 
се махом сјети о чему господар натуца, па 
изиђе из собе у кухињу. 

Сви су тога часа мислили на њихова 
негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше 


тмици — помрчини, мраку. хкаљуже — баре. стакне — 
подстакне ватру. домало — ускоро. а за све што је окосит — 
и ако је осорљив. мажом — одмах. натуца — наговешћује. 


64 СА ОСТРВА 


отраг неколико година иселио у Америку. 
Наједном му паде на памет да се жени, па 
бијаше писао господару, да му пошаље неко- 
лико Фотографија од нашких дјевојака, да 
себи изабере једну, која му се најбоље свиди. 

— Ја ти се радујем — рече јој госпо- 
ђица, кад се Цвијета, постиђена, из кухиње 
вратила, и насмија се преко воље, као да јој 
завиди на толикој срећи. 

— Лијепо ти је изашло, да! — поми- 
лова је и господарица. — Сад ваља да се на 
пут спремаш. 

Преко обједа о тому се већ није гово- 
рило, и по обједу тмица и непрестано моно- 
тоно падање кише по калдрми и стаклима 
успављује их, па је у кући, за мало вријеме, 
прави тајац. 

Иза црне каве господар са сином пође 
преко дворишта у дућан, господарица, дре- 
мљива, вуца се по кући, чека на коју прија- 
тељицу, да је походи и разговори. Госпођица 
се забавља својим шиваћим послом, а уз то 
гледа на улицу, на свијет што се по киши 
жури. 

Цвијета на први мах не може да се снађе. 
Истина, надала се и жељела је да се тако 
сврши, али мишљаше: неће тако брзо, а 
докле се буде завлачило, добиће времена да 
размишља. 

Распремајући трпезу долази поступно у 
се, разабире се и одваја мисли и осјећаје, 


отраг — пре. вуша се — иде, лута. завлачило — оте- 
задо, одуговлачило. долази... у се — долази к себи, прибира се. 


3 


ЦВИЈЕТА 65 


који су наједанпут на њену утијану природу 
навалили и жестоко је потресли. 

И сили се да буде мирна, па као и обично 
свршава по кући поподневне послове, а по- 
слије сиђе доље у двориште, да пошије један 
омот, како јој бјаше господар наредио. 

Престало је кишити, али свеједно, небо 
је застрто оловастим непомичним застором, 
спремно да наново започне. 

У дну дворишта грбави постолар млати 
чекићем по растегнутој кожи; она часом за- 
борави на се и сјети се његове кћери, учи- 
тељице. Чуђаше се, када ју је видјела Фино 
и господски одјевену, уз онога немоћнога 
старца, што се до касно у ноћи мучи да се 
прехрани. И толико пута њих двоје дошло 
би јој на памет, кад би гледала у трачак 
свјетлости, што је избивао из оне мрачне 
рупе, у дну дворишта. 

Одлучи се на посао, па пошивајући, 
мисли је заокупљају, а на махове и мучно 
јој је, све као од'нечега преда. 

У томе слуша жамор с улице и гледа 
у дјецу, која потрчавају поред врата и учини 
јој се да би ваљало да буде и она весела, 
јер су јој се жеље најпослије испуниле. Али 
залуду, радост не може да јој се у душу 
усели, као да је од ње нешто гони, — а на- 
једном лијепо и устрне. Престаде пошивати, 


_ _ сили се — усиљава се. поподневне послове — послове 
који се раде после подне. омот — завијутак, пакет. постолар 
— обућар. трачак — млаз. преда — преза, плаши се. устрне 
— претрне. 


СА ОСТРВА 5 


и са иглом у руци заг. лед Ро преда, се, у па- 
мети напокон бијаше се у ЛЕ но, што 


је мори, и одвојито испо; ЧИЈУ | јој је 
помучно изручити своју еј рафи је госпо- 
дару, да је с другима отир рани "Спафоју. То- 
лико дана отезала јеит гласе сама. собом“ 
у двоумици: би ли је из учи. ла или не уби. 
Тешко јој је било у души и мораше је арна 
слутња; толико је пута ог, ледала у своју 
слику и похитала к оглед Лу, да 68 У њему 
ВИДИ. - 
Знала је, да се иза! | болести Од оспица 
подоста промијенила; истина нагрђено лице 
поступце пунила је младост, али ипак уви- 
ђаше разлику и осјећаше бе Ри у 
својој љепоти. 
__Али природни закон же Му да потражи 
човјека, надвлада двоумицу, у 
одлучи се. И мал да не; под јије неколико 
времена, бијаше јој свеједно, м какав одговор 
да дође, а на махове мишљашеј да ће то све 
тако проћи, да се Спасоје нећа на, женидбу 
ни одлучити. " 
Међутим, сада, је одговор дошао и изне- 
надио је. Веселила би се, а не може: нв да 


јој црна слутња, што је мори мн смућуј е; нема _ 


поуздања у своју срећу. М | 
Дјевојка часом прекиде низ МЕ 
борави на се. Са улице чује се снажнићљуд- 
ски ход; помисли оно војници марштрају, па 
и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше. 


уобличило се — додило одређен облик. одвојито — за- 
себно, одвојено. оспица — богиња. заминуше — зађоше, замакоше. 


65, 


| 


ЦВИЈЕТА 67 
— Јеси ли сашила2; — упита је Никица, 
увијек весео, и надодаде: — Мило ти, што 


ћеш се удати, је ли Па се постави преда 
њу, погледа је љубопитно у лице, као да је 
одавна није видио, и отрча преко дворишта. 

Дјевојка доврши посао и пође у кућу. 

По собама већ осваја мрак; ствари се 
тек назиру и губе свој посебни облик, а по 
прикрајцима лежи све нагомилано, као у 
сноповима. 

Цвијета пође равно к великом зрцалу, 
очитом вољом да сеу њ погледа. Отгледа 
се дуго, но не може да се лијепо види. У 
сутонској свјетлости лице једва разабира, 
гледа свој израз и облик, а и не опажа ја- 
мице и пјеге, што су јој иза болести на обра- 
зима остале. То је умири само за час; узбу- 
ђење тјера је да се посвема види, јер јој 
се учини, као да је заборавила како заиста 
изгледа, и јесу ли примјетљиви они трагови 
немиле болести. 

У хитњи ужеже свијећу и поднесе је 
пред огледало. 

Између двије свјетлости лијепо се одбље- 
скује њена прикладна глава; трпељиве очи 
смеђе су затворене боје, али црне обрве и 
трепавице дају им тамни и умирени израз. 
Задовољна, једнако се надвирује; а кад маче 
свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице 
задрхташе на исти начин, као када за ведра 


постави се — стаде. равно — право. зрцалу — огде- 
даду. посвема –- сасвим. 


ђе 


68 СА ОСТРВА 


дана, изненада, у грму нешто шушне и тек 
примјетљиво у сунце полети, — па испод њих 
Фрцне живљи сјај очију, и махом склопе се, 
а лице добије засјенути претљиви израз. 
Свиди се сама себи, па се још једанпут над- 
вири, као да јој је у одразу огледала нешто 
лијепо остало. 

Па наново прихвати се посла по кући. 
Ради као и обично, али узбуђење једнако се 
јавља, издваја, се и не да јој да се у мислима 
смири. 

Мрак се спустио, и наријетко ужежени 
Фењери жмире, када је она узела сић, да пође 
на воду. | 

По тијесним улицама пролази сваковрсна, 
чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње 
и војнике. 

Ваља да прође поред саме касарне, а 
увијек, када се између војника нађе, преда 
да јој што зла не ураде. 

На крају града с једне и с друге стране 
улице из крчама слуша пјесму, а ондје, гдје 
су првени застори на вратима спуштени, ве- 
село свира неко у хармонику и види се на 
вастору, како се сјенке унутра помамно врте. 

Пролази поред војничке страже, да из 
града изиђе; војници је безочно у очи гле- 
дају, да се увјере је ли она као и друге, а 
дјевојка, оборених очију, пожури, да чим прво 
одмакне. 


фрчте — врцпе, сијне. претљиви — пуни, обли. одразу 
— одсеву, одолеску. сић — бакарни котао за воду. чим прво 
— што пре. 


| 
| 
| 
= 
3 
: 


ЦВИЈЕТА 69 


Изишавши кроз градска врата напоље, 
осјети се као и увјек слободнија, и нешто се 
у њој преокрене — одахне. А вечерас јеи 
живља, окретнија ; чини јој се да би се сада 
испоредила с онима, што весело мимо њу 
пролазе, — тако је лака у ходу иу мислима. 

Мирно слуша отицај живе воде, што из 
голога камења отиче у море ; вечерас не јагми 
се као прво, да прва заграби, па да одмах 
пође; мило јој гледати у мрачни простор и 
вреву свијета. 

Над врелом на путу, тик градских врата, 
стоје поредани војници: увијек су ту на би- 
љези, када је ура да дјевојке дођу по живу 
воду. Слуша задијевање и смех: сами кихот 
живота и страсти. 


— Ала вечерас лијепе младости! — јави 
се обијестан глас... А ми се патимо... Дану, 
жедан сам, — вели једној дјевојци — на- 
поји ме! 


Прилази к њој, шапће јој и не мари за 
осталу чељад. 

Цвијета слуша гласове страсне омладине, 
што се мијешају са шумом борова изнад 
врела и лаким отицајем воде, над којом стрши 
мрки град и пуста голет. 

Заграби сићем и, у узбуђењу због да- 
нашње вијести, враћа се кући. 

При вечери и послије мисао је носи к 
Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; 
тек онда ће средити своје мисли. 


јагми се — отима се, граби се. прво — пре, раније. тик 
— до, сасвим близу. ура — време. стрши — стрчи, диже се. 


70 СА ОСТРВА 


Али док је утрнула свијећу и нашла се 
у постељи, у можданима замеће се сијасет 
мисли; нејасне су и несхватљиве; не може 
да их уобличи, нити да једну од друге из- 
двоји. · 

На махове цијели низ животних дога- 
ђаја пред очима јој лијепо сине; није но да 
их у слику уоквири, па да мирно усне; и 
дуге трепавице већ се склапају, кад изне- 
нада наметне јој се силом нова двоумица и 
поруши већ установљен ред — и никако да 
мирно усне. . 

... . Њена мајка, удовица по други пут, 
удаде се за Црногорца Петра, поодавно на- 
стањена, у граду, и собом поведе и њу, још 
малену. Свога оца не бјаше упамтила, па 
Петра упознаде као свога рођенога, а и он 
је прими као своје дијете. 

С мајком и с њиме проживљела је прво 
дјетињство. Али се мајка наједном разболи 
и умрије, а она остаде сирота. 

Из мрачнога, влажнога стана није знала, 
куда су јој понијели мртву матер, а ни послије 
није дознала за мјесто, гдје су је укопали. 

До тога времена. живјела је као и остала, 
дјеца, што су се купила близу њихова стана, 
испод мрачнога, нискога свода. Увијек у су- 
тону, између високих кућа, гдје нигда сунце 
не сије, није се одмицала од свога сиромаш- 
нога сусједства, као да се боји свјетлости 
и угледнијега свијета. 


утрнула — угасила, утулила. можданима — мозгу, па- 
мети. уобличи — да јасан, одређен одлик. усне — заспи. 


ЦВИЈЕТА 71 


Са црногорских брдина у себи донијела 
је јаку здраву клицу, из које се, поред свега 
што је сунце не огријеваше, лијепо разви- 
јала; и да јој мајка зарана не умрије, била 
би дочекала пуну младост без бриге, и не 
би прво времена потужила се на свијет. 

А није била ничему узрочна. Свом дје- 
тињом вољом и душом приону уз свога по- 
очима, свога хранитеља и једину своју утјеху. 
Али он се не одазва њеној дјетињој љубави. 
Нешто невоља, нешто зло срце, а нешто и 
њен неограничени нагон привржености, озло- 
вољи га прво времена. 

Свугдје дијете пристајаше за њим, без 
њега не могаше да се снађе, а то њему до- 
дије и наједном науми да је сметне с бриге. 

Хтједе да је намјести у коју кућу, да 
се служећи прехрани. Намјери се пригода, те 
то и уради. Али дијете никако да се свикне; 
већ трећега дана нађе је пред вратима, гдје 
га трпељиво чека, и гледа га умилно, да је 
под свој кров прими. 

Опомиње је и наговара. А кад увиди да 
ништа не помаже, додија му се још грђе; 
пита је: зашто бјежи из добре куће, а она 
мјесто одговора јеца и једнако вели: „ја ћу 
с тобом !«“ 

Најпослије одреди да је, кад се пружи 


пригода, пошаље у њено родно мјесто, да се 


братство с њоме брине. 


узрочна — крива. трво времена — пре времена, рано. 
сметне с бриге — скине с врата, престане бринути. намјери се 
пригода — јави се прилика. с њоме — о њој. 


12. СА ОСТРВА 


—-—-Е--а= 


Једнога јутра купи комад круха и за- 
веже у мараму, подаде јој и двије шестице 
за пут, па је с друштвом опреми пут Црне 
Горе. 

Бојећи се да је не избије, дијете на око 
послуша, и пође с друштвом заједно. Бјаше се 
старим путем попела све до задње виси, 
откуд се још море видјело. Наједном, прво 
него ће да закрене у дб, окрете се прама 
граду; може бити да јој га је било мило, 
или се сјети свога поочима, или своје мртве 
мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, 
нагне наново натраг низбрдицом. Чељад је 
дозива, али се она не обрће, већ једнако трче. 

У вече поочим, носач на обали, нађе је 
пред вратима са завежајем у руци; круха 
није окусила, а када га угледа, зајеца и вели 
му, а да је он за што и не пита: 

— Ја ћу с тобом ! 

Он је избије и онако љут вуче је за 
собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи 
по литре вина, па кришом измаче се. 

Дијете га чека и чека. 

И сада као дјевојка, кад се оне ноби 
сјети, протрне. 

Дуго је чекала. 

У крчму долазе људи и одлазе. 

Лампа дими и заудара, а један пијанац 
додијавао јој, грдећи њенога поочима; нуди 
је, да у њега дође служити, гдје ће јој добро 


крута — хлеба. на око — као, тобож. виси — виса, 
брега. 


ЦВИЈЕТА у је: 


бити. Онако слабој смета јој његов задах од 
вина, и чисто се плаши његова муцања и 
погледа малих му мутних очију. Мирно га 
слуша, но не одговара; а и остала би ту 
цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у 
кућу пустити, али око десет часова крчма 
остаде празна. 

Крчмар разгледа испод столова и по 
угловима, отјера једно велико псето, што се 
бјаше склонило од студени, — и затвори. 

Прегледа кључаницу, оде, а њу остави 
пред вратима. 

Киши и хладно је. 

Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у 
чељад што се жури, блене у простор, а нај- 
послије буљи у војника на стражи; забо- 
равља своју невољу и слуша једнаки му ход: 
амо тамо по намјештеној дасци. 

Студен и глад облада њеном вољом. Од 
синоћ ништа није окусила, завежај с крухом 
однио јој поочим, па инстинктивно упути 
се прама његову стану. 

Неколико пута, у одмацима, страхиво 
покуца на ниска врата, загребе залеђелим 
ноктима, зове полако у стиду и страху, па 
кад не доби одговара, шћућури се уз врата, 
а. од слабости и умора тек се на ногама држи. 

А киша једнако пада и отиче низ јаруге. 
У дријемању од слабости слуша од некуда 
из друге улице ударање у хармонику, пје- 
вање и пијукање. 


одмацима — размацима, прекидима. страживо — са стра- 
хом, бојажљиво. залеђелим — смрзнутим, промрзлим. 


74 СА ОСТРВА 


У зору поочим нагло отвори врата, и 
мало те се о њу не спотаче ; дијете успрене и 
исправи се. — „Студено је« — рече тресући 
се. Али он, затворивши врата, пожури мимо 
њу, да чим прво на пароброд стигне, што је 
рано долазио, у страху, да га други носач 
не претекне. 

Дијете не може да већ одоли студениим 
слабоћи, па униђе у прву кућу, гдје је ви- 
дјела да свијећа гори. У тој кући остала је 
неко вријеме, да отправља ситне послове, да 
се прехрани, јер је поочим није већ хтјео ни 
на очи, а она га се почела и плашити и по- 
мало отуђивати се од њега. 

Послије, сретним случајем, намјерила се 
на садашњега, господара. 

Свидјела се господару и била вјерна дру- 
гарица кћери му. А кад је поодрасла и раз- 
вила се до дјевојчета, послушна и мирна, 
остаде у кући као домаће чељаде. 

·. . Дјевојка се за првих заранака прене 
и оћути мање сањива но обично. Буди је 
војничка труба, што навјешта јутарњом мо- 
литвом освит дана. А лијепи сан још је ми- 
лињем испуња: — Нашла се негдје у пло- 
дноме крају. По ораницама и ливадама пасе 
угојено благо и сија топло сунце. Ту сву 
сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. 
Пландују и разговарају, но не сјећа се ри- 
јечи. А не сјећа се ни мјеста, за све да јој 


успрене — прене се. оћути се — осети се. ораницама 
— њивама. благо — стока, стадо. за све да — и ако. 


ем 


ЦВИЈЕТА 75 


се чини, да је некада ту била. И осјећа слат- 
чину у животу и задах умирене сласти... 

— Вјетар мора да је напољу — помисли 
— јер над кровом његов удар тугаљиво Фијуче, 
и Фијук се слива са звучном јеком војничке 
трубе. Њој и нехотице пред очи долази војник 
у тешкој служби на стражи, помисли на њ 
и као осјети зиму на пољу, сажали непозна- 
тога патника и купи се под топли покривач. 
И посве разбуђена осјети се задовољна, а 
млада свјетлост дана охрабри је и учини да 
схвати јучерашњу вијест. Занос је потресе, 
скочи из постеље п брзо се среди. 

Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа 
се свакога часа слободнијом. 

Када раствори прозоре и увиди да је 
ведро, као ријетко када, обузе је жеља да 
изиђе; поступно све више осјећа у себи 
врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, 
и гледа га онаква, каква га је први пут 
видјела, кад су га у господара довели. 

На брзу руку сврши јутарње послове по 
кући, па као и обично изиђе и упути се на 
обалу, да покупује све што је у кући по- 
требно са сваки дан. 

Кошарицу носи о руци, а студен вјетар 


забуши је у лице; преко ноћи дунуо је сје- 


верац, отјерао облаке, осушио калдрму и пу- 
тове и донио зимње сунце. Пролази поред 


слатчину — сладост, милину. среди ее — спреми се. 
кошарицу — котарицу. забушњ је — удари јој, задухну је из- 
ненада. 


76 СА ОСТРВА 


страже: срчаније гледа у војнике и избије 
из града на обалу. 

Прво што запази сунце је, што непри- 
мјетљиво, поступице осваја комад по комад 
голети западне стране. 

Оно се рано родило, тамо откуда је она 
дошла, на висима Црне Горе, али до доље још 
није допрло, и ако је већ ручано доба; при- 
јече му настојне високе брдине, између којих 
је упао град. 

Није знала зашто је наједном обузела 
жеља, да се на сунцу огрије: чисто га ишче- 
кује са слашћу, као да ће јој оно донијети — 
оно, о чему је ноћас снивала. Па како је 
дан и сунце освајало, онако је у њој све јаче 
издвајала се жеља за животом и свјетлошћу, 
и није могла да обустави бујицу унутарњега 
узбуђења, а то је било против њеној навици: 
у тмици и кућноме миру бјаше се потајала 
њена природа. 

Брзо напуни кошарицу кућним потре- 
бама, у хитњи прочаврља с продавачицама, 
а сретавши се с једном другарицом исприча 
јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази, 
да је другарица пречињала се, да јој се на 
лицу не опази завист. 

И никако да се поврати кући. Стоји на 
једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње 
врви свијет, но она као да га и не види; 


срчаније — слободније, смелије. избије — изиђе. по- 
ступице — лагано, поступно надстојне... брдине — брда, која 
су се наднела. потајала се -- притајила се. прочаврља — по- 
разговара. пречињала се — претварала се. 


ЦВИЈЕТА 17 


мисао је далеко води, и хтјела би даље да 
пожури. И опет гледа у сунце, али оно је 
још далеко, ма да су већ врхови планина у 
пламену; прилази, али полако, док би она 
хтјела да се овога часа у њему огрије. Па 
не размишљајући, са жељом у души, жури се 
прама њему, да га предусретне, и чини јој 
се да га је одавно потајно жељела, а сада 
ће да га свесрдно поздрави. 

Хтједе да прође преко војничкога вје- 
жбалишта, но сјети се да је то забрањено, и 
сјети се како је једном Спасоје причао, да 
се био препао од војника, јер бјаше прама 
њему пушку наперио, као да ће гађати у њ. 

Обиђе поље и преко војничкога дрво- 
реда изиђе на пут, што уз море води. 

Устави се код увијек зеленога бора, 
самца, што се у пучини затона огледа, и вје- 
чито над њом бруји, као тајанствена пјесма 
из даљине.... | 

А сунце јој полако у сусрет долази, и 
вахваћа својим увијек топлим зракама. Лице 
просине, купа се у његовој свјетлости, осјети 
топлоту и испред засјенутих очију, кроз за- 
тресене трепавице, бљесну јој сијасет ша- 
репних боја. 


Слободно погледа на живо море, и хтједе 
да преко његове пучине продре у недоглед. 
Знала је из чувења, да се оно простире у 
неизмјерну даљину, и да га око не може за- 
хватити. И чисто јој жао, што се преда 


просшне — засија, засветли. 


78 СА ОСТРВА 


њу поставило оно голо високо брдо, иза кога 
је сигурно море, и камо ће она до мало 
отпловити. 

И већ се сложила с мишљу, да ће се да- 
леко иселити, преко свијета, и није јој жао, 
јер тамо ће наћи Спасоја, који јој се све више 
у мождане усељује. 

Гледајући у море, сјети се онога дана кад 
је задихан пошао к њој, носећи у руци једну 
Форинту; показује јој новац и вели: 

— Нашао сам га у мору. 

— А како си га докучиог 

-— Плитко, засукао сам гаће и загазио, 
па ето — одговори он, а очи му једнако 
играју, веселе су и свијетле као да у се куне 
ведрину дана.. 

Дјевојка се ; враћа кући смирена, и свега 
се лијепо сјећа. Издвојито и бистро гледа 
у Спасојеву прилику и сама мисао к њему 
одилази. 

· Довео га господару неки окошчасти 
Црногорац ; сјећа се, то је било некако пред 
Божић. Кад је дошао, била је у дворишту, 
а чини јој се да сада чује глас и ријечи онога 
човјека, које је рекао господару, када је у 
двориште дошао: | 

— Довео сам ти ово момче; слушаће — 
па надода забринут: — вјерујте, код нас је 
горе невоља ! 

Момче је било босо, у издераној гуњини 
и црногорској капи на глави. Било је као 


докучио — дохватио. окошчасти — кошчат, коштуњав. 
гуњини — туњу. 


ка 


ЦВИЈЕТА 79 


поплашено, некако немирно, и убојито по- 
гледа испод себе. 

Господар одреди да чува стоку поврх 
града, по висовима и главицама. 

Тамо уједно са стоком и становаше. Слало 
му се јело за више дана, а ријетко, понај- 
више недјељом и благданом, силазио је у град. 

Мало помало свикне му се, и није онако 
испод себе убојито гледао. Најпослије се и 
ослободио, био весео, и више пута смијаше 
се његову чудноме причању, понајвише о 
војницима што су по тврђавама живјели, око 
којих је била најбоља паша, и куда је госпо- 
дареву стоку гонио. 

Једнога јутра, у јесен, пошла је она с 
њиме, носила му је јело за више дана, а он 
је пред њом гонио овце, што их господар би- 
јаше, горе, код њих купио. Дува јужина. Пу- 
тем из града шум их као успављује, и за- 
бављају се својим мислима, па ништа не 
говоре, но се журе, као да хоће чим прво 
да изиду из тјескоте. Али кад су се почели 
пењати узбрдицом, живље им сјају очи. 

— Видјећеш како је код мене, — рече 
он смијући се — толико да заклоним главу. 

— Нека, нека! одговара она. Бога ми 
биће ти љепше но у граду, гдје је увијек 
мрачно као у шпиљи. 

Али он јој не одобрава, већ се тужи на 
своје стање: није но да човјек подивља. — 


јужина — јужни ветар тјескоте — тескобе.  шпшљи — 
пећини, 


30 СА ОСТРВА 


Ти си бар међу свијетом, — заврши он, 
очито незадовољан. 

Дјевојка се не противи, премда друк- 
чије осјећа. Она би вољела да је негдје на 
селу, у пространој безбризи. Па и сада ми- 
лињем посматра око себе, и ослушкива шум 
затресених грана и ударе вјетра, што се низ 
голети оре, а негдје се далеко, гоњени не- 
видљивом силом, озивају посљедњим туга- 
љивим вапајем. 

Утруђени попеше се на брдо. 

Дјевојка задивљено гледа подигнуте вој- 
ничке тврђаве, и војнике што се у близини 
на равној узвисици вјежбају. 

Спасоје иде увијек пред њом, не чудећи 
се већ ничему; охрабрен је честим виђењем. 
Био је с војницима и с њима говорио; и 
долазио је до самих тврђава, а за рђава вре- 
мена и заклањао се у војничке бараке, и 
нигда нико није му ружне ријечи казао. 

Доље испод тврђаве господарев је загон 
за стоку; с њоме се и ону њ за рђава 
времена и студени заклањао, одмарао се, и 
проспавао би уз ватру. 

Ту је загнао дотјерану стоку, а извео 
на пашу ону што га је, огладњела, жељно 
ишчекивала. 

Враћају се истим путем горе на бријег. 

— Зар смијеш ту пасти% — пита га 
дјевојка, кад су били близу тврђаве. 


очито — очевидно. озивају се — одјекују. утруђечи — 
уморни. задивљено — с чуђењем. узвисици— узвишици. бараке 
— дашчаре. загон — заклон, кошара. загнао — утерао. 


ЦВИЈЕТА 81 


— Што не могу! — одговара он. Мо- 
жеш свугдје, осим ондје гдје је заграђено — 
и показа јој руком ограду. Па оде да на- 
реди стоку. 

Кад се повратио, рече јој: 

— Ти ћеш да идеш... елате! — и хтједе 
да се к стоци поврати. 

Али дјевојци некако се не да заћи у 
низбрдицу ; стоји на мјесту и вели му умилно: 

— Чекај! 

Па тако стоје неко вријеме. 

Дјевојка гледа доље на град, што се 
као убог скупио уз голу крш. Одозго гле- 
дајући га, да се на некојим кућама цигла не 
црвени, није но гомила сивога камења. Ча- 
сом па иза наглих облака сунце извири и 
обасја их. 

— Нека сунца — рече момак, сам со- 
бом, и извади из торбице комад круха, нуди 
и њу, и залаже се. 

Поред њих марширају војници, а он се 
не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дје- 
војка се пак журно уклони с пута и зађе 
међу грмље. 

— Што се бојиш% — насмија се. — 
Има их, те су бољи од нас... 

— А зборе, да су усилни2 


— Јесу господари им... Видио сам је- 
Аном, те један и удари једнога невјешта... 
А мени за чудо, као мислим: — Какав је то 


елате — деде. грмље — жбуње. те су бољи — који су 
бољи. усилни — осиони, силни. 


СА ОСТРВА 6 


82 СА ОСТРВА 


војник, кад се пушта тући; — и живље по- 
гледа дјевојку, као да му је она нечему крива. 

Па наједном разговори се: 

— Дођи са мном, да ти топове покажем 
— вели јој, и таре се руком по устима. — 
Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, 
па поведе за собом. 

— Гледај, големи ти су и како зије- 
вају! Мора да је силан њихов цар, кад може 
да саљева толико гвожђе... А зборе да се 
с њима може нишанити гдје год хоћеш... 
Оно је официр — прекиде говор и показа 
руком на њ — шета се. 

Дјевојка успрене, кад је официр прошао 
поред њих и љубопитно је погледао. 

— Смијешан ти је — вели јој он, кад је 
официр мимоишао. — А не зна нашки... Има 
једно њихово магаре, што им пошту носи. 
Видјео сам на своје очи једном: милује га 


и глади као да је крштено... Бога ми, воли 
га но своје момке ! 
Па се часом замисли: — Хајде сада... 


Срамотиће те господар, да си се одоцнила. 
Обоје се ћутке поврате на широки пут. 
Дјевојку његов мушки глас и слободно 

кретање разблажи и гане. Дође јој да што 

повјерљиво рече, но нема ријечи да се из- 
рази. Осјећа да се нечега боји, и жељела би 
да је он од тога одбрани. 

— Озго иза оних брдина — и показа 
лаким кретом руке прама Црној Гори— одавно 


успрене — тртне се, прене се. крето — покретом. 


ЦВИЈЕТА 83 


ме доведоше доље... Среће ти, ти боље знаш, 
како се живе тамо; — упита изненада живо. 


Он ништа не одговори, а она настави: 

— Вјеруј, зажељела сам се поћи тамо... А 
како је теби 7 

— Пусти... — одговори оннехајно. — Ја 
се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи... 
Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а 
код нас је има колико те воља... Гдје је 
корисније, ту је најбоље... 

— А зборе да је бољи свој камен, но 
туђе дрво — опази дјевојка. 

= Иди ти, иди! — понови одлучно. — 
С богом-те! и махне руком прама граду. Па 
се окрете и, не осврћући се више на њу, пође 
к стоци. 

Цвијета сама силази низбрдицом, низ 
кратке тканице, пут града. На савијуцима 
уставља се и гледа у простор пред собом. 

Тужна је и замишљена, а не зна узрока. 
Чуди се што је Спасоје незадовољан и једак, 
ДОК би она горе радије живјела, но у граду, 
гдје је у непрестаној трзавици и под госпо- 
даревим оком, па нема времена ни да се са- 
бере, ни да даде-маха пустим мислима. 

Иде, а снатри о нечему нејасноме. А 
пред њом доље, по уској пучини, гоне се 
бијели валови, као овце у трку, кад их 
на со вабе. Поврх њих нередно вију се га- 
лебови, а крик им се мијеша са шумом мора и 


живе — живи. нехајно — немарно. тканице — окуке. 
скатри — сања, замишља. нередно — без реда, у нереду. 


6% 


81 СА ОСТРВА ~% 


хуком затресених грана, и све то хучи у ње- 
ним ушима, и хита даље у неповрат, гдје 
лагано у даљини, као задњи уздах уцвиљена 
живота, и — замире. 

И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се 
од снијега; доље испод њега у буковим шу- 
мама, по казивању, — помисли — да се она 
родила. Учини јој се да пред собом види 
кућицу, откуд су је понијели, и инстинктивно 
осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа, 
чељад, што тамо живе и озго у град силази. 

И као да јој брдо снаге даје. гледа у њ. 
А како. га с вида губи, све јој је тјешње у 
души, — док га најпослије заклонише град- 
ске голети. | 

А град долази пространији, изнад њега, 
вијевају мрке шпиље и дубоке стране, испре- 
крштапе поточинама... 

Послије тога дана од жеље је гледала, 
Спасоја, као да јој он у себи носи спомен 
на крше испод Ловћена. На његову жељу 
показа му и слова — (она их је научила од 
господареве кћери) — и упути га у читање. 
Послије се он на паши сам вјежбао, и научи 
убрзо срицати. 

Једнога дана остави стоку. Господар 
бјеше нашао другога чобанина, а њега оста- 
вио код куће, да из магазе изнаша робу и 
да послужује. 

И тако постаде обртан и храбрен. Не 
прође дуго, па се зажели свијета, и жеља му 


обртан — хитар, окретан. 


ју ОСЕ 


ЦВИЈЕТА 85 


се испуни. Узме путвицу за иностранство, 
купи ново одијело, преобуче се и с дру- 
жином, задовољан, отпутује у Америку. — 
__.-. Дјевојка се из мисли прене, кад је 
на обалу међу свијет ступила. Сунце је и 
до мора допрло и мјестимице га обасјало, над 
пучином дрхте његове топле зраке. 

Иде насипом крај мора, а и нехотице 
устави се код војничкога брода, што је тога 
часа кретао из луке. Два војника опиру се 
с краја, да брод макну — и онда се вјешто 
укрцаше. 

Брод полако закреће, 2 она за њим гледа. 
И гледа јаку омладину ва њему и њихове 
окретне животе. А када запловише, мисао 
је носи на отворену пучину — и савлада је 
безразложна сјета, и дођо јој да заплаче... 

Па се наједном трже, и пожури у град. 
Док је уљегла на врата, осјети као и увијек 
ружни задах тјескобе, нз пред очима још 
јој сијева топло сунце. Па слатки осјећаји, 
донесени с поља, кроз тлјесне улице посту- 
пице се стишавају, док се не слегоше и по- 
тајаше у њеној души, као клица у зрну, 
ишчекујући свјетлост и топлину, да оживе. 

... Оно неколико дена, што је Цвијета 
провела у бризи, да накупује потребне ствари 
за исељење, прође брзо. 

Док је тим послом била забављена, још 
је живила у нејасноме снатрењу; али када 


путницу — допуштење за пут, пасош. снатрењу — са- 
њању, замишљању. 


85 СА ОСТРВА 


је потребно за пут приправила, поче да 
поима боље свој нови положај, и чим се 
више примиче дан одласка, већа је стрепња 
обузима: весеље и страва, да иде у сусрет 
нечему новоме, наизмјенице савлађује њену 
женску природу, а на махове угрожена зло- 
сретном слутњом чисто се тресе; и каје се, 
што је сама тражила преокрет у своме мир- 
номе животу. 

Тих дана господару Вељку стиже од 
Спасоја упутница на 5 златних лира; пише 
му, да их на његово име дарује Цвијети, а 
она, како их прими, нека крене на пут. 

Тако у кући буде одлучено, да она отпу- 
тује првим паробродом, што креће за Трст. 

С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче 
што се већ двапут враћало из Америке. И 
овога пута, пошто је мало вријеме весело 
провео код куће и нешто новаца оставио 
староме оцу, наново одлази. 

Он весело прихвати згоду. Вели: 

— Бићу у лијепоме друштву, а довешћу 
му је као младу невјесту! 

Дјевојка пошљедњих дана осјећа неиз- 
држиву тугу што одлази, а не налази јој 
разлога, па се сама чуди своме узбуђењу. 
У граду нема никога од срца, а господари, 
ако је и гледају лијепо, исто су туђа чељад. 
Поочим одавно се негдје иселио, и није знала 
куда је пошао, а није нигда ни сазнала за 
мајчин гроб. 

Тузи није било разлога ни с друге 
стране. Толико пута у души јој се јављала, 


ЦВИЈЕТА 87 


ако ће и потајице, чежња за човјеком и за 
породичним животом, а у тим часовима ре- 
довито пред очи би јој дошао Спасоје. На 
махове чежња би била јака, па би јаче из- 
била и извргла се у неутјешиву тугу, а тек 
би се помало утишавала у бризи за сваг- 
дашњим пословима и у навикама живота. 

Тако у непрестану узбуђењу и саби- 
рању растресених мисли приближи се дан 
исељења. 

Уочи тога дана, слажући у сандук прео- 
буку и пртенине, дјевојачки се осјећаји сти- 
шају, и изнебуха претрже се у души рпа 
успомена и наступи мир. Све своје собом 
нови : и осећаје, и мисли, и жеље! А у вече, 
гоњена навиком, пошљедњи пут пође да за- 
граби воде, на врелу, пред градским вратима. 

Опрости се с господарима сузних очију, 
алп мирна и прибрана, а и они узвратише 
љубазношћу, очито тога часа ганути: била 
им је добра и вјерна. 

— Иди са срећом — рече јој господар 
озбиљно, а господарице пак настоје да је 
утјеше, ма да их она у узбуђењу и не слуша, 
и не разбира њихових ријечи. 

Госпођица је пољуби, припомене јој да 
се ничега не плаши: све се за љубав чини; 
а очи јој играју и дођоше свјетлије. 


редовито — редовно, увек. извргла се — изметнула се, 


постала. растресениг — расејаних. пртенине — рубље. изне- 
бужа — изненада. претрже се — прекиде се, изгуби се. 93- 


вратише — вратише. настоје — гледају, старају се. припомене 
— нагласи, напомене. 


88 СА ОСТРВА 


Идући преко града до пароброда, чини 
јој се да свако, ко је сретне, гледа у њу и 
разумије што у овоме часу осјећа, па обо- 
рених очију стиже на пароброд. 

Очима потражи Лазу, и кад га у гомили 
свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом. 

Пароброд зазвижди по трећи пут, по- 
лако се отрже од краја и помњиво обрне, 
па нагло заплови тијесним затоном. 

На први мах Цвијета не чује ништа но 
шум, и гледа у простор и прегара се. Али 
наједном из тога стања отрже је брзина па- 
роброда, заселци и питоме баштине, што за 
њом заостају. Још једном, на догледу града, 
брдина и заосталих заселака, буде се осје- 
ћаји и дрхте; још једном мисао поздравља 
крај, гдје је дјетињство и младост проживљела, 
— и као да јој се из потресене душе нешто 
тешко трга... Па онда тугу замијени надошла 
осјетљивост. Дође јој непријатно на паро- 
броду; зажели се краја, и преко воље на- 
зире складност околиша поред кога паро- 
брод плови. 

Куће, вртови и сами надстојни крш 
уобличили се заједничким уредним обликом, 
досада од ње никад неопаженим ; дрвета 
лимуна и наранџа истичу се мрким прели- 
јевањем зеленила, из кога вири прожутјели 
сочни плод, а крајем бијели се жало, и ту 
је свјетлије море начичкано пјеном валића, 


помњиво — џажљиво. прегара се — мири се са судби- 
ном. трга — кида. околиша — околине. надстојни крмњ — 
крш који се наднео. 


. 


ЦВИЈЕТА 89 


који се тек замећу. И над том складном пи- 
томином дижу се високе голети, крцате по- 
точина, шпиља и гудура, чији се врси љубе 
с натуштеним небом оловасте боје, које је боје 
и земља, гдје сз тешко живи, а откуда су 
њу доље у град довели. 

Код врата Боке, чија два рата чувају 
подигнуте тврђаве, дјевојка у мисли сажали 
јадну омладину, што ондје, издалека дове- 
дена, под земљом живи, жељна свјетлости 
и распуштена живота; и тога часа осјети 
сласт независности. А кад пароброд заплови 
отвореним морем тамније боје, потражи дје- 
војка Лазу, и зближивши се к њему, у шуму 
и вреви чељади, умиљато му рече: 

— Осле немам никога до тебе! 

·.. У путу убрзо се прилагоди новоме 
животу, устрпљем жене, која је од увијек 
вична подвргавати се и слушати. Пред њом се 
отвара нови свијет, о којем није нигда ни са- 
њала ; но све једно, није била узбуђена. Једна 
стална мисао одмах на поласку заметнула јој 
се у глави, и прати је цијелим путем: воља да 
се подаде другоме животу, до сада наслућену, 
чим прво стигне до намишљена мјеста. 

У томе јој прође оно мало дана до Ђе- 
нове. Из пароброда ушла је у жељезницу, 
и наново изишла, а да се ничега није одво- 
јито сјећала: села и градови, поља и море, 


крцате — пунцате, препуне. шпшља — пећина. рата — 
рта, полуострва дуооко зашла у море. распуштена — слободна. 
устрпиљем — стрпљењем. наслућену — замишљену. одвојито — 
осодено. 


90) СА ОСТРВА 


све се изједначило у њеној глави. Није у путу 
разабирала ни осјећала ништа друго до силни 
простор, у коме се, као у сну, редом нижу 
мјеста, у којима се силно људство креће, и 
нигда им краја нема. 

А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, 
па, док стрепи да га не изгуби, дође у нај- 
бољи-час; младићки му је осмијех на устима; 
и њена душа тога часа се смири, гледа га, 
и покој наступа. Све би радије поднијела, 
но да у путу остане сама. 

Још једном на пошљедњој жељезничкој 
стацији, прво но што се отиснула у велико 
море, запази нешто, што је сјети на њен 
сиромашни крај, и ганута живо га се сјети. 

Кад је влак дојурио на велику стацију, 
хватао се мрак; вјетар хуче и студено је. 
Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледа- 
јућђи у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо 
свијет се журно разилази. Лазо посвршава, 
послове око пртљага, а она гледа кроз отво- 
рена врата у зимњи сутон.... 

Па за све, што је мисао носи далеко, 
једнако очима прати Лазу, а када га за час 
изгуби с вида, попође поред врата. 

Чекаоница је расвијетљена и свијета око 
ње мање, а они што су заостали сједе и 
чекају. Њој се не да поћи међу чељад, у 
свјетлост; једнако од нечега преда. И тако, 
обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој 
било да одмах дође, па да крену у град. 


_= 


за све — иако, поврх свега. расвијетљена -— осветљена. 


ЦВИЈЕТА 91 


Али он у хитњи прође мимо њу. 

— Чекај! — вели јој — још имам нешто 
да уредим. 

Тада се дјевојка маче, и упути се правце, 
откуд је из дворане до ње допирало дјетиње 
јецање. 

Бесвјесно гледа у чедо положено на сто. 
Над њим се наднијела мајка му, укочено гледа 
„у Њ, и, види се, у бризи је што ће с њим. 
Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша 
тешки му задах, — и осјети мајчин бол... 

У то дође Лазо. 

— Ајдемо — рече јој, увијек у хитњи. 
Па погледав је надода: — Остави се туђега 
посла ! | 

Улазе упоредо у градске улице, у вреву 
свијета. Он се жури, студено му, и огладнио 
је; и не мари за чељад, што мимо њ про- 
лази. А слободан је и протискује се међу 
свијет, као да је у своме мјесту. Дјевојка 
једва га стиже; гледа му ход и кретање — 
ништа не мисли. 

Тек у постељи прибранија је; мисао је 
носи откуд је дошла, у град у коме увијек 
сутон влада. Све свакидашње навике у па- 
мети су јој, и радо би се к њима повратила, 
а жао јој што се није срчаније с познатима 
на одласку поздравила, већ онако хладно, 
савладана хитњом и узбуђењем. 

Два дана чекали су да пароброд крене, 
да их понесе у други свијет. Та два дана, 


протискује се — тиска се, гура се. срчаније — усрдније. 


92 СА ОСТРВА 


особито кад је Лазо за послом избивао, била 
су јој дуља од цијелога пута. Није имала чему 
да се чуди; видјела је исту овакву чељад и 


куле и по другим градовима, на које је у 


путу наљегла. 

Најпошље дође ишчекивани дан; укр- 
цаше се у силан брод са осталим свијетом, 
у који се бјаше уселила, како се њој чинило, 
цијела једна варош. 

·.. На мору наступише дани и ноћи у 
стрепњи и свакојаким слутњама. Док првих 
дана плове поред напучених мјеста, још је 
Цвијетина мисао везана са својим крајевима, 
али кад освануше на отвореној недогледној 
пучини, окле узалуд око тражи крај, дје- 
војка се топлим осјећајима опрашта и по- 
здравља са старим свијетом и скрушено, као 
нигда до сада, пригиње главу и подвргава 
се своме удесу; очима потражи Лазу, као да 
хоће да се увјери, да ли и њега исти осјећај 
прожима. Али он и у туђем свијету пушта 
маха своме младићкоме животу и безбризи, 
па упознавши се убрзо с неким од исеље- 
ника, подаље од ње, весело им прича. 

За први пут она се ослободи и попође 
по палуби, и чисто осјети у души наглу про- 
мјену, и трепавице јој задрхташе, кад између 
жена упозна ону, што је видје на жеље- 
зничкој стацији, гдје очајава над својим за- 
мирућим чедом. 


избивао — бивао изван, излазио. наљегла — наишла. на- 
иучених — насељених. окље — одакле. замирућим чедом — 
дететом које је на умору. 


ЦВИЈЕТА 93 


Примаче се к њој, гледају се и заметнуше 
разговор. 

Туђа жена на италијанскоме језику прича 
јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, 
а она иде даље, да у туђему свијету потражи 
свога човјека. Жао јој дјетета и мучи је 
мисао што ће он рећи; може је замрзити, 
и помислити да га у путу није пазила. 

Доста је било оно неколико туђих ријечи, 
што их Цвијета бјаше у граду научила, · да 
схвати женино причање. Искрено се гледају 
и траже ријечл, да се боље разумију. А силан 
брод са чељади једне читаве вароши плови 
даље у дубокоме мору и свијетломе простору, 
испуњену плаветнилом неба и мора. Мисао 
двију жена бјежи још даље од непрегледне 
пучине, а раширене зенице, у којима се од- 
бљескује свјетлост и простор, као да у се 
купе проживљелу младост, и ноге је далеко 
у туђину. Па кад се сунце нагне да потоне 
у непознате дубине, крсте се и, док је неко 
живо у хармонику ударао, оне се моле. А 
кад сутон паде на море, простор и њихове 
нрилике, сиђоше, као вјерне друге, међу 
осталу чељад. 

Пролазе дани у великоме мору без јачих 
промјена. Пуста пучина, обавита танком ма- 
глом, недогледна без краја, монотоно дјелује 
на њену природу, а безразложна туга, из које 
се на махове испољава воља за животом и 


замрзити — омрзнути. монотоно — једнолико. дјелује 
— утиче, дејствује. 


Џеј 
> 


СА ОСТРВА 


срећом, мути јој мир, на који је била на- 
викла. 

У вреви свијета она не види већ Лазу; 
он јој је у свакидањем животу једина утјеха, 
а Спасојева се прилика јавља, тек када је 
мисао понесе далеко преко мора. 

Па је Лазо у смијеху и шали и лијепо 
пази, и увијек јој је на руци. 

То је најбоље осјетила, кад јој је море 
наудило. Непрекидно љуљање трајало је не- 
колико дана, а дјевојка, не може да га под- 
несе п никако да обикне. 

Лазо сједи до ње и држи је за руку, 
као да ће јој лакше бити, а кад јој се по- 
свема смути, положи главу на његове прси. 

За то вријеме обоје гледа у силне валове 
што се дижу као огромне куле, прате их по- 
гледом, док се дижу и падају, ослушкују Фијук 
удара вјетра о јарборе и конопе итешко ди- 
хање и цвиљење нападнутога брода. 

Њој се врти у глави и чини јој се да 
поостор нагло бјежи у правцу откуда су от- 
пловили. Онда заборавља све и зачас не чује 
ништа до куцање његова срца. А кад осјети 
на челу руку му, махом јој се чини да је 
прибранија и сигурнија: има да се на кога 
ослони. Милиње је спопада, вели му: 

— Нећу ти љубав никада наплатити, и, 
да је није стид, сита, би се наплакала. 

. Дјевојка већ заборавља број дана от- 
када су отпловили, и жељно ишчекивани крај 


посвема — сасвим. смутњ — _ сму чи. јарборе — катарке. 
милиње — миље, милина. наплатити — у довољној мери платити. 


ЦВИЈЕТА 95 


наслућује у души; топлије је у простору, и 
топлота наредних дана као да јој носи нову 
струју и у живот је усељује; лијепо, кад 
обасја сунце у њему гледа Спасојеву при- 
лику и занаша се његовом младошћу. 

Али када изблиза угледа велики гради 
ступи на његову обалу, нешто јој се силно 
у грудима потресе, па затим у души наступи 
тајац. Бесвјесно корача уз Лазу прама Спа- 
сојеву боравишту, у очитој стрепњи. Раси- 
јане мисли не може да окупи, али све једно, 
пред очима јој је Спасоје сређенији, и жеља 
је гони, да се чим прво с њим састане. 

С Лазом се нашла иза подужега ходања, 
у Спасојевој крчми. 

Путем узбуђење помало се стишава, али, 
кад је крочила преко прага, оно се нагло 
повратило, а када спази Спасоја иза банка 
испод свијеће, са скленицом у руци, чисто за- 
дрхта и, погледавши га боље, у тили час 
обузме је стрепња, као да не гледа онога 
познатога Спасоја, већ неко туђе лице. 

— Лазо, ти се брзо повратио! — пожури 
к њима Спасоје и испод ока, збуњен, погледа, 
на дјевојку. Па се с обојицом рукује и здрави, 
и пита: како је онамо преко мора. 

У то га неко од муштерије зовне. 


— Сједните — понуди их. — Ето мене 
одмах, и поће, са скленицом, тамо куд га 
зовнуше. 


нареднихг — даљих, који долазе. банка — тезге. скле- 
ницом — стакленицом, стакленим судом за пиће. 


95 СА ОСТРВА 


Њих двоје сједе, свако забављено својим 
утисцима. 

Дјевојка гледа у Спасоја, настоји да себи 
представи његову првашњу прилику, кад је 
код њена господара служио, али пикако не 
може да га уобличи, и што га више гледа, 
чинп јој се непознатији ; није оно момче њена, 
замишљаја; разгојио се, а смежурало му 
се испод очију и од претилости виси му под- 
вољак ; он је као и остала господа, што их је 
у животу гледала. Па када се Спасоје к 
њима поврати, дјевојка се инстинктивно диже, 
као старијему и бољему од себе. Испрвице 
сједе ићуте, док се Спасоје сјети, те донесе 
вечеру. 

залажу се полагано, као преко воље, а 
Спасој> се сваки час диже, да послужи му- 
штерије. 

Лазо, види се, жели да заметне раз- 
говор, али они као да немају ријечи; рекао 
би, навлаш се туђи једно од другега. Ни пиће 
не може да их разговори; једнако се збуњено 
гледају. Лазо их посматра и чуди се што 
се не развеселе, а сва је прилика за то. Спа- 
соје испод ока гледа дјевојку, пи никако да 
му око на њену лицу опочине. Гледа је 
боље, и лијепо му се чини да је увела и 
блиједа у лицу. А он је, у часовима сјећања 
на своје крше, замишљао згодну и снажну. 


настојњ — труди се. разгојио се — угојпо се. прет- 
лости — дебљине, угојености. истрвице — испрва, у почетку. 
опочине — остане, задржи се. 


ЦВИЈЕТА 97 


Већ је добре заноћило, гости су ређи, 
а они што долазе климају главом, мутне су 
им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући 
и пиштећи кроз зубе. 

Дјевојка гледајући их сјети се свога, 
града и крчама у његовим тијесним улицама, 
из којих се чула дивља пјесма пијаница, а 
у које је она с неким страхом гледала, кад 
би пошла по воду на врело. Па им сада с 
одвратношћу гледа у пијани свијет, и осјећа 
задах жестоких пића и неугодни воњ зади- 
мљених, шкиљавих лампа; — и никако дау 
Спасоју види замишљену младићску прилику; 
чини јој се да није он био с њом онога 
јутра на брду, када је гледала војничке твр- 
ђаве и топове, чија мрка грла, чини јој се, да 
и сада проти њој зијевају. 

— Што сте невеселиг — силом шали 
се Лазо, очитом жељом да их разигра. — 
Лијепо се састасте, па да уживате! Де, со- 
колови ! 

Цвијета слуша његов весели глас и сјетно 
се на њ осмјехује; а у то се Спасоје диже, 
пожури уза стубе, и вели им: 

— Да вам конак приредим. 

Лазо никако да схвати, што им је те су 
невесели,. сада кад су дочекали што су 
одавна жељели. Па с његова лица весеља 
нестаје, а у душу се усељује лака сјета. 


заноћило — настала у велико ноћ. мрмочући — мрмља- 
јући. жестокиг — јаких, опојних. воњ — мирис. проти њој 
— противу ње, окренути њој. разигра — расположи, развесели. 
стубе — басамаке, степенице. хонак — преноћиште. приредим 
— спремим, приправим. 


СА ОСТРВА 1 


98 3 СА ОСТРВА 


Наједном им се очи сукобише, и задр- 
хташе трепавице, у часу објављене сућути. 

Ћутећки гледају се њих двоје милије и ми- 
лије, а њој се очи и овлажише. Обоје у себи 
носи клицу из роднога краја, поджежену у 
путу свјетлошћу сунца и свежином морске пу- 
чине. И хтјело би једно другоме да нешто љу- 
базно рече, но немају ријечи да изразе своје 
осећаје. Знаду чему су дошли: она је Спасојева, 
а он ће да заслужи новаца, па да наново које 
вријеме весело проживи код своје куће. 


— Не знам, што ми је — тужи се дје- 
војка. — тужна сам.... 
— Проћи ће — тјеши је Лазо. — Оби- 


кнућеш.... 6 

А када чуше Спасојеве кораке низа стубе 
подигоше се, и гледају се збуњено, као да 
су затечени у потајној љубави. 

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим 
гласом. — Сутра ваља уранити, сваки дан 
има, посла ! 

— Лазо, сутра ћемо разговарати — вели 
њему, и гаси поцрњеле, жмираве лампе. 

Узилазе уз високе стубе, свако окупљен 
својим мислима. 

— Сутра ћу ја за својим послом — рече 
Лазо, бацивши се на постељу, очито тиме 
задовољан, и протаре руке. 

— Пусти — одговори Спасоје. — Ко 
зна што ће јутро донијети; — и поче се 
журно свлачити. 


сућути — саучешћа, симпатије. чему — зашто, чега 
ради. окупљен — забављен. пусти — остави, не говори о томе. 


ЦВИЈЕТА 99 


Дјевојка се обрнула на другу страну, 
прама зиду, чека док они полијегају, па да 
утрне свијеђу. 

У јутру она се прва дигла, сједи на по- 
стељи и чека. 

Спасоје, док се средио, сиђе журно доље, 
да отвори крчму за јутарње госте; није 
се на њу ни обазрео, тек што јој је у хитњи 
„добро јутро“ назвао. 

Лазо средивши се приђе к њој. Обоје 
приђу к прозорчићу, откуд изванка долази 
трачак јутарње, сиве свјетлости. 

— Мало сам спавала — тужи му св. — 
Живот ми је сломљен, као да сам најтежи 
посао радила. 


— Види се, блиједа си... — опази он. 
Али свеједно; убрзо ћеш се помоћи — пре- 
врне на шалу. Па настави: — 'Ајдемо доље, 


да штогод попијемо. 

Сиђе обоје. 

За банком стоји Спасоје и точи пиће 
гостима, што долазе и одлазе. 

Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати 
и напуни двије чашице жестокога пића, до- 
несе, па и сам сједе до ње. Гледају у свијет, 
што поред врата пролази, и пију помало. 

— Гледај, Лазо, псето вуче колица — рече 
наједном она, диже се и пожури в вратима. 

— Ја одох — рече јој он, кад се повра- 
тила. — Имам да свршим неки посао — и 
диже се. 


утрне — угаси. док се средио — кад се спремио. трачак 
— млаз. изванка — споља. 


1 


100 Е СА ОСТРВА 


— Остани, Лазо — замоли га дјевојка. 

А кад га Спасоје угледа да хоће да 
изиђе, каже му: 

— Не иди, имам да ти нешто повјерим... 

— Доћи ћу свакако поподне, да вас ви- 


дим — добаци он смијући се, и изиђе на 
улицу. 


Дјевојка гледа с врата за њим, и кад 
га с вида изгуби, чисто протрне. И хтјела 
би да пожури за њим... Па гледа у свијет 
по улици, пи ништа не може да је утјеши; 
слуша кихот туђега језика, гледа необична, 
лица, и за све што је у вреви свијета, 
осјећа се сама, од свакога запуштена... и 
сузе јој навру; и осјећа да би јој лакше. 
било, кад би се кому у крило сита напла- 
кала... 

Око подне са СОпасојем обједује. Залажу 
се; он журно, она полако, како се научила. 

— Што си невесела7 Зар ти жао што 
си дошлаг... Ето, можеш се похвалити, да 
си била у Америци... Једи и пиј! Немој по- 
слије да се тужиш на ме — говори јој он, 
у очитој узбуђености, коју залуду настоји да 
сакрије. | 

— Што да се тужим 2 Од своје сам воље 
дошла — одговори она, и силом се насмије. 

— Увијек је боље амо, него код нас... 
Видиш, добива се прилично... Да Бог поможе! 
А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш 
воље за радњу, и да си здрава... Ма што 


за све што — и ако. 


ЦВИЈЕТА || 


ти је то по лицу # — преврне разговор. — Биће 
ти биле оспице2... Ништа зато — преврне 
бесједу — можеш од самога прања живјети ! — 
А видјевши да се она збунила и да му 
не одговара, диже се и наково свијет по- 
служује пићем. 

_ Дјевојка остаде на мјесту као прико- 
вана. Није могла да разумије његових ри- 
јечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. 

У то униђе Лазо: 

— Да се пије! — вели одмах с врата. 
— Од сутра прихватићу се посла у старога 
господара... Биће добића — таре весело 
руке. 

— А што је теби“ — рече Цвијети и 
сједе до ње. 

— Не знам ни сам — јави се мјесто ње 


Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво... 
Али не смета, наћи ћемо јој посла... 

— Е, да — вели Лазо — биће она твоја 
десна рука. 

— Није она за ме — говори Спасоје 
као у шали. — А и не мари за ме; видиш 


да неће да збори... 
— Што ћу да зборим; к теби сам дошла... 


— Нијеси ти за ме! — понови он одлуч- 
није. — А и што ћеш миг2.. 
— Што говориш% — зачуди се Лазо. 


— Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. 
Наћи ћу јој посла... Биће јој боље, но откуд 
је дошла... ; 


преврне бесјелу — окрете други товор, поче говорити о 
чему другом. добића — зараде. 


102 СА ОСТРВА 


__— Мени је добро било, гдје сам била — 
— вели дјевојка замишљено. И настави бе- 
свјесно, као за се: — Зашто сам и долазила/.. 

— Видиш! — жељно дочека Спасоје, 
очито задовољан. Па не наишавши на отпор 
са Цвијетине стране, рече јој озбиљно у 
лице: — А ти се поврати! — и пође наново 
ва банак. 

Дјевојка се нагло диже. Навреше јој сузе 
на очи, па, да их сакрије, инстинктивно по- 
жури уза стубе. 

— Чуо си... Није за ме, а није ни онаква, 
какву сам ја замишљао... Ма неће са мном 
штетовати. 

— Чоече, хваташ души гријех — озва 
се Лазо и пође за дјевојком. 

Горе у соби, кад га угледа у сутонској 
свјетлости дана, што је-с прозорчића дола- 
зила, изнебуха баци се на њ, и објеси му 
се око врата. 

— Лазо, брате, вратимо се натраг... 
Умријећу од туге — јеца му у сузама. 

Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, 
и самилост га свега прожима. Помогао би 
јој, али како 2 

Дошао је да стече новаца, па да се врати, 
а она, ето, хоће да га омете. 

Гледа кроз прозорчић на улицу и пре- 
мишља. 


озва се — одтовори. изнебужа — изненада. самилост — 
саучешће. 


пе А ае зино ан ининиј 


ЦВИЈЕТА 103 


— С тобом бих и на крај свијета — 
отргнувши се сама од њега, срамежљиво 
једнако јеца. 

Он се обрне к њој и мири је: 

— Проћи ће све то... Знам ја како је... 
Испрвице и мени је тако било; све је до 
навике... 

— Пијето тако — прекиде га она живо. 
— Не видиш да ме неће7.. 


— Ко зна што ће вријеме донијети!.. 
Ја ћу с њим говорити — и пође доље к 
Спасоју. 

— Не иди! — моли га она. 

Но он се не осврће. А дјевојка сама 
стоји код прозора и гледа кроза њ на улицу 
у туђи свијет, и ничему се већ не нада; туга 
је трга, а из ње се испољује жива чежња 
ва засјенутим градом. Само да јој се повра- 
тити откуда је дошла. — 

·.. Цвијета је већ у годинама; давно 
су се стишали њени дјевојачки осјећаји. Не 
буни је ни Спасоје, који се у град из Аме- 
рике повратио, и кога често види; газда је 
као и господар јој, а и жена му је права 
госпођа. 

Она једнако послужује у кући газде 
Вељка п из своје собице, освитком свакога 
дана, слуша чврсте корачаје војничке страже 
и глас њихове трубе; скрушава се и Богу 
моли, и сређива свакидашњи посао; у тим 


истрвице — испрва, у почетку. трга — кида. оевитком 
= зором, у свануће. сређива — сређује. 


Зуи. 


Зи 


СА. ОЦЕ Ене 


Само кад се деси да се нађе у луци, | 
пароброд, крцат снажне омладине, креће. 
свијет, гледа за њим, и с лаком сјетом ај 


— и од срца. сажаљева снажну дјецу, које 
остављају рођени крај. Па снуждена, с коша~ 
рицом о руци, враћа се у тијесне улицу, за- | 
сјенутог града. жа 

ИН 


- 4 
> АН 


+ 


Ен | о 


Чамац је једва одолијевао Фришкоме мав- 
стралу, и веслачи су се људски одупирали да 
одоле сили таласа, те је чамац, уз прасак 
мора, полако одмицао. 

У чамцу, а на простртоме шареноме ћи- 
лиму, сједе на крми властелин, шјор Менего, 
и супруга му, шјора Виторија. Вјетар им 
право у лице дува, угодно их хлади и купи 
им зној с лица. Осјећају се као препоро- 
ђени, јер је у ували сунце припицало; прва 
врућина била им је загушљива и досадна. 
Спустише сунцобране и затворише их прама 
вјетру. 

Они желе стићи у варош прије паро- 
брода, који је долазио око три сата по подне, 
да дочекају новог жупника и да у вароши 
купе кућне потребе. Стога су из засеока 
кренули тако у невријеме, иначе би они сада 
лијепо почивали, па би изишли тек кад би 
захладило. 

— Удри боље — јави се кроз вјетар 
шјор Менего. 


масстрал — топли ветар, који дува Јадрапским Морем. 
увалњ — дољи. жупник — парох (католички). 


106 Е СА ОСТРВА 


Један од веслача подметне лакат и живо 
се опре о весло. 


— Видиш, Кљака! — похвали га госпо- 
дар, па се обрне другоме веслачу; — Зано- 


си те с једном руком, а ча би било с обимаг 
Чамац најпослије поче да хвата крај, гдје 
су таласи и вјетар слабији, па боље одмиче. 
ПШјора Виторија задријема, уљуљана је- 
дноличним шумом мора. Њој, док склопи очи, 


у тренутку сине пред очима далека прошлост, 


и та полујава угађа њеној мекој природи. 

Чамац отвори и други затон, а још је- 
дан, па су у варошкој луци. 

— Ни га још видити! — рече госпођа 
растворив очи и стаде гледати иза веслача. 
— Видите ли га виг — упита их. 

— Ни га на све око, а ви сте увик у 
хитњи — одазове се Кљако, једнако ве- 
слајући. 

— Зар ти је додијалог Да не љути се, 
полагано.... Е, биједни.... — и окрене се 
мужу, замијенивши острвско наријечје та- 
лијанским говором. — Види како их је зној 
пробио. Сва им је кошуља у води! 

— Полакше да! — јави се шјор Менего 
и гледа у трзаје њихових руку, како се пру- 
жају и сагибају. 

Веслачи не одговарају, но одмјерено возе 
и гледају у отворени морски продор, над чи- 
јом се модром пучином провлачи сивкасти 


ча — шта. ни га још видити — још се не може видети. рас- 
творив — отворив. нига на све око — не може се угледати, 
увик — увеБ. 


. 
Р 
а 


СУКОБ 107 


танки вез, а поврх које је све ведро и сјајно. 
У свежој расхладини сунце се не осјећа, ње- 
гова топлина и свијетло расипљу се по ши- 
рокој пучини, па и не грије; а сјенке нигдје 
— док поврх шумних валова кроз вео трве- 
пере свјетлаци. 

Указа се и мост, са свјетиљком што за- 
дире у море, и прве куће уз обалу, и пред 
њима најпослије се отвори цијела варош све 
до подножја голе главице, испод које се она 
и простире. 

Чамац, заокренувши у луку, нашао сеу 
затишју. Њих двоје на крми приправљају се 
да изиђу. Шјор Менего окренуо се жени, да 


му намјести оковратник. 


— Увијек ти стоји на криво! — благо 
га кори жена, исправљајући му га. 

— Кад не могу макнути руком — тужи 
се он и показује на рањену руку. 

Она му прихвати, одвије крпицу и по- 
гледа рану поврх палца, па је наново завије. 
Он је мирно пушта да ради како зна, увје- 
рен да се она у све, па и у то, боље од 
њега разумије. 

Искрцали су се, а пароброда још нема, 
нити је на видику. Сунце припече, па раза- 
пеше сунцобране — и часом се уставише, 
док су веслачи распремали чамац. 

Обала је пуста, само се неколико голе 
дјеце шћућурило под зид. Прогорјели од 
сунца, изгледају као рпа земље; низ косу 


растладини — хладовини. свијетло — светлост. отвори 
се — указа се. прогорјели — препланули. 


108 СА ОСТРВА 


им се још море циједи. Суше се на сунцу 
— а кад њих сагледаше поскакаше у море. 

Закриљени сунцобраном, журе се у хлад, 
и уставише се код „Пуљиза“, на крају улице, 
а на промаји маестрала. 

— Ола ке нова2% (шта је новог) — јави 
се шјор Менего. 

Пуљиз се диже с клупе, отпоздрави, по- 
каза своје бијеле зубе и понуди шјору Ви- 
торију да сједне. 


— Купићу штогод — рече Пуљизу, па 
се окрене своме мужу. — Сједни, ја ћу иза- 


брати коју стварчицу. 

_ Док се шјор Менего одмарао и хладио, 
она пробра по наранчама, датулама |урмама) 
и другом воћу. Сјети се и Кљака, даде му 
за напојницу и препоручи да купљене ствари 
однесе у кајић. 

Тако они стоје ту и чекају. Њему је 
добро, јер маестрао једнако пирка, а она се 
заговорила с брбљивим Пуљизом. Окретнија 
је и млађа од мужа. Пошла је за њега већ 
времешна, када је била на раскршћу између 
идеала и живота. И нашла је своје затишје 
у засјенутоме засеоку, код њега, доброга чо- 
вјека, који јој се одмах повјерио као своме 
чељадету. 

Кад с мора звиждну, погледаше се као 
у чуду и упутише бе к мосту. 


. _ море — вода. закриљени — заклоњени, заштићепи. Пуљиз 
— Пуљанин, човек пореклом из талијлискота града Пуље. кајић 
— мали чамац, барка. времешна — постарија, у годинама. 


" и у 


СУКОБ 109 


Путници се искрцавају преко даске; до- 
маћи их дочекују и здраве се с њима. Најпо- 
слије изашао је и њихов жупник; али су се они, 
када су га видјели, чисто изнебушили. Но- 
сио је на глави тврд шешир, а у салонскоме 
је поповском одијелу; отмјен, висок, а го- 
сподскога изгледа. Они провашњи нијесу били 
такви: простије су се држали и били су ра- 
стресени, као да их увијек нешто даље гони. 

жупник отвореним гласом нареди но- 
сачу да му нађе чамац и тамо остави пртљаг, па 
не осврћући се ни на шта упути се у варош. 

— Сигурно је он то! — разабравши се 
од ненадне појаве, рече шјора Виторија, а 
шјор Менего разрогачи за њим очи и додаде: 
— Согро Ф... мора да је паметан! — И по- 
хиташе за њим, и не отворивши сунцобране. 

Шјора Виторија пожури боље и смисли 
у први мах да му рече, да не треба чамац. 
Срећа те се и он часом зауставио у хладо- 
вини запуштенога млина. Скиде шештпр и би- 
јелим рупцем стаде брисати зној с чела. Го- 
спођа му се приближи смијешећи се, а од 
узбуђења једнако намигује лијевим оком. 

— Опростите... Ја и мој човјек поздрав- 
љамо вас и молимо да се укрцате у наш ча- 


мац, па ћемо заједно — рече као на изуст. 
— Молим — отпоздрави поп. — Ја сам 
дум Фране... — и љегово се презиме пре- 


чуло у забуни. 


изнебутнилњ — пзпспадили. трвашњи — пређатњи. који 
су били пре њега. растресени — расејани. отвореним гласом 
— гласно. 


110 ЈА ОСТРВА 


— Мој човјек — показа она на шјора 
Менега. 

— Не могу вам дати десну руку, рањена 
ми је — извињаваше се он пружајући му ли- 
јеву и гледајући га као у чуду. 

— Не треба чамац! — викну шјора Вито- 
рија носачу — и друштво лагано крену даље. 

Како дум Фране зажели да попије чашу 
воде и да се мало одмори, сврнуше у че- 
каоницу. 

Тамо пију лимунаду и преврћу новине, 
само да прође вријеме, а кад госпођа на- 
мигну, шјор Менего плати за све. 

Као стари знанци одоше к чамцу, гдје 
су их чекали веслачи и укрцани пртљаг. _ 


Дум Фране срчано скочи у чамац, те се. 


нагну мало с чамцем заједно, па отмјено пружи 
руку прво госпођи, па њену старцу (тако га је 
она звала) и сједе сучелице супрузима. 

Веслачи добро завеслаше; чамац излази 
из луке на отворену пучину, а поредана дјеца 
прате га са обале својим погледима, док им 
га не сакри пламен сунца, што тоне у море, 
и у одблијеску га жари. 

Дум Фране понуди шјор Менегу цигару; 
узе и за себе једну и хтједе да је припали, 
али је вјетар утрнуо пламен. Он скиде ше- 
шир и у заклоници припали њему и себи. 
Госпођа се томе слатко насмијала, а смије 
се и они вели: 

— Веафа запфа Прегја у овим мјестима. 


срчано — слободно, одважно. сучелице — према. утрнуо 
— угасио. Вела зата Ппбета — блажена света слобода. 


ак > па а има а 


СУКОБ 111 
— Науживаћете се ње код нас! — уч- 
тиво прихвати шјора Виторија. — Само ако 


се обикнете... Ви што долазите из града... 
— Молим, мени је свугдје добро — пре- 
сјече је он и додаде: — Гдје нијесам био јаг 
А вјерујете, да ми је драго што из града до- 
лазим у ваше село... Ваља се једном смирити. 
— Ви сте били у Римуг — упита га го- 
спођа, јер је чула да сео томе говори. 
— Дуго времена — одговори он мирно. 
— У Римуг! — понови шјор Менего и 
погледа га својим великим очима, које су 
се тамно модриле као натуштено небо над 
голетима. 


— Приповиједаћете нам доста новина — 
весело прослиједи шјора Виторија. 

— Вјерујте: „и (о топдо ип раезе«“ — 
одговори он нешто замишљено, гледајући у 
сунце на супротном крају. 

И друштво ућута и гледа неодређено по 
пучини, као да купи у себе раштркане мисли. 
Маестрао је попустио и са собом је оставио 
у ваздуху свјежину, а по пучини свијетлу 
модрину. Са весала још се одбљескује која 
сјајна капљица; по запуштеним зрацима ко- 
симице просипље се проблиједјела свјетлост 
и дршће над јвалама, из којих се диже све 
то тамнија сјена, која као да страшно жуди 
да стигне оно мало свјетлости која је већ 
умирала. 


| прослиједи — продужи, настави. ги!о топао ит раезе — 
цео је свет једно село. сјена —- сенка. 


14 Е СА ОСТРВА 


— Силне јвале! — рече Дум Фране за се. 

До мало и чамац хвата рат, који далеко 
задире у море и брани јвалу и заселак од 
вјетра. Госпођа показа на његову крају мало 
гробље, тик морских хриди и шкрапа. На 
једној овећој шкрапи стоји човјек с тршчицом 
у руци, баца туњу и истеже, стоји као прико- 
ван у пошљедњем сунчеву одблијеску, — клим- 
ну главом, тек кад му шјора Виторија рече да 
јој донесе, ако ухвати, штогод рибе. Он је- 
днако гледа у туњу, они у њега, а чамац за- 
лази за рат, иза кога се простире дебели 
хлад утијане, већ тамне јвале. Дум Фране се 
осврће као да тражи свијетлости. Чамац по- 
ред шкрапа рекао би брзо измиче. И лијепо 
се наслућује, да на крају мирне увале лежи 
заселак, а чамац му се жури и за собом у 
брзини оставља шапатљиве борове, густе глу- 
хаће и јасно-зелене планинке, а пред очи 
излазе ограђени виногради, ишарани мрким 
маслинама, високим стјенама и плочама су- 
тонске боје. 


— Погледајте наше шеталиште, а ето 


и купатило — прекиде ћутање госпођа. 

— Зар и купатилог! — искрено се за- 
чуди Дум Фране. 

— Дакако! Код нас на љето долазе при- 
јатељи да се купају. 

Плове поред пожутјелих јабланова до 
самих кућа. 


тик — до. шкрапа — камења. које вири из воде. туњу 
— струк од удице. утијане — мирне. глутаћ — врста смреке 
(вење). планинка — шиб, расте по високим брдима. 


СУКОБ 113 


— Ето ваше куће — упозори га госпођа 
и показа му је руком. — Гледајте како смо 
је уредили. 

Веслачи дижу весла, чамац пристаје и 
они се искрцавају. 

И дум Фране рукује се с браћом шјора 
Менега: шјор Луком, главарем засеока, сит- 
ним времешним човјеком, шјор Кеком, нео- 
жењеним болешљивим старчићем, с пред- 
сједником црковинарства, мршавим човјеком 
са на око безазленим дјетињим лицем, и 
с другом чељади која се ту нашла. 


— Ево смо га довели! — рече весело 
шјора Виторија и намигну дијевим оком. 
— Добро нам дошли! — поздрављају га 


кроз нос радознала браћа и пружају му своје 
ситне руке. 

А дум Франу чисто је мило што га тако 
усрдно дочекују; надвисио се над њима и 
љубезно отпоздравља. Угледа и своју слу- 
жбеницу, здраву жену, и упита је: је ли све у 
реду. Па се захвали шјори Виторији, поздрави 
господу и пође са службеницом у кућу. 

Кљако нареди чамац, покупи и наслага 
купљене ствари на сакату руку, те и он оде 
у господарев двор. 

У своме дому осјетио се дум Фране за- 
довољан, као ријетко када. Допало му се 
мирно затишје засјенутога засеока, а тога 
се и зажелио. Он је у себи много пута осје- 
тио двије противне воље: прва, примитивна, 


црковинарства — црквене општине. службеницу — слу- 
шкињу. 


СА ОСТРВА 8 


114 | СА ОСТРВА 


подавала се природном уживању и тражила 
је нада све несвјесну безбрижност и покој; 
дочим друга противила се п непрестано га 
је копкала. Ова друга хтјела је да стражари 
над његовим осјећајима и да му буде вођем. 
Њиме би она чешће обладала, и тада је он 
мислио да се жртвује за неку научну ду- 
жност и да му то служи на дику. Али у вр- 
шењу моралних дужности био је зле среће: 
испољавале су се оне напрасито, догматски 
научене, па су реметиле мир и њему и дру- 
гима. Он би се тих трзавица редовно брзо 
заситио, и тражио би наново срећу у приро- 
дноме, лакоме животу, не тражећи за неко 
вријеме да са самим собом у опријеку дође, 
па макар се тада и не налазио на висини 
својих одређених дужности. И тако су про- 
лазиле године, а собом нису донијеле ни- 
каквих озбиљних стицаја. Према томе он се 
дизао и сагибаоу животу како је када која 
од двију воља надјачавала. 

Прије вечере стоји налакћен на прозору 
и гледа у сутон. Чини му се да је свуда на- 
около пао мир и покој: и на заселак, и на 
поредане бродиће уза жало, и на шапатљиву 
· јвалу, по којој сребрне мјесечеве пруге већ 
лако дркћу. 

— Послали су вам на дар двије трље. 
Пеку се — јави се иза њега службеница. 

Он се окретв и, пошавши к столу да ве- 
чера, осјети воњ печене рибе, што подсјећа 


нада све — поврх свега. дочим — напротив. напрасито 
— изненада. трља — врста морске рибе. 


У ПР РАСА АЕН" РЕ 


СУКОБ (5 


на свјежину мора — и задововољан сједе 
за сто. 

Сутрадан, одјевен као и јуче, изишао је 
из куће, када је други пут зазвонило на малу 
мису. Опазивши шјору Виторију у чамцу с 
двојицом младих рибара, поздрави је пошавши 
до краја малог лукобрана. 

— Видите како ми живимо. Ма ето, то- 
лико и уживамо! — говорила је она пона- 
мјештајући рубац на прсима. Он се сажви 
притегне коноп, па скочи у чамац и у мало 
што не посрну, али се часом исправи. 

— Ситна риба!... Бгодебо биће од њих 
добар... Ако хоћете, послаћемо вам — пре- 
бира по риби шјора Виторија и говори му, 
избирајући повеће комаде. 

— То су ноћас уловили; — пита он. 

А рибари пажљиво извлаче из врше улов- 
љену рибу и немарно је бацају на крму. Риба 
се праћака и непрестано надиже своје још 
свјеже и црвене шкрге. Дум Фране нехотице 
погледа на страну, у прозирно море, које 
још у хладу почива. При дну буди се живот, 
рибице круже уоколо, бијели пиљци рекао 
би да се мичу у лаком таласању и прели- 
јевању свјетлости — и све дише свјежином 
и простотом. Он гледа... пи наједном било 
му је чисто мило, кад је једна риба, копр- 


мала миса — кратка литургија, служба у цркви (у като- 
лика). лукобрана — насипа, зашла у море, да штити лађе у дуци 
од ветрова (моло). фтодећо — јело налик на паприкаш. врша — 
вртка, справа за хватање риба. прозирно — провидно. 


5% 


116 | СА ОСТРВА 


цајући се, с крме пала у море и весело за- 
струјила у дубину... 

У то мало звонце зачеста бренцати. 

— Зову вас — подиже главу госпођа. 
Дивљак, не може чекати!... Вјерујте, дошло 
је вријеме да свако заповиједа. 

— Кад зову, ваља ићи! — насмија, се 
он, па повуче коноп и искочи из чамца. 

Шјора Виторија скупи свој дио рибе у 
сопртицу, лишћем обложену, и, прије него 
ће изаћи, погледа рибаре, једнако у сумњи 
да јој нису сакрили коју рибу. 

· Према њој долазио је из двора шјор Ме- 
него, у ишараној, извезеној кошуљи, с ви- 
соком огрлицом, над којом му виси дебео 
подбрадак. 


— Охо, јема ли чаг% — пита је и зави- 
, Ј 
рује у спртицу. 
— За мене ништа! — јави се иза њега, 


шјор Кеко, кашљући. 

Он застаде пред дућаном свога синовца, 
трговчића шјор Николе. Ту, иу дућану, он 
је свако јутро с друштвом, док их сунце не 
отјера у куће. 

Шјора Виторија нареди службеници што 
ће приредити за објед, па се са својим чо- 
вјеком врати пред дућан. 

— Дошао је, а% — пита је из дућана 
трговчић. Зна да је дошао, но свеједно, чека, 
шта ће му стрина одговорити. 


заструјила — запловила. бренцати — ударати, звонити. 
спртицу — котарицу. јема ли ча — има ли што, 


СУКОБ 117 


— Зар не знаш72... 

— Која персона! — прекиде је шјор 
Кеко. — У салонском одијелу! Они што су 
досад долазили, нијесу му ни слуге. 

— Човјек од свијета — изговори мирно 
шјор Менего. 


— Роуегећо! Што ће, сам је — жали 
га од срца шјора Виторија. — Но научиће 
се с нама — и погледа правце к цркви. — 


Чини ми се да му није мрско на олтару. 
— Учинили смо рђаво, што није који 

од нас пошао на мису — примијети озбиљно 

штор Менего, и труди се озбиљно да савије 


цигарету. 
. __— Почни га ти одмах мазити! — љути 
му се брат Кеко. — Ти их штетиш! 


Шјор Менего не одговори, него уђе у 
дућан, да потражи жижице. За њим уђеу 
дућан и оно друго двоје. Сједоше на вреће, и 
тако им обично пролази вријеме до подне. На 
махове разговарају, а часом пребиру нешто 
по памети, док који од друштва наново не 
отпочне. | 

У дућану униђе тежак, вапрљан од ра- 
стопине модре галице. Нестало му у поље- 
вању, па дошао чак из поља да још купи. 

— Јема ли болести% -= питају га браћа, 
преко воље. 3 

— Доста! — одговори Тежак. 


која персона — каква личност, те какав човек. ротетећо 
— сиромах. штетиш — квариш. тежак — сељак. растопине — 
раствора. модре галице — плавог камена, пољевању — прскању 
(дозе раствором плава камена и креча). 


118 ; СА ОСТРВА 


— Ваља пољевати — свјетује шјора Ви- 
торија. 

— Не може се одољети сили... А ви — 
скањива се сељак — не помажете... Не дате 
модрога камена. 


— Пусти га! — прекиде нагло шјор 
Кеко, угледавши дум Франа гдје прође мимо 
дућан. Побрза к вратима. — Дођите! — зову 


га срчано. 

Дум Фране уљезе и поздрави се са свима. 

— Ја вас још нијесам видио — приближи 
му се трговчић, и уозбиљи се у лицу колико 
је год могао. 

— 0, драго ми је... 

— Једну црну кавуг% — на пријечац по- 
нуди га. 

Дум Фране захвали, јер ће и онако кад 
кући дође попити бијелу. 

И настаде кратак тајац. Трговчић пође 
к вратима, погледа на поље, па се врати за 
банак. Сунце у увалици с онога краја по- 
чело се прелијевати по мору. · 

— Кад упече, биће и овдје силна вру- 


ћина — опази дум Фране, гледајући у сун-_ 
чев одблијесак. 

— Није, вјерујте! — прихвати шјор 
Менего, и стаде полагано разлагати: — Ви- 


дите, мал да не до подне на овој је страни 
сунце, ма поподне имамо хлада колико хо- 
ћеш. А до подне и онако смо или у мојему 
двору, или овдје у дућану. Па почне раније 


срчано — усрдно, од срца. банак — тезга. 


СУКОБ 119 


него другдје маестрао и некако као одузме 


врућину. | 
— А кад дође први мрак идемо у рибу... 
„Знате, имамо и наше мреже... Милота! — 


чисто узбуђено говори госпођа. 
— Лијепо је — рече дум Фране као не- 
што замишљен. 


— Оставимо то — јави се шјор Кеко, 
а види се да се једва уздржава од радозна- 
лости. — Питаћу вас: играте ли на картег 


— Како не бих играо!2 

— Преферанс, бришкулу... Све, а 7 Онда 
вас поподне чекамо у шјор Менега. 

— Не знам хоћу ли моћи доћи!... 

— Пусти их данас! — опази шјора Ви- 
торија. — Имаће они посла.... 5 

— Истина! — потврди дум Фране. Рече 
да иде кући, да попије бијелу кафу; поздрави 
се и изиђе. 

Друштво остаде у дућану. Трговчић изиђе 
иза банка на врата и погледа за дум Фра- 
ном. — Мора да је храбрен; корача као ђе- 
нерал! — рече за себе, притварајући врата, 
јер се шјор Кеко већ почео тужити да му 
сунчев одблијесак копа очи, а увијек у јутро 
заборави понијети са собом црне наочаре. 

Послије одмора, по ручку, друштво се 
скупило на шјор Менегову доксату. Лаки мае- 
страл пирка и хлади их, а у одблијеску сунца 
играју у увалици таласи, заклоњени злаћаним 
велом што се разастро над пучином. Дебели 
хлад већ се спустио па њихову страну, а 


преферане, бришкула — итре картама. 


190 СА ОСТРВА 


сунце лагано одмиче западу, да се сутра на- 
ново јави на истоку. 

Картају се, и како која карта пада, тако 
се и ријечима набацују, а службеница служи 
црну кафу. Жуурно срчу, као да немају вре- 
мена чекати. 

— Ко зна хоће ли доћи% — јави се шјор 
Кеко после прве партије и поглади своју си- 
једу браду. 


— Не вјерујем, први је дан! — намигну 
шјора Виторија. — Ретзопе суШ не долазе 
тако први пут у кућу. · 


Они се тако картају, док увалу сасвим 
не освоји хлад, па онда иду у шетњу. 

Али шјора Виторија гори од жеље, да, 
се с дум Франом насамо разговори, па од- 
лучи да га, док се они картају, походи онако 
по домаћу, без обзира на прописе етикете, 
које се она придржава само кад је у граду. 

Нашла је дум Франа у послу. Намје- 
штао је слике по собама. Она му је помогла 
својим укусом и савјетом, те се умијешала у 
посао. 

— А они наши су вас чекали — рече 
му узгредице. — Ну ја сам им растумачила 
да сигурно данас нећете доћи. — Па настави: 
— За рећи право, није ни од мене лијепо 
што вам можда сметам, али наше мало мје- 
сто... знате.,. — и љубазно се насмија. 

— Молим, ништа... драго ми је — одго- 
вори он п настави посао. Па се онда присјети 
и зовну службеницу, да госпођи скува кафу. 


ретзопе сплб — Фина господа. 


СУКОБ 191 


— Хвала!... Не треба!... — живо се 
успротиви она. — Са мном не треба ком- 
плимента. , 


Госпођа се надала да ће се он оставити 
посла и поразговарати с њом. Чекала је и 
чекала, па кад је видјела да се он и даље 
мучи, укивајући чавао у зид, поче се узнеми- 
ривати, и нестаде јој осмијеха са увелога лица. 
Он, забављен око чавла,није то ни опазио. 

И док је он укуцавао чавао у зид, на- 
стаде мали тајац. 


— Ја одлазим — напошљетку јави се 
госпођа, кад видје да он не силази са столице. 
— До виђења.... клањам се! — поздрави 


је он, окренувши сек њојзи, срчанијим гла- 
сом удворности 

— Службеница ваша! — рече она, од- 
лазећи, таквим гласом, који је показивао њено 
незадовољство дочеком. 

Сунце се већ било наднијело над преко- 
морске голети, кад је друштво с доксата 
пошло у шетњу. 

Иду новим путем уздуж своје стране, 
док изиђу на обалу и, као увијек, гледају ути- 
шану од маестрала помодрјелу пучину, како 
одсијева у сјајним Фигурама пошљедњег сун- 
чева титрања. А на копну, дуж пута, мирно 
леже испрекрштане сјенке дрвећа. Они газе 
по сјенкама, а главе им се у присјенци мичу: 
не говоре ништа; још мисле о пошљедњој 
партији. 


комплимента — церемоније. чавао –- ексер, клинац. удвор- 
нести — учтивости. 


(22 СА ОСТРВА 


— Сигурно ће и он у шетњу — први 
се јави ситни главар, држећи руке у џеповима. 
— Ко зна — одазва се шјора Вито- 
рија. — Имаће посла! — настави и, сјетивши 


се своје посјете, некако се презриво насмија. 
— Гледај га како једри! Још је вјетар 
у каналу. 
Сви погледаше у правцу шјор Кекова 
погледа. 


— Пуљизв! — рече мирно шјор Менего, 
и загледа се у брод. — Гледај само како 
му стоје једра! — обрати се к друштву. 

— Мога' је напети и Флок. Како ће ухва- 
тити лукуб — примјети ситни шјор Лука. 

— А сће! — заврши шјор Кеко. — Једри 
посве добро; ви ћете га учити... 

— Бум! Ча говориш — узврпољи се 


главар. 
— Да, да, једри добро — потврди шјора 
Виторија одлучно. 

— Хм, имаш правицу — предомисли се 
шјор Менего. — Знаду Пуљизи што је море! 
— Тако је! — одобри шјор Лука. 

И брод пред њима одмиче, а они иду 
све даље до савијутка пута. 

— Еј, мали! — јави се шјор Менего. 

— Шјорг — одазва се из чамца момчу- 
љак у црвеној кошуљи, држећи туњу у руци. 

— Ако ча уловиш, донеси. 


флок — мало једро које се разапиње од кљуна лађе ка 
катарци. имаш правицу — тако је као што ти кажеш. 


СУКОБ 193 


На савијутку попостану, јер се шјор Ме- 
него уморио. Таре зној, и једнако хуче од 
врућине. 

— Вратимо се — предложи шјора Ви- 
торија. 

Враћајући се, шјор Менего увијек држи 
клобук у руци, иде за женом и једнако јој 
у пете гледа. Синовцу им, трговчићу, обично 
је с њима досадно, но таква је навика. Он 
брза ивицом пута, да што прије дође у дућан. 

— Кога врага хита% — љути се шјор 
Кеко и навлаш заостаје. 

— Пусти га! 

Наједном окрете се трговчић друштву, 
видјевши да је шјор Кеко заостао. Знаде 
какав је: уру цијелу може гледати у своју 
сјенку и гладити браду. 

Тако они у првом сутону улазе један за 
другим у село. 

Дум Фране срете их, поздрави их и на- 
стави пут. Њему се шета самоме; уморио се 
намјештајући кућу, па жели да се одмори. 
Друштво се окрете и погледа за њим. 

— Пусти га — вели шјора Виторија. — 
Тражиће он нас, као и они други! 

Али дум Фране, мјесто да их чешће по- 
хађа, и с њима се спријатељи као и пређашњи 
жупници, убрзо их се засити, иу оближњој 
вароши потражи себи пријатније друштво. 

Истина, првих дана редовито је долазио 
по подне у кућу шјора Менега, гдје је не- 


попостану — застапу. клобук — шешир. редовито — 
уредно. 


194 СА ОСТРВА 


Фаљено налазио друштво стараца и младога, 
им синовца. С њима се прилично забављао 
и није му било досадно. 


Али кроз мало времена у њему се, по 
обичају, будило оно друго биће са одређе- 
ним дужностима: ваља се у своме стаду ис- 
такнути и помоћи му, ма и савјетом! 

Па и његову живу природу, жељну рас- 
прављања и препирања, није задовољавала 
монотонија једноликих разговора. Заситио се 
утврђене интимности старога дома, а и не- 
хотице дражила су га стара властела, која 
су се, ма колико пријатпа била, држала строго 
својих старих навика. Па и госпођа Вито- 
рија није могла дуго издржати, а да сеи 
она нечим својим не истакне у друштву. 

— Већ ми је досадило! — рече дум 
Фране, ненадно, једно топло послије подне, 
одмах послије друге партије, и баци карте 
на. сто. 

— Јуре! — зачуди се госпођа. 

— Је ли могуће 2! — додаде шјор Менего. 

— А ми сиђимо у двор — предложи си- 
новац. — Донесите доље кафу — рече окре- 
нувши се стрини. 

Сви поустајаше, тару зној с лица и си- 
лазе низ камене стубе. Посједаше на комаде 
разбацане боровине, које су рибари припре- 
мили, да им мјесто лучевине послужи за свје- 
тлост у вечерашњем лову на срдјеле. 


нефаљено — неизоставно, увек. јур — већ. двор — дво- 
риште. лучевина — луч. срдјеле — сардине. 


СУКОБ 195 


Дође и госпођа ва службеницом и ка- 
Фом. Прво понуди дум Франа. Он устаде и 
стојећки испи кафу. Она га нуди да сједне, 
али он једнако стоји. 

Срчу кафу и ништа не говоре. Непри- 
јатно им је што су, преко обичаја, рано вишли 
у двор. Та још се сунце протеже разом нај- 
вишега зида и његови зраци жегу расцвје- 
тали грм, испод кога виси исушена мрежа, 
спремна за лов на срадјеле. 


— Увијек је промаја у овоме двору — 


прекиде тишину дум Фране. — Лако је овдје 
прехладити се! 

— То и је уживање! — једва дочека 
шјора Виторија да заметне разговор. — Ви- 


дите, овдје није нигда вруће... Ма сједните! 

— Хвала! Отићићђћу у варош; имам тамо 
нешто посла. 

— Останите код нас — понука га ср- 
дачно шјор Кеко. Накашља се, па додаде: 
— Послије ћемо у шетњу. 

— Пусти их — рече бајаги немарно го- 
спођа. — Иду да виде своје пријатеље! — 
И као да је се ништа не тиче, узиђе уза стубе 
на доксат. ; 

Пђор Менего поче да прича старе гатке 
о Бертолду, само да ма како забави дум 
Франа; али га он, видјело се, није ни слу- 
шао, и најпослије као да се предомисли, па се 
поздрави и оде. 


разом — ивицом. грм — жбун. понука — понуди. уза 
стубе — уз басамаке. 


126 СА ОСТРВА 


Госпођа је о доксата гледала за њим и 
видјела како тражи поред куће хладовину, 
како је мимоишао своју кућу и зашао. По- 
мисли: усигурно ће у варош“. 

Сиђе с доксата и јави то друштву. 

У то уђе и Кљако, који је био дошао да по- 
могне обојадисати чамац, прије него што га пу- 
сте у море, па чујући разговор умијеша се и он. 

— Говорите о дум Франу # — рече. — Уви- 
јек је у вароши, гдје игра карата у друштво. 

— У које — упиташе у један мах браћа. 

— У правашко... 

— Па он ни Кроват.... 


— Сће ни Кроват7! — презриво се на- 
смија трговчић. — Је још и жешћи... Но то 
ви не знате — додаде немарно. 

— А ти си паметан! — узврпољи се 
шјор Кеко, нашав се увријеђен. 

— Чули смо!... иронично напомену го- 
спођа. — Кажу да ћеш по дум Франину свјету 


примати неке нове њине новине. , 

— Може бити! — одговори сасвим стид- 
љиво синовац, па се диже, с намјером да за- 
башури о томе разговор. 

Госпођи пак паде на памет да би прије 
шетње ваљало се прихватити посла. У то 
синовац и главар изађоше. 

Кљако промијеша у каблу плаву боју и 
спреми за рад. Он и господар му, шјор Ме- 
него, врте се око чамца, да га људски уреде. 


_ правашко (друштво) — странка права у Хрватској и Дал- 
мацији. Кроват — Хрват. сће — шта. свјету — савету. каблу 
— суду, ведру. 


њажа А А Кеа 


СУКОБ | 127 


Шјора Виторија покадшто их посавјетује 
како би боље било и плете бјечву, а шјор 
Кеко кашљуца, глади сиједу браду и чини 
понеке примједбе, о којима нико и не води 
рачуна. | 

И тако су сви у послу, у хладу и на 
промаји маестрала, док и пошљедња зрака 
сунчева с највишега врха од зида не умакне 
још више, а то је знак да се прекоморске 
голијети жаре и да је доба за шетњу, 

А дум Фране жури се у варош. У сјенци 
стабла, а уз пиркање маестрала, осјећа се 
да је веселији и срчанији. Размажени старци 
са старим навикама нијесу могли дуго да га 
задрже у своме друштву. Он као да се бо- 
јао да то друштво не освоји њега који још 
ужива у своме животу. 

И наједанпут сјети се с одвратношћу 
шјор Менегове рањене руке и шјор Кекова 
кашљуцања кров нос. Па ни госпођа, с оним 
њеним увелим лицем, није му се свиђала: 
плела сеу сваки разговор и сваком је наме- 
тала своју вољу и навику, као што је обикла 
у кући са својим човјеком! Само шјор Нико, 
синовац им, одвојио је од њих. Млад је, ла- 
тио се посла, ако ћеиу малом, дружи сеи 
упушта се у разговор и са сељацима, па ако 
се и не разумије у многе ствари, он бар одо- 
брава његовим ријечима. С њим би се још 
могло њешто и учинити. Предсједник црко- 


бјечву — чарапу. 


128 СА ОСТРВА 


винарства, онај с безазленим, дјетињим ли- 
цем, упутио га је у прилике засеока, и из ње- 
гових ријечи чинило му се да су свима не- 
вољама сеоским крива властела, и да она 
пријече пут напретку и благодјети. 

„Видите“, говорио му је он важно и као 
да жали; уодавно наше село тражи по ди- 
мовима диобу цијелога шумовитога раца уз- 
дуж мора. Људи би од тога имали велике 
користи. Радило би се изасадило земљиште 
виноградом, па би се и бачве налиле вином. 
Овако, сеоско је, па неће се; но свакоме да 
се забиљежи његов дио... 

„А знате ко се противи — сам главар 
шјор Лука! Боји се да се његово добро неће 
моћи радити, кад се сиромах буде забавио 
на своме добру !“ 

И дум Франу се учини да се он мора 
уплести у тај посао. 

У њему се будила одређена дужност; та 
и онако се успавао и пустио се животу на, 
вољу, а прилика се, ето, сама по себи пружа. 
Нигда згоднијег часа! 

Староме главару, шјор Луци, већ измиче 
рок, а у оној тројици, коју је предложио сео- 
ски збор за наступајуће именовање за ту 
част, налази се и синовац, шјор Нико. 

„И он је од њихових!< — вели предсје- 
дник црковинарства. — „Али од два зла боље 
је изабрати мање.“ 


• 


по димовима -— по кућама, према броју породица. рад 
· спруд. 


СУКОБ 199 


Дум Фране пристаје уз њега, и ако му 
се чини да трговчић шјор Нико није рђава 
особа: умиљат је пи биће приступачнији ма- 
ломе пуку, а ето, по његову свјету, прима и 
једне од најпатриотичнијих новина. 

Ознојен п раздраган тим мислима, уђе 
дум Фране у варошку читаоницу, гдје нађе 
редовно друштво још на окупу. 

Бијаше му драго, што је затекао госпо- 
дина начелника у читању новина, јер је пу- 
тем смислио да се с њим поразговори, а и 
вријеме је да пође у шетњу. 

Док је испио чашу воде пи прегледао 
онако брзо неколико новина, изађа с начел- 
ником. 

— Шта је новог — пита га начелник 
и води га са собом у хлад. 

— Новог — понови он. — Нема ново! 
Код нас је све по староме, а то је зло! 

— Ви увијек једно... Све с временом 
— осмјехну се начелник. 

— Истина је, понеке ствари могле би 
се промијенити, већ је вријеме... Ето, молим 
вас, та диоба сеоске шуме да се назад не- 
колико година извршила, данас би у селу 
било двоструко вина... Залуду је, ја ћу на 
томе увијек јахати! — рече у малој забуни, 
видјевши да га начелник слабо слуша. 

— Знам, говорили сте ми... Али ко ће 
их сложити 2 

— Сложно је село... 


маломе пуку — простом народу, маси. начелника — пред- 
седника општине. назад — пре. 


СА ОСТРВА 9 


130 СА ОСТРВА 


— Ма, браћа, и они су нешто... 

— Дакле, ради њих да трпи цијело село! 
— љути се дум Фране. 

— Трпимо их, нису за дуго! — хтједе 
начелник да окрене у шалу, па се наједном 
уовбиљи. — Што, зар ви збпља мислите да 
се селу може помоћи2 Варате се, вјерујте! 
Погледа те у земљишнички уред; видјећете, 
све је задужено... 

— -Биће! Па баш зато и треба да им 
се помогне. | 

— Али како; — живље ће начелник. 

— Отворено ћу вам рећи: нека се про- 
мпјени сеоска управа... Нека се изврши ди- 


оба раца — одлучно одговори он. 
— Мислите главара Биједнога шјора 
Луку% — погледа га начелник. — Ма шта 


он смета 2 Па кога да поставимо на тако ве- 
лику част 7! 
— Шјор Ника. Млад је, и не би се про- 


тивио напретку! — једва дочека жупник. 
— Трговац је! — насмија се начелник 


и часом застаде. 
Дум Фране ухвати га испод руке и по- 
вуче са собом. 


— Ваља да ми учините по вољи! — ин- 
тимно га замоли. — Видјећете да ће бити 
добро. 

— Мени је све једно — попусти начел- 
ник. — Но ја не одлучујем. Вијеће именује. 


земљишнички уред — канцеларија у којој су пописне књиге 
свега земљишта. 


букоћ 131 


— Добро, добро! Само се ви немојте 
противити ! 

— Али да!... Видјећемо вашега шјора 
Ника! — закључи начелник на растанку. 

Дум Фране на путу сврати код Пуљиза, 
купи наранчу и, љуштећи је, изађе из вароши. 

Враћао се кући узбуђен, а сунце се већ 
слијеже и пошљедња мека свјетлост расула се 
по мору, утијану и замодрелу маестралом. 

СО пута је угледао рибара и упутио се 
шкрапама: да види је ли што уловио и да се 
с њим разговори, јер је осјећао потребу да 
ма с ким проговори. 


— Је ли ча% — запита га. 
— Мање од ништа, шјор! — одговори 
рибар. — Толико тек, да без ништа не дођем 


пред шјор Луку... 

— Ча, само за њ ловиш2 

— Оли за њ, оли за браћу... А ко ће 
други купити 2 

— Купио бих и ја... 

"— Да је веће, да бих вам драге воље, 
но нима ни за њих, мало је... А жа би им 
било да другом продам... 

Он се срдио на рибара, и хтједе му што- 
год рећи; али му одмах није пало на памет. 
Изађе опет на пут. чисто незадовољан сам 
собом. 

На савијутку у село срете се с власте- 
лом, поздрави их и прослиједи пут. Они и не- 


слијеже ее — спушта се, залави. шкратпама — стењу што 
вири из воде. оли — или, нима — нема. 


9% 


133 СА ОСТРВА 


хотице кренуше за њим и застопце слије-_ 
ђаху га. ; 

Видјевши га да уђеу дућан: — Велики 
је пријатељ с нашим малим Ником! — под- 
ругљиво нагласи госпођа. 

— Пусти, Бога ти! — искоси се шјор 
Кеко. — К врагу, зар ћемо увијек о њему 
говорити 2 | 

У своме дућану шјор Нико чита новине, 
или, боље, сриче их, јер се још није извје- 
жбао у њему по све новом говору. 

— Читате; — јави се дум Фране. 

— О, ви стег! — подиже главу тргов- 
чић и отури новине од себе. 

— Свиђају ли вам се први бројеви 7 

— Не могу вам још ништа рећи — од- 


говори он, очито збуњен. — Још се нисам 
упратичио у овоме језику... ма јема бити 
липо и паметно — надостави острвским на- 
ријечјем. 

— Браво! Имали бисте увијек говорити 
хрватски — прихвати дум Фране. 


— Јемате правицу, ма кад Ффаљијемо; 
нисмо још здрили, залуду је... 

— А знате — окрену разговор дум Фране 
— говорио сам начелнику ради оног посла... 
Он није противан. : 

— Како знате... Но не би ми било драго 
да се онп наљуте. Старци су загрижљиви... 


слијеђату — праћаху. очито -— очевидно. упратичио — 
привикао, научио. јема бити липо — биће лепо. надостави — 
продужи. шмалш бисте — требало би. јемате правицу — тако 


је, имате право. фаљијемо — грешимо. здрили — зрели. загри- 
жљиви -— заједљиви. 


СУКОБ За 138 


— Пустите ви мене — одговори живо 
дум Фране. — Кад вас једном именују, што 
ћете виг — А они нека пјевају!... И кад 
смо се споразумјели, с Богом! — Поздрави 
се и изађе из дућана. 

Шјор Нико гледао је с врата за њим: 
ено га сада пред двором шјор Менега, гдје 
друштво сједи. Није се зауставио с њима, но 
правце оде својој кући, а друштво гледа за 
њим, као што и он гледа. : 

Послије неколико дана, а пред први су- 
тон, пред шјор Менегов двор скупили су се 
рибари, уморни од дневног пољског рада. 
Наступио је други мрак, а у мору је највећа 
тишина: згодно вријеме за лов срдјела. 

Дум Фране вратио се из вароши; шета се 
увалицом, па застаје крај мора и загледа у њ. 

А рибари журе се на посао. 

Шјор Менего је старјешина; његове су 
бродице и мреже, а Кљако управља дружи- 
ном. Носи из куће пиће, скаче у свјећарицу, 
удешава весла и свијећало, што је са стране 
намјештено. 

Крца се лучевина и осјећа, се оштар ми- 
рис смоле. 

— Ала да! — умиљато нука шјора Ви- 
торија. — Само липо, па ће бит' благослова. 

Шјор Менего је узбуђен, а уморан. Рас- 
колчао је ишарану огрлицу на кошуљи и 
непрестано отире зној с лица. Полагано при- 


други мрак — вече. бродице — барке, чамци. свјећарицу 
— дађицу, барку са свећалом. свијећало —- гвоздено постоље са 
шиљцима, у које се забадају цепке луча и паде се (етоји са 
стране лађице), крца товари. ала да — делате. 


134 СА ОСТРВА 


лази рибарима и свјетује их, казујући гдје 
су најзгоднија мјеста за лов. 

— Пустите! — искоси се на господара 
Кљако. — Зар нећу ја с њима27 

А он, шјор Менего, онда лагано пође пред 
свој двор и сједне на праг и гледа дјецу, што 
мимо њега протркују и скачу у море испред 
шјора Луке, који се на њих љути. 

жупник се зауставио пред дућаном. 

— Шта су се то разигралиг — пита 
шјора Ника. 

— Ви их не познајете... То је обојици 
живот. Ока ноћас неће затворити... А више 
је трошка него добитка: рачунао сам и ја 
— одговара трговчић онако немарно, а жао 
му је што и он није с њима у дио. 

Већ се и мрак почео повлачити ували- 
цом, а свјежи лахорић натискује се с оне 
стране копна и тек покадшто заструји пучи- 
ном, те се воњ просушене смоле боље осјећа, 
а већ звони и „Здраво, Марија“. Часом на- 
стаје тишина; у одјеку супротнога раца не- 
што скрушено к њима долази и као блага 
росица просипље се околним ваздухом, — а 
рибари моле се за обилат лов. 

И обе бродице отискују се од краја; дру- 
жина снажно весла, и из даљине 'још се чује 
замахај весала, што задиру у море и сребрне 
мирну пучину. 


— Са срићом! — за њима виче шјора 
Виторија, — пасе и она враћа своме чо- 
у протркују — трче, воњ — мирис. сребрне == чине бедом 


као сребро, 


~ 4 М 


СУКОБ 135 


вјеку, помаже му да устане, и обоје улазе 
у кућу. 

Људи и дјеца разишли се, рибари от- 
пловили, па би рекао да се заселак смирио. 
Само још крај мора по мраку по обичају 
хода Пуљиз; навалио је клобук на очиим 
пуши из кратке луле. Он се већ одавно у 
село удомцо. На сами благи дан „велике Го- 
спе«“ допловио је с воћем из Пуље, и загледао 
се у постару удовицу, када је она пробирала 
његове крушке. Оставио је дружину и по- 
слије неколико времена с њом се оженио. 
Брзо се научио нашему вину, па сад пије, 
пуши и хода. 

Њему је ноћу најтеже пријећи свијетле 
пруге, што се из кућа кроз прозор протежу · 
по путу, па кад близу њих дође, сагне боље 


"главу и пожури — у мрак. 


Напошљетку једне од тих свијетлих пруга, 
нестане с пута, а одмах затим излази шјора 
Виторија са својим човјеком. Иду полагано: 
он се држи ње испод руке и вуче за собом 
ноге, а у мраку, кад јаче повуче, засвијетли 
жеравица из кратке му цигаре. 

У ходу часом су се уставили у свијетлом 
пред жупниковим прозором. Он је стојао на- 
лакћен с једне стране прозора, а до њега, 
мало повучен, стајао је шјор Нико. 

— Хоћете ли с нама — јави се шјора 
Виторија. 

· __— Хвала! — одазва се дум Фране сво- 
јим јаким гласом. 


клобук — шешир. 7ДОМИО — дошао, настанио. 


136 СА ОСТРВА 


Зар нећете%г — зачуди се шјор Ме- 
него. — Што ћете у кући на оваквој ноћи, 


а спарина да цркнеш 2... Ми идемо гледати 


свјећарице. 


— Идите, идите ! Ја се држим свога реда... 
Мало ћу читати, и тако ће ми проћи вријеме. 
— Тебе, Нико, и не зовем, кад си у дру- 
штву — убаци шјора Виторија, и, као да је 
није брига, повуче свога мужа. | 
Након „неколико корачаја уставише се 
пред другом свјетлошћу. 
Шјор Лука, гологлав и голорук пред дво- 
ром, упита их куда ће. 
— 'Ајдемо! — рече шјора Виторија, 
чувши му глас. 
А ви ништа не знатег... 
Штог% — обоје упадну у ријеч. 
— Маријо је добио диплому, доктор је:!... 
Брзојавио је и брзо долази кући.. 
Изненађени обоје часом ућуташе, па се 
онда обоје свесрдно обрадоваше и питају : куда 
је шјора Вицег 
— Пошла је са службеницом у шјор 


Кека... Била бп дошла и вас авизат. 
— Није горе7... А што вам у кући гори 
велики лампијунг — опази шјор Менего, 


гледајући у прозор. 


— Нема ко да га утрне — одговори шјор 
Лука и сједе на камен пред кућу. 


спарина — запара, врућина. брзојавио — јавио брзоја- 
вом, телеграмом. вас авизат — јавити вам. лампијун — лампа 
што виси обешета о таван. 


СУКОБ #31 


Они неко вријеме стоје пред њим онако 
маленим и шћућуреним. Ништа не говоре; 
рекао би чекају шјору Вицу, главареву жену. 

Најпослије шјора Виторија примјети, као 
за себе, да се макну одатле. Али шјор Лука 
не може, јер треба да чека жену. И устаде, 
па, раздраган од среће, хода испред њих. 

Да свога сина начини човјеком — тако 
је он говорио — ваљало је да се, против 
своје воље, бави трговином вина, хрисантема 
и све у маломе; да жртвује свој мир, и нај- 
послије да се задужи. Сада је свршио; не 
треба да се за њ брине. Живјеће осле каоим 
друга два брата, а коме треба нека ради. 

— Окаснићемо — сјети се госпођа. — 
Сутра ћемо се видјети са шјором Вицом! — 
Повдрави срчано шјор Луку, па обоје лагано 
пођоше даље. 

Одавна нису ноћу ишли сами, па се освр- 
нуше за собом неколико пута, јер пм се чи- 
нило да ће неко доћи за њима. 

Прошли су и пошљедњу кућу. Иду но- 
вим путем крај мора, поред бљедоликих ја- 
бланова. Ништа не говоре; свако у себи раз- 
мишља о Марију, главареву сину, који је сада 
љекар, и о дум Франу; али обојици те мисли 
пресијеца главна мисао: како да се још не 
види свјећарица. Сигурно је негдје у заклону. 

На окуци застадоше на малој узвисици. 
Одатле се видио комад отвореног морског 
продора. 


трисантема — воловско око, пвет познат са своје лепоте 
(здатан цвет). окаснићемо — закаснићемо, забавићемо се, 


138 СА ОСТРВА 


— Ено је иза нас — весело се јави шјора 
Виторија. — Знала сам да није далеко! 

— Слабо свијетли — опази шјор Менего. 

Обоје прате очима бродицу и пажљиво 
пазе хоће ли боље запловити. 

На савијутку се зауставише, и одатлеће 
посматрати лов. 

Сједе једно до другога на нискоме зиду. 
Под њима тихо мрмоће море између испра- 
них шкрапа, а уз образ им струји ноћна свје- 
жина и запаја их мирис просушена смиља 
и кадуље. 

— Све мислим што дум Фране не идеу 
шетњу, да одахне2г! — сјети се шјор Менего. 

— Пусти га... нека чита новине! — од- 
говори госпођа. 

— Увијек их чита... а ми их и не ви- 
димо, паг Прво се читало да се човјек на- 
смије, а сад из њих мудрост ваде! — чудио 
се дум Франу шјор Менего. Чинило му се 
да се изговорио, и хтједе да запали цигару, 
но му рука задрхта. 


— Дај мени! — рече му она, и узе му 
из руке кутијцу, па му запали цигару. 

— Могао сам и сам! — изговара се. — 
А збиља — додаде кроз зубе — дакле, Ма- 


ријо ће нам доћи! Лијепо... интелигентан је 
оно младић... За право рећи говорећи с то- 
бом, он је што сада и имамо од рода. Неће 


он остати овдје — закључи умирени старац. 
— То се разумије! — напомену она. И 
настави живље: — Нека иде за срећом! 


мрмоће — шумори. кадуље — жадФије. 


у“ 


СУКОБ 139 

— И по тишини се чују! — рече за 
"себе шјора Виторија. 

Увијек! — потврди шјор Менего. — 

Зар се не сјећаш — настави живље — како 


си се испрва плашила, кад смо амо долазили 7... 
Мислила, си, да то мртви из гробља плаше, 
па си се прибијала уз мене... 

Одавна је то било! — одговори она 
растежући ријечи, као да хоће да се боље 
сјети. 

— А мени се чини да је јуче било... Е, 
пролази вријеме! Мало се живе... — рече 
шјор Менего, а пошљедње ријечи изговори 
мекшим гласом. 

Охо, старче мој! Хтио би се повра- 
тити у младићко доба! — као прену се она 
и усиљено се насмија и погледа га при свје- 
тлости цигаре. 

Да је срећа... Прегорио бих... 

Мучи; не срди Бога... и овако нам 
је лијепо! — пријекорно рече госпођа. Па, 
да би окренула разговор, и као да се чуди, 
изусти: — Не види се свјећарка... Биће се 
у другу увалу заклонила. 

Тако они сједе. Њему је већ догорјела 
и друга цигара, и поче климати главом. 

Је ли видиш% — испрекидано запита. 

— Нема је — одговори она, гледа у море 
и пушта га да треном отпочине. 

Њему се јаче задријема. Испаде му ци- 
гара из руке, а њој је баш тешко да се сагне 


живе — живи. свјећарка — лађица са свећалом. треном 
~ часом, 


140) ОСА ОСТРВА 


и дохвати је. Најпослије се он горњим тије- 
лом опружи по зиду, а и она се прислони 
уза њ. 

Слатки сан спустио им се на очи, а носи 
им га и ноћна свјежина; али му се они не 
предају сасвим. Трзају се, јер кроз дрије- 
јемање на махове им се пред очи појављују 
срдјеле; праћкају се као живо сребро и пре- 
скачу преко пуне мреже. 


Она се прва ненадно прену и онако дре- 


мљива гледа у наоколо. Свјећарица још се не 
види; сигурно је у другој ували! А ваља да 
нису ни нашли лова, кад га свјетлошћу не 
маме под овај крај. 
— Менего! — зовну га и лагано га продрма. 
Он, сањив, маче се и окрену главу: — 
Зар су запасали мрежом 7 Куд су: 


— Није их видјети! — одговори она и 
диже се. — Сигурно неће још задуго к овом 
крају. 'Ајдемо кући! — и послије мало вре- 


мена улазе у село. 

Свугдје су већ прозори притворени, а по 
путу нестало је свијетлих пруга, које су до 
мора готово допирале. 

— Касно је већ, кад. се Пуљиз више 
не шета — говори она. 

— Не мари, да је и касније, биће у кући 
као у пећп... Ух, вруће! 

Преко двора, по плочнику, у мирној ноћи 
на далеко им одјекују кораци, а кад се по- 
пеше уз камене стубе, зрака свјетлости по- 


запасали — злокруњиди, обухватили. није иж видјети — 
не могу се видети. 


~ ~ 


сукоћ 141 


јави се преко пута, часом застаде, па пошто 
је неколико пута задрхтао на тамној пучини, 
угаси се. 

Шјора Виторија устаде раније него обич- 
но. Узбуђење и радозналост: јесу ли што 
уловили, нису јој давали спавати. Одмах је 
надвирила с прозора и зовнула Кљака. 

— Није лоше! — јави се он с бродам 
настави посао. 

Освануо дан доста врућ, те рибари журе 
да среде дјелове, мреже и бродице. А поред 
мора данас је живље него обично. Дошао је 
из вароши богати трговац, да товари у брод 
купљено вино. 

Пред конобом брани се од мува живина. 
За сунцем долетјеле су немирне муве, па 
драже уморне и предљиве мазге. 

Гоњачи затакли своје бичеве за леђа, па 
натежу и једва дижу пуне мјешине на не- 
мирне мазге. Они што немају посла пеку на 
жеравици срдјеле, што су им дали рибари, 
а из кућа опет доста се дими, те мирис пе- 
чених срдјела, жестина сунца и јачина пре- 
точеног вина — мијешају се и испуњују тије- 
сну увалу раздражљивим укусом, а нема ћуха 
од вјетра да разагна и разблажи спарину. 

На броду, богати трговац надгледа то- 
варење и разговара се са шјор Менегом, који 
сједи у хладовини на крми. Њему је мило 


дјелове — делове, што је коме од лова допало у део. ко- 
нобом — подрумом. предљиве — плашљиве. гоњачи — они који 
_ иду уз коње, мазге или магарце, те товаре на њих или скидају 
с њих товаре. затакли — задели. ћуд — дување. 


149 СА ОСТРВА 


гледати жив рад и разговарати се, те му 
тако вријеме пролази. 

— Ове године добићете колико хоћете 
— вели он трговцу и гледа га право својим 
великим очима. 

— Зашто ви нисте куповали мастг% — 
шали се с њим трговац, а хоће да буде ов- 


биљан. — Бадава, не знате да добијете... 
— Тако је — потврди трговчић с прага 
од дућана. — Они раде, па и добију! 
— Ох, ти ћеш пуно стећи! — подру- 


гљиво му одговара шјор Менего. 
— Да сам био у прилици као ви... 


— Било би сад све твоје! — прекиде 
га мирно стриц, и додаде: — Паг Шта би 
селу било боље2 

— Евала! — насмија се трговчић — 
кад се ви за друге бринете! — И уђе у ду- 
ћан да послужи неко дијете. 

— Оставимо то — окрете се трговац 
к шјор Менегу, пошто је гоњач и другу мје- 
шину сручио у бачву. — За вас већ друге 


није. Старце треба замијенити младим силама, 
како би то рекао дум Фране. Ето, јуче је 
опћинско вијеће изабрало вам за главара ва- 
шег синовца шјор Ника2 Еј, шјор Нико! — 
јави му се трговац. — Заборавио сам чести- 
тати вам... Што ћете, ми трговци прво гле- 
дамо свој посао. 


— А што јег — одговори шјор Нико. 


маст — штра, вино. 


СУКОБ 143 


— Причињате се као да не знате... Не- 
мојте се посилити, и ако сте нови главар! 

— Ја не знам ништа! — учини се не- 
вјешт шјор Нико, и пође дуж дућана. 
___У то навалише у брод гоњачи, носећи 
пуне мјешине. Шјор Менего не може да се 
стрпи, него се диже и приступи трговцу. — 


Ма шалите ли се; — рече му сумњајући и 
отежући ријечи. 

— Не шалим се, не! — одговори трго- 
вац гледајући у бачву. — Сигурно. Тако је! 


Шјор Менего не одговори, већ, брже но 
иначе, отиде с брода. 

У двору нађе своју жену и Кљака: он 
слаже у бачвицу срдјеле, а она их засипље 
сољу. 

— Бога ти! — разрогачи очи шјор Ме- 
него и подиже мало рањену руку. — Знаш, 
Виторија, шта се догодилог Ника су иза- 
брали за главара! 

— А шјор Лукаг 

— Сад је ништа! Ето као и он — и по- 
каза руком на Кљака. 


— Лијепо! — рече шјора Виторија. 
— Зафалите дум Франу! — напомену 
први Кљако. — Ма ја сам знао: то је ради 


партита... Он мути и у вароши. 
Шјора Виторија нагло засу сољу једап 


"ред срдјела и остави посао. 


— А ко је донио вијест% — сјети се она 
упитати. 


причињате се — правите се, претварате се. партита — 
странке. 


144 СА ОСТРВА 


— Трговац, шјор Марко. Ено га на броду. 

— Кљако, поћи ћеш у варош пнФормати 
се — заповједи госпођа и, не чекајући одго- 
вора, узиђе уз камене стубе. 

Кљако настави посао, а шјор Менего 
опет оде. 

На броду је нашао с трговцем оба брата. 
Учини му се сигурно да и они знају што је 
с главарем. Шјор Луко по броду шета на 
сунцу, 0 шјор Кеко сагнуте главе непре- 
стано кашљуца и не сметају му сунчеви зраци, 
што му грију леђа иза јарбулових конопа. 

да њим је дошла и шјора Виторија и 
зауставила се пред бродом. 

— Донијели сте нам лијепе гласове! — 


јави се трговцу. — Да бар нашем шјор Нику 
честитамо! — рече сасвим подругљиво. — 
Еј, шјор Нико! — и окрете се према дућану. 


Браћа узбуђена чекају, да виде шта ће 
бити кад изиђе, па гдје се који затекао стоји м 
гледа у земљу, а трговац се подсмјехује. 

Али шјор Нико не излази из дућана. 

— Крије се! Како је чедан!... — на- 
помену госпођа, претварајући се да је мирна. 

У то долази из цркве дум Фране, поно- 
сито и отмјено као и увијек. Браћа једнако 
гледају укочено преда се, само госпођа гледа 
одважно право к њему. 


— Пођите честитати му! — рече му, кад 
је ближе дошао. — Знате, шјор Нико нам 
је главар. 


цнформати се — известити се. јарбулових конопа — ко- 
нопаца од катарке. 


Га У Ма Зи пад о 


СУКОБ 145 


— Млада сила! — навалице рече озбиљ- 
није трговац. 

Дакако! — прихвати жупник. — Већ 
је и вријеме да се почне. 

— Штета што се крије... Не можемо 
да му учинимо наше реверенце! — иронично 
"додаје шјора Виторија. 

Не знам у чему је то злог... Вијеће 
га је изабрало, а он ће се примити — го- 


оу жупник мирно, својим мушким гласом, 
јави се шјор Нику. 


— Ја не знам ДЕР — одговори он 
излазећи на врата. 
— Кад не зна он, знаћете ви! — рече 


усиљено шјор Лука жупнику, излазећи из 
брода. 

— Кад баш хоћете да знате, казаћу вам 

по нашу! — одговори неустрашиво жупник. 

За вас је да се молите Богу и да миру- 

јете. Части се не дају ни за што; ваља и 


радити! — доврши, али готов да настави. 

— Ви сте нам донијели буну !... Ви, наш 
пастир! — љутито отпоче шјор Лука, и 
онако мален испрси се пред њим. 

— Ха, ха!... полако мали! — презриво 
и доста 104: ђено смије се дум Фране. — Жао 
вам је изгубити карику, рендила је, а7 

– Мел и — побјесни шјор Луко и 


једва промуца ту ријеч. Затим му се при- 
ближи и, попевши се на прсте од ногу, по- 


навалмце — хотимице. да му учинимо наше реверенсе 
— да му се поклонимо. карику — звање, место у служби. рен- 
"дила је — била је од користи. 


СА ОСТРВА 10 


146 СА ОСТРВА 


гледа га: — Срамите се! — изговори, и учини 
му се да му је после те ријечи одлакнуло, па 
хтједе окренути се браћи. 


— Ја да се срамимг... Ја!... А од кога. 


— и високи дум Фране стаде жестоко мла- 
тарати рукама над малим шјор Луком. Па, 
прибравши се, хитро се одмаче. 


— Браво!... ви пружате и руку! — за- 
вапи шјора Виторија, — Ршко, стопоге ! 
јор РИј ; 512 
— Хм, хм! .. Ча је тог! — напомену 


шјор Кеко, као да св сада пробудио. 

— Ето, хтио би да нас туче у нашој 
кући! — изговори шјор Менего лагано, раз- 
рогачивши очи. 

А шјор Нико једнако на вратима стоји. 
Бојажљиво гледа у наоколо и ни ријечи не 
проговара, него чим ко у њ погледа, обори 
очи к земљи. И гоњачи су се збунили; чудно 
им што се господа свађају, па стоје с нато- 
вареном живином и гледају. 

— Ола, распртите! — виче с брода тр- 
говац. — Нису то ваши послови. 

Настаде часом тајац. Браћа се скупила 
један до другога, а дум Фране стоји у страни. 
Сунце их силно жеже; али они зато и не 
хају; пуштају мирно да им се зној циједи 
с лица. Жупник је подигао шешир, па му 
се бијели чело; раздражен је, а и изнена- 
ђен. Није се надао толиком нападу. 


завапц — повиче. риш о, зтдпоте — лепо, господине. ола 
хајде, дела. живином — стоком. распртите — скините товаре, 


учи 


СУКОБ 147 


— Платићете ви то мени... Ви ча сте 
одријели ови пук!... рече и хтједе отићи. 

— Пи! изусти презриво шјор Лука, мало 
мирније. — Јесмо ли вам чагод дужниг... А 
мали пукг% Ви да му помогнете, спавајући 
цијели дан и с оним вашим Фојима, ча их и 


он примаг! — и показа руком на синовца 
на вратима од дућана. 
— Мучте, листом се не ружите! — са 


очитом одвратношћу закључи жупник, па, не 
чекајући одговора, нагло уђе у дућан. 

— Хајдемо! — рече шјора Виторија, 
која је била прислоњена на камени стуб, о 
који се вежу бродови. 

Браћа се упутише за њом, а она пу- 
тем до двора једнако говораше: — Рао, 81 
опоге ! 

Иза довршене кавге, Кљако се још је- 
дном напио цијела вина на броду, па добро 
напит оде у варош. 

Он би за брађу био погинуо; али кад 
погледа у очи своме жупнику, попусти му 
сила, сагне главу и погледа преда се. 

Тај дум Фране — премишљао је ону 
у путу, док га је сунце жегло — није рђав 
човјек. Срчан је, са сваким се поразговори. 
И с њим се случајно једном срио на путу 
за варош, па су заједно ишли и разгова- 
рали се као давнашњи пријатељи. Оно је- 


ча сте одријели — који сте оглобили, одрали. пук — 
народ. чагод — штогод, машто. фојима — новинама. муч'те — 
ћутите, умукиште. закључи — заврши. цијела вина — чиста 
вина, неблажена водом. ма — али. свјетом — саветом. 


10 


118 СА ОСТРВА 


сте, не да од свога, ма ће ти бар свјетом 
помоћи, 

Али стара господа ближа су му. Зна што 
свијет у засеоку говори, да је он незаконити 
син шјор Кеков. Мајка му је дуго служила 
у њиховој кући и с њиме је зачела. Истина 
је да ју је он послије отјерао од себе, али је 
ипак помагао колико је могао! 

И личи на њ. Колико ли је пута, гле- 
дајући се у зрцалу, сравњивао своје лице 
с његовим; иста подужа глава, заруњавила 
жутом длаком, само што је он млађи. 

И сада он вјерно служи шјор Кека, а 
и осталу браћу. С њима живи и нада се да 
га шјор Кеко на самрти неће заборавити, и 
ако је послије његове мајке промијенио многе 
службенице ! 

— Враг стари! — изговори гласно. — 
Увијек му се хоће све то млађа! Ето једва, 
иде, па ипак мило му је младо: даје сласт 
очима ' 

Тако размишљајући и говорећи сам са 
собом, скрене с путак мору, да види има ли 
рибе. Он, кад не може да лови, скаче по 
шкрапама и гледа жељно у рибу. 

Данас сеу мору види као у зрцалу. Још 
није дунуо маестрал, а топло је и свијетло, 
па се риба држи краја. 

Прескаче преко шкврапа и хриди, зау- 
ставља се часом и гледа, док у мору нешто 
блијесну. 

— Ха, ено ти је! — вели гласно и скочи 
на крајњу хрид. 


СУКОБ 149 


Мало даље сасвим засебно суче се го- 
мила оборите; смишљено се креће: види се 
да тражи хране! Каткад понека већа запра- 
ћака се над пучину, тренутно одбљесне у 
сунцу, па поново зарони. И оне у мору према 
свјетлости сину, па опет једнако неуморно 
траже. Он, иако га сунце пече и свјетлост 
засјењује, не може да скине очију с рибе. 
Како се оне примичу крају, он дршће од 
узбуђења: гледа им бистре очи и свјеже 
шкрге, замишља их у лишћем обложеној ко- 
шари како лепећу и надимљу сеу пошљед- 
њим трзајима, жељне мора и простора. И 
чисто претрну и савлада га нагон; хтио би 
је поубијати и инстинктивно хтједе подићи 
десну руку, — али се сјети да је нема. Од- 
нио му је динамит једног овако исто топлог 
дана! Али страст, вином и жељом распаљена, 
не попушта. Да му је само динамит, бацио 
би га у гомилу, ма и љевицом! А гомила 
риба полагано се даље креће, пажљиво би- 
стрим очима гледа и тражи хране. 

Кљако смућен изађе на пут, и пожури 
се у варош. 


Послије подне, при повратку, мало је про- 
спавао под маслином, на промаји маестрала, 
а кад је стигао у село, нашао је господаре, 
по обичају, у двору и разговору. Потврдио 
им је вијест, коју је трговац јутрос донио. 


суче се — вуче се. оборита — врста морске рибе. ко- 
шари котарици. лепећу -— праћакају се 


150 СА ОСТРВА 


Шјора Виторија укори га што се дуго 
задржао. 

— Ча ћете 7 — одговори он. — Ча је — је! 

ћавгу је примило село као стару ствар, 
а завађеници, изгледало је, да се не мисле 
мирити. 

Шјора Виторија узбунила је старце, б6о- 
јећи се да не клону, па да побједа остане 
жупникова, кога је она од тренутка свађе 
с одвратношћу гледала. 

Љутио је његов нехај и безобзирност 
према њој, која увијек води друштво у за- 
сеоку! А и лов срдјела богат је синоћ био, 
па ће бити добити и њој и дружини; доћи 
ће и Маријо као свршен љекар, па ће доћи 
на купање и богата родбина, — биће све у 
њиховим рукама, и угледће им порасти. Те- 
жаци мораће припознати њихову надмоћ, као 
и увијек, а жупник остаће осамљен. 

Чисто ужива у себи, помишљајући како 
ће он, смућен, сам морати шетати по селу, 
и како ће најпослије морати к њима се при- 
дружити. 

Она ће се испрва чинити невјешта, али ће 
на крају, није друге, пристати; а кад се он 
приклони, мир ће бити готов. Лако му је сада, 
док је љето; али кад дође зимаг 

Док тако шјора Виторија умује, дум 
Фране поносније пролази поред њене куће 
и — више је не поздравља. 


= 


ча је је — шта би Сп. нехај — псмсар. Сезобзирноесг — 
пепажња. пришознати — признати. 


га Њу авенић 


– 


СУКОБ | 151 


Једног јутра, чувши звона за малу мису, 
она га сачека пред двором и чисто га у очи 
гледа, јер хоће да буде сигурна: хоће ли је 
поздравити. 

Он прође мимо њу, као да је није ни 
видио, подиже јаче главу и не трену очима; 
само му трепавице јаче задрхташе. 

Ршнко! — рече она гласно. 

А иза врата вири шјор Менего. 

Видио сам! — дочека је он мирно, 
кад је она на праг ступила. 

Тако у завади прође и друга ноћ, а 
мјесец иза раца све се више и више диже; 
мреже се суше за трећу ноћ, а рибари је- 
два ишчекаше да се сна нзуживају. Х 

У недјељу, пред Тијелово, док су се браћа, 
знојила од спарине у својој клупи, у жен- 
ском дијелу, наповједио је жупник с олтара, 
да ће по обичају на Тијелово бити у вече 
процесија око мора. 

На сам дан Тијелова падне шјори Вито- 
рији на памет, да у тој свечаној процесији 
властела демонструју својом одсутношћу. 

Они су од старина имали право носити 
балдахин над Пресветим Отајством, а да не 
би изгубили то право, пошто старци већ нису 
могли издржати тај терет, нашли би у све- 
чаним пригодама своје тежаке, дага носе, а 
они би држали златне китке. 


ршто — депо, дивота. Тијелово — Телово, Брашанчево, 
католички празпик, који пада у други четвртак по Духовима. 
натовједио — објавио. процесија — литија. балдатин — небо. 
Пресветим Отајством — светим 'причешћем. 


152 СА ОСТРВА 


Послије подне ситшла су браћа у двор ра- 
није него обично; за њима дошао је и Кљако, 
да чује шта ће му господар наредити. 

Браћа сједе један више другога на ка- 
меним стубама. Поврх њих сјаји сунце. Кљако 
се прислонвио уза зид, а шјора Виторија стоји 
пред њима приправна да говори. 

— Знате ли 2 Више и не поздравља... Џп 
уего ппрегпепје! Ма нека зна, да ћемо се 
и ми знати владати! — отпоче она срчано. 
— Вечерас нека нико не пође за процесијом ! 
То је прва. Што вам се чиниг Видјећемо ко 
ће вас у селу моћи замијенити!... Учиниће 
лијепу Фигуру! — и задовољно госпођа про- 
таре руке и погледа по друштву. 

— Вгаујазипо! — занесе се часом шјор 
Кеко, па одмах настави хладније; — И онако 
сам нешто немоћан; поћи ћу одмах у по- 
стељу. 


— Браво! — презриво нагласи ту ри- 
јеч шјора Виторија. — То није ништа. Ваља 
он да зна, да га се не бојимо. 

— Тако је! — једва чујно изговори 
шјор Лука. 

— А да је Кљако други — напомену 
шјора Виторија лакше — могло би се још 
нешто... 

— Чаг... Заповиједајте!... 


— Немојте пратити процесију са свје- 
ћарицама ! 
— Ах! — оте се браћи из уста. 


ит фето ттретитетје — прави безобразник. фтатаавтто — 
врло добро. 


СУКОБ 153 


— Скужајте, ма то није ни за рећ — успро- 


тиви се Кљако. — А ко би то смија рећ' риба- 
рима 2!... Бог сачувај!... А кад не би ни тре- 


ћину рибе уловили, ко би им извадија из главе, 
да је то каштиг божји 2... Па мали пук! Били 
бисмо горе виђени од Фрамашуна — разлаже 
очито увријеђени Кљако л шета по двору. 

— Ала, да!... Кад није могуће, ништа! 
— попусти господарица. — Но за процеси- 
јом неће се ићи. Је ли тако: 

— Сигурно не иде се! — потврдише 
браћа, устајући са камених стуба. 

У то се п сунце наднијело над капарин грм, 
и почело је звонити на благослов, а друштво, 
мјесто да пође у пркву, забави се у двору. 
Кљако приправља лучевину за свјећарице. 

И ноћ је настала. Рибари су изишли из 
цркве, да с Кљаком дочекају процесију на 
мору, у баркама свјећарицама. 

Они се чуде што су браћа и госпођа још 
у двору, а процесија ће брзо изаћи из цркве. 
Запиткују Кљака што је то, али се он чини 
невјешт, а кад му напошљетку досади њи- 
хово припитивање, одговори осорљиво: 

— Пусти их..... Знате да увик имају своје 
идеје. 

Најпослије је и ноћ сасвим завладала; 
заславило је и то је знак да се процесија 


скужајте — опростите. ма то није ни за рећ' — али о 
томе се не може ни говорити. каштиг — казна. фрамашуна 
— Франкмасона, слободних зидара. капарин грм — жбун ка- 
паре (биљке која расте у приморју и употребљава се за зачин). 
заславило је — зазвонило на нарочити начин, којим се звони у 
свечане дане. 


154 СА ОСТРВА 


кренула. Али прије тога било је жамора и 
тиске у цркви, кад је жупник опазио да се 
нико не прихваћа балдахина. 

Људи се обазиру по цркви, гледају хоће 
ли одкуд браћа банути! Жупник се часом 
збунио, но одмах дође к себи. 

— Не смета! — вели браћи светог са- 
крамента, што су се окупила око великог 
олтара, у бијелим туникама, држећи уже- 
жене воштанице у руци. — Зар се не може 
без њих 2 

Погледа наоколо и изабра двојицу од 
угледнијих сељака. Шјор Нико, синовац, за- 
клонио се иза пјевалишта, јер се боји да још 
горе не наљути стричеве; али га он спази 
и позва га, а предсједник црковинарства сам 
се понудио. 

— Држите, па хајдмо! — заповједи сво- 
јим јасним гласом жупник, држећи у рукама 
Свето Отајство. Изабрани носачи оставише 
своје дебеле воштанице, приступише балда- 
хину и процесија се поче сукати из цркве. 

Низ камене црквене стубе иде побожни 
пук, а дјеца већ истрчавају пред криж на 
ширину, буче и чекају. 

Иза крижа редом се нижу барјаци и 
иконе светаца. Долази и Шресвето Отајство. 
Цијелим селом одјекује побожно, сурово на- 
родно пјевање; звона славе и јек им одје- 


светог сакрамента — свете тајне, светог причешћа. аје- 
валишта —- певнице. процесија се поче сукати — литија, по- 
ворка поче излазити. криж — крст. буче — грајају, вичу, славе 
= свечано звоне. 


| даље "А 


" 


а 
5 
ћ 

Е 
ЊЕ 
3 
3 
| 


СУКОБ #55 


кује, а пламен воштаница дрхти у тихом 


ваздуху. 

Док се балдахин помолио иза кућњег 
зида, на савијутку, увалом, запловише барке 
свјећарице у самоме пламену. Свом снагом 
упиру се Кљако и дружина му, да на ври- 
јеме стигну сучелице Пресгветоме Отајству. 

И процесија застаде: дијели се благо- 
слов! Пук је попадао на земљу на кољена, 
а рибари у својим свјећарицама на крми; не 
мичу се, рекао би изгорјеше у сред оног ва- 
здушног и морског пламена, што се у дубини 
одбљескује. 

Дрхте распламћеле воштанице, те је и 
ваздух топлији ; пуцкара распаљена лучевина, 
а помијешао се мирис тамњана и смоле, те 
све опија, склапа очи... 

Криж се опет крену, а за њим се ниже 
и свијет. 

Врата од шјор Менегова двора пришкри- 
нута су; иза њих вири шјора Виторија, а по 
степеницама поређала су се браћа. 

Побожни гласови молитава допиру и до 
њих: срси их пролазе од узбуђења; кају се 
што су урадили, али се не одају један дру- 
гоме, него се сваки прибира у себе и ђути. 

— Ево их! — јави се шјора Виторија 
обазриво. 

И лијепо се разабире ход, допире до њих 
молитва, побожна пјесма и мирис тамњана. 

Друштво паде на кољена. 


срси — жмарци. 


156 СА ОСТРВА 


Овјетлост од пламена свјећарица, што 
прате процесију, продираше кроз одшкринута 
врата по двору и обасја један дис шјор Ке- 
кова тијела. 

Он се приби уз шјор Менега, да га они 
с поља не виде. 


— Не турај ме, пашћу! — вели му брат 
и наставља молитву. 

— Помакни се у мрак — бојажљиво ша- 
пуће шјор Кеко. — Видјеће нас! — и је- 


днако тиска брата. 

Послије благослова предсједник цркови- 
нарства дочека у сакристији умиљатим ли- 
цем жупника. 

— Јесте ли их видили7; — рече жупник 
бришући зној с лица. — Бидници! Ма ча они 
мисле # Прошла су стара времена, кад су ћуци 
заповидали. Жа ми их је... 

— Нисам се надао да ће се толико усу- 
дити! — као навлаш се чуди предсједник. 
— А нико не зна разабрати: ча им је пало 
на памет! 

— Растумачићу ја њима у прву недиљу 
— усиљено се насмија жупник, и додаде: — 
Неће више клечати на банку међу женскима... 
Видићу ја... 

— Њихов је то банак од старине — на- 
помену предсједник, у намјери да се жупник 
боље изјасни. 

— Нима тог више!... 


турај -— турај. сакристија — одељење у цркви где се 
држе црквене утвари и одежде. биднини — бедници, јадници, 
ћуци =— ћукови, буљине. нима — нема. 


СУКОБ 157 


— Чините како знате, а ја се не могу ми- 
шати. Ма било би добро умирит' их. Ја не смим; 
њихов сам тежак, осветили би се кб паси.!... 

— Пустите ви — прекиде жупник, по- 
тражи свој штап и уморан изађе из цркве. 

Те су исте ноћи тежаци пред својим ку- 
ћама претресали вечерашњи догађај, а још 
прије сванућа цијели је заселак знао да је 
између властеле и свештеника пукла очита 
кавга. 


— Јако је обоје — говоре сусједи на 
хладишту више мора. — Поп је храбар и не 


да се, а они су кућићи од старине! 

Говоре и расправљају, али се не приво- 
љевају ни једној ни другој страни. Јако је 
оћоје! Некима је и мило што се господа по- 
салдише : нека није увијек брука на сиромаху! 

Они говоре и дријемају, а ријечи им се 
губе у пиркању лахорића, док не освану 
испружени по гомилама и сувом прућу. 

Прве недјеље, послије Тијелова, дум 
Фране огласио је с олтара, између осталог, 
и једну новину, која је била таква, да није 
било у цркви чељадета које о њој није ми- 
слило, и ако су побожне душе на селу хтјеле 
одагнати ту напаст из памети. 

Жупник је, послије лијепе проповиједи о 
милосрђу и љубави ближњега, а поводом про- 
читаног еванђелија, окренувши се пуку, на- 
вијестио јаким гласом, да одселе нико — и 


мишати се — мешати се. не смим — не смем. паси — 
пси. пустите - оставите. 


158 СА ОСТРВА 


понови — нико од мушких (нагласи ту ријеч) 
нема се мијешати са женскињем. — Знам — 
прослиједи јаким гласом — какве су се са- 
блазни у разно доба дешавале од некојих у 
самоме овоме божјему храму. Али се довр- 
шило и то! Дакле, да се боље изјасним, јер 
објашњен спасен. Банак у коме сада стоје 
браћа М... за женске је, а они одсада могу 
заузети мјесто у банку братства светога са- 
крамента, гдје им се и пристоји. Ако ко не 
послуша, ја знам што ћу радити — изго- 


вори, па се нагло окрену и запјева Стедо! 


— Е розаф е 2! — гласно је рекла шјора 
Виторија, па поред свега што је она јуна- 
киња поче поступно блиједити. Браћа тек 
што се не обесвијестише. Као затрављени 
бленуше преда се, а шјор Кеко више и не 


кашљуца. 
Он некако не може да издржи спарину, 
срамоту, увриједу, што ли — и, обузет том 


тугом, бесвијесно изађе из цркве, браћа и 
нехотице слиједе га, а стотину радозпалих 
очију прате их до врата. 

Шјора Виторија прибира сеи не хтједе 
изаћи ; гледа у растворен молитвеник и брзо 
миче устима као да моли... 

Напошљетку се доврши и велика миса, 
а чељад, ознојена, излазе из цркве. И ако 
сунце пече, а спарина омамљује, опет се ондје 
на сунцу прикупљају и разговарају. 

Стедо — Вјерују. е розг фи: — је ли могуће. обесвијестилце 
— онесвестише, падоше у несвест. затрављени — очарани, за- 


луђени. слиједе — прате. растворен — отворен, расклопљен, 
велика миса — служба, литургија (у католика). 


2. 
| 


СУКОБ 159 


— Ето, дошло је вриме, да смо сви једнаци: 
— вели предсједник црковинарства свакоме 
ко га год заустави. — Јур је и вриме! — 
наставља умиљатим лицем и иде даље. 

По подне, чим су браћа обједовала, не 
чекајући да сунце зађе на другу страну, до- 
ђоше у кућу шјоре Виторије. 

У соби су капци прислоњени, али ипак 
по поду трепери сунчева жара, а неколико 
продрлих зракова игра се, с одблијеском од 
мора, по зидовима, по штропу и по озно- 
јеном лицу браће, те им даје бљедолики 
изглед. 

Браћа ћуте и полако корачају један мимо 
другога. 

— А, ови дан доћи ће ми Маријо — вели 
ситни шјор Лука забринутим гласом. 

— Доћи ће и наши — одазове се госпођа. 

— Лијепо ће нас наћи | — опази шјор Кеко 
и спусти се на столицу, те зијевну гладећи 
браду. 

— Црћи ћу од врућине — тужи се шјор 
Менего, таре зној рупцем и изађе у ходник. 


— Увијек је све на мени — као љути 
се госпођа. — Вас ни бриге! — Па додаде: 
— Менего, куда ћеш 

— Пусти ме, изгорјећу — чује се из 


ходника његов уморни и растегнути глас, па 
одмах затим лагани ход. 

— Ви као да не знате шта се дого- 
дилод Зар ћете се посве предати, хаф — 


вршме — време, штропу — таваници, 


160 СА ОСТРВА 


пита шјора Виторија и жмирећи на лијево 
око гледа у браћу. 


— Оно је хајдук! — вели шјор Кекои 
помјери се на столици. 
— Сарасе Фа! фи о! — додаде шјор Луко 


и сједне на софу, не додирујући под ногама. 


Шјор Кеко устаје са столице и сједе. 


до њега. Најпосијле довуче се и шјор Менего, 
па се баци на други крај софе. 

— Ох, сада сте комотни! А дум Фране 
нека чини што га је воља! Вгауо, да уел 
пођш — нагну се госпођа и говори над њима. 
— А ја мислим посве друго! — и озбиљно 
настави: — У недјељу ће шјор Кеко као нај- 
старији брат у банак, па да видимо. 

— Нећу с њим да имам посла — при- 
јегорно јави се шјор Кеко. 

— Хоћеш, ја ћу доћи по те... Е, дум 
Бепо био је гори, па је рђаво проша'... а 
"за ово знаће и бискуп... И те како! 

— Ради како знаш — јави се дремљиви 


шјор Менего, и часом је погледа разрогаче-. 


ним очима. 
И друга два брата спустила су главу... 


— Хоћете ли кавуг% — пита госпођа. 
— УФ!... Вруће! — јекнуше браћа. 
— 'Ајте! — сањиво их моли шјор Менего. 


Оба омртварена с натегом устадоше и 
лагано одлазе. ; 


сарасе аг Тило — све је кадар. фтаго, да ђетг побаиа — 
браво, као прави илемић. шријегорно — мирећи се са ствар- 
ношћу. омртварена — клонула. 


СУКОБ 161 


— Ко ће до куће доћи! — тужи се 
шјор Кеко, држећи се чврсто приручја, и ла- 
гано силази. 

Шјора Виторија пак отирачем тјера мухе 
и затвара јаче капке, да мирно њих двоје 
опочину. 

У прву суботу послије тога искрцали 
су се изјутра гости — родбина шјоре Вито- 
рије, и то три мушкарца, двије женске, а 
с њима је дошао и син шјор Лукин, сада до- 
ктор Маријо. То бијаше младић чврст, нешто 
пижег раста и с немарним осмијехом на лицу. 

— Ево ти га! — раздрагано и поносно 
показује га отац стрини. 

А она се љуби с њими с гостима. Раз- 
говарају се, док их сунце не потјера у хлад, 
у двор. 

— Не иди к дум Франу! — шану на уво 
стрина младоме доктору и додаде: — А пи- 
тај оца зашто — па га испрати из двора. 

Цијели дан гости су се одмарали од дуга 
пута. Шјора Виторија могла је само у кратко 
да их обавијести о немилим догађајима у селу, 
бацајући за све кривицу на жупника, и пре- 
поручујући им да га се просто кане „као ч0- 
вјека недостојна Фпна друштва“. 

У недјељу у јутру, око осме уре, звона 
огласише „велику мису“. Шјора Виторија, 
кад зазвони трећи пут, у свечану одијелу 
упути се к цркви. С њом су двије гошће, а 


приручја — наслона па степеницама. отирачем – убру- 
сом, марамом. да га се каме — да га се клоне, да га оставе. 
уре — часа. 


СА ОСТРВА 11 


[62 СА ОСТРВА 


мушкарци, мјесто да пођу у цркву, одоше да 
се купају, напомињући да им је то пријатније. 

У путу, као преко воље, сврнуше жене 
шјор Кеку. 

Нашли су га голорука где сједи на ка- 
напету. Пред њим млада, окретна службеница, 
живих очију, свршава кућевни посао. 

— 'Ајдемо! — јавише му се с кућнога 
прага. 

Он их погледа својим умилним очима, па, 
као да их моли да га пусте на миру, рече им: 

— Куда ћу по сунцу г! 

— Зар ћеш порећиг — презривим по- 
гледом вели му шјора Виторија и уђеу кућу. 

— Пе вјерујемо! — додадоше гошће. 

Па онда све три женске, као у шали, 
лаганд га дижу с канапета и смијући се об- 
лаче га и воде к вратима. А он нема снаге 
да се отме, само гледа у службеницу, као да 
је моли да га она при одласку шине својим 
живим очима; али она се чини свему невје- 
шта и журније спрема по соби. 

Пред црквом тежаци чекају да зазвони 
на приступ, па да онда сви уђу на врата. 
Одмакоше се да прођу госпође, а за шјор 
Кеком непомично гледају, да виде гдје ће он 
стати,у цркви. При улазу он се чисто збу- 
нио. Синуло му је одједном све у памети и 
хтједе да се врати кући, да тамо мирно ужива, 
да гледа у своју службеницу. Али немаде 
снаге да разабрано мисли, а при том и го- 
спође добро пазе на њ и не пуштају га од 


на приступ — за улазак. разабрано — прибрано, 


РА ј / 
Дуда а ја на их ши ~ « _ - — 


СУКОБ 163 


себе. Он бесвјесно допре до банка и ту се 
заустави. Бојажљиво гледа око себе, па се 
сам у себи чуди како га страх све то више 
оставља — и ето остаће ту у банку. 

Миса започе: воштанице пламте, там- 
њан по цркви мирише, те све подсјећа, да је 
мјесто свето. 

Пиз лице му капље зној, пред очима му 
се блијешти и као кроза сан слуша побожну 
пјесму, те часом заборавља и на жупника и 
на ону проповјед с олтара. И мисли: проћи 
ће и ово, и више неће слушати шјора Ви- 
торију. Али кад отвори очи, тада му страх 
намах сину пред очи, те дршћући од узбу- 
ђења поново их заклапа. 

Жупник испјева свето јеванђеље, за- 
клопи књигу и окрете се народу, да га по- 
учи Христовој науци; али, разгледавши по 
цркви, као да промијени мисао. Уозбиљи се, 
исправи се боље и оштро прозбори: — Ре- 
као сам са овога светога мјеста како се 
има владати у овоме светоме храму божјему, 
гдје сам ја, и нико други, господар! — Часом 
застаде, па јаче настави: — Стога молим 
оног мушкића, што је доле у банку, да од- 
мах пође на своје мјесто или да изиђе из 
цркве, да не буде на саблазан овоме побо- 
жноме пуку... Рекох... 

И часом настаде тајац, само што во- 
штанице прште. Претргну се низ молитава, а 


пред очима му се блијешти — искачу му светлаци пред 
очи, мути му се пред очима. мушкића — мушкарца. претргну 
се — преста, прекрати се. 


ије 


64 СА ОСТРВА 


чељад упрла очи у шјор Кека, да види што 
ће он урадити. Али се он не миче. Скаме- 
нио се. Осјећа с ужасом погледе на себи и 
гледа преда се. 

Дакле, мене не слушају ни са овога, 
светога мјеста! — прекиде тишину жупник 
жестоким гласом, и сиђе с олтара онако у 
мисничком одијелу. 

Шјор Кеко га не гледа, али добро осјећа 
да му се приближује. Хтио је да изађе, да 
избјегне сукоб, али га је некаква несвјестица 
скрхала и држи га у томе мјесту прикована. 

— Изиђите! — чу јак жупников глас, 
пропраћен руком, која показиваше врата. Он 
устаде и тек на пољу осјети да је одахнуо 
и разабрао се. 

Свећеник се поново врати к великом ол- 
тару, уздигне руке и јаким својим гласом за- 
пјева СОгедо.. 

Да је Блажена Госпа, пред којом дани 
ноћ гори кандиоце најпроцјеђенијега уља, 
подигла своју руку, у којој држи дјетешце, 
па почела благосиљати у наоколо, не би се 
свијет у цркви био јаче запањио! Чисто и 
пјевачи не знају испјевати „Сгедо“ као што 
треба и не дижу јаче глас. Шјора Виторија, 
и њене гошће задубиле се у своје молитве- 
нике, само да прикрију јако узбуђење. 

А шјор Кеко уђе у кућу, хода по соби им 
никако не може да се разабере. Не гледа ни 


мисничком одијелу — оделу у коме служи мису (службу). 
Стедо — Вјерују. Љлажена 1оспа — богородица. запањио се 
— запрепастио се од чуда. 


ДР РЈ (ИК У 


во Ура ако чи“ ка > 


СУКОБ 165 


на своју службешцу, младу Јоку, која нешто 
спрема, као да се није ништа ни догодило. 

— А ко ће ти јести — вели јој он та- 
квим гласом, као да ће одмах заплакати. 

И тако хода горе доље, док уморан не 
паде на канапе. 

Пред њим се на столу јуха хлади, срце све 
јаче трепери, а из његових очију ватра си- 
јева. Не једе му се, а у грудима као да га не- 
што стеже. Пајпослије се некако разабра и на 
њега налетјеше свакојаке мисли. Зашто ли га 
је уцвијелио, кад никоме, па ни њему, не ми- 
сли зла%!... И паде му на памет, да су ње- 
гови пређи од памтивијека помагали и дари- 
вали ту исту цркву, па и тај банак њихова је 
стара повластица !... И он се ипак не љути и 
не мрзи никога... Он би, ганут, радије плакао. 

Једва се машио јела, и бесвјесно испија 
чашу за чашом онако цијела вина, забо- 


рављајући га помијешат" с водом. У пићу 
му ] е, у грудима 'опу! 
му је опет на догледу млада јога. 


— Је ли ти жао старога господара — 
вели јој, и обузима га неко миље, па би хтио 
да је поглади својом дрхтавом руком по ме- 
кану образу. 

Али га цура не разумије, љути се и од- 
миче се од њега... Он је једнако прати по- 
гледом и минуле успомене оживљују, раздра- 
жене вином... Колико ли их је он, нежења, 
миловао у своме животу!... Ради њих се 


Јута — чорба. пређи — претци. цијела — чиста, небла- 
жена водом. њура — девојка. 


166 СА ОСТРВА 


није ни женио... и свака му је била драга.. 
и не зна коју би одабрао... 


И сада, када је страст немоћна, гледа, 
у младу Јоку, ужива, и при гледању њене 
младости старац испија цијело вино, забо- 
равља уврједу иу полујави сјећа се про- 
шлости — и једнако, већ дремљив, гледа у 
запослену, окретну Јоку. 

Послије мисе, шјора Виторија, с расија- 
ним погледом, жури се кући. Гошће је једва 
стижу. Чељад за њима гледа, прикушља се 
и разговара о необичном догађају. 

Код двора чекају их господа у широ- 
ким шеширима. Низ косу им се још циједи 
море, а лице им чисто свјежину одаје. 


— ТеггћПе! — узвикну госпођа. 
— Што јер — одазваше се они готово 


весело. 

— Помислите, просто га је отјерао с на- 
шега банка. 

— Паг — јави се доктор Маријо. — А 
ко га је тамо слао 

— Зашто лудо говориш! — љути се 
шјора Виторија. — Наш је банак! 0, неће 
то тако проћи! 

— Мени се то не би могло догодити... 

— Би... оно је простак ! 

— Не би, из простога разлога, што ја 
у цркву не идем! — мирно изговори доктор 
и насмија се. — Зар није било љешше ку- 
пати се, него се у цркви гушити 2 


запослену — забављену послом. Теттбце — ужасно. 


__ СУКОБ МАУ 185 167 


Остави, Маријо, молим те — тишим 
гласом замоли га ујна. — Немој ме љутити. 
Ти не знаш наше после... 

У то се с доксата јави шјор Менего го- 
логлав и љути се што ће се касно ручати. 
Гости једва дочекаше, поздраве се с докто- 
ром и уђу с госпођом у кућу. 

Љетњи дани немирно пролазе, а у нај- 
већој жези, која сатире, шаљу се тужбе ван 
засјенутога заселка, и завађене стране жељно 
очекују рјешење од старије власти. 

Гости, засићени мора и тишине, отпу- 
товаше својим кућама. За њима оде и до- 
ктор Маријо на добивену дужност опћинског 
Рика, па од своје понолице 


. 


про ре пети са својим човјеком гледа 
с доксата у море, које је даномице све та- 
мније боје, и чини јој се као да однекле из- 
далека слуша шум, што подсјећа на заметак 
вјетра. ' 

Она жали за љетњим зраком и боји се 
зиме... Неће се моћи ни партије учинити, 
ни разговор држати. 

И кад дум Фране пође испред куће за 
варош, чисто јој дође да му се јави: куда 
ће мимо њих 7 

Чини јој се да се и он примирио: све 
јој се чини да ће је главом поздравити. Није 


даномице — из дана у дан. партије уччнити — играти 
карата. 


168 СА ОСТРВА 


ни он задовољан. Подјела шумовитога раца 
по димовима запела је и поред новога главара. 

Тако завађене нашло их је и прво јесење 
југо са својим млаким дувањем. 

Госпођа са својим човеком, шјор Мене- 
гом, стоји на доксату, у заклону, и обоје гле- 
дају у валове који се наваљују до под саму 
кућу, па се враћају, односећи пијесак, и ту- 
гаљиво дахћу, као да са собом из дубине 
носе хиљаду живота. 

Дум Фране пролази испод куће. Вал га 
нагна, те ступи на сам њихов кућни праг. 
Они на доксату чисто претрнуше од узбу- 
ђења, јер мисле долази к њима, а шјора Ви- 
торија, да га сјети, већ ганута, јави се пје- 
смом из својих млађаних дана: зоо 1 ппе1 
бајсот! (под мојим прозорима)... Али он по- 
жури даље, а пјесма за њим носи гласове 
измирења и њихову живу наду, да ће зима 
доћи и свима донијети мира и покоја. 


| 20 ужни ветар. 
): и 


НАМА НАЗА МНЈИ пау 


ИН АМУ БАНИ АИ МАМА КАМ АМААРМАМАМРАААМААН 
__Ф вајн 4 | 


т 


ОНА У АААААНАР 41 О О О ТАИ 


АНТИЦА 


Прије но сам је лично упознао, из по- 
танког причања сељака, у више махова, до- 
знао сам за њезин начин живота. А сада кад 
пловим службеним послом, у малом чамцу, 
прама »њезиноме шкољу“, како га рибари 
називљу, по пучини, смежуралој пи помодре- 
лој од свјежега јутарњега сјеверца — долази 


МИ старица чисто пред очи, и не могу ни- 


како да је из памети истиснем. 

Из града, преко мора, донијеше је на 
оток, још док је нејако дјетешце била, што 
'но реку: тек што је прогледала. Одгојила 
се у једној сиромашној, тежачкој кући — и 
дуго као дијете мишљаше да су јој родитељи, 
браћа и сестре она кућна чељад међу којима 
живљаше. Али кад за себе поче сазнавати, 
инстинктивпо наслућиваше на себи туђу вољу, 
поче сумњати, а бијаше начисто сама собом 
тек онда, кад је једном у завади неко разја- 
рено дијете пријекорно назва умулицом«“. То 
сазнање не смути је нп најмање, не бијаше 
због тога наступпо у њој никакав прелом: и 


шкољу — острву. одгојила се — подигла се, одгајена је. 
мулица — женско находче, 


СА ОСТРВА 


170 


послије тога кућна чељад пажаше је као 
своје дијете, и њени осјећаји осташе исти као 
и прије. Али у тој кући не остаде дуго. По- 
очим је издржаваше, док је за њу из града 
примао малу мјесечну потпору, а кад му је 
ускратише, пун своје дјеце и сиромаштва, 
напути је на службу у селу код једнога имућ- 
нога сељака. 

Овај одмах нађе посла цурици. Имао је 
доста својих земаља на шкољу, што је био 
усред мора, неколико миља даље од обале. 
Тамо, на томе шкољу, одгајаше стоку, па 
новој унајмљеници повјери службу чобанице. 
Тако се цурица настани на шкољу, усред 
мора, у једној потлеушици, до развалина ста- 
рога Фратарскога манастира, окле се могло 
до морских хриди каменом хитити. 

Господар је на шкољу, у доцима, гојио 
винограде, а уоколо њих расле су маслине, 
па је почешће долазио да обрађује и реди 
земљу. Долазило је на шкољ и друге чељади 
из села, да припазе стоку и мазге, пуштене 
пустопашице по шикарју. У около по ратима 
иу увалама видјеваху се „рибарице«, из којих 
излашаху на крај рибари, да потежу мреже; 
а кад би у мору бјешњела олуја, туђи бродови, 
што пловљаху по отвореној пучини, свратили 
би у пространу увелу увалу“ шкоља, да се за- 


напути -- упути. цурици — девојчици. унајмљеници — 
слушкињи. потлеушшици — приземној кућици. триди — стена. 


фитити — бацити. гојио — обрађивао. пустопашице — сло- 
бодно да пасу. шикарју — ситногорици, шипражју. ратима — 
малим, испалим гребенима. рибарице — рибарске лађице. по- 


тежу — вуку, извлаче. велу — велику. 


53 


АНТИЦА 154 


клоне од вјетра и мора. Морнари пришли би 
на сухо, и обдан тешко ходали по шкољу, 
све док би вријеме за одлазак угодило. 
Стога се цурица лако обикла на новом 
дому, па све ређе долажаше с господарем 
у село. А село је далеко двије уре хода од 
мора, иза високога брда, испод кршева, у 
заклоници од сјевера, откуд се с противне 
стране преко поља тек назираше пучина. 
Од утисака из дјетињства, из привидно 
једноличнога живота на шкољу, послије с на- 
сладом сјећаше се Антица једино дјетињих 
састанака. Језиво их је тражила по закло- 
њеним увалицама и свугдје гдје је стигла, 
кад је за стоком у пашу ишла; а примирила 
би се, тек кад би нашла које младо чобанче 
на осами, жељно друштва као и она; сјела 
би уза њ и часом се с њим упознала. Пле- 
тући бјечве дуго би пјевала на сав глас, осмје- 
хивала се чобанчету и гледала у зањихалу 
се пучину; а вјетар јој размиче косу и ноби 
дјетињи глас у пусти простор. У љето чо- 
банче би, по обичају, по жалу голо скакало 
и купало се. Тада, гледајући га, она би се 
изула, подигла скуте, и загазила на плитко. 
Иза првих ријечи упознало би се њих двоје, 
што се тек случајно на шкољу нађотше, па, 
би по шкрапама и хридима, и у ситноме пи- 
јеску, тражили шкољке и парали чупке, и 
онако сирове и мокре зубима хрстали и с мо- 


језиво — жудно. бјечве — чарапе. зањисталу се — узне- 
мирену, заталасану. жалу — наносу. чупке — морске шкољке. 
трстали — врускали, јели. 


173 СА ОСТРВА 


рем их испијали. А послије, кад супце јаче 
упали и голо чобанче тако прожиже, да му 
кожу на леђима пече, заклонили би се међу 
хриди, уживајући у благоме хладу, на вла- 
жноме жалу, испружени ногама у море, а мо- 
кре главе им се тичу. И онако испрани, осути 
посолицом, миришући на морску свјежину, уз 
вјечито кркоћење валића, играли би се „мужа 
и жене“. А дотле би стока им над њима, 
испод жбунова, у присијенци пландовала. Тако 
дјетету пролажаху дани у непрекидној трза- 
вици, да по дану, гонећи стоку на пашу, нађе 
кога од мушкића, од њене добе, да се с њим 
прође у разговору; и најтеже јој бијаше, кад 
би морала код куће остати под господаревом 
пажњом. Тих дана чисто је гинула за сло- 
бодом по пустоме шкољу. А кад би госпо- 
дар повратио се у село, хитро би од куће 
побјегла, гинући од чежње да кога нађе. И 
сваки настајни дан бјаше за њу о себи одје- 
лит, и ношаше собом нову трзавицу и ужи- 
вање. У тим језивим жељама и свакидашњим 
сластима, кад је слободна била, хитро теци- 
јаше вријеме, па се дијете, и не осјетивши то 
наједном, задјевојчи. Обикну вјетровима, ти- 
шини и сунцу, и нашавши се здраво од по- 
рода, убво ојача. Не бијаше јој но петнаест 
година, кад се једном сама укрца у чамац и 
превезе на други крај. Нареди га лијепо као 


морем — морском водом. прожиже — пали. тичу — до- 
дирују. посолицом — ситним соним прахом. њене добе — њена, 
узраста, њених година. порода — рођења. о себи — сам за 
се. не бијалце јој но — беше јој тек, само. нареди — сиреми, 
приправи. 


а 


АНТИЦА 173 


мушко и пође у село. Уз шум затресених 
борових грана пење се узбрдицом, — а око 
ње све дише и живе простотом, и прелијева 
се у свјетлости дана. На врх брда, код цр- 
квице св. Николе, гледајући у свечево озбиљно 
лице, брадом нарешено, прекрсти се, па ча- 
сом опочине. А прије но ће закренути, обрне 
се још једаннут прама мору и пође даље. 


Три дана провела је у селу, али мисао 
бијаше јој на шкољу. Никако да се већ ра- 
зумије са сеоским момчићима. Једнога од њих, 
кога добро познаваше, на улици ухвати уср- 
дно за руку, како је чинила на шкољу. Други 
то опазише, па се почеше ругати, вичући на 
вас глас: „Антица је нашла мужа :“ Она их за- 
чуђено погледа и пође у кућу. А кад се тре- 
ћега дана враћала из тијесних сеоских улица, 
нашавши се на отворену, чисто одахне: по- 
жури да чим прво на брдо стигне. Ту с ви- 
сине, код бијеле црквице св. Николе, дуље 
гледа на свој шкољ: на увелу увалу“, борову 
шуму и развалине старога манастира, око чи- 
јих се зидина пење бршљан Па кад помисли 
да је тамо негдје ишчекује једно од њених 
чобанчета, пожури низбрдицом, једнако гле- 
дајући у свој шкољ, што је непомично чека, 
окружен разноликим бојама мора и неба. 

Једног јесењег дана, пред подне, сједи 
на кршу над морем и гледа у немирну уско- 
лебану пучину. Ишла би да као и прије тражи 


нарешено. — украшено. опочине — одмори се. на отво- 
рену — на отворену мору, пучини. чим шрво — што пре. дуље 
— дуже. 


174 СА ОСТРВА 


друштва, но већ неможе: сад је дјевојка, па 
јој се замјера. А и они, њена млада чобан- 
чад, одрастоше и оставише шкољ. Бог зна 
куд суг А други што их замијенише нијесу 
за њу, премлади су. Сад ријетко када, с јези- 
вим страховањем, састане се погдјекад с ко- 
јим рибарем или морнарем, разговара с њима, 
али се не пушта у сиграње: види им у очима 
пожуду. А ипак чезне за њима: само да их 
гледа, да изблиза у разговору осјети њихов 
мушки дах... и пушта маха мислима и сна- 
трењу, — што је још јаче поджиже. Наје- 
дном претргне низ мисли: спази Марка гдје 
свом силом на веслима напреже се да ухвати 
другу увалицу. Чамац се хитро надиже и 
нагло пада. Марко свом снагом весла и сретно 
закрене за рат; доплови крају, искочи на 
земљу, и средивши чамац упути се путањи- 
цом прама девојци. 

— Видио сам те с мора, а једва сам 


ухватио крај — рече јој кад стиже до ње. 
Па настави : — Видиш, да смо у двоје, било би 
пуно. лакше! — и погледавши у њу, десно му 


око заигра као у разрока и дође му јасније. 

Дјевојка на први мах не одговори, већ 
се само осмјехну, а гледа упрто у пучину, 
као да тражи очима да успостави ток пре- 
тргнутих мисли. Али он се не миче, стоји 
пред њом, висок ја и погнут, а руке је на- 
пријед бацио. 

Она увидје да треба нешто да рече: 


претргне — прекине. снатрењу — маштаљњу. 


у ааве 


Дала РАВАЈ о. "ам, 


Се Уа 


! 
у , 

.. У " 
с. ~ њи 


АНТИЦА #15 


— Брзо ће зима, рано су почели сту- 
дени вјетрови — јави се најпослије, не гле- 
дајући у њ. 

— Зпма ће, да! — једва дочека Марко. 
И замишљен надода: — Ово је прва што ће 
ме сама наћи. 

— Биће јур година да ти је мајка умрла, 
а од онда те ријетко видјевам... 

— Сам сам... а опет дошао бих, близу 
смо. Но некако теби није мило... 

— За послом сам... 

У то с мора дуне јачи удар вјетра, и 
боље затресе џбуновима око њих. 

— Да се заклонимо од вјетра! — рече 
Марко. Дјевојка послуша, сиђе с крша и зађе 
за њ. Марко се приближи к њој. Гледа је 
пред собом, а десно му је око све јасније: 
хтио би да јој нешто усрдно рече, но не 
може да се накани. Она се чини невјешта и 
мирно чека. А море јаче у хриди удара, и 
из отворенога продора долази шум и разли- 
јега се голим кршем; по пучини валови сти- 
жући се бијеле се, па кад ударе у хриди од 
рата прштећи пјенуше се, док они у увалици 
одмјерено котурају се прама крају и, враћа- 
јући се, са собом у море носе жало. 

— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за 
ружних дана сами бити на шкољу — пре- 
киде мук Марко. 

А Антица не одговара и неће дауњ 
гледа. 


мук -— ћутање. бијелс се — постају беди (од пене). 


176 СА ОСТРВА 


— Било би добро да нас зима заједно 
нађе — избаци он, и не миче се. Види се 
да је одлучио да дочека њен одговор. 

Али она не може да се одлучи, и за све 
да је он код ње, не може да се отме својим 
мислима. 


Колико се пута зажељела човјека, ко- 
лико је пута чезнула за толиким морнарима 
и рибарима, које среташе по пустоме шкољу, 
и с којима би се тако брзо упознала! Кад 
би разговарала с којим од њих, колико је 
пута мислила на малу кућицу до мора, у њој 
наћи се с којим од њих, проживјети вијек, 
— а те жеље још јаче осјетила би, кад би 
морала да пригне главу под туђу заповијед, 
кад би морала да слуша господара и преко 
своје воље. Добро је осјећала да Марко за 
њом пристаје, опазила је његов поглед на 
себи, пи његову завист, кад би с другим раз- 
говарала. Али баш њега она је најмање тра- 
жила; лијепо је осјећала, да јој је све једно 
хоће ли се с њим гдје срести. Да је онај 
потражи, што је из далека... што се с њим 
упознала! — Али ко зна гдје је он сада 2 

А Марку је умрла мајка, сад је сам у 
кући, одмах у другој увалицп; има и комад 
врта и бродицу и пар мрежа. 

Док дјевојка премишља и каткад га по- 
гледа, да забашури ток својих мисли, Марко 
постранце гледа у њену прикладну главу, 


бродиту — чаман. постранце — са стране. 


ем 17 


мисли: како би лијепо било, да приволи ње- 
говој вољи; не треба тајити, она одскаче сво- 
јом приликом од свега што живи на шкољу, 
а и подаље; очи су јој бистре и прозирне 
као чисто море над бијелим жалом на плитку, 
а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, 
и лијепо је уовичила здраво јој лице. Кад се 
наједном сунце помоли иза облака и захвати 
јој главу, помисли: лијепа је и јака је. 

— Што премишљашг — упита је изнебуха. 


— Ето — трже се дјевојка — немаш 
криво, можда би нам обојици боље било. 
Па што се скањиваш% — живо при- 
хвати Марко и ухвати је за руку. — Јаке 
су ти руке! — рече јој лакше. — Бићеш до- 
бра на послу... 
Чини ти се — прекиде га и маче се. 


Али он јој не пушта руке, но држећи је за 
њу пође пред њом. 

Око њих жаморе затресене гране, а с 
мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед; 
никога не сретају, нити су коме на догледу. 

Антица осјећа у својој дрхтај његове 
тешке нажуљане руке, па је нешто стеже у 
прсима; чини јој се да би јој лакше било, 
"кад би се на сами нашла, лакше би могла 
да среди своје мисли. 


. — Идем кући — вели му. — Може бити 
да је господар дошао. 
— Видјели бисмо брод — " одговори он, 


погледавши на море 1: другоме Праја Па 


приволи његовој вољи — пристане на оно што он хоће. 
„знебуга, — изненада. немаш криво — имаш право, тако је. 


СА ОСТРВА 12 


! 78 СА ОСТРВА 


надода: — Није оно његов брод, што је у 
по пута од краја; његов се по једру познаје. 
У разговору дјевојка истрже своју руку 
из његове и мимоишавши га одмаче од њега. 
— Не браним ти да идеш... ма надам 
се... А мислим да се нећеш покајати. 

— С Богом! — поздрави га дјевојка, при- 
чинивши се да је пречула његове пошљедње 
ријечи. 

Послије тога дана, у сунцу, на вјетру, 
на киши, врзао се око ње. Непрестано је 
тражи, не пушта је с ока ни када је с другим 
у друштву. Устрпљиво чека па, оставши с 
њом на сами, причиња се спокојан, и је- 
днако је наговара љубазним ријечима. 

Дјевојка се скањиваше; тешко јој на- 
једном прекинути са својим дјевојачким на- 
викама и заборавити на своја слободна по- 
знанства. Живјела би овако до смрти, и не би 
се ни с ким мијењала... Али гдје су сада они, 
што их се са слашћу сјећа 2 Оно чобанче, што 
се најрадије с њом играло на жалу, одрасло, 
пошло је у свијет, далеко, у Америку. Мор- 
нара из Леванта не виђа већ дуго... А: по- 
чеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, 
пуно је с туђим свијетом милостива. А Марко 
увијек за њом пристаје, сам је у кући, аи 
она је сама. Биће своја, неће требати да слуша 


господареву вољу... Па она увалица одмах 
испод куће. ·. и она се одлучи — пристаде, 


и учини Марку по вољи. 


устрпљиво — трпељиво. зуцати -— говорити. 


АНТИЦА 179 


Свршетком зиме укрца се с њим у ње- 
гову бродицу. Марко сам прихвати оба весла, 
и отисне се од краја. Антица му хтједе по- 
моћи, но он се успротиви ; вели : „Сам ћу још 
данас!«“ Бродица јури крају, вода што капље 
с весала одбљескује се у сунцу, пучина 
дршће у сјају, — а она се сневеселила; при- 
гнула се на једну страну чамца и пустила 
руку, да јој низ чамац над морем виси; кат- 
кад, кад се чамац нагне, прсти јој се топе у 
мору, она и нехотице окусви неколико капи 
и осјети слану воду у устима. И замишљено 
гледа у морску дубину; — а данас ће сеу 
селу вјенчати. 

— Помакни се ка сриједи — рече јој 
Марко, опазивши да се бродица нагиње на 
страну. 

Антица, се трже из мисли и припомјести. 
Па се загледа у његове обилате и дуге руке, 
што живо веслају прама крају, — и, изне- 
буха, сјетивши се боље нечега што јој се од 
прво по глави врзло, погледа у отворену 
пучину. 

Далеко од њих плови брод, жута једра 
са црвеним окрајком у врху једва се назиру 
у плаветноме простору, рекао би висе у ваз- 
духу као самац лептир свилених крила, над 
пустом голом равницом. Зурећи у даљину 
дјевојка помисли да је то може бити брод 
на којему је он укрцан. И ако није била 


припомјести се — помаче се, промени место. обилате — 
крупне, једре. назиру — нејасно виде. зурећи — пиљећи, гле- 
дајући. 


12% 


507 5е : СА ОСТРВА 


сигурна да је то тај брод, осјети у себи силну 
тугу, јачу од оне што би је осјетила, кад би 
из заклонице, за осванула лијепа времена 
иза олује, брод у отворену пучину кренуо и 
собом понио младића, с којим се бјаше за 
кратко вријеме на шкољу упознала. 

Из далека, из Леванта, бјаше он, најми- 
лији јој, „старовирске«“ вјере, црномањаст, 
мрка погледа, тешко је по суву ходао, и био 
је некако замишљен. Увијек, кад би брод у за- 
клоницу оврнуо, она би се с њим састала. 
Искрцао би се на крај, да узме врч воде, и 
с врчем у руци ходао би по шкољу цијели 
дан, — и враћао би се на брод. Изим неко-_ 
лико срдачних ријечи и њена љубазнога 
осмијеха ништа другога међу њима није било. 
Разговарајући дошли би до њене колибе, дје- 
војка биму понудила чашу млијека, нудећи 
га талијанским језиком; он би се насмијао, 
попио и зафалио. 

Последњи пут се искрцао за јаке олује 
и дошао по навици с врчем по воду. Нашао 
је у путу, па се заклонише иза манастир- 
ских развалина. Гледајући на немирну, уско- 
лебану пучину, неко вријеме стоје и ослу- 
шкују шум мора и хуку олује. Док вјетар 
хуји преко њихових глава, у заклоници је 
тишина; тек кад јаче удар вјетра насрне на 
гране дугих танких џбунова, што у пукоти- 
нама манастирскога зида расту, оне се повијају 
и пригибљу земљи, као да кога к себи маме, 


старовирске — староверске, православне. врч — бокал.“ 
изим — осем. - 


АНТИЦА 181 


а оно неколико борова самаца уоколо непре- 
кидно, једнолично жаморе својим јединстве- 
ним звуком. Младић, на око замишљен, по- 
гледавши је рече јој: 

Кад се кући вратим, оженићу се. 

Дјевојка га упитљиво погледа, а он, опа- 
зивши да га у буци олује није разумјела, 
приђе ближе к њој и јаче понови исте ријечи. 

— А хоћеш ли исто по мору пловити 7.. 

— Хоћу.. 

— И амо ћеш свраћати — хитро на- 
дометне, и живо га у очи погледа. Погледи 
им се сукобише, и у њима затитра час среће 
и младићскога живота. Обгрлише се и обгр- 
љени још дуго ослушкују јединствени звук 
борова самаца, око старога манастира.. 

Сутра дан у сунцу једри брод низ пу- 
чину прама непознатоме крају. Антица с врха 
шкоља за њим гледа; јача туга но игда у 
њој се јавља, и лијепо зна да је то ради њега. 
Како би сада полетјела за њим! — и каје се: 
што га јуче није дуже код себе задржала; 
што се Марку лудо обећала, и што се бојала 
да је Марко с њим не види! И у великој 
чежњи што је мори не налази утјеху но у 
нади да ће он опет: доћи. 

Чамац приступи к обали. Дјевојка се 
диже, прва изиђе на крај, и чека Марка док 
уреди бродицу. Па се упутише једно за другим 
уском шкрапавом стазом, журећи да чим прво 
у село а Путем не ЗИД чељади, — 


исто — једнако, такођер. надометне јр шкратавом 
— посутом камењем, пуном камења. 


182 СА ОСТРВА 


а и уоколо све је мирно, само што из да- 
љине, у одмацима, до њих допире звека мо- 
тика копача винограда, кад о крш ударе, 
— а доље код мора неко камен креше. 

Иду узбрдицом, а у путу сретају морске 
борове самце, што одскачу од осталих дрвета 
својим живим зеленилом, и што, и на нај- 
мањи лахор, пуштају од себе једнолике је- 
динствене звукове. Антица те звукове то- 
лико пута ослушкиваше, па и сада из навике 
устави се испод једнога да одахне. 

— Што си се сневеселила; — пита је 
Марко и ухвати је за руке, да је к себи 
привуче. 


— Пусти ме! — брани се Антица. 

— Баш нећеш ме, док се год не вјен- 
чамо... Ти хоћеш по закону; нека, ма ето 
брзо ћеш ми бити жена! — и погледа је 


упорито својим разроким десним оком. Тај 
поглед, учини јој се, да је Марково лице изо- 
оличио грђе но игда, па погледавши на море 
прама шкољу рече више себи но њему: 

— Зар је било од овога потреба; Боље 
би било да смо на шкољу остали... 

Па врху брда, код цркве св. Николе пре- 
крстише се, па онда почеше ћутке силазити 
увбрдицом прама селу. 

Пред кућама пролазе поред немоћних 
стараца, што се сакупише прама сунцу, да 
им оно огрије остинути живот. Они блесасто 


упорито — упсрно. изобличио — натрдио. остинути — 
угашени. 


АНТИЦА 183 


зуре очима у њих двоје, ништа им не говоре, 
већ их прате, гледајући за њима, испод руке, 
док не замакоше. У селу их дочекаше школ- 
ска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, 
па бучећи прате их до господареве јој куће, 
гдје сватови чекају. Послије, кад се сватови и 
заручници спремише, прате их све до цркве. 
Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз 
тијесне, засјенуте улице, — а пред кућама 
блатно је, — и ријетко када на тлеху сунце 
се покаже. У вратима стоје жене, чекају, а 
друге с прозорчића испружише вратове, из- 
међу крњастих лонаца у којима цвијеће расте, 
— и искривише вратове гледајући за њима. 
Познаници и пријатељи јављајући им се не- 
како се чудно осмјехују. Пред црквом, иза 
голога дрвета заклоњен, блене у њих познати 
сеоски блека, што је већ давно изгубио сви- 
јест о животу, и не води бриге о љубави. 
Он би хтио за њима у цркву, но боји се 
сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво 
уставише јој се очи на зраци сунца што пред 
прозором од свода трепери и ниже пада на 
слику светога Антона, а мисли никако да јој 
се среде: све јој и нехотице бјеже на шкољ, 
и пред очима чисто јој сијева она бистра и 
јака свјетлост непрегледне пучине. Сада јој 
несумњиво жао што се нашла овдје, — што 
ће до часа бити све свршено!... При тој 
помисли нешто унутарње силно је потискује 
да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој 


тлеху — поду. блека — луда. 


184 | СА ОСТРВА 


туђе воље, — и чисто снебива се пред то- 
ликим свијетом, и чуди се како је могла да 
остави свој шкољ. Па онда хоће силом да 
се брани од мисли што на њу налијетају, 
али залуду: дође јој на памет онај мрки 
морнар из Леванта, — куд је сада он, и је 
ли се оженио # Па онда оно чобанче с којим 
се најрадије сиграла на жалу, и мио утисак 
оних топлих љетњих дана, и пуста страсна 
и пожудна снатрења, — и све увалице сви- 
јетлога шкоља... И осјетивши то у себи, 
часом сласт заструји њеним младим животом... 
Али у најљешпи час претрже своје мисли, и 
настоји да себе свлада. Силом хоће да под- 
вргне своју слободну вољу, у овоме одлуч- 
номе часу, навици; сазива у помоћ све оно 
што је чула о тежини и светости брака — али 
никако не може да се снађе. А кад погледа, 
около себе, у сакупљену дјецу и жене, чисто 
се засрами. И онако застиђеној и сметеној, 
бесвјесно учини јој се да је ово данас, ситно 
и смијешно, чисто одвратно, прама чистоти 
осјећаја који јој толико пута избише у са- 
моћи, испред простране пучине, по којој ла- 
гано плови барка и носи у непознати крај 
онога морнара, што га је она, јуче, жедна 
до сита водом напојила... 

Тако она, снатрећи и не могући у себи 
затајити своје прирођене осјећаје, одговара 
на жупникове упите, а кад крене из цркве, 
у очима једино собом понесе ванка ону зраку 


да се снађе — да се придере, доће к себи. упите — пи- 
тања. ванка — изван, напоље. 


АНТИЦА ; 185 


сунца, што је треперила пред прозором од 
свода и падала на слику светога Антона; 
— и док изиђе, бјеше јој лакше. До госпо- 
дареве куће преко села опет их прати гомила 
дјеце, па се од њих одбранише, тек кад сва- 
тови у образ им затворише врата од двора. 

Обједујући на око су сви весели, — а 
на задњу вино их поджига, па боцкају младу 
невјестицу — и тада се и она смије... На од- 
ласку господар им нуди живо да узјашу; 
они захваљују, веле, могу и пјешке, неће 
никоме да сметају. 


Преко села опет гомила дјеце за њима 
пристаје, и жене с прозорчића испружају 
дуге, наборане вратове. На вас глас јав- 
љају се и радују им се! Најпослије, кад изи- 
ђоше из села, сватови се љубазно опраштају 
с њима, препоручају им у задњу мир и љубав, 
и једнако се осмјејкују, као да знаду да су 
то ствари за које не треба препорука. Сви 
се весело враћају и преко села, безразложно, 
душе се од смијеха... Њих двоје сами часом 
згледавају се, па прослиједе путем; он, рази- 
гран вином и близином њене младости, сада 
сигуран, пожудно гледа у њу, као у своје 
неограничено, законито власништво ; но она 
не може да издржи његова погледа: особито 
јој смета оно разроко десно око, у коме 
се нешто све то јаче блијешти, у чему она 
види његову мушку пожуду. 


у образ — у лице, пред очима. на задњу, у задњу — 
напослетку, на крају. 


186 | СА ОСТРВА 


Код бијеле црквице св. Николе, на врху, 
окренути прама мору, часом одахнуше. 
— Све се лијепо свршило, видиш! — 


говори јој он већ неколико пута. — А ти си 
се плашила. Ха! сад си већ моја... Нема већ 
разлога да се отимаш... Ха, жено моја! — 


и говорећи вуче је к себи. 

Антица се чуди његову заносу; она га 
познаје као млакоњу, испрвице брани се, а 
послије не може да му одоли: данас у цркви 
добио је на њу право, и пушта да је милује. 
Но он, поступце милујући је, све јаче гори 
од пожуде, и хотимице зближи се, да му 
осјети мушку вољу, и шапће јој: 

— Заклонимо се у ограду, — и, звје- 
рајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. 
Она се одлучно брани. Онда се он смисли: 
— 'Ајдемо! — вели јој — пожуримо да чим 
прво кући стигнемо; 'ајде, жено моја! 

Диже је за руку и низбрдицом вуче за 
собом. Кад стигоше к мору, у хитњи укрцаше 
се у чамац, и возе прама шкољу. 

— Боље упри! Мислио сам да си јача 
— вели јој као у шали, па часом надода 
озбиљније: —- Мислиш да ћу те штедјети као 
јутрос... Не знаш колико си ми до сада јада 
задала ! | 

Бродица пристаде уз згодан шкољић; 
обоје искочи на крај; она га чека док бро- 
дицу нареди, — па онда путањом пожуре 
прама кући. Антица познаје ову увалицу, 
чије су кршевите стране на ријетко обрасле 
пигластим џбуновима, из чијих се огранака 


АНТИЦА 187 


циједи мирисава смола; и између њих вире 
суре стијене све до влажнога жала, што се 
блијешти на плитку. Толико пута ту је до 
мора сидјела на томе испраноме пијеску, пре- 
зајући да јој вал јурећи не захвати ноге, испру- 
жене прама мору; дуго би гледала како се 
валови натискују, и пјенушећи се ударају о 
хриди и, у пусти простор, уз крику гале- 
бова, пуштају тугаљиве гласове. Тада би по- 
жељела да се настани у кућици, повише 
увале, и свом душом чезнула би за својим 
знанцима из младости. Али сада, у друштву 
с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти 
у животу, и није се могла подати бесвјесноме 
снатрењу ни усрдноме познанству са засје- 
нутом увалицом. Кад приспјеше на мјесто, 
Марко униђе у кућу, а она застаде, и сједе 
на суви трупић, испред врата. 

Марко у кући постави на сто јело и 
вино, што бјеше дохранио за вечеру ; постави 
уредно јастуке, и погледавши још једном 
на сређену постељу јави јој се с кућнога 
прага | 

— Пусти ме! — одговори му она преко 
воље, и не диже се. 

— Уђи у кућу, све је приправно — 
говори јој он. 

— Пусти ме... — понавља Антица, кад 
се он с прага маче, да је за руку ухвати. 

— Ти се још отимашг Што ти јег Не 
бјеше се удавати... знала си што те чека! 


дотранио — сачувао. приправно — спремљено. 


188 СА ОСТРВА 


— Удају се и друге — рече она као за 
се. — Тако је у свијету... Ма пусти ме још 


мало овако. 

Марко се збије до ње на трупић, и не 
пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. 

Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон 
већ је пао и на само море! С једне стране 
суре боје прекоморских брдина поступно губе 
се у сивоме мраку; а, с друге стране, пуста 
непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у 
живоме шуму, пропада у зимњу ноћ. Још 
мало и ноћ свладаће све уоколо; у њену 
мраку изгубиће се и шкољ и кућа и они, 
усред упала потамњела мора. 

Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве 
гласове, осјећа његову тешку руку, топлину 
живота му, врућ задах из уста, и мушку 
вољу; али никако не може, ма да се сили, 
да. се за њ загрије, једнако јој други позна- 
ници пред очи долазе; и како се ноћ спушта 
и захваћа и највеће висове, онако и она све 
јаче осјећа своју немоћ: чисто увиђа своју 


несрећу — и прегара св... 

— 'Ајдемо! — рече јој Марко наједном 
питомије но игда. 

— Пусти још мало! — замоли га и бе- 
свјесно из његове истрже своју руку. 

— 'Ајдемо! — повика он изнебуха. — 
Или не знали да си ми жена! Не знаш колико 
сам се гризао у себи тебе ради... Зар још 


мислиш на друге2 
Па се диже и, вукући је, потисне је у кућу 
— и за собом затвори врата. 


АНТИЦА 189 


Иза тога, с дана у дан Антица све грђе 
осјећа тежину брака, и увиђа све јасније 
да се преварила; кајући се, криви саму 
себе: није слушала своје воље, већ је узела 
човјека, јер.то и друге сеоске дјевојке раде 
— и тако је сагријешила проти самој себи... 
А нарав њена била је противна томе, и тра- 
жила је чим већу, урођену слободу; сада, 
када већ није на вријеме, знаде боље да је 
цијени; сада јој се сама из душе јавља: ни- 
коме стално не припасти, нити се на кога у 
животу за увијек ослонити, већ слободно 
живјети на своме пустоме шкољу ! Та је мисао 
још јаче захваћа, а чисто на махове од ње 
изгара, кад гледа морнаре и рибаре што на 
шкољ свраћају. Сада не може као прво с 
њима се забавити, разговарати и при раду 
им помоћи. А кад изнебуха једнога дана 
дође онај морнар из Леванта, што јој бјаше 
милији од других, заборави на се и на свога 
човјека: нуди га млијеком и сиром, и поји 
га вином и пусти се с њим у разговор. Из 
разговора дознаде да се оженио, и да ће 
осле ређе на море ићи. Осјети пред њим на 
сами сву одавна потајану женску вољу: ко 
зна хоће ли га већ икада видјети Та је 
мисао држи приковану на мјесту, и никако 
да јој се отме... А он је гледа, и угледавши 
у њеним очима сјај раздрагана живота и 
чежње, осмјехне се на њу оним ријетким 
његовим осмијехом. Тај осмијех с његова 


нарав — природа. чим — што. изгара — гори. прво — 
пре. потајану — притајену. 


190 СА ОСТРВА 


мркога лица синеу њеним очима, и очи им 
се сукобише и споразумјеше, изражујући 
чежњу и срећу, и осјетише се у томе часу 
слободни, своји — и нађоше се обгрљени, 
као и оно негда, првога пута... 

У разговору затече их Марко, узврпољио 
се око њих и зове је на страну. А кад је 
морнар пошао, а она још гледа за њим, и 
с мјеста се не миче, — љути се и пријети 
јој; у срџби оно разроко десно око чисто 
сијева, виче на вас глас: 

— Ја сам ти сам сада господар... Доста 
сам ради тебе трпио! 

Осле он јој помњивије за стопама иде. 
А Антица у кући, у врту, у пољу, врши сва- 
кидашње послове, и тиме хоће да утуче успо- 
мене на прошли живот, — у вече пак при- 
прави вечеру, да дочека Марка, јер он по- 
гдјекад цијелога дана избива из куће: иде 
ловити рибе по пустим ратима, па што улови 
носи у село на продају. Њу само у пријекој 
потреби собом води, очито жели да се не 
миче од куће; мисли: то и јесте за поштену 
жену! За рђава времена крпи мреже. Тада 
му и она помаже и цијели дан код њега сједи. 
Чак тих дана не допушта јој ни оне двије 
козе извести у пашу, што јој служе за ли- 
јепу излику да се по шкољу прође: нека гла- 
дују, само да му је она на очима. А њој је 
досадно код њега; задиркива је и кињи, и 
ништа је не занима његово: ни живот ни 


помњивије —  пшажљивије. избива — излази. излику — 
изговор. 


АНТИЦА 191 


разговор. Испрвице се ради тога изиједала и 
силила се да буде мирна, али с временом 
увиди да је све залуду, па јој се погдјекад 
учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти 
своју бесвјесну просту вољу — па напокон 
она је на тај начин од непознате јој чељади 
и на свијет дошла! То је њено, а на туђу 
вољу, што јој се намеће откад за се зна, 
већ давно је замрзила. 

Али се Марко не брине за њена уну- 
тарња чувства ; једнако је осорљив, а није се 
промијенио ни када му је почела дјецу ра- 
ђати. А њој прво дијете, с плачем, собом 
донесе бригу и љубав за њ, — и Антица 
прионе уза своје чедо, све мање бринући се 
за Марка. А више се и не заноси онолико 
као прво, у снатрењу. Кад остане сама код 
куће, а то је често, пошто посвршава сва- 
кидашње послове, пође од куће доље у ува- 
лицу и сједи у заклоници. Ту, гледајући у 
отворену пучину, у пуноме дану, доји своје 
чедо, и тако јој вријеме хитрије пролази, и 
задовољнија је. 

Једног поподнева Марко с рибања око 
рата на шкољу поврати се раније но обично, 
па, не нашавши је код куће, озловољен, по- 
тражи је. Тако је у заклоници затече на сами. 

— Ти увијек дангубиш! — јави јој се 
осорљиво. 

Она успрене, јер га није спазила, но кад 
му је глас чула. Па како је дојила дијете, ин- 
стинктивно скупи се да заклони дојке. 


изиједала — једила, гризла. замрзила — омрзла. 


[92 СА ОСТРВА 


— Сада кријеш ту срамоту, а досле раз- 


блудила се, на по гола, прама сунцу! — пре- 
баци јој, стојећи над њом. 
— Храним своје дијете — опази она. 


То можеш и дома... Поштена жена 
чува кућу... Ајде дома! 


— Поћи ћђу.. 
— Одмах! Нећу да те ВИДИМ даље од 
Ека и Ухвати је за руку, па је хтеде по- 


тезати, но Антица се отима, а он се јаче 
напрегне да је подигне. 

Убићеш ми дијете! — повика она 
љутита, опазивши да се мали узнемирио и 
да поплашен у њу гледа. А кад оно заплаче, 
одлучно му се опре и, заваливши се у џибу- 
нове, не хтједе се с мјеста маћи. 

— Нећеш да слушаш, а — ражљути се 
Марко. — Није ни чудо, таква ће ти бити 
п мајка била. И надода презриво: | 

— Жена од жене, а срамота од срамоте! 
Ма ја ћу тебе научити. 

И извади из џепа од гаћа кутијцу жи- 
жица, прихвати уоколо нешто суварака, упали 
их и подметне у џбун гдје је Антица, с дје- 
тетом лежала. 

— Потјераће тебе огањ — рече задо- 
вољно смијући се, кад видје да је џбун при- 
хватио, и да је пламен из њега почео да из- 
бија. Антица, увидјевши да се он не шали, 
нагло се диже, и не рекавши му ни ријечи, 
пожури прама А 


И те — разузурила. потезати — вући. 


.. · АНТИЦА | 193 


С годинама Марко је све окоситији. На- 
родило се дјеце, а с њом дошла и сирома- 
штина у кућу. Антица, забављена око њих, 
не може да му у раду помаже, али он се на 
то не осврће, но је једнако као и прво запо- 
слује; а кад му радњу не доврши, окоша се 
на њу и у срџби — туче је. 

— Благо ти се теби! — потужи се Ан- 
тица најамници првашњега господара, кад се 
с њом једнога поподнева састала код мора. 
— Барем си мирна, а ја сам права муче- 
ница... Горчи ми је живот но што је ово 
море... И јутрос... ма што да на се пљувам 2!... 
Е, да ми није ради дјеце: 

Тако у бризи, невољи и немиру пролази 
им живот. Ни једно није задовољно, а живе 
заједно, јер су на то навикли, и не може 
друкчије да буде. Он се једнако мучи, да их 
све прехрани и нема у њу вјере; а она, ради 
дјеце, трпи његову жестоку и загрижљиву ћуд. 

Једне љетње ноћи, а већ се бјаше троје 
дјеце народило, устаде Марко прво сванућа. 
Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на 
море. 

— Не знам — вели сам себи — свиће 
ли, или је мјесец помолио! — и стаде раз- 
мишљати. Најпослије, смисливши се, вели: 
— Биће да је мјесец помолио, — и још дре- 
мљив стоји неко вријеме прислоњен на про- 
зорчићу. У неке успрене и опет сам собом 
говори : 


окоситији — осорвији, грубљи. запослује — тони на посао. 
окоша се — бреца се, трди. загрижљиву — заједљиву. 


СА ОСТРВА 18 


194 СА ОСТРВА 


— Ево звијезде трепере ; ено брод стоји 
усред мора као закован, нема ћуха од вјетра, 


тишина је као у леду. — Устани! — одмаче 
се изнебуха од прозорчића и пође прама 
кревету. — Устани! — Па нађе жижицу и 


ужге малу лампу. Слаба свјетлост по кући 
шкиљи, а пред прозорчићем губи сеу сви- 
тању љетњега, дана. Пада и на велики кревет 
што запрема читаву половицу ниске собице. 
Осјетивши свјетлост, жена се у кревету про- 
тегне сањива и рече: 

— Што ти је ноћас Кад ти не можеш 
спавати, онда ни другоме не даш да спава! 
— и обрне се на другу страну. 

— Устани! Да си друга жена, била би 
то до сада учинила — наставља Марко и 
стоји над њом. | 

— А што ћу тиг2 

— Ништа! Ма воља ме је да устанеш ! 
— и стаде је потезати с постеље. 

У то се дјеца почну помјештати по кре- 
вету, а оно из зипке заплаче. жеена устаде 
из кревета, прекрсти се, дохвати одијело 
и лијено се обукује. Дијете из зипке боље 
плаче. Пође да га смири. Марко поврати се 
к прозорчићу. У ниску собицу, с поља, на- 
вире чисти, свјежи ваздух и по мало осваја 
је летњим, сивим, свијетлим свићањем и носи 
собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре 
гласове љетње зоре. 


ужге — упали. потезати — вући. зицка — колевка. 
навире — улази. 


АНТИЦА 


— Нађи ми мараму — изнебуха окретв) 
се од прозорчића Марко и прекиде женин 
гласну молитву. 

Она ћути. 

— Ти хоћеш на силу да те тучем... | 

Антица опет прихвати молити, и убрза 
пошљедњим „Оченашем“, — а дијете из зипке 
неће никако да се смири. Овршивши АЕ 
рече му: 

— Чекај да надојим дијете — и пође 


прама зидци. - 

— ја хоћеш на силу да те тучем — 
понови он љутито и залети се на њу. 

— Удри, ниси одавна! — пркошљиво, 
стријељајући га очима, окрете се она прама 
њему. 

Марко је шчепџи за главуи потбгне к себи, 
па је вуче прама /сандуку. Она се отима, но 
он је шчепи за врат јаче — и, тетурајући 
с њоме, нагна је на сандук. ) 

— Ту је! Наћи ћеш је у сандуку — говори 
јој, подмуклим гласом од срџбе. — „Чекаш 
да одем, да се можеш скитати пошкољу, 27 
Нађи ми мараму! 

А дијете у зипци кричи на вас глас. — 
Жена послуша, отвори сандук, и пребирући 
по њему осјећа над собом његов дах. Нај- 
послије нађе је. Затвори сандук, стави мараму 
на поклопац, и пође прама зипци. 

Марко узе мараму, пође к орману у зиду, 
узе из њега скленицу и комад круха и то 

прихвати — продужи. чети == шчепа, докопа. кричи 
— плаче. скленицу -— стаклени суд, стакло. 

18: 


196 СА ОСТРВА 


замота у њу. С прага, прво но ће да изиђе, 
запријети јој: 

— Да се не макнеш од куће! 

Марко оде на море; оно двоје, јаче дјеце 
с'прага гледа за њим, па док замаче, изиђу 
пред кућу, да се играју у пуној свјетлости 
дана. Антица у кући доји своје чедо, мири 
га — и успављује. Кад га је успавала, изиђе 
пред куђу, да опере робу. Повуче се у хлад, 
прама дјеци, да су јој на догледу. Радећи 
снатри, и тако јој вријеме бржс пролази... 
Давно је већ на шкољу, и увијек овај исти 
начин живота. За право рећи, она друго не 
би ни тражила, да није везана уз човјека 
који јој не да нигда мира и држи је под својим 
јармом. А свему је сама узрочна, и та је 
мисао највише изиједа... Згријешила је проти 
својој вољи, па треба да изврши покору. 
А сто пута упитала је саму себе: како се 
могло то догодити, кад нигда, ни у највећој 
самоћи, на шкољу, није га пожељела 2 

И радећи премишља, — а по пучини бро- 


- дови, уз пријатан лахор, једва миле, — но 


не свраћају у „велу увалу“. Пролазе, и собом 
носе њене другове из дјетињства и младости... 
Ко зна гдје је сада онај мрки морнар из Ле- 
ванта, са оним првим осмијехом, што јој се 
у мождане усјекао и гледа га пред собом, 
као искру кад у тами сине! — Оженио се ! 
Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати 2 


робу — рубље. снатри — машта. узрочна — крива. 


изиједа — једе. изврши покору — драговољно испашта. мо- 
ждане — мозак, мисли. 


4 
= 74 


( 
Ни јан о ак ДА 


ДР 


АИ ИЗВР ла њен РАЈ 17 7 


АНТИЦА 197 


А што ради оно младо чобанче, што се с њим, 
иза купања, у заклоници, на испрану жалу 
испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа 
и жене“ 7 Чула је у селу, да пише да му је 
у Америци добро, но свеједно да жуди по- 
вратити се. Поздравља све, који за њ упитају, 
и пита: је ли још обилат лов срдјела око 
рата шкоља. За њу не пита! — Ко зна зна 
ли да се удала за Марка!... 

А бродови по пучини, уз пријатан лахор, 
једва миле, а не сврађају. — Простирући 
Маркову робу да се осуши, Антица погледа 
у једра им, па прострвши је униће у кућу. 
Заложи се крухом и млијеком — и, узевши 
из зипке чедо, изиђе из куће, и крене узбр- 
дицом ка врху шкоља. Оно двоје дјеце, што 
се пред кућом игра, пожури за њом. 

На највишој равници устави се и сједе 
под стари посрнуо морски бор, што одавна 
пркоси времену, и чије гране, свинуте од удара 
вјетра, окупљају се од стране затишја. 

Сједећи под њим, доји своје чедо, а како 
је уоколо тишина, лијепо се чује лакомо дје- 
тиње сисање. Јутарњи лахор престао је, па 
лађе по пучини чекају свјежи маестрал да 
дуне, да их напријед потјера; а око рата 
рибарице страже рибу, док с краја рибари, 
опасани дебелим конопом, с натегом потежу 
мреже. На ономе крајноме рату, што је на 
догледу, сигурно и Марко с друштвом по- 
теже. — Да га се не боји, сишла би доље 
к рибарима, помогла би им и разговарала би. 


свеједно — ипак. страже — пазе, чувају. 


198 СА ОСТРВА 

Још се осјећа јака и пуна живота: ужива 
у своме здрављу — разлетјела би се по шкољу; 
али која корист, кад је самоћа убија! А како 
би лијепо било, да је само своја и слободна, 
да може ићи где је воља! Пожурила би доље 
Е њима, и сигурно међу њима нашла би не- 
кога с пријазним осмијехом: и умирила би 
се... Па онда би помогла уморном друштву 
потезати мрежу, гледала би у њихове тешке 
руке, у топли зној, и осјетила би оно њихова, 
мушкога, што у животу носе. 

Колико људи она познаваше, што на шкољ 
свраћаху забринути, у најжешћему кријесу, 
да воде потраже; уоколо све гори, воњ про- 
сушене смоле из борова јако одјелито се 
осјећа, а жало и стијење пеку — из њих 
врућина удара и засљепљује очи — жеже; 
а она им пружа врч хладне воде, да жеђу 
загасе. Пију — а она чисто ужива слушајући 
како лакомо срчу... — „Хвала!“ — веле јој, 
кад би се сити напили. Па онда би им се очи 
сукобиле, и пријазан осмијех јавио, као да се 
одавно познају. И мал да не сваки дан неко 
дође и пође, — а први се враћају, и све тако... 

Свега тога могла је да се наужива, да 
је слушала свој сопствени животни нагон, 
једини што јој је био вјеран; да се није оба- 
зирала на свијет и његове навике: зар да 
свијет боље од ње саме познаје њену вољу 2 

Тако дуго стоји и забавља се са својим ми- 
слима ; — а што би од ње било да њих нема 2... 


пријазним — пријатним. кријесу — жези, припеци. оди- 


јелито — нарочито. 


АНТИЦА 199 


Дјеца се око ње весело играју — а у том 
маестрал јавља се; поступно пучина је на- 
бранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као 
дах живота у омари, долази јој у сусрет ; лађе 
се на пучини крећу, а у гранама старога 
бора замећу се меки звукови... 

Маестрал носи собом свјежину, живот 
— и она осјети у себи животну сласт; хтјела 
би пожурити доље к рибарима, али се боји 
свога човјека, — њега се боји, који јој је 
младост и живот заробио, а ништа јој за то 
у замјену није дао... | 

Пред сутон сједи Антица пред кућом и 
ишчекује Марка. Чуди се што га још нема, 
па гледа преко мора у ставу преко брда, на- 
дајући се да ће се из села помолити. Чека га, 
већ дуго, — а нема га. Стрепи, јер онамо 
далеко, преко мора, у недогледном простору, 
гомилају се облаци; натискују се, као да из 
морских дубина долазе. Прво времена утишао 
је маестрал и настала потпуна тишина. Овај 
подмукли тајац у љетњему дану не слути 
на добро. Антица чека и немирна је, кад сун- 
чеве свјетлости нестаде за облаком. С оне 
стране отворена пучина измијени намах своје 
обличје, а противна страна још се одразује 
свијетлом ведрином. Још неко вријеме тре- 
пери та свјетлост, па се поступце гаси, и 
облаци освајају комад по комад ведрине, као 
да је прождиру. У брзо, море и земља из- 
једначише се у оловастој сивој боји, једнакој 


набранија —- ускомешанија, немирнија. _ одразује се — 
одсева, одблескује. _ поступце — поступно, мало по мало. 


9()() СА. ОСТРВА 


као што је стијење прекоморских голети. 


Марка још нема, а невера очигледце при- 


јети; наслућени хладни западњак наједном 
јако дуне, море се најежи и јаче помодриим 
силни шум затутњи, из даљега, у простору. 
Антица у бризи разгледа пучину, па кад 
угледа на мору чамац, наслути у часу да је 
Марков; затвори нагло врата од куће и по- 
брза ка увалици. За њом потркује оно двоје 
дјеце, те све троје хитро дође на жало. 

А олуја на мору већ је захватила мах. 
Антица упиљи поглед у нападнути чамац, али 
већ ништа не разабире, само јој се у ушима 
ори шум олује... 

Чамац, силом гоњен, јури прама шкољу, 
напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар 
је жесток, гони га доњему крају шкоља. Ан- 
тица изнебушила се — не зна што ће. Очи 
су јој упрте у чамац, трза се, примиче се 
к мору, да боље види, и опет се одмиче, — 
најпослије пожури шкрапавом путањом кра- 
јем мора прама доњему дијелу шкоља, нека 
је ближе чамцу. У то неколико чобана и те- 
жака, што су били раштркани по шкољу, 
угледавши је саму, а наслућујући несрећу, 
пожури к њој. Сви упрто гледају у чамац 
и један за другим прате узастопце Анлицу. 

— Гледајте како вјетар мота једром... 


Растргнуће их! — опази млади рибар из 
друштва. 
невера — бура, олуја. напмре се — усиљава се, упиње 


се. изнебушила — изненадила. упрто — упорно. 


1: 


НА 


о 


АНТИЦА 201 


— Луда, што их не спусти... Што ће му 


једрог — рече као за се стари рибар, што 
је ходио одмах иза Антице. 
— Марко, Марко! — на гласове одазове 


се Антица, и пожури, као да може своме чов- 
јеку у помоћ притећи. 

Али олуја не попушта; небо се нату- 
штило, рекао би сад ће пљусак ударити, — 
а једва неколико крупних капи постранце 
шиба их у лице. А сијева са свих страна 
— чамац очигледце не може да ухвати краја. 


— Ено му је растргла једро! — повика 
на вас глас млади рибар, звјерајући живо 
очима, у правцу нападнутога чамца, и на- 
стави: — Гледај, сад га вјетар по вољи носи. 
Биће да му и крмило већ не служи! 


Антица, гоњена језивим страховањем и 
црном слутњом, коју олуја повећава, иде на- 
пријед; но доспјевши на крајњи рат шкоља, 
нема куд даље — устави се; вјетар је удара 
са свих страна и замеће се с лаганим јој 
одијелом, двоје дјеце чврсто је држе за скуте, 
а уоколо ње окупило се друштво. Свима се 
на лицу види зебња и брига, сви су прожети 
једном мишљу — наслућују несрећу и већ 
је очима гледају. | 

— Гледај, ено ми се сад учини, Марко 
има весло у руци! 

— Одапире се свом снагом... но није 
могуће, силан је вјетар... 


постранце — косо. замеће се — титра се. 


9002 СА ОСТРВА 


— Марко, Марко! — кроз сузе виче 
Антица, угледавши свога човјека у чамцу 
гологлава, раскострушене косе, како одмиче 
од шкоља и жури у отворену побјешњелу пу- 
чину. Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар, 
далеко, у натуштени простор, игуби се у шуму 
олује. А неће да пада пљусак, да убије вјетар 
и море! 

— Зло је! Олуја носи прама „Пропаду“, 
— пријегорно рече, у вјетар, стари рибар. 
И сутон је данас ранији, чамац у њему из- 
губио се, — а олуја не попушта. Већ сви 
виде несрећу, па се Античину плачу придру- 
жише и двије жене из друштва. 

Гледају у празан, потамнио простор, а у 
ушима ори се олуја, прелијета им преко главе, 
и одзвања се силном хуком и ломњавом у 
боровој шуми у доцу. Чекају још неколико 
часова, а тада се јави стари рибар: 

— Пије друге, 'ајдемо натраг, па док се 
мало слегне вријеме, поћићемо слађомза њим... 

— У руке божје! — одазове се жена 
му. — Помолимо се — и прва се прекрсти. 

— 'Ајдемо прво ноћи! 

Антица се не миче смјеста, гледа у про- 
стор у правцу вјетру, али не види но запу- 
шицу и празну недогледну пучину. 


— 'Ајдемо! — понови стари и ухвати је 
за руку. Враћају се истом путањом, а у путу 
хвата их мрак, — и хвата се киша. Антица, 
се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене 

раскострушене — разбарушене. одзвања се — одјекује. 
слегне се — стиша се. не види но — види само, једино. — за- 


пушинцу — дим, прашину. 


АНТИЦА 203 


носе дјецу јој у наручју; — а једном бјеше 


"и мјесец помолио, и прве зраке заиграше на 


немирној пучини. Пожуре, да чим прво у 
увелу увалу“ стигну. Послије кише поче да 
ведри, а кад дођоше у увалу, нађоше је још 
зањихану, око рата јој бучи море, но нема 
оне првашње силе, а мјесечева свијетла зе- 
ленкаста пруга из отворене пучине игра на 
валовима и допире све до на жало. 

— Почекајмо још! — вели стари рибар. 

— Ванка има још мртвога мора колико 
год хоћеш — одврати млади друг му. 

— Море вара... 

Почекаше још неко вријеме, док се ва- 
лови око рата понешто смирише, — па се 
укрцају у лађу на четири весла. Сви се укр- 
цаше, само што остаде жена старога рибара, 
којој Антица остави на бризи оно двоје дјеце 
и замоли је да погледа, док се она поврати, 
на онога што је у зипци остао. 

Веслачи с натегом, што брже могу, веслају 
правцем куд је чамац, гоњен олујом, јурио. 
Море је још усколебано, премда је вјетар 
пао, па лађа граби и љуља се на валовима, 
— а мјесечева свјетлост поиграва по пучини 
и, у одмацима, захваћа веслачеве главе. Још 
тутњи из далека, а по увалицама, враћајући 
се, валови са жала, бучећи, котрљају пијесак. 

ЖКене и чобани моле, а веслачи се на- 
пиру да чим брже прођу поред крајњега рата 


зањитану — усталасану. ванка — изван. мртвога мора 
— мора које ветар више не узбуркава, али је оно, раније уско- 
мешано, још узнемирено. напиру се — упињу се. 


904 СА ОСТРВА 


од шкоља. Кад га минуше, прво но ће даље 
да веслају прама шкољићима, куд је чамац 
јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају 
уоколо — и, увјеривши се да се море сти- 
шава, а вјетар да је сасма попустио — кре- 
нуше даље. 

Возе, да дођу на доглед шкољићима. Први 
их назрије млади рибар ; држећи у руци весло 
исправи се. 

— Ено — вели — „Пропада«“, ено 
„Медвједа“, а за њима су „Близанци“. Тек 
дахнуше на сред мора, па пожурише прама, 
њима. Већ је мјесец подалеко одскочио и 
ведрина освојила; свијетле, зеленкасте мје- 
сечеве пруге нестало је с пучине, — сад се 
његова свјетлост обилато у недоглед разли- 
јева. А лађа одмиче; чују се замахаји ве- 
слача и по која набачена ријеч из друштва. 
Кад се лађа примаче „Пропаду“, жене уму- 
коше посвема, још се чује само хитро уда- 
рање весала ; а чим су ближе, језива их зебња 
у животу подилази, па жене ичобанчадтискају 
се ближе једно другоме. Гледају шкољић 
„Пропад“ ; лежи као неман на мору, косе хри- 
дине надигле се над пучину, а испод њих 
море је тамније боје, избочите стијене сви- 
јетле се у мјесечини, а гудуре су у тами; 
врх му је сур, од увијек гб, само што између 
процијепа са острога стијења расте гдјекоји 
жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао 
од морске посолице, испод чијег лишћа при 


опочинуше — застадоше, одморише се. неман—хавет. три“ 
дине — камење у води. ишзбочите— испале. пронијепа — пукотина. 


_ашка Као ан 


~ АНТИЦА 205 


земљи крије се оштра, сува трава. А уоколо 
њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих 
од увијек кркоће море. Мало ниже поред 
њега лежи „Медвјед“, а испод њих, кроз 
уски тјеснац, назиру се „Близанци“, једнаке 
величине, један до другога, са уоколо сија- 
сет шкрапа — сури, голи, на ударцу вјетра, 
чије голети за олује топи море. Испред њих, 
као испред морске страхотиње, устави се лађа; 
чељад се до три пута прекрсти — и стари 
рибар подиже с главе своју капу. Па опрезно 
примиче се лађа ка хридинама ; чељад упрто 
гледа у дубину испод њих, а кад из гудура 
изненада што зацвили, јежња их подилази 
по свему животу. А није ни чудо! Толико стра- 
хота чули су причати још из младости о овим 
шкољићима. Од кољена до кољена преносе 
се приче о сломљеним бродовима о ове суре 
хриди: овдје море напада своје жртве, да 
их уништи, прождре; а у одмацима, и за 
најбоље тишине, изненада, вал пљусне о 
хриди, — и морска птица, из тмице, што се 
по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи 
јави се, као да нариче... Е 
Дуго, милећи по утишаној пучини, плове 
уоколо, и у обилажењу око шкољића про- 
лази кратка љетња ноћ. Мјесечева свјетлост 
блиједи и звијезде трну: неопазице иза сви- 
јетле ноћи јавља се дан. Али га чељад у 
себи лијепо осјети, — а кад лађа уђе у тје- 
снац између „Пропада“ и „Медвједа“, свјежи 


јежња — језа, дрхтавица. тмице — помрчине. – неопа- 
зшце — неопажено. 


206 СА ОСТРВА 


лахор дотаче им се лица и собом донесе 
што их освијести од страхиве ноћи. Веслачи 
не журе, — ај ош је то мјесто, да га обиђу, — 
као да чекају да бољб расване: страховит 
је тај тјеснац, ни староме рибару није мило 
ноћу у њ заћи. Али је иу њ већ зашла прва 
зрака свићања, па се по хридима, шкрапама 
и мору просула једнолика, јасна свјетлост. 

— Ето даске пливају по мору — опази 
млади рибар, и исправи се, — Веслајполако... 
Ено, оно је човјек пред нама! 

Веслачи оставише весла — и исправише 
се. Чељад у лађи, дижући се с мјеста, за- 
држаше дах. 

— Је! — потврди стари рибар. 

Сама лађа доплови до мртве љешине. 
Мртвац наузначице лежи између шкрапа: 


коса му се расула, на по отворене очи упрте 


су у простор, лице суре боје, као и све ствари 
уоколо, а како га море лагано подиже, чини 


се да главом себи зове. Неки у лађи трну_ 


од страха ; хтјели би да не гледају у љешину, 
но очи им бјеже на њу, као да су затрављени. 

Ено, сада лађа пролази поред љешине, 
сада ће је дотаћи весло. — У тај час млади 
рибар подиже весло из мора. 

— Мртвац је ту, а ми што да радимо #— 
јави се први стари рибар. 

— Мртав је — понови њих неколико, 
једва дочекавши живу ријеч. Па сви наједном 
тргоше се из мука: слабији се крсте и Богу 


наузначице — на леђа. на по — у пола. затрављени — 
омађијани. мука — ћутања. 


Џ „ > "# 
дао и КАЈ Уа октиово“ а 


- АНТИЦА 207 


моле, а јачи се договарају како да Марка из“ 
мора извуку. Бацише му коноп око тијела 
испод назуха и, привезавши крајеве накратко 
ва лађу, полагано веслајући, вуку љешину за 
собом — и изилазе из тјеснаца. Изишавши 
на отворено, допловише до у увалицу „Ме- 
двјед“, гдје је лађа могла пристати. Први 
стари рибар стави ногу на крај, за њим ис- 
качу остали, само остаде млади рибар; отле 
до на жало довуче Маркову љешину и пре- 
даде је староме. Стари је помоћу веслача, 
извуче из мора и положи на бијело, још 
влажно жало. Гледају у мрца: у његове мокре 
расуте косе, надувено лице, очи упрте у 
празно, у укочене ноге, око којих скупише 
се ногавице танких гаћа, — и у велике помо- 
дреле израњене руке. Неко вријеме као да 
се свако забавио својим мислима, говоре тек 
по коју испрекидану реченицу. Али стари 
смионо заметне разговор, као да није ту мрца, 
па и остали слободније одахнуше. А кад се 
прве зраке љетњега сунца помолише п ве- 
село заиграше по пучини у хиљаду плами- 
чака, људи се почеше договарати што да ура- 
де. Договорише се да код мрца остану у двоје 
да га чувају, а други да се поврате и пођу 
у село, да јаве властима што се догодило. 

Антица мало по мало разабире се, као 
да су јој свићање и сунце донијели мир. И 
сама се чуди како се то с њом могло до- 
годити; док је олуја бјешњела и док је гледала 


израњене — рањаве. смионо — смело. 


208 СА ОСТРВА 


у нападнути чамац, тргала је брига и бол за 


својим човјеком; послије у ноћи моријаше 


је сумња што се с њим догодило, а сада, 
када га гледа пред собом мртва, испружена, 
на жало — између морске лажине панесене 
од ноћашње олује, — ето се примирила и 
не може да мисли на његову несрећу, већ 
јој мисли и нехотице скрећу другамо. Паде 
јој на памет оно нејачи, које је предала жени 
старога рибара, а са зебњом и страховањем 
сјећа се дјетета од сисе, што је у кућиу 
зипци остало; — и све упорније та је брига 
заокупља, па жели да се чим прво кући по- 
врати. И хтједе да своју мисао људима из- 
рече, но погледавши на мрца застидје сем 
не проговори. 

Међутим, чељад се опрема да се поврати, 
а завлаче, јер никоме није мило остати код 
мрца: рађе би се повратили својим кућама. 
Најпослије се нагодише: млађи ће остати, 
и онако дуго неће чекати: они што пођу, 
вратиће се тек што сеоске власти обавијесте. 
Ред је ићи, — Антица то зна, и није јој жао. 
Дапаче она у себи осјећа жељу, да се чим 
прво кући поврати, пи ту жељу не може ни- 
како да у себи утуче. Потајице она јој се 
јавља, и ноћашњу страву и зебњу и тугу у 
спокојство преобраћа; — сили се да скрене 
мисао на мртва Марка — и гледа у њ; али 
све узалуд. 


лажине — траве. — другамо — па другу страну – завлаче 
— одутовлаче. _ нагодише — угодише, споразумеше. _ тек што 
- - чим, како. _ дапаче — шта више. утуче— угуши. 


+ а ла оваа а а а ЗА А 


АНТИЦА 209 


Ено сада му је сунце главу захватило 


и освијетлило је, — а са сунцем однекле до- 
летјело је сијасет ситних бића, што уоколо 
лепршају и зује, — и на његово освијетљено 


лице налијећу и једнако зује... Антица зури 
у његове ледене, празне, на по отворене очи 
п ослушкује зујање, но не може да се гане. 
Мисао јој се навраћа к дјетету што је од 
јуче само у кући остављено ; — биће гладно... 
плакаће, може бити да му се што зла до- 
годилог И она, гледајући у мртвога Марка, 
не мисли но на своје нејако чедо... 

А Марко лежи на влажну жалу, непо- 
мичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће 
да га исуше, угрију; пред њим је но-. 
ћашњом олујом освјежена, ведра, пространа 
пучина; игра се у сјају; шапатљива, дахће, 
као да у себи носи сијасет живота — пучина 
што је и њега отхранила, којој је вјеровао, 
с којом је живио, и која му је одједном 


живот однијела — а сада мирна, спокојна, 
пуна живота, безазлено као насмијано чедо 
у сунцу игра се... Антица погледа у отво- 


рену пучину, по којој лагано, сушећи једра, 
лађе миле: јаче осјети у себи вољу за жи- 
вотом и вољу да чим прво своје дијете види, 
да му гладну пружи своје груди, да га на- 
доји — п очима и свијешћу захвати, уједан- 
пут, цио њезин шкољ... 

— Укрцајмо се! — јави се стари рибар. 

Антица се трже, и у задњем часу снађе 
се, приступи мрцу, клече предањ и дотаче се 


зури — гледа. _ снађе се — дође к себи. 


СА ОСТРВА 14 


210 __СА ОСТРВА 


устима влажнога му чела. Сили се да заплаче, 
„да над њим дуље остане — то и други раде 
— но не може; на устима осјећа додир ње- 
гове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој 
бјежи к устима, да тај додир отаре са своје 
живе пути, — да га уништи... 

— Укрцајмо се! — понови стари рибар 
и погледавши у љешину рече: — Нећеш га 
оживјети ; — Је ли било мору онолико вјеро- 
вати! — настави као за се. 

И лађа крене — и изашавши из тијесне 
увалице на отворено море весело заплови у 
пучину сунцем обасјану... 


Иза одуље вожње наш чамац пристаде 
"на жало „веле увале“. Додијало ми сидјети 
на једноме мјесту, па једва дочеках да ста- 
вим ногу на шкољ. Протежем се на жалу, 
а већ ми веслачи показују стару Антицу. 
Ено је мало даље од нас: рибарима помаже 
солити срдјеле што су их ноћас, помоћу лађа 
„есвјећарица“, ухватили; сада их у барило 
слажу. Она сједи на камену до барила и на 
редове сппа со. Гологлава је, а сиједе дуге 
косе неуредно су јој опвичиле старачко лице. 
Док ме угледала, диже се и снажним гласом, 
што иза себе оставља дубоки звук као јека, 
поздрави ме и погледа у очи. 

— То је Антица! — помислим у себи и 
погледам је боље. У први мах усјекоше ми 
· се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве 


пути — тела. одуље — дуже, подуже. барило — 
буренце. док — кад, чим. 


АНТИЦА 


па 


и јаки, још здрави зуби; па онда лице сун- 
цем и посолицом осуто, али још пуно — и 
нехотице погледах на- шкраџе што преда 
мном из мора вире. 

— СОједите, немојте ради мене... и пре- 
кидох, стидећи се што се старица испред мене 
исправила. 

— Не мари, ви сте ово први пут дошли 
на шкољ, а ко дође ваља да се најпрво са 
мном поразговори; је ли тако — обрне се 
рибарима. 

— Остарјела си јур — опази један вре- 
мешан рибар, слагајући срдјеле. — Знате, има 
јој преко седамдесет година.... 

— Збиљаг — рекох ја, иако сам знао зато. 

— Не знам право — одговори старица,— 
али се добро спомињем: видите ону шкрапу 
доље у мору — И руком показа на њу. — 
Кад сам била дијете, нијесам могла никако 
до ње, ако се не бих изула и подигла скуте, 
а ето сада сала Богу може се сувим. 

Старица климне главом и сједе, изви- 
нивши се да ће брзо довршити посао, па ће 
ми онда показати манастирске развалине гдје 
сада она живе. 

Док су рибари посвршавали посао, ја 
сам се заклонио у хлад — и подао се не- 
бризи. У одмацима, пиљећи испред себе у 
свјежу пучину, допираше до мене њихов раз- 
говор. А сунце очас освојило и море и шкољ, 
и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверап, 
— па настала тишина. 


спомињем — опомињем, сећам. очав — брзо, за час. 
14% 


212 СА ОСТРВА 


Око ручана доба, рибари, довршивши по- 
сао, наложише ватру, да испеку на жеравици 
преостале срдјеле. Оштри воњ пецива голица 
— а пламен се и не види у пуној свјетло- 
сти дана. Када испекоше рибу, позваше и 
мене у хлад, испод једне лађе на жалу, и 
тако се — вадећи срдјеле из жераве — опет 
нађох међу њима. 

Залажући се разговарамо, а шкољари су 
уопће и превише разговорљиви, као да су 
то од мора научили, па ме обгсуше пита- 
њима, и чуде се што сам дошао у ову пу- 
стош. А ја се драговољно подадох разговору 
и пријатно ми је у њихову друштву. 

— Наздрави Антици! — боцне старога 
Андрију онај времешан човјек, који је сада. 
до мене сједио, опазивши да се стари за врч 
машио. Стари се чини невјешт и нагна врчем 
да се напије — док онај изнебуха надода; 

— Био би је вјенчао, да је она хтјела... 
Зар не, стара 2 

Антица не одговори, а стари Андрија, 
одложивши врч, погледа је, као преко воље, 
па, споразумјевши се очима са старом, рече: 

— Пусти га нека говори... Проћи ће му... 

— Видите — настави онај човјек, хо- 
тице пречувши ријечи старога Андрије. — 
Он би је био узео, но она није хтјела... А 
познавали су се још од дјетињства... Знате, 
оно наше шкољарско дјетиње познавање на 


шкољари —  острвљани, становници острва. одло- 
живши —— одмакнуши. сотице — хотимице, навлаш. 


АНТИЦА | р 213 


жалу, иза купања... Ја незнам, ма послије 
Маркове смрти није се хтјела већ удати... 

— Па како је живјела сама% — преки- 
дох ја. 

— Да, сама!.. — одужи он и насмијавши 
се од срца погледа у стару. 

— Кажи господину све што знаш — у- 
мијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! 

— А што ћу казатиг — попусти он. — 
Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља. 
Бијаху јој мили људи — надода лакше — 
али то су њезини посли... Напиј се, стара! 

Антица послуша и напије се, па, отрвши 
дланом уста, рече: 

— Како је да је, живјела сам на свој 
начин, својом вољом, и не кајем се... А да 
сам друге слушала, било би ми као и прво, 
док је Марко био жив... Ма све једно... до- 
ђите да вам покажем стари манастир. 

Антица се диже, па пође преда мном. 

Идем за њом, а друштво гледа за нама; 
нико се не миче да нас испрати: сунце је 
освојило шкољ, а маестрала још нема, па је 
вруће; а рибарима није ни мило ходати. 

— Уђите! — рече ми стара, кад стигосмо. 
— Ово је сада моја кућа. 

Нађох се међу старим развалинама, чије 
је испуцане зидине оклопио бршљан, а пз 
процијепа висе дуги, жути цвјетови ; док уђох 
неста ми испред очију оне пуне, дање свје- 
тлости, а у себи осјећам нешто старинскога, 


отрвши — обрисавши. оклопно — обухватио. дање — 
дневне. 


214 СА ОСТРВА 


празног . Тијесне ћелије, мрачни ходници још 
се разазнају; газим по сувоме тлеху, а кроз 
прозорчиће, тек што би главу помолио, до- 
лави с поља весела дања свјетлост, но не 
може да продре пуна у унутрину. 

— Овдје станујем — чујем за собом ста- 
ричин глас — а тамо спраћам моје двије 
козе и живо... А збиља да видите магаре 
што сам га ухватила отраг неколико дана 
— рече ми живље и прође преда ме. 

— Уђите за мном... 

Из тамнијега дијела развалина униђох 
у свјетлији, већ посвема порушен. Кроз пу- 
котине посрнула зида назире се море и чу- 
јем да се маестрал јавља, а у зиду расте 
дивља смоква, — Бог зна откуд је амо до- 
несена; — и весело пружа своје лишће у 
свјетлост поврх зидина. | 

Магаре ме стријеља својим једрим сјај- 
ним очима; оно није онакво, као што је под 
теретом: покуњено, трпељиво, већ је живо, 
окретно и улизане длаке. 

Старица је разговорљива, па ми прича 
што је знала о животу ратара овога мана- 
стира, но ја је прекидох; занимало ме оно 
дивље магаре, желио сам чути како га је 
могла старица, онако јака и окретна, са- 
владати. 

— А знате ли како их хватам у лаце — 
претрже причање, разумјевши да мето за- 


тлежу — поду. унутрину — унутрашњост. страћам — 
емештам, затварам. отраг— пре. улизане — светле. фратара 
— калуђера (католичких). лацш — замка. 


а ај а а с аса о бас. 


"ДР 2) но БРНА 


АНТИЦА 


ЈЕ 


нима. — Овога сам ухватиза натраг мало дана, 
стога је тако дивљи, поносит. О умекшаће се. 

Старица се приближи, да га помилује; 
но оно мигну једним увом, и поче кроз но- 
здрве силно Фркати. 

— Пустите га... 

— Још је поносит! — А први дан не хтједе 
се ничега устима дохватити. А да знате како 
се трзао у лацу; једва сам га савладала. 

— Продаћете гаг 

— Нећу, оставићу га за расплод: јак 
је... Ма да причам како се овај преварио. 
Има их још неколико по густим шикарама 
шкоља... Бог зна како су се расплодили... 
Кад суша затегне, најзгоднији је лов на њих. 
Направила сам лијепо од чврста конопа лац 
и ставила га пред велику каменицу бистре 
воде, а од свуда с других страна до ње за- 
пријечила приступ. Биће да их је љуто жеђа 
морила: — неколико пута заједно у тројицу 
долажаху пред каменицу; сумњиво се оба- 
зиру, напели уши, Фрчу из ноздрва топлију 
пару но је љетње сунце, потискују један 
другога, али никако да прођу преко лаца. 
Но даномице врућина је све жешћа, гори.. 
ни маестрал не пири, за два три дана уза- 
стопце ни роса не пада, а сигурно по ције- 
ломе шкољу нигдје ни капи воде... Еле, баш 
једнога од тих дана, у пукло подне, сакри- 
вена чекам, и држим крај од конопа... Ето 


растплод -— приплод. – шикарама — шипразима, шумар- 
кима. хаменицу — камено корито. конопа — конопца, ужета. 
у тројицу — троје заједно. _даномице-— из дана у дан. у пукле 
подне — у само подне, баш у подне. 


216 СА ОСТРВА 


их гдје долазе: једнако сумњиво се обазиру 
и потискују један другога, док изнебуха 
овога ухваћенога она двојица не потискоше 
у лац... Ја потегох:шго сам боље могла, а 
оно двоје, док им друг паде, — побјеже. По- 
слије га увезах конопима, па га оставих да 
гладује, док смалакса... Е, није се добре воље 
предао, ма пашће му сила, баш као и мени 
— старица заврши живо. Па онда наједном 
као сјети се: — Заборавила сам вам понудити 
чашу млијека — говори ми, па, не чекајући 
одговора, пође кроз једна вратанца у свој 
одјелит стан, што по изгледу негда бијаше 
сигурно манастирска капела, да узме чашу. 
Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти 
ме ванка, а она за мном журно изађе. Магаре 
лотрча до ограде, па, видјевши да не може 
изићи, уприје у нас своје једре, пуне свијетле 
очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина 
и слобода пустоши усред мора; па се нагло 
окрете и хитнувши се задњим ногама би- 
јесно се устрча уоколо ограђена простора. 

Изилазећи осјећам да је маестрал духнуо. 
А кад изиђосмо пред манастир, дође ми у 
сусрет свјежи лахор. Пучина оживјела, модри 
се живо, а на њој игра сунце; борови уоколо 
избијају јаке звукове пуне живота, весеља, 
и над нашим главама пролијећу у ведри про- 
стор... А шкољ валови, пјенушећи се, оиви- 
чише чистим, бијелим порубом... Сједећи под 
ооровима, истински осјећам свјежину живота, 
а у памети од свих утисака из манастира 
остадоше ми живо усјечене свијетле очи за- 


АНТИЦА 217 
робљена магарета. Помислих: колико мора 
ла чезне за свијетлом, простором и слободом ! 
И чињаше ми се немогуће да ће се игда 
припитомити, и под теретом трпељиво под- 
нашати над собом туђу, господареву вољу... 
Старица попође мало и оштро звиждну не- 
колико пута. До мало иза борова покажу се 
двије козе — иду мирно и слободно прама 
нама. Прва, јача, кад ме спази устави се, 
па се обазрије ка оној другој слабијој; часом 
стоји сумњиво гледајући у ме, као да мисли 
би ли напријед пошла; — али, кад је чула 
старичин глас, слободно приступи к њеној 
руци. Јача трпељиво пусти да је старица по- 
муве, а затим се обје повратише окле су 
и дошле... 

Орчући топло млијеко, ослушкујем хар- 
монију морскога шума и затресених борових 
грана, и разговарам са старицом, као да смо 
стари знанци. 

— Како сте могли тако весело провести 
дане иза мужевље смртиг — упитам је, же- 
љан из њезиних уста чути оно о чему су ми 
толико пута приповиједали. 

— Ако ћете да вам право речем, од тада 
и знам што је живот — одговори старица 
очито искрено. | 

— Могли сте се удати за онога... 

— За старога Андрију мислите... То је 
добар човјек; познавали смо се из дјетињ- 
ства — благословени они дани! — Послије 
је пошао по свијету, нешто стекао и наста- 
нио се у селу. Али, гоњен жељом за шкољем, 


1) 


918 СА ОСТРВА 


направио је и овдје кућицу... Остали смо 
добри пријатељи... нађемо се често... А да 
смо се вјенчали, брзо би додијали једно дру- 
гоме... Имала сам с њим и једно дијете... 

— Колико сте их у све имали 2 — пре- 
кидох је. 

— Седморо — одужи она премишљајући: 
— троје с покојним Марком, једно, како вам 


јекох, с Андријом, а троје... нећу их ни спо-_ 
| , , 


мињати, и онако им очеве не познајете... Ма 
немојте мислити да сам запустила своју дјецу: 
све сам их једнако одгојила, сви су били од 
моје крви... 

— А куд су вам дјеца7 

— Раштркаше се једно за другим по 
свијету... Ко зна гдје су сада7 

Антица часом умуче, но затим одмах 
настави: 

— Није ми жао што одоше: нека живу 
својим животом. Што би код менег Нека се 
широм свијета плоде... Они су отишли, а ја 
сам остала... Колико сам младости у своме 
вијеку видјела на овоме шкољу... а, што 
ћу тајити, колико их љубила% — па сви 
одоше... Некоје видим, враћају се већ стари... 
други опет Бог зна куд су остали % Сваки дан 
мјесто њих долазе млади, — но ја сам 
остарјела... 

Часом се замисли, па настави: 

— Баш као ластавице што праве гнијездо 
у ходнику овога манастира... Муче се, кидају 


у све — укупно, свега. одгојила — однеговала. 


– = РУУ ~ 128 


АНТИЦА 219 


од својих уста залогај, да одгаје своје младе, 
и онда су највеселије, цвркутају у напону 
живота, а нејач им одговара... Па кад млади 
нарасту, излете из гнијезда и нестане их. Бог 
зна куда, далеко преко мора... Зар они по- 


слије питају куд им је мајка — Ма ето, 
прекине за час низ мисли: ни ја не познајем 
ни оца ни мајке !... И настави: — Па стари 


пар опет се амо врати; и тако иде, док 
их негдје не снађе смрт, а онда је свему 
крај! — доврши старица тишим гласом. 

— Али вам је жао умријети% — опазим 
ја под утиском последњих ријечи, осјетивши 
тугу у звуку гласа старичина. 

— Да ми није жао 2 Нека ме овако старе, 
само да ми је живјети! Да је могуће уви- 
јек живјети !... 

Старица доврши и гледа ме, као да оче- 
кује од мене да продужим разговор, но ја 
се подадох својим мислима. Овако у самоћи, 
пред отвореном пучином, снажно и схватљиво 
утјецаше на ме њено причање. Њен цио живот 
гледам пред собом, и учини ми се тако 
једноставан и природан, да ми ништа при- 
јекорно не паде на памет. И мислим: она 
се подала животу на вољу, па је он вјерно 
носио кроз цио вијек; она и не зна што је 
то трагика у живљењу, и проти вољи жи- 
вота све јој је ситно и смијешно, а само смрт 
јака је, да јој живот уништи — и она, је- 
дино, старичина је трагика... 

Чини ми се да старица, гледајући у отво- 
рену пучину, сада о томе снатри, а трже се, 


220) СА ОСТРВА 


кад одоздо угледа старога Андрију гдје 
к нама иде. 

— Ево га к мени — вели — биће да 
му је што потреба. Диже се и пође му у су- 
срет. А он, и не гледајући на. ме, рече јој: 

— Дошао сам да те зовем, да ми по- 
можеш простријети мреже. 

— Хоћу одмах, старче мој! — потап- 
кавши га по рамену одговори Антица, и 
погледа на ме, па се насмија. 

Ја се дигох, па пођох за њима. Стари 
Андрија остаде код своје кућице, а она ме 
испрати до у увалу. Пробудих веслаче и по- 
здравих старицу, па се укрцах у чамац. Изи- 
лазећи из увале у отворену пучину, пожалих 
што остављам шкољ, а још више жаљах што 
се по свој прилици растајем за увијек са 
старом Антицом. Што је то што ме тако уз 
њу вежег Не могу да себи одговорим: само 
знам да је моје очи траже, да је пошљедњи 
пут поздравим. Машем јој шеширем, а она 
ми одвраћа бијелом марамом. Гледам је при- 
слоњену уз бор самац, на удару вјетра, рас- 
киданих грана, посрнуо, — а пред њом на 
врућему жалу рибарева дјеца, прогорјела 
као земља од сунца, скачу и усрћу у валове; 
— и све је гледам онако прислоњену уз онај 
бор самац, док чамац весело не заплови у 
свјежи маестрал, на отворену пучину. 


усрћу — срљају. 


| 
| 
| 


РРЧРУ Н" 


У 


с 


а 
о 62 
520) 
о: ч 


% 


пе 
МУ “2 
· прјег 
А) 


( 
= 


ЈАК 


Неколико је дана, што она не гледа на 
пусто море : притиснула је болест, па не може 
у цикнуће изићи пред кућу, да се умије, 
очешља и поздрави сунце на истоку. 

И нема наде да ће оздравити, па још, 
док је у животу, жупник јој носи свето отај- 
ство и пошљедњу утјеху. 

Разговјетно низа село бречи звонце, 
дрхте у јутарњој ведрини тињајући пламичци 
воштаница и скрушена чељад, у путу, пада 
на кољена пред живим Богом... 

Јелка млада, још предљива, осјетила је 
у себи заметак љубави оне љетне вечери, 
када је он, у друштву, жедан дошао у двор, 
да се напије њихова вина. Младост заситивши 
се запјева у по грла. Дјевојка је сједила пред 
кућом под мурвом, у мјесечеву осјену. На- 
једном пјесма утиша и бјаше јој жао штс 
престадоше пјевати, но у то он к њој при. 
ступи и сједе до ње. 

у чикнуће— у свануће, зору. жупник — парох, свештеник 


(у катодика). _ свето отајство — причешће. бречи — звони 
књредљива — плашљива. мурвом — дудом. осјену — сенци. 


9929 СА ОСТРВА 


Од вина раздраган нехотице зближи се. 
Дјевојка успрене и зеру се поодмаче. Младић 
се примири и некако уозбиљи. Стајаху тако 
подуже засјенути, док је љетња, топла ноћ 
весело одмицала. Дјевојка науми поћи на по- 
читак, но он, да је зар заустави, рече јој: 

— Ала се је расплакало нечије дите! 


— Оно је Маријино — одговори она. — 
Бидна сама је, а веле ти се с њим напатила. 
— Јадна ти је и њена младост! — са- 
жали младић — Нигда јој муж неће из Аме- 


рике симо. 

— Исто јој пише — ко за се рече дје- 
војка и диже се. Глава јој ублиједи у мјесе- 
чеву свијетлу и чињаше се одјељена од оста- 
лога тијела. 

И он се диже: 


— Идеш спати, чекај! — погледа је у 
лице, изнебуха ухвати за руку. — Видиш, 


ја не бих могао живити далеко од своје жене 
— говораше јој као у шали. И хтједе да 
јој још нешто рече, но дјевојка му се истрже 
из руку и пође у кућу. 

Младић плати за се и за друштво, па 
кад кренуше својим кућама запјеваше на 
вас глас. 

Дуго је вријеме од оне љетње вечери, 
па како је све до његова одласка у војни- 
штво брзо прошло ! 


успрене — тртне се, прену се. зеру — малчице. почитак 
— одмор, спавање. бидна — бедна, јадна. симо — овамо. убли- 
једи — поста бледа. свијетлу — светлости. 


РС. 

' . 

ђ 
За Она 


ЈЕЛКА 223 


Били су то дани младићскога уживања, 
када је живот навирао обома из уста и очију; 
лијепи дани пуни свијетла и осјени, када су 
они по увалама око мора, раздрагани, уз оби- 
јестан смијех, залагали се крухом и грожђем. 

Па иза лијепих дана наступила би млака 
јужина; њихова ћуд као да би се прилаго- 
дила времену, смирени у заклоници опочи- 
ваху, гледајући у високе таласе. Њихове душе 
успављивала је неодређена слатка чежња; 
из њених великих очију сијала је благост, 
док је он све тјешње и тјешње к њој се збли- 
жавао, као да се боји љутине мора, што тако 
страховито бучи и к њима нагли. 

Ништа их није ометало. И неопажено 
било би дошло вријеме њихове среће, да њега 
силом од села не отргоше. 

Онога дана, кад су га у војништво ода- 
брали, она је плакала у потаји, угрожена 
мишљу на велики растанак. Он пак причи- 
њао се весео и, с друговима, цијелу је ноћ 
по селу калашио, а пред зору поздрави је 
пјесмом, што је у себи носила обијесни кихот 
младићскота живота. Пјесма је од сна про- 
буди и милињем испуни њено осјећање. Још 
из даљега, кад пођоше, разабирала је његов 
јаки глас, слушаше,... но онда се сјети да 
ће га изгубити; можда нигда више неће чути 
његове пјесме, — нигда, помисли, — и по- 
што се гласови у ноћи смирише, неодољива 


навирао — избијао. јужина — ветар, који често дува 
Јадранским Морем и диже велике таласе (широко). опочивату 
— лежаху, одмараху се. причињао се — правио се. калашто 
— веселио се. из даљега — из даљине. 


9924 СА ОСТРВА 


чежња савлада је: као хтјела би устати и 
ва његовим животом, без икаква страха, за- 
тркати се у ноћ. 

Дани су даље текли мирно у ишчеки- 
вању онога дана, кад ће се растати. А ми- 
сао на тај дан чињаше, да се они јаче при- 
вину једно уз друго: ваљало је сваки час 
посветити заједничкој утјехи. Па надође и 
то, да њена мајка бјеше изгубила вјеру у 
младића. 

— Зашто да семоје дите с њим губиг2 
Кад ће се он повратити из војништва; — и 
свјетоваше кћер да га се клони. 

Али она, угрожена мишљу да ће га до 
мало изгубити, јаче прионе уза њ; — а нај- 
послије и скањивајуће се прољеће јави сеу 
пуном јеку и наступе весели дани. 

Није било у селу очију, које би се мо- 
гле дуље на њима уставити; бјежаху они 
испред свијета у засјенуто поље, заклањали 
су се по доцима, на догледу пусте сјајне пу- 
чине. А она опет знала је за његов виноград, 
до мора, у тијесној увалици; хоће му се мје- 
сец дана, да га посвема уреди. Ту у заклоници, 
а опет пред недогледним морем, често се они 
састају и двоструко уживају у потајном раз- 
говору. 

Тако надође, те они не опазише, да ври- 
јеме измиче, да се виноград заодјео и жука 


ватркати се — потрчати. скањивајуће се — које долази 
лагано, неприметно. донима — пољима, њивицама ограђеним 
слогом од камења. посвема — сасвим. жука — биљка, која ра- 
сте у приморју и од чијег се влакна, као и од лана, греде пређа. 


Да 


ЈЕЛКА 3 225 


процвала, а пољски путеви оивичили се ми- 
рисавим цвијећем. 

Једнога дана, обасјан сунцем, ходио је 
он с врха ограде к мору, а она је стајала 
по дну крај жала. Гледала је како у ходу 
маше својим обилатим рукама. 

— Зашто се трудиш # — јави се она прва, 
само да нешто рече. — И тако нећеш га 
тргати: 

— А хоћу, ако ме на мору узму. 

Прослиједи у ходу, а она полако пође 
ва њим. 

СОједоше у маслинин присјенак. По лицу 
је играло им свијетло и сјенке, и мицаху 
главом свакога часа, да им сунце очи не за- 
сјенује. Младић из увезане мараме извади 
комад круха и мало печене рибе, понуди и 
њу, те се почеше залагати. 

— Ово је задња коп — рече он преко 
залогаја, и напије се из тиквице. 

Тако стоје, залажу се и погледају се, — 
а пред њима прелијева се море у свима бо- 
јама, и свјежи лахор из борове шуме на ма- 
хове доноси мирис оцвјетаних џбунова. 

Он се први диже и рече као за се: — 
Сунце јур припиче ! — Стресе са себе мрвице 
од круха, заокружи рукама у празно и стаде 
га протезавица. 

Диже се и она. 

— Обоје смо се дали по злој вољи — 
иза дуљег мука јави се дјевојка. 


коп — копање. ошвјетаниг — цветалих. протезавица — 
протезање. 


СА ОСТРВА 15 


926 СА ОСТРВА 


— Јера сити увик ухињена — прихвати 


младић. — А мене је добра воља! — и чи- 
сто је погледа у лице. 
— Ни ти жа!... — хтједе га прекорити 


дјевојка, но не доврши. 

Младић причини се као да није ни чуо, 
попође прама врху ограде. А она остаде на 
истоме мјесту. Ноон осјети да она не иде за 
њим и окрене.се к њој: — Дођи и ти! — 
јави јој се. 

Лијено, у сунцу, ходили су по старини, 
узаном гребљом, једно за другим, између про- 
цвјетаних џбунова жуке. Оштар ње воњ сте- 
рао се уоколо, и њих двоје разабрано га 
осјећа. А силна отворена жутина прелијева 
се у сунцу, зашљепљује их и дражи им очи; 
чини се, као да цијела ограда плива у жутој, 
свијетлој боји, над којом јаче одскаче вед- 
рина неба. 

Девојка иде полагано за њим и бере цвје- 
тове на дохвату. 

— Брже! — јави се он и окрену сек 
њој. У тај трен она га изненада поспе ша- 
ком цвијећа. У први мах обоје застаде и, 
гледајући се, слатко се насмије. Но он као 
смисли се, журно покрочи к њој и ухвати је 
за обје руке. Е 

— Да! — рече раздрагано и у по по- 
ругљиво. — Жука у цвит, а жена у обист, — 
и круто јој погледа у очи. 


ужињена — неискрена. ни ти жа — зар ти није жао. 


гребљом — стазом. воњ — мирис. стерао — ширио. разабрано 
— јасно. покрочи — крочи. приђе. обист — обест, бес. 


а Доње ирано-ЕГДИ 


| 


ЈЕЛКА 224 


Дјевојка се засрами, спусти трепавице, 
и трга се да му се из руку измакне, но он 
је чврсто држи. И држи је, и гледи, и ни- 
шта не говори. Па онда јој хтједе завирити 
у очи, но она их непрестанце стишће... 


Дршћеш! — напокон јој рече. А кад 
она не одговори, притегне је к себи: — Дра- 
гујмо се, ионако нам је за мало! — шапће 


јој стидљиво и у исти час нагне се над њу 
и пожудно јој задахне уста и очи својом мла- 
дићском топлином. 

— Ала је липо! — измуца подушено. Па 
је обујми око паса, скрене с гребље и повуче 
ва собом, међу процвјетане џбунове жуке. — 

Осле наступише немирни и страсни осје- 
ћаји. Нестаде дјетињега сиграња, а вруће 
љето, са својим разблудним ноћима, затече их 
у најжешћем јеку младићске сласти. Доље 
испод села, на жалу, кришом, у хармонији 
љетње ноћи, уз вјечити разговор мора и цви- 
љење попаца, као да у ваздуху непрестанце 
нешто дрхће — славили су они свадбу љубави. 

И надође јесен, с дозрелим, насићеним 
плодинама, као и њихова младићска страст; 
дан растанку Ма Јелкина срећа 
„запада. 

Иза страсног природног заноса, завлада 
њоме разабрана, страхива мисао; и као што 
је море долазило све то мркије боје, тако 
се чинило да се и њена душа у њему тамно 


стишће — затвара. драгујмо се — милујмо се. подушено 


— загушљиво, нејасно. обујми — обухвати. осле — од тада, 
после овога. плодинама — плодовима. запада — залази, не- 
стаје је. 

15 


928 СА ОСТРВА 


одразује. Забринута размишљаваше на по- 
шљедице своје неодољиве страсти. Па и ве- 
сели бал, што га је младост приредила, да 
се на одласку у војништво још једном раз- 
игра, будио је у њој тужно осјећање. 

СОједила је до своје мајке, блиједа и не- 
весела; а он, раздраган вином и врућином, 
вртио се као да хоће да смалакса, да се до 
сита обијести наужије. 

Када је дошао по њу, да и с њом заигра, 
њезина мајка сјекла га је очима. Но он се 
није смео, и да забуши њу и друге жене 
гласно се насмијао. 

Дјевојка је положила главу на његово 
раме и пустила се вући по дворани; а кад 
је он наглије почео вртјети се и церити се 
уоколо, рече му: 6 

— Ти си весео, као да не'ш сутра поћи! 

Младић није настојао да је утјеши, већ 
се посвема занио игром и весељем. Она је 
то осјећала и дало јој се на жао. 

А хармоника све то бјешње удара и“ 
њени звуци грђе је смућују, па уморна опет 
сједе до своје мајке, и прати га очима и 
гледа како једнако мијења дјевојке и мах- 
нито, знојем обливен, врти се по запрашеној 
дворани. Па се подаје снатрењу, док је мајка 
не повуче за собом. У ходу кући још до ње 
допиру весели звуци хармонике. Слуша и ми- 


одразује — отледа. бал — игранка. смалакса — малакше. 
наужије — наужива. смео — збунио. забуши — превари. сна- 
трењу — размишљању, маштању. 


а - 


ЈЕЛКА 299 


сли: — Зашто је он тако весео, док види 
мене овако смућену 7 

Сутра дан иза бала растало се њих двоје 
на увијек. Бог знаде како је њему у души 
било, но на обличју није дао знати, па и на 
растанку чинио се весео. 

Њу је то растужило: — Ти греш, као 
на пир! — рече му пријекорно, у сузама. 

Младић је пошао, а она јоште гледа у 
његов широки ход. –- Зашто му се нисам очи- 
товала%г — мисли. 

Па зар и сам по њену владању није се 
могао сјетитиг Има неколико дана, да се 
Јелка оћутила мајком. А кад младић замаче, 
она круто неутјештно униђе у кућу. — 

Задоцњело поподневно зимње сунце по- 
влачи се по засјенутим рацима, вјетар хучи 
кров мрки маслиник, а Јелка се жури од 
куће, да се склони испред разјарене мајке. 
Непрестано је грди и кињи, и једнако јој 
пријети да неће у кући родити. Нека иде 
к његову оцу: тако би осудио Бог и људи. 
И њеној породици образ отпада од велике 
срамоте: ко зна шта он мисли, и кад ће се 
из војништва повратити ! 

Јелка се не брани, мирује, док у сузама 
не почне грцати, а онда из приторка изагна 
овце, једину излику да се од куће удаљи, 
и гони их у пашу. 


на увијек — за навек. обличју — лицу. греш — идеш. 
очитовала — поверила, исповедила. оћутила — осетила. при- 
торка — тора. излику — изговор, повод. 


930 СА ОСТРВА 


Не осврће се прама селу; као чисто јој 
је лакше, кад куће с вида изгуби и на сами 
се сама себи истужи. Иде и мисли на своју 
невољу, прође његов виноград и старину, по 
којој стрши огољела жука, па све иде даље 
путељком, уз море, до самца камена, у чи- 
јим процјепима расте дуга оштрица, и за који 
је она толико пута помислила: откуда се 
одвалио и све до мора скотрљао. Прислони 
се уза њ. 

Ту је у затишју, иако се чује хука вје- 
тра, па гледа у валове, који се котурају до 
самих јој ногу, и прати у мислима ритмички 
спјев раздражене пучине. 

Све се тако тужно довршило ! 

Марко је писао своме пријатељу, њену ро- 
ђаку, писмо из Поле, у којем се жали, да 
му је тешко; пита за своје јесу ли здрави 
и јесу ли почели редити винограде, а напо- 
шљетку поздравља и Јелку и вели: „Ко зна 
кад ћемо се видјети!“ 


Рођак јој прочитао писмо на сами, и 


док је он по њему разабирао, она је дрхтала, 
од узбуђења, како он то пише, као да не зна 
што је међу њима! | 

А по селу већ и дјеца знаду за њену 
вевољу, па из очаја ојача се, збаци дјево- 
јачки обзир и стаде заклињати свога рођака, 
да јој поможе. 

Он се заузме код младићева оца, па по 
свјету људи од закона саставила се молба пи 


путељком — путићем. процјепима — пукотинама. оштрица 
—- биљка што расте по стењу. спјев — песму. свјету — савету. 


Њњ=' 


ДЕ боси. ле ка 


ЈЕЛКА 9231 


управила на војничке власти, да се Марку, 
док је још војник, дозволи вјенчање. 

А дјевојка опет са своје стране замоли 
рођака, да јој напише лист за њ. За вријеме 
велике мисе (она је ходила од стида на малу! 
пође к њему. Он се удеси, а она му кази- 
ваше шта ће писати. 

— Реци му, да ча од мене мислиг Да 
знаде ча је међу нама и да је он сигурно 
веће узрочан од мене... Ето, пиши му, нека 
"му је све просто, само да настоји да молба 
будо услишана, да на вриме дође, да не 
буде горе срамоте. И поздрави га пуно. А 
може доћи ако хоће! — заврши с увјере- 
њем. — 

Рођак затвори писмо и рече јој да ће 
га он на пошту однијети. 

Дјевојка изиђе из куће мирнија: тврдо 
се надала, да ће јој се Бог смиловати и 
да ће власти допустити вјенчање. У својој 
памети прибира мисли и све јој чисто говори, 
да неће бити никаквих запријека. Знала је 
(и то јој живо у памети сину), да, када је 
двоје у гријеху, опћина и жупник настоје, 
ако ће и силом, да их с Богом помире, да 
не живе као звијери, па је најбоље да се 
вјенчају. Ето и њој се несрећа догодила, те 
није могуће, кад су обоје задовољни, да ће 
старјешине мирно гледати њихов гријех, а 
може га лијепо, по Божју, покрити. 


веће узрочан — више крив, кривљи. запријека — сметња, 
препрека. 


932 СА ОСТРВА 


Дјевојка путем тако умује — и срчаније 
крочи преко кућнога прага. 

А кад јеу подне мајка једнако закидала, 
њој се стужи и одговори јој, душећи се у су- 
зама: 

— Пусти ме у миру, све ће вриме донит' ! 
А убиј ме, ако ме он остави. 

Отац и брат је сажалише, а и сама мајка 
престаде кињити је пријекорима. 

И дјевојка трпљиво ишчекиваше његов 
долазак и дан вјенчања. — Да ме узме — ми-. 
слила, је — па ћу га чекати, ако ће и до смрти. 

Од срца је она тако осјећала; све би не- 
воље заборавила, била би му вјерна жена и 
мислила би само на њ, ичекала би док се 
не би из туђине повратио. 

Али та утјеха није била за дуго! 

Отац Марков у недјељу, послије велике 
мисе, јави се, у путу, Јелкину оцу. 

— Нима ништа од оног дитињега по- 
сла! — рече му, очито задовољан што се тако 
свршило. 

— Како, ча 7! 

— Дошло је на опћину да се не може... 
А јављам ти, нека се знаш владати — и оде 
за својим путем. 


Човјек се чисто забунио и одмах пошао 
кући. Није знао што би, и онако узбуђен 
саопћи жени што је чуо. А она није могла 
да издржи, а да се над кћером не развиче. 


закидала — једила, корила. душећи — тушећи. пре- 
карала — укоравала. 


а. 


пад АД чај. 
4 
| 


ЈЕЛКА | 938 


— Ето ти твој Марко! — прекарала је ср- 
дито и поругљиво. 

Јелка протрне, увукла се у сеи не јада 
се; а отац и брат поникнуше очима: боје се, 
да им се погледи не сретну с њеним укоченим 
и плашљивим. 

Но за све дјевојка није могла да издржи 
тако јак бол, па кад мајка негдје изиђе, 
очајно јекне из душе: 

— Зашто га не пустег... Убили су ми 
срићу и живот ! 

Осле није бројила дане своје несреће. Па 
и себе саму моријаше љутим пријекорима: 
осјећала је своју срамоту много више него се 
другима чинило. 

А опет у кући нема мира. Мајка јој 
једнако пријети да неће родити дома: нека 
иде к његову оцу..... Гако она, кад год може 
наћи излику, бјежи од куће, и док одмакне 
од живе чељади, у поље, на догледу пусте 
пучине, лаганији јој терет на души: савлада, 
је неодољива туга, али бол и стид јењава и 
у сузама одахне... Још стоји налакћена на 
самцу камену, рекао би ослушкује шум мора, 
што дере запуштени рат, плачка излизане 
хриди, дршће и разлијева се, као да у себи 
има хиљаду живота. 

Овдје на сами, ако и осјећа силну немоћ, 
ипак лакше јој је: не мори је подмукли 
смијех подлаца, ни жаловање лицемјераца; 
да јој је овдје навијек остати! 


за све — мимо све, поврх свега. јењава = попушта. 
плачка — запљускује. жаловање — сажаљење. 


934 СА ОСТРВА 


Лутала би покрај мора, живјела би са- 
владана тугом, а док би се Марко повратио, 
разабпрала би је разговорна, широка пучина.. 

И, савладана сугестивним чувством сје- 
ћања на минуле дане, чисто одахне и часом за- 
борави на своју љуту невољу. Занесе је још је- 
дном сласт страсти, трже се и погледа уоколо. 

Али прољеће за њу бјаше далеко одмакло! 

Врхови високих далеких брдина, покри- 
вени снијегом, виде се у ружичастој маглици, 
а по виноградима и старинама одскаче сама 
пустош; сочна и цвијетна жука прожутјела, 
је и озебла, но њу ће сунце огријати — по- 
мисли — па ће наново процвјетати — и 
нехотице падоше јој на памет његове раз- 
блудне ријечи: „Жука у цвит, а жена у 
обист«“! Па наново, иза пожуде, сјети се 
своје несреће. Опет је љуто у грудима жицну, 
опет се туга повраћа: све је за њу уоколо 
мртво; и осјећа своју немоћ, чини јој се као 
да је нестаје, као да ће јој живот однијети 
оно чедо, што га под срцем носи; што је 
оно живље и јаче, чисто она поступце не- 
моћа и гине.... - 

Дуго тако налакћена стоји, а чељад враћа, 
се с радње, гледа на њу осамљену и чуди 
се што ондје сама чини... 

И сунце тоне, па је запад у пламену, 
по пучини само часом заиграју огњене змије, 
сјајне круне — и до мало на море пада сив- 
касти вел; по рубовима голети дрвеће се 


разблудне — страсне, пожудне. жишну — текну. немоћа 
— слаби. 


„ПИР Ре 


УР, 


"уцу + "77" 


ПИ А У" "<> 


Бр а ~. 


ЈЕЛКА 935 


у мору мрко одразује, 1 окле се сунце рађа, 
хвата се први сутон. 

Јелка се маче и попође крајем мора, и 
не мисли да се кући врати. А већ је захла- 
дило и хвата се мрак и шум, што из далека 
носи собом гласове ноћи; а она гледа преко 
мрке пучине у контуре далеких брдина — и 
ничега се не страши. И ваља опет доћи међу 
свијет, и опет ће се њене очи срести с оче- 
вим... Код те помисли чисто дршће, и на ма- 
хове јој долази, да се стрмоглави, да је негдје 
нестане, само да је ничије очи не гледају... 

Али се јавља страх пред Божјом срџбом, 
прекрсти се и гони од себе нечисту напаст, 
и хтјела би га заборавити, окајати учињени 
гријех и сасма се прегорити. Но изненада 
живот се јавља, младост је мори, и нехо- 
тице мисли: како би било лијепо с њим још 
слободно живјети... 

Јелка, Јелка! — дозиваше је с ви- 
шега брат кроз хуку вјетра. — 'Ајде дома, 
овце су се саме вратиле. 

Дјевојка се разабере и пође узбрдицом. 

По вечери дошао их понаћи рођак. Гријао 
се докле год старци не пођоше на почитак. 
Јелка је заостала; домислила се по његовим 
ријечима, да има да јој нешто каже. 

Док се стари почеше мешкољити по по- 
стељи, младић извади из џепа писмо и рече 
јој, да јој ЈЕ то писмо у његову послао. 


стрмоглави се — скочи са у стене, падне стрмоглавце у про- 
вааију. прегорити се — измирити се са својим стањем. понаћи 
— ноходити. почитак — спавање. 


936 СА ОСТРВА 


Марко. Па се пригне над ватру, да га про- 
чита. Дјевојка дрхташе и слеже се да види 
слова, као да зна читати... 

Главе им стајаху успоредо над огњем, 
обасјане пламеном. Рођак поче читати: 


„Драга моја Јелка! 


Нисам ти досад писа, јер нисам зна 
како би почеја; вируј, срамија сам се. Ма 
сад, кад ми ваља укрцат' се на брод, за да- 
леки свит, липо прико оцеана, ето те обзна- 
њујем, да знам ча се догодило. Мним да 
си исто здрава, а немој за мном жалостит' 
се: Бог није с никим јаму затрпа, па неће 
ни с нама! Желија би да се утишиш, и 
чувај ми дите, а ја ако те оставим, нека ми 
море, по којем ми је поћ, кости измеће. 
Далеко си од мене, ма вируј, док ово пишем, 
сузе ме облију, ну није Фајде. Шаљем ти 
сто пољубац) и писаћу ти из миста ди ћеш 
ми одговорити. Сад с Богом, с Богом! 

Твој вирни 
Марко Јурић» 


Дјевојка је сваку ријеч у срце примала, 
а оне су биле као моћне капљице, што за- 
мрлу душу оживљују. Њено блиједо лице у 
пламену порумене и на очиглед као да се 
заобливало. Рођак је дочитао, но још држи 
у руци писмо; она се очима у њ упиљила и 


липо — лепо. прико оцеана — преко океана. обзнању- 
јем — извештавам. 


бо ЧУ Је" 07 


ЈЕЛКА 937 


чисто јој је жао, кад младић макну руку, 
да јој га даде. 

Дршћући справи га у њедра и, од тога, 
раздрагана, рече рођаку: 

— Још не би било зла, да је мајка боља 
и да, ни свита.... Чекала, би га с дитетом! — 
измуца пошљедње ријечи и срамежљиво обори 
очи к земљи. 

Одавно је она зимске ноћи спровађала, 
у бесаници, размишљајући о својој биједи, а 
највише је копкала сумња: да ли он мари за, 
за њу и је ли му је жао, што се она у сра- 
моти налази. 

Ноћас јој је оно писмо, што јој је у ње- 
дрима, донијело утјехе: на чисту је да је 
Марко неће оставити, да су га силом од ње 
отргнули и тако њихову срећу закопали. Те 
ноћи, размишљајући, одлучи чврсто да своје 
чедо код себе придржи, да га отхрании да 
с њим свога Марка дочека 

У јутру устала је ојачана и пријегорно 
одлучи трпјети и најгоре муке, ради њихове 
заједничке љубави. 

А поподне, истога дана, дјевојка осјети 
да се час приближује. Немирно погледа на 
своју мајку ; ваља да јој је неко од помоћи, а 
срам је, па не може да ријечи проговори. 
Мајка се домишља, но њена срџба не по- 
пушта. Она је себи утувила у главу, да је 


стправи — метну. да ни свита — да није света. спро- 
вађала — проводила. шријегорно — мирећи се са својом суд- 
бом. себи утувила у главу — увртела у главу. 


938 Ч СА ОСТРВА 


њено дијете преварено, па да ће јој само то 
помоћи да не буде остављена, ако роди у 
младићевој кући. Стаде је испрва на лијепо 
наговарати да иде тамо, у његова оца: 

— Осле је то твоја кућа! — говораше јој. 

А кад кћер не хтједе да послуша, но 
легне на постељу, обрнувши се к зиду, она 
се ражљути, ухвати је за руку и поче је 
вући из куће. 

— Убиј ме! — она јој је једнако одго- 
варала — ма нећу тамо. | 

Мајка је тако пред кућом бјешњела и 
проклињала, да су се сусједи око куће по- 
чели купити. У то надође и отац из поља, 
уморан. Он сажали своје дијете: 

— Пусти је у миру, јер ће бити свашта! 
— окови се на жену; обје потисне у кућу и 
у образ сусједима за собом затвори врата. 
Јелка опет леже на постељу и до мало наступе 
тешки трудови порођаја. Њене муке још су 
грђе, што она, од опаза, боли не даје одушка 
и што је нико не помага. Тек на вече, касно, 
пошто се осу од муке знојем и поче на вас 
глас стењати, досјети се отац и пошаље по 
бабицу.... Бабица дође пи потужи се што је 
прво нису звали. У задњу прекрсти се, — 
и након дугих родиљиних мука прихвати 
једва духато дијете, које и умрије тога часа 
на њеним рукама. Родиља, одахнувши, ин- 
стинктивно осјети дјетињу смрт. Оно не плаче 


у образ — у лице, пред носом. трудови — муке. опаза 
— стида. боли — болу. трво — пре, раније. дужљато — живо. 


ЈЕЛКА | | 239 


и не чује му се дах... упре очима у њ, па 
у бабицу, — чека одговор... 

— Мртво је! — јави се она, и огледа 
се уоколо, да га негдје положи. 

Мајка до у душу потресе се. Одмах јој у 
памети синуше његове ријечи у писму : „Чувај 
ми дите !« 

У собици је пуста тишина. Она, се по- 
даје грђе тузи. — Да бар дијете плаче! — 
мисли у својој пошљедњој несрећи. 

Жене положише мрташца на комад би- 
тела платна, на сандук. Родиља се у то по- 
тајала, жене уз постељу ћуте, а свијећа, по- 
дрхтава.... Наједном окрете се прама њима, 
па не погледавши их у очи зажели да види 
мртво дијете. Бабица га узме, замотана у 
платну, и донесе га пред постељу. Она рас- 
твори очи, погледа у њ: јадно, укочено др- 
жало је стиснуту шачицу, уз избечено лице, 
које му је давало пркошљиви изражај, као 
да му је неко тога часа однио из руку нај- 
дражу му стварчицу. | 

· Мајка се запањила пред мртвим чедом; 
завебе је око срца, гледајући његово ситно 
тијело, помодрело, укочено ; затим, и да није 
хтјела, нити знала како, дође јој на памет 
Марко, с пркошљивим осмијехом на лицу; као 
оживи у његовој младости, и треном посвема, 
је освоји, сласт заструји њеним изнемоглим 
животом, занесе се, те не могавши одољети 


3 огледа се — осврће се. мрташка — малог мртваца. 0о- 
тајила се —- заћутала. пркошљиви — пркосан. запањила се 
— ванемела од чуда. зазебе је — дође јој хладно. 


24() - СА ОСТРВА 


страственом потресу растројених живаца, за- 
врами се и, не прогоривши ни ријечи, окрене 
се на другу страну, прама зиду. 

Иза заноса наступи мртвило, те зажеље 
да је саму оставе, да опочине. 

Жене пођоше к ватри, а када се повра- 
тише, био је већ дан. Нађоше је пробуђену; 
разрогаченим очима гледала их је, но чинило 
се да их није осјетила. 

У сну разабрала се и, пробудивши се, 
чињаше јој се да се опоравља; но за час 
пред очи јој долазе слике истинске, проти 
којима слаба је да се одбрани, а нема никога 
да је утјеши и подигне. И с њоме завлада 
потпуни нехај; није марила ма што да се 
с њоме догоди. 

Три дана Јелка куња у постељи, не јада 
се, не одговара. Тек у њеним великим очима 
назире се живот.. 

Наједном, четврти дан, појави се гро- 
зница са огњем, а настајних дана скрха је 
болест још јаче, те иза делиријума насту- 
пала би потпуна душевна и Физична немоћ. 

Отац је исто тих дана ходио у поље, у 
вече враћао би се уморан, па како се боле- 
сница није тужила, мишљаше да неће бити 
великога зла, те не позове лијечника на 
вријеме, да запријечи ток болести. 

И тако она с дана на дан очигледно 
опада и, умирена, сама зажели да се с Богом 
намири.... 


нехај —  немар, равнодушност. огњем — ватруштинох“ 
делиријума — заноса. исто — баш. 


ЈЕЛКА 


241 


+ 


Жеупник смућен одијели се од њена кре- 
вета, а с њим из двора враћа се и остали 
побожни свијет. Опет као и прво бречи 
ввонце, дрхте у јутарњој ведрини тињајући 
пламичци вошттеница и скрушена чељад пада 
на кољена пред живим Богом... 

И до болеснице још допиру јачи бре- 
цаји, слуша их, док се негђе, неодређено, у 
путу не изгубише... 

На вече болест као да се потајала. Су- 
сједи и рођак јој пођоше на почитак, — ми- 
сле: ко зна колико ће она немоћати 2 

Но касно у ноћ њезино се стање по- 
горшало; иза силних потреса грознице на- 
ступи јачи делиријум од онога прошлих дана. 
И док болесница у огњу трга се, зимска хла- 
дна ноћ, обасјана мјесечином, кроз одшкри- 
нути прозор и пукотине, увлачи се у кућу, 


„а на махове, кроз огољелу мурву у двору, 


Фијукне сјеверац, и у свом звуку носи студен 
све до болесничина кревета. Мајка сједи на 
ниском столу, скупила се у се: студено јој 
је; отац до ње уморан дријема, а мали брат 
прислонио се подбратком на доњу страну 
кревета и плашљиво завирује у упаљено се- 
стрино лице. А она лежи наузначице, с подви- 
јеним рукама под главом, превија се од муке, 
на махове раствори очи, па их наново склопи, а 
црне дуге трепавице подрхтавају, и бљедило 
лица, с модрушастим пјегама, јаче одскаче. 


одијели се — одвоји се, одступи. бречи —- звони. бре- 
цаји — звоњење. немоћати — боловати. столац — столичица 
модрушастим — модрикавим, 


СА ОСТРВА 16 


949 Е СА ОСТРВА 


Наједном упорно упиљила се у брата, 
као да ку. а њ гледа, иу несвјесном стању 
поче бунцати. 

Мали, поплашен, предљиво погледа мајку. 
Она кроз дријемање осјети његов поглед, 
прене се и стресев од зиме. Па се подижви 
приђе кревету. Дохвати мокру мараму, те 
њом обложи кћерино упаљено суво чело. Но 
она, чим осјети додир хладне воде, погледа је, 
као у чуду, с натегом испружи осушену руку 
и баци с чела мокри облог. И огњица је по- 
свема. осваја и свијест губи; подиже главу, 
по блазињи разасу се прамење црне косе, а 
мутне очи продиру равно у једном правцу. 

— Он је далеко, далеко!... преко мора! 
— бесвјесно говори сама собом. — А река је 
оне вечери, под мурвом, да не би мога стати 
без жене. —— Па не може да даље говори, прв- 
вија се и тешко стење.... | 

Отац се пробудио: студено му је; диже 
се па пође к огњишту, да стакне ватру. 
Зове и сина, но малом мучно је одијелити се. 

— Дођи! — нукује га. — СОмрзнућеш се... 

А болесница опет тлапи; очима је упрла 
у мјесечево свијетло, што трепери и суче се 
пред одшкринутим прозором: 

— Далеко на мору — разговијетно го- 
вори — и ја ћу с тобом, Марко, хоћеш лиг% 
— и часом спокојно о нечему размишља... 


предљиво — плашљиво. огњица — ватруштина. блазињи 
— узглављу, јастуку. равно — право. одијелити се — раста- 
вити се. њукује — нуди. тлапи — бунла. 


РНС УЉА 


ЈЕЛКА 943 


Па наједном задршће, заокружи рукама 
у празно, и паде наузначице. Мајка опет 
топи мараму у хладну воду и њом облаже 
јој чело. До мало времена, мало по мало, 
румени с лица нестаје, трзавица попушта и 
болесница умири се... 

А кров разклимани кућерак једнако се 
студен потискује и покадшто вјетар под- 
мукло завије и хладни лахор заструји засје- 
нутим простором. 

Изнебуха болесница раствори очи, рекао 
би разабрала се, и гледа у ждраку пламенова 
одблијеска, што се согњишта пружио по једној 
страни зида, па као да је изгубила свако 
утање, да ће се игда огријати, сврне дру- 
гамо погледом. И сјети се нечега, јер кретом 


руке показа на прозор. — Увенуће мажу- 
рана! — једвице изговори. —- Унеси јеу 
кућу. — И хтјела би да још нешто рече, 


но ријеч јој запире, нестаје јој даха и саме 
очи поступце гасе св... 
Жеена зове мужа. Он се с огњишта диже. 
И мали се диже, па обојица приђу постељи. 
Болесница, их већ скамењеним очима, као 
кроз вело, назире, док их из вида не изгуби 
— и до мало хвата је смртни хропац... 
Мајка топи маслинову благословјену гран- 
чицу у крштену воду, с њом је шкропи, са- 
зивље божју помоћ. Отац је гледа: — Умире! 
— рече убједљиво и пожури, те јој у руку 
завије — задува. уфање — нада. другамо — на другу 


страну. мажурана — мајоран (цвеће и зачин). запшре — запиње, 
застаје. вело — вео, копрена. 


16 


2 
~ 
~ 


СА ОСТРВА 


меће нажгану воштеницу ; и мајка је једнако 
шкропи.... | Е 

А у свануће, иза Здраве Марије, велико 
звоно бруји у ушима чељади која се будеи 
у своме звуку по селу носи и навијешта Јел- 
кину смрт. Кај 


= по. 
Пира на 
а == ј = ) 
| ЉУ 
Ва 
| “ 
» 


нажгану — упаљену. навијешта — објављује. 


РО ОТрако, Јмо 
1418 За озђгтџа 


РЏЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ 
САВР5 ОКО 5ЦР5 ЕКОМ ТНЗ РОСКЕТ 


_____________-----–– 
ОММЕРЗУТУ ОБ ТОКОМТО ШВКАКУ 


—___________ 


ђе вмаадидуби ОД 7 ДА њи љекар птоза мртва ада ај туге пре ЛАА а 


ж